TEHNIKE PLIVANJA

plivanje seminarski rad

SADRŽAJ

TEMA:

PLIVANJE

Strana:

1. UVOD.................................................................................................................................... 21.1 ISTORIJA PLIVANJA................................................................................................ 2

2. PLIVANJE I PREDNOSTI KOJE ONO NUDI................................................................ 43. STILOVI PLIVANJA.......................................................................................................... 5

3.1 KRAUL – SLOBODNI STIL...................................................................................... 63.2 LEĐNI KRAUL.......................................................................................................... 73.3 PRSNO PLIVANJE.................................................................................................... 73.4 DELFIN STIL PLIVANJA......................................................................................... 8

4. PLIVANJE I ZDRAVLJE................................................................................................... 94.1 ZDRAVLJE ZGLOBOVA........................................................................................ 104.2 KAPACITET PLUĆA............................................................................................... 104.3 ZDRAVLJE SRCA................................................................................................... 114.4 POVEĆANJE MIŠIĆNE MASE I SNAGE.............................................................. 114.5 HOLESTEROL......................................................................................................... 114.6 DIJABETIS............................................................................................................... 114.7 ALTERNATIVA KOD POVREDA......................................................................... 124.8 OSVJEŽENJE LJETI................................................................................................ 124.9 DRUŠTVENA AKTIVNOST................................................................................... 124.10 DRUŠTVENA AKTIVNOST................................................................................. 124.11 POBOLJŠANJE FLEKSIBILNOSTI...................................................................... 13

5. NASTAVNO-TRENAŽNI RAD....................................................................................... 136. ZAKLJUČAK..................................................................................................................... 147. LITERATURA................................................................................................................... 15

plivanje 1


1. UVOD

Plivanje se u istoriji čovečanstva pojavilo poprilično rano. Stručnjaci ističu kako je

plivanje ljudima urođeno, a da je jedina prepreka kod učenja plivanja strah. Moguće je uočiti da

bebe instiktivno rade pravilne pokrete u vodi, što upućuje na zaključak da je to nešto što je

usađeno u genima. U XX veku plivanje postaje sve popularnije. Počeli su se graditi zatvoreni i

otvoreni bazeni, zbog čega plivanje više nije samo letnja aktivnost. Danas je plivanje jedan od

najpopularnijih sportova, a definitivno najpopularniji oblik letnje aktivnosti.

Izuzev prednosti za zdravlje, koje su zaista brojne i značajne, plivanje je zabavno i

najbolji način osvežavanja u vrućim letnjim danima. Plivanje je samo po sebi oblik sporta, ali je

čovek u potrazi za zabavom osmislio razne aktivnosti u vodi koje uključuju i plivanje.

Plivati mogu sve osobe, nezavisno od uzrasta ili težine. S obzirom da se plivanjem ne opterećuju

zglobovi, a tijelo se nalazi u gotovo bestežinskom stanju, plivanje ne predstavlja napor

organizmu, ali s druge strane je jedina aktivnost tokom koje je svaki deo tela aktivan1.

1.1 ISTORIJA PLIVANJA

Jos su starogrcki mislioci ukazivali na funkcionalno jedinstvo pojedinaca-jedintsvo duha

i tela (u zdravom telu zdrav duh).Tokom istorije ova ideja se u zavisnosti od drustvenih

specificnosti menjala,uglavnom gubila svoj prvobitni smisao, npr. u feudalnom drustvu sportska

aktivnost se svela na ocuvanje ratnicke forme u periodima mira(veliki viteski turniri).Tokom

srednjeg veka crkva je dominirala drustvenim zivotom ,te su svatanja koja je ona diktirala

zabranjivala i osudivala sva telesna zadovoljstva u koje se ubrajao i sport.

U vreme stvararanja velikih nacinalnih pokreta u evropi (pocetak XIX. veka) Javljaju se

pokusalji da se sport iz kasarni prenese u drustvo medu mlade,te da oni budu „branioci

domovine". U narodu su se ljudi takmicili u sasvim drugim sportskim granama, i to:borba na

balvanima,bacanje kamena sa ramena,trcanju,jahanju,penjanju uy drvo i dr.Tako su se okupljali i

zadrzavali pozitivan i kolektivni duh i jedinstvo.

1 Mikić, B.: Psihomotorika, Filozofski fakultet, Tuzla, 1995.upravljanje vještinama i fizičkim aktivnostima

plivanje 2


U burzuaskom drustvu sport je postao ogledalo drustvenih odnosa.Sport postaje sredstvo

povezivanja klasnih struktura,politicke emancipacije, zarade. Sport u demokratskom drustvu se

uklapa u humanitarne principe.Sport danas trebe da doprinese razvijanju mladog coveka.Da bi

sport bio jedan od vidova covekove kreativnosti,da bi kroz njega mogla izrazavati zdrava

potreba za takmicenjem,za igrom,za ostvaranjem onog istinskog,ljudskog,moraju biti resena

osnovna egzistancijalna pitanja:materijalna,moralna,psiholoska.

2. PLIVANJE I PREDNOSTI KOJE ONO NUDI

Plivanje je motorička aktivnost čoveka koja predstavlja održavanje i kretanje u vodi u

horizontalnom položaju, sopstvenom lokomocijom, bez pomoći pomoćnih sredstava. Zbog

sredine u kojoj se obavlja, plivanje ima posebnih karakteristika i specifičnosti koje značajno

utiču na morfološki, funkcionalni, biomotorički, psihološki i intelektualni razvoj ličnosti. Plivač

u vodi se nalazi u nestabilnoj poziciji, bez čvrstog oslonca, što doprinosi karakterističnoj pojavi

gubljenja težine, pošto težinu tela neutrališe sila potiska vode. Ovakav neutralni položaj

omogućava plivaču da se lokomotornim aparatom kreće različitim intezitetom, bez većih

problema i statičkih naprezanja, što doprinosi harmoničnom razvoju tela (posebno značajno na

mlađem uzrastu). Kontinuirana plivačka aktivnost pozitivno utiče na rast i razvoj kostiju i

zglobova, tako da je moguća velika primenjljivost već u ranom dobu. U plivanju dolazi do

hipertrofije propulzivnih mišićnih grupa (m. latissimus dorsi, m. pectoralis maior, m. teres

maior, m. triceps braschi), koji uz visoko usvojenu motoričku kretnju, racionalno utiču na

cikluse zaveslaja, da i kod povećanja brzine vrhunskih plivača, tehnika ostane nepromenjena.

Mišići plivača stalno prelaze iz stanja maksimalnog dinamičkog napora za vrijeme propulzivnog

pokreta u stanje relaksacije uz lagano naprezanje antagonista za vrijeme retropulzije stvarajući

„osećaj ritma plivanja“.

Muskulatura plivača, nezavisno o radu u aerobnim ili anaerobnim uslovima, adaptira se

na vodenu sredinu, tj. poseduje važan kinestetički osećaj za vodu koji se stiče samo dugotrajnim

i sistematskim treniranjem. Kontrakcija mišića koju proizvodi zaveslaj plivača (zbog

plivanje 3


specifičnosti vodene sredine) mora imati brzinsko snažnu komponentu uz duže repetativno

ponavljanje, pa je za delovanje rada mišića važnija relativna snaga2.

Pod uticajem sile gravitacije tijelo vrši pritisak na vodu, dok se sila potiska suprotstavlja i

deluje u suprotnom smeru (Arhimedov zakon). Sila reakcije zavisi od specifične težine tela

(mišići-kosti-voda-mast), volumena tela, dela tela nad vodom i pod vodom i volumena količine

vazduha koji se nalazi u plućima (vitalni kapacitet). Kako je kod dugoprugaša, vaterpolista, žena

i dece veći sadržaj masnog i vodenog tkiva u organizmu i „plovnost“ im je veća. Kad ove dve

sile nemaju isto mesto delovanja javlja se obrtni moment, gde kaudalni deo tone, a kad se mesta

delovanja podudare, sile se poništavaju i tijelo pluta.

U vodi se prilikom plivanja javljaju određeni otpori koji se značajno razlikuju od kretanja

na suvom, tako da je potrebno izvesno vrijeme da se organizam adaptira na vodenu sredinu i

savlada tehniku kretanja u vodi (plivanja). Za vrijeme plivanja aktivna je skoro cela

muskulatura, gornji i donji ekstremiteti, trup i karlični predeo. Plivači vrijemenom postaju

snažni, proporcionalno razvijeni i dobrog držanja tela. Potkožno masno tkivo, kao zaštita

organizma od gubljenja toplote u vodi, čini njihovu siluetu oblom.

Plivanje se smatra veoma korisnom gimnastikom, naročito za mlad organizam koji je

usled relativno slabe muskulature trupa i dugog sedenja u školskoj klupi, izložen raznim

deformitetima kičmenog stuba. Sistematsko plivanje takođe utiče na poboljšanje rada organa za

disanje (čestim udisajima razvija se grudni koš i povećava vitalni kapacitet) i sistem krvnih

sudova (plivanje ubrzava cirkulaciju krvi i pospešuje snagu srčanog mišića i ekonomičniju

funkcionalnost).

Dijete za vrijeme plivačkog treninga potroši puno energije, što se kasnije manifestuje

osećajem gladi i pospanosti. Zbog toga ,mora se voditi računa o pravilnoj ishrani i unosu

elektrolita. Obuka u plivanju predstavlja povoljno područije za vaspitanje mladog naraštaja.

Neplivač se susreće sa nepoznatom i objektivno opasnom sredinom sa kojom se mora

sprijateljiti. On u tom procesu savlađuje strah od vode, i ulaže napor da pokretima ruku i nogu,

koristeči otpor vode kao oslonac, pokreće svoje tijelo napred. Pri tom grupni rad utiče na

formiranje društveno pozitivnih osobina kao što su: kolegijalnost, prijateljstvo, tolerancija,

razumevanje itd. Poznato je da kod neplivača voda izaziva strah, a kod plivača - radosno

osećanje. Uporedo sa napredovanjem u obuci plivanja raste radosno raspoloženje i plivanje

postaje uživanje za dijete. Višegodišnji proces treninga plivanjem, utiče na umni i estetski razvoj


plivanje 4


mladih i može se smatrati odličnim sredstvom moralnog vaspitanja i formiranja pre svega

voljnih osobina (samopouzdanje,upornost,uspešnost..) ličnosti od strane trenera.

Obuka plivanja počinje još u najranijim godinama života. Na početku u društvu svojih

roditelja deca odlaze leti na more, jezera, bazene i navikavaju se na vodu kroz igru; a kasnije

brčkanje u plićaku i održavanje na površini sa pomagalima ili bez. Ovako pripremljeni mališani,

pristupaju obuci plivanja i uz nadzor stručnog trenera prolaze kroz sistem učenja plivačkih

tehnika u izabranom klubu.

Dijete koje ima strah od vode, uzrokovan nesigurnošću ili možda nekim vidom davljenja,

imaće duži period prilagođavanja na vodu i učenja plivačke tehnike. Uspešno savlađivanje

plivačke tehnike vezano je za finu koordinaciju pokreta ruku i nogu. Zbog toga učitelj plivanja

treba da insistira da se deca opuste u vodi, pravilno dišu i da pokrete udovima izvode pravilno

pri ispruženom telu. Obuci plivanja treba pristupiti redovno i biti uporan u treniranju dok se ne

stekne “osećaj vode” i postigne zadovoljavajuće znanje plivačkih tehnika. Obuka plivanja nije

ista kod dece i odraslih jer deca lakše mogu da prevaziđu strah od vode.

3. STILOVI PLIVANJA

U takmičarskom plivanju se pravi razlika izmedju četiri osnovna stila:

kraul – slobodni stil;

leđni kraul;

prsno plivanje i

delfin.

3.1. KRAUL – SLOBODNI STIL

plivanje 5


Većina svetski poznatih teoretičara, jednoglasno je ocenila da kraul stil predstavlja

osnovu za takmičarsko plivanje, a to je potkrepljeno činjenicom da je kraul najracionalniji,

najbrži i na svakom plivačkom takmičenju najzastupljeniji (disciplina 50, 100, 200, 400, 800,

1500 m muški i ženski i dve štafete 4x100 i 4x200 – muški i ženski).

Kod kraul tehnike tijelo „leži“ na grudima, na površini vode blizu horizontale, sa minimalnim

napadnim uglom, tako da su glava i rameni pojas malo više postavljeni u odnosu na kaudalni deo

i stopala. Glava je uronjena sa licem u vodi, postavljena tako da je brada neznatno odvojena od

grudi. U toku plivanja, primećuje se naizmenično okretanje tela u levu i desnu stranu oko donje

ose (rotacija). To je rezultat kretanja rukama koji pomaže u redukciji čeonog otpora i produžetku

zaveslaja.3

Rad nogu je naizmeničan u pravcu – gore-dole (propulzivni deo je naglašen udarcima

stopala na dole, a retropulzivni deo predstavlja kretanje stopala na gore). Ti pokreti treba da su

ritmički koordinisani, tako što se pokreti naizmenično izvode - gore-dole, oko donje ose tela.

Rad nogu, iako ima sekundarnu ulogu u ukupnoj propulziji pri kretanju plivača (gipkost skočnog

zgloba značajno povećava efikasnost rada nogu), značajno doprinosi pravilnom položaju tela i

glave.

Rad rukama je cikličan, ostvaruje najveću propulziju i ima primarnu ulogu u pokretanju

tela napred. Karakteristično je, i neophodno, da se šake u propulzivnom delu zaveslaja, kreću

krivolinijskom traektorijom (S zaveslaj), što se postiže savijanjem ruke u zglobu lakta (položaj

aktivanog lakta) i njegovim kretanjem ispod tela. U njihovom radu prepoznatljive su dve

osnovne faze: propulzivne - koja se sastoji od vučenja (insweep) i odgurivanja vode (upsweep) i

pripremne – vađenja i prenosa ruke kroz vazduh (exit and relex), ulazak u vodu, produženja

zaveslaja (entry and stretch) i zahvatanja vode (downsweep to catch).

3.2. LEĐNI KRAUL


plivanje 6


Samo ime ove tehnike ukazuje na položaj tela u vodi koji je jedinstven u sportskom

plivanju. Po brzini kretanja leđna tehnika je treća, posle kraula i delfina.

Osnove leđne tehnike slične su kraulu, uz dve značajne razlike: glava nije u celosti uronjena u

vodu, što znači da nema potrebe za okretanjem i zaveslaji se izvode sa strane. Ovaj položaj ruku

razlog je što je leđni stil manje efikasniji od kraula. Savrijemena tehnika leđnog plivanja

predstavlja šestoudarnu koordinaciju (jedan ciklus rukama, šest nogama). Tijelo „leži“ u potpuno

ravnom položaju na vodi, s tim što su rameni pojas i glava postavljeni više u odnosu na karlicu i

noge, a zbog karaktera kretanja ruku u propulziji tijelo se rotira oko uzdužne ose.

Rad nogu je identičan kao kod kraula stim što se propulzivna faza obavlja u kretanju

stopala nagore, a retropulzivna – na dole. Pri tome, da bi rad nogu bio usaglašen, stopala se u

plantarnoj fleksiji, moraju razmaknuti oko donje ose tela i kolena ne smeju izlaziti izvan vode.

Iako nema primarni značaj pravilan rad nogu obezbeđuje pravilan položaj tela, smanjujući

„napadni“ ugao i tako olakšava rad ruku.

Rad ruku kod leđnog plivanja je prepoznatljiv u naizmeničnom smenjivanju propulzivne

i retropulzivne faze jednom, pa drugom rukom. Šaka se kreće zakrivljenom putanjom u smeru

gore-dole. Takav pokret šake uzrokuje nastajanju tri jaka impulsa. Položaj šake treba prilagoditi

svakoj promeni smera. To prilagođavanje je praćeno postepenim ubrzanjem šake prema kraju

zaveslaja. Pri ulasku u vodu ruka je ispružena. Nakon toga lakat se savija do otprilike 90 stepeni

u trenutku kad šaka prođe pokraj ramena. Od ove tačke, podlaktica se ispruža i šaka završava

zaveslaj potiskom unazad, do kukova.

3.3. PRSNO PLIVANJE

Prsna tehnika spada u najstarije sportske tehnike plivanja, i zastupljena je još od prvih

takmičenja. Ova tehnika je jedinstvena po tome što se sve faze plivanja (propulzivna i

retropulzivna) obavljaju u vodi, pa je i ovo osnovni razlog zašto je i najsporija i, koordinacijski,

najteža. Od samog uvođenja na plivačka takmičenja prsna tehnika je doživljavala razne tehničke

promene: delfin-prsno, plivanje pod vodom, itd.

plivanje 7


Godinama je prsni stil bio usporavan pravilima koje su birokrate nametali da bi se

zadržao izvorni stil. Danas imamo moderna pravila koja dozvoljavaju plivaču da potpuno zaroni

u jednom delu zaveslaja i tako za kratko smanji čeoni otpor, da izvodi gibanja kukovima pri

koordinaciji ruku i nogu i da ruke izbacuje na površinu u retropulzivnom delu zaveslaja. Sve to

je značajno poboljšalo rezultate.

Tijelo „leži“ na vodi na grudima, a pri naizmeničnom kretanju ruku i nogu menja se

napadni ugao (najveći na kraju propulzije rukama, a najmanji na njihovom početku), što nam

ukazuje na još jedan razlog njegove sporosti. Kretanja nogu su istovrijemena i simetrična. U

retropulzivnoj fazi noge se savijaju istovrijemeno ka telu u zglobu kolena, dok su kolena blizu,

stopala su opuštena i više razmaknuta u položaju everzije. U momentu kad stopala imaju najviši

položaj ispod vode i nalaze se u dorzalnoj fleksiji, počinje propulzivna faza, energičnim

istovrijemenim opružanjem nogu, pri polukružnom kretanju stopala nazad i nadole, što

„odguruje“ vodu. Na kraju ove faze, noge su sasvim opružene i svi nožni zglobovi su skoro

sastavljeni. Rad nogu, za razliku od ostalih tehnika u prsnom plivanju, podjednako sa rukama,

utiče na opštu propulziju4.

Rad ruku, takođe, sadrži propulzivni (polukružno vučenje i odgurivanje vode) i

retropulzivni deo (ispružanje ruku ispred glave) zaveslaja. Za uspešno plivanje prsnim stilom

neophodna je dobra koordinacija (smenjivanje rada ruku i nogu). Kad su ruke u propulziji, noge

su u retropulziji i obrnuto. Kod prsnog plivanja izdah se vrši na kraju polukružnog kretanja ruku,

kada ramena imaju najvišu poziciju, a izdah – kada se glava kreće neznatno napred u fazi

kliženja.

3.4. DELFIN STIL PLIVANJA

Delfin je druga po brzini tehnika plivanja. Ova tehnika je doživljavala najviše promena kroz

svoju evoluciju (iz leptira u delfin), a kao tehnika datira iz 50-tih godina XX veka. Po mnogim

stručnjacima, a i po gledaocima, delfin je najatraktivnija tehnika plivanja.

Kao i kod kraula, tijelo „leži“ na grudima na površini vode i sa blago uronjenom glavom. Karakteristična

su kretanja ramenog i karličnog pojasa (gore-dole), što je uslovljeno naizmeničnim pokretima ruku i

nogu. Ovakvo kretanje povećava napadni ugao tela u odnosu na kraul stil, pa je i zato sporija tehnika.

Koordinacija savrijemene delfin tehnike sastoji se od jednog ciklusa rukama i dva udara nogama, gibanja

tela i udaha i izdaha.

4 Miran Kondric, Gordana Furjan-Mandic-Fizicka priprema plivačaa i metodi vježbe u vodi 2002 god.,

plivanje 8


Rad nogu je istovrijemen i skoro simetričan u pravcu dole-gore, i u njega je uključen i karlični

pojas.

Razlikuju se dve faze:

pripremna, u kojoj se stopala od najniže pozicije kreću na gore ka najvišoj poziciji i

osnovna ili propulzivna, u kojoj stopala od najviše pozicije, ispod površine vode, izvode snažan

udarac nadole (kick).

Pri tim pokretima položaj karličnog pojasa se kreće od najviše pozicije, na kraju propulzivnog

udara, do najniže na kraju pripremne faze (up and down beat).

Rad ruku je istovrijemen i simetričan i zasniva se na istom principu kao kod kraul tehnike. Efikasnost

zaveslaja zavisi od pravovrijemenih pokreta (uronjavanje) glave, zaveslaja rukama i dvoudarnog rada

nogu (koji osigurava stalan i visok položaj kukova). Ako tijelo nije u idealnom položaju delfin je vrlo

teška tehnika plivanja.

Na svaki zaveslaj rukama idu dva udarca nogama. Prvi udarac se izvodi u trenutku kada šake

ulaze u vodu, a drugi kada ruke vrše poslednji potisak prema nazad, na samom kraju zaveslaja. Položaj

glave određuje ukupan položaj tela - lice izlazi iz vode pre šaka a isto tako ulazi u vodu pre šaka.

Zaveslaj rukama se sastoji iz tri dela: ka spolja, ka unutra i ponovo ka spolja. Pri ulasku u vodu ruke su

skoro ispružene, samo malo šire od ramena. Nakon ulaska u vodu šake idu malo ka spolja i kružno

formirajući gornji deo „ključaonice“. Kad ruke dođu ispod tela, lakat je maksimalno savijen pod 90˚.

Nakon toga ruke završavaju zaveslaj i ponovo „vuku“ kružno ali ovaj put ka spolja iza kukova

U zaveslaju delfin tehnike postoje dve faze:

propulzivna (vučenje i odgurivanje vode) i

retropulzivna (ulazak i izlazak ruku iz vode i prolazak kroz vazduh).

4. PLIVANJE I ZDRAVLJE

Plivanje je sport koji je koristan za ceo naš organizam. Ono je vrsta fizičke aktivnosti koja

pozitivno utiče na zdravlje i celokupni organizam. Plivanje je jedan od najboljih oblika vežbanja, jer

poboljšava rad svih organa, posebno srca. Stabilizuje krvni pritisak i jača celokupni kardiovaskularni

sistem.

Plivanjem se povećava kapacitet pluća, leči se bronhijalna astma u kombinaciji sa lekovima i

povećava se prohodnost respiratornih puteva. Ono služi za ispravljanje deformiteta kičme, u slučaju kada

je osoba pogrbljena, na primer. Kičmeni stub je rasterećen, a mišići trupa su maksimalno angažovani.

plivanje 9


Plivanje je posebno korisno u slučaju bolesti zglobova, jer doprinosi poboljšanju koordinacije pokreta,

smanjenju bolova i otoka i drugih poremećaja kostiju zglobova i poboljšava njihovu pokretljivost.

Plivanje može doprineti i lečenju šećerne bolesti jer insulin pada tokom plivanja. Ono deluje

opuštajuće na nervni sistem. Plivanje je trening kojim se treniraju ruke, noge, ledja, ramena, grudni koš i

zadnjica, što znači celokupna muskulatura tela, tako da može dovesti do zavidne linije i građe. Znači,

redovnim treninzima plivanja možete doći do idealne figure jer su njime svi mišići angažovani i tako se

definišu.

Plivanje je delotvornije od vežbi na suvom, jer voda pruža veći otpor od vazduha. Tako se

plivanjem, u odnosu na trčanje, otprilike troši četiri puta više energije za isto rastojanje.

4.1. ZDRAVLJE ZGLOBOVA

Plivanje pruža nešto što ni jedna druga aerobna vežba ne može pružiti: mogućnost pokretanja

svakog dela tela, a da se pri tome ne stvara pritisak na koštani sistem. Tokom plivanja se ne stvara

pritisak na zglobove. Kad je tijelo uronjeno u vodu do pojasa, čovek nosi samo 50% svoje težine, kada je

uronjeno do prsa, nosi tek 25 do 35% svoje težine, a kada je uronjeno do glave, nosi samo 10% svoje

težine. To znači da je plivanje idealno za one koji imaju problema sa ukočenošću mišića i bolnim

zglobovima.

S obzirom da ne dolazi do stvaranja pritiska na zglobove, plivati mogu osobe svih uzrasta.

Licima treće dobi je plivanje odličan način rekreacije jer je u pokretu svaki deo tela, a opet ne dolazi do

stvaranja pritiska ni na jednom delu tela.5

4.2. KAPACITET PLUĆA

Jednim istraživanjem se ustanovilo da sredovečni muškarci i žene plivanjem poboljšavaju

kapacitet pluća, a on se u periodu od 12 nedelja povećao za 10%. Količina krvi koju srce pumpa se

takođe povećala, i to za 18%.


plivanje 10


4.3. ZDRAVLJE SRCA

Plivanjem se pokreće svaki mišić tela, uključujući i onaj najvažniji - srce. Plivanje jača srce i

efikasnije pumpa krv, čime se poboljšava cirkulacija u telu.

4.4. POVEĆANJE MIŠIĆNE MASE I SNAGE

Naučnici su jednim istraživanjem utvrdili da će 8 nedelja svakodnevnog plivanja mišićnu masu

tricepsa (zadnji deo ruku) povećati za 23.8%. Povećanjem mišićne mase će se smanjiti procenat masti u

telu, zbog čega će zdravlje celokupnog organizma biti poboljšano. Plivanje pruža znatno veći otpor od

trčanja. Naime, tokom trčanja osoba prolazi kroz vazduh, koji telu ne predstavlja naročito opterećenje,

dok se kod plivanja tijelo suprotstavlja vodi, zbog čega svaki pokret postaje vežba otpora i snage.

Plivanje se takođe pokazalo odličnim za poboljšanje zdravlja kostiju, naročito kod žena u

postmenopauzi6.

4.5. HOLESTEROL

Plivanje uravnotežuje nivo dobrog i lošeg holesterola. Za svaki 1% smanjenja holesterola, rizik

od bolesti srca se smanjuje za 3.5%. Plivanje ojačava arterije i njihovu fleksibilnost. Naime, osobe treće

dobi koje su redovno plivale imale su jednaku funkciju arterija kao osobe u tridesetima i četrdesetima.

4.6. DIJABETIS

Plivanje 3 puta nedeljno po 30 minuta smanjuje rizik za nastanak dijabetesa za 10%. Takođe, kod

osoba obolelih od dijabetesa tipa 1, plivanje će izrazito pomoći jer će povećati osetljivost tela na insulin.


plivanje 11


4.7. ALTERNATIVA KOD POVREDA

Kada se sportisti povrede, profesionalci im gotovo uvek savetuju plivanje. Plivanje će

povređenog sportistu održati u formi i pomoći kod rehabilitacije. Otpor koji voda pruža telu povećaće rad

mišića, ali neće se stvarati pritisak koji se stvara kod uobičajenog vežbanja na tlu.

4.8. OSVJEŽENJE LJETI

Verovatno nema boljeg osećaja leti od ulaska u osvežavajuću vodu ili more. Plivanje opušta,

osvežava i odličan je način vežbanja jer istovrijemeno hladi tijelo, ali ga i pokreće.

4.9. DRUŠTVENA AKTIVNOST

Plivanje i ostale aktivnosti su nešto što se može da radi sa porodicom i prijateljima. Plivanje je

odličan izbor roditeljima da podstaknu decu na fizičku aktivnost kako bi sprečili pojavu gojaznosti, koja

je sve češća među decom i mladima.

4.10. MRŠAVLJENJE

Plivanjem se troši veliki broj kalorija, od 500 pa do 650, zavisno od intenziteta kojim se pliva.

Nedavno istraživanje je pokazalo da se plivanjem, nezavisno od stila plivanja, troši nešto manje kalorija

za razliku od trčanja i vožnje bicikla. Međutim, plivanje ne predstavlja opterećenje zglobovima kao

vožnja bicikla i trčanje.

Ovaj sport pozitivno utiče na rešavanje masnih naslaga na bedrima. Leđnim plivanjem i

udaranjem nogama kružnim pokretima podstiče se cirkulacija u područjima gde se nakuplja celulit. 7


plivanje 12


4.11. POBOLJŠANJE FLEKSIBILNOSTI

Za razliku od vežbanja na spravama u teretani, kojima se retko vežba čitavo tijelo, plivanje

zahteva da korišćenje svakog dela tela. Ruke se kreću u širokim lukovima, trbušni mišići i leđni mišići su

napeti, a bokovi se pokreću zajedno s nogama. Svakim pokretom prema napred kvalitetno se isteže tijelo

od glave do pete.

5. NASTAVNO - TRENAŽNI RAD

Mnogobrojna iskustva i istraživanja pokazuju da je mogucće ne zamorano obučavanje nego i

sistematsko upražnjavanje plivanja bez opasnosti po zdravlje i tjelesni razvoj dečaka i devojčica. Rano

usmjeravanje ne protivreči svestranom i stvaralačkom osposobljavanju čovjek, jer se pravilnom

usmjerenim nastavno-trenažnim radom može obezbjediti skladan fizički i duhovni razvoj slobodne

licnosti. Zbog toga su moguća tolika vrhunska ostvarenja dječaka i djevojčica do 14 godina u postizanju

svjetskih, olimpijskih i kontinentalnih rekorda. Rano indicirano upražnjavanje plivačkog sporta dovelo je

i do ranog sportskog usmjeravanja kojim se razvijaju svestrane sposobnosti. I ne samo to.

Mališani i devojčice koji se bave ovim sportom su, prema izjavi njihovih trenera i plivačkih

stručnjaka primjerni u izvršavanju školskih i drugih obaveza. U prilog ovim navodima idu i istraživanja

prof. P.Ostranda (1965) koji je sa ekipom lekara fiziologa, psihologa i sportskih stručnjaka pratio

treniranje postignute rezultate i posljedice intenzivnog sportskog rada mladih plivačica Švedske. Za taj

eksperiment odabrano je 30 plivačica iz četiri plivačka kolektiva u uzrastu od 12-16 god. Sve one su

naučile plivati izmedu 5-8 god. a većina je počela da sistematski trenira plivanje izmedju 10-13 god.

(najkasnije sa 15 god.). Intenzivan svakodnevni rad i treniranje čiji je obim ljeti prelazio i preko 10 km.

dao je pet rekorderskih rezultata Švedske, tri evropska i tri svjetska rekorda. Samo istrazivanje je

pokazalo:

da takav sistematski trenazni rad sa mladim plivačicama nije štetan po zdravlje

djevojaka;

nisu zapažena nikakva pogoršanja u statusu zdravlja i menstrualnog ciklusa;

u školi su sve plivačice bile primjerne učenice,a medu njima je bilo i 13 odličnih;

ispitivanja su pokazala visok nivo funkcionalnih sposobnosti organizma plivačica i

nakon pestanka treniranja (i postepenog "izvodenja" iz rezima treninga),takode nisu

registrovane nikakve stetne posledice po zdravlje devojaka.

plivanje 13


6. ZAKLJUČAK

Bilo da se radi o rekreativnom i povrijemenom ili profesionalnom bavljenju plivanjem,

ono svakako ima pozitivno dejstvo na ljudski organizam. To zbog toga što tokom plivanja,

pokreti koji se rade u vodi, pri tome uz malo ulaganja fizičkog napora, veoma intenzivno utiču

na razgibavanje čitavog skeletnog i mišićnog sistema. Poznati su primeri u kojima su tretmani

plivanja otklonili čak i blage i teže oblike i probleme invaliditeta i nepokretnosti.

Tokom plivanja, apsolutno, ne postoji tačka na telu koja ostaje neangažovana. Upravo

zato, ovaj sport se i preporučuje kao idealna rekreacija, ali i rehabilitacija, nakon sportskih

povreda, uganuća, istezanja i preloma. Ni jedan kopneni sport nije toliko delotvoran i koristan

kao plivanje. Osim pozitivnog i blagotvornog delovanja na stanje i zdravlje tela, plivanje

istovrijemeno ima izuzetno pozitivan i blagotvoran uticaj i na um. Ono oslobađa loših misli,

napetosti i nagomilanog stresa i otklanja osećaj anksioznosti, depresije i psihičkog nemira.

Upravo zato, može se reći, da je plivanje sport koji podstiče ravnotežu i ukupan balans

duha i tela. Nakon plivanja, javlja se osećaj opuštenosti i rasterećenosti, raspoloženosti, zatim,

puno mirniji i kvalitetniji ritam sna, kao i kvalitetnija komunikacija sa okolinom.

plivanje 14


7. LITERATURA

www.teretana-fitnes.com/dobrobiti-plivanja/

Mikić, B.: Psihomotorika, Filozofski fakultet, Tuzla, 1995.upravljanje vještinama i fizičkim

aktivnostima

Koritnik, M.: 2000 igara, Savez društava "Naša djeca" tehnike plivanja

Miran Kondric, Gordana Furjan-Mandic-Fizicka priprema plivačaa i metodi vježbe u vodi 2002

god.,

Muris Hadžikadunic, Mirjana Madarevic-Metodika nastave fizičkog odgoja 2004.

plivanje 15

http://www.teretana-fitnes.com/dobrobiti-plivanja/

Documents

TEHNIKE PLIVANJA