aksiologija- Konacna verzija.docx

  • Upload
    -

  • View
    245

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    1/34

    AKSIOLOGIJA I POJAM VREDNOSTI( sta je aksiologija)

    Aksiologija je flozo ska disciplina koja prouava enomen vrednosti. Nastala jepoetkom XX veka. Vremenom, ona se razvijala u dva pravca: subjektivistikirelativizam po kojem vrednosti zavise od subjekta i objektivistiki realizam prema

    kojem su vrednosti objektivno date, te ne zavise od subjekta. snovna pitanja kojimase aksiologija bavi jesu: !ta je vrednost" #ako saznajemo vrednosti" #ako i$ostvarujemo" Neki od predstavnika aksiolo%ke pedagogije su &iltaj, !pranger i#er%en%tajner.'ojam vrednosti obu$vata stavove, stvari, radnje i pojave koje se

    javljaju kao instrumenti ostvarivanja ljudski$ potreba, ciljeva i projekata. ( ranomdetinjstvu izgradjuju se sistem vrednosti koji odedjuje ciljeve kojima svaki pojedinactezi. )tecena $ijerar$ija odredjuje poglede na svet pojedinca. ( skoli se vrednostisticu putem drame, knjizevnosti i umetnosti, i to je snazno sredstvo za prenosenjemoralno*drustveni$ vrednosti.

    1. VREDNOSTI I VREDNOVANJE

    +valuaciono misljenje predstavlja oblik misljenja koji se razvio u procesuvrednovanja +valuaciona misaona sposobnost se najduze razvija, dok u slucajumentalni$ poremecaja prva propada. +valuaciona misaona sposobnost starenjem neopada, vec se dalje razvija je se starenjem slabe ometajuci aktori, nagoni, apovecava se iskustvo koje je veoma znacajno za ovaj oblik misljenja. +valuacionomisljenje postaje sve znacajniji cinilac ljudske vrste ono bi se moralo pri$vatiti kaostvaralacko misljenje.

    #ao oblik stvaralastkog misljenja je vrednovanje. Vrednosti imaju tri nivoa:

    -. ealno dejstvo onog sto se vrednuje / fzicko, biolosko, psi$olosko01. )ledi svesno otkrivanje realni$ svojstava onog sto se vrednuje,

    2. Na kraju se obavlja racionalno odmeravanje ukupnog e ekta pojave ili postupka usaglasava se sa postavljenim ciljevima vrednosnim normama.

    3okom istorije, na vrednosti se gledalo drugacijim pogledima. ( tradiciji idealistickogracionalizma, od 'latona, predmet koji se ocenjuje vrednosi nisu bile razdvojeni,kao sto je istia izjednacivana sa bicem.

    ( okviru naturalistickog psi$ologizma, izvor vrednosti lezi u potrebama coveka, a

    utvrdjuje se empirijskim postopkom kao neka treca vrsta kvaliteta pored bica njegovi$ realni$ svojsta.

    ( du$u transcendentalizma, vrednosti se svataju kao svrsis$odni logos, kao bicekoje se ne ormira niti empirijski, niti na bazi potreba, vec normativno.

    'ersonalisticki ontologizam svata vrednosti kao vremensku realnost datu od 4ogakoja je vecna nepromenljiva.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    2/34

    )ociologizam s$vata vrednosti kao postavljenu od drustva.

    #ulturno* istorijski relativizam* istice cinjenicu da postoji mnosttvo vrednosti, dasvaka kultura ima svoj sistem vrednosti.

    Aksiologija je ta koja se bavi vrednosti i ona sebi postavlja pitanje kako se dobijajuvrednosti" na se ormira prvo na bazi potreba , iskustva, ali pod uticajemspoljasnji$ aktora: du$ vremena, vladajuca ideologija, drustvo.

    Vrednost je product procesa vrednovanja, sto je slozen proces u kom uticu unutrasnji spoljasnji aktori, a sama vrednost proistice iz odnosa subjekta svojstva predmeta / stvarni$ ili propisani$0 )t

    (nutrasnji aktori su primarni. Najvaznije su urodjene potrebe, da bi se posle togaisticao znacaj steceni$ potreba. Naime, najveca vrednost pridaje se objektima kojizadovoljavaju najznacajnije potrebe. 'rvi prirodni znak o znacaju nekog objekta jesuemocije koje se javljaju pri susretu sa njima. ne su dugo bile jedini kriterijumvrednovanja, da bi se posle utvrdilo da emocije nisu jedini apsolutni kriterijum, teda se mogu korigovati racionalnim razlozima. Najbolji sklop je kada se emocionalni racionalni dozivljaj poklapaju. 3o je znak uspostavljene stabilne vrednosneorjentacije.

    )poljasnji actor ima presudni uticaj u detinjstvu dobu mladosti. Naime, vazno jenaglasiti da skala vrednosti pojedinca nikad nije u potpunosti saglasna saopstevladajucim vrednosti u datom drustvu. azlike u estetskom vrednovanju setolericu, jer kako kaze izreka (#() 5A )+ N+ A)' AV67A.

    Naime, covek je taj koji slobodno utice na svoje potrebe, osecanja, uverenja. 'ritome, covek dozivljava vrednosti kao svojstvo samog objekta, a ne da joj je on tuvrednost pripisao. 'ojedinac je u mogucnosti da objetivizuje svoje misljenje,vrednosti u situaciji kada komunicira sa drugima. (koliko to ne bi uradio, njegovopoimanje sveta bi do kraja ostalo subjektivno u zabludi. Naime, diskusijazasnovana na argumentima vode razumevanju sporazumevanju.

    )to se tice vrednosne orjentacije, ona se stvara na osnovu celozivotnog iskustvapojedinca do trenutka donosenja odluke. Nedostatak vrednosne orjentacije znak jenezrelosti, ispoljava se kroz kon ormizam drustva / ponasanje pojedinca koje je uskladu sa normama koje postoje u odredjenom drustvu0.

    dnos norme vrednoi* Norme za$tevaju da se cini ono sto odredjeno drustvoprocenjuje kao do dobro da se ne prave greske. za svake norme postoji stvarni iliizmisljeni autoriteti koji osiguravaju odrzivost date norme, odnosno sankcionisanjenepostovanja.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    3/34

    2. Poimanje vrednosti

    'ojmovi se defnisu kao misaoni odraz svojstva jednog bica, predmeta, procesa.Najcesci izraz pojma je termin. &a bi se ljudi mogli sporazumevati, vazno je daznacenje termina bude priblizno odredjeno.'ostoje razliita s$vatanja pojma

    bjektivistiko s$vatanjevo s$vatanje je zastupao, po ovom s$vatanju, pojam postoji kao ne%to objektivno,

    a u isto vreme je nepromenljiv i vean. 'ostoje dve verzije ovog s$vatanja.dealistika verzija, koja tvrdi da pojmovi postoje kao idealne i nepromenljive su%tine

    bez odzira da li i$ ovek zna ili ne. Na primer, iako ovek ne zna su%tinu lepog, aliona sigurno postoji. 5aterijalistika verzija, gde se pojmovi posmatraju kaomaterijalni, konkretni, nepromenljivi.)ubjektivistiko s$vatanje / logiki ormalizam0'ojmove defni%e kao potpuno subjektivne, zami%ljene i nezavisne od objekta. vde

    je sibjekat potpuno slobodan da za lepo ili ru8no proglasi %ta $o9e, nezavisno odrealni$ karakteristika samog objekta.Nominalistiko s$vatanje

    vo s$vatanje opravdava slobodnu upotrebu rei, nezavisno od toga o emu seraspravlja. Na primer, neki tekst koji govori o umetnikom delu, mo8e da se upotrebiza bilo koje drugo delo, bez obzira na gre%ke logikog karaktera.'si$ologizam'ojmovi ine logiki smisao predstave, bez kojeg se uop%te ne bi moglo vrednovati,niti vrednovano argumentovati.

    'ojam i terminnaenja termina su %ira od pojmova. #od vrednosni$ termina naje%9e dominiraju

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    4/34

    emocionalne i opaajne dimenzije znaenja u odnosu na misaone. ato se ljudi lakoopredeljuju da vrednuju, ali to ne mogu da doka8u. Emocionalni izraz znaenja jeekspresivni, a opaajni izraz znaenja je impresivni . 'rvim delom znaenjaizra8avaju se subjektivna stanja i procesi, a drugim empirijska svojstva onoga %to se

    opa8a i vrednuje.a$valjuju9i pam9enju ormiraju se predstave, kao unutra%nje slikei daljem

    razvojem mi%ljenja dolazi do deliminog osamostaljivanja ulnog i emocionalnog istvaranju pojmova. Vrednosni pojmovi se stalno dopunjuju, pa i menjaju, uzavisnosti od toga kako se ljudsko iskustvo %iri, misaono razvija, kako osmi%ljavasvoj 8ivot.

    Apstraktnost i konkretnost vrednosni$ pojmovaApstraktnost pojmova je u nji$ovoj misaonosti, a nji$ova konkretnost u korelacijikarakteristika pojma sa odredbama predmeta na koji se pojam odnosi. Ako se znajubitna svojstva onoga %to se poima, onda se radi o konkretnom vrednosnom pojmu.(koliko se bitna svojstva ne znaju, tada je pojam apstraktan. Nijedan pojam neobu$vata sva bitna svojstva i nije opa8ajan, a tako;e nijedan pojam nije potpunoprazan. )vi se pojmovi nalaze na skali od minimalne konkretnosti,a maksimalneapstraktnosti.

    Vrste pojmova Vrste pojmova po predmetu

    #valitativni pojmovi < izrazavaju se pridevima / na primer pametan pri cemu se ovajpojam produbljuje kro= merenje > testovima0. vi pojmovi se konstatuju culima,emocijama, misljenjem.#vantitativni pojmovi * oni se izrazavaju nekom merom, olaksavaju uporedjivanje,vrednovanje, s$vatanje. Ako se u raspravama o vrednostima ne insistira nakvantitativnim pojmovima, one obicno zadrzavaju uopsten smisao, i daju prevelikprostor za subjektivizam i njenu zloupotrebu.

    elacioni pojmovi < defnise se sa kao zamisli odnosa izmedju bica, predmeta isvojstva. vako vrednovanje je relacija izmedju subjekta i onog sto se vrednuje. )vivrednosni pojmovi upotrebljeni u vrednosnom sudjenju su relacioni pojmovi / gde jenajznacajnija uzrocno*posledicna veza0.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    5/34

    Vrste pojmova po obimu

    'o obimu pojmovi mogu biti pojedinani, posebni i op%ti..Ako se radi o pojedinanom predmetu, i njegov pojam je pojedinaan. #ada se radi ovrsti predmeta u okviru neke %ire klase, pojmovi su vrsni ili posebni.

    Opti pojmovi * obu$vataju neodre;eno veliki broj predmeta neke vrste ili klase.#arakteristike ovakvi$ pojmova imaju svi pojedinani predmeti date vrste ili klase.Najoptiji, kategorijalni pojmovi * odnose se na takvu vrstu odredabakoje su prisutneu svemu %to postoji, kao %to su uzronost, vreme, mesto, kretanje...

    Vrste pojmova po gnoseolo%koj unkciji

    #lasifkatorski pojmovi - stvari pojave se klasifkuju u odredjene vrste ili klase =astvaranje unosenje reda u beskonacan tok stvarnosti. Veoma cesto se vrednosnimpojmovima kao sto su lepo, dobro, ruzno vrsi vrednostna klasifkacija koja nije uvekprecizna zbog toga jer su ti pojmovi puni emocionalnog naboja.#omparativni pojmovi* ovim pojmovima se stvari pojave stavljaju u medjusobniodnos, vremenski prostorni medjusobno uporedjuju.?unkcijsko* zakonski pojmovi* ovim pojmovima se zamisljaju geneticki, kauzalni

    unkcijski odnos stvari pojava. 4ilo koje istinsko objasnjenje ili argumetacijaza$teva upotrebu ovakvi$ pojmova.

    dnosi pojmova'ostoje dva osnovna pravila koji govore o op%tim odnosima pojmova. 'o prvompravilu pojmovi se mogu porediti ako su iz iste kategorije . 'o drugom, pojmoviraznih kategorija mogu se porediti samo ako se pret$odno preobraze u pojmoveiste kategorije. 'odrazumeva se da pojmovi koji pripadaju istoj kategoriji imaju ne%tozajedniko. Ako se pri$vati pretpostavka o sveop%toj povezanosti svega %to postoji,znai da svaki pojam se mo8e porediti ukoliko im se pret$odno na;e zajednikakarakteristika.O nosi pojmova iste kategorijeNajelementarniji odnos pojmova jeste odnos jednakosti * dva pojma se poklapaju ipo sadr8aju po obimu.&rugi odnos pojmova jeste odnos ekvivalentni pojmovi* sadr8aj je relativno isti, kaosto su recimo autor stvaralac.

    3re9i odnos pojmova jeste odnos koordinacije. #oordinacija uvek ukljuuje tre9i

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    6/34

    pojam preko koga se povezuju koordiniraju9i pojmovi. 'rimer* slikarstvo i muzika sukoordiniraju9i pojmovi, a povezuje i$ tre9i, nadre;eni pojam* umetnost.'ostoje i odnosi korelativne koordinacije . ni se me;usobno uslovljavaju, kao naprimer, otac i sin, gospodar i rob i sl. dnos kontingentne koordinacije postoji

    me;u lanovima istog roda koji se neposredno / u prostoru ili vremenu0 dodiruju.dnos kontrarne koor ina!ije postoji izme;u najudaljeniji$ pojmova jedne klase:

    belo* crno, najlep%e* najru8nije. dnos interferentne koor ina!ije postoji izme;upojmova koji se sadr8ajem i obimom delimino poklapaju.

    dnosi pojmova iz razliiti$ kategorija'ojmovi razliiti$ kategorija se po pravilu ne mogu porediti. pak, izme;u nji$ serazlikuju dve vrste odnosa: odnos relativne razliitosti i odnos disparatnosti,

    odnosno kada su pojmovi potpuno razliiti i po sadr8aju i obimu, ne mo8e im se na9ini%ta zajedniko i oni su najcesce privremeni.

    dnosi suprotnosti pojmova'ostoje dve vrste ovakvi$ odnosa: kontrarne i kontradiktorne opozicije. ( prvomsluaju, izme;u suprotni$ pojmova postoji neprekidan niz idu9i od jedne do drugekrajnosti, kao, na primer, od belog do crnog, gde postoje nijanse sivog. ( drugomsluaju, ne samo da nema kontinuiranog niza ve9 nema nijednog srednjeg pojma.Nazivaju se kontradiktornim iz razloga %to se me;usobno potpuno iskljuuju. 'rimer

    ovakvi$ pojmova jesu, dobro i zlo, pozitivno i negativno i sl.@ovek na sudu mo8e biti kriv ili nevin, samo kada je u pitanju ono zboog ega jeoptu8en. ( 8ivotu, uop%te, niko nije samo kriv, a neko samo nevin. nai, kao %tonije tano da je ne%to samo lepo, a ne%to samo ru8no, isto tako nije tano da je , poovom kriterijumu, sve isto.

    Negativni pojmovi( odnosima suprotnosti pojmova je na strana je obi9no pozitivna, a r"ga

    negativna . Negativni vrednosni pojmovi su znatno neodre;eniji od pozitivni$.'rimer, pojam lepo. no %to je #epo u nekom periodu ili nekoj oblasti "vek je

    e$nisano o re%enim kriterij"mima . A za ono &to nije #epo nemakriterij"ma , pa je tu raznovrsnost mnogo ve9a. li, ono %to je u modi jeste strogodefnisano, a ono %to nije ima beskonano mnogo varijacija.

    &efnisanje pojmova

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    7/34

    De$nisanje je #ogi'ka ra nja kojom se o re%"je #ogi'ki sa r(aj nekogpojma. Na primer, ovek, se defni%e kao bi9e koje ima uspravan $od, ume da misli,govori itd. Ali kako da izdvojimo najbitniju karakteristiku, onu bez koje ovek ne bibio ovek, dakle, nailazimo na velike te%ko9e. ( sadr8ajima pojma mogu se na9i i

    spore na, ne)itna, ak!i enta#na svojstva . *itna svojstva poje ina'nih iposebni$ pojmova , po pravilu, s" ne)itna za op&tije , njima nadre;ene pojmove .Ali, ono %to je bitno za na re%ene pojmove ostaje )itno i za sve njihovepo re%ene pojmove. 3ako su, za razliite poslove koje ljudi obavljaju bitne irazliite sposobnosti. Ali za sve nji$ ostaje bitno, ono %to je bitno za oveka uop%te,to je njegov moral.

    'ojam, termin i defnicija'ojam je zamisao predmeta, njegovi$ su%tinski$ odredaba, termin je spolja%nja

    strana, imenovanje samog pojma, a defnicija je iskaz onoga %to se determini%e.&efnicija je iskaz o logikom sadr8aju pojma. na mo8e da bude onoliko preciznakoliko je i sam pojam adekvatan, kao i koliko je ovek sposoban da svoju zamisao

    ormuli%e, tj. 'renese u znakovni sistem, naje%9e verbalni.( praksi se esto de%ava da termin ne oznaava su%tinu toga %to bi trebalo daoznaava. ( 8ivotnom govoru znaenja variraju jer zavise od konteksta. &a bi sesmanjili nesporazumi me;u ljudima znaenja termina trebaju bar pribli8no da buduodre;ena.

    'ogre%no je izjednaavati znaenje termina sa poimanjem. 5e;utim, odre;ivanjeznaenja jeste kretanje ka poimanju, da se s$vati su%tina onoga %to se oznaava.Ako se ta su%tina s$vata i ako se iska8e, dobija se defnicija pojmovnog karaktera. Aako se su%tina samo iska8e, ne dopre se do su%tine, dobija se defnicija koja nije nanivou poimanja.

    6ogika pravila defnisanjaDefnicija mora biti pozitivna . Ako se defni%e pojam lepogB onda treba ista9iodredbe koje mora imati ono %to se smatra lepim.Defnicija treba da bude potpuna , tj. da se navedu sve bitne karakteristike onoga %tose defni%e. (koliko se ne navedu, defnicija se smatra jednostranom..Defnicija mora biti ekvivalentna i srazmerna , tj. precizna, drugim reima,karakterisitke koje se u defniciji navode ne smeju biti ni pre%iroke, ni preuske zapojam koji se defni%e. 're%iroke defnicije ukljuuju objekte koji ne spadaju u obimdatog pojma, a preuske su8avaju obim i iskljuuju predmete koji ulaze u obim pojma

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    8/34

    koji se defni%e.Defnisanje jednog pojma mora biti izvedeno pomo u drugi! ve defnisani! i jasni!

    pojmova . &efnisanje jednog pojma pomo9u drugog u naemu je mogu9eza$valjuju9i sveop%toj povezanosti stvari i pojava. ato, najbolje su one defnicije

    koje navode najpre op%te karakteristikenadre;nog pojma, a potom specifnekarakteristike pojma koji se defni%e.

    Vrste defnicija&efnicije se dele prema predmetu koji se defni%e i prema nainu defnisanja.

    Deskriptivne e$ni!ije * culima se mo8e opa8ati. ne su karakteristicne zapocetnu azu posmatranja

    +omo ne e$ni!ije- @oveku pru8aju nekakvu orijentaciju, uputstvo zapona%anje i injenje, odnosno neinjenje. (op%te, kada se radi o nedovoljno

    jasnim pojmovima, pribegava se pomo9nim defnicijama. Nomina#ne e$ni!ije- 5ogu biti etimoloske / objasnjavaju jednu rec drugim

    recima iz koje je nastala. Npr rec aksiologija je nastala od grcke reci asisos stoznaci vredan reci logos sto znaci nauka0, pragmaticne / govore o uptorebitermina kroz istoriju0 realne / objasnjavaju znacenje termina tako sto ukazujuna sustinske karakteristike predmeta na koji se termin odnosi.Eksp#ikativne e$ni!ije- ne su precizne defnicije pojmova. 'ostoje dveosnovne vrste eksplikativni$ defnicija: genetike / svoj predmet de . tako stonavode nacin njegovog nastojanja0 i karakteristine / defnisu pojam tako stomu odredjuju najblizi nadredjen pojam0

    "lasifkacija pojmova

    #lasifkacija je podela jednog pojma na:klase / klasifkovanje0,vrste / razvrstavanje0,redove / sre;ivanje0,na grupe / grupisanje0,

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    9/34

    i na pojedinane sluajeve.

    4itna karakteristika po kojoj se vr%i klasifkacija naziva se princip deobe . 'rincipdeobe mora da bude tako izabran da jasno razgraniava sve pojedinane vrste

    datog roda. Ali s obzirom na povezanost svake celine, retko se de%ava da se uklasifkaciji ne pojave prelazni sluajevi. &akle, %to je prelazni$ sluajeva manje, to

    je izabrani princip deobe bolji. Ako se klasifkacija ne vr%i po dobro odabranomprincipu, ona je nesistematina, kon uzna i proizvoljna.Di!otomija je najprostiji oblik klasifkacije gde se jedna celina deli na dva razliitadela ili na dva suprtotna pola. 3o je esto crno* bela podela, na lepe i ru8ne, uspele ineuspele, dobre i zle itd. 'o broju lanova, pored dvolanosti / di$otomije0, podelaop%teg pojma mo8e biti trolana / tri$otomija0, etvorolana / kvadritomija0 i

    vi%elana / politomija0.

    'ravila klasifkacije)istemska, $omogena potpuna klasifkacija obavlja se samo po jednomodredjenom pricipu, tj po jednoj bitnoj karakteristici. #lasifkacija mora da buderazgovetna jasna, potpuna jedinstvena /jedna klasifkacija mo8e obavljati poodabranom principu od poetka do kraja, tako da se u jednoj klasifkaciji ne moguna9i vrsni pojmovi po nekom drugom kriterijumu0 .

    ?ormalna ili ve%taka klasifkacija?ormalna ili ve%taka klasifkacija izvodi se na bazi neke spolja%nje, nesu%tinskeodredbe, kada se klasifkuje jedna celina, na primer, prema azbunom redu ilinumerikom nizu. vakve klasifkacije imaju prakti'an zna'aj.Ceneralizacija pojmovaCeneralizacija pojmova je suprotna radnja od klasifkacije, gde se prekopojedinani$pojmova dolazi do op%ti$.Ceneralizacija, kao slo8en misaoni proces, ima nekoliko misaoni$ operacija.

    'rva operacija je zapa(anje / uoavanje bitni$ svojstava pojedinanog0.- apstrak!ija , izdvajanje svi$ ovi$ zapa8eni$ karakteristika.- sinteza , misaono spajanje svi$ ti$ bitni$ svojstava u jedan pojam. Najpre se

    ormiraju pojmovi pojedinanog, potom vrsni pojmovi, zatim op%ti pojmovii nakraju najop%tiji, tzv. kategorijalni pojmovi.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    10/34

    3ek pomo9u generalizovani$, op%ti$ pojmova mogu9e je nauno saznanje. 4ezop%ti$ pojmova ne bi bilo mogu9e otkrivanje nauni$ zakona, niti utvr;ivanje trajni$,op%ti$ vrednosti.

    . VREDNOSNO S/DJENJE

    5isaona veza koja postoji izmedju dva pojma naziva se sud. A, misaona radnjaizmedju dva ili vise pojmova naziva se sudjenje.

    (koliko se nekom reenicom izra8avaju ose9anja, sumnje i potrebe, a ne tvrdi iliporie neka veza, onda govorimo o stavovima. )tav se mo8e preokrenuti i postatisud ukoliko se njegova unutra%nja ose9anja poimaju.

    Svaki sud ima 3 elementa:

    Subjekt- pojam predmeta Predikat-pojam svojstva predmeta Kopula-veza izmeu subjekta i predikata

    )ud je istinit ako veza pojmova koje su u sudu tvde odgovaraju povezanostipredmeta ili misaonoj defnisanosti realnosti.

    )ud je la tvrdi ili negira, a potom se to povruje i proverava.

    Sud mo e biti:

    !edinstven i konvergetan Par"ijalan i divergentan #vosmisleni i vi$esmislen %ezavistan jedan od drugog

    )to se tice povezanosti pojma suda, pojam je osnova rezultat sudjenja, a od ti$sami$ pojmova je izgradjen sud. Cde dolazimo do zakljucka da je nemogucesudjenje bez pojmova, niti je moguce ormiranje pojmova bez procesa sudjenja.

    Per e!tivni s"dovi i inter!reta ija

    ( osnovi perceptivnog suda je culno saznanje. No, kako se culnim saznanjimanajvise veruje, najklakse se moze proveriti, za$teva se da ga razlikujemo odzakljucivanja, vrednovanja interpretacije. (koliko iznosimo neki

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    11/34

    neperceptivni sadrzaj u ormi perceptivnog suda moze doci do nesporazuma. to se uglavnom odnosi na neka estetska pitanja kategorije lepog.

    Per e!tivni i vrednosni s"dovi

    ni sudovi koji u sebi sadrze bar jedan perceptivni pojam, a nisu samokonstatacije opazaja imaju subjektivnu dimenziju nazivaju se vrednosisudovi.

    (koliko nacrtamo dve linije, pravu i krivu, i pitamo ljude kakve su odgovori koje9emo dobijati bi9e skoro svi isti. (koliko se neiji odgovor razlikuje znai da jenjegovom onom aparatu neop$odna provera. )tvar 9e biti drugaija ukoliko ljudezamolimo da ka8u koja je lep%a. )laganja ne9e biti toliko. 6judima danas, generalno,su proklamovane vrednosti nametnute, a sama mogu9nost iskazivanja vrednosni$

    sud Ne!osredni i #onse#ventni vrednosni s"dovi

    Sudovi koji iskazuju neposredan utisak u dodiru sa onim $to se vrednuje, koji mogu biti potpuno

    subjektivni, ali se do ivljavaju kao autenti&ni, su posredni sudovi.'ni su &injeni&ki sudo"i i

    neposredni dokazi. ntezivni su, traju koliko i do ivljaj koji i prati, ali im je nedostatak taj da se

    upravo taj dogaaj ne mo e ponoviti kod nekog drugog subjekta.

    Sudovi koji su izvedeni iz op$tiji vrednosni sudova koji su $ire pri va*eni nazivaju se

    konsekventni sudovi. 'vi sudovi su izvedeni iz premisa koje su odreene kao kriterijumi

    vrednovanja u odreenoj oblasti. Konsekventni predstavljaju slo ene sudove.

    $%o&a e#s!erata I vrednosnom s"djenj"

    6judi koji u odredjenoj oblasti, nauci praksi imaju dosta znanja takve ljudenazivamo autoritetima ili ekspertima te oblasti. ( detinjstvu je moguce delovati na

    detetove stavove emocije, ono ne uci u pocetku sta je lepo. &etetu je sve lepo sve otkriva sa us$icenjem. 7edino sto vremenom neke nadrzaje dozivljavajuneprijatne ruzne, a sve to pod uticajem eksperta. nanje koje ovek stie uenjemutie na njegovo mi%ljenje pa menja i ose9anja.+stetske i moralne emocije razvijajuse uporedo sa znanjem i mi%ljenjem. ( tom smislu uloga eksperata je velika,posebno utiu na decu koja izuzetno veruju autoritetima.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    12/34

    #6A) ? #AD 7A )(& VA

    Vrste s" ova po kva#itet"

    'ostoje:

    Afrmativni /pozitivni0 Ako je broj paran, onda sigurno nije neparan. Negativni /veza se negira0. Nije istina ako covek ima para da ce biti srecan.

    Vrste s" ova po kvantitet"

    'ostoje:

    'ojedinani*singularni )amo &ragan je dobar ucenik.. 'artikularni*posebni , Neke ucenici su dobri.

    p%ti. )vi ucenici su dobri.

    S"dovi imenovanja i%i ne!osredni !er e!tivni s"dovi

    Sudovima imenovanja se utvruje postojanje nekog &ulno opa enog svojstva, odnosno pori&u ili

    konstatuju vezu predmeta i svojstava koji se opa aju u trenutku suenja. %pr. +'va skulptura je

    manja od ove druge .

    'redikativni sudovi su prosti sudovi kojima se zeli iskazati da neki predmet posedije

    neko opste svojstvo ili da pripada odredjenoj vrsti. Npr. rava je zelena+.

    elacionim sudovima se uspostavlja relacija izmedju dva ili vise pojma ilipredmeta. mamo prostornu relacio / 4eograd se nalazi izmedju Novog )ada

    Nisa0, zatim vremensku relaciu / #vintilijan je ziveo pre #omenskog0, takodje kvalitativnu, kauzalna relacijaE ( ovim sudovima ni jedan pojam nije predikat

    ni subjekat, to su ravnopravni pojmovi koji stoje u nekakvoj relaciji tj. dnosu.

    'rocesualni sudovi konstatuju neki proces koji se de%ava iliradnju koju neko vr%i.

    Vrednosnim sudovima se konstatuje vrednost, teorijska ili praktina, a koja je odznaaja za oveka. 5ogu se vrednovati postoje9i predmeti ili one zami%ljene. ni susubjektivno objektivni.

    O nosi pre ikativnih i re#a!ionih s" ova

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    13/34

    'redikativni sudovi poricu kvalitativna svojstva predmeta i pojava, a relacionisudovi izrazavaju kvalitativne odnose. ( procesu vrednovanja zastupljene suobe vrste sudova. 7er, vrednosno sudjenje ne zavisi samo relacija odkvaliteta, vec obrnuti. Npr. Vatra prijatno pucketa kada je $ladno, a kada jetoplo* ne.

    #od pojmova predikativni$ sudova uvek postoji odredjeno poklapanje, uvek jedan drugome pripadaju. #od relacioni$ sudova pojmovi pripradaju jedandrugom samo u odredjenoj relaciji. Npr. Veci* manji, majka* cerka, brzi*sporijiE

    Povezanost izmeu predikativni i rela"ioni sudova se ogleda i u mogu*nosti preobra avanja

    predikatski u rela"ione sudove i obrnuto, ali u slu&aju da kvalitet kao predmet suda postane

    odnos kao predmet suda. %pr. +Slika je nagri ena zubom vremena je predikativni sud u kojem

    je ak"enat na kvalitetu. Preobra ajem dobijamo rela"ioni sud koji glasi: +Sliku je nagrizao zub

    vremena gde se ukazuje na uzrok.

    Vrednosni sudovi mogu biti strukturisani u svim varijantama prosti$ sudova:

    #ao impersonalije /B&ivnoF0,egzistencijalni /B va slika je puna ne8ni$ tonova plave i zelene bojeF0,neposredni sudovi imenovanja /B vo je impresionistiki uzbudljivi vatrometbojaF0,predikativni /B)lika je sna8naF0,relacioni /B)kulpture su monumentalnije od slikaF0,

    No, u misljenju se retko mogu javiti prosti sudovi. ( naucnom misljenjunarucito, do izrazaja dolaze slozeni sudovi.

    5edju slozenim sudovima spadaju:

    #onjuktivni sud izrazava se slovom i. #nijeg pada i vjetar pue &iskonjutivni sud ili altermativni sudizrazava se odnos izmedju dva li

    vise clanova izrazava se vezom B iliF. li idem na bazen ili ostajem udvoristu.

    mplikativni prm Ako polozim ispit, onda cu ocistiti semester.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    14/34

    #ontradiktorni* dokazivanje jednog suda tacnim, automacki znaci da jedrugi sud netacan. ecimo, Novi )ad se nalazi u Vojvodini. Novi )adnije u )umadiji.

    Vrste sudova po modalitetuAsertoricki / cinjenice kojima se tvtdi ili negira veza koja se moze proveriti.0 ( nekojprostoriji stoji sest sudova, to mozemo neposredno proveriti, ali ova cinjenica nijenuzna, jer moglo bi biti G ili H stolova.

    'roblematican izrazavaju neku mogucnost. 5oguce je da cu sutra biti bolestan

    Apodikticki / konstatuju cinjenice koje su nuzne0 samo zene mogu biti majke.

    Normativni sudovi /izriu odre;ene za$teve, odnosno postulate, kao na primer daumetnost mora biti $umana, da deca moraju biti zbrinuta0

    Podela sudova po saznajnoj vrednosti

    sudove neposrednog opaanja- njima se utvrdjuje postojanje izvesnog neposrednog "ulnoopazajnog svojsta. Sun"e obajsvava svestlost danaSudovi uvidjanja veza i odnosa putem ekspermentisanja, istrazivanja. e"imo, akostavimo komadi" mesa u "asu koka kole, i ostavimo preko no"i ono "e nagristi meso, inesta"e.Sudovi utvrd uvanje sustine predmeta. e"imo uran je radioaktivni elemenat atomsketezine /30 i "iji je redni proj u periodnom sistemu 1/.

    Sudovi uvidjanja vrednosti kojima se izrazavaju neke eti"ke, estetske i druge "injeni"ekoje imaju neku vrednost za "oveka. e"imo, pretpostavljamo da je uran radioaktivanelemenat.

    6aznost i istinitost vrednosni$ sudova

    'ostoji saglasnost da sud ne moze biti ni lazan ni istinit, ali moze da bude vazeciili nevazeci.

    ecimo, primer. &va plus dva jednako je cetiri je vazeci sud. &ok dva plus tri jednoko je H nije vazeci sud. 3akodje treba pomenuti da nije svaka recenica sud. 3ako na primer, kada neko pita # 6 # 7+ )A3 " 3o nije sud.

    sto se tice relativnosti suda ona se moze najlakse sagledati kada se suocavajuprotivrecni sudovi kao u primeru kada subjekt A ka8e da je najgore putovatiavionom, dok 4 tvrdi da je najbolje putovati avionom. (koliko se sudoviargumentuju, tj.ako se istaknu premise iz koji$ su izvedeni, ne9e biti protivrenosti.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    15/34

    '. 0A 2J/3IVANJE

    akljucivanje predstavlja logicku operaciju pomocu koje se izvode novi sudovi iz vecpostojeci$ sudova. )udovi iz koji$ se izvode zakljucci nazivaju se premise. akljucak jemoguce izvesti iz jedne ili vise premise. (koliko se radi samo o jednoj premise tada govorimoo neposrednom logickom zakljucivanju. 'remise se ne mogu proizvoljno nizati, ukoliko i$ imavi%e, ve9 moraju biti dovedene u takve odnose da novi sud logiki sledi iz nji$.

    &a bi smo mogli zakljuciti da je neka prvsina plave boje, potrebno je spojiti opazaj saneposrednom emocionalnom reakcijom zakljuciti da je tap lava boja lepa. Nikad se se nepita: %ta misli% da li je ova boja plava, osim u graninim sluajevima, ali 9e se uvek pitati: %ta

    misli% da li je ova boja lepa.

    )vaka tvrdnja, odnosno zakljucak koji se donese dobija svoj smisao samo onda kada sedovede u vezu sa cinjenicama koje se mogu neposredno proveriti.

    Neposre no #ogi!ko zak#j"!ivanje se izvodi iz jedne premise. ( neposrednomzakljuivanju svi pojmovi koji se javljaju u premisi javljaju se i u zakljuku, samo %to im semora promeniti obim, nekada sam raspored subjekata ili kvalitet veze.

    0ak#j"'ivanje po kontra iktornosti je neposredno logiko dijagonalno povezivanjesudova koji se me;usobno razlikuju po obimu i po kvalitetu.

    0ak#j"'ivanje po konverziji je veoma est oblik neposrednog logikog zakljuivanja gdesud izra8ava isti kvalitet, a subjekat i predikat menjaju mesta. 6judi su jedna vrstakimenjakaB. vde je konverzija mogu9a i tana * ,, 7edna vrsta kimenjaka su ljudiB.

    Tra "ktivno zak#j"'ivanje se bavi odnosom sudova od koji$ je makar jedan relacioni.'o%to se sve sa svaim nalazi u nekim relacijama, traduktivno zakljuivanje predstavljanajop%tiji oblik zakljuivanja sa veoma %irokim mogu9nostima primene u raznim oblastimanauke, umetnosti i prakse uop%te.

    O nosi i enti'nosti?ormalna logika je defnisala zakon identiteta da je ,, svaka stvar jednaka samoj sebiB, %to jeveoma blisko zdravom razumu, a i injenici da je beskrajno slo8ena stvarnost i ne bi mogladrugaije spoznavati nego s$vatanjem u njoj pojedinani$, izdvojeni$ i relativnokonstantni$ stvari i pojava. 4ez ove relativne konstantnosti ne bi se mogla ni zamisliti

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    16/34

    upotreba bilo koje stvari. )ve %to postoji predstavlja slo8eni kompleks svojstava i relacijatako da ni u jednom trenutku jedna stvar nije prosto < jedna ista.

    O nosi s#i!nosti

    'osto slicnost moze biti po bilo kakvom svojstu, ovaj oblik zakljucivanja moze manje ili visese svuda primeniti.

    De "ktivno zak#j"!ivanje

    &eduktivno zakljucivanje je utrvdjivanje odnosa izmedju sudova, iduci od opsti$ kapojedinacnim. 'rva, velika premise je opsti sud, a druga, mala premise je poseban deosubjekta. Ako su obe premise racne, sigurno je tacan zakljucak.

    Vrste dedukcije:

    -. )lozeno deduktivno zakljucivanje* se izvodi iz tri i vi%e premisa, i ona se odnosi na svakozakljuivanje u kojem zakljuak logiki lsedi iz nekog drugog suda. 5o8e biti iz jednog suda/neposredno deduktivno zakljuivanje0, dva suda /prosto deduktivno zakljuivanje0 ili vi%esudova /slo8eno deduktivno zakljuivanje0

    1. Iipotetika dedukcija je ona u kojoj je bar jedan premisa $ipotetiki ili implikativni sud,gde je jedan sud, koji se pretpostavlja, razlog drugog suda.

    $. &isjunktivna dedukcija me;u svojim premisama ima bar jedan disjunktivan sud.&isjunkcija ni u deduktivnom zakljuivanju ne mora biti iskljuuju9a.

    J. #ategorika dedukcija* akljuak ne sledi ako je prva premisa partikularna, ako su obepremise negativne, ako se u si,logizmu pojavljuje vise od tri termina, ako je srednji terminnerazdeljen, tj. neodre;enog obima, a %iri od subjekta, ako je vi%esmislen... Na primeru bi toizgledalo ovako: Neka deca su talentovana. 'etar je dete. 'etar je talentovan. akljuak

    'etar je talentovanB logiki ne sledi iz dati$ premisa, ali je mogu9e da i jeste talentovan,zato je za zakljuak koji logiki ne sledi premise iz koji$ je izveden uvek bolje tako ikonstatovati. 3ako;e, logikog zakljuka nema ako su obe premise negativne. z sudova

    premise Nijedan ovek nije savr%enB i obot nije ovekB, logiki ne sledi ni da je robotsavr%en, ni da nije savr%en. Ako bi bila samo jedna premisa negativna, zakljuak bi moraobiti negativan.

    Saznajna i#i stvara#a'ka vre nost e "k!ije i in "k!ije

    Ako je op%ti stav, kao velika premisa, taan, i ako posebno pripada tom op%tem, %to seutvr;uje drugom premisom, deduktivna konkluzija je sigurno tana. #od indikacije nije tako.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    17/34

    3u mogu biti sve premise tane, a da je zakljuak pogre%an. vo se obja%njava time da jeuticaj op%teg jai na posebno i obratno. dnosno, ono %to va8i za op%te, va8i i %a njegovoposebno,a ono %to va8i za posebno ne mora da va8i za njegovo op%te jer svako posebno,pored onog op%teg, sadr8i i ne%to specifno.

    2ogi'ki pro)#em e "k!ije-aksiome

    Aksiomatski stav koji se bira slobodno ili misaono kreira mora imati neki logiki smisao kojiproizilazi iz sveop%teg ljudskog saznanja. 'ani9 /-KKK0 istie da se moraju ispuniti tri osnovnaaksiomatska pravila:

    -0 moraju biti konsistentne i initi jedan ko$erentan sistem u kojim nema protivrenosti10 moraju initi jedan kompletan sistemiz kojeg se mogu izvesti sve teoreme i u kojem

    se sve one mogu proveriti20 aksiome moraju biti nezavisne, neizvodljive jedna iz druge i nesvodljive jedna na

    drugu, jer bi u tom sluaju jedna od nji$ bila suvi%na.Novim s$vatanjem aksima ovek se sebi da i pravo da slobodno bira u defni%e osnovnepretpostavke, ali dr8e9i se osnovni$ aksiomatski$ pravila ko$erentnosti, nezavisnosti ikomplketnosti preko koji$ i proverava nji$ove vrednosti. )a pojavom i razvojem induktivnemetode nauka je dobila izuzetan polet, ali je bila gre%ka %to se, u isto vreme, poelapotcenjivati dedukcija. na je ostala kritiki i zavr%ni deo procesa saznanja, a saaksiomatskim metodom dedukcija je dobila inicijativnu i stvaralaku unkciju.

    3radukcija, indukcija i dedukcija su razliiti oblici mi%ljenja, ali su u stvarnom mi%ljunjunerazdvojni oblici, povezani su i prelaze jedan u drugi.

    4. /0RO3I I VRSTE 5RESA A I VRSTE S/DJENJA

    )ustina pogresnog misljenja

    #ada se jezickim izrazom zeli iskazati neka odredjena misao, u tome se ne uspe, tada je reco jezickim greskama. )am subjekat oseti da to sto je rekao ne predstavlja tacno ono sto jemislio. Nesporazum u komunikaciji nastaje onda kada jedan subjekat kaze jedno misli, aliipak drugi subjekat to ne razume na taj nacin na koji je prvi subjekat mislio. Naime, usvakodnevnom iskustvu ljudi se uveravaju u svoje tacne pogresne procene mnogi$vrednosti. Npr. ako ovek kupi sebi neku sliku misle9i da je to original, svakako se mo8egovoriti o gre%ci, u odnosu na objektivna svojstva, ali se ne mo8e govoriti o gre%ci ako senekome svi;a vi%e kopija nego original. 3o nije njegovo subjektivno pravo, ve9 je to i jednasubjektivna injenica koja se ne mo8e negirati.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    18/34

    5re&ke neo re%enosti i kon6"zije7 'ogre%ke kon uzije se sastoje u zbrkanosti, nejasnosti,pome%anosti pojmova, sudova, s$vatanja i uenja. 7ezika kon uzija je uvek izraz i misaonekon uzije. 'o reima Vitgen%tajna ako ovek misli jasno, on to uvek ume i da ka8e jasno.

    +ogre&ke o re%enosti7 4itno je naglasiti i da se ne mo8e odrediti vrednost neega ako sene poznaju sva svojstva koja su od znaaja za oveka, a koja pripadaju tom predmetu.

    bino se poznaje samo nebitan deo svojstva i na osnovu takvog dela se donosi sud o celini.'ojednostavljivanje stvarnosti je nuzna karakteristika coveka. vaj nedostatak se umanjujena taj nain %to se zanemaruju nebitna svojstva, a izdvajaju bitna, me;utim ako se de%avaobrnuto, gre%ke su neminovne.

    +ogre&ke s")jektivizma i o)jektivizma7 &o gresaka subjektivizma dolazi kada covekprilikom zakljucivanja procenjivanja oslanja na svoje emocije, misljena, ne uzimajuci u obzirmisljenje nauke, drustvene norme i prakse. )vako misljenje, polazeci od licnog do naucnog,

    mora da bude izlozeno proveravanju. 3ek provereno misljenje moze biti tacno. No, u zelji dase prevazidje subjektivizam, moze se doci do toga da se u tome pretera, a subjektivizam je

    jedna od bitni$ komponenata svakog vrednovanja.

    Creska objektivizma dolaze otuda sto se preteruju empririjske cinjenice sto sesubjektivizam stavlja po strain. 3akvo odricanje subjektivni$ cinilaca je posledica manjkasamopouzdanja i stra$a od greske. ( svakom vrednovanju, kao i u svakom mi%ljenju uop%te,mora da bude uspostavljen odgovaraju9i odnos izme;u subjektivizma i objektivizma.

    +ogre&ke 6orma#izma

    6judksi um je usmeren da otkrije nesto noco, a u isto vreme utvrdjuje neke obrasce, modelepravilnog misljenja govora. 5i%ljenje koje se ne oslanja na stvarnost lako postaje

    ormalistiko. 3ako;e, i govor zvui prazno, ukoliko nema dovoljno 8ivog kontakta sarealno%9u i ako se ne oslanja na iskustvo.

    +ogre&ke neosnovanosti i ne okazanosti 7 va vrsta gre%aka se javljaju kada se izvodeneki zakljuci bez dovoljno razloga i prave argumentacije. 7avljaju se i u obinoj praksi alitako;e i u nauci.

    +ogre&ke ne os#e nosti i os#e nosti7 Cre%ke ovog tipa skoro da je nemogu9e izbe9i pridono%enju vrednosni$ zakljuaka. nai, sa razvojem, ovek 9e sve manje da misli ono %toose9a, a sve vi%e da ose9a ono %to misli. Ako ovek misli da je ne%to lepo, to 9e vremenompoeti i da ose9a kao lepo, a ako misli da je ne%to ru8no, to 9e biti pra9eno neprijatnimemocijama. ulni oseti se ue i koriguju. (vek 9e postojati raskorak izme;u onoga %to ovekose9a i misli, ali se radi o tome da taj raskorak bude sve manji i sve re;i.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    19/34

    Dogmatizam, ek#ekti!izam i so$stika7 &ogmatina s$vatanja su najopasnija kada senekritiki progla%avaju odre;eni sudovi i stavovi kao jedino ispravne i vene istine i kada sesumnjivi vrednosni principi i naela s$vataju kao veni i nepromenljivi. &ogmatizmu susklone konzervativne i rigidne linosti

    +klekticizam je odabiranje i nekritiko sjedinjavanje raznorodni$ pogleda, ideja, pojmova,principa ili teorija koje se me;usobno iskljuuju. ( subjektivnoj osnovi eklekticizma nalazi sete8nja da se sauva staro koje je prevazi;eno uz nekakve dodatke novog, kao i te8nja zanekakvom svestrano%9u i nerealna ambicija da se stvori ne%to novo.

    )ofstiki nain mi%ljenja je blizak naivnim, neodgovornim, nekritikim i krajnjeegocentrinim osobama. )ofstiki nastrojene osobe sebe do8ivljavaju kao da su izuzetnosamostalne i obino imaju jednu dozu neosnovane samouverenosti, a neretko i patolo%kuegocentrinost.

    /zro!i i post"p!i so$zma)ofstiko dokazivanje se veoma esto izvodi zamenom teze. (mesto da se dokazuje sud kojise tvrdi, dokazuje se neka druga tvrdnja koju je lak%e dokazati, a koja stoji u bilo kakvomdodiru sa prvom. #ada se istina dokazuje pomo9u oiglednog , a oigledno, u stvari, tektreba da bude dokazano da je istinito. 5noge savremene tzv. abrike la8i koriste sezloupotrebom oiglednog, jer kod ljudi ne postoji jasna svest da oigledno mora biti istinito.

    4ez mi%ljenja vrednovanje svega slo8enijeg nije mogu9e. &a bi mi%ljenje bilo logino, nisudovoljna samo pravila, ve9 je neop$odno i znanje, kao i odstranjivanje ometaju9i$ aktora

    koji$ ima veoma mnogou procesima vrednovanja.

    'ri anketiranju gra;ana biraju se samo oni sluajevi koji 9e re9i ono %to naruilac 8eli. 3akodje, istrazivanja su pokazala da prilikom anketiranja coveka, da nji$ova prva ideja ce bitiuvek i najbolja.

    8.9injeni!e i vre nosti

    ( savremenoj flozofji jedna od tema o kojoj se najvise raspravlja je odnos izmedju cinjenica vrednosti. 'ostojali su pokusaji da se iz iskaza o cinjenicama izvedu vrednosni iskazi, ali se

    nije pokazalo kao uspesno.

    Naime, cinjenice su izraz neposrednog opazaja, i one mogu biti okarakterisane kao istinite ilineistinice. 'ostoji zajednicka osnova vrednosnog iskaza i iskaza cinjenica, iako se jedno izdrugog ne moze izvesti.. pisivanje covekovog zivota se vrsi upravo putem jezika, ljudskoggovora kao govornog akta. ( okviru govora argumentacija ima poreklo iz pravilakomunikacije. Argumentovati moze cak mislilac koji se nalazi usamljen, samo ukoliko je ustanju da kritickom razgovoru sa samim sobom internalizuje dijalosku raspravu u zajednicikoja nudi razne argumente.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    20/34

    7ezik ne predstavlja samo sistem iskaza, nego je oblik odnosa medju ljudima. )vi obliciispoljavalja govornog jezika, naime, traze utemeljenje, opravdanje dokazivanje.

    , upravo razumevanje sporazumevanje medju ljudima je osnovni uslov isine iskaza ocinjenicama.

    :. Na"ka, tehnika, tehno#ogijaNauka stvara uslove da se svet prevazidje, gde tezi da se sve vise oslobadja rad i snagacoveka kao sredstva proizvodjnje. Naime, nauka je sredstvo kontrole ljudkse svesti ponasanja. ( savremenoj nauci iscezava covek zamenjuju ga strukture sistema. Naime,te$noloska proizvodnja gospodari i prirodom covekom, gde covek postaje objekatmanipulacije te$nologije posanjanja. Naime, te$noloski optimizam pociva na zabludi da jemoguce uciniti da drustveni zivot bude bolji, kao da se prevazidje nemoc B $umanistickete$nologije. 'roizvodnja koja ne bi bila usmerena na rast te$noloske moci, vec na realizacijuslobodnog $umanog zivota znacila bi nov odnos prema prirodi. ( savremenoj te$nologijisamovolja valadajuci$ centara mo9i predstavlja sna8no sredstvo za svoje odr8anje i jaanje.

    )a razvojem te$nike te$nologije smanjena je moc coveka, time radnicka snaga pozicionirakao objekat, a gde se prednost daje masinama proizvodnji. , to je svakako moze imati iodredjene predsnosti nedostatke po drustvo. 7edno da se ugrozavaju radna mesta, i da sedovodi u pitanje egzistencija drustva, a drugo da se proizvodnjom ustedjuje vremena inovacE. nauka i te$nologija svode kulturu na civilizaciju.

    ;. VREDNOSTI AO NOR

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    21/34

    zamenjivali sa pravnim, politickim drugim normama postojeceg zivota. Nova obicajnost jeoblik zivota bez potcinjavanje individue drustvenim ciljenima. 'ravila zajednistva kod noveobicajnosti, sa starim obicajima imale bi samo jednu zajednicku karakteristiku, a to je das unastajali spontano, kroz praksu zivljenja.

    %olotika

    'olitika predstavlja process odnosa izmedju institucija prakse, preko koji$ se resavaju klasnikonLikti u drustvu. 'olitika je delatnost kojom se odredjuju ciljevi i sredstva za postizanje odrzavanje vlasti. )voje interese namece celom drustvu preko politicki$ programa institucija.

    'laton politiku defnise kao vestinu govora delanja u cilju jacanja drzave kao uticajpoliticara na ponasanje svest ljudi. )redstvo te$nike vladanja je B plemenita lazF .

    Aristotel istice da politika treba da bude usmerena na kultivisanje ljudi, a ne na te$nikuvladanja. 'ravda je moguca samo ako odredjuje sta je ispravno u ljudskim postupcima, i kojaobezbedjuje odredjene oblike jednakosti ljudi.

    'ravednost se postize tek kada se uspostavi drustveni poredak. #od prve pravedmpsto. uosnovi je princip B savkom prema zasluzi, a drugi za$tev je jednakost u pravima koji trebajuda vladaju.

    &eligija

    na odre;uje najvi%e ciljeve 8ivota, i osnove sjedinjavanja oveka i prirode, oveka i dru%tva.eligio, religere* znai povezivati se, sjedinjavati se. eligija, prvobitno nastaje, kao svest

    koja osmi%ljava vrednosti i s$vatanje smisla 8ivota. snovni sadr8aji vere su : izvorni gre$,%istili%te, rak i pakao, Vaskrsenje, zagrobni 8ivot, )veta 3rojica, besmrtnost du%e i sl.

    eligioznost se javlja u tri oblika : kao populistika , lina i institucionalizovana religija. Verau 4oga predstavlja izvor nade u bolji i drugaiji svet a nije osnova pomirenja sa svetom .

    3eologija,svojim sadr8ajima koji su sainjeni od 4o8iji$ poruka, oveka navodi da budepokorno bi9e. Drkva predstavlja instituciju sa dogmama , ritualom , simbolima , $ijarar$ijomkoja name9u oveku date vrednosti kao rukovode9a 8ivotna naela .

    Narodne religije sa sobom nose 8elju za novim kultovima ,ritualim koji predstavljajualternativne orme pona%anja i koje su u suprotnosti sa datoj religiji i crkvenoj praksi obreda .

    ( ovoj religiji , lini odnos prema 4ogu nije va8no oblele8je vere , i linost je potinjenakolektivu. 4og predstavlja slobodu , venost i apsolut . eligija ima zadatak da otkrije tajnuovekog postojanja, da pru8i obe9anje, pod uslovom da se po%tuju date norme 8ivljenja ,pokazuju9i ovekovu nesavr%enu i gre%nu prirodu , odnosno njegovu ogranienost . Narodnereligije se javljaju kao oblik pobune protiv crkvenog reda i poretka .

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    22/34

    +rnes 4lo$ navodi, da samo $ri%9anin mo8e biti dobar ateist, samo ateist mo8e biti dobar$ri%9anin. Ateizam mo8e da postoji samo kao ukinuti egoizam.

    eligija, u sebi nosi, sve posebne s ere vrednosti: moralne norme, obiajne norme, normepravednosti i sl. na postoji kao poseban sistem normi, kao institucionalizovana vera. #ad

    ljudska praksa bude osnova za izgradnju du$ovnog unutra%njeg logosa 8ivota, religijaprestaje da postoji kao poseban oblik dru%tvene svesti.

    1=. STVARA2ASTVO I VREDNOSTI

    Igra je oblik stvaralastva. Dilj igre je da omoguci slobodu, samoinicijativu, spontanost, istalnu otvorenost za novo. na je odnos coveka prema vlastitim mogucnostima. ( kulturamau kojima preovla;uju dru%tveno*korisne svr$e, igra se tumai kao zabava, opu%tanje,terapijsko sredstvo pripreme za novi rad, kao i pripreme dece za 8ivot, kao razbibriga kojapretpostavlja slobodnu delatnost saigraca.

    ( svetu u kojem vladaju norme dominacije nad ovekom, igra se sve vi%e gubi. )avremenamasovna kultura uni%tava svaku igru. 5asovno oznaava ono dru%tvo, kulturu i pojedinca ukojem ne postoji mogu9nost razvijanja individualni$ lini$ odlika, ve9 postoje samo op%te,tipske, standardne odlike. 5asovna kultura u sebi nosi stereotipne sadr8aje preko koji$ seispoljavaju bitne odlike toga dru%tva. ( njoj dominiraju vrednosti vladaju9e ideologije.5asovna kultura je ki, izve%taeno konvencionalno proizvo;enje sredstava za razonodu,koje potpuno iskljuuju svaku stvaralaku imaginaciju. bog toga je masovna kulturaopasnost za svaku igru.

    5asovna kultura je ki, izve%taeno konvencionalno proizvo;enje sredstava za razonodu,koje potpuno iskljuuju svaku stvaralaku imaginaciju. bog toga je masovna kulturaopasnost za svaku igru.

    /metnost Nadovezujuci se na igru, umetnost predstvavlja najvisi oblik igre, odnosnopredstvaljda porizvodnju ljudske realnosti koja nastaje kao rezultat stvaralacke igre du$a.umetnosti jeste estetika kao teorija o umetnosti. +stetika se temelji na stavu da je umetnostslika iliti odraz postoje9eg sveta. (metnost pokazuje mogu9nost jednog drugaijeg 8ivota ipredstavlja oblik samorealizacije oveka i upravo zbog toga ovek u kontaktu sa umetnikimdelom otkriva sebe samog. )vako umetniko delo je neponovljivo < ako to nije, ne mo8e bitiumetniko. ) obrzirom na posmatraa, umetniko delo mo8e imati estetske kvalitete poputpreciznosti, jasno9e, razgovetnosti, izra8ajnosti, odmerenosti, dinaminosti, prijatnosti,plemenitosti i slino. ) obzirom na odnos dela prema celini kulture, njegovi kvaliteti sepokazuju kao stvarni, lepi, zreli, sirovi itd. (metniko delo je ovde s$va9eno kao realnipredmet koji u ljudima mo8e da izazove odre;ene do8ivljaje ije je poreklo u objektivnimkvalitetima umetnikog dela. )to se tice tumacenja umetnosti, svako moze da protumaci

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    23/34

    neko delo na neki svoj, jedinstven nacin, da je vidi onako kako niko drugi ne moze da vidi. ,upravo umetnost i jeste umetnost, jer pruza otvorenu mogucnost posmatranja odredjenogdela, i da putem vlastitog iskustva i vrednosti sagledamo na specifcan nacin. na krajumozemo reci da ne postoji nijedno delo koje je bolje ili gore od drugog, jer svako delo govori

    za sebe i ima svoj sistem vrednosti

    1 .>?@ B C B FG BG?H G CHG K? B

    M OPQRST UO WPS R POYR, Z P[ \Z SO []W^OYR ^R_W`O UO S[^R O R []W^O [ [ RQR_R _[ ST [ [, [ TR UO R O . [TR TOR ZU[ OPQRSTZ ^R [ S RUW RY[]QW T[ W

    Z]_ [PZ S[ ZYR]R S R* [QT R RYR R_ ST[QR Z T[. O RQ[ ZYR]R ZU[ RU[ ZZTZ W hOYR W QR_ SZSTO^[ RSTRUO`Z OPQRSTZ ^R O P[ W Z [PO [TQW RSQR

    ][ ZST [ Z [ O RSTRUO`Z OPQRSTZ Z ][ O [ [ O RSQR QZ R\YO^[ W h[ ST WOPQRSTZB. S[ O^OQZ^ R]ZTZ ZSTZ Z^ TOR ZU[^[ OPQRSTZ, OPQRSTZ SO

    ZST [ [ [UW [R Z] [] S OSTZ, TO [, [ SO, R O [ [ [ UO RQ W P[TZ^ P W T OQZ^ST W TW [^[, Z Z TR^O SO WPS [ SW TZQ[ ZPOQTZ Z WUO S[ RQZ^ TR R O UOSTO

    ZQZ, [ ST [ QRST S[ Z OQZ Z^ ST[ O^ ST [ Z.

    R]ZTZ ZSTZ [ TOR ZU[ Z^[ ][ ][P[T[ P[ T O\[ Z]^OQZTZ R O R S OT, S OTRSTRUO`Z OPQRSTZ P[ \Z SO SW TZQS O PZ^OQ]ZUO R O [ ^R_YO RST [ ZTZ.

    ][P[T[ P[Q[S Q[U RT WQZUO S[_YOP[ [ [ SR [ ZYR]R ZU[. R UO ZYR]R ZU[ZTZ O S O_[ RSTRUO`O_ S[ ST[QR Z T[ W^[QZSTZ R_ R_ [^[ Z]^OQO hOYR W QO

    ST W TW O RSTRUO`O ST [ QRSTZ.

    R]ZTZ ZSTZ Z^ ST WU[^[ ZST[ YZ SW SO [QhWS Z SRhZRYR]Z < ^ZY Z O^ ZqZSUOQ[ qO Z ZY. QZ SW SO RTZ ZYZ [QTW, Z T PZYZ SW P[ OTZ [ QO ^R O P[

    R ^WYZ O ZQhZ O RUZ R^R_W`[ [UW ^R [YQR RQ[ [ O. R Z^[, OTZ [ UO TOR ZU[RU[ _R R Z R TR^O T[ T O\[ P[ \WPO W S O Z ^R [YQR_ Z RT[, OQ ][P[T[ UO P[

    ZST [ WUO ^R [YQO QR ^O [R R\UO TZ QO P W T OQO Z OQZhO. M OPQRSTZ SW ][ [ ZY[ RQ[ [ [ WQOT[ W S OSTZ RUOPZQh[ UOPQZ^ RSO\QZ^ [WTR ZTOTR^, [ T[U

    [WTR ZTOT PRY[]Z RP P W T OQO hOYZQO.

    Z O^ S^[T [ P[ P W T R QZUO ]\Z RUOPZQ[h[ O` hOYZQ[ RU[ STRUZ Z]Q[PZQPZ ZPWO Z OPST[ [ _Y[S P W T OQR_ [WTR ZTOT[ W S OSTZ RUOPZQh[.

    SQR Q[ WQ hZU[ ^R [YQZ , OYZ_ZR]QZ , R\Z [UQZ Z P W_Z P W T OQZ OPQRS UO P[ ST [ [UW , RP [ [UW Z U[ [UW P W T OQW R O]ZUW Y[QR [ ][UOPQZhO. M OPZ^[UW WQ hZUW P[ W [ [UW RQ[ [ O^ ZQPZ ZPWO W S Y[PW S[ ZQTO OSZ^[ hOYRP W T [.

    R]ZTZ ZSTZ W ^OTRPW Z O^[ Z qO Z < ZY[ Q[ RW [ [ W W^OTQZ Z OPQRSTZ^OQWR UO RYZT OQ. SQR QZ ST[ OQR O TOR ZUO W^OTQRSTZ UO P[ SW W^OOPQRSTZ P W OQO Z OQZhO RUO SO ^R_W R\U[SQZTZ S[^R S[]Q[ O^ W] R [

    Z R R_ Q[ST[Q [. [P[T[ TOR ZUO W^OTQRSTZ QZUO P[ W Z PO ZQZhZUW YO R_, P[ RW [ [ YO R [R Z OQZhW, [R W^OTQZ R POYR. [ R S [`OQ[ Q[W [ RQST[TWUZ R\U[ [ [, RQ[ W T[ S [ R_ P[ SO SYR\RPQR R OPO WUO O [ S RUZ^S RYRQRSTZ^[, P[ Z O RYO RQR TR _RPZ Z R R^ TO^ O [^OQTW Z P[ [ Z ZUOZ]W [ [ RQR TR Q[U\R O RP_R [ [ O_R R^ PW W.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    24/34

    [W [ R W^OTQZ Z^ OPQRSTZ^[ RhO WUO OPQRSTZ YZ QZ^ ZS WST R^, Z RST[][P[T[ P[ RT ZUO [Q[TR^ZUW WPS Z OPQRSTZ. T Z [ O SO Z T[ R TR SO

    R O S [T [ Q[TW [YZSTZ R Z SZ R Z]Z R \Z`O, UO UO RP WTZh[UO^ ^OST[,O^OQ[ Z [SO. R]Q[TZ R O [ Q[ R [ [ Q[ ZQ, ]Q[ Z S[]Q[TZ O_R O RSQR QO

    Q[_RQO Z Z Z R R W][U[^QR POUOST R S[ Z RPQR^ Z P W T OQR^ S OPZQR^.

    O^[ O^RTZ ZSTZ RU TOR ZUZ OPQRSTZ OPQRSTZ SW O S OSZU[ ZQPZ ZPW[YZ QZ RSO`[ [ Z ][TR RQZ QO^[UW [ [ TO S[]Q[UQZ ZS [][. [P[ T PZ^R/ _R R Zw[SOY0 P[ R R ZYZ RQR Z^[ OPQRST, ^Z Z] [ [ [^R Q[ [ Y[STZT[ RSO`[ [, [ QO QO W

    Z OQZhW RU[ \Z \ZY[ ZSTZQZT[ Z [P[ \Z Q[ [ RSO`[ [ \ZY[ []YZ ZT[.

    OR ZUW RUW \ [QZ w[SOY Q[]Z [ xxSW\UO TZ ZSTZ R^ TOR ZUR^ OPQRSTZxx. S[STRUZ W T P Z P[ [ R SO P [ R O [ []ZY[]O R R OPQRSTZ, RQP[ TR QZUO

    []ZY[ O O R R \ZYR RUO STO ZSTZQO, O` []ZY[ OQUO W W WSZ^[. R ZR]ZTZ ZSTZ Z TOR ZU[ OPQRSTZ SW Z] [], O S OSZU[ RSO`[ [ Z R QO RPYW O

    M OPQRSTZ SO R PO S RPO Q[ ZQPZ ZPW[YQO O O, ZQTO OSO, YZ Q[ TO [, Z]\RRSQR QZ OPQRSTZ RUZ^ SO RP OyWUO WS [U[ O RST[YZ RSQR QZ OPQRSTZ.

    [UZST[ QWTZUZ OPST[ QZ S[ O^OQR_ R]ZTZ Z]^[ UO R OY ^ZT. O^[ TOR ZUOPQRSTZ R OY[ ^ZT[ ]Q[ O O OPQRSQZ ZS [][ UO S[P [QR W Q[ ZQW Z R O

    W RT O\O W S [ RPQO QR^ UO]Z W, W S [ RPQO QZ^ R^WQZ [hZU[^[.

    M OPQRSQO O ZB, O^[ ^ZTW, W RT O\ [ [UW SO P[ Z] []O W WSO, O O OQhZRPYW O Z Z]\R O, P[ ZTZ WUW Z _ [PZ [UW W OPQRSQR^ RhO Z [ W, P[ S[ OTWUW W`WUW, W\OyWUW Z RP [`[UW, [YO, R [\ WUW.. [P[T[ TOR ZUO OPQRSTZ UO RT ZUO YR_Z W S [ RPQO QZ R^WQZ [hZU[, P[ O_ZST WUO RSTRUO`[ [SRhZU[YQO R^WQZ [hZUO, P[ Z [TZ [R UOPZQR ^R_W`O W P[TR^ P W T W [ O`Q[ ZQO W RT O\O R]ZTZ QZ OPQRSTZ. [ TOR ZU[ R OY[ ^ZT[ UO OR^[ \YZSS[ O^OQRU [_^[TZSTZ RU ZYR]R ZUZ RU[ WPS W Z RPW ZPOQTZ Z WUO S[ R

    TR R O RQ OTQR ZQZ, [ ZSTZQW ZPOQTZ Z WUO S[ [ TZ QZ^ O [ [ O^[ hZU[YQZ R\YO^[ RUO S OPZQ[ Q[^O`O R O W.

    R TOR ZUZ OPQR [ [ {RQ[ UWU[, OPQR [ O UO Z]\R RQZ hZ O [ RP RUZ SR O WUW Q[U YRPQZUO RSYOPZhO, OPQR [ O UO RhOS RUZ SO Z W O ZR Z W RQ OTQZ R\YO^[TZ QZ SZTW[hZU[. M OPQR [ O UO RQR \Z [[YTO Q[TZ QZ ^R_W`QRSTZ RUO Z^[ Q[U R ZSQZUO O O TO W P[TRU _YR\[YQRU P WST W TW Z.

    ZTZ Z ST[ UO RSQR [ ][ []W^O [QUO S^ZSY[ O^[ | ZP Z W Z W. Q ZSTZ O P[YZ QRST R O [ ][ ZSZ RP SR ST OQO Z RPO. Q R`O R O [ W RUO^ UO RQR TR

    O^W Q[_RQS R PR\ZUO R ^W W^O OQRSTZ, YO RTO W R\YZ W S[]Q[ [ [ Y[STZTZ^R_W`QRSTZ.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    25/34

    1L. IDEO2O5IJA I VREDNOSTI

    )ve postojece pozitivne vrednosti zive i unkcionisu unutrar odredjene celine, kao sto jenauka, te$nika, moral, pravo, politika, religija.

    ( )ocioloskom recniku ideologija je skup ideja, verovanja i nacina misljenja karakteristicanza jednu odredjenu grupu, odnosno naciju, verske sekte, politicke partije. 'o 3odoru Adornuideologija je visoko razvijen sistem zvanicni$ verovanja stavova jedne socijalneorganizacije.

    Naime, po jednima je ideologija je skup ideja i verovanja, stavova, a po drugima nacinmisljenja, stavova verovanja odredjene epo$e.

    #arl 5arks pod ideologijom podrazumeva klasnu strukturu drustvene svesti. deoloska svest

    jednog vredmena pokazuje se kao netacna samo kada se pojave nove mogucnosti kojedobijaju nov izraz u ideolo$iji.

    Dovek je razumno bice koje radi, ima moc vladanja prirodom moc opredmecivanja. &anas je neogranicena moc nauke i te$nike ideoloska granica svesti coveka po sebi samom.

    deoloska svest je ona svest u kojoj se odvija trajan sukob medju vrednostima. ato su cestou sukobu pravo moral, politika umetnost, nauka politika, te$nika umetnost.

    'ostavlja se pitanje da li je vreme kraja ideala ili kraja ideologije" 3reba, pre svega, razmotritidva osnovna ideala naseg vremena, a to je ideala liberalizma i komunizma. 6iberalizam komunizam su dve velike vizije sveta, koje su igrale ogromnu ulogu u ormiranju du$ovneklime tradicije u vremenu.

    6iberalizam insistira na slobodi misljenja slobodi privatne inicijative. 6iberalizam insistira dadrzavne istitucije moraju prema pojedincu postupati u skladu sa potrebama pojedinca ipruziti im mogucnost slobode delanja. deali liberalizma se najcesce upotrebljavaju da bi senjima kompromitovali socijalizam ili komunizam, da bi se njima odrzavala lazna dilema, ilikomunizam staljinistickog tipa, ili liberalizam gradjanskog durstva. Dilj ove ideoloskemanipulacije idealima liberalizma je da se suzi svest o mogucnostima koje covek moze treba da bira trazeci izraz iz postojeceg.

    5arks se zalagao za pojavu slobodne samoupravne ljudske zajednice koja nastaje samoonda kada se otudji od drzave i njeni$ politicki$ institucija. Naime, socijalna revolucija jenastala kao protest pojedinca zbog njegove izolacije od drustvene zajednice. 3o je revolucija

    koja trazi slobodnu zajednicu kao sustinu pojedinacnog coveka.blici 5arksovog ideala slobodne samoupravne zajednice u staljinizmu su:

    -. adnik je u sovjetskom drustvu najamni radnik u sluzbi drzavne birokratije. n nemaslobodu za proizvodnju njegova interesovanja potrebe nisu zadovoljene u takvom drustvu.

    1. ( svakom drustvu u kojem postoji klasna nejednakost vlast nad covekom mora sepojaviti kult vlasti. #ult licnosti je novi vid religije bez koje ne moze ni jedno klasno drustvo.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    26/34

    2. ( staljinistickom drustvu postoje dve unkcije, prva je da se postojeci red poredakidentifkuje sa socijalizmom, a druga unkcija je da sluzi kao moralisticki ukrasni dodataktamo gde identifkacija nije dovoljna i uspesna.

    J. ( sadasnjen socijalistickim zemljama znatno se razlikuje od staljinizma u vreme staljina.snova je bilo pri$vatati slobode drustva, a danas zastupa borba za te$nolosku racionlanost

    u drustvenoj praksi teroriji.

    (). VREDNOSTI I DR$*TVO

    Vrednost kao flozo ski pojam pojavljuje se u X X veku. )ve $umanisticke drustvenediscipline da bi mogle proucavati svoj predmet, ciljeve i zadatke trebala je ukljuciti i pojamvrednosti. Aksiologija kao nauka o vrednostima postavlja sledeca pitanja, a to su pre svegakakva je priroda vrednosti, zatim da li su one subjektivne ili objektivne, primarne ilisekundarne kategorije, kako se vrednosti sa=naju i kako se o njima sudi. dgovor na ovapitanja pokusale su dati brojne aksioloske teorije, svaka sa sbog aspekta proucavanja. Nekisu isticali das u vrednosti svojstva objekta i ciljeva, koje postoje nezavisno od pojedinca kaosubjekta. A, drugi su isticali subjektivisticko s$vatanje, gde vrednosti proizilaze iz osecanja,potreba, motiva, interesa sto proizilazi z motivacionog sistema koji postoji u kulturi drustvu. 3aj dualizam u defnisanju pojma vrednosti nastaje zbog nerazumevanja dve vrstevrednosti koje se razlikuju. 'rva se odnosti na drusvtene pokazatelje pozeljnog ponasanja,obaveza i duznosti, a druge se odnose na vrednosti koje deluju sa stanovista pojedinca/ slobodnog u misljenju i delovanju0.Vrednosti su proizvod ljudske prakse i one uvek postojebez obzira da li pojedinac pri$vata ili ne pri$vata neke od postoje9i$ vrednosti. 'ojamvrednosti uvek se odnosi na subjekt koji vrednuje. Ako je to pojedinac*govori se oindividualnoj vrednosti, ukoliko je to porodica ili nacija*govori se o grupnim vrednostima, aukoliko se pod subjektom podrazumeva ovek*re je o univerzalnim vrednostima. 5o8emo

    re9i da vrednosti predstavljaju naela koja iziskuju po%tovanje, na osnovu koji$ kasnijeoblikujemo svoje pona%anje i donosimo odre;ene sudove. ( svakom dru%tvu postoji odre;enisistem vrednosti koji se odnosi na uverenja i ideje o tome %ta je dobro, ispravno, va8no ipo8eljno u datom dru%tvu, kao %to su na primer: sloboda, jednakost, postignu9e i slino.'oznati sociolog 'antic zastupao je stav da su vrednosti relativno stabilne, opste $ijerar$ijski organizovane. 'ojedinac je taj koji usvaja drustvene vrednosti koje su pozeljneda bi pojedinac i$ usvojio i mogao adekvatno da zivi i napreduje u svom drustvu. (logavrednosti mozemo posmatrati sa dva aspekta, sa aspekta drustvenog i individualnog. Akovrednosti posmatramo sa dru%tvenog aspekta, one imaju ulogu da pribli8e pojedincu idru%tvu po8eljne ciljeve, po8eljne interese i prioritetne zadatke dru%tvene zajednice.

    )vojim ustanovljenim nainom pona%anja, obrazovanjem i vaspitanjem jedno odre;eno

    dru%tvo svojim lanovima sugeri%e i ustaljuje kod njega ono %to je dobro, a %ta ne. Vrednostisu oblik ljudke svesti, u nji$ spadaju sve misli, osecanja, zelje, ocekivanja pojedinca udrustvenoj zajednici. Vrednosti pojedinac usvaja ucenjem, imitacijom, identifkacijom,svesnom aksitnoscu. no sto je bitno pomenuti da je svaki pojedinac kreator i licni nosilacsvoji$ vrednosti koje ga oplemenjuju i pretvaraju u $umanu licnost. Ni jedan aspektvrednosti, ni drustveni ni individualni ne bi smeo da nadvlada jedan drugi, vec bi oni trebalida budu u korelaciji da svaka drustvena vrednost bude individualna vrednost, obrnuti.

    7er, drustveni aspekt ne bi postojao bez individualnog aspekta, ali ni individualni aspekt bez

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    27/34

    drustvenog, a to se objasnjava time da kao sto ne moze opstati jedan pojedinac bez drustvai drustvena zajednica u kojoj zivi, dela stvara, tako drustvo ne moze postojati bez ti$pojedinaca.

    Naime, danasnji savremeni i buran zivot podlozen je brojnim promenama koje se odrazavajuna nacin zivota pojedinca, a on je taj koji je podlozen drustvenim uticajem. 'ojedinac je tajkoji tokom celog zivota usvaja vrednosti iz drustvene zajednice, uceci, imitirajuci iliidentifkujuci se sa drugim ljudima iz svoje okoline, tezuci da usvoji one vrednosti koje supozitivne i pozeljne.

    No, bilo kako bilo, vrednosti jesu istorijski, generacijski, drustveni enomen, koje su$ronoloski postavljene od proslosti, do sadasnjosti, pa i buducnosti, i oslikavaju jednudrustvenu zajednicu.

    14. VREDNOSTI I +OJEDINA3

    Velika su interesovanja za prouavanje sistema vrednosti, kako se oni odra8avaju naoveka, kako sam pojedinac utie na vrednosti. Vrednosti su relativno stabilne. Vrednostiomogu9avaju da se predvi;aju pona%anja ljudi.

    Vrednovanje je imanentna ovekova potreba. no je potreba i osobina, neodvojivideonjegove linosti. 'ostoje J. 3eorije vrednosnog razvoja:

    a0 3eoriju identifkacije koja se razvija u sklopu psi$oanalitikog pristupab0 3eoriju socijalnog uenja koja je nastala iz bi$eviorizmac0 3eoriju uenja uloga koja je nastala kombinacijom prve dved0 #ognitivno*razvojna teorija;

    'si$oanalitiko tumaenje nastanka i razvoja vrednosne s ere oveka?rojd je u skladu sa tumatenjem licnosti protumacio nastanak vrednostne structure coveka.Dovek se radja sa odredjenim brojem instikata nacinom na koje se oni zadovoljavaju. (najmladjem uzrastu zavisi od roditelja, tj. #ako ono usmeravaju energiju deteta, koji cini prvisloj a to je &. )ledeci slojevi su svesni sloj licnosti B ego B nesvesni B superegoF / uslovnjegovog nastajanja je B konLiktni karakterF jer nastaje razresenjem +dipovog kompleksa,naime u osnovi superega je osecaj krivice. stali aktoti od koji$ zavisi stabilnost pri$ickogzivota pored roditelja je drustvo. Novije psi$oanalitike studije ubla8avaju izvesne stavovenezavisno od stege i pritisaka roditelja i okoline u ranom detinjstvu. natno vi%e va8nosti sepridaje motivaciji.4i$evioristiko tumaenje vrednosnog razvojaVecina pristalica ovog pravca odbacivalo je s$vatanje da je motivacija osnova za nastanakvrednosne structure coveka. ni su isticali da za ponasanje deteta vaznu ulogu imaju presvega roditelji, koji kroz odredjene postupke, planske ili neplanske, nagradjivanjem ili

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    28/34

    kaznjavanjem uticu na ormiranje ponasanja kod deteta. )kiner smatra da kultura %iredru%tvene sredine utie na interese, motivaciju, ose9anje ljudi i da na taj nain usmerava,

    ormira nji$ove stavove, pona%anje i vrednosti. cigledno je da ovo uenje naglasak stavljana spolja%nje aktore na ormiranje pona%anja i vrednosnog sistema pojedinca, zanemaruju9i

    svesne napore pojedinca i njegov povratni uticaj na menjanje sredine u kojoj se razvija.)truktura linosti se opisuje kao skup trajni$ i %iroki$ tendencija pona%anja pojedinca. 3etendencije se nazivaju crte linosti koje se dele u tri osnovne skupine:

    a0 Drte sposobnostib0 Drte temperementac0 &inamike crte

    Drte sposobnosti se odnose na nain na koji osoba uspe%no ili neuspe%no razja%njavate%ko9e na koje nailazi, crte temperamenta se odnose na tempo, oblik i istrajnost tj. stilkojim se osoba odlikuje. &inamike crte ukazuju na to ime i na koji nain pojedinacmotivisan, tj. na koje osnovne podstreke je nauio da reaguje

    Iumanistika misao razvoj vrednosne struktureIumanistika koncepcija u sredi%te svog interesa stavlja oveka, njegovu $umanu prirodu injegovu ulogu u sopstvenom razvoju. Iumanistika koncepcija polazi od pretpostavke opostojanju realni$, univerzalni$ ovekovi$ vrednosti, %to iskljuuje mogu9nost pasivnogupijanja spolja%nji$ uticaja, ve9 podrazumeva aktivno uestvovanje oveka u svom razvoju.5aslov je do%ao do zakljuka da samoaktualizirane linosti izme;u ostali$ karakteri%eslede9e osobine} realnije opa8anje stvarnosti, pri$vatenje sebe drugi$, spontanost,usmerenost na probleme, nezavisnost, stvarala%tvo, identifkacij s ljudskom rasom,itd. (prouavanju takvi$, aktualizovani$ individua, nji$ovog izbora sistema vrednosti, 5aslov vidinajsigurniji nain sagledavanja vrednosnog sistema %to bi moglo slu8iti kao osnovavaspitanja.Iumanistika koncepcija u sredi%te svog interesa stavlja oveka, njegovu $umanu prirodu injegovu ulogu u sopstvenom razvoju. Iumanistika koncepcija polazi od pretpostavke opostojanju realni$, univerzalni$ ovekovi$ vrednosti, %to iskljuuje mogu9nost pasivnogupijanja spolja%nji$ uticaja, ve9 podrazumeva aktivno uestvovanje oveka u svom razvoju.Iumanisti smatraju da istra8ivanjem ovekove prirode on spoznaje ne samo kakav jeste, ve9

    kakav ovek mo8e treba biti.

    'redstavnici $umanistike orijentacije odbacuju s$vatanja o negativnoj mogivaciji kojaproizilazi iz nedostataka osuje9enja, nesvesne identifkacije nu8nosti pozamljivanja tu;egpona%anja, a time vrednosti. ni smatraju da dete ro;enjem donosi odre;enje $umanepotencijale da je motivaciju mogu9e crpiti iz same trans ormacije razvoja ti$ potencijala.

    (+. Peda&o&ija i vrednosti

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    29/34

    )vakoj pedagoskoj teoriji i praksi osnovna je ideja razvoja coveka. 'rema &irkemu istice kako je zdrava nacija ako je zdravo vaspitanje, ali ako je sredina nezdrava, onda su nezdravi iucitelji, prosvetitelji. 7er se postavlja pitanje kako se mogu obrazovati vaspitanici drugacijeod oni$ koji vaspitavaju. )toga, da bi se vaspitanje moglo re ormisati mora se re ormisati

    citavo drustvo. azvoj coveka je nesumnjivo povezano sa razvojem drustva, zato jenedopustivo jednima priznavati autenticnost i autonomiju, a drugima to osporavati. Napitanje da li je moguce uticati na razvoj coveka, moze se odgovoriti da je moguce putemvaspitanja i obrazovanja.

    'edagogija kao nauka je tako koja zajedno sa ostalim subjektima ucestvuje u permanentnomcovekovom razvoju. No, da bi se covek mogao razvijati, on mora da usvaja vrednosti koje suneodvojivi deo covekove sustine. Ako covek sebe ne dozivljava preko onoga sto ga okruzuje,preko sveta vrednosti on postaje otudjeni covek.

    Vaspitna praksa kao svesna interakcija subjekta i okoline usmerena je na ormiranjevrednosti pre svega u porodici u kojoj se odvija primarna socijalizacija i vaspitanje, a onda idrustvene instucije koji imaju takodje veliki uticaj na pojedinca i na usvajanje pozitivni$vrednosti, cinjenica ili normi drustvenog zivota.

    5ladi su cesto prisiljeni da usvajaju drustvene vrednosti na takav nacin kao da je jedini ciljda postanu poslusni i lojalni postojecim drustvenim institucijama, a njegov kriticni odnos sezanemaruje. ) toga se izuzetno retko postavlja pitanje kako postaje pojedinac sta je on usistemu vrednosti. ( tom kontekstu potrebno je s$vatiti ulogu pedagogije prema enomenu

    vrenosti.

    Vaspitanje bez sumnje pripada kategorijama vrednosti, samim tim sto je ideja cilja razvoja,napretka onog sto bi covek trebao da postane. )toga je teorija vaspitanja nezamisliva bezsaznanja o vrednostima i smislu covekove egzistencije. Vaspitanje se javlja kao uslovopstanka drustva i pojedinca, pri cemu vaznu ulogu u tome imaju vrednosti. 6icnost cinispektar crta sposobnosti, crta temperamenta, i dinamicki$ crta koje se odnose namotivaciju, interes i ponasanje pojedinca. )toga se smatra da predmet ucenja nisu samopojmovi i vestine, vec stavovi, nacela zakoni. 'ri cemu se javlja nedoumica da li je u tom

    procesu presudna imitacija, ucenje putem pokusaja pogresaka, ucenja potkrepljenjem ilisvesno ucenje uvidjanjem.

    (,. Teorijs#i !rist"! i "s%ov%jenost dr"-tveni vrednosti

    &anasnje savremeno drustvo izlozeno je brzim promenama u svim s erama drustvenogzivota, a te promene su usledile zbog naucno*te$nicke revolucije, promene u politickojstrukturi, i promene u s eri culture savremenog drustva.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    30/34

    Nazalost, svedoci smo velikog primitivizma koji vlada u modernom drustvu, zivimo u svetu ukome vlada ba$atost, po$lepa povrsnost kao normani obrasci ponasanja. zgubio se osecajo tome sta je pravedno, a sta nepravedno, iz tog razloga mladi ne znaju koji$ vrednosti da sepridrzavaju. Na slabljenje morala su uticale drustvene prirodne promene, drustveni sukobi ratovi, progon stanovnistva.

    No, da ne bi mladi pali pod uticaj prolaznog nacina zivljenja, stilova mode koji su trenutnoaktuelni vazno je pruziti pomoc mladima u vaspitanju. 3reba naglasak staviti na usvajajuoni$ vrednosti koje ce dovesti do pozeljnog drustvenog licnog ponasanja. 'ostoje razlicitepodele kategorije vrednosti, ali najbronije su univerzalne vrednosti kao sto su jednakost,'ravda, tolerancija, mir, sloboda, a u vaspitanju posebni znacaj imaju moralne vrednosti naosnovu nji$ sudimo da li su odredjeni postupci ispravni ili ne.

    stina da vrednosti nisu urodjene, vec se usvajaju u drustvu u kome se zivi. snovnevrednosti se uvek javljaju u parovima i to kao dobro*lo%e, lepo*ru8no, istinito*la8no, pravda*neprava. ne predstavljaju deo licnosti, odrazavaju se na psi$oloske osobine kao sto sunavike, interesovanja, karakter, temperament.

    Neki autori smatraju das u vrednosti izraz potreba, gde 5aslov razlikuje vise vrednosti kojesmtatra izrazom potreba za rastom, razvojem samoaktualizacijom nizi$ vrednosti koje suizraz nekog nedostatka ili nezadovoljeni$ elementarni$ potreba. 'od vrednostima se,takodje podrazumeva pozeljnost nekog objekta, situacije, ponasanja, odnosno pojmoviispravnog neispravnog, dobrog loseg, pozeljnog nepozeljnog. 'osto su vrednostikarakteristike dustva, a pojedinci se prilagodjavaju drustvu, ljudi se medjusobno ne razlikujupo tome da li imaju ili nemaju odredjene vrednosti, vec kako su te vrednosti organizovane u$ijerar$iji vrednosti.

    Vrednosti omogucavaju pojedincu da opravda i objasni svoje ponasanje, da ga interpretira upozeljni oblik ponasanja, tj. ( one vidove ponasanja koji su licno drustveno vredni da sepojedinac za nji$ zalaze.

    ( ispitivanju vrednosti, okic pravi razliku izmedju:

    nstrumentalni$ vrednosti < oznacavaju pozeljnost odredjeni$ nacina koji se nesto mozepostici / ambicioznost, bezbriznost, $rabrost0

    3erminalni$ vrednosti < oznacavaju pozeljnost odredjeni$ ciljeva / aktivan zivot, lepota, jednakost, mudrost.

    strazivanja vrednosti su veoma kompleksna, jer se vrednosti ne mogu neposredno meriti,takodje kao problem sa istrazivanjima vrednosti je da se pitanja u upitnicima cesto odnosena samo odredjene situacije. Veliki broj primera u istrazivanju, osobe iznose svoje stavove

    misljenja koristeci B slazem se* ne slazem seF, B podrzavam* ne podrzavamF.( vaspitno* obrazovnoj praksi se tezi vaspitanik upoznati sa postojecim, pri$vacenimvrednostima, zatim se tezi da vaspitanik potpuno se identifkuje sa vrednostima, kao da serazvija spremnost za uvodjenje priznati$ vrednosti u zivot.

    (/. SISTEM VREDNOSTI MLADI0 KAO DR$*TVENE GR$PE

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    31/34

    Clavna karakteristika postindustrijskog drustva je multikulturalizam. n je isticao jednakost,pravednost, relativizam i univerzalizam, subjektivnost i racionalizam.

    5ultikulturalizam je u centrar razmatranja postavio pitanje razlicitosti, onosno da li razlicitosttreba posmatrati kao obogacenje ili osiromasenje, i kakvo mesto ima u drustvenom sistemu.)vako vaspitanje se sastoji iz prenosenje vrednosti od strane vaspitaca prema vaspitaniku,takva je situacija i sa multikulturanim vaspitanjem.

    Naime, aksioloska pretpostavka jeste da se kroz razgovor saznaju nove vrednosti. (multikulturanoj zajednici u kojoj ljudi vode razgovore ni jedna vrednost ne moze propasti.(pravo kroz razgovor, ljudi razumeju vrednosti, pamte i$ prenose na druge. , kroz razgovorpojedinac upoznaje sebe, vidi ocima drugog, sliku koju on pri$vata ili odbacuje.

    )to se tice zivota mladi$ u )rbiji su jos uvek pod uticajem procesa tranzicije. 'ostoje dvevrste vrednosti. 7edna regulise odnos izmedju pojedinca u drustvu kao sto su postenje,iskrenost jednakost, dok druge regulisu odnos pojedinca prema drustvenoj zajednici, to jepozrtvovanost, poboznost, roditeljstvo.

    )to se tice mladi$ narastaja politike, uglavnom se dele na one koji se uopste ne bavepolitikom, do pojedinca koji su pripadnici razni$ organizacija. 5ladi uglavnom imajupesimisticki stav prema politickom angazmanu, i istrazivanja su pokazala das u slabo mladiin ormisani o politickoj situaciji da ona nije deo nji$ovi$ interesovanja.

    )ocijalizacija kao vid ormiranja sistema vrednosti

    ( ormiranju sistema drustveni$ vrednosti, veliki uticaj ima sredina, obrazovanje, nauka kultura. 'ojedinac usvaja drustvene vrednosti u porodici, u njoj stice osnove veaspitanja, nasta se kasnije nadovezuje obrazovanje, kulturaE.

    )ocijalizacija je proces u kom dete postaje svesno sebe tako, ormira svoju licnost, stece

    odredjena znanja vestine koja su mu potrebna da se snalazi u kulturi u kojoj zivi. (socijalizaciji su bitna tri aktora, prvi je subjekat / aktivno ucestvuje u procesu socijalizacije0,zatim institucija/ zavisi od ciljeva unkcija koje imaju, kako rade kako prenose odredjenevrednosti norme0, treci actor je kultura/ kako mladi ucestvuju u nji$ovoj kulturi0

    ?aze socijalizacije: Mominiza!ija * traje od ro;enja do sedme godine. @ovek stie sposobnost govora, $oda,

    ume9a, navike. E#ementarna so!ija#iza!ija . 'oinje polaskom u %kolu i traje kroz celokupno %kolovanje.

    (i jezik, vrednosne obrasce dru%tvene sredine, usvajanje znanja, motivacija za rad,izgra;ivanje ukusa.

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    32/34

    Ink"#t"ra!ija . va aza sledi nakon %kolovanja, kada se zapo%ljavamo. mamo sklonosti,znamo %ta 8elimo i %ta ne, jasna odnos prema dru%tvu i svetu u kom 8ivimo. @ovekpostaje stvaralaka egzistencija /radi odre;eni posao i stvara0.

    rea!ija . ( ovu azu ulaze samo pojedinci koji stvaraju neke posebne vrednosti koje dotada nisu bile poznate. Dilj procesa socijalizacije jested a %to ve9i broj pojedinaca u;e uovu azu koja se vezuje za period zrelosti* 2~. i J~. godine.

    Na socijalizaciju deluje poro i!a kao najvazniji actor socijalizacije, jos u porodici deca odroditelja uce imitacijom, uvidjanjem roditeljskog ponasanja. atim vrsnja! i, gde upravo uvrsnjackim grupama dete oblikuje svoja misljenje vrednosti, o ovde dolazi do prosirivanja

    ja* identriteta. Veliki uticaj ima skola, kao socijalna sredina, kao mas mediji / stampa,flmovi, televizija, internet, tele on0

    )obzirom da zivimo u eri medjija, za$valjujuci te$nickim dostignucima, obezbedjen je velikiuticaj na razvoj odrasli$. (loga medjija moze biti in ormacijskog, zabavnog edukativnogkaraktera. 3akodje treba istaciji da medjiji igraju vaznu ulogu u ormiranju vrednosti kod

    mladi$. #ao negativna strana ogdela se u tome da vreme porvedeno u gledanju televizijeodvlaci od vazni$ aktivnosti, poruke koje salju neki televizijski sadrzaji mogu imati trajneposledice.

    /0ORI AO +O A0ATE2JI VREDNOSTI

    naajan aktor za usvajanje pona%anja jeste postojanje emocionalne vezanosti za model.'rvi detetovi modeli su roditelji, zatim druge linosti iz porodice, a kasnije se %iri krug ljudikoji predstavljaju znaajne modele za indentifkaciju.

    6icnost koje mogu biti uzori deci su:

    'orodica kao prva grupa licnosti iz detetovog neposrednog okruzenja, &rugu grupa su uzori koje deci nudi skola putem nastavni$ programa 3reca grupa odnosi se na licnosti iz sporta, estrade politike.

    Sistem vre nosti m#a ih kao pro "kt teorija "prav#janja znanjem

    #roz istoriju ljudskog drustva menjalo se s$vatanje vrednosti i morala. Vrednosti se realizujuna 2 nivota:

    'ojedinacne vrednosti, Vrednosne orjentacije Vrednosni sistem

    &ete najpre svoju moralnost ormira pod uticajem porodice i socijalne sredine. 'okazalo seda za zdravu moralnost dece u porodici je vazna podrska deteta, usaglasenost ciljeva,rasporedjenost odgovornosti, dok su u socijalnom okruzenju vazni individualna odgovornost,emocionalna podrska i sansa za razvijanje sposobnosti povezani$ sa zajednicom. Vrednostisu veoma brojne prisutne svim bitnim oblastima ljudskog zivota, oblicima rada,stvaralastva i ponasanja.

    :. Savremene vre nosti m#a ih kao pos#e i!a krize " r"&tv"

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    33/34

    'ostoje dve vrste vrednosti po )upeku, a to su: one koje reguli%u odnose pojedinca udru%tvu, a zasnivaju se na naelu recipronosti i one koje reguli%u odnos pojedinca premadru%tvenoj zajednici i njenim kolektivnim simbolima, a zasnivaju se na naelu participacije.'rve pretpostavljaju odnose me;u pojedincima kao idealno jednakim i najbolje dolaze doizra8aja u razmeni /po%tenje, jednakopravnost, jednakost, iskrenost,..0. &ruge iskljuujurecipronost, temelje se na nesimetrinom odnosu i emocionalno*iracionalnom pona%anju/borbenost, pobo8nost, po8rtvovanost, roditeljstvo,...0

    = . SISTE< VREDNOSTI DAROVITIM AO DR/STVENE 3E2INE

    )misao 8ivota kao vrednost i orijentir pona%anja

    )misao zivota je uraditi nesto sto je posebno znacajno za licnost. Neki autori naglasavaju da je sv$a zivota nacin saznavanja sebe i svoga mesta u svetu. Naime, mnogi autori smisaozivota smatraju apstraktom inrapersonalne inteligencije &anas se smatra da bi mladi trebalisto pre da imaju razvijene sposobnosti samos$vatanja. 5edjutim, veliki broj osoba neuspeva da dostigne ovu intrapersonalnu inteligenciju.

    animljivi su bila istrazivanja medju darovitim u )rbiji, gde su najveci procenat smisla zivotavidela u porodici, licnom razvoju, uzivanje u zivotu, posao, kao srecan zivot, a tek na H.5estu su prijatelji na poslednjem ljubav.

    Najmanje zastupljene vrednosti kod daroviti$ su samopostovanje zdravlje, koje je naveosamo jedan isptitanik. )koro sbaki drugi ispitanik ima ciljeve koji prevazilaze licnost / sebe0,koji su proizvod kritickog pogleda na stvarnost, obu$vataju subjektivna vrednovanjastvarnosti percepciju.

    5oralno rasu;ivanje i vrednosti daroviti$

    &arovita deca su samostalna, samoumerena, oni nisu pasivni, vec vole biti u centru paznje,

    ona su sklona raspravljanju, cesto ispravljaju greske drugi$, u stanju su kritikovati starije odsebe ucitelje ako misled a su sposobniji od nji$. &eca sa ekstremnim >*om esto suzabrinuta zbog svakodnevni$ etiki$ i politiki$ pitanja, kao %to su: nepravde, nasilja,kontrola oru8ja, nuklearni rat, zaga;enja, 8ivotinjski$ prava.

    dnos daroviti$ prema kulturi savremenog dru%tva i nacionalnom identitetu

    ( pluralizmu razlicitosti nacionalni$ identiteta, kultura civilizacije, posebno mesto imaobrazovanje. +vropljani danas podrzavaju multikulturalizam zarad $umanizma i sposobnostiza empatiju jer coveka stavlja na prvo mesto. brazovanjem se tezi da pojedinca ne ucinislicnim drugima, nego da obezbedi sposobnosti kojima ce se pojedinac istaci od drugi$.'osmoderna pedagogija nastoji da pomogne uceniku da razvija raznovrsne licne korisnevrednosti u kontekstu nji$ovi$ kultura. Vecinu vrednosti koju propagira interkulturalna multikulturalna pedagogija, drustvene vrednosti zavise od drustveni$ aktera koji jekonstruisu.

    )truktura vrednosti daroviti$ u )rbiji

  • 7/25/2019 aksiologija- Konacna verzija.docx

    34/34

    ( mnogim drzavama se smatra da vrednosti koje daroviti smatraju znacajnim su zapravovrednosni drustva u celini. Naime, smatra se da pojedincu kao sto su daroviti koji cine elituu nekom drustvu bi trebali biti nosioci vrednosti. No, daroviti se ne moroju smatrati elitom,

    jer se elita ne odabira, vec se pojavljuje u procesu drustvenog preobrazaja. Dinjenica je da

    vrednosti koje su pri$vacene u odredjenoj socijalnoj zajednici se menjaju prema interesimamanji$ socijalni$ grupa. Na osnovi istrazivanja izmedju ucenika J. azreda srednji$ skolaustanovljeno je da se smisao zivota moze pronaci u sledecim navedenim vrednosima:zdravlje, postenje, socijalna pomoc, odgovarajuca interakcija, znatizelja, samopostovanje,uticajnost, iskreno prijateljstvo, kompetentnost. spitanici su bili u potrazi za vrednostimakao sto su pravda, istina slicno, ali su svesni da vreme u kojem zive nije naklonjeno timvrednostima, te se kao takvi pre mogu osecati izgubljenima u svetu u kome se pomenutevrednosti mogu kupiti.

    Naime, istrazivanja su pokazala da ispitanici navodili sledece aktore kao ogranicenja udrustvenom sistemu:

    *pre svega navode da su u pitanju drustvene okolnosti / politika, fnansijski uslovi, skola nastavnici, izostanak podrske darovitima, B veze poznanstvaF.

    * porodicne okolnosti / problem u porodici, izostanak podrske, nerazumevanje roditelja0

    * licna svojsta i problem kao sto su lenjost, nesigurnost u vlastite snage itdE.

    Vrednosti i prosocijalno prosu;ivanje daroviti$

    5noga ranija istra8ivanja pokazuju da intelektualno daroviti posti8u relativno visok stepenprosocijalnog i moralnog rasu;ivanja, kao to da su daroviti pojedinci vise sigurni u svojeintelektualne nego socijalne sposobnosti.

    #od intelektualno daroviti$ je veoma izra8en i ose9aj za po%tovanje drugi$ i spremnost dapomognu drugima. 3ako;e, ispitanici se zala8u i za iskreno prijateljstvo i tretiranje ljudi na ernaci, kao znaajne vrednosti prosocijalne orjentacije. Na osnovu dobijeni$ rezultata, mo8e sezakljuiti da daroviti nisu okrenuti samo sebi, oni se zalazi za pravicnost, iskrenoprijateljstvo, pravdu, postovanje drugi$. sve te vrednosti se mogu posmatrati kaouniverzalne vrednosti na kojima se mogu graditi $umani socijalni odnosti drustva icivilizacije.