1    

Предмет Српски језик и књижевност Наставница Анђелка Петровић Школа Основна школа при Математичкој гимназији Наставна тема Обрада школске лектире „Покондирена тиква“ Јован

Стеријa Поповић Наставна јединица „Покондирена тиква“ Јован Стерија Поповић Разред 7а, 7б Време три часа Наставне методе монолошка, дијалошка, текст метода, метода

демонстрирања, мултимедијална (аудио-визуелна) метода, компаративна метода

Облик рада фронтални, индивидуални, групни Образовни циљеви

• упознавање ученика са животом и делом Јованa Стерије Поповића;

• упознавање теоријских одлика комедије као драмске врсте посредством читања и(ли) гледања Стеријине „Покондирене тикве“;

• истицање значаја Стеријиних комедија за развој драмске уметности код нас, нарочито у сфери језичког хумора и комике;

• развијање дигиталне писмености код ученика, упућивањем на коришћење блога, Facebook, Twitter, Google Maps, Google Search, Google Drive, YouTube, Wikipedia, Prezi и наставничине странице на сајту школе у образовне сврхе.

Васпитни циљеви • развијање љубави према драмској књижевности, а нарочито комедији као драмској врсти;

• учење кроз смех и анализу покондирености у Стеријино, али и у данашње време;

• васпитавање ученика да критички сагледавају сопствено понашање у социјалном окружењу и виртуелном свету – при коришћењу друштвених мрежа, али и да критички сагледају саме друштвене мреже

Функционални циљеви

• оспособљавање ученика да кроз анализу и коментарисање Стеријине комедије разлуче добре, позитивне новине од помодног и снобовског понашања;

• упућивање ученика да препознају и поштују

2    

традиционалне породичне вредности које тријумфују у Стеријиној комедији „Покондирена тиква“;

• оспособљавање ученика за повезивање знања о народном језику у доба Вукових реформи, као и народних изрека и пословица о покондирености са Стеријином комедијом;

• развијање културе писменог изражавања кроз позив на коментарисање одгледане позоришне представе „Покондирена тиква“ на наставничином блогу;

• развијање културе усменог изражавања подстицањем слободног коментарисања прочитаног књижевног дела на часу и поређењем две различите реализације истог дела (књижевног дела и позоришне представе);

• охрабривање ученика да у дигиталном окружењу откривају и примењују научено у школи при изради групних задатака „Покондиреност на фејсбуку“ и „Покондиреност на твитеру“

Естетски циљеви • уживање у лепоти народног језика и народног духа који тријумфује над туђим и туђинским језиком и манирима у изванредном Стеријином позорју.

Активност наставнице

Организује посету Народном позоришту, обавештава ученике преко своје странице на сајту школе о правилима понашања у позоришту; организује активност ученика на свом блогу (постављање ученичких коментара/састава о одгледаној представи и истраживачких задатака за читање и тумачење „Покондирене тикве“); истражује најпогодније и најитересантније web 2.0 алате за обраду школске лектире; организује рад са ученицима у информатичком кабинету школе; информише се о начинима на који су се ученици поделили у групе за рад на истраживачким задацима; прати ученички рад преко друштвених мрежа, блога или мејла; консултује се са ученицима и одговара на евентуалне недоумице које ученици имају у раду; резимира ученичку активност и систематизује закључке до којих су ученици дошли током истраживачког рада

Активност ученика Ученици долазе у Народно позориште да одгледају представу „Покондирена тиква“; израђују домаћи задатак у којем коментаришу представу и шаљу своје

3    

задатке наставници на мејл; читају „Покондирену тикву“ и припремају се да активно учествују у тумачењу књижевног дела на часу решавајући истраживачке задатке које им је наставница оставила на блогу; износе своје мишљење, став и суд о прочитаном; израђују краће домаће задтаке које проналазе у Prezi презентацији помоћу које су обрађивали дело на часу, а коју, након часа, могу пронаћи на наставничином блогу; отварају Google налоге како би групни рад спроводили користећи Google Drive; деле се у групе у складу са личним интересовањима (Facebook или Twitter) и о саставу групе обавештавају наставницу; износе запажања и закључке до којих су дошли током групног истраживачког задатака

Корелација информатика и рачунарство, географија, историја, француски језик, немачки језик

Наставна средства „Покондирена тиква“ Јован Стерија Поповић, рачунар, телевизор, интернет

Коришћени интернет програми

Facebook, Twitter, блог Wordpress, Prezi, Google Maps, Google Drive, YouTube, Wikipedia, Google Search; дигитална библиотека Народне библиотеке Србије, сајт Математичке гимназије

ТОК РАДА Најава обраде нове лектире

Наставница најављује ученицима да ће на једном од наредних часова обрађивати комедију Јована Стерије Поповића „Покондирена тиква“. Уколико књигу не могу да пронађу у библиотеци, наставница их упућује на сајт Антологије српске књижевности где се ово дело налази у целости (http://www.ask.rs/). Имајући у виду помало неразумљив језик Стеријиног дела, наставница претпоставља да ће читање те лектире представљати својеврстан изазов за ученике, па зато најпре предлаже заједнички одлазак у Народно позориште на представу „Покондирена тиква“. О томе обавештава и ученике и њихове родитеље на својој страници на сајту школе (http://mg.edu.rs/strucna-veca/srpski-jezik/andjelka-petrovic). С обзиром на то да већина ученика није била у Народном позоришту, наставница уз информацију о одласку у позориште поставља и текст о правилима понашања у позоришту. Након одгледане представе ученици добијају домаћи задатак: написаће састав на тему „У позоришту“ у коме ће изнети своје утиске о одгледаној представи. Саставе, као и увек раде у Wordu (TNR, фонт 12, проред 1.5) и шаљу их наставници на мејл, а потом ће се неки од састава наћи и на наставничином блогу. Занимљиво је приметити да су при писању сасатава неки од ученика истраживали форуме о представи

4    

„Покондирена тиква“ на којима су проверавали свој критички став (http://srpskiumg.wordpress.com/2012/11/22/u-pozoristu/#more-207). Истовремено, наставница на блог поставља истраживачке задатке који ученицима треба да помогну у читању и тумачењу „Покондирене тикве“, односно, задаци су ту да помогну ученицима да се што боље спреме за дискусију на часу. (http://srpskiumg.wordpress.com/2012/11/26/dok-citas-pokondirenu-tikvu/#more-214). Постављање истраживачких задатака на блог показало се као врло корисна алатка у усмеравању читалачке пажње ученика и корисно упутство у сналажењу у делу. Неки од ученика често реше истраживачке задатке и пре часа и постављају их на блог (погледати коментаре испод чланка са истраживачким задацима).

ТОК ПРВОГ ЧАСА Уводни део часа Ученици се налазе у информатичком кабинету. По два

ученика седе за рачунаром са интернет конекцијом. Наставница најављује обраду Стеријине комедије „Покондирена тиква“ и обавештава ученике да најпре пронађу њен блог, а потом и линкове ка Prezi презентације које ће нам бити главна алатка за прикупљање информација о Стерији, његовом раду и посебно о „Покондиреној тикви“.

Главни део часа

Прва Prezi презентација посвећена је Стеријином животу и раду (http://prezi.com/y2ob1wv1uxl0/ko-je-jovan-sterija-popovic/). Наставница најпре напомиње ученицима да је Стерија, поред Нушића, наш најзначајнији комедиограф. Скреће пажњу ученицима на неке од најзначајнијих географских одредница у Стеријином животу. Први задатак за ученике јесте да у Google Maps-у пронађу, обележе и повежу градове који су наведени у презентацији (http://goo.gl/maps/vVGgA). На тај начин врши се корелација између наставе географије и српског језика и избегава механичко меморисање податка. Ученици ће се подсетити да су „Покондирену тикву“ гледали у позоришту за чије је оснивање заслужан управо Стерија. Имајући у виду да ће језик као основно комедиографско средство бити у центру пажње тумачења Стеријиног дела, важно је поменути и Стерију преписку са Вуком, заслужним за увођење чистог, лепог и јасног народног језика у књижевност и школу. У тој преписци Стерија је обавестио Вука да je након дугог тумарања и лутања једва пронашао прави пут и окренуо се комедији. Како Стерија пише Вуку, човек се да најбоље поправити кад се својим будалаштинама смеје. Ученици се упознају и са неким од најзначајнијих Стеријиних дела, а пред њима је, у

5    

ту сврху, и нови задатак: помоћу Google Search-а пронаћи ће сајт Народне библиотеке Србије, а у оквиру тог сајта откриће и дигиталну библиотеку у којој могу да погледају и оригинална издања Стеријиних дела (http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/Webbook.jsp?entry=463). Наставница им посебну пажњу скреће на језик оригиналних дела који је далеко од Вуковог народног језика. Ученици се на овај начин информишу и о постојању дигиталне библиотеке и упућују да је користе и прегледају. Поред тога, наведен је и линк ка чланку „Политикиног Забавника“ у коме код куће могу прочитати понешто и о првом српском модерном роману – Стеријином „Роману без романа“. Ученицима је врло важно поцртати улогу и значај Стеријиног рада у српској књижевности, у том контексту наставница помиње међународни позоришни фестивал „Стеријино позорје“ (ту је и линк ка сајту Позорја, па заједно прегледају наслове представа које су ове године на репертоару; неке од тих представа ученици су већ гледали са наставницом па им је тако и сам појам позоришног фестивала ближи), а потом ученици гледају клип са YouTube-а о Стеријиним „Родољупцима“ као комаду са модерном кореографијом, костимима, глумом и сценским покретом. На тај начин ученици схватају појмове као што су књижевни класик или свевременско, универзално дело, што су епитети који ће свакако бити поменути уз Стеријино име и уз наслове његових комада.

Завршни део часа

Завршни део часа посвећен је још једном краћем задатку који ученици решавају користићи Google Search. Функција задатка у коме ученици треба да пронађу шта је данас смештено у некадашњу Стеријину кућу у Вршцу (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:383627-Sterijina-kuca-konacno-muzej) јесте да причу о Стеријином животу и раду заокружи, врати на њен почетак и још једном, у форми новинског извештаја, истакне значај овог писца у српској култури и књижевности. Наставница напомиње да ће на следећем часу у центру заједничке пажње бити још једна Prezi презентација коју ће ученици допуњавати информацијама до којих су дошли читајући „Покондирену тикву“ и решавајући истраживачке задатке са блога.

ТОК ДРУГОГ ЧАСА Уводни део часа Ученици су у информатичком кабинету. По два

ученика седе за рачунаром са интернет конекцијом и већ су пронашли наставничин блог на коме се налази

6    

линк ка новој Prezi презентацији. Наставница се осврће на задатке рађене на претходном часу и проверава колико су ученици запамтили од помињаних података. Шта је то што је ученицима најупечатљивије из Стеријиног живота; колико њих је прочитало чланак из „Политикиног Забавника“; колико њих је претражило дигиталну библиотеку НБС-а. Затим најављује анализу комедије „Покондирена тиква“.

Главни део часа

Друга Prezi презентација посвећена је Стеријиној комедији „Покондирена тиква“ (http://prezi.com/qqlp4a9drkds/pokondirena-tikva-jovan-sterija-popovic/). Централна тема, она коју ученици јасно виде и ишчитавају у оквиру презентације, јесте појам покондирености. Осветљавању значења тог појма подређена је и структура саме презентације – појам покондирености постављен је као централни круг, док су сви остали сегменти анализе дела (мањи кругови) подређени осветљавању тог појма и описивању једног сложеног значењског круга око одабраног појма. За овај део часа ученици су се припремили помоћу истраживачких задатака са блога. Најпре крећу од Предисловија или предговора (предговору се посвећује посебна пажња будући да се по коментарима на блогу испоставило да ученици не разликују предговор од поговора делу, нити текст књижевне критике од ауторског текста). Већ у самом предговору делу Стерија помаже својим младим читаоцима тако што јасно назначава о чему ће писати у својој комедији: кроз имагинарни (измаштани) дијалог са тадашњим фрајлицама тј. госпођицама он каже да је његова комедија ту да забави и поучи. Његова намера није да пише против моде већ против злоупотребе моде и претеривања у праћењу онога што је модерно. Баш због тога у „Покондиреној тикви“ Стерија неће инсистирати на радњи већ на карактерима. Ученици потом издвајају главне и споредне ликове и маркирају главне носиоце покондирености. Наставница им посебно скреће пажњу на специфичности комедије као књижевне врсте, а нарочито на оне особине комедије које је Стерија истицао (забавити и поучити кроз смех). Способност издвајања кључних речи је нешто што ученици такође треба да савладају, а кључне речи истакнуте у Prezi презентацији посебно су важне за наглашавање Феминих особина, ауторовог односа према Феми, али и према самом језику. Фема је још у позоришној представи привукла ученичку пажњу, па су они без много оклевања издвојили Фемине „ноблес“ одлике уочавајући, при томе, комичне ефекте који се у

7    

највећој мери остварају кроз језик тј. погрешну употребу француских и немачких речи. Та језичка игра заснована на сличности по звучању (не и по значењу) посебно је интересантна ученицима будући да половина њих учи немачки, а друга половина француски језик. Својим језичким каламбурима Стеријина комедија дозвољава и корелирање са страним језицима и те језичке игре ученици јако дуго памте, чак неке од прочитаних језичких обрта касније користе у свакодневној комуникацији. За осветљавање Феминог лика важни су и њени лажни пријатељи: госпођа Сара коју Стерија назива чанколизом и у тој архаичној речи сажима њену животну филозофију која захтева да све захтеве душе и тела подреди најнижем захтеву − захтеву стомака. Уз њу је и њен сестрић, умишљени филозоф Светозар Ружичић који је изврстан пример да се ученицима укаже да крупне речи најчешће „много звече, а ништа не значе“. Светозар Ружичић нас опомиње да је неуке и необразоване најлакше засенити и обманути крупним, непознатим речима. Ликови који изазивају ученичке симпатије и са којима се они најлакше идентификују јесу чланови Фемине породице: ћерка Евица, жртва Феминих „ноблес“ идеја и Фемин брат Митар који има улогу резонера – некога ко заблуделу особу враћа на прави пут. Митар подсећа како је зло кад прост хоће да дигне нос на високо, а његова мудрост садржана је и у неким од најпознатијих српских пословица. Митар и Евица су ликови који уједно истичу тријумф породичних вредности, али и тријумф лепог, чистог и јасног српског народног језика. На крају, Prezi презетација нас кружним путем враћа на тачку из које смо кренули и сада би ученици могли да дефинишу шта реч покондиреност значи данас – то је јасно истакнуто и у последњем слајду.

Завршни део часа

Завршни део часа посвећен је поређењу два вида уметности – позоришне и књижевне. Шта је то што се ученицима више/мање допало и због чега? Ученици износе своја запажања дајући предност једном или другом облику уметности, зависно од личних афинитета. Тако вежбају културу усменог изражавања и аргументовања својих ставова, као и културу дебатовања са неистомишљеницима. Наставница их потом обавештава о истраживачком задатаку који ће радити у групама: једни ће наредних 10 дана пратити покондиреност као појаву на Facebook-у, a други ће то чинити на Twitter-у. Групе ће радити по моделу заједничког рада на платформи Google Drive и то тако што ће за сваку од група бити отворен по један документ у који ће сви чланови групе који ће имати

8    

приступ уписивати своја запажања и резултате истраживања да би на крају заједнички дошли до сазнања о томе како покондиреност изгледа на друштвеним мрежама. Овај истраживачки задатак има за циљ да ученике упути не само да критички промишљају појам покондирености у оквиру књижевног дела, већ да уз помоћ књижевног дела критички проматрају и друштвене мреже које постају ново, виртуелно поље за испољавање покондирености. У решавању овог задатка ученици развијају аналитичност, критичност, склоност ка заједничком раду, дељењу идеја и припремају се да своја запажања анализирају на часу. Такође, сврха задатка јесте и да неки од web 2.0 алата престану да буду посматрани само као (пасивни) алати већ и као део наше друштвене стварности и да је нужно о њима заузети (активан) став.

ТОК ТРЕЋЕГ ЧАСА Уводни део часа Уводни део часа посвећен је обнављању онога што је

речено на претходна два часа. Наставница потом проверава како су ученици урадили своје истраживачке задатке, колико је сваки ученик из групе узео учешћа у раду, са каквим недоумицама или потешкоћама су се сретали у раду. Овај час уједно је и припрема за израду другог писменог задатка на коме ће се једна од тема односити на Стеријину комедију (пример такве теме био је Свако време има своје Феме).

Главни део часа

На својим рачунарима ученици отварају документ платформе Google Drive групе којој су припадали и потом у дебати на часу размењују идеје и сазнања до којих су дошли. Ученици који су истраживали покондиреност на фејсбуку дошли су до следећих закључака: покондиреност је на фејсбуку добила потпуно нови облик – савремене Феме су и дечаци и девојчице који на фејсбук стављају само оне слике на којима су лепи или модерно обучени; често се стављају и туђе слике; уместо својих речи користе се туђе речи нпр. стихови неких познатих песама, а све да би се изгледало боље од онога што заправо јесте. Корак даље у истраживању појма покондирености начинили су ученици који су се бавили овом појавом на твитеру. Они су приметили да је на овој друштвеној мрежи још лакше прикрити свој прави идентитет и карактер јер се још чешће користе мислима других људи. Приметили су и да се пуно употребљавају стране речи и то погрешно написане или употребљене у погрешном контексту.

Завршни део часа На крају часа наставница заједно са ученицима резимира резултате њиховог истраживања и скреће

9    

ученицима пажњу да је покондиреност свевременска појава, једнако присутна у Стеријино време, данас и у будућности. Друштвене мреже су само ново уточиште за ову универзалну појаву.