agens alanović

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM,FRANCUSKOM I NEMAKOM JEZIKU1

MILIVO J ALANOVI

UDC 811.163.41'37+811.133.1'37+811.112.2'37

Kratak sadraj. Predmet ovoga rada su semantiki i sintak-siki koreferentne strukture kojima se upuuje na entitete sa agen-tivnom ulogom.

Semantiki koreferentne strukture funkcioniu kao jedno-referentne jedinice meu kojima, u sluaju pozicione dislokacije,ne postoji funkcionalna uslovqenost. Sintaksiki koreferentnestrukture poivaju na principu negirawa interne semantike kore-ferencijalnosti. One su obavezno dvoreferentne i ostvaruju istebazne sintaksike funkcije i iste semantike uloge i na baznom ina povrinskom nivou.

Kqune rei: koreferencijalnost, agens, koagens, srpski jezik,francuski jezik, nemaki jezik.

0. Uvod

Predmet ove studije su semantiki i sintaksiki koreferentneforme i to one koje ostvaruju semantiku ulogu agensa.

Semantiki tip koreferencijalnosti podrazumeva da prema jednomreferentu na sintagmatskom planu postoje barem dva jezika znaka. Raz-lika prema kriterijumu semantike, morfoloke i sintaksike samo-stalnosti meu leksikim i gramatikim jedinicama nuno se odraa-va i na sposobnost i nain ostvarivawa koreferentnog odnosa.

Sintaksika koreferencijalnost, koja se zasniva na istom prin-cipu kao i semantika (Vasi 1998: 78), ne podrazumeva postojawe istognejezikog entiteta na koji se te dve sintaksike strukture odnose poprincipu referencije, ve postojawe iste referentne sintaksike funk-cije koju na baznom nivou obe sintaksike strukture realizuju, uz isto-vremeno ostvarivawe i iste semantike uloge. Meutim, na sintagmat-skom planu dve sintaksiki koreferentne strukture ne ostvaruju i istesintaksike funkcije, ve se, po pravilu, samo jedna od wih pojavqujekao primarna (tipina) forma, te ostvaruje subjekatsku funkciju i se-mantiku ulogu agensa, i to kao tipino formalizovana struktura za taj

1 Ovaj rad predstavqa skraenu verziju magistarskog rada pod naslovom Koreferen-cijalnost agensa u srpskom, francuskom i nemakom jeziku koji sam odbranio na Filozof-skom fakultetu u Novom Sadu 12. 5. 2004. godine pred komisijom u sastavu prof. dr VeraVasi, mentor, prof. dr Duanka Toanac, prof. dr Marina Lien i prof. dr Vladisla-va Petrovi.

logiko-semantiki koncept, dok ona druga, netipina, budui funk-cionalno-semantiki vezana za primarnu i tipinu formu, ostvarujehijerarhijski niu funkciju i ulogu koagensa.

Istovremeno delovawe principa semantike i sintaksike kore-ferencijalnosti vezuje se za neke ustaqene i neraskidive struktur-no-semantike modele, kao to je kompleksni predikat gde je infini-tiv signal koreferencijalnosti sa subjektom (moram poi), emu je kon-kurentna forma struktura da + imobilni prezent sa elipsom subjekta ukomplementizatoru.

Neophodno je, dakle, utvrditi na koji nain i pod kojim uslovimasemantiki i sintaksiki koreferentne strukture aktualizuju konceptagentivnosti, tj. da li postoji uslovqenost meu tipinim i netipi-nim agentivnim formama prilikom wihove semantike interpretacije.

Pored struktura u srpskom, predmet istraivawa su jo i odgova-rajue strukture u francuskom i nemakom jeziku. Iako su ovi jezicitipoloki razliiti u odnosu na srpski, meu wima nema znaajnijihrazlika prilikom izraavawa osnovnih semantikih uloga i formali-zacije osnovnih sintaksikih funkcija.

U analizi je koriten korpusno-modelski metod: korpusni pri-likom identifikacije strukturnih obrazaca sintaksiki koreferent-nih konstrukcija sa agentivnom i koagentivnom ulogom; a modelski prilikom utvrivawa semantikih podtipova agensa, i identifikacijemodela koji su nastali kao rezultat semantike koreferencijalnosti.

Kao primarni izvor koriten je roman I. Andria Na Drini u-prija, kako u originalu tako i u prevodu na francuski i nemaki jezik,te jednojezini i dvojezini deskriptivni i specijalni renici (v.Izvori).

Tipologija agensa

1. Tematski okvir

1.1. Krajwi ciq komparativnih jezikih istraivawa nije samoidentifikacija razlika na pojedinim jezikim nivoima meu tipolo-ki razliitim jezicima (kontrastirawe), ve praewe logike jeziko-ga razvoja za svaki jezik ponaosob ili neku jeziku skupinu u celini,ime ovakva istraivawa mogu doprineti razvoju lingvistike tipolo-gije. Stoga, nekada nepremostive i uvek isticane strukturne razlikenisu jedine u sreditu lingvistikih istraivawa, ve semantiko--logike univerzalije optejezikoga razvoja, kao temeqne i latentnekategorije jezikog funkcionisawa uopte ija formalizacija variraod jezika do jezika. S druge strane, pojedine diferencijalne osobinemeu jezicima, ponekad vrlo specifine, treba posmatrati u svetlurazvoja datog jezika, to ponekad moe biti dragocena pomo u rea-vawu semantikih nepodudarnosti i razliitosti izmeu dva jezika,

152 MILIVOJ ALANOVI

uslovqenih drugaijom formalizacijom konceptualno-semantikih fe-nomena. Stoga je, ini se, pitawe strukturnog pluralizma od sekundar-nog znaaja u odnosu na konceptualno-semantiko jedinstvo, barem kadaje re o analizi osnovnih kognitivnih kategorija.

1.2. Osnovne semantike kategorije nemogue je posmatrati izvanstrukturnih obrazaca u kojima se javquju i funkcija koje ostvaruju, teanaliza moe biti usmerena u dva pravca: od semantike kategorije kaformi, i obratno, od forme ka kategorijalnom znaewu. U komparativ-nim jezikim istraivawima mogue je primeniti i jedan i drugi pri-stup.2 Prvi pristup, od znaewa ka formi, usmeren je na traewe odgo-vora kako se isti sadraj poruke i ista namera govornika izraavaju urazliitim jezicima, bez obzira na wihovu tipoloku slinost ilirazliitost; iako moe voditi istom odgovoru, drugi, pak, pristupusmeren je na ispitivawe slinosti/razlika meu jezicima. U prvomsluaju moe se postaviti pitawe kako razliiti jezici gramatiki,leksiki, intonacijski izraavaju razliku izmeu dva vrioca rad-we, meu kojima postoji odnos motivator motivisani, na primer; udrugom sluaju moe se, pogotovo kad se uporeuju srodni jezici, posta-viti pitawe da li se i u ruskom jeziku, na primer, moe dativom izre-i tzv. logiki subjekat u impersonalnoj modalnoj reenici.

U ovoj studiji polazimo, stoga, od konceptualno-semantikih kate-gorija kao istih ili univerzalnih, odnosno od kategorije agensa i daqepreko pragmatike ka sintaksi i formi kojom se on izraava.

2. Subjekat i agens

2.1. Odnos subjekat agens moe se shvatiti kao odnos izmeuforme i sadrine. Ustanovqavawe odnosa izmeu leksike semantike ikognitivnog koncepta agentivnosti bitan je preduslov da logiki su-bjekat bude shvaen kao vrilac radwe imenovane predikatom. Naime,ovaj odnos treba posmatrati u svetlu logiko-semantikih predispozi-cija pojedinih reeninih konstituenata, a ne iskquivo na osnovuformalnih kriterijuma.

2.2. Subjekat je svojim upravqakim" odnosom prema predikatupredodreen za agentivnu funkciju jer imenuje ono to lei u osnovireenice3 (Katii 1968: 79). Stoga je subjekat uvek u nezavisnoj pade-noj formi, tj. u nominativu (u jezicima sa sintetikom deklinaci-jom), a u jezicima bez fleksije istovremeno i jedinoj, ali slobodnoj.Upravo preverbalna pozicija slobodne imenike fraze daje joj statussubjekta (Toanac-Milivojev 1989: 13), u francuskom i nemakom jeziku,na primer, gde se samo pod odreenim restriktivnim okolnostima od-

TIPOLOGIJA I KOREFERENCIJALNOST AGENSA U SRPSKOM, FRANCUSKOM 153

2 Termin komparativno istraivawe, koji se obino upotrebqava za dijahrona is-traivawa, ini se podesnijim od termina kontrastivna istraivawa jer ne impliciranuno identifikovawe razlika, ve i slinosti meu jezicima.

3 Kurzivom e biti ispisani oni delovi teksta koji su u izvornom obliku preuzetiod autora na kog se napomenom u zagradi upuuje.

stupa od ustaqenog redosleda reeninih konstituenata: Subj + Pred +Obj.4 Fiksirani red rei karakteristian je pre svega za jezike saoslabqenom fleksijom (vie za francuski nego za nemaki).

Pojedine definicije subjekta poivaju na obaveznosti kongruenci-je predikata sa subjektom (Engel 1986: 951) i, u nekim jezicima, obave-znom reeninom poretku u idealnim, kanonikim reeninim struktu-rama. Gramatiki subjekat se obino identifikuje i sa tematskim su-bjektom, mada je takva podudarnost sasvim neobavezna. Subjekat se moesmatrati, dakle, polaznom takom nekog iskaza, zahvaqujui emu i ostva-ruje upravqaki odnos prema predikatu (Bchade 1986: 95).

2.3. Mihailo Stevanovi (Stevanovi 1976: 23) subjekat definiekao jezgro reenice, wen osnovni deo, od kog zavise svi ostali reeninilanovi. Subjekat imenuje vrioca radwe, nosioca stawa ili osobinekoja mu se pripisuje predikatom. Dva posledwa stava prethodne defi-nicije (nosilac stawa i osobine), iako implicitno, sutinski ograni-avaju agentivnu sposobnost subjekta. Meutim, Stevanovi i predikatsmatra takoe glavnim lanom reenice bez kog ona i ne moe formal-no postojati, to je formalno-jezika kontradiktornost, ali ne i lo-gika. Naime, subjekat i predikat imenuju dve komplementarne kompo-nente nekog dogaaja, ako se on shvati kao momenat aktualizacije nekeradwe ili stawa i neijeg angamana u woj ije su bitne odlike i samkontekst u koji se radwa smeta. S jedne strane, vrilac radwe je ilisamo pojam na koji se radwa odnosi (ili o kom referie), koji moebiti weno ishodite ili i uzrok, a s druge, predikat je deo reenicekojim je imenovana sama radwa ili neije stawe, tako da koncept agen-tivnosti namee potrebu da se za svaku radwu ili stawe imenuje nekoili neto to u woj uestvuje svesno ili nesvesno, namerno ili slu-ajno.

2.4. Kada se radi o prirodnim pojavama, esto je teko imenovativrioca radwe. U takvim se sluajevima u nekim jezicima u funkcijigramatikog subjekta javqa nereferencijalno upotrebqena leksema (obi-no lina zamenica 3. l. jd. sredweg roda, ako ga razlikuju).

(1) Pada kia. Pada sneg.Il pleut. Il neige.Es regnet. Es schneit. Es hagelt.

Reenina struktura francuskog i nemakog jezika, kao to se vi-di, poiva na obaveznosti leksikalizacije gramatikoga subjekta ree-nice, uz wegovu desemantizaciju i ukidawe sintaksike ili konceptu-alne koreferencijalnosti s nekom imenicom.

S obzirom na to da se u srpskom jeziku gramatiki subjekat ne moraleksikalizovati (tzv. skriveni subjekat (Katii 1986: 72)), dok se bez

154 MILIVOJ ALANOVI

4 U nemakom jeziku od uobiajenog reda rei odstupa se u sluaju kada je u inici-jalnoj reeninoj poziciji nesubjekatski topik: Tp (Adv/ Obj) + Pred + Subj (Heute esse ichnichts; Ihn frage ich das nicht). U zavisnoj reenici redovan red rei je Subj + Obj + Pred(Ich wei, da er sie liebt).

predikata moe formirati samo komunikativna reenica, jasno je da jejedino predikat obavezni reenini konstituent.

U sluajevima kada se u poziciji subjekta nae neka indeklinabil-na re, infinitiv ili itava reenica, odnosno, ako je subjekat ati-pian, relacija sa predikatom predstavqa tipino gramatiku vezu i touspostavqenu semantiki neutralnom formom, u treem licu singulara nulta kongruencija (Kojen 1981: 62).

(2) itati je neophodno.Faire du sport est bon pour la sant.Lesen ist interessant.

Ponekad predikat svoj konani morfoloki oblik dobija na osno-vu optije odredbe kategorizacije u predikativnoj funkciji (tri je biodeklinabilan broj), to upuuje na to da je veza izmeu subjekta i predi-kata utemeqena na formalnom, sintaksikom kriterijumu koji ne pod-razumeva nuno aktivirawe agentivnosti kao osnovne (prototipine)semantike komponente subjekta.

U sluaju idealne (kanonike) aktivne reenine strukture, gde je upoziciji subjekta imenica, a u funkciji predikata punoznani glagolakcione semantike (Marko peva; Pierre chante; Hans singt), moe se oe-kivati poklapawe agensa i gramatikog subjekta. U pasivnoj reenicitakva mogunost je iskquena, a gramatikalizacija agensa je, po pravi-lu, fakultativna. U sluajevima kada poziciju subjekta zauzima nerefe-rencijalno upotrebqena, tj. semantiki isprawena lina zamenica,informacija o agensu se redovno uvodi nekom statusno niom formom(Il me faut travailler; Es geht mir gut), te se u ovakvim primerima govorio logikom subjektu (agensu). Mada se esto ovi pojmovi izjednaavaju,oni su u pravom smislu rei forma i sadrina istog fenomena. Nai-me, kada je re o logikom subjektu, radi se o jezikom izrazu kao delureenine strukture van gramatikog subjekta (Lyons 1977: 125) kojim seimenuje vrilac radwe ili nosilac neke osobine ili stawa, to,predstavqajui ishodite koncepta dogaajnosti, predstavqa i agens.Agens je, dakle, pojam ija se uloga u odnosu na radwu manifestuje kaoaktivnost inicirawa.

2.5. Sa stanovita pragmatike subjekat predstavqa jezgro komuni-kativne reenice (Katii 1968: 81), tj. wen sadrinski i informa-tivno neispustivi deo, esto nepodudaran sa gramatikim i logikimsubjektom. Tako na pitawe: Kada putuje? odgovaramo: Sutra, to je ustvari tematski subjekat. Razume se, podudarnost gramatikog, logikogi tematskog subjekta nije nemogua: Ko radi test? Ja.

Iako primarno sintaksika kategorija, subjekat se moe i mora de-finisati i semantiki i to kao deo iskaza, eksplicirani ili neeks-plicirani, kojim se imenuje voqni ili nevoqni uesnik u nekom doga-aju o kom referie glagol u slubi predikata, sa wim kongruentansemantiki i/ili gramatiki. Odnosno, definicija koja bi iskquilaformalno-strukturnu komponentu ne bi bila operativna, a ona koja bizanemarila semantiku komponentu potencijalne agentivnosti grama-


tikog subjekta ne bi bila potpuna budui da se informacija o stvar-nom vriocu radwe moe nalaziti van pojma koji lei u osnovi subje-katskog argumenta. Pri tome se mora imati u vidu da je semantika pre-dispozicija subjekta za agentivne uloge ograniena leksikom semanti-kom. Na osnovu formalno-strukturnog kriterijuma za odnos subjekta iagensa moe se utvrditi sledee:

a)

SubjN Nom (iv/+/) + Predact., pers.[1] Subj = Ag

u prostoj personalnoj aktivnoj reenici s jednovalentnim glagolom u funkcijipredikata subjekat je agens ako je reprezentovan imenicom s obelejem ivo /+/ili woj koreferentom zamenicom (Umro kraq; Le roi est mort; Der Knig ist gestor-ben);

b)

SubjN-Pron + Predact., pers.[2] + AgNome (iv/+/) Subj Ag

ako je u poziciji subjekta (ne)referencijalno upotrebqena zamenica uz dvovalentneglagole, agens je po pravilu u nekoj hijerarhijski nioj formi (To mi izgleda besko-risno; Cela me semble inutile; Das scheint mir nutzlos zu sein), a subjekat se, s obziromna postojawe samo formalne veze s predikatom, moe smatrati kanonikim (Mie-ska-Tomi 1982: 221);

v)

SubjN Nom (iv/+/) + Predact., pers., refl. [1] Subj = Ag

ako je u funkciji predikata refleksivni punoznani glagol, subjekat je po praviluagens (Perem se; Je me lave; Ich wasche mich);

g) semikopulativni glagoli uvode neagentivni gramatiki subjekat (On mi seini potenim),5 pri emu morfema se referie samo o nemogunosti kombinacijepredikata sa objektom (Ivi 19611962: 141);

d) delovi tela ne mogu biti agentivno interpretirani ako se kontekstualnoaktualizuje wihov odnosa prema posesoru (Boli me glava; Jai mal la tte; La tte luitourne; Mein Kopf tut weh);

) subjekat pasivne reenice ne moe se interpretirati kao vrilac radwe(On je uhvaen; Il est attrap; Er ist gefangen worden);

e) uee u izvrewu radwe moe uzeti vei broj uesnika, to se moeformalizovati pluralizacijom subjekta i predikata (Pera i Ana putuju; Pierre etMarie voyagent; Peter und Maria reisen) ili uvoewem koagentivnih formi (Pera pu-tuje sa Anom; Pierre voyage avec Marie; Peter reist mit Maria), to pojmu u hijerarhij-ski nioj formi ne uskrauje mogunost agentivne interpretacije;

) pojmovi sa obelejem ivo /+/ lake ostvaruju agentivnost koja je i viegstepena nego kod pojmova sa obelejem ivo //;

156 MILIVOJ ALANOVI

5 Odgovarajui francuski i nemaki glagoli prema initi se na poziciji subjektaimaju referencijalno ili nereferencijalno upotrebqenu leksiku jedinicu i nisu re-fleksivni: Il me semble que; Elle semble perdue; Es scheint mir, als ob

z) pojmovi sa obelejem ivo // metonimijskom modifikacijom znaewa mo-gu biti interpretirani kao agens, te istupiti umesto stvarnog vrioca (Ceo gradpria o tome; Toute la ville en parle; Die ganze Stadt spricht darber);

i) u impersonalnim i impersonalnim modalnim reenicama agens je, ako jeuopte ekspliciran, u zavisnoj padenoj formi (Grmi; Treba mi posao; Il pleut; Ilme faut travailler; Es regnet; Es geht mir gut);

Interpretacija agentivnosti samog gramatikog subjekta zavisi odoba jezgrena reenina konstituenta od glagola koji je u slubi pre-dikata i od agentivnog potencijala lekseme u slubi subjekta.

3. Definicija agensa

3.1. Najoptija definicija agensa polazi od toga da je on vrilacradwe, odnosno, pojam kome se vrewe radwe pripisuje (Ivi 1963: 23).Ovako koncipirana definicija polazi od idealne logiko-semantikeorganizacije reenice u kojoj su imenovani protagonisti neke svesnopreduzete aktivnosti kao i sama ta aktivnost. Postavqa se pitawe dali su sve radwe inicirane nekim spoqawim pokretaem ili pokreta-ima i da li oni svoje agentivne uloge ostvaruju na istovetan nain.Budui da se u reeninom kontekstu radwe prevashodno imenuju glago-lima, mnoga semantika ograniewa zavise upravo od glagolske seman-tike. Naime, glagol ima najmawe dve semantike komponente od tri mo-gue, a to su dinamika (skakati), relacija (voleti) i statika (leati)koje ine semantiku leguru koju B. Toovi naziva direstat (Toovi2002: 211). U zavisnosti od konkretne kombinacije ovih semantikihobeleja, kao i od toga koje je od wih dominantno, zavisi i glagolskoznaewe.

3.2. Neke preduzete radwe su uvek interiorizovane, tj. i wihov po-etak i kraj odvijaju se kao kognitivno-afektivni proces ili stawe i-ji se uzrok vezuje najee, ali ne i obavezno, za pojam van samog agen-sa. Takve radwe, uglavnom, proizvode posledice samo na onome kome sui pripisane, i to na nivou promene stawa ili raspoloewa. tavi-e, esto se ne mogu ni kontrolisati, a ponekad su i van domaaja sve-sti, to ne znai da nisu perceptibilne (boleti, crveneti, osedeti;plir, rougir; bla werden, erblassen).

3.3. Prototipine agentivne radwe su one u kojima agens pokreeradwu usmerenu ka drugim uesnicima, obino semantiki percipira-nim kao pacijens ili recipijens, ili ka sebi, s namerom da netouini, odnosno izmeni. Agens i pacijens mogu biti i identini, ali jetada radwa, imenovana refleksivnim glagolom, uvek eksteriorizovana,ulno verifikabilna i deo je svesne i voqne aktivnosti. U sluajevimaintranzitivne agentivnosti formalizovane glagolom kretawa, radwanije usmerena prema pacijensu niti su agens i pacijens identini, vese modifikacija oituje u promeni agensovog mesta u prostoru.


3.4. Izvesna skupina kauzativno-manipulativnih glagola (natera-ti; forcer, obliger; zwingen)6 ne odrie agentivno delovawe pacijensu,ve naprotiv, nuno implicira na sintaksikom planu objekatsku kla-uzu u kojoj je pacijens superordinirane klauze agens (Batisti 1978: 76). Uovom sluaju jedan uesnik u dogaaju preuzima ulogu inicijatora, adrugi je efektivno sprovodi od poetka do kraja. U sutini, radi se onajmawe dva uesnika, statusno razliita, koji su angaovani na ostva-rewu jednog ciqa razliitim postupcima i u razliitim fazama.

3.5. Da bi se definicijom obuhvatile sve semantiko-logike kate-gorije agentivnosti, agens treba shvatiti kao vrioca radwe bez obzi-ra na to da li je on samo pokree (inicira) ili je efektivno sprovodido kraja, kao i to da li je on voqno angaovan u woj ili nije. Agens se,dakle, moe ostvariti kao realizator kompletne radwe, i pri tome je iinicijator i sprovodnik i finalizator, ili kao realizator neke fazeradwe, i tada je wen inicijator ili finalizator.

3.6. Agens je semantika kategorija koja se leksikalizuje i gramati-kalizuje u zavisnosti od wegove sposobnosti da realizuje neku radwu,ili od naina na koji se u wu ukquuje, usled ega i ne postoji speci-fina, jedinstvena sintaksika forma kojom se uvodi. Retematizacijomiskaza agens u netipinoj formi redovno se prevodi u agens u tipinojformi, tj. u nominativ, i na taj nain gramatiki subjekat postajeistovremeno presek agensa i topika (Comrie 1981: 107). Agentivnost kaofenomen nadrasta sam agens jer se, na primer, uloga faznog realizatoramoe dodeliti i recipijensu, pa ak i pacijensu, naroito u sluajukoordinirane (simetrine) agentivnosti.

Agentivnost se vezuje za imenice kao autosemantine leksike je-dinice sa funkcijom nominacije, a za druge vrste rei samo po izuzet-ku, i to posredno, kao supstituente imenica.

Vano pitawe jeste i to da li u svakoj reenici agens mora bitiidentifikovan ili ne mora. Gledano iz reenine perspektive to za-visi od glagolske lekseme u funkciji predikata i tipa samog predikata(Ivi 1968: 7), tj. od toga da li se glagolom imenuje radwa ili samokonstatuje neije stawe. Sa komunikativnog aspekta, pitawe je i da lise on moe ili eli imenovati i identifikovati, i pod kojim uslo-vima.

Analogno impersonalnim reenicama, u kojima je predikat u neu-tralnom obliku, lien kongruentne sposobnosti, postoje i bezagentnereenice, tj. reenice u kojima se nijednim od reeninih konstitue-nata ne upuuje na neiju agentivnu ulogu. To moe znaiti da on i nepostoji, ili je iz nekog razloga wegovo imenovawe izostalo.

Tipian primer za bezagentne reenice su reenice u kojima sereferie o atmosferskim pojavama (Ivi 1960: 53).7 Mada se u wih mo-

158 MILIVOJ ALANOVI

6 U francuskom jeziku je izrazito produktivna kauzativna konstrukcija s glagolomfaire + infinitif: Les enfants entrent > Il fait entrer les enfants.

7 Zamenica es kao formalno-gramatiki subjekat u nemakoj impersonalnoj reeni-ci ne stoji ni sa jednim elementom u paradigmatskoj vezi (Engel 1986: 951). To je nefo-

e uvesti gramatiki subjekat, wima se imenuje sam dogaaj, a ne nekoili neto to bi moglo biti ukqueno u wega.

Slino ovome, impersonalne reenice sa znaewem psihofizi-kih stawa ili fiziolokih pojava (Muka mi je; Lepo mi je; Il me platd'tre ici; Es gefllt mir hier) referiu o agensu kao o nevoqnom i neak-tivnom uesniku u radwi (Ivi 1963: 23), te upuuju samo na wegov od-nos prema nastalim okolnostima.8 Ovim strukturama se iskaz struktu-rira kao objektivizacija subjektivne tvrdwe (Ovde je lepo).

Pojedinim strukturama upuuje se na neodreenog pojedinca ilimnotvo kao nekonkretizovanog ili uoptenog vrioca radwe (Ivi19621963: 93). U francuskom i nemakom jeziku u tom sluaju postojeneodreene zamenice koje zauzimaju subjekatsku poziciju, dok se u srp-skom kao ekvivalent pojavquje impersonalna reenica sa morfemom se(On dit quil vient; Man sagt, da er kommt; Pria se da dolazi).

U navedenim primerima informacija o agensu je uvek bila van te-me reenice, a retematizacija se postie zamenom enklitikih zame-nikih oblika punim oblicima, ili restrukturirawem reenice na su-bjekatsko-predikatsku formu (Meni se spava; Idem da spavam; Jaime cet-te rgion; Ich liebe es hier zu sein).

Pasivna reenica je prototipina struktura sa detopikalizovanimagensom. U sluaju analitikog pasiva u srpskom jeziku agentivna for-malizacija se postie ili predlokim genitivom (od + G) ili slo-bodnim instrumentalom9 koji uglavnom ima pluralsku interpretaciju.U francuskom jeziku u pasivnoj reenici agens je uveden konstrukcijomde/par + Nom, a u nemakom von + D. S druge strane, u sluaju pasiva samorfemom se izostavqawe agentivne forme je pravilo (Ovde se prodajukokice), mada postoje potvrde i za suprotno (Ovde se iznose lane in-formacije o meni od onih uesnika koji su u tu aferu duboko umeani).Kada je re o aktivnim reeninim formama sa pasivnom interpreta-cijom, agens se redovno izostavqa (Ovde pie da je zabrawen ulaz).

3.7. itav niz subjekatsko-predikatskih reenica onemoguava in-terpretaciju subjekta kao agensa jer on ne predstavqa inicijatora rad-we ili uesnika u nekoj wenoj razvojnoj fazi.

Samo po izuzetku o subjektu-agensu referie se kopulativnim pre-dikatima (On je na fakultetu; Il est la facult (il y travaille); Er ist ander Uni), kao i glagolima tipa imati, nalaziti se, leati, appartenir,gehren i dr., koji samo pod specifinim okolnostima upuuju na sve-snog, kontroliueg vrioca. Ako je u funkciji leksikog dela predi-


riki element (Platzhalter, nicht-pforisches es) jer je neophodno samo popuniti predwe, su-bjekatsko poqe (Zifonun 1997: 1082).

8 U francuskoj gramatikoj teoriji (Bchade 1986: 99) lina zamenica treeg licasingulara mukog roda il (ali i a, ce i cela) ima u impersonalnoj reenici status gra-matikog subjekta (sujet apparent), a zavisna padena forma neke referencijalno upotre-bqene line zamenice u takvoj reenici ima status logikog subjekta (sujet rel).

9 Konstrukcija po + L u pasivnim, ali i u aktivnim reeninim strukturama moerealizovati proagentivnu funkciju (Vasi 1996: 100): Poslao je pismo po bratu. Infor-macija o agensu moe biti sadrana i u konstrukciji u + L: U tim dramama se vide wegoveideje (Batisti 1967: 30).

kata imenica za obeleavawe pripadnika neke profesionalne delatno-sti, subjekat je mogue interpretirati kao agens uz redovnu temporalnudezaktualizaciju (Marko je profesor matematike).

Faznim glagolima ne ograniava se mogunost da se preuzeta radwasprovede do kraja, u sluaju inicijalno faznih ili razvojno faznihglagola (poeti, nastaviti; commencer, continuer; beginnen, weiterma-chen).10 I u ovom sluaju agentivni potencijal lako ostvaruju pojmovi sobelejem ivo /+/ i instrument /+/. ivim biima se lako pripisu-je agentivnost, jer ona wom raspolau kao sposobnou zato to imajusvest o ueu u nekom dogaaju, odnosno, nameru da radwu pokrenu iostvare. Istina, mogue su i drugaije okolnosti (Ovom izjavom ga je po-nizio; Il la humili par cette parole; Mit dieser Rede hat er mich ge-demtigt). Qudi mogu da deluju svesno i nesvesno, namerno i sluajno,da kontroliu razvoj radwe. Instrumenti ne deluju ni svesno ni na-merno, te time i ne kontroliu radwu na nain kako to ini ovek.Kontrola se u ovom sluaju odnosi samo na mogunost da se radwa napredvien nain sprovede.

3.8. T. Givon (Givn 1990: 521) smatra da se prototipina agentiv-nost manifestuje stepenom kontrole, izbora i nezavisnog delovawa. Takose, na primer, uz kauzativno-manipulativne glagole agentivnost sma-wuje padom mogunosti da se ova tri parametra ostvare. U sluaju ak-tivne uloge pacijensa, kada prua otpor agensu, prema wemu ostvareweradwe zavisi: a) od jaine namere i kontrole agensa; b) od stepena di-rektnog kontakta izmeu agensa i pacijensa; v) od stepena otpora kojiprua manipulisani.

tavie, kada je re o prototipinim tranzitivnim glagolima(Givn 1990: 565), wima se uvodi voqni, inicirajui, aktivni agens,onaj koji kontrolie dogaaj.

Upravo fenomen odgovornosti spaja oveka kao svesnog inicijato-ra radwe i instrument kao orue od koga zavisi kvalitet preduzete rad-we. Niz agens mo instrument pacijens predstavqa kontinuumkontrole (Comrie 1981: 59) u kom ona progresivno opada od agensa kapacijensu. Ona opada idui od pojmova s obelejem ivo /+/ ka onimasa ivo //. Kontrola predstavqa izraz tewe agensa da se sprovedeili pokrene radwa uz wegovu saglasnost o nainu i ciqu realizacije.Agentivnost je u nekim okolnostima tipina i za recipijens i za pa-cijens. U primeru Dobio sam pismo kontrola se tie mogunosti da sepismo odbije. U principu se smatra da je agentivnost vea kod recipi-jensa nego kod pacijensa, to se najboqe oituje u glagolima davawa igovorewa gde je recipijens u odnosu na pacijens znatno aktivniji. Izu-zetak je konstrukcija u kojoj je objekatska klauza komplementizator tran-zitivnom glagolu percepcije i determinator agentivnog objekta. U tom

160 MILIVOJ ALANOVI

10 Poetna i zavrna faza radwe inchoativa i terminativa mogu se izraziti iperifrastinim predikatskim jedinicama u iji sastav ulazi sinsemantiki glagol inominalizovani izraz (Topoliwska 1982: 37). U francuskom i nemakom jeziku u peri-frastine predikatske izraze najee ulaze glagoli faire, avoir, tre, se mettre, machen,tun i sl.

sluaju je pacijens radwe upravnog predikata istovremeno agens radwekoju izraava predikat objektske klauze. Takve strukture redovno imajudva agensa i najmawe jedan pacijens (ujem Anu kako peva; Gledam Markakako kosi travu; J'entends le train siffler; Ich hre ihn kommen).

Samo glagoli akcione semantike otvaraju mesto za aktivan, inici-rajui agens. I kopulativni glagoli otvaraju mesto za subjekat-agens akose, u zavisnosti od lekseme u predikativnoj funkciji, kao konkurentnaforma takvom predikatu moe pojaviti prost predikat sa punoznanimglagolom.

(3) Da li je Pera na stanici? (Pera putuje /nekoga eka /radi) Jeste.

Ponekad se, dakle, referie samo o prostornim relacijama meuuesnicima u radwi, ali ne i o wihovim konkretnim ulogama i zada-cima, tj. ne imenuje se radwa, ve se o woj referie na osnovu nekogoekivanog rasporeda ija interpretacija zavisi samo od obaveteno-sti sagovornika.

Problem tipologije agensa vezan je za neka naelna pitawa koja suse i u dosadawoj analizi nametala. Tipologija je uslovqena polaznomosnovom u analizi, tj. ta uopte moe imati ulogu agensa. Jasno je danajveu prohodnost u ovom smislu imaju pojmovi s obelejem ivo /+/,dok oni drugi nailaze na niz ograniewa. S tim u vezi je i pitawe mo-gunosti da i neivi pojmovi, kao to su instrumenti, preuzmu pododreenim okolnostima ulogu agensa.11 Neke definicije u tradicional-nim gramatikama, ali i u onim novijim (Charaudeau 1992: 381), nei-vim pojmovima eksplicitno odriu agentivnost. Jo je Filmor (Fil-lmore 1968: 24) pokuao da formulie dubinske padee koji identifi-kuju semantike odnose izmeu glagola i wegovih argumenata, tako jeagentiv pade ivog bia koje se shvata kao pokreta radwe, dok je in-strumental pade neive sile ili predmeta koji uestvuju kao orueili uzrok u akciji ili stawu koje glagol identifikuje. S druge strane,Komri (Comrie 1981: 58) ne negira mogunost da se i neivi pojmovipromoviu kao agensi, a posebno kada nesvesni i neivi inicijatorradwe nije instrument (Vetar je otvorio vrata). Prototipini instru-menti mogu biti odgovorni za kvalitet sprovedene radwe, a kada se me-tonimijskom zamenom sa onim ko ih koristi pojave kao subjekat reeni-ce, tada se mogu interpretirati kao agens (Ivi 2002: 56). Metonimij-skom zamenom odnosa karakteristina osobina nosilac osobine, mo-emo neke apstraktne pojmove agentivno tumaiti (Pravda ne postoji;La justice n'existe pas; Die Gerechtigkeit gibt es nicht). Pod neto izmewe-nim uslovima i predmeti koji nisu prototipina orua mogu imati


11 Po Muhinovoj sistematizaciji sintaksema (Muhin 1999: 76), pored onih koje surezervisane za oveka kao agentivna akciona i agentivna stativna i kvalitativna, po-stoje i one koje se odnose samo na predmete instrumentna agentivna sintaksema. Sli-no i G. A. Zolotova (Zolotova 2001: 133) pored agensa radwe (subekt destvi), uvodi iagens stawa (subekt sostoni): Dete spava; kvalitativni agens (kvalitativn subekt):On je dobar; kvantitativni agens (kvantitativn subekt): Bilo ih je etvoro i sl.

agentivnu interpretaciju. Naime, za orua je bitan kvalitet neke pred-odreene radwe, dok je u ovom sluaju neki novi kvalitet nastao u posveneoekivanim okolnostima, u akcidentnim situacijama (Drvo ga je po-vredilo),12 u kojima se ne moe imenovati neposredni uzronik ili po-kreta (inicijator).

Problem posve drugaije prirode predstavqa pitawe autorstva, tj.da li se jednoj radwi moe i mora pripisati samo jedan vrilac. Dru-ga dimenzija jeste i problem razvoja preduzete aktivnosti, tj. da liinicijator preduzetu radwu mora i sam zavriti. itav niz glagolskihleksema svojim semantikim potencijalom zahteva uvoewe i drugih ak-tera i to s partnerskom ulogom (igrati se, venati se, svaati se; sedisputer; sich streiten) iji je doprinos, mawe-vie, isti. Nasuprot ovo-me, koncept koordinirane agentivnosti ne podrazumeva samo simultanodelovawe, ve i sukcesivno, to predstavqa zajedniki, koordiniranipoduhvat u izvrewu neke akcije, koji se moe predstaviti i kao lanacodgovornosti koju dele agens-inicijator s kontrolnom funkcijom iefektivni-stimulisani agens (Pera je naterao Marka da se preda).

Velik broj radwi moe se interpretirati kao kretawe meu akte-rima koji su u nekom odnosu (Dowty 1991: 572). Meutim, koncept kre-tawa se ipak mora shvatiti kao modifikacija, tj. sposobnost da doe donekih promena i da se one uzrokuju i kontroliu (Schlesinger 1995: 49).Kruz smatra (Cruse 1973: 18) da je agentivnost ulagawe sopstvene ener-gije da bi se ostvarila radwa imenovana predikatom.

4. Principi agentivne tipologije i stepen agentivnosti

Tipologija agensa poiva na razliitim ulogama pojedinih ue-snika pri ostvarivawu radwe, gledano iz perspektive reeninog pre-dikata i leksikog znaewa glagolske lekseme u toj funkciji. Hijerar-hizacija uesnika u dogaajnom aktu moe se sprovesti s obzirom nanajmawe tri razliite reenine perspektive.

Prva podela se moe sprovesti prema logiko-semantikom nivousvake radwe, tj. uesnik na osnovu svog angamana na sprovoewu radweostvaruje agentivni potencijal u razliitom stepenu, te je i wegova od-govornost za wenu realizaciju tome adekvatna, tj. proporcionalna. Ste-pen agentivnosti opada sa veom udaqenou od prototipa (FranoisBrochard 1994: 29), odnosno idui od agensa ka pacijensu (Rauh 1994: 52).

4.1. Agens se moe percipirati najpre kao efektor, to znai daon svojim svesnim ili nesvesnim, namernim ili nenamernim delova-wem dovodi do promene koja se moe interpretirati kao rezultativnaili zavrena.13 Na ovaj nain se preduzeta radwa sprovodi od poetka

162 MILIVOJ ALANOVI

12 U francuskom i nemakom jeziku u ovom sluaju se esto upotrebqavaju i pasivnekonstrukcije kojima se detopikalizuje agens a topikalizuje pacijens: Il est bless par unarbre; Er ist von einem gefallenen Baum verletzt worden.

13 Ovim terminom M. Ivi imenuje tip aktivnog uzroka koji dovodi do promeneneijeg fiziolokog stawa (Ivi 1954: 188). M. Kovaevi (Kovaevi 1988: 94) ovaj ter-

do kraja, tj. u jednom licu i jednom dogaajnom aktu objediwene su ulogeinicijatora i realizatora (sprovodnika). Ovako shvaeno agentivno de-lovawe predstavqa tipinu formu i sutinski izraz slobodnoga delo-vawa, tj. agentivnost u najviem stepenu (Marko je pojeo sir).

4.2. Za razliku od efektora koji, u izvornom smislu rei, kontro-lie tok radwe do wenog okonawa, inicijator (motivator) je faznirealizator, tj. wegova uloga je okonana pokretawem neke aktivnostikoju efektivno sprovodi drugi uesnik zajednikoga poduhvata.14 U slu-ajevima kada je radwa prouzrokovana nenamerno, ne moe se govoriti ozajednikom poduhvatu, ve o kauzaciji koja je samo jedan od nainainicirawa radwe. Inicijator u uem smislu kontrolie samo pri-premni deo radwe, tj. odgovoran je samo za wen poetak kada se, po pra-vilu, wegova zona odgovornosti i okonava (On mu je savetovao to). Uizvesnim sluajevima inicijator kontrolie itav tok radwe ukquu-jui tu i kvalitet postignutog rezultata (posebno u sluajevima wegovogmanipulativnog delovawa).

4.3. Drugi fazni realizator je realizator radwe ija je sloboda iz-bora veoma redukovana. U sluaju motivacije ostavqen mu je prostor zaizraavawe prava na sopstveni izbor, dok je u sluaju manipulacije ta-kva mogunost samo prividna.

Moe se, dakle, zakquiti da sprovodnik odgovornost deli sa ini-cijatorom, to i jednom i drugom onemoguava da ostvare agentivnost unajviem stepenu.

4.4. Najnii stepen agentivnosti ostvaruje receptor (exprient (La-zard 1994: 64)), tj. pojam koji je zahvaen nekim unutrawim zbivawemkoje moe biti inicirano spoqa. Ovakva agentivnost bitno smawujemogunost kontrole, te time i odgovornosti. Ovaj agentivni tip je poogranienom dometu kontrole i odgovornosti veoma blizak ulozi reci-pijensa. Receptor pokriva niz sluajeva ulnih senzacija prouzrokova-nih spoqa, to, ipak, prevazilazi ulogu recipijensa kao destinatora.

4.5. U logiko-semantikim okvirima moe se govoriti i o zavi-snom (uslovqenom) agensu i to u sluajevima kada se neka radwa pripi-suje predmetima. O zavisnosti se moe govoriti iz najmawe dve per-spektive.

4.5.1. Prva perspektiva tie se onoga ko upravqa nekim sredstvomili predmetom koji, tako, od wega zavisi. Ta zavisnost se oituje u ve-zanosti korisnika i samog orua ija agentivnost proizilazi iz agen-tivnosti onoga ko ga koristi, a ne i obrnuto.

4.5.2. Druga perspektiva tie se situacije kada se agentivni poten-cijal predmeta razvija pod izrazito restriktivnim okolnostima, kojeoni ne stvaraju niti omoguavaju (Lampa je zapalila zavesu).


min koristi za subtip uzroka koji imenuje nevoqne akcije koje uzrokuju nekontrolisanastawa u istom ili drugom licu kao krajwi efekat.

14 M. Kovaevi (Kovaevi 1988: 123) naziva motivom odnos uzroka i posledice me-u radwama koje su rezultat voqe.

5. Tipologija agensa

Konstante karakteristine za pojmovno konstituisawe agensa kaologike, konceptualne kategorije su kretawe ili uzrokovawe promene,namerno i odgovorno pokretawe i ostvarewe preduzete akcije, kao imogunost slobodnoga izbora. Ponekad se sve navedene konstante i ak-tiviraju pri preduzimawu neke aktivnosti, mada je mogue da samo jednaod wih omogui pojmu da se interpretira kao agens. O kom stepenuagentivnosti je re, zavisi od broja aktiviranih u odnosu na ukupanbroj agentivnih konstanti, na osnovu ega se i moe napraviti siste-matizacija.15 Ova sistematizacija podrazumeva, s jedne strane, uvaava-we leksikog znaewa lekseme, a s druge, sposobnost vrioca radwe dado we uopte i doe.

5.1. Efektivni agens

Efektivni agens ostvaruje se najee uz punoznane glagole akci-one semantike, i to kao usmeravawe radwe van wenog pokretaa (isho-dinog mesta). Ovi glagoli su po pravilu tranzitivni, to znai dazahtevaju i objekatsku dopunu sa semantikom ulogom pacijensa ili re-cipijensa (dati neto nekome, rei neto nekome, udariti nekoga; bat-tre qqn; schlagen jmdn). Sluajevi kada su uloge agensa i pacijensa obje-diwene, predstavqaju zavren ciklus preduzete radwe i to u wenoj is-hodinoj taki, ali s novonastalim rezultatom (eqati se, brijatise; se raser; sich rasieren).

Glagoli kretawa, iako ne zahtevaju sintaksiki objekat, imenujuradwu koja predstavqa eksteriorizovani poduhvat s modifikatorskomtewom, pri emu izuzimaju obavezno uee pacijensa (sesti, trati,ustati; courir; rennen).

U oba sluaja zajedniko je to da agens preduzima i sprovodi radwusamostalno. Iz ovoga pravila izuzeti su sluajevi koordinirane agen-tivnosti, i to oni kada se meu veim brojem uesnika uspostavqapartnerski (ravnopravan), a ne subordiniran odnos. Na ovaj nainagensi preuzimaju punu kontrolu nad sprovoewem radwe, te su za wupodjednako odgovorni (Marija i Ana su dole; Pierre et Anne sont venus;Peter und Anna sind gekommen).

Efektivni agens predstavqa prototipini semantiki tip agensajer se wim otelotvoruje svesni, inicirajui i namerni vrilac predu-zete radwe. Meutim, mogu se navesti neki sluajevi koji nam tek pododreenim uslovima omoguuju agentivnu interpretaciju gramatikogili logikog subjekta. Tipian primer za to jesu strukture kojima seizraava posesor ija se agentivna mo temporalno dezaktualizuje (Imambicikl; Ova kwiga je moja; J'ai une twingo; Ich habe ein Auto). Posedovawe

164 MILIVOJ ALANOVI

15 Ova sistematizacija agentivnih uloga je uraena prema shvatawu Van Valina kojepodrazumeva postojawe samo dve semantike makrouloge: agensa i pacijensa (Van Valin1996: 101).

bicikla ili automobila, na primer, ne podrazumeva i wegovo korie-we, ali to nekim sredstvom mora biti i leksikalizovano. Ono to po-sesoru obezbeuje ovakvu interpretaciju jeste kontrolna mo i slobodau raspolagawu predmetom. U prilog ovoj tvrdwi idu iskazi (Imam au-tomobil) koji retematizacijom u funkciji predikata dobijaju glagol ko-jim se imenuje prototipina radwa za predmet posesije (Imam automo-bil > Da, vozim; Oui, je conduis; Ja, ich fahre), ali s kvalifikativnimznaewem. Bez restriktivnih ograniewa takva interpretacija je for-malno mogua i opravdana iako se posesor ne moe bezrezervno smatra-ti efektivnim agensom.

Neto drugaiji tip agentivnog delovawa predstavqa uloga po-srednika proagensa (Vasi 1996: 97). U prilikama kada taj posredniknije manipulisani uesnik" nekog dogaaja, tj. nije podstaknut, morase tretirati kao tipini efektivni agens (Saznao je to preko/od mene;Je l'ai appris de Pierre; Ich habe es von Peter erfahren). U sluajevima kadaje on u tipino posrednikoj ulozi, tj. kada je wegovo delovawe autori-zovano (ovlaeno), on se svojim kontrolnim delovawem sutinskistara o realizaciji radwe, jer je re o koordiniranom i faznom agen-tivnom delovawu, pri emu je formiran jednosmeran lanac kontrole(estitam Vam u ime predsednika Republike; Mes flicitations au nom duprsident de la Rpublique; Herzlichen Glckwunsch im Namen des Prsidenten).

Jo jedan posve granian sluaj tie se fenomena kauzirawa, tj.uzrokovawa neke radwe. Za razliku od koncepta koordinirane agentiv-nosti za koji je bitno simultano ili sukcesivno delovawe na ostvare-wu jednog istog ciqa (kauzirawe u irem smislu), u ovom sluaju mo-emo govoriti o jednom pojavnom obliku tipinom za efektivni agens,pri emu je wegovo delovawe usmereno ka stvarawu neke posledice. Ka-uzator se, dakle, moe tretirati podtipom efektivnog agensa samo usluaju odsustva bilo kakve ideje o partnerskom" odnosu izmeu agensai pacijensa. Oni su, naime, svojim delovawem deo jedinstvenog dogaaj-nog akta, nesvesno ili bez sopstvene voqe (Izazvao je sudar; Il a provo-qu cet accident; Er hat diesen Unfall verursacht). U ovom smislu kauzira-we ne podrazumeva postojawe manipulatora i manipulisanog, to sesaglasnou" dve voqe oituje u upravqenosti ka istom ciqu (Narediomi je da mu oistim izme; Il ma ordonn de lui nettoyer les bottes; Er hatmir befohlen seine Stiefel zu putzen). U ovom sluaju takva saglasnost" nepostoji, a dve naporedne radwe se seku u jednoj taki vremenske ose kojaje u fokusu pawe iskaza.

5.2. Receptivni agens

U receptivni tip agensa16 (receptor) mogu se svrstati oni pojavnioblici agentivnog delovawa koji se ograniavaju na sferu pojma zahva-


16 Pojedini autori ovaj semantiki tip izdvajaju iz agentivnog semantikog poqa ismatraju ga mestom nekog oseawa ili percepcije exprient/experiens (Lazard 1994: 64;Zifonun 1997: 1308).

enog nekim stawem, koje moe biti kauzirano spoqa, tj. nastati kaorezultat nekih okolnosti. Sfera agensa je i inicijalna i finalna ta-ka dogaajnog akta, a da pri tome nije bio direktan predmet (objekat-pa-cijens) kauzacije (Crvenim zbog Marije na ulici; J'ai honte de toi/ Tu mefais honte; Ich schme mich deinetwegen). Konektovawe dve dogaajne celi-ne izvodi se, sa take gledita receptivnog agensa, preko relevantnespojne take u delovawu kauzatora.

Za razliku od efektivnog, receptivni agens ne vlada i ne kontro-lie uvek radwu, ali je uglavnom svestan stawa u koje je radwom dove-den (Boli me glava). Koncept kontrole i odgovornosti se u ovom sluajusvodi na mogunost delovawa kako bi se neko stawe postiglo ili izbe-glo. itav dogaaj se, tako, percipira doivqajno (Ja mogu da poloimispit), to tek implicitno moe delovati podsticajno, tj. kauzator-ski. Zbog prevashodno unutrawe objektivizacije spoqawih senzaci-ja, tip glagola koji mogu referisati o ovom pojavnom agentivnom obli-ku ide od medijalnih i modalnih do glagola percepcije.

Meu medijalnim glagolima (i konstrukcijama) najuestaliji suoni tipa crveneti, bojati se, smejati se, nadati se, uditi se, radovatise, avoir honte, avoir peur, se rjouir, sich schmen, sich frchten, sich freueni sl., koji referiu o psihikom stawu wihovog nosioca, koje je popravilu inicirano spoqa.

Modalni glagoli mogu da referiu o govornikovom odnosu premasebi ili drugima, ali se tek implicitno posredstvom zauzetog stavamoe naslutiti i poneto o wegovom psihikom stawu (On moe dapobedi, siguran sam!).

I u sluaju medijalnih i modalnih glagola agens uvek zauzima stavu odnosu na spoqawe stimuluse, koji je proporcionalan wegovomafektivnom odnosu prema wima. Kada postoji saglasnost voqe manipu-latora i manipulisanoga, i kada i jedan i drugi preduzimaju aktivno-sti radi ostvarewa zajednikog ciqa, ovaj tip receptivnog agensa sepribliava agensu sa manipulativnim tewama.

Glagoli auditivne i vizuelne percepcije glagoli sentiendi (Dmi-triev 1972: 272) po pravilu onemoguavaju modifikatorski zahvatagensa nad pacijensom ili recipijensom, a itav dogaaj se svodi naauditivni ili vizuelni utisak, odnosno, predstavqa samo sadraj per-ceptualnog doivqaja (Petrovi 1995: 59) u sferi agensa (Vidim ga ka-ko tri; itam novine; Sluam muziku; Je lis Le Figaro; Je l'entends en-trer; Ich lese Den Spiegel; Ich hre ihn hereinkommen), koji moe bitipodsticaj za wegov, ili ak i pacijensov novi poduhvat. Ovakav agen-tivni akt omoguava ostvarewe pune kontrole samo u sluaju svesnog iintencionalnog delovawa.

Ponekad te dve radwe u dvofunkcionalnoj objekatskoj klauzi (Pe-trovi 1995: 53; Kovaevi 1995: 20), objediwene u jedan dogaajni mo-menat, i nisu u uzrono-posledinoj vezi, ve se razvijaju nezavisnokao dva odvojena dogaaja, te pacijens uz glagol percepcije istovremenoima ulogu agensa u odnosu na predikat u objekatskoj klauzi (Gledam ga

166 MILIVOJ ALANOVI

kako popravqa kola), to nije samo sluaj u srpskom jeziku (u fr. je l'en-tends siffler, u nem. ich hre sie singen).

5.3. Autoritativni agens

Autoritativni agens, za razliku od efektivnog i receptivnog, pod-razumeva angaman barem dva uesnika u realizaciji preduzete radwe,pri emu samo jednome pripada uloga inicijatora. Inicijatorska ulo-ga, kao vid agentivnoga delovawa uopte, ne podrazumeva nuno statu-snu razliku meu uesnicima u dogaajnom aktu, mada je ona u nekimsluajevima i obavezna propratna okolnost bez koje i ne bi bilo mani-pulacije u pravom smislu (Naterala me je da se presvuem). Statusnarazlika moe biti uslovqena nekim vanjezikim iwenicama, kao tosu uzrast, profesionalno zvawe, fizika snaga, psihofizika stawa,stepen poznavawa meu uesnicima i sl. Ponekad se prividna i pri-vremena statusna razlika uspostavqa samo zahvaqujui redosledu repli-ka (npr. uz glagol predloiti; proposer; vorschlagen).

Ovaj agentivni podtip podrazumeva koordinirano delovawe ue-snika (koordinirana agentivnost) koji stvaraju lanac kontrole, ali urazliitim fazama, s tim to se kontrolna funkcija inicijatora tiei wegove zainteresovanosti za krajwi ishod radwe koju efektivno spro-vodi manipulisani uesnik ija je kontrolna faza kraa i maweg opse-ga. Taj drugi uesnik (manipulisani) ostvaruje u datim okolnostimadvostruku ulogu u odnosu na inicijatora on je pacijens, manipulisa-ni uesnik, a prema preduzetoj radwi wen efektivni sprovodnik jerostvaruje potpunu kontrolu nad wom u kanonikom smislu (Primoralisu me da uem; Ils m'ont forc entrer; Sie haben mich gezwungen hereinzu-kommen).

U zavisnosti od glagolske semantike, a time i od zainteresovano-sti oba uesnika da do predvienog rezultata i doe, moemo izdvojitisledee podtipove:

5.3.1. Manipulativni agens

Uz kauzativno-manipulativne glagole17 najee se uvodi manipu-lisani koji nije zainteresovan za sprovoewe kao ni za konaan rezul-tat radwe na koju ga je inicijator podstakao, ali koju efektivno spro-vodi (u srp. naterati, primorati, u fr. forcer, u nem. zwingen). U ovomsluaju izmeu inicijatora i efektivnog sprovodnika postoji oitastatusna razlika koja ukida saglasnosti dve voqe.

(4) On me je naterao da mu oistim cipele.Il m'a forc manger toute la soupe.Er hat mich gezwungen seine Schuhe zu putzen.


17 O dvoagentnim strukturama uz prinudno-manipulativne glagole opirnije govo-ri Tatjana Batisti (Batisti 1978: 59).

5.3.2. Motivacioni agens

Podsticawem manipulisanoga agens tei odreenome ciqu uz uva-avawe wegove voqe, tj. zahteva se wegov svesni i intencionalni, a neiznueni pristanak da sprovede radwu za koju treba i sam da bude zain-teresovan (u srp. predloiti, savetovati, naruiti, u fr. recomman-der, u nem. vorschlagen), posebno stoga to moe da bira izmeu viealternativa.

(5) Predloio mi je da idemo na sajam.Il m'a recommand d' aller la foire.Peter hat mir vorgeschlagen, die Messe zu besuchen.

5.3.3. Kauzativni agens

Mada bi se i prethodni tipovi mogli interpretirati kao viduzrokovawa (kauzirawa), podtip kauzativnog agensa se moe izdvojitijer, i pored manipulatorove zainteresovanosti za krajwi ishod radwe,manipulisani wegov uticaj ne percipira kao inicirawe ili voeweka nekom odreenom ciqu, tavie, on ciq manipulatora i ne moraznati, ili ga ne mora biti svestan (navesti u srpskom, u fr. faire + in-finitif, u nem. zu + D + bringen).

(6) Ona ga je navela na razmiqawe.Elle m'a fait rire.Sie hat mich zum Lachen gebracht.

5.3.4. Instruktorski agens

Za razliku od prethodnih tipova gde je manipulator redovno i is-kquivo bio i inicijator ili jedini zainteresovani za sprovoeweneke aktivnosti, u ovom sluaju uloge su esto zamewene. Uloga inici-jatora pripada manipulisanome koji je istovremeno i efektivni spro-vodnik radwe (srp. uiti, fr. apprendre, nem. lehren, beibringen).

(7) Ona me ui plivawu.Il apprend la natation Marie.Er bringt mir das Schwimmen bei.

5.4. Instrumentni agens

Svi prethodni agentivni tipovi ticali su se agensa s obelejemivo /+/ i qudsko /+/, dok se ovaj agentivni tip tie agentivne spo-sobnosti predmeta da nekim svojim kvalitativnim svojstvom sprovederadwu.

168 MILIVOJ ALANOVI

Za razliku od ivih bia instrumenti (na iju je agentivnu spo-sobnost, odnosno odgovornost za sprovedenu radwu pawu skrenula Mil-ka Ivi (Ivi 2002: 56)) nemaju neophodnu sposobnost da iniciraju po-etak neke radwe (iz qudske perspektive) jer je ne mogu svesno ni poe-ti ni sprovesti, te ne mogu biti ni nezavisni sprovodnik, ni odgovor-ni za sprovedenu radwu, niti je mogu kontrolisati na nain na koji toini onaj ko se tim predmetom slui.

Instrumentima se, meutim, moe uzrokovati neka verifikabilnapromena, to im daje odreen stepen agentivnosti. ini se, ipak, dase pojam odgovornosti mora, kada su predmeti u pitawu, shvatiti irei drugaije, jer od wih zavisi kvalitet sprovedene radwe i to samo usluaju da su prilagoeni za neku sprovodniku funkciju (Ivi 2002: 56).

ovek jeste prototipini agens (moe biti i prouzrokova i kon-trolor), za razliku od orua ija je agentivna uloga ograniena sopstve-nim sposobnostima da stvore neki novi kvalitet (Ova puka preciznogaa). To, meutim, nikako ne znai da se orua ne mogu nai u agentiv-noj ulozi i kada nisu upotrebqena za sprovoewe prototipinih radwi(Automobil je udario peaka na prelazu; Un piton a t heurt par une voi-ture; Ein Fugnger ist von einem Auto angefahren worden). Izgleda da sene radi samo o izvrewu prototipinih radwi, ve o izvrewu oeki-vanih ili ak moguih radwi. To znai da se automobil pored funkcijeprevoznog sredstva, moe javiti i u ulozi orua za nanoewe ozbiqnihpovreda, to je, sasvim izvesno, iskustveno potvreno. U takvim okol-nostima efektivni vrilac radwe ili nije poznat, ili je nebitan zastrukturirawe samog iskaza, te se metonimijski zamewuje sredstvom ko-jim je upravqao. Slino se ponaaju i drugi predmeti upotrebqeni kaoorue. Stvarni vrilac radwe mora postojati ali ne mora biti eks-pliciran. Samo pod tim uslovom predmet moe biti instrumentniagens (No ga je pogodio usred glave < On ga je noem pogodio usred gla-ve). D. Kristal (Kristal 1985: 64) smatra da postoji paralela izmeuobjekta prelaznog glagola i subjekta neprelaznog, dok ergativnim su-bjektom naziva agens radwe (On svira violinu : Violina svira). Ma kakvabila gramatika sistematizacija, sutinski se agentivni potencijalpredmetima ne moe odrei, te je samo re o hijerarhizaciji agentiv-nih uloga razliitih uesnika.

5.5. Akcidentni agens

Akcidentnim agensom se identifikuju predmeti koji nisu ili nemogu biti shvaeni kao orua, a ipak ostvaruju svoj agentivni potenci-jal u izvesnoj meri. Naime, orua se tretiraju kao instrumentni agensukoliko ideja o eksternom vriocu postoji i kad on nije eksplicitnoleksikalizovan. Ako je radwa pokrenuta, a da se neije uee van sa-mog predmeta ne moe identifikovati, tada se ni taj predmet ne moesmatrati oruem. Akcidentnim agensom moe se, dakle, smatrati svakionaj predmet za koji se vezuje radwa za koju kaemo da je akcidentna ili


sluajna, nepredviena i neoekivana, a ija inicijalna taka lei usferi samog predmeta (Grejalica je zapalila zavesu). Poneki sluaj moeizgledati kao posledica neke prethodne pripremne radwe. Meutim, unavedenim primerima se morao ispuniti itav niz uzrono-posledi-nih dogaaja istovremeno, bez ikakve ideje i namere da se stvori nekinovi rezultat ili posledica. Uzrok dogaaja (poara) jeste ovek, aliposredno, svojim nemarom ili nepawom. Odgovornost oveka u sluajudelovawa prirodnih sila veoma je teko dokazati, ak nemogue (Gromga je pogodio).

Iz navedenoga se moe zakquiti da ovakav agentivni tip moguostvariti kako predmeti, bez obzira na to da li su orua ili nisu, takoi prirodne pojave (ukquujui pojave vezane za aktivnosti biqaka: Cve-e je ispalo iz vaze; Drvo je otetilo parkirane automobile; En tombantun arbre a endommag des voitures stationnes; Ein Baum hat die geparktenAutos beschdigt) koje dovode do nekih novih rezultata, oekivanih iline. Takve radwe su, u svakom sluaju, rezultat nekontrolisane aktivno-sti. S obzirom na to da je re o predmetima, ne moe se govoriti ni okontroli ni o odgovornosti kao wihovim tipinim agentivnim kon-stantama, barem ne u onom smislu u kom ih ovek aktivira (Televizor seupalio; Torba se otvorila; No je probio kesu; La voiture dmarra brusque-ment; Der Fernseher hat sich eingeschaltet). Ovakva interpretacija je mo-gua samo pod uslovom da nije verifikovano neije neposredno ueeu sprovoewu radwe i stvarawu nekih novih rezultata.

Najvanija kontekstualna komponenta akcidentnog tipa agensa je-ste neoekivanost radwe koja se nikome ne moe pripisati, a nije nitipina za sam predmet, pojavu ili biqku, to izraz sam od sebe samonaglaava.

5.6. Simulativni agens

Agentivnost simulativnog tipa ostvaruje entitet s obelejem ivo// i predmet /+/ ili apstraktno /+/. I u ovom sluaju, tipini poka-zateq agentivnosti predmeta jeste wegov modifikatorski zahvat na pa-cijensu. U primeru Ovaj kurs nam je veoma pomogao lako se da uoiti da upozadini itavog dogaaja stoji ovek koji prenosi odreeni sadraj uvidu nekog nastavnog predmeta.

Slino je i kada su u funkciji gramatikoga subjekta imenice kojereferiu o nekim apstraktnim pojmovima koji se odnose na odreenivid meuqudske interakcije.

(8) Pravda e pobediti.C'est l'amour qui nous tient ensemble.

Die Liebe brachte uns zusammen.

Jasno je da u svim prethodnim primerima efektivni agens jesteovek. Pojava koja se imenuje predstavqa samo jedan od pojavnih oblikaqudske komunikacije u najirem smislu, ija se univerzalnost ili sve-

170 MILIVOJ ALANOVI

primenqivost manifestuje subjekatskom funkcijom, uz istovremeno uki-dawe referencijalnosti i uoptavawe stvarnog agensa. U stvari, u ovumatricu treba da se uklopi svaije pojedinano iskustvo.

6. Usmerenost agentivnoga delovawa

Posebno pitawe predstavqa tok neijeg agentivnog delovawa, tj. dali se radwa prenosi i na druge uesnike koji mogu imati podjednakuili modifikovanu aktivnu ili pasivnu ulogu u nekom dogaaju. U tomsmislu se razlikuju tri tipa agentivnosti: tranzitivna, intranzitivnai koordinirana (simetrina).

6.1. Tranzitivna agentivnost kao prototipina forma ispoqavawaneije agentivnosti uote predstavqa najvii stepen agentivne reali-zacije. Pod ovim fenomenom podrazumeva se postojawe objekta na komse radwa ispoqava ili ka kome je upravqena, bilo u vidu promene we-govoga ponaawa ili mesta, morfolokih (spoqawih) ili psihikih(unutrawih) odlika. Za ovaj tip agentivnog delovawa tipini su gla-goli akcione semantike kojima se ispoqava modifikatorska tewa agen-sa (udariti, sei, pomeriti, popiti, rei, uveriti, nagovoriti, natera-ti; battre, dire, forcer; schlagen, sagen, zwingen), gde izmeu agensa i pa-cijensa mora postojati taktilni, vizuelni ili samo auditivni kontaktkada se radi o odnosu ivi i neivi stvor. Neto je delikatniji slu-aj kada pacijens ne percipira neije agentivno delovawe, tj. kada nijesvestan svoje uloge pacijensa (gledati nekoga, misliti na nekoga; regar-der qqn; jmdn sehen).

Reciproni glagoli (tui se, gledati se; se battre; sich schlagen)razlikuju se od nerecipronih tranzitivnih glagola jedino po tometo se uloge agensa i pacijensa naizmenino smewuju ili ak istovre-meno ostvaruju. Isti odnos se ostvaruje i kod refleksivnih glagola gdejedini uesnik u radwi objediwuje obe semantike uloge (posei se, e-qati se, brijati se; se peigner; sich kmmen).

Tranzitivna agentivnost se uvek manifestuje kao terminativno(zavrno) delovawe nad objektom, tj. agens kontrolie razvoj radwe odpoetka do kraja barem u onom delu za koji snosi odgovornost.

6.2. Intranzitivna agentivnost je karakteristina uglavnom za mo-novalentne glagole. Ovakav vid agentivnosti ostvaruju glagoli kretawa(trati, putovati; voyager; reisen), lokaciono-egzistencijalni glagoli(nalaziti se, stajati; se trouver; sich befinden), glagoli afektivnih sta-wa (pobledeti, boleti; rougir; rot werden), fiziolokih aktivnosti (di-sati, mirkati, hrkati; ronfler; schnarchen) i neki nepunoznani gla-goli (smatrati, izgledati, initi se; affirmer; behaupten). Ovi glagolionemoguavaju prenoewe radwe sa agensa na pacijens. Pod odreenimokolnostima glagolska radwa moe obuhvatiti objekat na koji se proje-cira ili prenosi (disati nekome u lice). Kada su u pitawu glagoli kre-tawa, intranzitivna agentivnost se manifestuje kao inicijalna fazaradwe (poi; partir; losgehen), razvojna (trati; courir; rennen) ili ter-minativna (dotrati; arriver; ankommen).


6.3. Koordinirana (simetrina) agentivnost ostvaruje se ako je u re-alizaciju radwe ukquen vei broj vrilaca, na ta ukazuje pluraliza-cija subjekta kao i mogua koordinacija na sintagmatskom planu.

Socijativni instrumental se javqa kao znak sintaksike hijerar-hizacije agensa emu je u osnovi pragmatika hijerarhizacija, esto us-postavqena naknadnim uvoewem drugog suizvrioca radwe (Oni su sesvaali; Marija se svaala s Markom; Oni su se venali; Dragan se venaos Jelenom; Ils se sont disputs de nouveau; Il s'est disput avec elle; Gesternhaben sie sich wieder gestritten; Er hat sich gestern mit ihr gestritten). To seini jo eksplicitnije uvoewem genitiva s predlogom pored (PoredMarije dola je i wena sestra).18 Nekada leksiko znaewe glagola prou-zrokuje da se neinicirajui vrilac radwe ostvari kao formalni iprimarni agens, dok je inicijator u netipinoj formi (Mirko mu je po-mogao pri unoewu nametaja; Il m'a aid terminer cela; Er hat mir ge-holfen, das zu beenden), to je uslovqeno perspektivizacijom iskaza.

Koordinirana agentivnost predstavqa samo formalni okvir za uvo-ewe vie vrilaca radwe, iji se odnos prema woj samoj, ali i paci-jensu, moe ostvariti i kao tranzitivna i kao intranzitivna agentiv-nost.

7. Logiki koncept agentivnosti

Primarna uloga agensa pripada oveku i ivim biima, a drugimpojmovima posredno, i to ako pojavu posmatramo kao rezultat qudskogdelovawa, ili tewu za wegovim oponaawem.

Agentivnost se moe dvojako shvatiti kao latentna sposobnostoveka, ivotiwa i, pod odreenim uslovima, stvari, i kao sposobnostnekih leksikih jedinica da pod odreenim uslovima referiu o agen-su. S obzirom na to da se agentivnost moe smatrati rezultatom svesneaktivnosti, ona tada nije svojstvo predmeta. Poto predmeti, a poseb-no orua tokom upotrebe stvaraju neke nove rezultate uzrokujui timeperceptibilne promene, ne mogu im se odrei agentivna svojstva. Stva-rawe nekih promena na predmetima ili stvarima pribliava pojmove sobelejem ivo /+/, s jedne, i ivo // i predmet /+/, s druge strane.I jo neto. Pribliava ih sposobnost modifikacije kada ga upotre-bqava ili pokree eksplicitan/implicitan, vidqiv/nevidqiv, znan/neznan agens. Samo se na taj nain moe ostvariti modifikacija kva-litativnih svojstava objekta, odnosno, pacijensa.

U primerima Ova olovka tanko pie; Ce stylo crit mal; Der Fllerschreibt schlecht i sl., kvalifikuje se kvalitet radwe koju pokree nekovan samog sredstva za pisawe, a koju ono efektivno sprovodi.

7.1. Zbog potrebe anonimizacije agensa nekada se pawa usredsre-uje na instrument u funkciji efektivnog izvrioca radwe uz ukidawe

172 MILIVOJ ALANOVI

18 U francuskom i nemakom jeziku odgovarajue strukture su formalizovane en plusde + Nom + Pred, auer + D + Pred, o emu e biti rei u poglavqu o sintaksikoj korefe-rencijalnosti.

informacije o agensu kao logikom nosiocu kontrolne funkcije (Auto-mobil je naleteo na peaka i nestao; Une voiture rouge a provoqu cet ac-cident; Ein roter Wagen hat diesen Unfall verursacht).

7.2. U nekim akcidentnim situacijama, kada inicijator radwe nepostoji, predmeti bez primarne instrumentne funkcije promoviu sekao agensi.

(9) Drvo je palo i povredilo peaka.Vrata su se zatvorila.La porte s'est ferme.Die Tr hat sich verschlossen.

Mada se subjekti u prethodna dva primera mogu interpretirati ikao ergativni, u sluaju da je neko oborio drvo ili zatvorio vrata, mo-gue je da se to desilo samo od sebe bez neije intervencije, te je tadasubjekat istovremeno i agens.

7.3. Pojmovi koji primarno oznaavaju mesto ili kakav kolektiv,istupaju kao kolektivni agens u sluaju da je imenica, kojom su imeno-vani, u subjekatskoj funkciji.

(10) Razred je otiao na ekskurziju.Air France fait la grve.Die Lufthansa ist in den Streik getreten.

7.4. Neki apstraktni pojmovi formalno subjekti i prividno agen-si, retematizacijom iskaza supstituiu se atributima uz imenicu o-vek.

(11) Um caruje, snaga klade vaqa. > Pametni qudi Le bien triomphe la fin. > De bons hommes Das Gute siegt am Ende. > Gute Leute

7.5. Ako je pojam s obelejem qudsko /+/ u formi logikog subjekta,i naroito ako je re o nekim afektivnim stawima koja mu se pripisu-ju, tada se pojmu u subjekatskoj poziciji ne moe pripisati uloga agensajer itava konstrukcija predstavqa perifrastini predikat (Topolin-ska 1982: 36).

(12) Optimizam nas je napustio. Srea me je izdala.

7.6. Iako se subjekatskim infinitivom (Ivi 1972: 131) agens ano-nimizira, wim imenovana radwa se naelno pripisuje oveku kao we-nom efektivnom vriocu, a cela situacija uoptava i smatra opte-vaeim principom (Putovati je zanimqivo; Travailler fatigue; Reisenmacht Spa). U suprotnom, vrilac se mora leksikalizovati (Lako (mu)je iveti na raun roditeqa).

Nasuprot prethodnom postoje i ne tako retki sluajevi gde agensostaje neekspliciran, tj. neleksikalizovan. To znai da nijedna formana sintagmatskom planu ne identifikuje agens. Takve strukture su bez-agentne.


8. Bezagentne strukture

Bezagentne strukture mogu se formalno pojaviti u formi imperso-nalnih reenica, ili formalno personalnih reenica sa (ne)referen-cijalno upotrebqenom leksikom jedinicom u funkciji subjekta. Meu-tim, u oba ova sluaja informacija o agensu moe biti fakultativna.

8.1. Impersonalne reenice su one strukture u kojima nije ostva-rena kongruencija izmeu subjekta i predikata, ve je predikat u treemlicu jednine sredweg roda. Agens moe biti uveden nekim zavisnimpadenim oblikom, obino u dativu ili akuzativu, ali je wegovo mestou ovako ostvarenoj strukturi ipak fakultativno. Najei tipovi im-personalnih reenica referiu o:

a) atmosferskim pojavama za koje se pravi vrilac i ne moeidentifikovati: Duva; Snei; Il neige; Es schneit (u francuskom i ne-makom jeziku se u ovakvim strukturama javqa nereferencijalno upotre-bqena lina zamenica treeg lica singulara il i es). Personalizacijase formalno izvodi uvoewem pojma koji je, u biti, tautoloki subjekatu odnosu na predikat (Vetar duva), dok se u francuskom i nemakomformama idiomatizovanog neutruma na subjekatskoj poziciji implici-ra neidentifikovani i nequdski vrilac radwe;

b) prirodnim pojavama koje se ponavqaju ciklino: Svie; Smrkavase; Il fait jour; Es ist/ wird Tag. Personalizacija je mogua uvoewem jedi-ne mogue lekseme u funkciji subjekta zora, dan ili Sunce na primer(Svie zora; Le jour se lve; Die Sonne geht auf). O agentivnosti se moegovoriti tek poto se sagledaju efekti ovih pojava, na primer, iz per-spektive oveka (Sneg nas je iznenadio; La neige nous a surpris; DerSchnee hat uns berrascht);

v) ublaenoj tvrdwi ili tewi ka uoptavawu linih iskustava(Izgleda da nee doi; ini se da Il semble quil arrive; Es scheint, als ober nicht kommt). Mogua je identifikacija agensa dativom ili akuzati-vom u funkciji logikog subjekta, mada klauza komplementizatorskogtipa formalno funkcionie kao gramatiki subjekat (ini mi se da jeAna ula; Il me semble que Es scheint mir, als ob);

g) anonimnom, tanije, neidentifikovanom vriocu radwe, a raz-lozi za anonimizaciju mogu biti mnogobrojni. Prvo, optevaea isti-na koja se saoptava (Moe se rei da je Zemqa jedina naseqena planeta;On peut dire que la Terre soit la seule plante habite; Man kann sagen, dadie Erde der einzige bewohnte Planet ist), gde se impersonalnom reeni-com deautorizuje pojedinac kao agens.19 Drugo, informacija o agensu sene saoptava jer je wegova individualizacija nemogua ili nepoeqna.

8.2. Anonimizacija vrioca radwe moe se formalizovati i tre-im licem plurala gde se kao subjekat moe uvesti nereferencijalnoupotrebqena leksema qudi, les gens, die Leute ili neodreena pridevskazamenica neki, -a, -o obino u pluralu, emu u francuskom i nemakom

174 MILIVOJ ALANOVI

19 Morfemom se ponekad se signalizira da se kontekstualno agens zna, ali je eks-plicitno navoewe nepotrebno ili je wegova konkretizacija nemogua (Mrk 1969: 249).

odgovara einige i quelques-uns ((Qudi) priaju o tome; Les gens en parlent;Die Leute sprechen darber; Neki kau da Quelques-uns disent que Eini-ge sagen, da), to formalno nije impersonalna reenica.

8.3. U pasivnim reeninim strukturama identifikacija agensa usrpskom jeziku je pre izuzetak nego pravilo, a formalizuje se slobod-nim instrumentalom (Grad je opkoqen stranom vojskom), predlokim ge-nitivom (Naputen je od svih) ili lokativom (U Skuptini je donetZakon o radu). Ako se radi o pasivu s morfemom se, takva informacijaredovno izostaje (Ovde se ne prodaju lekovi). U francuskom i nemakomjeziku informacija o agensu se uvodi predlokim konstrukcijama de/par + Nom, von + D, koja je, takoe, fakultativna: Elle est aime (de tous);Sie ist (von unbekannten Rubern) angegriffen worden; a naroito u sluaje-vima refleksivnog pasiva kada redovno izostaje: Les fleurs se vendent bi-en; Die Blumen verkaufen sich gut. Namesto ovih posledwih reenica, gdeje aktivni predikat pasivno interpretiran, mogue je upotrebiti ikonstrukcije tipa man-Stze (Ivi 19621963: 93).

9. Uopteni agens

9.1. Lekseme ovek, qudi mogu da referiu o neidentifikovanomagensu u primerima kada su nereferencijalno upotrebqene, tj. kada seimenuju procesi koji se ponavqaju ciklino, nesvesno i nekontrolisa-no, ili se tako samo predstavqaju.

(13) ovek mora da proe kroz pubertet.ovek moe da pomisli da e odustati.L'homme est dj dans lunivers.Der Mensch ist bereits im Weltall.

U primeru ovek moe da pomisli da e odustati tei se ka de-personalizaciji linog iskustva ili svojevrsnoj manipulaciji kako bise postigao efekat optevaee istine, a agens se pri tome moeidentifikovati i imenovati.

(14) Qudi govore da su se rastali.Les gens disent quil a divorc.Die Leute sagen, da sie sich getrennt haben.

Prethodnim primerima se verbalizuje tewa ka anonimizacijistvarnog vrioca koji moe biti pojedinana individua ili kolektiviji se barem jedan lan moe imenovati.

9.2. O uoptenom agensu se moe govoriti i kada dolazi do koli-zije izmeu gramatikog lica line zamenice i lica na koje se ona uodreenom kontekstu odnosi. U ovoj upotrebi se redovno javqaju linezamenice drugog lica jednine i mnoine, koje se pri tome redovno od-nose na samog govornika.20


20 U francuskom i nemakom jeziku se obino u ovom kontekstu upotrebqavaju neod-reene zamenice on i man: On peut dire que On y va! Man kann nie wissen.

(15) Moe mu govoriti suvu istinu, on ti nee verovati.ta god rekli, ne moete ga uvrediti.Tu peux lui dire toute la verit, mais il ne te croira pas.Du kannst ihm die Warheit sagen, aber er wird es dir nicht glauben.

Mada je predikat u drugom licu, saoptewe se odnosi na samog go-vornika (koji se ovom formom titi) i wegovog praktinog iskustvakoje postaje model ili uzor po kom se treba vladati u odreenoj situa-ciji. Da je tako, govori i iwenica da se bez promene znaewa u ree-nicu moe uvesti leksema ovek u funkciji gramatikog subjekta. Sdruge strane, pluralski predikat upuuje ili na statusnu razliku izme-u govornika i sagovornika, ili na vei broj uesnika u radwi, ili ina jedno i na drugo.

9.3. Generiki upotrebqeni pojmovi (ovek, ivotiwa, predmet isl.) referiu o uoptenom agensu, iji se semantiki sadraj shvatakao potencijal kojim se predstavqa tipian model ponaawa karakte-ristian za celu vrstu.

(16) Kowi rado jedu zob.Deca ne smeju da sede na suvozakom mestu.Les enfants mangent beaucoup de sucreries.

Kinder essen viel Sigkeiten.

9.4. U lokaciono-egzistencijalnim reenicama pojam u funkcijigramatikog subjekta moe biti agens ako u odreenim okolnostimarazvije svoj agentivni potencijal (Ona je na poslu). S druge strane, ne-ivi pojmovi ne mogu se definisati kao potencijalni agens jer svojuagentivnost ostvaruju samo u akcidentnim situacijama (Automobil jeoborio peaka).

(17) Banka je na etvrtom spratu.Automobil je na semaforu.Une voiture est au feu.Ein Auto steht an der Ampel.

9.5. Fenomen sintaksiko-semantike oekivanosti nekih speci-finih funkcija i uloga od presudne je vanosti za percipirawe agen-tivnosti nekog pojma. Imenice tipa nomen agentis lako ostvaruju ulogureeninoga agensa, to je uslovqeno prvenstveno wihovom leksikomsemantikom. Wima se pribliavaju imenice nomen instrumenti koje ime-nuju pojave sposobne da ostvare odreeni kvalitativni pomak u razvojuradwe izvedene nad pacijensom. I u lokaciono-egzistencijalnim ree-nicama wihov agentivni potencijal se ne ukida, ve privremeno dezak-tualizuje u nekom vremenskom odseku ili specifinim okolnostima.

Imenice koje ne pripadaju ovim dvema skupinama i koje se ne od-likuju ak ni obelejem samoaktivnost /+/, samo pod odreenim okol-nostima, ponajpre u akcidentnim situacijama, upuuju na pojmove kojiostvaruju neka agentivna svojstva stvarajui neke nove rezultate ili od-nose, potpuno nezavisno od bilo ijeg uticaja.

176 MILIVOJ ALANOVI

9.6. Na osnovu dosadawih razmatrawa namee se potreba da se do-sadawa definicija agensa kao vrioca radwe modifikuje kako bi sesvi pojavni nosioci koncepta agentivnosti wom mogli obuhvatiti. Do-sadawa definicija omoguava jedino oveku ostvarivawe agentivneuloge, dok drugim pojmovima ne. To se naelno tie problema agentiv-nog potencijala neivih pojmova, instrumenata i onih koji primarnone mogu biti tako interpretirani, ali i agentivnog potencijala reci-pijensa i pacijensa ije agentivno delovawe neretko predstavqa zavr-nu, rezultativnu fazu radwe.

Naelno, problem agensa i wegovoga definisawa jeste u okvirupojma agentivnosti. Agentivnost se moe posmatrati kao fenomen ka-rakteristian za najmawe tri jezika nivoa.

9.6.1. Agentivnost se moe definisati kao leksika sposobnostimenica da pod odreenim restriktivnim uslovima referiu o agensu.Pri tome treba imati u vidu sve wihove kombinatorike mogunosti,odnosno, sve strukturne obrasce u kojima se one mogu pojaviti. Naosnovu toga kriterijuma moe se pokazati da neke takvu mogunostostvaruju lako, u tipinoj ili netipinoj formi za agens, dok druge ta-kav potencijal teko realizuju.

9.6.2. Agentivnost se moe definisati i kao sintaksika pred-odreenost odreenih struktura koje se mogu pojaviti kao tipine i ne-tipine agentivne forme. U aktivnoj reeninoj strukturi to je nomi-nativ, u pasivnoj to su genitiv, instrumental i lokativ, a u imperso-nalnoj genitiv, dativ i akuzativ.

9.6.3. Agentivnost se u biti svodi na logiko-semantiku inter-pretaciju leksiko-sintaksikih zalihosnih potencijala leksikih isintaksikih jedinica. Naime, niti leksiko znaewe niti sintaksi-ka pozicija ne osiguravaju agentivnu realizaciju nekom reprezentova-nom pojmu sve dok se wegova uloga ne sagleda iz perspektive drugih ue-snika u radwi kako bi se wegov doprinos u ostvarewu preduzete radweobjektivnije utvrdio.

10. Agentivne forme u srpskom jeziku

O izraavawu agentivnih znaewa moe se govoriti i iz perspek-tive sintaksikih struktura. S jedne strane se nalaze agentivne formekoje se mogu nazvati tipinim strukturnim tipovima a, s druge, neti-pinim. Mada ne postoji nuna ni stalna veza meu pojedinim forma-ma i odgovarajuim semantikim ulogama, ipak je mogue izdvojiti naj-uestalije pojavne oblike.

10.1. Nominativ je najtipinija aktivna forma za iskazivawe agen-sa. Wim se moe izraziti efektivni vrilac radwe, wen inicijatorili realizator (sprovodnik), te se zbog toga on i moe tretirati kaoprototipina forma. Prototipinim formama ne samo to se ukazujena ishodite same radwe, ve su one i tematski deo reenice.


U francuskom i nemakom jeziku nenominativna forma moe bitiinterpretirana kao agens u sluaju kada je leksika jedinica na subje-katskoj poziciji upotrebqena nereferencijalno, te se ona i ne moetretirati kao agens: Cela me plat; Cela m'intresse; Il me semble queD'aprs moi il est malade; La concorde ne rgne pas toujours entre eux; Pier-re tait aussi parmi eux; Es geht mir gut; Das geht dich nichts an; Das inte-ressiert mich nicht; Meiner Meinung nach bist du krank; Zwischen ihnen her-rscht der Frieden; Unter den Gsten sa auch Peter.

Neke nominativne forme sa ulogom koagensa ne ostvaruju kongru-entan odnos sa upravnim predikatom (veznik kao i/ni), ve sa redukova-nim, po pravilu repriziranim baznim predikatom nainsko-poredbeneklauze (kao to). Tipina koagentivna nominativna forma jeste sin-tagma uvedena veznikom i za temporalnu simultanost, a veznikom pa zatemporalnu sukcesivnost.

(18) Otila je na skijawe kao i Marko.Marija je dobar ak, ali i Ana.

10.2. U itavom nizu impersonalnih i impersonalnih modalnihreenica nenominativnim formama se oznaava, po pravilu, receptiv-ni agens. Ovakvim formama (najee genitiv, dativ i akuzativ, a reeinstrumental i lokativ), uvodi se nosilac nekog trajnog ili privreme-nog psihofiziolokog stawa, izraavaju se kognitivne radwe kao vidsubjektivnog odnosa prema sredini, upuuje se na nesigurnost sopstve-nih stavova i sl. Ovim formama se (i u personalnim i impersonalnimreenicama) izraava reakcija na spoqawe ili unutrawe stimuluse.

(19) We se to ne tie.Izmeu nas i wih nema mrwe.Kod wih se dobro jede.Lepo mi je.Doao je kraj wegovoj vladavini.Wu to ne zanima.Strah me je.S wima je sve u redu.Po wenom miqewu

10.3. Neke forme, iako nisu u nominativu, upuuju na istovetnuulogu u sprovoewu radwe, kakvu imaju i uesnici uvedeni nominativ-nom formom. Pored tipinog socijativnog tipa koagensa u instrumen-talu (koagentivni instrumental sa + ),21 mogu se pojaviti i drugisemantiki tipovi: u genitivu (pored + G), dativu (nasuprot + D), aku-zativu (uz + A), instrumentalu (meu + ). I nominativom se moe uve-sti drugi uesnik u nekom poduhvatu, ali je tada predikat u pluralu.Meutim, ako je drugi uesnik naknadno uveden (kao i + N) pluraliza-cija predikata izostaje. Koagentivnim formama se uvodi agens u temat-

178 MILIVOJ ALANOVI

21 O koagentivnim tipovima u francuskom i nemakom jeziku bie rei u poglavquo sintaksikoj koreferencijalnosti.

skom delu reenice, to je deo govorne strategije da se referie i onekim propratnim okolnostima bitnim za radwu i uesnike u woj (a tosu temporalnost (simultanost ili sukcesivnost), poznatost uesnikaili oekivanost novonastalog razvoja radwe i dr.). Koreferentne for-me podrazumevaju prisustvo jo jedne tipine agentivne forme (neza-visne ili zavisne padene forme) koja je uvek u rematskom delu iskaza.

(20) Pored mojih prijateqa i weni su bili na proslavi.Sem Ane, dole su i Branka i Katica.Za razliku od wega svi su stigli na vreme.Uz wih su dole i ostale zvanice.Putujem s wom svaki dan na posao.Meu onim qudima bio je i jedan deai.

11. Hijerarhizacija agentivnih formi i agensa

Razliite govorne strategije, sa stanovita pragmatike, vode kadrugaijoj formalizaciji identifikovanih agentivnih aktera ili akukidawu svake informacije o neidentifikovanom efektivnom vrio-cu. Razlozi za to mogu biti razliiti, subjektivni ili objektivni.

11.1. Eksplicirane agentivne forme mogu biti nezavisne i zavisne.11.1.1. Nezavisne agentivne forme su uvek u funkciji subjekta. Ove

forme su, po pravilu, u rematskom delu iskaza. Wima se lako ostvarujeagentivni ideal intencionalnog delovawa, efektivnog ili receptiv-nog tipa.

(21) Mislim neto o wegovom odlasku.Vidim ga kako se igra u vrtu.ujem je kako peva.Je l'entends entrer.Ich hre ihn kommen.

11.1.2. Eksplicirane zavisne agentivne forme razlikuju dva tipa:agentivni u zavisnoj padenoj formi, i drugi, koagentivni koji podra-zumeva prethodnu formalizaciju neke agentivne forme.

Zavisnim agentivnim formama se ne identifikuju inicirajuiuesnici u radwi, ve oni koji percipiraju wen efekat (receptor),ili samo izraavaju neku sopstvenu intuitivnu spoznaju dogaaja.

(22) ini mi se da e kia.Izgleda mi bolesno.Il me faut travailler.Es geht mich nichts an.

U sluajevima kada se uloga agensa pripisuje nekoj pojavi ili vr-sti, tada se moe govoriti samo o uoptenom ili kolektivnom agensu,a ne i o individualizovanom, to bi se podrazumevalo pod identifi-kacijom u uem smislu. U takvim sluajevima se uloga agensa pripisujepojmovima koji su generiki upotrebqeni.


(23) ovek se plai smrti.Les enfants aiment a.Kinder leiden oft an dieser Krankheit.

Nasuprot ovome, formalno neidentifikovani ali leksiki eks-pliciran agens javqa se onda kada se pojam koji je prividno generikiupotrebqen odnosi na odreenog pojedinca ili ogranien i sagledivkolektiv. Ovakva interpretacija je u velikoj meri uslovqena kontek-stom, jezikim i nejezikim.

(24) Qudi govore da se Pera vraa.Selo o tome odavno pria.Sartid se protivi privatizaciji.Svet ih je osudio.Tout le monde les a condamns.Die ganze Welt hat es verurteilt.

O kvazinereferencijalnoj upotrebi leksema radi se i u primerimakolizije gramatikog lica predikata i stvarnog govornog lica.

(25) ovek mu ne sme nita rei.Mogu joj svi to isto govoriti, nikome nee verovati.On y va!Man mu es schon knnen!

Na ovaj nain se pojedinano iskustvo uoptava u pravilo ilimodel ponaawa koji je primenqiv samo u datim okolnostima.

11.2. Problem druge vrste predstavqaju iskazi sa neekspliciranimformama sa agentivnom interpretacijom. U ovu grupu se ne ubrajaju re-enice sa praznom subjekatskom pozicijom gde se informacija o agensunalazi u linom glagolskom obliku (Uim). U francuskom i nemakomse u poziciji gramatikog subjekta u reeninim strukturama koje odgo-varaju srpskim impersonalnim javqaju zamenice il, on, es, man. U fran-cuskom i nemakom jeziku ne postoji mogunost meusobne zamene zame-nikih formi il/on i es/man, jer se il i es upotrebqavaju u impersonal-nim reenicama kojima se referie o nekim atmosferskim pojavama ipsiholokim stawima, na primer, dok se on i man odnose uvek na o-veka kao potencijalnog vrioca radwe, to omoguava i wihovu sup-stituciju nekom punoznanom leksikom ili gramatikom jedinicom.

(26) Treba ga posetiti.Hladno je.On peut nous entendre.Il faut le trouver.Es ist kalt.Man kann uns hren.

Izuzimajui primere sa tzv. skrivenim subjektom, leksika upra-wenost subjekatskog mesta u reenici svedoi o neidentifikovanomvriocu radwe. U takvim se sluajevima radi o impersonalnoj reeni-ci ili o obezlienoj iji je predikat obino u treem licu plurala.

180 MILIVOJ ALANOVI

(27) Hladno je.Kau da si se vratio.

Ne moe se sa sigurnou rei da se u svakom pojedinanom slu-aju radi o nepoznatom vriocu radwe. Za razliku od prethodnih pri-mera (29), nekada se identitet uesnika radwe iz neobavetenosti i nemoe saoptiti. Tada subjekatsku funkciju moe preuzeti jedino ime-nica kao odredba kategorizacije koja je u semantiko-derivacionoj vezis glagolom u predikatskoj funkciji.

(28) Opqakali banku. > Pqakai opqakali banku.Provalili u sef. > Provalnici provalili u sef.

U stvari, moe se govoriti o nekoliko tipova neidentifikovanogagensa.

11.2.1. Prvi tip predstavqa tzv. nepoznati vrilac radwe o kom go-vorno lice ne moe nita saoptiti jer ne raspolae nikakvim in-formacijama koje bi upuivale na wegov identitet.

(29) Udarili Peru!

U ovom sluaju se samo pretpostavqa identitet mogueg vrioca, ajedino je izvesno kojoj klasi pojava ili bia pripada.

11.2.2. Sasvim blizak prethodnom tipu neidentifikovanog agensajeste uopteni agens kojim se vrilac radwe identifikuje kao pripad-nik neke sagledive i izbrojive grupe iji se identitet pouzdano ne zna,te stoga i ne saoptava.

(30) O ovome se esto prialo na televiziji. (novinari)

11.2.3. Neimenovani agens odraava govornu strategiju kojom se sve-sno izbegava imenovawe vrioca radwe kojeg je mogue identifiko-vati.

(31) uje se vriska. > Ja ujem ali i svako drugi moe uti vrisku!

11.2.4. U nekim sluajevima, kada se u funkciji subjekta nau gene-riki upotrebqene imenice, moe se govoriti o generikom agensu.

(32) ovek se pri klaewu moe lako prevariti.

11.2.5. Ponekad nije mogue percipirati stvarnog pokretaa nekeradwe, ve se samo oseaju wene posledice. Neperceptibilni agens javqase u iskazima kojima se identifikuju atmosferske pojave i procesi.

(33) Svie. Grmi. Il fait jour. Es wird Tag. Es donnert.


Koreferencijalnost kao semantiko-sintaksiki fenomen

1. Teorijsko-metodoloka razmatrawa

1.1. Koreferencijalnost kao semantiko-sintaksiki fenomen de-finie se kao identina referencija dveju razliitih morfolokihili sintaksikih formi ili struktura (Fauconnier 1974: 7), odnosno,kao wihovo upuivawe na isti entitet, te, daqe, kao upuivawe na istikognitivni koncept egzofora ili intratekstualno na neki deoiskaza endofora (Klajn 1985: 42). To znai da se koreferencijalnostodnosi na vezivawe razliitih jezikih oznaka za isti entitet,22 kog-nitivni koncept ili oznaeno.

Van fenomena koreferencijalnosti ostaju sluajevi kada ista no-minaciona forma nema istu referenciju, to je uzrokovano specifi-nim logikim ili kontekstualnim ograniewima.

(1) Petar tue Petra.Pierre bat Pierre.Peter schlgt Peter.

Prethodni primeri nisu ni negramatini ni nelogini, a retkisu stoga to se situacija da iza iste jezike forme stoje dva razliitareferenta23 po pravilu ukida uvoewem determinatora ('veliki/moj Pe-tar tue malog/tvog Petra'). Identitet referenata moe se signalizi-rati refleksivnim zamenicama sebe/se, se, odnosno sich. Refleksivnazemenica je signal semantike koreferencijalnosti, po pravilu, sa su-bjekatom (Lazard 1994: 74), kao antecedentom (Couquaux 1980: 210).

(2) Petar se tue.Pierre se bat.Peter schlgt sich.

1.2. Koreferencijalnost je logiko-semantika kategorija jer se je-zikom formom upuuje na bitna svojstva nejezikoga (ili jezikog) re-ferenta (logikog antecedenta koncepta), odnosno, upuuje se na ko-referentnu formu, pri emu su obe deo istog iskaza.

Tipian primer konceptualne koreferencijalnosti jeste sinoni-mija (Patry 1990: 34) kojom se ostvaruje bitan uslov da razliite jezikejedinice pokrivaju isti koncept ili referent. Metafora ili metoni-mija omoguavaju istu referenciju razliitim strukturama, a poput si-nonima wima se postie izbegavawe ponavqawa istih leksema i uspo-

182 MILIVOJ ALANOVI

22 Pod entitetom emo smatrati pojave, bia i stvari nae materijalne stvarno-sti.

23 Pod referentom smatramo entitet naspram kog stoji odgovarajui jeziki znakkoji na wega tako upuuje ili ga i imenuje.

stavqawe tekstualne kohezije.24 Tako se i elipsa subjekta u sluajevimaidentinosti agensa smatra rezultatom koreferencijalnosti: Csar vint,vit et vainquit (Lazard 1994: 52). Semantiki tip koreferencijalnostiodraava i koherencija unutar pridevsko-imenike sintagme ili izme-u subjekta i predikativa (u srpskom slagawe u rodu, broju i padeu,odnosno u licu, broju, rodu i padeu). U nemakom jeziku, za razliku odfrancuskog i srpskog, pridev u predikativnoj funkciji ne kongruirasa subjektom.

1.3. Koreferencijalnost predstavqa i sintaksiku kategoriju jer sewom strukturno i/ili formalno razliitim jedinicama pripisuje istasintaksika funkcija ili ista semantika uloga na baznom nivou, nakom su one reprezentovane viepredikatskim reeninim strukturama(Vasi 1998: 78). To znai da se istoznana sintaksika funkcija, od-nosno, semantika uloga pripisana tipino formalizovanoj mora pri-pisati i onoj netipino formalizovanoj strukturi. Razlika meu ti-pino i netipino formalizovanim strukturama zasniva se na prin-cipu sintaksike oekivanosti, to podrazumeva da je samo odreenajezika forma (morfoloka ili sintaksika) istovremeno i oekivaniformalni znak kojim je neka sintaksika funkcija ostvarena (Risti1999: 160).

(3) Pored Ane dola je i Vesna.

U prethodnom primeru pojmu imenovanom imenicom u nominativu,koja je i gramatiki subjekat, ne mora se kao jedinom pripisati ulogaagensa, ve se ista uloga pripisuje i pojmu koji je imenovan nekom dru-gom, nesubjekatskom formom. S obzirom na to da se od gramatikog su-bjekta i oekuje da ostvari ulogu agensa (Muhin 1999: 76), nuno mu se,potujui formalnu reeninu hijerarhiju, daje prednost u odnosu nakoagentivnu formu koja je u tematskom delu. Ipak, i tipina forma,kao i ona netipina, retematizacijom, odnosno sintaksikom trans-formacijom zauzimaju svaka u svojoj baznoj reenici poziciju gramati-kog subjekta.

(4) Ana je dola. I Vesna je dola.

Postupak transformacije nije posve slobodan, ve se tie nekihjezikih, ali i nejezikih faktora koji odreuju nain generirawa re-enica. U konkretnom sluaju bitne komponente su temporalna sukce-sivnost i/ili simultanost, obavetenost govornika i sagovornika, od-nosno oekivanost datog redosleda dogaaja.


24 Kohezija podrazumeva nemogunost dekodirawa koreferentne forme bez identi-fikacije one primarne na koju ona i upuuje (HallidayHasan 1976: 4). Kohezivnu funk-ciju imaju i melodijske varijacije u govoru, prekidi i ponovno vezivawe (Danon-Boileauet al. 1991: 111).

1.3.1. U nemakom i francuskom jeziku zbog ogranienog repertoarapredlokih konstrukcija na koreferentnu sintaksiku funkciju upuu-ju i prilozi s intenzifikatorskom funkcijom auch i aussi.25

(5) En plus d Anne, Vesna aussi est venue.Auer Anna ist auch Vesna gekommen.

Imajui u vidu iste semantike i sintaksike parametre kao baznereenice u nemakom i francuskom dobijaju se:

(6) Anne est venue. Vesna aussi est venue.Anna ist gekommen. Vesna ist auch gekommen.

Iako je francuski jezik izgubio deklinaciju sintetikog tipa, i-je ostatke nemaki jezik uva, subjekatsku funkciju moe ostvariti samonepredloka konstrukcija u kongruentnom odnosu s predikatom seman-tiki i/ili samo gramatiki. Predlokim, odnosno, predloko-pade-nim konstrukcijama moe se pripisati uloga koagensa i subjekta ba-zne koordinirane reenice ako im na sintagmatskom planu pripada hi-jerarhijski nii status.

1.4. Iz perspektive pojedinih jezikih nivoa koreferencijalnostse percipira kao relacija (ponekad i meusobno upuivawe) punozna-nih i nepunoznanih leksikih i gramatikih jedinica, i to istovre-meno (posredno ili neposredno) prema istom nejezikom ili jezikomreferentu, odnosno, prema nekoj od wima ostvarenih sintaksiih funk-cija i semantikih uloga. Primarno leksike, ali i morfoloke jedi-nice, rasporeuju se na tri plana referencije konceptualno-logi-kom, realno-materijalnom i sintaksiko-tekstualnom.

Koreferencijalnost, dakle, ne predstavqa samo semantiki feno-men ili sintaksiki postupak, ve i govornu strategiju kojom se regu-lie fokus pawe ili neke druge okolnosti (oekivanost, zajednikoznawe i sl.) u vezi sa uesnicima u radwi.

Sintaksika koreferencijalnost

1. Teorijsko-metodoloka razmatrawa

1.1. Sintaksika koreferencijalnost, slino semantikoj, podra-zumeva postojawe jedne referentne take, ali ovog puta u sintaksiko--semantikom sistemu, koja se moe definisati kao sintaksema (Muhin1999: 4). Ta sintaksema je formalizovana u istoj reenici dva puta prvi put, tipino formalizovanom strukturom sa subjekatskom, objekat-

184 MILIVOJ ALANOVI

25 U srpskom jeziku funkciju partikule s isticajnom funkcijom ima veznik i (Ko-vaevi 1997: 9).

skom ili nekom drugom funkcijom i istovremeno sa ulogom agensa ilipacijensa; i drugi put, sintaksiki koreferentnom strukturom u neti-pinom strukturnom obrascu za datu funkciju ili ulogu. Sintaksikikoreferentna struktura u netipinom strukturnom obrascu ima, dakle,hijerarhijski nii status (nije deo subjekatskog ili objekatskog argu-menta), a wenu semantiku ulogu i baznu sintaksiku funkciju identi-fikujemo na osnovu odnosa koreferencijalnosti koji uspostavqa sa su-bjektom ili objektom.

Referentna taka za pojedine

Documents

agens alanović