Aerozagadjenje 2014 - 01 Uvod - Tekst

8/15/2019 Aerozagadjenje 2014 - 01 Uvod - Tekst

http://slidepdf.com/reader/full/aerozagadjenje-2014-01-uvod-tekst 1/35

AEROZAGAĐENJE IZ PROCESA PRERADE DRVETA

1. UVOD U PROBLEM AEROZAGAĐENJA

Zagađenje predstavlja emisiju zagađivača u prirodno okruženje i sa štetnim posledicama, pri čemu

zagađivači mogu biti prirodnog ili stranog porekla. U modernom društvu preovlađuje ovaj drugi vidzagađenja, koji podrazumeva emisiju veštački stvorenih štetnih materija ili energije.

Osnovni oblici zagađenja dele se na osnovu prirode zagađivača

• Aerozagađene. !mitovanje gasovitih i čestičnih zagađivača u atmos"eru. #redstavlja dominatan

oblik zagađenja u drvnoj industriji.• !"#rozagađene. Otpuštanje industrijskih ili drugih otpadnih voda u površinske, prirodne

vodotokove ili ispiranje štetnih, otpadnih materija u podzemne vode.• B$%a. !mitovanje jakih, neprijatnih zvukova $gradska, saobra%ajna, industrijska buka i sl.&.• S&e'(o)no zagađene. !mitovanje jakog, neprijatnog svetla i pojava veštačkih ili atmos"eskih

svetlosnih smetnji.• Ra#"oa%'"&no zagađene. !mitovanje radioaktivnih čestica i njihovo prisustvo u čvrstim telima,

tečnosti ili gasovima.• To*(o'no zagađene. #romena temperature vode u lokalnim vodenim masama $reke, jezera&,

izazvana upotrebom vode za hlađenje u energetskim postrojenjima.

'o ()*ih godina prošlog veka vladalo je ustaljeno mišljenje da problem zagađenja može biti rešenrazblaživanjem. #od geslom, +rešenje za zagađenje je razblaženje+ $solution "or pollution is dilution&,koriš%eni su prirodni potencijali Zemlje, u cilju dovođenja koncentracije štetnih materija ispod dozvoljnihgraničnih vrednosti, odnosno na nivo bezbedan po zadravlje ljudi i okolinu. U novije vrme postoji težnja, pre svega u razvijenim zemljama, ka potpunom uklanjanju štetnih materija, pod novim geslom +rešenje zazagađenje je eliminacija+ $solution "or pollution is elimination&.

1.1. Raz&o *rogra+a za %on'ro($ aerozagađena

erozagađenje $zagađenje vazduha& predstavlja problem po ljudsko zdravlje još odvremena pronalaska vatre, kada je njeno koriš%enje unutar pe%ina i brvnarazagađivalo vazduh štetnim dimom. Zapravo, incidenti i nezgode vezane zaaerozagađenje beleženi su tokom čitave istorije. -imski "ilozo" eneka govori o+teškom vazduhu -ima+ u /0. godini nove ere.

#rvi dokument o čisto%i vazduha datira od 01(2. godine, kada je 3ralj !dvardstriktno zabranio loženje uglja u 4ondonu.

Začetak problema aerozagađenja modernog doba vezan je za !nglesku osamnaetog veka i rađanje5ndustrijske revolucije. 3ako su proizvodni pogoni dobijali na značaju u odnosu na poljoprivrednudelatnost, tako je stanovništvo počelo da migrira od sela ka gradovima. -ezultat toga bio je poražavaju%i,imaju%i u vidu da in"rastrukture tadašnjih gradova nisu bile u stanju da adekvatno odgovore naglom porastu stanovništva, koje se u velikom broju nastanjivalo u neodgovaraju%im objektima i rudimentarnimgradskim naseljima. !nergija koja je bila neophodna za zagrevanje javnih i stambenih objekata, često je preusmeravana ka proizvodnim pogonima, hrane%i tako stalno rastu%u 5ndustrijsku revoluciju. 6eliki



oblaci dima i pepela iz "abričkih dimnjaka postaju obeležje modernogindustrijskog društva od kraja osamnaestog i tokom devetnaestog veka.

'vadeseti vek dočekao je eskalaciju aerozagađenja, sa pronalaskomautomobila i daljom industrijalizacijom. 7odine 08)9, Henry Antoine Des

Voeux, u svom članku +:agla i dim+ uvodi novi izraz +smog+ $smoke ;

"og&. #roblem aerozagađenja rastao je i tokom sredine dvadesetog veka,ostavljaju%i za sobom značajne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

ve prisutniji problem aeozagađenja neminovno je ukazivao i na potrebu za njegovim rešavanjem. #ritomse, sa istorijskog aspekta, mogu identi"ikovati pet osnovnih "aktora koji su doveli do razvoja programa zakontrolu aerozagađenja

incidenti aerozagađenja,

razvoj nauke,

društvene i ekonomske promene,

aktivnosti na polju zaštite životne sredine i

jačanje javne svesti o životnoj sredini.

1.1.1. Incidenti aerozagađenja

5ncidenti aerozagađenje nastaju kao rezultat nagomilavanja vazdušnih zagađivača $polutanata& i često su povezani sa temperaturnom inverzijom, odnosno vremenskom pojavom kada hladni slojevi vazduha bivaju pritisnuti bliže povšini zemlje. Ove situacije podrazumevaju visoku koncentraciju zagađivača kojaima štetan e"ekat po ljudsko zdravlje i okolinu. <est veoma ozloglašenih događaja odigralo se na trirazličita kontinenta i u periodu od samo 9) godina, predstavljaju%i ujedno najtragičnije incidenate vezaneza aerozagađenje u dvadesetom veku. Oni takođe pružaju direktan dokaz o razornoj mo%i aerozagađenjamodernog doba.

=edan od prvih incidenata aerozagađenja sa tragičnim posledicama odigrao se u >elgiji, tokom prvenedelje decembra 082). godine, kada je došlo do stvaranja visoke koncentracije sumpor dioksida uvazduhu, zarobljenom u području doline reke :eze. Ovaj incident alarmirao je zdravstvene službenike, analazi njihovog istraživanja pokazali su da rečni tokovi imaju značajan uticaj na koncentraciju sumpor dioksida, pogotovu u periodima temperaturne inverzije.

6isoka koncentracija sumpor dioksida takođe je dovela do incidenta koji se odigrao u ranim jutarnjimsatima 1/. oktobra [email protected], u gradu 'onora u #ensilvaniji, kada se talas magle i hladnog vazduha

spustio nad dolinom reke :onongel $slika 0.0&. U oklini grada nalazila se lokalna čeličana i "abrikesumporne kiseline i cinka.



Slika 1.1. Grad Donora, za vreme incidenta iz 194. godine.

lede%i incident aerozagađenja dogodio se 1?. novembra 089). godine u gradu #oza -ika, :eksiko, kada je došlo do ispuštanja otrovnog vodonik sul"ida iz ra"inerije prirodnog gasa u atmos"eru. =utarnja magla, blagi vetar i pojava temperaturne inverzije, zajedno sa pove%anom koncentracijom otrovne materije, predstavljali su obrazac koji je veoma naličio prethodnim događajima.

lučaj 4ondonske magle iz 0891. godine predstavljao je do tada najtragičniji događaj u istorijiaerozagađenja. Aokom petodnevnog perioda, slojevi hladnog vazduha prekrivali su dolinu reke Aemze,zadržavaju%i smrtonosne kisele aerosole u atmos"eri $slika 0.1&. #reko ?))) ljudi podleglo je bolestima poput bronhitisa i upale plu%a, te disajnim i srčanim oboljenjima. Usled velike stope smrtnosti, izmeđuostalih mera, >ritanski parlament je ponovo aktivirao presedan 3ralja !dvarda iz trinaestog veka,zabranivši loženje mekog uglja u 4ondonu. amo deset godina kasnije sličan incident uzeo je daljih ())života. 5storijski zapisi otkrivaju da su se slični incidenti u 4ondonu povremeno događali još od krajadevetnaestog veka.

Slika 1.2. !ise"i smog #re$riva %ondon u decem&ru 19'(.

U periodu od 09. do 1?. novembra 0892. godine u Bjujorku, oko 1)) ljudi umrlo je od srčanih ili disajnihoboljenja. 5stovremeno, zabeležen je značajan porast koncentracije sumpor dioksida, što se podudaralo samirnim vremenom koje je vladalo duž istočne obale '. =oš jednom su dokazi upozorili zdravstvo oneposrednoj krizi. :eđutim, zabeleženi podaci o stanju vremenskih uslova i njihovom uticaju na pomenute događaje razmatrani su znatno kasnije.



Bekoliko decenija prošlo je od predhodnih incidenata pa do najtragičijeg zabeleženog slučaja"n#$)'r")%og aerozagađena, koji se dogodio 2. decembra 08@?. godine u >opalu, 5ndija. Uzročnik zagađenja bila je "abrika pesticida, u vlasništvu kompanije Union Carbide. Aokom no%i, došlo je donekontrolisanog ispuštanja visoko*toksičnog gasa u siromašna prigradska naselja. #reko 19)) ljuditragično je nastradalo od trovanja metil*izocijanatom, dok je stotine hiljada trajno oslepljeno ili povređno.

'anas, 5ndijska vlada procenjuje da je dodatnih 09))) smrtnih slučajeva direktno povezano saispuštanjem gasa, dok je oko pola miliona zahteva za odštetom podneto 5ndijskom pravosuđu.

Bavedeni incidenti aerozagađenja jasno pokazuju krhku prirodu ljudskog zdravlja i životne sredine, kao irazaraju%i e"ekat aerozagađenja. Zabrinutost u vezi pomenutih i drugih sličnih događaja dovela je dousvajanja propisa iz oblasti životne sredine, kako bi se sprečile slične pojave u budu%nosti.

1.1.(. )azvoj nau$e

5ncidenti aerozagađenja sredinom 1). veka sve više izazivaju uznemirenost javnosti. 'ržavne služberazvijenih zemalja pokrenule su potragu za nalaženjem odgovora i uzroka u problemu aerozagađenja.

5straživanja uticaja zagađivača vazduha na zdravlje ljudi i stanje životne sredine, doprineli su razvojunauke u ovoj oblasti.

Ozbiljnija istraživanja problema pojave smoga započeta su 9)*ih godina prošlog veka u 3ali"orniji.Uočeno je da u uslovima ultraljubičastog zračenja dolazi do reakcija između organskih jedinjenja i oksidaazota, što je proizvodilo smog. 3ao propratni e"ekti ove pojave, između ostalih, izdvojeni su iritacijaočiju, ošte%enje biljnog zelenila, kao i e"ekat prelamanja svetla. #očetkom /)*tih godina prošlog vekaizučavana je dnevna stopa smrtnosti, pri čemu je uočen njen porast sa pove%anjem koncentracije sumpor dioksida u vazduhu iznad ),(0 mgDm2 i suspendovanog dima iznad ),(9 mgDm2. U isto vreme počinjeistraživanje uticaja pojedinih štetnih supstanci na ljudsko zdravlje. Cilj je bio da se ustanovi odnosizmeđu smanjenja kvaliteta vazduha sa jedne strane i stanja ljudskog zdravlja i stope smrtnosti sa druge

strane. Ova istraživanja uključivala su zagađivače poput sumpor dioksida, čestičnih materija, oksidanata,ugljen monoksida, oksida azota i ugljovodonika.

-azvoj nauke ostvaren je i putem stvaranja i unapređenja nauke o životnoj sredini, kao i poboljšanjemsamog kvaliteta naučih istraživanja. Aokom @)*ih godina prošlog veka razvijena je grana meterologijekoja se bavi ispitivanjem aerozagađenja, a između ostalog i kreiranjem modela zagađenja atmos"ere.#ored toga, razvijen je ve%i broj mernih instrumenata i metoda, kako bi se odgovorilo rastu%im potrebamaza pra%enje kvaliteta vazduha.

Aokom proteklih ?) godina nauka o životnoj sredini postala je zasebna disciplina, stvaraju%i poslovnemogu%nosti, uve%avaju%i obim dokumentovanosti i poboljšavaju%i bazu znanja. Ovo je dovelo dorazličitih reagovanja naučnih krugova, ponekad i do suprotstavljenih stavova, ali uvek u cilju razjašnjenja

pitanja +<ta je dobra naukaE+ i +3oliko treba da znamo pre nego što stupimo u akcijuE+.

1.1.*. +romene u drutvu i e$onomiji

-ast stanovništva, industrijalizacija, uve%anje bogatstva i novi modeli društvenog ponašanja, predstavljaju jedne od najznačajnijih promena u razvijenim zemljama u periodu od sredine devetnaestog do sredinedvadesetog veka. Ove promene u društvu i ekonomiji zauzimaju tre%e mesto na skali uticajnih "aktora u



programu aerozagađenja. 3rajem devetnaestog veka neki od osnovnih uzročnika smrti bile su in"ektivne bolesti, poput gripa, turbekuloze, trbušnog ti"usa, malarije i veneričnih bolesti. a unapređenjem znanja olečenju pomenutih bolesti, prosečan životni vek je pove%an sa ?) na (9 godina, a uzrok smrti su ve%inom postale dugotrajne bolesti poput arterioskleroze, srčanih smetnji, kancera i drugih. ve ove bolesti dugogtrajanja dovode se u vezu sa uslovima životne sredine, uključuju%i i aerozagađenje. Zapravo, može se re%i

da je produženje prosečnog ljudskog veka donelo sa sobom uve%an rizik od bolesti uzrokovanihaerozagađenjem. Ovo je i razlog što su, pre svega razvijene zemlje, postale veoma zainteresovane za"ormiranje strategije u oblasti kontrole aerozagađenja.

5ndustrijska revolucija, koja je u osamnaestom veku započeta u !ngleskoj, na kraju je omogu%ila ve%iživotni standard kroz uve%anje zarada zaposlenih. :eđutim, industrijalizacija koja se pokazala veoma povoljnom za standard čoveka kao pojedinca, imala je ogroman negativni uticaj na životnu sredinu, presvega u urbanim područjima. #ronalazak automobila, te razvoj automobilske industrije i tržišta, doveli sudo naglog porasta potrošnje goriva i uslovili su širenje problema aerozagađenja i na ruralne oblasti.

>riga za životnu sredinu predstavlja lukzuz koji mogu sebi da dopuste razvijene i bogate zemlje, dok je problemu aerozagađenja daleko manje pažnje posve%eno u siromašnim zemljama, koje su inače pretežno

zaokupljene zadovoljenjem najosnovnijih potreba. Aakođe, glavni pokretači akcija za očuvanje životnesredine pripadaju redovima najmnogobrojnije srednje klase razvijenih zemalja. 'anas se društveno ponašanje sve više menja u pravcu pitanja vezanih za kvalitet života i zaštita životne sedine.

1.1.4. A$tivnosti na #o"ju zatite -ivotne sredine i jaanje javne svesti

'va krajnja "aktora koji utiču na razvoj programa za kontrolu aerozagađenja predstavljaju rastu%a svestljudi o pitanjima životne sredine, kao i razvoj aktivnosti za njeno očuvanje.

3oreni savremenog pokreta za zaštitu životne sredine dosežu do !vrope i merike devetnaestog veka, sa prvim pokušajma da se ukaže na skupe posledice nebrige za čovekovu okolinu, kao što su širenje raznih

bolesti i rašireno zagađenje vazduha i voda. :eđutim, tek nakon 'rugog svetskog rata javlja se šira svesto ovim problemima. Aada i počinje moderno doba brige o životnoj sredini, koje se sredinom dvadesetogveka javlja zajedno sa pitanjima ljudskih prava, zaštite potrošača, zdravstvene zaštite i mnogim drugim pitanjima koja su zaokupljala javnost tog doba. 5stovremeno se osnivaju i pokreti za zaštitu životnesredine čija je briga u početku bila usmerena na areozagađenje i zagađenje voda.

=edan od značajnih podstrekača delovanja u oblasti životne sredine bila je knjiga Aiho prole%e $ /i"ent

/#ring & objavljena /)*tih godina prošlog veka u ', atorke -ejčel 3arson, u kojoj se iznose problemi pove%anog i nekontrolisanog koriš%enja pesticida. utorka je koristila nalaze istraživanja iz toksikologije,ekologije i epidemiologije, koje je povezala u "ormu lako razumljivu političarima i široj javnosti. U knjizisu razmatrana pitanja poput bioakumulacije insekticida rastvorenih u masnom tkivu riba i ptica koje se

hrane ribom, prirodne otpornosti nekih insekata na date otrove, kao i problem prirodnog raznošenja irasturanja otrovnih materija daleko od izvora njihovog nastanka. 3ao rezultat ovog i sličnih izdanja, javnost je bila kvalitetnije upu%ena u probleme životne sredine i njenog značaja za ljudsku vrstu.

ktivnosti na polju zaštite životne sredine značajno su porasle tokom /)*tih godina dvadesetog veka, što je između ostalog dovelo do organizovanja svetske mani"estacije 'ana Zemlje u prole%e 08(). godine. Odtada se 'an Zemlje obeležava prvog dana prole%a svake godine i namenjen je jačanju svesti o prisutnim problemima životne sredine. =ačanje ovih i sličnih aktivnosti dovelo je nadalje do osnivanja ve%eg broja



organizacija za očuvanje životne sredine, pre svega u razvijenim zemljama, a čija je osnovna uloga bila uobrazovanju, razmeni znanja i razvoju nauke iz ove oblasti. #ored toga, neke od ovih organizacija imalesu sve ve%i uticaj u kreiranju državne politike, bave%i se raznovrsnim problemima, od zaštite prirodnihstaništa pa do pitanja primene nuklearne energije, često podnose%i zvanične pritužbe protiv kompanijakoje ne pridaju dovoljnu pažnju primeni zakona iz oblasti zaštite okoline.

1.,. Pro*")" "z o-(a)'" za'"'e /"&o'ne )re#"ne

1.(.1. +ro#isi 0vro#s$e nije

Ozbiljnija saznanja i norme vezane za problem zaštite životne sredine počinju da bivaju predmetmeđudržavnih dokumenata u !vropi tek sredinom pedesetih godina prošlog veka. 5zvori prava !vropskeunije u oblasti zaštite čovekove okoline i prava čoveka na zdravu životnu sredinu se mogu podeliti na dveosnovne grupe

• #rimarni $osnovni& izvori i• ekundarni $izvedeni& izvori.

#rimarne izvore predstavljaju osnivački ugovori evropskih organizacija #ariski ugovor $0890&, -imskiugovor $089(&, =edinstveni evropski akt $08@/&, :astrihtski sporazum $0881&. 3ako su podaci o stanjuživotne sredine postali alarmantni tek krajem /)*tih godina prošlog veka, osnivački akti iz 9)*tih godinane sadrže preciznije odredbe u oblasti prava coveka na zdravu životnu sredinu. Ba kon"erenciji UB utokholmu $08(1& doneta je odluka o sprovođenju Fkcionih planovaG u oblasti zaštite čovekoveokoline,kojima treba izvršiti zaštitu, očuvanje i unapređenje zdrave životne sredine.

=edinstveni evropski akt iz 08@/. godine sadrži poglavlje koje govori o zaštiti čovekoveokoline i uvodi brojne novine u ovu oblast. #rioritetni zadaci postaju zaštita, unapređenje i očuvanje čovekove okoline,zaštita zdravlja ljudi i racionalno koriš%enje prirodnih resursa. :astrihtski sporazum iz 0881. godine daje

!vropskoj Uniji visoka ovlaš%enja u ovoj oblasti, a koja se odnose na zaštitu okoline, racionalnokorišcenje i zaštitu prirodnih resursa, zaštitu zdravlja ljudi, potrebu za udruživanjem članica i pravljenjeevropskih organizacija u cilju rešavanja lokalnih, regionalnih i planetarnih problema koji štetno utiču naokolinu. msterdamski ugovor iz 088(. godune potvrdjuje odredbe :astrihtskog sporazuma, ali navodida je neophodno da politika zaštite covekove okoline bude integrisana u javnu politiku i aktivnosti unije.

kcioni plan !vropske Unije koji se primenjuje od 1))1. godine sadrži niz ciljeva i principa, kao i merakoje treba primeniti. 3ao prioritetne oblasti navedene su

0. 3limatske promene, smanjenje emisije gasova, smanjenje e"ekata staklene bašte i smanjenjestepena zagadjenja ispod standarda zapisanih u 3joto sporazumuH

1. Zaštita biodiverziteta u cilju obnavljanja biljnih i životinjskih vrsta i njihovog "unkcionisanjaH

2. Iivotna sredina i zdravlje, odnosno pove%anje kvaliteta životne sredine do nivoa koji ne ugrožavazdravlje ljudiH

?. Održivo upravljanje izvorima i otpadima kroz racionalnu eksploataciju obnovljivih ineobnovljivih izvora, koji ne smanjuju kapacitete životne sredine, putem reciklaže otpada i pove%anja produktivnosti izvora.

ekundarne izvore prava !vropske Unije iz oblasti zaštite čovekove okoline čne dve grupe dokumenata

• 5 grupa uredbe, odluke i uputstva i



• 55 grupa rezolucije, preporuke i mišljenja.

#rva grupa predstavlja pravno obavezujuce dokumente, dok drugoj grupi pripadaju dokumenti koji nisuobavezujuci, ali imaju moralnu snagu.

Beki od sekundarnih izvora prava !vropske Unije u oblasti zaštite životne sredine

• U oblasti zaštite vazduha, jedan od najznacajnijih dokumenata je 'irektiva br. 8/D/1D!C avetaministara !U o proceni kvaliteta vazduha i upravljanju iz 088/.godine.

• U oblasti zaštite voda, jedan od najznacajnijih dokumenata je 'irektiva 1)))D/)D!C !vropskog

parlamenta zajedničkog okvira akcije u oblasti politike voda.• U oblasti ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, jedan od najznacajnijih dokumenata !U je Uredba

aveta ministara br. 22@D8(D!C o zaštiti vrsta divlje "lore i "aune putem regulisanja njihovetrgovine.

• U oblasti zaštite od buke najznacajniji dokument je direktiva !vropskog parlamenta 1))1D?8D!C

u vezi sa procenom i upravljanjem bukom u životnoj sredini.

1.(.(. +ro#isi )e#u&"i$e /r&ije

#rve zakonske odredbe o zaštiti čovekove okoline kod nas stupaju na snagu sredinom sedamdesetihgodina prošlog veka sa usvajanjem Zakona o udruženom radu, koji je sadržavao član o Zaštiti iunapređenju čovekove sredine. Aime je ova oblast počela da biva predmet interesovanja sve ve%eg brojadruštvenih, ekonomskih i političkih institucija u tadašnjoj J-=. 'anas, u strukturama vlasti -epublikerbije postoje odgovaraju%i organi koji se bave problematikom zaštite životne sredine od nivoa opština pado republičkog nivoa. Aako, u lokalnim samoupravama, opštinama i gradu, postoje odeljenja isekretarijati, zaduženi za bavljenje životnom sredinom.

Zvaničnom regulativom -epublike rbije, ova oblast de"inisana je Zakonom o zaštiti životne sedine iz

1))? godine $+lužbeni glasnik -+, br. 029D)?&. Ovim zakonom +uređuje se integralni sistem zaštiteživotne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredinii uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u -epublici+. Beki od karakterističnih izraza injihova tumačenja koji se pominju u ovom Zakonu su slede%i životna sredina, kvalitet životne sredine, prirodne vrednosti, katastar zagađivača, postrojenje, zagađivanje životne sredine, kapacitet životnesredine, ugrožena životna sredina, zagađivač, zagađuju%e materije, optere%enje životne sredine,degradacija životne sredine, emisija, imisija, najbolje dostupne tehnike i dr.

Osim pomenutog Zakona o zaštiti životne sredine, kao osnovnog dokumenta u ovoj oblasti, usvojeni su idrugi zakoni koji detaljnije uređuju određene aspekte na polju životne sredine, me%u kojima možemoizdvojiti slede%e Zakon o zaštiti vazduha i Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini. Ba republičkom

nivou usvojene su i odgovaraju%e uredbe kojima se propisuju speci"ični kriterijumi za datu oblast zaštiteživotne sredine

• Uredba o kriterijumima za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda

kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti,• Uredba o listi industrijskih postrojenja i aktivnosti u kojima se kontroliše emisija isparljivih

organskih jedinjenja,• Uredba graničnim vrednostima emisija zagađuju%ih materija u vazduhu,



• Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha,• Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađuju%ih materija u vodi i rokovima za njihovo

dostizanje,• Uredba o indikatorima buke i dr.

1.0. Po+o&" " #e"n"2"e

1.*.1. 0$o"ogija i zatita -ivotne sredine

Kesto se pojmovi e$o"ogija i zatita -ivotne sredine koriste kao sinonimi, iako oni to nisu. 0$o"ogija $odgrčkog oikos * ku%aH logia * nauka& predstavlja nauku o izučavanju odnosa između živih bi%a, kao injihovog odnosa prema prirodnom okruženju. 2atita -ivotne sredine predstavlja uži pojam od ekologije ine obuhvata naučna istraživanja, ve% predstavlja skup mera i akcija za zaštitu okoline.

1.*.(. Aerozagađenje

Aerozagađenje se može di"inisati kao U)(o&" a'+o)ere $ %o"+a )$ o#ređene )$*)'an2e *r")$'ne $

'a%&"+ %on2en'ra2"a+a $ %o"+a +og$ #a *ro"z&e#$ ne/e(ene ee%'e na 3o&e%a " nego&$ o%o("n$.

/u#stance $oje zagađuju vazdu3 $aerozagađivači, aeropolutanit& uključuju gasove $OL, BOL, CO,ugljovodonike i dr.&, čestične materije $dim, prašinu, aerosole&, radioaktivne materijale i drugo. 6e%inaovih supstanci je prisutna u atmos"eri u niskim $prirodnim& koncentracijama i kao takve uobičajeno sekarakterišu kao bezopasne. hodno tome, određena supstanca se smatra aero*zagađivačem isključivo uslučajevima kada je njena koncentracija relativno visoka u odnosu na prirodne vrednosti i kada može da prouzrokuje neželjene e"ekte.

1.*.*. Vazdu3 i atmosera

6azduh predstavlja neposrednu "izičku okolinu svih živih bi%a na kopnu. astoji se od azota $(@M&,kiseonika $10M&, argona $),8M&, ugljen dioksida $),)29M& i veoma malog procenta drugih gasova.Aakođe, u vazduhu su prisutni i vodena para $vlažnost vazduha& i suspendovane materije u vidu čestica.

tmos"eru čine slojevi vazduha podeljeni u četiri različite zone, sa svojstvenim temperaturnimkarakteristikama u zavisnosti od nivoa apsorpcije sunčeve energije Aropos"era, tratos"era, :ezos"era iAermos"era. -azumevanje ovih slojeva pomaže nam u sagledavanju načina na koji atmos"era "unkcioniše.

5ro#osera predstavlja sloj atmos"ere neposredno u kontaktu sa površinom Zemlje. 6isine do 0/ km naekvatoru i do @ km na polovima. Usled gravitacije i stišljivosti vazduha, tropos"era sadrži N @)M od

ukupne mase atmos"ere. Aemperatura naglo opada sa porastom visine, sve do oko */)o

C, kada nastupareverzibilan temperaturni gradijent koji stvara tropopauzu.

3arakteristike tropos"ere



• av život odvija se u ovoj zoni.• adrži gasove, vodenu paru i čestice.• 6reme zadržavanje čestica je kratko usled

padavina, gravitacije i vetra.• 6elika brzina mešanja usled vetra.

/tratosera počinje od tropopauze i dostiže visinuod oko 9) km. Aemperature su stabilne ili se pove%avaju sa porastom visine.5ako je znatnorazređenija, ima sličan sastav kao i tropos"era, osimdve bitne komponente oko 0))) puta ve%i "rakcionisadržaj ozona i oko 0)) puta manji sadržaj vodene pare.

3arakteristike stratos"ere

• #raktično bez vodene pare i čestica.•

6arijabilna koncentracija ozona.• poro mešanje gasova.• Zagađivači koji ulaze u ovu zonu zadžavaju

se duže vreme usled male brzine mešanja.

6ezosera predstavlja zonu iznad stratos"ere u kojojse temperatura ponovo snižava, sve do oko *@)oC.

5ermosera predstavlja zonu od @) pa do 0/)) km, koju karakteriše prisustvo jonizovanih gasova, kao iveoma visoke temperature nastale usled dejstva energetski jake sunčeve radijacije na molekule u ovojzoni. Biži slojevi termos"ere nazivaju se jonos"era i predstavljaju mesto pojave polarne svetlosti. Be postoji jasna gornja granica atmos"ereH pritisak i gustina polako opadaju i sastav poprima karakteristike

međuzvezdanog prostora, sačinjenog od helijuma i molekula vodonika.

1.*.4. 5em#eraturna inverzija

tanje pri kome temperatura atmos"ere raste sa nadmorskom visinom umesto da opada naziva setemperaturnom inverzijom. Aom prilikom hladniji vazduh biva prekriven slojem toplijeg vazduha. Ova pojava se može javiti usled nailaska "ronta hladnog vazduha ili može biti vezana za ponašanje sistema savisokim vazdušnim pritiskom.

:eđutim, za problem aerozagađenja od bitnog značaja jeste pojava +površinske+ temperaturne inverzije,koja nastaje hlađenjem površinskog sloja vazduha tokom no%i. Bakon zalaska sunca, zemlja veoma brzo

gubi toplotu i hladi vazduh koji je sa njom u kontaktu. 5maju%i u vidu da je vazduh slab provodnik toplote, slojevi vazduha iznad površinskog ostaju i dalje topli. 5ako je ovaj uobičajeni vid temperaturneinverzije uglavnom kratkotrajan $usled dnevnog zagrevanja površine i mešanje vazduha usled vetra&, postoje uslovi koji pogoduju njenom intenzivnijem razvoju, kao što su periodi mirnog vremena, čistonebo i duge no%i. :irno vreme, bez vetra, sprečava mešanje između toplijeg sloja vazduha i hladnijeg površinskog slojaH dok čisto nebo ubrzava hlađenje površine. 'uge no%i omogu%uju duži period hlađenjazemlje i time doprinose ve%em smanjenju temperature površinskog sloja vazduha. amim tim se



temperaturna inverzija češ%e javlja tokom zimskih meseci.:etereološki uslovi poput polja visokog pritiska, kao itopogra"ske karakteristike datog područja $doline reka, kotline&mogu dalje da pospeše nastajanje temperaturne inverzije i njenoodržavanje i do nekoliko dana.

Atmosers$a tem#eraturna inverzija utie na dis#erziju

#o"utanata ta$o to s#reava i"i smanjuje nji3ovo verti$a"no

meanje.

1.*.4. Izvori i #ode"a zagađuju7i3 materija

5zvori aerozagađenja mogu biti prirodni i veštački. #rirodno zagađenje vazduha nastaje usled vulkanskiherupcija, šumskih požara, kao posledica erozije vetra koji nosi čestice prašine $peščan ili pustinjske oluje&ili razgradnjom organskih materija $biljnog i životinjskog porekla& usled čega dolazi do emitovannjametana u atmos"eru. 6eštačke izvore aerozagađenja čine transport, sagorevanje goriva iz stacionarnihizvora, industrijski procesi, odlaganje čvrstog otpada i drugo.

Zagađuju%e materije u atmos"eri dele se na primarne i sekundarne. +rimarne zagađuju7e materije * nalazese u atmos"eri u vidu u kome su emitovane iz izvora $direktno se emituju u atmos"eru&. /e$undarne

zagađuju7e materije * "ormiraju se u atmos"eri putem hemijskih i "oto*hemijskih reakcija koje uključuju i primarne zagađuju%e materije.



1.*.'. +rimarne zagađuju7e materije

Ugljen monoksid $CO&

• Otrovan gas bez boje i mirisaH nusprodukt sagorevanja "osilnih goriva.• 6ezuje se za hemglobin grade%i karboksi*hemoglobin $COb&, čime se smanjuje sposobnost

hemoglobina da prenosi O1.• CO i CO1 * gasovi +staklene bašte+.

Oksidi azota $BOL&

• zot monoksid $BO& emituje se direktno iz vozila i

industrijskih izvora.• -eakcijom sa kiseonikom iz vazduha BO stvara azot

dioksid $BO1&.• Uzrokuju problem kiselih kiša i e"ekat +staklene

bašte+.

Oksidi sumpora $OL&• umpor dioksid $O1& je bezbojan gas sa jakim neprijatnim mirisom.• Oksidi sumpora uglavnom nastaju sagorevanjem uglja.• Odgovorni su za problem kiselih kiša.

Organska isparljiva jedinjenja $volatile organic compounds * 6OC&

• Ugljovodonici široka grupa organskih jedinjenja $na pr. C? * metan&• Bastaju usled nepotpunog sagorevanja i kao lako isparljive materije iz ra"inacije na"te, bojenja,

sušenja i drugih industrijskih procesa.• Beka od ovih jedinjenja vezuju se za nastanak "otohemijskog smoga i gasova +staklene bašte+H

mogu biti kancerogena i otrovna.

Kestične materije $prašina, pepeo, dim, soli&

• agorevanjem u manjku kiseonika dolazi do stvaranja čađi $na primer emisija iz dizel motora&H

sagorevanjem uglja stvara se pepeo.• #rirodnim putem polen, prašina, šumski požari, erupcije vulkana i dr.• K:0) $veličine do 0) Pm& * zadržavaju se u plu%imaH K:1,9 $veličine do 1,9 Pm& * mogu da uđu u

krvotok.

Aeški metali i dioksini

• Ukoliko reaktanti u procesima $gorionici, sušare, hemijski reaktori& sadrže metale, može do%i do

njihovog emitovanja u atmos"eru.• Ukoliko goriva sadrže hlor, može do%i do stvaranja visoko toksičnih i kancerogenih dioksina

$aromatska jedinjenja hlora&.



1.*.8. /e$undarne zagađuju7e materije

umporna kiselina $1O?&

• Osnovni uzročnik kiselih kiša.

zot dioksid $BO1&

• Otrovan braon gas. Uglavnom kao sekundarni polutant $BO veoma brzo reaguje sa vazduhom i

stvara BO1&.

Ozon $O2&

• >ezbojan do svetlo plavi gas, rezak i slatkog mirisa. Uzrokuje iritaciju sluzokože nosa i grla.

Oksidativni agens.• Aropos"erni ozon veštački polutant, komponenta "otohemijskog smoga u donjim slojevima

atmos"ere.• tratos"erni ozon osnovna komponenta koja upija U6 zračenje u gornjim slojevima atmos"ere.

1.*.. /mog

mog #redstavlja vid aerozagađenja sa najopasnijim uticajem poljudsko zdravlje, koji se javlja u najmanje dva osnovna tipasumporni i "otohemijski smog.

T"* )+oga S$+*orn" 4o'o5e+")%"

Iz&or

agorevanje "osilnih goriva koja u sebisadrže sumpor $na pr. loženje uglja&.'rugi izvori proces dobijanja sirovogulja i prerada metalnih ruda.

5ndustrija i saobra%aj.U urbanim sredinama javlja se pretežnousled visokog nivoa putničkog i teretnogsaobra%aja.

Per"o# +a6.

%on2en'ra2"eZimi u jutarnjim časovima 4eti u ranim popodnevnm časovima

Izg(e# zeleno*crna izmaglica braon*bež izmaglica



Sumporni smog potiče od visoke koncentracije oksida sumpora $OL& u vazduhu, pri čemu se štetnie"ekti pove%avaju pri pove%anoj vlažnosti vazduha i pri visokim koncentracijama čestičnih materija.5storijski je vezan za pojavu 5ndustrijske revolucije i za velike industrijske centre $poput 4ondona&, gde seugalj koristio za zagrevanje, ali i za topljenje ruda gvožđa. amim tim zagađenje se nagomilavalo ugradovima.

'va osnovna sastojka, sumpor dioksid i vodena para, postaju izuzetno štetni nakon međusobne hemijskereakcije, kada dolazi do stvaranja sumporne kiseline $ 1O?&. amim tim, ima slične e"ekte kao i +kiselakiša+ $šteti vegetaciji, erodira građevine i sl.&.

Jormiranje sumpor dioksida

sagorevanjem materijala koji sadrže sumpor ; O1 Q O1

preradom metalnih ruda

? Je1 ; 00 O1 Q 1 Je1O2 ; @ O1

1 Zn ; 2 O1 Q 1 ZnO ; 1 O1

g ; O1 Q g ; O1

sagorevanjem vodonik sul"ida $i organsko sumpornih jedinjenja&

1 1 ; 2 O1 Q 1 1O ; 1 O1

Bastajanje +kisele kiše+

Aokom sagorevanja uglja dolazi do oksidacije sumpora i emitovanja O 1, koji potom u atmos"eri

reaguje i stvara sumpornu kiselinu

O1 ; O Q O2

O2 ; O1 Q O2 ; O1

O2 ; 1O Q 1O?

umporna kiselina se abzorbuje na vodene kapi i u vidu aerosola biva deponovana na zemlju *

kisele kiše... ... takođe podrazumevaju i "ormiranje azotne kiseline O ; BO1Q BO2

4o'o5e+")%" )+og je danas je znatno učestaliji i opasniji oblik zagađenja. #otiče uglavnom od emisije primarnih polutanata iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem oksida azota, para ugljovodonika,ugljeničnih čestica. unčevi zraci u donjim slojevima atmos"ere uzrokuju "otohemijske reakcije, te se od primarnih polutanata "ormiraju sekundarni polutanti $ozon, #B, azotni i sumporni aerosoli,ugljovodonični aerosoli i dr.&

Jormiranje "otohemijskog smoga

Oksidacija BO u BO1

1BO ; O1 Q1BO1



BO ; O2 Q BO1 ; O1

Jotolitičke reakcije * sunčeva svetlost uzrokuje "otolizu različitih jedinjenja u manje "ragmente

BO1 ; 3v Q O ; BO iz"o-enost sunevoj svet"osti :(9;<*(; nm=

O ; O1 ; : Q O2 ; : 6 :> ( , ?( , Ar itd.=

O ; 1O Q 1O

i

BO ; BO1 ; 1O Q 1BO1

BO1 ; 3v Q BO ; O iz"o-enost sunevoj svet"osti :(9;<*(; nm=

#B $#eroLRacRtRl nitrate& * C12O9 B

astojak "otohemijskog smogaH iritira oči i štetan je za plu%aH ošte%uje biljke. Bastaje reakcijom azot dioksida $BO1& sa isparljivim organskim jedinjenjima $6OC& u vazduhu i

pod dejstvom sunčevog zračenja.



1.7. Pro-(e+ aerozagađena $ #r&no "n#$)'r""

U ranom periodu razvoja drvne industrije, ekološka pitanja, odnosno pitanja zaštite životnesredine, imala su skoro zanemarljivi udeo u odlučivanjima vezanim za izgradnju i puštanje u rad

postrojenja za preradu drveta. :eđutim, danas kada je briga o osetljivim klimatskim promenama postala globalni problem, ova pitanja predstavljaju važan segment kako početnih, tako ioperativnih investicja u proizvodnji. U nekim slučajevima, ekološki aspekti proizvodnje mogu pokrenuti ili zaustaviti dati projekat. Aime je i pitanje ekološke podobnosti postalo jedno odnajve%ih izazova industrije na svetskom nivou, sa tendencijom da u bliskoj budu%nosti ekološkizahtevi postanu još strožiji. hodno tome, veoma su važna saznanja o sadašnjim i budu%imrešenjima kako bi se jedna proizvodnja učinila ekološki prihvatljivom.

Usklađivanje sa ekološkim standardima zahteva potpunu organizacionu predanost svake "abrike.Oprema za prečiš%avanje nusprodukata proizvodnje štetnih po okolinu, postala je jednako važan

deo svakog postrojenja, kao i bilo koja procesna oprema, te se sa istom pažnjom mora održavatiu cilju obezbeđenja ekološke podobnosti proizvodnje. a druge strane, neuspeh u ispunjavanjuekoloških zahteva može dovesti do skupih sudskih parnica, pla%anja ekološke štete, te i do prestanka rada "abrike. #ored toga, čak i naizgled neznatni ekološki propusti $zagađenje okolineniskog nivoa& mogu dovesti do nepopravljivih posledica po ugled jedne kompanije i otežati pribavljanje dozvola za gradnju i puštanje u rad budu%ih "abrika.

Jabrike za proizvodnju proizvoda i ploča na bazi drveta pripadaju grupi procesnih tehnologijakoje sa sobom nose i određeni uticaj po okolinu. U ovom tekstu dat je pregled postoje%ihtehnologija koje se koriste u proizvodnji ploča na bazi drveta, a u cilju smanjenja emisije štetnihgasova i čestičnih materija.

1.4.1. @a$tori uticaja #o o$o"inu i na zdrav"je za#os"eni3

3ao što je i ranije pomenuto, pitanja ekologije imaju veliku ulogu u izgradnji novih proizvodnih postrojenja. U pokušaju da se najve%i deo pažnje usmeri na očigledne izvore zagađenja, nekidrugi ekološki aspekti ponekad se mogu prevideti ili podceniti. 6eoma je važno da se u početnim"azama planiranja "abrike, kvalitetno uoči i pravilno proceni njen ukupan ekološki uticaj. hodnotome, dobri odnosi i saradnja sa zajednicom od vitalnog su interesa u ranim "azama projekta.

Iz-or (o%a2"e "abrike je ključni "aktor u pravovremenom sprečavanju ili smanjenju budu%ih problema. Jabrike za preradu drveta koje su smeštene u neposrednoj blizini stambenih naselja postaju laka meta mogu%ih pritužbi, pošto je iz praktičnih razloga nemogu%e poptuno izbe%injihov uticaj po okolinu, bez obzira na to koliko pažljivo bio izveden sistem ekološke zaštite.toga je u početnoj "azi projetkovanja "abrike i izbora njene lokacije neophodno uzeti u obzir pojave kao što su buka, mirisi, emisija štetnih gasova, teretni saobra%aj i dr.



B$%a takođe predstavlja važan "aktor uticaja naokolinu. Za proizvodne mašine sa visokimnivoom buke $kao što su na primer, tračnetestere, iverači i de"ibratori& treba predvidetiodgovaraju%e sisteme za smanjenje buke ili

zvučnu izolaciju.

Sao-ra8a, a pre svega kamionski transport,može izazvati pojavu prašine, što se u velikojmeri može izbe%i as"altiranjem ključnihtransportnih puteva do same "abrike. 'odatniuticaj o kome takođe treba voditi računa pri izborumesta "abrike predstavlja i $3e)'a(o)' 'ere'nog )ao-ra8aa. Ba primer, javnost ne%e blagonaklono gledati na slučaj kada "abrički kamoni protutnje pored škole deset puta u toku jednog sata. 5z tog razloga, mogu%i putevi do "abrike treba dobro da se analiziraju, a saobra%aj da

se isplanira u cilju što manjeg uticaja na lokalnu zajednicu.

Dr&na *ra"na, koja se redovna javlja u "abrikama za preradu drveta, mora biti pravilnosakupljena i skladištena ili iskoriš%ena u okviru "abrike. Ovi postupci moraju postati redovna praksa. U "abrikama za preradu drveta javljaju se i ne*r"a'n" +"r")". Ovu pojavu je težeeliminisati, ali se sa istom pažnjom treba posvetiti i ovom problemu prilikom projaktovanja"abrike. manjenje emisionih tačaka i dobra kontrola emisije iz sušara i vrelih presa neizbežno %edovesti do smanjenja emisije neprijatnih mirisa. Ustajali i plesnivi mirisi od okoranog drvnogotpada, te od bazena za čuvanje trupaca ili sa stovarišta trupaca predstavljaju, nažalost, prirodnenus*pojave koje je teško kontrolisati.

#ro"esionalna -r"ga o z#ra&)'&eno za'"'" " za'"'" na ra#$ od strane zaposlenih u "abrici jeosnov za pravilno rukovođenje proizvodnjom. 'izajn "abrike treba da bude u skladu sasavremenim sigurnosnim standardima, a od zaposlenih se zahteva da budu obučeni zaodgovaraju%e sigurnosne procedure, kao i za pravilno rukovanje opremom. Zaposleni, koji su po prirodi posla duže vreme izloženi e+")"" ga)o&a ili )$*)'an2" 'e'n"5 *o z#ra&(e, u obavezi suda koriste zaštitnu opremu, kao na primer, zaštitna odela i zaštitne maske za disanje. U svakomslučaju, treba se svim sredstvima potruditi da se izborom opreme i projektovanjem tenološkihlinija, u što ve%oj meri smanje štetni uticaji po okolinu.



,. IZVORI EMISIJE IZ PROCESA PRERADE DRVETA I NJI!OV SASTAV

Jabrike za preradu drveta, a posebno "abrike koje proizvode ploče na bazi drveta, karakterišeemisija štetnih materija iz ve%eg broja operacije. Ove tačke emisije $izvori emisije& često podrazumevaju emitovanje različitih oblika štetnih materija. Ba slici 1.0 prikazni su

karakteristični izvori emisije aerozagađenja iz procesa proizvodnje :'J ploča.

Slika 2.1. Izvori aerozagađenja iz #rocesa #roizvodnje 6D@ #"oa

,.1. R$%o&ane #r&e'o+9 #r&n"+ o'*a#o+ " *ro"z&o#"+a

Zagađivače iz operacija rukovanja drvetom, drvnim otpadom i proizvodima, u najve%oj meri činečestične materije u vidu drvne prašine. 'rvna prašina nastaje u toku rukovanja drvetom nastovarištima, ali i u "azama transporta, okoravanja, iveranja, prosejavanja i brušenja $slika 1.1&.#o svojoj prirodi, drvna prašina je lako raznosiv zagađivač, ali je kontrola njene emisije mogu%a putem instalacije usisnih tačaka, odgovarajučim zatvaranjem procesne opreme, dobrimodržavanjem i pravilnim projektovanjem.

7ornje granice dozvoljene emisije za ovu operaciju u velikoj meri zavise od mesta na kome se

nalazi postrojenje za preradu drveta. Obično su ove granice više u ruralnim područjima, gde jemanja gustina industrijskih pogona i gde je područje koje pripada "abrici ve%e nego što je toslučaj u urbanim sredinama.





-egenerativna katalitička oksidacija $-CO&

>io"itracija

kruberi

6lažni elektrostatički precipitatori $S!#& !lektrostatičke "ilter vre%e $!J>&

#ored toga, upotreba novihijih sistema za stvaranje toplotne energije i transport u "azi sušenja,značajno smanjuju nivo emitovanih zagađivača iz ovog procesa.

,.0. Vre(o *re)o&ane

!misija zagađivača iz vrelih presa može se klasi"ikovati kao kontinualna ili diskontinualna, štozavisi od tipa primenjene prese. U ranijim vremenima proizvodnje, emisija iz prese nije bila

kontrolisana. tvoreni gasovi u prostoriji prese direktno su se oduvavali u spoljnu sredinu pomo%u jakih ventilatora ili krovnih izduvnih instalacija. avremeni propisi o zašti životnesredine isključuju u potpunosti ovakvu nekontrolisanu emisiju zagađivača.

!misije stvorene u vreloj presi uključuju zagađivače poput BOL, CO, čestičnih materija i 6OC*au vidu "ormadehida i "enolnih jedinjenja. 3valitet i količina ovih zagađivača zavise od "aktorakao što su drvna vrsta, tip i količina veziva, temperatura presovanja i proizvodnost linije. Bajve%iudeo u emisiji iz prese imaju organska jedinjenja i "ormaldehid, a njihov nivo zavisi od drvnevrste i tipa veziva. #romena tipa veziva može značajno da utiče na smanjenje emisija iz prese, alimože imati i štetan uticaj na kvalitet proizvoda. Ovakav pristup se veoma retko primenjuje kao

praktično rešenje.avremene instalacije presa podrazumevaju njeno delimično ili potpuno zatvaranje u ciljuzadržavanja i hvatanja emitovanih zagađivača koji se potom odvode na prečiš%avanje $slika 1.2&.#rotok vazduha iz prese u izduvnoj cevi kre%e se između 0()) do 2?)) m2Dmin. #rikupljenigasovi odvode se putem venilatora do uređaja za prečiš%avanje $kontrolu emisije&, najčeš%e uvidu regenerativnih toplotnih oksidatora $-AO& ili vlažnih elektrostatičkih precipitatora $S!#&.5zbor optimalne tehnologije zavisi od tačne količine i karakteristika zagađivača, kao i odinvesticionih i operativnih troškova datog uređaja.



Slika 2.3. /istem e$stra$cije gasova iz vre"e #rese

=edno od novih tehnoloških rešenja na liniji prese, zasniva se na upotrebi izlaznog gasa iz prese u

cilju povra%aja toplotne energije. U ovom postupku, 6OC jedinjenja bivaju sagorena ugorionicima energetskog postrojenja $toplane&. Aako dobijeni vreli gasovi mešaju se sa svežimvazduhom za potrebe sušenja, a tek nakon sušare odvode se na prečiš%avanje. Ovakav sistemveoma je pogodan za moderne kontinualne prese kod kojih je emisija zagađivača ujednačenogkaraktera i relativno niskog zapreminskog protoka vazduha.

>io*"iltracija se takođe pokazala kao jedna od tehnologija koja se može e"ikasno primeniti za prečiš%avanje emitovanih zagađivača iz vrelih presa.

,.7. Za&rna o-ra#a

Završna obrada u širem značenju obuhvata sve one "aze kroz koje prolazi proizvod od trenutkakada napusti vrelu presu. Završna obrada može da obuhvati "aze poput "ormatnog obrezivanja, brušenja, oplemenjavanja, zaštite ivica, obeležavanja i dr. #rimarni oblici emisije uglavnom predstavljaju čestične materije i 6OC jedinjenja. !misija čestičnih materija, odnosno drvna prašina, najve%im delom je ograničena na "aze rezanja i brušenja $slika 1.?&. tvorena drvna prašina sa ovih "aza tretira se putem konvencionalne opreme za prikupljanje i prečiš%avanje prašine. 6OC jedinjenja se uglavnom stvaraju tokom "aza premazivanja ivica i "arbanja i uodređenom stepenu tokom brušenja. Usled gasovite prirode 6OC jedinjenja, njihovo prikupljanjeiz ovih "aza je veoma otežano i zahteva kvalitetan dizajn procesa, zatvaranje opreme i dobru

ventilaciju, a u cilju smanjenja koncentracija emisije na radnom mestu.





0. SISTEMI ;ONTROLE AEROZAGAĐENJA

Zakon o zaštiti životne sredine -epublike rbije de"iniše najbolje dostupne tehnike kaonajee$tivnije i najna#rednije aze u razvoju određeni3 a$tivnosti i nain nji3ovog o&av"janja

$oji omogu7ava #ogodniju #rimenu određeni3 te3ni$a za zadovo"javanje granini3 vrednostiemisija $oje su #roje$tovane ta$o da s#ree i"i gde to nije izvod"jivo, smanje emisije i uticaj na

-ivotnu sredinu u ce"ini.

'a bi se pravilno pristupilo problemu kontrole zagađenja neophodno je poznavanje slede%ihelemenata

5zvor zagađenja koje se emituje u okolinu

iz proizvodnje $tj. iz pojedinih tehnoloških operacija&,

iz gotovog proizvoda.

Aip i sastav zagađivača $slika 2.0&

koncentracija pojedinih supstanci u emisiji zagađivača,

dinamika emisije zagađivača i koncentraciju štetnih supstanci u proizvodnom

prostoru.

#ostupci za suzbijanje aerozagađenja i dovođenje emisije aerosola u zakonom propisane

granice.

Slika 3.1. ?snovni #redstavnici zagađivaa iz #rocesa #rerade drveta



'anas se u industriji ploča na bazi drveta primenjuju različita tehnološka rešenja za kontroluemisije zagađivača. Beke od ovih tehnologija postoje ve% duži niz godina, dok su neke tek odskora u primeni i predstavljaju naprednija rešenja, razvijena u cilju ispunjavanja sve oštrijih propisa za zaštitu životne sredine. 3ao što je i ranije pomenuto, kvalitet i kvantitet emisijezagađivača zavisi od brojnih "aktora. hodno tome, izuzetno je važan pravilan izbor

odgovaraju%e opreme za zaštitu životne sredine, koji odgovara svakom pojedinom izvoru, a ucilju postizanja maksimalne mogu%e e"ikasnosti uglanjanja zagađenja $tabela 2.0&.

Beke od konvencionalnih tehnologija su slede%e

Aaložne komore,

#rimarni i sekundarni cikloni,

uvi elektrostatički precipitator $!#&,

6lažni elektrostatički precipitator $S!#&,

kruberi,

3u%ište sa "ilter vre%ama,

!lektrostatički "ilter tepih $!J>&,

-egenerativna toplotna oksidacija $-AO&,

-egenerativna katalitička oksidacija $-CO&,

elektivna katalitička redukcija $C-&,

>io"itracija,

Aračno sušenje,



Tabela 3.1. +reg"ed te3no"ogija za $ontro"u emisije u industriji #"oa na &azi drveta

S")'e+

Zagađ"&a3"1In&e)'.

'ro%o&",

O*era'.

'ro%o&",

K: K:0) 6OC JJenol

iO1 BOL CO

C"%(on" > * * * * * * * A A

V(a/n"

2"%(on"> ' ' ' ' * * * A A

S$&" ESP ' ' ' ' * * * B<C B

4"('er &re8e > ' ' ' ' * * * B A

=ESP > > > > > * * * B<C B

E4B > > > > > * * * C B

RTO C ' * * > C C

RCO C ' * * > C C

B"o"('ra2"a > > > > > * * * C A

S%r$-er" C C C C C ' ' B B0 posobnost sistema za prečiš%avanje * odlična, > * dobra, C * zadovoljavaju%a, ' * slabaH1 Bivo troškova * niski, > * srednji, C * visoki.

0.1. Ta(o/ne %o+oreistemi taložnih komora služe za uklanjanje krupnijih čestica iz emisije otpadnog gasa. Uosnovi, predstavljaju velike kutije kroz koje prolazi otpadni gas, pri čemu se suspendovanečestice talože pod dejstvom gravitacije. >rzina protoka vazduha ili gasa kroz komoru veoma jeniska, kako ne bi došlo do povlačenja i ponovnog unošenja nataloženih čestica u glavni tok.

Slika 3.2. +rinci# rada te"o-ne $omore

#rincip rada taložnih komore zasniva se na upotrebi gravitacione sile $gravitaciono taloženječestica&, te predstavlja najednostavniji način uklanjanaj čestica iz toka otpadnog vazduha.



#rednosti 0& jednostavna konstrukcija i niska cena, 1& nizak pad pritiska, 2& sakupljanje čestica bez upotrebe vode.

Bedostaci 0& zahtevaju veliki prostor, 1& uklanjanje čestica veličine preko 9) mikrona i 2&nemaju sposobnost smanjenja emisije BOL, O1, CO ili 6OC*a.

5maju%i u vidu nee"ikasnost uklanjanja sitnih čestica i praktičnu nemogu%nost uklanjanja štetnihgasova, taložne komore se uglavnom koriste zajedno sa drugim sistemima kontrole zagađenja, pri čemu predstavljaju primarne $ulazne& uređaje, koji uklanjaju krupnije čestice i prašinu izotpadnog gasa.

0.,. Pr"+arn" " )e%$n#arn" 2"%(on"

Upotreba ciklona u drvnoj industriji poseduje dugogodišnju istoriju. #rimarni i sekundarnicikloni uglavnom se postavljaju na izlazu iz sušara, sa dvojakom "unkcijom 0& separacija

usitnjenog drvnog materijala iz vazdušnog toka i 1& prečiš%avanje izlaznog vazduha putemuklanjanja zaostalih otpadnih čestica. Cikloni se uglavnom koriste u sistemima za sakupljanje prašine, tamo gde čestične materije predstavljaju jedini oblik emisije zagađivača.

#rednost e"ikasno sakupljanje čestica.

Bedostatak nemaju sposobnost smanjenja emisije BOL, O1, CO ili 6OC*a.

3ao i u slučaju taložnih komora, cikloni su takođe ograničeni na uklanjanje čestičnih materija, tese u sistemu kontrole aerozagađenja uglavnom kombinuju sa drugim uređajima za kontroluemisije otpadnih gasova.

#rincip rada ciklona prikazan je na slici 2.2. Unutar svakog ciklona stvara se kontrolisanoturbulentno kretanje gasova $spoljnji padaju%i vrtlog i unutrašnji uspinju%i vrtlog&. Ovo dovodido izdvajanja lebde%ih čestica koje padaju u komoru za prikupljanje ispod ciklona



Slika 3.3. +rinci# rada ci$"ona

*.(.1. 6u"tici$"ons$i #reista

:ulticiklonski prečistač $:C#& predstavlja sistem za uklanjanje čađi i pepela iz gasova nastalihsagorevanjem. Ovaj uređaj ima široku primenu, a u drvnoj industriji se koristi uglavnom kodkotlova i postrojenja za sagorevanje drvne biomase. astoji se od ve%eg broja manjih paralelnihciklona, što zavisi od količine gasa $slika 2.?&. Unutar svakog ciklona stvara se kontrolisanoturbulentno kretanje gasova $spoljnji padaju%i vrtlog i unutrašnji uspinjuju%i vrtlog& što dovodido izdvajanja lebde%ih čestica koje padaju u komoru za prikupljanje ispod ciklona. Odatle se čađi pepeo transportuju dalje u odgovaraju%i uređaj za njihovo uklanjanje.

Slika 3.4. 6u"tici$"ons$i #reista

*.(.(. V"a-ni ci$"oni

6lažni cikloni ili v"a-ni sa$u#"jai #raine, veoma su slični suvim ciklonima, osim što se sistemudodaje voda u cilju hvatanja čestica prašine. Centri"ugalno dejstvo sakupljača odvaja vodu i sitnečestice. Osim što su ovakvi sakupljači veoma e"ikasni za uklanjanje čestičnog materijala, imajusposobnost da sakupe i određene količine kondenzovanih ugljovodonika. Bjihov nedostatak odnosi se na otežanu primenu u hladnim klimatskim zonama, kao i u potrebi za dodatnim prečiš%avanjem otpadne vode.

0.0. S$&" e(e%'ro)'a'"3%" *re2"*"'a'or"

uvi elektrostatički precipitatori $!#& uglavnom se smatraju uređajima za kontrolu emisiječestica. !# u osnovi koristi naelektrisanu žičanu mrežu kojom stvara električni naboj učesticama, a koje potom bivaju privučene od strane sabirnih ploča $slika 2.9&.

#rednosti 0& !# omogu%uje visoku e"ikasnost sakupljanja čestica i 1& uklanjanje 6OC*a unjihovom aerosolnom obliku.



Bedostatak usled smolaste prirode drvnih čestica i 6OC*a koji se nalaze u izlaznom vazduhusušara, sabirne ploče zahtevaju česta čiš%enja, a samim tim i prekidanje rada sistema.

Usled pomenutog nedostatka, !# se veoma retko koristi za prečiš%avanja vazduha iz sušara, ve%uglavnom za kontrolu emisije iz kotlarnica, gde nema 6OC*a i gde su gasovi i čestični materijal

u suvom stanju.

Slika 3.5. 0"e$trostati$i #reci#itator :0/+=

0.7. V(a/n" e(e%'ro)'a'"3%" *re2"*"'a'or

6lažni elektrostatički precipitatori $S!#& veoma se uspešno koriste za prečiš%avanje izlaznog vazduha iz sušara, odakle uklanjaju čestičnu materiju i

kondenzuju%e ugljovodonike $6OC&. 3oriste intenzivno jonizuju%e elektrode ucilju privlačenja naelektrisanih čestica. 6oda se koristi za zasi%enje vazduhaunutar uređaja i zadržavanje 6OC*a, a takođe i za ispiranje sabirne zone.

#rednost e"ikasno sakupljanje čestica i 6OC*a $ve%ina isparljivih organskih jedinjenja se kondenzuje u "ine čestice aerosola, kada je mogu%e njihovoelektrostatičko sakupljanje&.

Bedostataci 0& zahteva dodatni tretman otpadne vode i 1& otežana primena uhladnijim klimatskim zonama.

S!# sistem, zajedno sa sistemom elektrostatičkih "ilter vre%a $!J>& predstavljaju vode%atehnološka rešenja za kontrolu emisije iz sušara u drvnoj industriji. =edno od skorijih poboljšanjaS!# tehnologije predstavlja uvođenje !*cevi. Ovaj sistem prodrazumeva kon"iguraciju jonizuju%ih elektroda u vidu stuba sa disk elektrodama postavljenog unutar sabirne cevi $slika2./&. Ovo doprinosi stvaranju elektrostatičkog polja i do dva puta ve%eg intenziteta u odnosu nakonvencionalne cevi sa žičanom instalacijom, a samim tim omogu%ena je znatno ve%a e"ikasnostsakupljanja uz manju veličinu uređaja.



Slika 3.6. !oniguracija jonizuju7i3 e"e$troda :0<cevi=

0.:. S%r$-er"

kruberi su u upotrebi u brojnim industrijskim oblastima sa ciljem kontrole emisije O 1,isparljivih ugljovodonika i čestične materije. U slučaju emisije O1 dodatno je nephodanaupotreba odgovaraju%eg reagensa u procesu prečiš%avanja. U industriji ploča na bazi drveta ovisistemi se uglavnom koriste za prečiš%avanje izlaznog vazduha iz sušara.

6azduh iz sušare odvodi se u toranj skrubera u kome se voda raspršava u "inu maglu. 6azduh sehladi do adijabatske zasi%enosti, što dovodi do kondenzovanja ugljovodoničnih jedinjenja.:olekuli vode takođe hvataju i uklanjaju čestične materije iz otpadnog vazduha. 6oda pada u

slivnik na dnu skrubera odakle se ponovo recirkulira u sistem i raspršava. 'eo vode iz povratnogtoka odvaja se u cilju uklanjaja ugljovodonika i čestica. Zavese za uklanjanje magle sprečavajunapuštanje vodene pare iz skrubera $slika 2.(&. U zavisnosti od lokacije "abrike, izlazni gasovi semogu dogrevati u cilju smanjenja gustine izlaznog dima.

#rednost veoma e"ikasno uklanjanje drvne prašine.

Bedostaci 0& niska e"ikasnost uklanjanja 6OC*a $čestice ugljovodoničnih jedinjenja javljaju uobliku veoma "inog aerosola, što otežava njihovo izdvajanje iz otpadnog vazduha&, 1& zahtevajudodatno prečiš%avanje otpadne vode, 1& u hladnim klimatskim zonama neophodna je ugradnjadodatnog zaštitnog sistema protiv mraza.

U novije vreme skruberi se zamenjuju S!# ili !J> uređajima koji e"ikasnije prečiš%avajuisparljiva organska jedinjenja $6OC&.



Slika 3.7. +rinci# rada s$ru&era

0.>. ;$3"'a )a "('er &re8a+a

3ao alternativa !# uređajima, ku%išta sa "ilter vre%amaomogu%uju uklanjanje isključivo čestične materije i uglavnom sekoriste u slučajevima gde nema emisije 6OC*a. Otpadni vazduh prolazi kroz seriju vre%a koja sakupljaju čestice preašine.

#ovratni ili pulsiraju%i vazduh koristi se za skidanje čestica sasame vre%e.

#rednosti 0& e"ikasno uklanjanje drvne prašine, 1& niži operativnitroškovi u odnosu na !#.

Bedostaci 0& nedovoljno e"ikasani pri uklanjanju manjih čestica $ograničavaju%i "aktor jeveličina otvora na tkanini vre%e, dok kod !# sistema sve čestice bivaju naelektrisane i



uklonjene&, 1& ne koriste se u slučajevima vlažnih i smolastih gasova, usled česte pojaveošte%enja i začepljenja vre%a, ve% se koriste isključivo za prečiš%avanje suvih izlaznih gasova ilivazduha i 2& dodatni troškovi usled periodične zamene "ilter vre%a.

5mpulsno dejstvo "ilter vre%a prikazano je na slici 2.@. #ulsiraju%i protivstrujni vazduh $pritiska

od 0 do / bara& protresa "ilter vre%e sa čijih površina otresa "ormirani tepih čestica prašine.#rašina pada u sabirni karter na dnu, odakle se otklanja putem pužnog transportera

/"i$a *.. !u7ite sa i"ter vre7ama i #ri$az im#u"snog dejstva vazdu3a za u$"anjanje nata"o-eni3

estica

0.?. E(e%'ro)'a'"3%" "('er 'e*"5

!lektrostatički "ilter tepih $e"ectrostatic i"ter &eds <

0@& naziva se još i !lektrostatičkim peščanim"ilterom.

!J> tehnologija pokazala se e"ikasnom u uklanjanjučestičnih materija i 6OC*a, a posebno su osmišljenisistemi za prečiš%avanje izlaznih gasova iz sušara uindustriji ploča na bazi usitnjenog drveta.

!J> sistem koristi elektrostatički naboj u tepihu od krupnog peska ili šljunka, a u ciljusakupljanja čestica i 6OC*a. <ljunak se kontinualno ukljanja i čisti od sakupljenih zagađivača, a potom vra%a u tepih, dok se zagađivači sakupljaju i uklanjaju u suvom stanju.

#rednosti 0& visoka e"ikasnost prečiš%avanja $zahvaljuju%i ogromnoj sabirnoj površinišljunkovitog tepiha&, 1& veoma retko dolazi do ošte%enja uređaja i 2& usled karaktera potpunosuvog prečiš%avanja omogu%en je nesmetani rad i u hladnim uslovima.

!J> sistemi ve% su našli značajnu primenu na sušarama i greja%ima termo*ulja u "abrikama pločana bazi drveta.





0.. Regenera'"&n" %a'a("'"3%" o%)"#a'or

-egenerativni katalitički oksidatori $-CO& veoma su slični -AO sistemu, a poseduju i skoroidentičnu e"ikasnost uklanjanja zagađivača. Za razliku od -AO sistema, -CO koristi katalizatoreu cilju oksidacije 6OC*a i radi pri nižim temperaturama $2))*?)) oC&, što dovodi do manje

potrošnje prirodnog gasa. hodno tome, ovi uređaji stvaraju i manju emisiju BOL u odnosu na-AO. 3atalizator, međutim, gubi svoju e"ikasnost tokom vremena što utiče na ve%e troškoveodržavanja u odnosu na konvencionalne -AO sisteme. Aakođe, mogu%a je i potreba zaugradnjom ulaznog uređaja za prečiš%avanje neorganskih čestica u cilju zadovoljenja emisionihzahteva i sprečavanja ošte%enja keramičkih ploča. 'o danas je relativno mali broj ovih uređaja uoperativnoj primeni.

0.1. Se(e%'"&na %a'a("'"3%a re#$%2"a

istem selektivne katalitičke redukcije $C-& namenjen je za uklanjanje BOL u različitim

procesnim tokovima $slika 2.0)&. 6eoma je e"ikasan i u stanju je da ukloni do 89M prisutnih BOL. 3atalizator koji služi da pretvori BOL u azot i vodu posebno je dizajniran za rad pritemperaturama između 18) i 9)) oC.

/"i$a *.1;. +rinci# rada /B) sistema

0.11. B"o<"('ra2"a

>io*"iltracija je relativno nova tehnologija koja se koristi za hvatanje i uklanjanje čestičnogmaterijala i 6OC*a $slika 2.00&. U osnovi namenjena za kontrolu emisije iz vrelih presa, bio*"iltracija pruža alternativno rešenje -AO i -CO sistemima. :ezo"ilni mikroorganizmi pokazalisu se pogodnim za uklanjanje lako razgradljivih organskih jedinjenja poput "ormaldehida, "enola,

uree, metanola, etanola, kao i pinena, limonena, kam"ena, :'5 i ketona. Ova tehnologija nezahteva potrošnju prirodnog gasa u cilju pirolitičke razgradnje 6OC*a, čime omogu%uje značajneuštede u odnosu na -AO. #ošto nema sagorevanja prirodnog gasa, nema ni emisije BOL jedinjenja.

5zlazni gas iz prese šalje se u uređaj za bio*"iltraciju gde prolazi kroz vodenu maglu koja hladigas i odvaja čestice. 7as se dalje odvodi na "ilter tepihe u kojima se nalaze mikroorganizmi.



Ovde se 6OC i zaostale čestice hvataju i razgrađuju, pri čemu je proces razgradnje aerobnogkaraktera i potpun, a krajnji produkti su ugljen dioksid, voda, mineralne soli i biomasa.

U svrhu izbora najpogodnijeg materijala za izradu "ilter tepiha ispitivane su različite strukture,kao što su drvna kora, opiljci i sečka. :eđutim, najbolje rezultate pokazao je "ilter tepih sa

aktivnim ugljenikom. 5ako je znatno skuplji, ovakav "ilter je pokazao najduži vek trajanja i bez pojave sabijanja. Aemperatura tepiha treba da bude ustaljena i pogodna za razvojmikroorganizama kako bi se postigla što ve%a e"ikasnost rada. Aakođe, ovakav sistem zahteva prilično veliku površinu za ugradnju "ilter tepiha.

/"i$a *.11. /istem za #rei7avanje &ioi"tracijom

Ova tehnologija je od nedavno izašla iz "aze probnog testiranja i tek je započeta njena ugradnja u"abrike ploča na bazi drveta, gde služi uglavnom za prečiš%avanje izlaznih gasova iz vrelih presa.Očekuje se da razvoj tehnologije bio*"iltracije, koji je u toku, dovede do daljih poboljšanja ue"ikasnosti i pouzdanosti ovog sistema, te do njegove šire upotrebe.



0.1,. Tra3no )$ene

Aračno sušenje pripada relativno novijim tehnologijama u industriji ploča na bazi drveta. #rvi put je ovakav sistem instaliran 0881. godine.

Aračno sušenje, kao što i sam naziv ukazuje, koristi seriju zatvorenih transportera sa vrelim

vazduhom koji cirkuliše i suši iverje. amo po sebi, ono ne predstavlja sistem za kontroluemisije, ve% "azu dosušivanja kojom se ujedno i smanjuje nivo emisije, što utiče na smanjenjezagađenja. Ovaj tip sušenja zamenjuje rotacione bubanj sušare i najpodesniji je za dugo iverje,odnosno za strend iverje u proizvodnji O> ploča. =edno od prednosti ovog tipa sušenje jestesmanjenje degradacije strend iverja, pošto nema rotacionog mešanja kao kod konvencionalnih bubanj sušara.

Aemperature sušenja u tračnoj sušari kre%u se oko 1)) oC, dok su temperature iznad ?)) oCuobičajene kod bubanj sušara. 3ako se pri nižim temperaturama smanjuje koncentracijaodređenih zagađivača u izlaznoj struji vazduha, postaje očigledna prednosti koje tračne sušare

imaju nad konvencionalnim sistemima u pogledu uticaja na okolinu. Uglavnom se postižeznačajno smanjenje emisije 6OC*a, pošto %e pri nižim temperaturama isparavati relativno manji broj ovakvih jedinjenja.

Za razliku od bubanj sušara, tračne sušare pružaju ve%u "leksibilnost u procesu sušenja. ušenjese može obaviti u "azama sa promenljivom brzinom traka ili temperaturom vazduha za sušenje.Ovo je važno zbog činjenice da različite vrste drveta otpuštaju ve%inu 6OC*a pri različitimstepenima sušenja. =užni bor, na primer, otpušta ve%i deo isparljivih jedinjenja tokom prvetre%ine sušenja, dok vrste tvrdog drveta otpuštaju ve%inu 6OC*a tek u poslednjoj tre%ini procesasušenja. Ovo dopušta operaterima da namenski smanje protok vazduha u kritičnima "azama, a u

cilju kontrole emisije zaga%ivača.U idealnom slučaju, vazduh iz dela sušare sa visokom emisijom 6OC*a može biti upotrebljen zasagorevanje u toplani "abrike, te samim tim obezbeđuju%i pirolizu štetnih organskih jedinjenja.Ukoliko se ovo pokaže kao nepraktično rešenje, uvek se mogu primeniti dodatne tehnologije prečiš%avanja, poput -AO sistema. Kak i u ovom slučaju, usled smanjene emisije 6OC*a,ostvaruje se značajna ušteda, pošto je za prečiš%avanje dovoljna oprema manjeg kapaciteta iveličine.

'odatna prednost tračnog sušenja jeste smanjena proizvodnja čestičnih materija, usled nežnije prirode procesa. amim tim, tračno sušenje poseduje ogroman industrijski potencijal. a druge

strane ovaj sistem nosi i određene nedostatke koji se trebaju prevazi%i. Aračne sušare zahtevajuvisok nivo održavanja u odnosu na konvencionalne sušare. Aakođe, problem sakupljanja drvne prašine u samom transportnom sistemu još uvek nije adekvatno rešen, te osim što zahtevaredovno čiš%enje, predstavlja i značajan rizik od požara. 'alji razvoj ovog sistema sušenjaodnosi%e se pre svega na rešavanje pomenutih problema.



/"i$a *.1(. +ri$;az trane suare

Documents

Aerozagadjenje 2014 - 01 Uvod - Tekst