01 Uvod u Graeansko Pravo

7/29/2019 01 Uvod u Graeansko Pravo

1/41

UVOD U GRAANSKO PRAVO

[email protected]


2/41

Da ponovimo:

NAELA GRAANSKOG PRAVA


3/41

NAELO AUTONOMIJE (SLOBODE) VOLJE


4/41

NAELO JEDNAKOSTI STRANAKA IRAVNOPRAVNOSTI NJIHOVIH VOLJA


5/41

NAELO IMOVINSKE SANKCIJE


6/41

NAELO PROMETLJIVOSTI SUBJEKTIVNIHGRAANSKIH PRAVA


7/41

MJESTO GRAANSKOG PRAVA U SISTEMU

PRAVA

Pravni sistem predstavlja skup svih pravnih

normi u jednom pravnom poretku, koji je

ustrojen po odreenim mjerilima,tako da

predstavlja jedinstvenu i neprotivrijenucjelinu.

Pravni sistem se uobiajno djeli na:meunarodno i domae (unutranje pravo),javno i privatno, i na

materijalno i formalno (procesno) pravo


8/41

SISTEMATIZACIJA GRAANSKOG PRAVA

Sistematizacija prava je tehnikorasporeivanje postojeih pravnih normi u

jednu jedinstvenu i neprotivrijenu

cjelinu,koje se vri s obzirom na sadrinu idrutvene odnose na koje se te normeodnose.

Graansko pravo se moe prouavati:Egzegetskisvaka norma za sebe (naputen,

koristi se kod izrade komentara zakona) , ili

Sistematski nain


9/41


Skupina pravnih normi koje imaju isti cilj, isti karakter iusklaenu sadrinu, i koje ine jednu organsku cjelinuzbog toga to reguliu jedinstven odnos, jedinstvenpredmet, nazivaju se pravnim ustanovama. Npr.Vlasnitvo, ugovor.

Daljom sistematizacijom iz vie pravnih ustanova izvlaese odnosno stvaraju u sistematskoj obradi opta pravnanaela.

Sistematizacija graanskog prava podrazumijeva nainsreivanja graansko-pravnih normi u vee cjeline(ustanove,institute,grane) na osnovu zajednikihkarakteristika,ali i razlika meu njima.

Sistematizacija graanskog prava se primjenjuje kako upravnoj nauci i teoriji tako i u zakonodavnoj praksi.


10/41


Dvije najvanijesistematizacije graanskogprava su:

Institucijska i

Pandektna


11/41

INSTITUCIJSKA SISTEMATIZACIJA GRAANSKOG

PRAVA

Gajeve Institucije

Institucijama cjelokupno graansko pravo jepodijeljeno u tri dijela:

1. subjekti (prva knjiga- lica,personae),

2. stvari (druga i trea knjiga- res), i

3. tube (etvrta knjiga-actiones).

Code civil i OGZ i Srpski graanski zakonikiz 1844.


12/41

PANDEKTNA SISTEMATIZACIJA GRAANSKOG

PRAVA

Imenovana po djelu Justinianove kodifikacije,nastaje krajem XVIII i poetkom XIX vijeka, azagovaraju je njemaki profesori.

Po ovoj sistematici, cjelokupno graansko pravoje podijeljeno u pet cjelina i to: Opti dio (sastavljen od zajednikih normi, pojmova i

institucija),

Stvarno pravo,

Obligaciono pravo, Porodino pravo, i Nasljedno pravo.


13/41

PANDEKTNA SISTEMATIZACIJA GRAANSKOG

PRAVA

Primjenjuju je Saski graanski zakonik,Njemaki g.z. te u Aziji, Junoj Americi iEvropi.

Prednosti: stalnost, loginost i praktinost

Prihvaena u pravnoj nauci i u nastavnimplanovima na pravnim fakultetima.


14/41

RAZGRANIENJE GRAANSKOG PRAVA OD

OSTALIH GRANA PRAVA

Predmet graanskog prava predstavljaju,najoptije reeno, takvi drutveniodnosi,odnosno ekonomski odnosi, u kojima

se jedno lice kao subjekat prava pojavljuje uodnosu sa drugim licem, kao subjektomprava, a povodom, u krajnjoj liniji, izvjesneekonomske vrijednosti.

Druge grane prava imaju isti metod i predmetregulisanja.


15/41

GRAANSKO PRAVO I UPRAVNO(ADMINISTRATIVNO) PRAVO


16/41

GRAANSKO PRAVO I RADNO PRAVO


17/41

GRAANSKO PRAVO I PORODINO PRAVO


18/41

GRAANSKO PRAVO I PRIVREDNO(TRGOVINSKO) PRAVO


19/41

IZVORI GRAANSKOGPRAVA


20/41

IZVORI GRAANSKOG PRAVA

Na osnovu toga da li mislimo na onu snagukoja zapravo stvara pravo ili mislimo na oblik,formu u kome se izraava volja one snage

koja stvara pravo, razlikujemo:Izvore graanskog prava u

materijalnom smislu, i

Izvore graanskog prava uformalnom smislu.


21/41

USTAV KAO IZVOR GRAANSKOG PRAVA

Ustav je hijerarhijski najviipravni akt, akt sa najviom

pravnom snagom.BiH ima izuzetno sloen ustavni

sistem.


22/41


Sa aspekta znaaja odredbi Ustava BiH nagraansko pravo i mogunosti njihoveprimjenjivosti kao formalnog izvora prava

potrebno je ukazati da Ustav BiH u l.IIsadri niz odredbi bitnih za graanskopravneodnose kao to su : pravo na imovinu; pravona ivot; prava na slobodu i sigurnost

linosti; pravo na privatni i porodini ivot,dom i potu; pravo na zakljuenje braka teosnivanje obitelji. pravo na slobodu kretanja iprebivalita.


23/41


Ove ustavne odredbe se razrauju u odgovarajuimzakonima i ine temelj pojedinih graanskopravnihinstituta. Meutim,posebno treba naglasiti da UstavBiH u l. II sadri i jednu generalnu odredbu kojom je

predvieno prava i slobode odreeni u Evropskojkonvenciji za zatitu ljudskih prava i temeljnihsloboda, te njezinim Protokolima direktno seprimjenjuju u Bosni i Hercegovini i imaju prvenstvo

pred svim drugim zakonodavstvom. Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i

temeljnih slobodal1. Prot. 1 Pravo na imovinu.


24/41

ZAKON KAO IZVOR GRAANSKOG PRAVA

Zakon je pravni akt koji u hijerarhiji dolaziodmah poslje ustava.

Zakon je pravni akt kojeg po odreenoj ipropisanoj proceduri donosi organ nadlean za

njegovo donoenje. Mora biti usaglaen saUstavom.

S obzirom na izuzetno veliku brojnostgraanskopravnih odnosa i njihovu sadrinsku

razliitost materija graanskog prava regulisanaje velikim brojem razliitih zakona. U praksi velikog broja zemalja materija

graanskog prava ureuje se posebnim,

obimnim, zakonima.


25/41

POTREBA ZA PODZAKONSKIM AKTIMA

Brze promjene; duga i komplikovana zakonodavnaprocedura

Podzakonski akti se pojavljuju u razliitim oblicima isa razliitim nazivima meu kojima su

najkarakteristiniji : uredbe, naredbe i pravilnici. Ovi akt se mogu donositi radi primjene zakona, ili na

osnovu zakonskog ovlaenja, ili po nudi, ili naosnovu specijalnog ustavnog ovlaenja.

Pravna snaga podzakonskih pravnih akata je razliitazavisno od nadlenosti i hijerarhijskog poloaja usistemu vlasti organa koji je donio podzakonski pravniakt, a to se regulie drugim normama pozitivnogprava.


26/41

IMPERATIVNOST I DISPOZITIVNOST PRAVNIH

NORMI

Pravne norme mogu biti:

Imperativne odnosno prinudne (ius cogens), te

Dispozitivne.

Imperativne norme su takve norme koje subjekt na

koga se odnose mora bezuslovno potovati,bezovlatenja da u njima bilo ta mijenja svojom voljom.

U pravilu se imperativnom normom zabranjujestrankama odreeno ponaanje ili se namee jednoodreeno ponaanja.

Imperativne norme nisu karakteristine za graanskopravo, jer u graanskopravnim odnosimapreovladava autonomija volja stranaka i dispozitivne

norme.


27/41

PROSTORNO, PERSONALNO I VREMENSKO

VAENJE GRAANSKOPRAVNIH NORMI

Prostorno vaenje pravne norme

Personalno vaenje pravnihnormi

Vremensko vaenje pravnih

normiLex posterior derogat legi priori


28/41

DISPOZITIVNE NORME

Dispozitivne norme se razlikuju od imperativnih normipo tome to strankama u graanskopravnom odnosudaju ovlaenja da umjesto dispozicije sadrane udispozitivnoj normi same stranke donesu drugunormu i da se po njoj ponaaju.

To znai da primjena neke dispozitivne norme nijeobavezujua ve zavisi od volje stranaka na taj naindispozitivnim normama se strankama daje velikasloboda da same stranke reguliu odnose u koje

ulaze na nain kako to stranke ele. Tek u sluajuako stranke ne ele drugaije rjeenje nekog odnosabie primjenjena dispozitivna norma.


29/41

ZAKON KAO IZVOR GRAANSKOG PRAVA U

BOSNI I HERCEGOVINI

Zakon o obligacionim odnosima (Sl. list SFRJ, broj : 29/87;39/85; 45/89; 57/89,. Ovaj zakon je preuzet Uredbom sazakonskom snagom ( Sl.list BiH br. 2/92 , a pravnu snagu zakonaje stekao na osnovu potvrivanja Uredbi sa zakonskom snagom (Sl.list BiH br. 13/94 )

Zakon o vlasniko-pravnim odnosima Federacije Bosne iHercegovine (Sl.novine F BiH, broj : 6/98, 29/03), Zakonu o nasljeivanju (Sl. list SRBiH, broj : 7/80,15/80

preieni tekst) Zakon o eksproprijaciji (Sl.novine F BiH, broj : 70/07) Zakon o graevinskom zemljitu FBiH (Sl.novine F BiH, broj :

25/03) Zakon o zemljinim knjigama (Sl.novine F BiH, broj : 19/03) Zakon o notarima (Sl.novine F BiH, broj : 45/02)


30/41

PRIMJENA PRAVNIH PRAVILA

U nekim sluajevima, ukoliko odreenigraanskopravni odnos nije regulisan pozitivnimpropisom, temeljem davno donijetog i u pravni sistemBosne i Hercegovine preuzetog Zakon o nevanostipravnih propisa donetih pre 6. IV 1941. godine i za

vreme neprijateljske okupacije (Slubeni list FNRJ86/1946) mogu se primjenjivati tkz. pravna pravila.Pravna pravila su propisi ranijih zakona i drugi pravnipropisi,koji iako su prestali da vae mogu biti

primjenjeni pod uslovom da : a) ne postoji drugipravni propis sadraan u vaeem zakonu; b) daraniji propisi (koji se izuzetno primjenjuju) nisu usuprotnosti sa ustavom,ustavnimnaelima,imperativnim propisima ili moralom drutva.


31/41

ANGLO-SAKSONSKO PRECENDENTNO COMMON LAW - GRAANSKO PRAVO


32/41

OBIAJ I OBIAJNO PRAVO KAO IZVOR

GRAANSKOG PRAVA

Obiaj je drutveno pravilo o ponaanju, kojenastaje dugim ponavljanjem jednog istog

naina ponaanja nekih subjekata, u

odreenoj situaciji, iz ega u toj drutvenojgrupi nastaje miljenje,odnosno svijest kako

je takvo ponaanje obavezno za sve naredne

takve situacije. Konzervativan, trom, irok spektar sankcija


33/41

OBIAJ I OBIAJNO PRAVO KAO IZVOR

GRAANSKOG PRAVA

U naem pravu, kao i uopte u pravnomkrugu evropskog kontinentalnog prava,obiaj i obiajno pravo mogue je ponekad

supsidijarno primjeniti u nedostatkuodgovarajuih zakonskih rjeenja.Npr ZOO l. 21 st. 1: Sudionici u obveznim

odnosnima suni u u pravnom prometupostupati u skladu s dobrim poslovnimobiajima.


34/41

OBIAJ NIJE FORMALNI IZVOR PRAVA


35/41

UZANSE - UZANCE

Kada se pravila uobiajena da se primenjuju prisklapanju pravnih poslova, dakle obiaji, u trgovini,pomorstvu, bankarstvu, osiguranju i u dugimoblastima kodifikuju, onda se takva kodifikovanapravila odnosno kodifikovani obiaji pretvaraju upravna pravila i nazivaju se uzance.

Uzanse imaju sankciju

Ope i posebne uzanse ZOO je samo izuzetno ostavio mogunost primjene

uzansi, ako nisu u suprotnosti sa imperativnimzakonskim odredbama i ako ugovorne strane nisuiskljuile njihovu primjenu.


36/41

TRGOVAKI OBIAJI


37/41

SUDSKA PRAKSA KAO IZVOR GRAANSKOG

PRAVA

Sud kada donosi presudu, u pravilu, jezasniva na normi iz zakona, odnosno vritumaenje norme i primjenu prava.

Sudska praksa je zapravo primjena prava odstrane sudova.

Vrlo esto pod sudskom praksom shvatamojednako postupanje i donoenje istih presudaod strane razliitih sudova.

Pravo mrzi proizvoljnost


38/41

SUDSKA PRAKSA NIJE FORMALNI IZVOR PRAVA


39/41

PRAVNA NAUKA KAO IZVOR GRAANSKOGPRAVA


40/41

PRAVNA NAUKA NIJE FORMALNI IZVOR PRAVA


41/41

HVALA NA PANJI!

Pitanja?

Documents

01 Uvod u Graeansko Pravo