Adrian Vispen - Kalahad, Knjiga I - Sjenke Proslosti

7/29/2019 Adrian Vispen - Kalahad, Knjiga I - Sjenke Proslosti

http://slidepdf.com/reader/full/adrian-vispen-kalahad-knjiga-i-sjenke-proslosti 1/356

ADRIAN VISPEN

KALAHAD

Sjenke prošlosti

Dvorac Valveron. Uĉenici treniraju kako bi postali ĉarobnjaci,ratnici, lopovi... MeĊu njima se izdvaja jedan djeĉak, siroĉe Kalahad.Kalahad nakon gubitka obitelji u ratu zapoĉinje svoje školovanje itreniranje u tom magiĉnom dvorcu punom mraĉnih tajni iz prošlosti...Prva knjiga i poĉetak sage o Kalahadu iz pera hrvatskog fantasy pisca.



SJENKE PROŠLOST

PRVA KNJIGA

Zagreb, 2008.



SADRŽAJ

Prolog........................................................................7

I. POGLAVLJE – KRHOTINE MLADOSTI.......13

Veliki Dan...............................................................13Halderon i Saradrija.................................................17

Stranci......................................................................22

Sudbina....................................................................29

Iz pepela...................................................................39

Kovaĉi sudbine........................................................46

Put u Velveron.........................................................55

II. POGLAVLJE – POSEBAN UĈENIK.............64

Djeĉak sa sela .........................................................64

Obilazak...................................................................77

Velike kuće..............................................................85

Harakonov kamen..................................................100

Inicijacija...............................................................107

III. POGLAVLJE – VAMPIR.............................121

Ĉetiri zida..............................................................121

Gost u Velveronu..................................................126Tigor......................................................................141

Balthazar Thor.......................................................159

Salamander............................................................170

Zagrobni ţivot.......................................................177

Povratak meĊu ţive...............................................185

Nepozvani gost......................................................191

Lovac i lovina........................................................201

Erethor i Balthazar.................................................218Vampir...................................................................225

Lovac.....................................................................240

Sumnja...................................................................248

Vizija ili san...........................................................258

Crvena zora............................................................266

ProbuĊena zvijer....................................................274

Lijek.......................................................................292



IV. POGLAVLJE – STARI DUGOVI.................301

Narod sa sjevera.....................................................301

Lovina....................................................................313

Tamna prošlost.......................................................322 Zvijer u klopci........................................................332

Stari dugovi............................................................336

Ţivot ide dalje........................................................357

V. POGLAVLJE – SMRT VELVERONA..........362

Ponuda...................................................................362

Odluke...................................................................373

Priprema.................................................................377

Kraj Velverona.......................................................379

Smaragdni portal....................................................395

Epilog.....................................................................400



PROLOG

"Oprostite mi...", reĉe za sebe stari, krupni vitez koraĉajući brzo iĉvrsto.

U rukama snaţno stegne svoj maĉ. Ljudska vojska je stupala izanjega. Deseci tisuća lica – blijedih, uplašenih, nestrpljivih, ĉvrstih iljutih vojnika. Bila je to Imperijalna vojska. Vojnici iz Halderona.

Spremni na smrt. Ovdje, na posljednjem bojištu, vode svoju zadnju bitku. Onu koja će biti njihov kraj.

A on? On bješe njihov general, Njihov Car. On je bio ZvijezdaSvetog Neba i Ĉuvar Bijele Kule – svete graĊevine iza njihovih leĊa – tornja od bijelog kamena koji se ponosno uzdizao osamsto metara u

visinu – Kule Tel'Nul.

Stari vitez je bio krupan starac, duge sijede kose, problijedjelih

oĉiju i imao je oko šezdeset godina. Na njemu je bio vidljiv teret

dugog ţivota i njegovih godina, ĉemu je dokaz bilo i staro, naboranolice. Preko njega je imao nekoliko, odavno zaraslih, oţiljaka koje jezaradio u nebrojenim bitkama, sada tek sjenama prošlosti. Jedan je prelazio preko lijevog oka, sve do usne, a na desnom obrazu je imao

ĉetiri velika vodoravna reza. Ali unatoĉ svojim godinama, drţao seuspravno i ĉvrsto – ponosito i hrabro. Na sebi je nosio teţak viteškioklop, savršenu mješavinu crne i bijele boje – harmoniju Ademantija i

Mithrila – iz njega je zraĉila silina i snaga rijetko viĊena meĊu

ljudskim rodom. Sam pogled na. njega tjerao je srce da poĉneuzbuĊeno kucati. Nosio je velike naramenice i teške rukavice. Urukama je sve jaĉe i jaĉe stezao crnu dršku starog maĉa koji jeiskriĉavo isijavao svjetlo, nalik na sjaj punog mjeseca u punoj snazi.

Kroz glavu su mu kao blijesci munje prolijetale misli – teške, snaţne i bolne uspomene. Stani Kalahade! Mrtva je...

Tamo na zapadu Sjena je navirala poput pobješnjela vulkana za

vrijeme erupcije.





svoje štitove. Vatrena stihija se obruši na Ljude – urlici i vriska

pogoĊenih stane se razlijegati poljem. Prve ţrtve su pale. Stari je ratnik trĉao poljem koliko su ga noge nosile.

Njegov neprijatelj je bio samo stotinjak metara ispred njih.Vojska koju još nitko u Saradriji nije susr eo. Sila koja je uzdrmala

same temelje ovog svijeta... ...demoni...

Krilata stvorenja velikih zubi i snaţnih tijela. Plamene aure okonjih i grozan smrad što se širio u svim smjerovima. Grozne,ugljenasto-crvene oĉi su se ţarile u njihovim crnim kacigama dok su

se neprirodni urlici širili poljem. Jedni ruţni i crveni, s košĉatimizraslinama po cijelom tijelu, drugi plavi i hladni, umrtvljenih,

bezdušnih pogleda. Svi zli.

Još samo pedeset metara do njih. Novi val strijela zapali nebo. Ovaj puta su bile mnogo bliţe starom generalu. Jauci i zavijanje zaĉuše sedok su strijele sjekle zrak.

Jedna leteća baklja pogodi generala u desno rame. Bol se razlitijelom.

Ne! On ne smije pasti! On mora izdrţati! Mora dati vilenjacimavremena! Ne smije pasti!

Još samo dvadesetak ljudi. Nećemo preţivjeti noć... sjećanja su ponovno navirala – NEMA MILOSTI!!! NEMA PREDAJE!!! – prodere se Kalahad, a njegova se vojska, svi poput jednog, oglasi

jednim snaţnim, dugim poklikom – RAAAAA!!!

– Tata! Nemoj ići! Molim te! – zaĉuje starac u svojoj glavi, samo

trenutak prije nego će se sudariti sa jurišajućom hordom zla. Poklikne i on, dok je toplina demonskih vatri zapahnula njegovo

lice i dok su demonska koplja planula prema njima. Starac skoĉi ravnomeĊu njih i zarije svoj maĉ duboko u demonsko meso. Njegovi vojnici

su ga slijedili...

Kiša plamenih strijela i dalje je sukljala prema njegovoj vojsci. Stotine vatrenih kugli progrizalo je zrak i hrlilo prema Ljudima.

Graja i vrisci se stadoše rasplamsavati – vriska – bol – mrţnja – sve

je to pokretalo te dvije strašne armade dok su se sjekli i ubijali u ţaru



nikada dosad viĊenom. Ubrzo su i jedni i drugi bili demoni. I ljudiizgledaše i zvuĉaše ĉudovišno dok su sjekli svoje protivnike.

Fanatiĉno su ulijetali meĊu kopljanike pakla i umirali na dugim

šiljatim oštricama. No, general – strašni, moćni, mraĉni general Ljudi,silovito je mahao oko sebe – razbacivao je demone dok su horde crnih

sjenki i plamenih nakaza dolazile iz svih smjerova. "Nel

HoriaNeidos!" – izricao je vilenjaĉke kletve dok je njegov strašni maĉkidao komade paklenih divova. Bio je isprskan vrelom, kljuĉalomkrvlju.

Nebom se prolomiše fijuci bijelih strijela što doletješe iza ljudskihredova – Vilenjaci su stajali iza njih, spremni poloţiti svoje besmrtneţivote u ime slobode. Bijele toĉke svjetla zariše se u demone.

Ogromni Borgrili, strašni titani visoki ĉetiri metra uletješe meĊuljudske snage razbacujući ih na sve strane divljaštvom i bijesomuroĊenim samo njima. Gigantske sablje, što su ih nosili, komadale suljude na pola i bacale ih na desetke metara u zrak.

Odjednom se zaĉuše urlici ponosnih Griffina – patuljci su poslali

svoje jahaĉe u pomoć. Njihove snage su prekrivale nebo u širokom

luku.Strašne zvijeri, što su ih patuljci pripitomili, nosile su ih ravno u ţar

borbe – u krajnji sukob s krilatim spodobama iz noćnih mora. Patuljaĉki kralj Storig je jahao s njima – posljednji put – u ime ĉasti

– u ime slobode. Dim koji se uzdizao iza demonskih hordi sukljao je

visoko u oblake – zaodijevao je cijelo nebo u crni plašt. Negdje u

daljini se nazirao gigantski plameni prsten – Sedma vrata.

Tamo nekada bijahu drevne šume Aravasa, dom vilenjaka. A sada

više ne. U daljini se naziraše i grdosije na desetke metara visine – nemrtvi

zmajevi i Plameni Titani.

Horde krilatih demona uletješe meĊu patuljke – bijahu to harpije – rogata ĉudovišta ţenskih figura, s mišićavim nogama i pandţama narukama i.

Krvava bitka otpoĉne i gore, na nebu.

Dolje na zemlji, pakao je bio otvoren. Nerzijski psi iz Donjih Sfera



demonskih svjetova pušteni su s lanca – uletjeli su meĊu fanatiĉnuljudsku vojsku koja je uzvikivala "Za Cara!" – i napredovala, meĊukoplja, zube i pandţe.

Ĉarobnjaci iz ljudskih redova udarali su svom silinom što su jeimali. Valovi magiĉne moći komadaše i pališe demone.

Ljudska konjica je udarila sa strane, gazeći demonske bokove.Krilate spodobe iz zraka kidale su vojnike i proţdirale ih zajedno skonjima.

No General je i dalje vodio svoju borbu – na ĉelu svojih vojnika,okruţen desecima najboljih, sjekao je put kroz utvare i gazio pon jihovim gorućim truplima.

U svoj silini što ju je imao u sebi, gotovo je svijetlio – i zaista je

njegovo tijelo isijavalo snaţnu, bijelu svijetlost, dok je grĉevito mahaomaĉem i sjekao protivnike pred sobom.

Morao je ići dalje – vilenjacima treba još vremena. Ĉaroliji trebavremena da se pokrene. Znao je to. To gaje drţalo na ţivotu. To ga jeguralo dalje – zbog toga je njegov talisman, po kojem je nekada, prije

dugih šezdeset godina, dobio ime, sada bliještio zasljepljujućom

bijelom svjetlošću. To je njegov duh, njegova volja. Njegova je snaga isijavala svoj put

van, a zraĉio je snagom kakvu niti jedan smrtnik nikada nije mogao ni pojmiti.

A ĉinjenica daje talisman što se njihao oko njegova vrata svijetlio, bila je znak da su vilenjaci poĉeli svoju zadnju veliku ĉaroliju.

Sveta će Zvijezda zasvijetliti posljednji put. Starac skoĉi dalje meĊu demone i iz sebe oslobodi strašan,

razarajući val sirove energije i razori demone u krugu od sto metara. Njihova tijela sagorješe u zasljepljujućoj bijeloj svjetlosti pretvorivšise u crni prah. Ljudi ostadoše netaknuti – njihov juriš je postao jaĉi ineizdrţljiviji – njih je vodio oĉaj koliko i odanost – ako ne uspiju

ovdje, njihovog svijeta više neće biti – cijeli Silor će nestati u tami. Neće biti budućnosti – samo Plamen i Sjena.

A tu je i njihov Car, njihov General – njihova sveta Zvijezda –

Kalahad.



Zvijezda koja u bijelom plamenu oĉaja i nade svijetli posljednji put...



I. POGLAVLJE



KRHOTINE MLADOSTI

VELIKI DAN

Ovo je prva knjiga o njegovu životu. Ona prati njegovo djetinjstvo i odrastanje.

U njoj se otkriva njegovo učenje u Velveronu te početak Rata zaTron.

Godina je 1359. šesnaesti, dan, četvrtog mjeseca. Danas je veliki dan za narod Halderona. Praznik je po imenu

Ridaš1

. Vodenasto sunce još je izvirivalo iza brda i bacalo prve zrakesunca na uspavanu dolinu. Noć se povukla. Tiha rijeka je nastavljalasvoj nezaustavljivi tok, a šume odisale svjeţinom. Trošne kuće selaEtrona su blistale naranĉasto od sunca koje se dizalo sve više i više.

Uskoro prvi ljudi poĉeše izlaziti, svaki traţeći svoj posao i rutinu, jadikujući i raspravljajući. Poput mrava, vrijedno i marljivo, seljaci suišli na farme. Prianjali su na posao, zastavši tek na minutu dvije ne bili potegnuli gutljaj hladne potoĉne vode za okrjepu. Za tili ĉas je biloskoro podne.

1 Ridaš je veliki praznik za ĉitav Halderon. Legenda kaţe

da je Trisfal, bog svjetla i dobrote na taj dan pobijedio tri

opasna demona i zauvijek ih bacio u svijet zaborava. Od tada

se to slavi kao dan slobode i opće dobrote. Na taj dan se neradi, a susjedi meĊusobno dijele razne kolaĉe, dok se u

hramovima posvećenim Trisfalu ostavljaju novĉani prilozi.



Iz kuće obitelji Jorsoran dopirao je djeĉji plaĉ. Kroz prozor kuće se vidio sluzav i krvav maleni djeĉaĉić koji je

plakao u rukama stare ţene. Njegova majka je umorno leţala na

krevetu razvukavši blijed, umoran, ali zadovoljan osmi jeh. Otac jeskoĉio na noge, neko vrijeme ponosno gledao u sina, a onda pogledao

u ţenu, kao da joj pogledom ţeli zahvaliti za nasljednika. Ime joj je bilo Helvina, a njenom muţu Garet. Garet bješe tridesetosmogodišnji farmer, a Helvina krojaĉka.

Helvina je tada imala 30 godina. Danas su dobili drugo dijete. Drugog

sina.

Majka Helvina, posve umorna, ipak je uspijevala na nagovore stare

ţene izdrţati da ne zaspi odmah nakon poroda – to je za ţenu vrloopasno. Stara ţena što je pomogla pri porodu oprala je i pobrinula se

za dijete, dok je Garet, nakon što je poljubio Helvinu u ĉelo, izašaovan i proširio radosnu vijest. Bio je presretan. Išao je od kuće do kuće, pozdravljao ljude i dovikivao im – "Dobio sam sina!"

Ušavši u krĉmu, još je jednom glasno viknuo da je dobio sina a

onda je sve ĉastio po jednim pivom.

Tamo je bio i seoski starješina koji je takoĊer bio radostan. Garet jesjeo do njega i njih su njih dvojica razvezali veselu priĉu. Nakon nekih pola sata, Garet se prisjetio kako je ostavio ţenu samu

kod kuće. Pozdravio se s prijateljima koji ga srdaĉno ispratiše a onda poţuri

kući. Tamo je ugledao Helvinu kako drţi sina u rukama, mazeći ga i

gledajući njegovo nevino lice. Garet doĊe do nje i reĉe – "Svima sam

objavio radosnu vijest." Helvina mu se nasmiješi. Tog dana, oko ĉetiri sata poslijepodne, u selo uĊe nekoliko visokih

osoba. Svi bijahu obuĉeni u duge, zelene, ĉiste pelerine. Kose su im bile zlatne, duge i ravne, lica ĉista i lijepa, a šiljate i duge uši probijalesu se kroz kosu. U oĉima im je svijetlila radost, neki unutarnji mir.

Bili su to vilenjaci. Spustili su se glavnom ulicom ravno do gomile

ljudi koja je gledala štandove s kolaĉićima i sokovima što su ih ţene

pripremile za blagdan. Ljudi su ih zadivljeno gledali, trudeći se



izgledati nezainteresirano. Nisu im ĉesto dolazili vilenjaci, a ĉuli su dasa sobom obiĉno nose blagoslove i zanimljive priĉe. Oni ţive nasjeveru ili u većim gradovima.

Ne zanimaju ih mala sela poput Etrona. No eto ih baš ovdje, unjihovu selu.

"Arevas Al-duhn!", pozdraviše vilenjaci svojim toplim glasovima blago se naklonivši svjetini. Seljani se odmah okupiše oko ovihneoĉekivanih, ali dobrodošlih gosti. "Arevas Al-Duhn", uzvrati Garet

vilenjacima, jer je znao pomalo vilenjaĉkog. "Vidim da pošteni ljudi Halderona danas nešto slave", primijeti

jedan od vilenjaka. "Da. Danas se slavi Ridaš, ali naše selo ima razlogviše za veselje", radosno reĉe starješina sela digavši prst u zrak.

"Ah da?", zainteresira se vilenjak. "A koji je taj?"

Starješina stavi ruku Garetu oko vrata i reĉe: "Ovaj dobri ĉovjek ovdje, danas je dobio sina!" Vilenjak pogleda u Gareta i ozbiljno mu

se zagleda u lice, a onda se nasmiješi i reĉe: "Ĉestitamo. Kod nas jeobiĉaj da darujemo novoroĊenĉad. Uĉinili biste nam velikozadovoljstvo kada biste nam dopustili da vidimo vašeg sina", zamoli

ga vilenjak. Garet bješe vrlo iznenaĊen. Nije oĉekivao ovo, iako jeznao da vilenjaci to uistinu rade. "Drage volje", rekao je i odluĉio ih povesti u kuću.

Kuća je bila skromna, ali to vilenjacima, koji bijahu putujućisvećenici, nije smetalo. Ušli su unutra, a voĊa – najstariji od njih – pokloni se majci predstavljajući se: "Ja sam Aluven."

Majka je sva u ĉudu gledala, i rekla: "Oprostite zbog nereda. Nismo baš stigli ĉistiti ovih dana. Bilo je puno posla oko priprema i... recite

mi – ĉime zasluţujemo ovu posjetu?", snaĊe se Helvina. "Mi veliĉamo snagu prirode i dobrote, svjetla i mira. Ti si na ovaj

svijet donijela jedan novi ţivot. Ima li iĉega vrjednijeg od toga?", reĉe joj vilenjak. Helvina porumeni. Vilenjak Aluven tada paţljivo uzmedijete u ruke i njeţno ga njišući, zagleda se u njega.

Mali je spavao i nije niti sanjao da se nalazi u rukama tako

uzvišenog bića. "On će raditi velike stvari u ţivotu!" , tiho zakljuĉi

vilenjak prouĉavajući mu crte lica. "Evo", reĉe on, vraćajući bebu



njegovoj majci.

Potom se okrenu svome pratiocu, te ga zapita: "Vedurase? Gdje je

onaj talisman što ga naĊosmo u šumama oko Terasa?" Vilenjak

odgovori: "Uĉinio sam što si i preporuĉio pa sam ga iz zabave ukrasio.Zašto pitaš?"

Aluven se nasmi ješi i reĉe: "Odliĉno! Daj mi ga." Pratioc zavuĉeruku duboko u unutarnji dţep svoje pelerine izvadi nešto i predaAluvenu u ruke. On se okrene Helvini i obznani joj:

"Mi moramo ići. Za rastanak, imamo mali dar za njega", reĉevilenjak, srdaĉno se smiješeći. "Ne moţemo ništa prihvatiti od vas",stidljivo reĉe Helvina.

"Molim vas. Ovaj dar je za njega", reĉe vilenjak, i onda pokazazlatni medaljon što ga je Veduras naĉinio. Unutar njega je bio veliki,sjajni kristal. Medaljon je bio mali, ali nije bilo sumnje da je vrlo

skupocjen. Bio je trokutast, s nekoliko slojeva širine, koji su se povećavali kako je medaljon prilazio centru, gdje se nalazio jedanveliki, blijedo plavi kristal koji je isijavao plavetno svjetlo...

"Ovaj medaljon predstavlja našu najsvetiju zvijezdu – zvijezdu

Kalahad", reĉe Veduras, dok je Aluven polagao medaljon pokraj bebe. "Ne znam kako da vam se oduţimo. Nemamo puno... ali akoţelite...", zamuca otac, no vilenjak ga prekine: "Kao što rekoh – nema

potrebe za ovim razgovorom! Uistinu, ovaj medaljon nama nije od

nikakve koristi. Samo bi leţao ovdje meĊu ostalim stvarima,zaboravljen. Mišljenja sam da će njemu moţda i posluţiti jednogdana", reĉe Aluven.

Usprkos tome, Garet je bio uporan: "Htio bih vam dati makar neštozauzvrat."

Znao je da su oni putujući svećenici i da ţive vrlo skromno.Vilenjak pogleda u bebu: "U stvari, moţete nam se oduţiti tako štoćete ga odgojiti u poštenog i hrabrog ĉovjeka", reĉe vilenjak,nasmiješeno gledajući suzne oĉi majke.

Vilenjaci se tada okrenuše te poĊoše van. Ali kada su došli do vratasobe, Aluven se okrenu i zapita: "A kako je malomu ime?"

Majka pogleda u sina, a onda, nakon kraće stanke reĉe: "Kalahad.



Baš kao i vaša zvijezda." Onda se zahvalno nasmiješi Aluvenu. Vilenjak joj uzvrati topao smiješak, duboko se nakloni, i izaĊe iz

kuće.

I tako je Kalahad Jorsoran dobio svoje ime. Po zvijezdi Svetogneba.



HALDERON I SARADRIJA

Šest godina je prošlo od Kalahadovog roĊenja. Izrastao je unemirnog ali simpatiĉnog djeĉaka koji je marljivo radio s ocemGaretom i bratom Thomasom. Bio je upola visok kao njegov brat i

nosio staru sivu košulju, koju je naslijedio od brata. Na nogama jeimao hlaĉe koje mu je sašila mati. Kosa mu je bila crna kao noć, azelene oĉi svijetle kao zvijezde. Svaki dan je s ocem i bratom odlazio

u polje na rad. To ga je u mladim godinama uĉinilo vrlo marljivim ispremnim za posao.

No, malo prije njegovog šestog roĊendana, mati mu je preminula.Tjedan dana leţala je u krevetu, boreći se s teškom bolesti. Na kraju jeizdahnula. Kalahadu je to palo veoma teško. Cijelu noć je leţao uz

njeno tijelo bdijući i ţaleći gubitak voljene osobe. A na dan pogreba je

pobjegao – sakrio se u malenu špilju, za koju su znali samo on i

njegov brat, i tamo je proveo cijeli dan, tugujući i sjećajući se majke. Smrt voljene osobe Kalahadu je pala vrlo teško. Bio je to za njegaogroman gubitak. Ali i mnogi drugi su umirali u to vrijeme. Bilo je to

vrijeme nemira. Ljudska rasa je još uvijek bila razdvojena u dvijeodvojene zemlje. Vrebali su jedni druge poput pasa što halapljivo štitesvoju hranu. Postoji legenda koja kaţe da su Halderon i Onderonnekada bili jedna zemlja, jedno moćno carstvo po imenu Amidal. Polegendi, to se carstvo je razdvojilo u vrijeme GraĊanskog rata.

Tadašnji car je imao dva sina, koja su se našla na suprotnim stranama bojišta, pa da bi zaustavio krvoprolića, car je podijelio zemlju na dvadijela, a tim dijelovima dao imena po sinovima – Halderon i Ondreon.

Obje, naseljene ljudima, od tada postoje jedna uz drugu, sklapajući pokoji dogovor. Obiĉni ljudi, pogotovo oni na granicama, bili su u

dobrim odnosima sa susjedima. Trgovina je išla. No to nije bilo to.Kada bi jedna zemlja bila u problemima, uglavnom bi bili krivi oni

drugi. Takvo je uglavnom bilo mišljenje siromašnijih Halderonaca.



U posljednje vrijeme u Halderonu vlada tmurna atmosfera.

Krvoţedna plemena divljih Orkova s granica Songorna su se nakupila

na granicama i pljaĉkaju sela kad god zaţele, pa je Halderon u stanju

podizanja vojske. Divlji Orkovi su i prije navirali, ali nikada nisuostali na granicama ovako dugo. Spalili bi pokoje selo, a zatim se

izgubili u daljini veliĉajući svoje prljave bogove Mrţnje i Bola,zahvaljujući im na krvavom plijenu. No sada su uporno izazivalisukobe i zbog toga je u Halderonu vladala teška situacija. Carstvo je

skupljalo povećane poreze od ljudi, kako bi platilo troškove podizanjavojske. U Saradriji su vladale dvije valute – zlato i srebro.

Jedan zlatnik je imao vrijednost pet srebrnjaka. Prosjeĉna plaćaHalderonskog vojnika je bila 125 zlatnika na mjesec. To je bilo

relativno malo, s obzirom na to daje cijena jedne zdjele hrane koštala jedan srebrnjak.

Srećom po vojsku, hranu su dobivali besplatno, kao i mjesto zanoćenje. Ali narod je to osjećao na svojim leĊima. Umjesto 5 zlatnika po glavi, je narod mor ao plaćati 8, što nije bilo malo. No, moralo se.To je bilo neophodno. U suprotnom, Halderon bi mogao završiti u

plamenu.Ostale rase nisu slale nikakvu pomoć. Patuljci, koji su ĉvrsto

vladali svojim planinama u Berenoru, nisu niti pomišljali poslati pomoć. Njima je tamo bilo udobno, jer krupni orkovi nisu zalazili

duboko u planine, niti su se motali po dubokim špiljama poput patuljaka. Jedina prijetnja patuljcima su bili goblini, kojih, srećom ponjih, nije bilo u blizini. Oni su bili u Grimiznom gorju i Songorskim

planinama. Patuljke nisu zanimali problemi ljudi.

Patuljaĉkom kralju Storigu je bilo vaţno da dobro iskoristinalazišta Mithrila, zlata, te nove, rijetke rude – Adamantija. Bilo mu je

vaţno graditi ogromne podzemne gradove i majstorske skulpture. Ratoboran narod jesu, ali su se primirili u zadnje vrijeme. Rijetko kad

se ĉuje pokoja rijeĉ od patuljaka, a donose je putnici i trgovci koji suodsjedali kod njih, a ti su uistinu rijetki, jer patuljci ponajprije cijene

osobe koje imaju umijeća u izgradn ji, koje su nadarene za stvaranje,

ali i one sa sirovom snagom i snaţnim karakterom. Osim toga, ljudi i



patuljci imaju lošu povijest. Nekada davno, još u drugoj eri, oni suvodili nekoliko ratova.

Vilenjaci na sjeveru uţivali su u bujnim i zelenim šumama Aravasa

koje su bile njihovo nasljedstvo još iz vremena kada nije bilo pisane povijesti, kada ljudi nisu bili ništa drugo nego Divlja rasa.2

Aravas je oduvijek bio mjesto mira i nikada niti jedna vojska nije

okaljala svetost tog mjesta.

Reĉeno je da će, kada se to dogodi, to biti znak posljednje bitke

izmeĊu dobra i zla – bitke koja će odluĉiti kraj jednog i nadmoćdrugog.

Šume Aravasa su oduvijek bile saĉinjene od Esmirona, vrste drvetakoje raste samo u blizini vilenjaka, jer jedino vilenjaci znaju kako

njegovati ta drevna stabla. Te šume su oduvijek bile mjesto spokoja isigurnosti. Mnogi se nikada nisu vratili iz tih šuma. Ljepota vilenjaka injihovog ţivota je tolika da mnogi, ponajviše ljudi, nemaju srcanapustiti njihove zemlje, a mnogi ne prekidaju plakati danima nakon

što su napustili vilenjake. Ta uzvišena rasa je oduvijek bila anĊeoĉuvar Saradrije. Ali trenutno, nikakva pomoć nije poslana ljudima.

Glasine stiţu sa svih strana da oplakuju umrlog kralja. Poznavajući besmrtne vilenjake, kojima vrijeme ne igra ulogu, to bi

moglo potrajati dugo. Bilo kako bilo, Halderon i dalje stoji sam.

Hobiti na sjeverozapadu iz zemlje zvane Meldor nikada nisu marili

za rat. Oni su jednostavan narod ĉiji je najsloţeniji instrument lopata imotika. Otvorenih su srca i milostivi, spremni na suosjećanje i pomoćonima kojima je to potrebno. Ali u zadnje vrijeme i oni se drţe samosebe. Ĉini se da su zaboravili na ljude i dane kada je njihova krv bila prolijevana kako bi zemlje hobita i danas bile slobodne. Zaboravili sudane kada su ljudi ginuli u ime slobode hobita i sigurnosti njihovih

zemlja – dane kada su Murili izranjali iz Langarskog mora i kaljali

2 Divljim rasama se smatraju one rase koje nemaju svoga

doma, rase koje nemaju zemlje koju zovu svojom. Takvih rasa

ima mnogo, a Ogrimi, Gnolovi, Gnomovi i Kentauri su samo

jedni od njih.



ĉistoću plodnih ravnica oko rijeka Duravas i Peligad te pritoka Rorosai Melingora. Tako danas ljudi ne dobiše niti kilograma hrane, niti

jedan maĉ ili luk od hobita. Nijedan hobit nije doţivio slavu u ratu – i

nikada i neće. Onderon, u kojem ţive plavooki ljudi sa sjevera je odavno izoliran i

neprijateljski raspoloţen prema Halderonu. Neko staro rivalstvo, djetinje i, nerazumljivo bilo kojoj drugoj od

rasa, vladalo je izmeĊu njih, ljudi sa sjevera i Halderonaca, naroda s juga.

Nikada Onderonci nisu ţeljeli pomagati svojoj juţnoj braći, zbog prepiranja iz starih vremena, koje obiĉan puk ĉak nije niti znao, jer tosu priĉe stare gotovo koliko i samo vrijeme, a koje su lako mogle biti i

izmišljene. Samo u nekoliko navrata su vojske Onderona stigle u pomoć svojoj

juţnoj braći, spašavajući ih od krvniĉke sjekire sila mraka. No, tasjekira, koju ovaj puta digoše Divlji Orkovi, se ponovno nadvila nad

nezaštićeni vrat Halderona, koji opet stoji sam. Daleki narod iz neprohodnih šuma Ethilium Kerena – tamnoputi

Ardeni, ĉija koţa bješe plava poput neba, obećavaše slati pojaĉanja, alisve je ostajalo na tome. Slabi ratnici po prirodi, ali nadareni empatiĉarii ĉarobnjaci, Ardeni su imali veliki i snaţan osjećaj za pravdu idobrotu, gotovo razvijenu kao u vilenjaka. Obećanja su zasipalaljudske uši ţeljne pomoći u ovo doba mrţnje i tame kada se nekanepoznata Sila uzdizala nad Saradrijom. No, to ostadoše pukaobećanja. Niti jednog vojnika nije poslalo Visoko vijeće Ardensko.Ruku na srce, brod pun ĉarobnih napitaka, magiĉno ojaĉanog oruţja i

kojekakvog materijala i ĉarolija na pergamentima je stao u luku gradaSemida, i ljudi hvališe Ardene i njihovog gospodara do samoga neba,

ali to bješe sve što su dobili. Ni pribliţno dovoljno u ovo vrijeme. "No, hvala Ardenima na ovim

znacima paţnje koje im ne smijemo zaboraviti", rekao je jednom prilikom Car Halderona, mudri starac Malvin Eiregon svom sinu,

princu Berradrasu.

Glavni problem kod orkova je taj što oni uţivaju u ratu. Ako ih se



izazove na rat, oni priliku sigurno neće propustiti, – 21 pa je zato tako

teško napasti ih, a ne riskirati otvoreni rat, ali niti nije moguće ostavitiih da pljaĉkaju pograniĉna sela i gradove Halderona. No, ovaj puta

kao da ih je neka sila tjerala. Bili su odveć organizirani i efikasni. No,narod Halderona je oduvijek bio granica za orkove, s kojima su bili u

neprestanom sukobu. Divlji Orkovi su mnogo puta provalili u

Halderon, mnogo puta rušili njegove gradove, ali nikada nisu uspjeli poraziti Ljudsku rasu i njihove ratnike.

Azgard, grad koji bješe prijestolnica Halderona, ĉuvaju Paladini,sveti ratnici, ĉuvari cara,i zaštitnici' ĉovjeĉanstva i svega što je umilosti dobrote i svijetla.

Njihov poredak postoji još od carstva Amidala. Titula Paladina jenajveća ĉast koju moţe zaraditi vojnik u carevoj sluţbi, kako uHalderonu tako i u Onderonu. Ali rijetki postaju paladini. Njihov red

broji svega pedesetak ratnika. No njihova odanost i izdrţljivost će ponovno biti stavljena na kušnju. Car Halderona, Malvin Eiregon i

njegov sin, Berradras Eiregon, ĉija loza vodi do legendarnog TerenoraPlemenitog i Euina Bijelog će nositi teška vremena na svojim plećima.



STRANCI

Prošlo je dva mjeseca od kako je Kalahadova majka umrla, i on je

gotovo u potpunosti prebolio taj dogaĊaj. Veliki oţiljak je bio nanjegovu srcu, ali više nije krvario. Kalahad se baš vraćao s farme nakoju ga je otac poslao. Morao je vratiti motiku koju je zaboravio

ponijeti kući danas poslije posla. Upravo je prolazio pored znaka"Dobro došli u Etron", kada primijeti kako naslonjen na znak, mirnostoji jedan ĉovjek. Bio je zagrnut u smeĊu pelerinu, i pogled mu je biospušten u tlo, pa mu Kalahad ne razazna lice. Ĉovjek je bio prljav i

neugledan, a brada mu je virila ispod kapuljaĉe. Njegove hlaĉe su biletko zna koliko puta krpane i prljave. Oĉito je bilo i Kalahadu da ovajĉovjek dugo nije bio u gradu, i da je jedan od lutalica

3. Ĉuo je od pokojne majke da takve lutalice mogu biti vrlo opasne, pogotovo oni

koje radije troše zlatnike na vino i rakiju nego na pošten komad odjeće

i tanjur topla jela.Kalahada uhvati jeza. Osjećao je strah prema tom ĉovjeku koji je,

ĉini se, nekoga ĉekao. Najednom ĉovjek pogleda Kalahada. Ovaj

shvati da bulji u tog ĉovjeka već nekoliko minuta, pa se naglo trţe. Ĉovjek razvuĉe osmijeh preko lica. On tek tada primijeti da stranac

ima dugu, plavu kosu, koja bješe masna i prljava. Dva maslinastozelena oka krijesila su se dok su ga gledala. Kalahad se pokrene s

mjesta i krene uţurbano hodati k selu. Jednostavno je koraĉao. Nije

imao hrabrosti skrenuti pogled s ceste. Iza sebe zaĉuje teške korake, isrce mu stane lupati kao ludo. Onaj ga ĉovjek prati. Što sad!? Jedva se

3 Lutalica je u to vrijeme bilo puno, a to su bile osobe,

najĉešće plaćenici ili putujući ratnici i Aratari, koji obilazezemlju i traţe posao za svoj maĉ, luk ili oruţje koje već nose.Osim toga, mnogi su pomagali i u nekim jednostavnijim

poslovima kada bi im ponestalo novaca.



suzdrţavao da ne potrĉi od straha. Pokušavao je zviţdati, ali jednostavno nije mogao ispustiti niti jednog jedinog tona. Koraci su

bili sve bliţi i bliţi. Poĉne trĉati prema selu koliko su ga noge nosile.

Grabio je tlo pod sobom kao da je odrasli ĉovjek. Najednom,krajiĉkom oka, uhvati lik još jednog ĉovjeka kako ga promatra sobliţnjeg uzvišenja. Uĉinilo mu se da taj ĉovjek drţi maĉ u rukama.Skok za skokom, i zamaknuo je iza prve ograde od ţivice.

Sjeo je bez zraka. Tko su ti ljudi, i zašto ga proganjaju!?

Nakon što je povratio dah, Kalahad proviri iznad ţivice, nebi li ponovno ugledao te ljude. Obojica su bili na onom uzvišenju, i, ĉinise, razgovarali.

Onaj plavi, prljavi sa smeĊom pelerinom se gromoglasno nasmija,tako da gaje i Kalahad ĉuo. Onaj drugi, koji je bio krupniji i veći, nijeimao kapuljaĉu na glavi. Njegova kratka kosa je bila crna kao ugalj,lice izduljeno. Pelerina koju je nosio bila je uska. Bio je vrlo širok uramenima.

U zemlju je zabio maĉ, i laktovima se oslonio na njega dok jerazgovarao s plavokosim ĉovjekom, koji je i sam skinuo kapuljaĉu.

Kalahad ih je promatrao minutu-dvije, iako ih nije mogao ĉuti, kadnajednom zapuha hladan vjetar. Već se smr kavalo, i zahladnilo je, a

on je na sebi imao samo kratku majicu. Zbog toga zakljuĉi kako jenajbolje ostaviti te strance i otići kući, te ispriĉati nekome starijem štose dogodilo.

Kod kuće gaje ĉekala veĉera, ali i otac ţeljan objašnjenja – Kalahad

je kasnio. Ĉim je ušao na vrata, otac izviri iz kuhinje i prekori ga:"Gdje si do sada? Vidiš li da se već poĉelo smrkavati?"

Kalahad mu na to odgovori: "Izvan sela oĉe, baš pored znaka je bioneki stranac. Bio je sav prljav i gadan. Gledao sam ga dugo vremena, i

onda se on naljutio. Ja sam pobjegao u selo i vidio kako taj stranac

razgovara s još jednim drugim ĉovjekom, koji je krupan kao

medvjed!"

Otac se raskesi: "Medvjed, ha? Pa, uvijek si to znao opisati. No

dobro. Ĉuo sam i od drugih da se oko sela motaju lutalice. Nije da je

to nešto ĉudno, ali obiĉno ih nema u ovim krajevima. Njihovo



podruĉje je odmah uz granicu." Zatim Garet otiĊe do prozora i zagledase van, kao da promatra ne bi li i sam vidio nekoga nepoznatoga.

Stiskao je šaku, vjerojatno nesvjesno. Ali nije imao sreće – selo je bilo

prazno. Jedino se vjetar igrao po njegovim ulicama. Najzad, Garet progovori: "Ništa se ti ne brini. Neće takvi stvarati

probleme u ovom selu. Nego, hajde ti veĉerati. Thomas je već jeo."

Kalahadu se jelo nikada nije trebalo nuditi dva puta. On je većzaboravio strance i ugodno mljackao komad pilećeg batka.

Idućeg jutra, Kalahad je rano ustao. Sinoć je do kasno razmišljao ostrancima, i bivao sve znatiţeljniji. Ţelio je popriĉati sa svojim prijateljem Arnoldom, koji je ţivio samo dvije ulice dalje, odmahiznad svratišta "Kod debelog Toma". Debeli Tom je bio Arnoldovotac, i otvorio je to svratiste davno prije nego je Kalahad bio roĊen.Tamo bi se naveĉer ĉesto okupljali seljaci i priĉali zgode i nezgode uztopao kamin i pokoji vrĉ vina ili piva.

Kalahad nije smio zalaziti unutra, ali bi se ipak katkad iskrao

unutra kako bi došao do Arnoldove sobe. Baš je veselo šetao ulicama,kada ispred sebe ugleda stranca kako na dobrih sto metara udaljenosti

maršira u njegovu smjeru. Ovaj je nosio koţno odijelo, i imao jezeleni plašt i kapuljaĉu navuĉenu preko glave. Preko usta je nosio crnirubac, a preko ramena mu se ljuljao dugaĉak luk dok mu se na leĊimaklatio tobolac sa strijelama. Izgledao je miran, i nekako je

hladnokrvno prolazio kroz selo, dok su ljudi okretali pogled za njim.

Oĉito mu nije smetalo da drugi bulje u njega. Kalahad primijeti da je

skrenuo prema svratištu, koje je bilo i njegovo odredište. Mirno je staodok je stranac prolazio pored njega.

Mirisao je na borove, a za razliku od ostalih, njegovo odijelo je bilosasvim uredno i ĉisto. Ovaj stranac u Kalahada nije izazvao strah.

Naprotiv, Kalahad je bio zadivljen. Pratio ga je u stopu a zatim,

kada i on, ušao u svratiste. Kada je stranac ušao u tamnu krĉmu, tihiţamor naglo utihnu, i mnoge oĉi si jevnuše prema vratima.

Kalahad osjeti blagu nelagodu, a stranac hladnokrvno ušeta i krenu

ravno prema stolu u kutu, za kojim je sjedilo još nekoliko stranaca.

Svi su šaputali, i kada je ĉovjek, kojeg je Kalahad pratio u krĉmu,



došao do stola, oni ustadoše i pozdraviše se s njim rukujući se, a ondamu ponudiše mjesto. Kalahad krene uza stepenice, a pogledom je

strijeljao po krĉmi. Za šankom je sjedio onaj krupni stranac kojeg je

vidio juĉer na brdu. Debeli Tom, ĉovjek s velikim podbratkom iogromnom, okruglom trbušinom je bio pomalo uznemiren, ali je nalicu imao zadovoljan osmijeh – oĉito je da će svi seljaci ţeljeti popriĉati o ovim došljacima i iznijeti svoje teorije o njihovu dolasku, anajbolje mjesto za to je bila njegova krĉma. Kalahad tiho otvori vratakoja su vodila na kat, i povuĉe bravu. Vrata se uz škripanje otvoriše ion ude i ode ravno do Arnoldove sobe i ušulja se unutra. Kalahadoĉito nije imao naviku kucati. Arnold je bio sitan djeĉak kratke, plavekose. Lice mu je bilo okruglo i zdepasto. Djeĉak je imao nekolikokilograma viška što se vidjelo na njegovom trbuhu. Piljio je kroz prozor dok gaje Kalahad pozdravljao s jednim "Hej", a onda se

namjesti do Arnolda. "Hej!", odzdravi Arnold. "Baš gledam, enotamo, iza onog drveta sam jutros vidio nekoliko stranaca kako

razgovaraju. Ali sada ih nema", nastavi Arnold.

"Moţda su dolje u krĉmi?", zapita Kalahad.

"Moţda. Otac mi ne dopušta da siĊem. Kaţe, moţe postati opasnoako bi se neki od njih napio... Glupost!", planu Arnold na kraju.

Kalahad se odmakne od prozora i sjedne na krevet, jer vani nije

bilo niĉega zanimljivog. Ulice su bile pr azne. "Što misliš, jesu liopasni?", zapita Kalahad, kao da nekako potajno oĉekuje potvrdanodgovor.

Arnold reĉe: "Sigurno. Sinoć je kasno ovdje došao jedan ogromanĉovjek i na leĊima je nosio ovoliku sjekiru!", i razvuĉe ruke kolikogod je mogao. Prema njegovim poimanjima, sjekira je bila ogromna.Kalahad je zadivljeno gledao u Arnolda, a u glavi je zamišljao kako bitakvo oruţje izgledalo. Arnold mu je još nešto objašnjavao, ali jeKalahad bio zatoĉen u vlastitim mislima. Naposljetku, Arnold povisiglas: "Jel' 'oćeš il' nećeš?". Kalahad ga zbunjeno pogleda.

Arnold ponovi: "Hoćeš li da odemo do rijeke i borimo se drvenimmaĉevima? Neki dan sam napravio nove. Ovi se ne bi trebali slomiti

tako brzo kao stari." Kalahad razmisli koju sekundu, a onda kimne



glavom, i obojica izletješe iz sobe i projuriše kroz krĉmu. Svi strancisu i dalje mirno sjedili, te tajanstveno šaputali. Jedan od njih je pokazivao nešto rukom po stolu, kao da pravi plan neĉega.

Kalahad se više nije bojao tih ljudi. Štoviše, imao je ţelju da bašsada ode tamo do njih i upita ih kako se zovu i što hoće u njegovuselu. Kada je taj plan izjavio Arnoldu, on samo propiskuta: "Zar bi to

smio?"

Kalahad osjeti nagli nalet hrabrosti, i navuĉe hlaĉe, isprsi se i odese ravno do stola za kojim su sjedili stranci.

Kada je stao pred njih, oni svi odreda utihnuše i zagledaše se unjega. U naletu uzbuĊenja zaboravio što je mislio reći. Stranci su ga idalje hladno gledali svojim prodornim oĉima.

Odjednom, poput munje, Kalahadu sijevne pred oĉima i on se naĊe

na zemlji. Shvatio je daje dobio pljusku. Pogledao je gore i ugledao

Debelog Toma, koji se ispriĉavao za incident, crven u licu kao rak.Onda Kalahadu dobaci jedan otrovan pogled i ode nazad za šank.Stranci nisu niti trepnuli.

Kalahad je sada opet bio uplašen. Najzad, jedan od njih ustade i

pruţi ruku Kalahadu, te ga podiţe sa zemlje. Kalahad je piljio u njega."Kako se zoveš?", dobroćudno ga zapita stranac, koji imaše crnu kosu,dugu do ramena. Oĉi su mu bile lijepe i sjajne. Na sebi je imao koţnoodijelo, ali skrojeno vrlo precizno i s umijećem.

Kalahad je zurio u njega, prouĉavajući lice, koje je imalo krajnjedobroćudan izgled, a onda odgovori: "Kalahad."

Stranac kimnu glavom, a onda reĉe: "Dobro, Kalahad. Trebaš li tinešto?"

Na to on odgovori: "Ne, ali ţelio bih znati tko si ti i ovi tvoji prijatelji?" Onda pogleda u njegove prijatelje, a jedan od njih gaje

promatrao krajnje mrko. "Najbolje da za sada za tebe ostanemo

stranci. Tako će biti bolje za sve nas." Onda izvuĉe blijed osmijeh. Na to se Kalahad ohrabri i upita: "A što radite ovdje?"

Stranac tada pogleda u prijatelje, i s blagom primjesom tuge u glasu

odgovori: "Slijedimo sudbinu. Nadam se...", i onda se još jednom

nasmiješi. Poslije toga potapša Kalahada po glavi i vrati se za stol



prateći to rijeĉima: "Bolje je da odeš i ostaviš nas da razgovaramo."

Kalahad se na te rijeĉi okrene i ode do Arnolda koji je sve to gledaoi grizao nokte. "Što su rekli!?", odmah zapita Arnold kada je Kalahad

prišao. Kalahad odgovori: "Idemo do rijeke. Ispriĉat ću ti kasnije, kada

izaĊemo."

Na putu do rijeke, Kalahad mu je ispriĉao tu priĉu, ali uizmijenjenoj verziji. Naime, u toj verziji, onaj stranac mu je rekao da

lovi zmaja koji ţivi ispod Arnoldove sobe, u što Arnold nije povjerovao, jer je Kalahad svaki put kada bi iznova priĉao tu priĉu,ubacivao nove detalje, koji se nisu slagali s onima iz prošlih priĉa.Kada su napokon stigli do rijeke, Kalahad je dograbio drveni i

zamišljao da drţi pravi maĉ. Neko vrijeme su se igrali maĉevanja.Jedan je bio vitez, a drugi razbojnik, pa bi mijenjali uloge. Kada se

već smrklo, krenuli su kući. Malo prije nego će izbiti na cestu, zaĉušetopot konjskih kopita. Netko je jahao prema selu.

Bila su to dva jahaĉa. Polako su prokaskali pored dva djeĉaka inastavili prema selu. Nosili su velike maĉeve za pojasevima.

Kalahadu je sve to bilo strašno sumnjivo. Nije mogao doĉekatikada će napokon otkriti tajnu tih silnih lutalica. Nakon što su jahaĉe izgubili iz vida, oni se pogledaše, slegoše

ramenima i nastaviše pješice kući. Bili su umorni i gladni pa nisu

previše priĉali. Put do sela je bio uobiĉajen. Zrikavci su ih pratili svojom pjesmom,

a mladi mjesec im se smiješio s neba, polagano izvirujući iza oblaka. Ali u zraku se osjećala neka napetost. Samo što Kalahad nije

mogao znati što je to.



SUDBINA

Idućeg dana, Kalahad je ustao popriliĉno kasno. Sinoć se najeo kaonikada do tada, a zatim se toplo ušuškao, tako daje spavao sve do podneva.

Nakon što je ustao i protegnuo se, na brzinu je bacio staru pidţamusa sebe i obukao svoju dnevnu od jeću. U kući nije bilo nikog. Nakonšto je pojeo jabuku, izašao je van. Na ulici takoĊer nije bilo nikog.Kalahad odluĉi potraţiti Arnolda. Samo što je zašao u ulicu gdje je bila krĉma, ugleda desetak stranaca kako, poredani u krug,razgovaraju. Kalahad se prišulja bliţe, sakrivajući se iza stare prikolice.

"...to nije dobro. Troje nas nedostaje", govorio je jedan.

"Nema veze. Moţemo izdrţati i ovako. Moramo", odgovori drugi. Treći se ubaci u razgovor: "Je li itko vidio Aranoksa?"

Svi odgovoriše da nisu. Na to onaj, što se obratio Kalahadu ukrĉmi, progovori: "Sa, ili bez Aranoksa svejedno nam je. Naš cilj je idalje prisutan. Selo mora biti zaštićeno!" Onda se povuĉe korak unazad. Ostali poĉeše da kimaju glavom kao da odobravaju.

Jedan u gomili progovori: "Tako je. U Velveronu smo se uvijek

drţali zajedno! Drţimo se i ovdje!" Tada nastane kratki ţamor i onaj prvi ponovno progovori: "Znate što vam je ĉiniti. Kada vrijeme doĊe, budite ovdje." Nakon toga se raziĊoše.

Kalahad tada izaĊe iz svog zaklona i uĊe kod Arnolda. Nakon štomu je ispriĉao što je ĉuo, ponovno su cijeli dan smišljali priĉe i povremeno uzimali drvene maĉeve i igrali se. U tome im proleti dostasati. Najednom, kroz prozor se zaĉu graja i tutnjava koraka. Kalahad proviri kroz prozor i ugleda desetke ljudi kako ubrzano i krajnje

uznemireno hodaju prema izlazu iz sela. Kalahad uzbuĊeno reĉe:"Nešto se dogaĊa! Idemo vidjeti stoje!" Arnold i on izletješe van.

Slijedili su nekoliko ljudi i s njima došli do gomile koja se okupila



na samom ulazu u selo. Kalahad nije shvaćao što se dogaĊa, a nijeništa vidio, jer je bio prenizak. Zato se pope na jedan oveći kamen uzcestu i prope se na prste. Sunce je bilo zaţarilo nebo, i crveni tonovi

su obojili oblake u krvavu boju, a negdje s jugozapada se dizao gust icrn dim. Sukljao je visoko u nebo. To nije slutilo na dobro. Kalahad je

opet osjetio napetost u zraku, blisku opasnost i to mnogo jasnije nego

prošli put. Nešto loše se spremalo. To se vidjelo i na licima odraslih.Bila su blijeda i uplašena.

Neki su cvokotali, a drugi su opet blijedo buljili u dim, koji se

poput nekog krilatog demona, širio po nebu, bacajući hladnu, ukletusjenu na tlo. Kalahad je pogledom traţio svog oca ili brata u tojgomili, ali ih nije bilo. No pogledom je uhvatio onu grupu stranaca

kako stoje uza zid i nešto se došaptavaju. Ni oni nisu izgledali presretni. Lica su im bila ozbiljna, a oĉi su im izgubile stari sjaj.Pogledi su im bili ukoĉeni. Kalahad osjeti neku muĉninu na sve to ispusti se s kamena.

Baš se zaputio kući, kada zaĉu glas svog brata kako ga doziva. Brat

gaje traţio. Otac je htio da se vrate kući. Kada su ušli u kuću shvatiše

da tamo vlada polutama. Zavjese su bile navuĉene na prozore, a otac je sjedio za stolom pišući neko pismo. Kalahad sjedne do njega, ali

nije znao ĉitati, pa nije shvatio što otac piše. Švrljanje po papiru je završilo za nekoliko minuta i Garet pozove

svog starijeg sina da to pismo dostavi zna već kome, i da se potomodmah vrati kući. Kalahad nije vidio ništa ĉudno u tomu, jer nije to bilo prvi puta da njegov otac piše nekakva pisma i šalje ih po drugima.Thomas je dograbio jabuku a onda izašao. Otac poĉne pripremati

veĉeru, dok je Kalahad švrljao po komadu papira. Poslije veĉere, Kalahad ode u svoju sobu i poĊe se pripremati za

poĉinak. Taman je legao, ali prije spavanja bi uvijek oţednio, što je bila više loša navika nego potreba. Odluĉi otići po ĉašu vode. Kada jedošao do kuhinje, zaĉuje razgovor izmeĊu oca i brata, koji se oĉitovratio nedavno, jer je bio zadihan. Otac ga je upitao: "Kako je

prošlo?" Thomas, hvatajući dah, odgovori: "Aranox nije tu. Njegove

kolege kaţu da mu nema niti traga ovih mjeseci. Sumnjaju da je



moţda poginuo." Otac je lupao šakom o stol i govorio: "Poginuo? Onmi je bio najveća nada. I prijatelj. Sudbina je posebno okrutna ovih

dana. Ahhh. Morat ćemo bez njega. Slušaj me sada, Thomase!" Potom

zaĉuje korake, te škripanje stola po drvenom podu. "Pomozi mi!", reĉe promukli oĉev glas, koji se jedva suzdrţavao od suza – vijest ga je

ozbiljno potresla. Garet je zvuĉao kao da gura nešto teško. Zatimodjekne glasan i tup udarac o pod. Kalahad sada već nije mogaoodoljeti, pa proviri kroz vrata. Vidio je oca i brata kako sjedne pored

one zlatne škrinje što ju je Kalahad vidio onog dana kada mu je majka bila pokopana. Otac ju otvori, a iz nje prodre prigušeno svijetlo. Oĉinjegovog brata se zakrijesiše.

Otac stavi ruku u škrinju i zazvuĉi struganje metala, a nakon togaotac izvuĉe prelijep maĉ. Bio je sjajan poput zvijezda, a njegov balĉak od zlata bio je urešen poput grana vilin-drveta, Esmirona.

Maĉ se doimao posve laganim, jer ga je otac okretao u ruci poputštapa.

Kalahad je zadivljeno gledao dok je otac govorio: "Thomase,

slijedi nam crno vrijeme. Ako se meni što dogodi, uzmi ovaj maĉ.

Ĉuvaj sebe i svog brata. Maĉ je vilenjaĉki i lagan je kao perce, pa zatonećeš imati problema koristiti se njime. Jesi li me razumio?" Thomas potvrdi i upita: "Oĉe, otkud tebi taj maĉ?" Garet odgovori: "Nije bitno.Maĉ će biti ovdje, u škrinji. Ne diraj ga ako baš ne budeš morao, jesi lirazumio?" Onda odloţi maĉ nazad u škrinju, pa reĉe:

"Sutra se moţda budeš morao suoĉiti s Orkovima4. Priĉao sam ti onjima i ranije, ali prva borba s tim stvorovima je najgora. Najvaţnije je da se ne uplašiš." Thomas se zagleda u oca i zapita ga: "A onaj dimna jugozapadu oĉe? To su Orkovi, zar ne?".

Otac ostavi maĉ nazad u škrinju pa reĉe: "Da, sine. Vjerojatno"

4 Orkovi su pripadnici krvoloĉnih plemena što ţive uz

granicu Halderona i Songorna. Opasni su, nemilosrdni i strašni protivnici. Obiĉno se koriste crnom magijom i skloni suveliĉanju demona. Ţive od pljaĉke i već mnogo godina su

ozbiljan problem Halderonu.





Na ulazu u selo se okupljala gomila muškaraca, ukljuĉujući injegovog oca i brata koji je dogr abio sjekiru iz dvorišta. Neki glas jeneprestano vikao: "Evo ih idu. Vidim plamenove! Tu su, odmah ispred

sela!"Kalahad priĊe bliţe, i vidje strance kako skidaju pelerine iza jedne

kuće. Ispod pelerina su imali koţne i ţeljezne oklope, a u rukamaoruţje. Većina je koristila maĉeve, ali onaj veliki je nosio ogromnu

sjekiru, dok su druga dvojica nosili luk i strijele.

Najednom iz daljine zatuli zvuk roga. Melodija je zlokobno

zvuĉala, a otegla se u ono što se Kalahadu ĉinilo kao vjeĉnost. Njegovo srce je kucalo oteţano, udisaji su mu bili ispresijecani, pogled uplašen. Kada se više nije ĉulo, oni stranci se raziĊoše nanaredbu jednoga od njih, a ona je glasila: "Ĉuvajte selo! Ţivotima akotreba!"

Onaj iz krĉme se popne na kamen na kojemu je Kalahad tu istuveĉer stajao i obrati se ljudima koji su se nagurali na ulaz sela:

"Ljudi! Saslušajte me! Noćas ubijamo Orkove! Ali noćas Orkovinisu sami! S njima su mnogo gora bića! Stvorovi koji nisu s ovoga

svijeta! Savjetujem vam da ih se klonite ako ikako moţete! Nitko odvas im nije dorastao! Ostavite nama da se pobrinemo za njih!"

Netko iz gomile mu dobaci: "A koji su to stvorovi!?"

Stranac odgovori: "Jesi li ikada ĉuo za Armithrose?"

Nije bilo odgovora, na što stranac reĉe: "To sam i mislio. Ako ihvidite, ne suprotstavljajte im se! Lako ćete ih razlikovati od Orkova, pa nema potrebe a niti vremena da ih opisujem. A sada se maknite s

ulaza u grad ili ćete biti pokošeni poput slamĉica. Sretno i neka vas

Trisfalova zvijezda veĉeras prati", završi on, te siĊe s kamena. Gomila se udalji od ulaza u selo i ode dublje u njega, te se

naposljetku raširi po svim ulicama. Na ulazu su ostali samo oni strancii još jedan ĉovjek iz sela koji je bio naoruţan kopljem.

Kalahad se sakrio u visoku travu pored onog kamena i odatle

promatrao daljnji slijed dogaĊaja. Jedan od stranaca povika: "Ţivihrabro!" Ostali ujedan glas uzvratiše: "Umri ĉasno!" Podigoše svoja

oruţja u zrak. Dvojica sa strijelama se popeše na stabla i stadoše





jaĉe stisnuli svoje oruţje. "Tim bolje!", povika jahaĉ pa se zlobno nasmija. Kroz otvore za oĉi

njegove kacige stane sjati uţareno, crveno svjetlo. Najednom nešto

procijuka kroz zrak i jahaĉ se trţne. Iz ramena mu je stršila strijela. Konj se propne a jahaĉ se prodere: "POBIJTE IH!!!"

Najednom se razli graja Orkova iza njega, a zemlja se zatrese od

stupanja vojske. Stranci se povukoše nekoliko koraka, a onda ukopašena mjestu. Orkovi su projurili ravno kroz ulaz te se sjurili na grupu

ratnika. Jedan od stranaca podiţe ţezlo u zrak i zamahnu premaOrkovima. Odjednom kao da se neki val zraka obrušio na njih iOrkovi u prvim redovima bijahu razbacani. No ostali su i dalje jurili.

Strijelci su ih obarali, no Orkova je bilo puno. Ušli su u borbu sastrancima.

Onaj veliki sa sjekirom se razmahao uokolo, bacajući po petOrkova odjednom. Ostali su se obraĉunavali s njima kako su znali.Maĉevi su sijevali i iskre zujale na sve strane. Dvojica Aratara padoše pod oštricama Orkova. Najednom se iz sela zaĉuje dernjava, a izmraka izroni cijela ĉeta hrabrih seljana koji su jurišali k orkovima.

Orkovi se raširiše po ulici i stadoše nasrtati na ljude. Kalahad je leţaona zemlji, sakriven u travi – prestravljen, zgroţen ali odluĉan – pokušavao se izvući odatle što je brţe mogao.

Otpuzao je iza jedne kuće se odatle odšuljao do iduće. Bitka je i

dalje trajala na glavnoj ulici. Orkovi su potiskali ljude u unutrašnjostsela. I stranci su se borili, ali su padali jedan za drugim. Već su ih petorica bili mrtvi, ukljuĉujući oba strijelca na stablima. Kalahad na brzinu protrĉa od jedne kuće te se sakr i iza druge. Nadao se da ga

nitko nije primijetio. Provirio je da vidi kako se odvija bitka. Ljudi sugubili. Orkovi su ih potisnuli prema središtu sela. Najednom iz gomileizletješe oni jahaĉi te se probiše kroz ljude, gazeći sve na svom putu iodsijecajući glave svima koji bi im došli pod maĉ. Kalahad ugledakako se ljudi povlaĉe prema unutrašnjosti sela, a stranci su išli zanjima. Tada on skoĉi iz svog zaklona, i poĉne bjeţati prema kući svogoca. Izbjegavao je sresti se s Orkovima, sakrivajući se iza baĉvi, kutija

ili kuća. Orkovi su se već bili raširili po cijelom selu, ubijajući ljude i



paleći kuće. Kalahad je napokon stigao do kuće svoga oca. Kućna vrata su bila

otvorena, a iznutra je dopirala galama.

Njegov otac se borio s jednim Orkom. Ork je nosio sjekiru i mahao je njome oko sebe, a njegov otac je izbjegavao te napade.

Ork najednom zamahnu sjekirom i promaši Gareta, te se onazabode u drveni stol, na što Garet potegnu maĉ i Orku odrubi glavu jednim udarcem. Kada je ugledao Kalahada, glasno ga pozva u kuću.Kalahad utrĉa unutra, i sakri se iza oca, koji ga opomenu: "Zar tinisam rekao da se sakriješ unutra? Traţio sam te! Već sam pomislioda su te oteli!... Bjeţimo iz sela! Nećemo se moći obraniti!" Samo što je to rekao, dvojica Orkova i jedan jahaĉ stanu pred kuću. "Doveditemi djeĉaka!", naredi jahaĉ.

Orkovi se nagrnuše unutra, a Garet ih stane obarati jednog po jednog. Kalahad je uzeo noţ kojim je obiĉno rezao kruh, ali sada ga jekoristio kao oruţje i ubo je u ruku jednog Orka koji ga je pokušaooteti. Ubrzo Orku odleti glava s ramena, a Kalahada poprska orkovska

krv. Otac je bio ranjen, ali gaje i dalje štitio. "Bjeţi iz kuće!", naredi

mu.Kalahad pogleda oko sebe, ali nije znao kuda da izaĊe. Okrenuo se

i traţio prozor, ali nije bilo niti jednog.

Najednom zaĉu glasan uzdah svog oca. Kada se Kalahad okrenuo, vidio je da je mraĉni jahaĉ njegovog oca

probo maĉem kroz leĊa. Maĉje Garetu izašao na trbuh. Sobom se razliglasan smijeh i Garet padne na koljena, a onda pogleda u ranu i vršak maĉa kako str ši iz nje. Jahaĉ ga odgurnu nogom i izvuĉe maĉ iz njega.Kalahad je bio prestravljen. "Znaĉi, samo si još ti ostao!", siktao je jahaĉ, ĉineći teške korake prema djeĉaku koji je stajao u kutu. Oko jahaĉa je primijetio plamenu auru. Jahaĉ doĊe do djeĉaka, a onda ga

po obrazu dotakne vrhovima prstiju na kojima su bili ogromni nokti.

Kalahad ga naglo napadne onim noţem koji je imao u ruci i odsjeĉe jahaĉu dva prsta, koji padoše na zemlju i istog trena ispariše. Jahaĉvrisne, a onda poseţe za svoj maĉ.

Podigao ga je i tren prije nego je udario, ogromna dvostrana sjekira



zabi mu se u desno rame, gotovo mu odsjekavši ruku. Jahaĉ bolnozareza i padne na koljena. Kalahad iza njega ugleda onog ogromnog

stranca i svog brata Thomasa do njega. Stranac dubokim glasom

dobaci Thomasu: "Hajde, što ĉekaš?! Vodi maloga na sigurno!" iizvuĉe sjekiru iz jahaĉa koji se srušio na zemlju.

Thomas je zgrabio oĉev maĉ, uzeo Kalahada pod ruku i iznio gavan kuće. Stranac ih je slijedio. Prije nego su došli do prvog skretanja,iz kuće se izvukao onaj jahaĉ, te poĉne dozivati svoje suborce. Ubrzose oko njega okupila gomila Orkova te još jedan jahaĉ. "Bjeţite!",drekne dubokim glasom stranac i stane u obrambeni stav. Thomas

kimnu glavom, a zatim stane trĉati onoliko brzo koliko je mogao. Iza

sebe je ĉuo galamu i odzvanjanje ĉelika koji sijeĉe meso. Orkovi suurlali. Zveket metala mu je bušio uši. Izašao je iz sela kroz mala vratau vrtu iza neke kuće.

Plamen je sada zahvatio cijelo selo i ĉinilo se da i samo nebo gori. Thomas je nosio Kalahada prema rijeci, u ono njegovo tajno

skrovište. Kalahad je tek sada shvatio da mu je otac poginuo i putem je zaplakao. Kada su došli tamo, Thomas uĊe zajedno sa njime u

jazbinu, te ga prigrli uz svoje, krvlju pokriveno tijelo. "Ššššš! Smirise", govorio je on Kalahadu koji je jecao. Kada se Kalahad napokon

smirio, Thomas se potrudi govoriti mirnim glasom, koji je ipak

podrhtavao: "Slušaj me sada dobro! Ja se moram vratiti u selo! Moram pronaći Marijanu!"

Kalahad ga je gledao zbunjeno. Upita brata: "A zašto me ostavljašsamoga?" Thomas, kao daje oĉekivao to pitanje, odgovori:

"Zato što je ona moja djevojka. Ostala je zatoĉena u Trisfalovomhramu, zajedno s ostalima. Bojim se da bi im Orkovi mogli nauditiako vide da su tamo. Vratit ću se odmah! Obećavam!"

Kalahad reĉe: "Nemoj ići!" Thomas uzvrati: "Moram! Ona mi jedjevojka!" Na to Kalahad zajeca: "Ja sam ti brat!"

Thomas reĉe: "Oprosti, ali to je jaĉe od mene. Znam da ćeš toshvatiti jednog dana."

Onda se polako izvukao iz jazbine i nestao u noći.

To je bio posljednji put da je Kalahad vidio svog brata...



IZ PEPELA

Koliko li je samo vremena prošlo? Sati? Ili moţda dana? Kalahadnije znao odgovoriti na to pitanje. Osjećao se kao da svijet oko njegane postoji. Nije osjećao ništa. Nije znao niti gdje je. Je li dan ili noć? Nije bilo vaţno. Otkucaji srca su odjekivali poput bubnjeva u njegovojglavi.

Dugo je vremena proveo u tom stanju izgubljenosti. Najednom, kao

da je netko ponovno udahnuo ţivot u njega, Kalahad naĉini dubokiuzdah koji bješe ispresijecan drhturenjem pluća.

Nakon što je još jednom snaţno udahnuo, Kalahad otvori oĉi. Kaoda je u tom trenutku ponovno oţivio. Sva osjetila su mu proradilaistodobno.

Oĉi su ga pekle, leĊa su mu bila ukoĉena, a koljena iskrvavljena i bolna.

Ţeludac mu je zavijao i krĉao i toliko se bio uvukao da se ĉinilokako je stao probavljati samoga sebe. Kalahad je sjedio u istom

poloţaju, ubrzano dišući još nekoliko minuta. A onda se odluĉi pomjeriti. Rukama se oslonio na tlo, istegnuo leĊa, a zatim na sveĉetiri ispuzao iz jazbine. Napolju ga zaslijepi jutarnje sunce. Kalahad

je ustao i gledao kako rijeka teĉe. Posvuda u blatu su bili tragoviorkovskih ĉizama i otisci konjskih potkova. Kalahad je to gledao

hladno. Kao da je u njemu nešto umrlo. Više nije osjećao niti tugu, niti

bol. Sve je to zamijenila velika praznina. Znao je da je preko noćiizgubio sve što je imao i volio – da mu slijedi teţak ţivot, ali to kao daga nije brinulo. Kao da mu je bilo svejedno. Znao je daje izgubio oca,

no bio je miran i pomiren s time. Sve što mu je sada zaokupljalo um je

bila glad. Uhvativši se za trbuh, polako je šepao prema selu. Hodao jeoborenog pogleda. Nakon pet minuta hodanja, u nosu osjeti miris

paljevine i smrad truleţi. Kada je podigao pogled, pred njim se

ukazalo crno polje smrti. Kuće su bile popaljene i crne. Neke su još



dogorijevale, a iz mnogih se dizao dim. Po ulici su bile gomile leševa.Ljudska i orkovska krv je bila izmiješana i skorena diljem ceste kojom je Kalahad koraĉao.

Osjećao je blagu muĉninu od smrada, ali se borio s n jom. Nastojao je ne misliti na dogaĊaj od prije dvije noći, koliko je proveo u onoj jazbini. Sjećanja su mu sada navirala u glavu. Lupanje Orkova i

tutnjava njihovih teških stopala pored samog ulaza, te dernjava i cikazarobljenika koje vodili. Sve se to miješalo s prizorima osakaćenih iizmasak riranih trupala, raštrkanih diljem sela.

Kalahad je nastojao doći do mjesta gdje mu je bila kuća. Znao je da neće naći puno na tom mjestu, ali nešto gaje vuklo da

proba. Nije se nadao niĉemu. Nikakvom ĉudu. I tada se zaustavio. Došao je do mjesta gdje mu je bila kuća. Sve je

bilo spaljeno, do temelja. Nekoliko greda je stajalo uspravno, ali bile

su spaljene i crne, toliko slabe da su izgledale kako će puknuti i nanajmanji dašak vjetra. Kalahad uĊe u prostor gdje je nekada bila

njegova soba, te sjedne na mjesto gdje mu je bio krevet. Nije plakao

niti je tugovao. Samo je sjedio i nije mislio ni na što. Najednom mu

padne na pamet nešto ĉega se prije nije sjetio. Farme. Otac je tamo ĉesto drţao nešto hrane za okrjepu poslije teškog rada.Polako se podigao sa svog mjesta, te prekoraĉio preko spaljenogkostura svoga pokojnog oca i nekoliko kostura Orkova. Mirno je

izašao iz sela. Put koji je vodio prema farmi je bio ugaţen. Orkovi su prošli tuda.

Kada je došao do farme, uvidio je kako je sve što su sadili ugaţeno, ada su vrata male šupe razvaljena. Kalahad produţi k njima.

Ušavši u šupu, shvatio je daje sve razbacano i uništeno. Košara shranom je bila srušena, a pored nje su bili raštrkani komadići kruha nisam ne zna kolik o starog, te nekoliko krušaka. Kalahadu kao da je paokamen sa srca. Sjeo je na pod do hrane i poĉeo lakomo jesti, trpajućinove zalogaje prije nego što bi progutao stare. Dvije kruške i komadićstarog kruha su umirile njegov trbuh. Još je bio gladan, ali osjećao sespokojnije. Mozak mu je radio daleko bolje. Poĉeo je shvaćati što se

dogaĊa oko njega. Postao je svjestan svoje situacije.



Ali ona praznina unutar njega je još ostala. Jedan djelić njega je biomrtav. Sada je znao samo da mora preţivjeti. Pronaći sklonište i jelo.

Odluĉio je obići selo, potraţiti moguće preţivjele, mada se nije

nadao tomu, ali se zato nadao da će pronaći nešto što bi mu moglo bitikorisno.

U selu ga je opet doĉekao onaj smrad. Ali Kalahad je već bio priviknut na njega, pa mu je sada smetao manje nego prije. Poĉeo jeobilaziti ulice. Prošlo je pola sata, i on je već bio obišao cijelo selo, alinije pronašao ništa što bi mu moglo koristiti u ovoj situaciji. Otišao jedo jedne kuće koja nije izgorjela do kraja, nego joj je bio samozahvaćen krov, te je tamo pronašao gomilu stare odjeće. Pokrio senjome i tamo ostao leţati. Utonuo je u nemiran san.

Probudio se uz snaţan osjećaj gladi. Pogledao je kroz prozor iuvidio da se vani smrkavalo. Odluĉio je potraţiti hranu. Izašao je, alinije pronašao ništa ĉak ni poslije cijelog sata lutanja. Najednom sesjeti ovaca djeda Williama. Uvijek su bile zatvorene u toru odmah iza

sela. S nadom je otrĉao tamo. Kada je stigao do tora, uvidio je da suovce bile poklane sve do zadnje. Nekoliko njih je nedostajalo i

vjerojatno su ih odveli Orkovi. Ipak, ostale su dvije strvine. Njihova trupla su već poĉela, trunuti i muhe su zujale oko njih.

Kalahadu se zgadi taj prizor i odluĉi potraţiti jelo drugdje. Sat vremena poslije, pomisao da se one ovce pojedu i nije zvuĉala

tako loše. Razmišljao je: "Pa što ako je mrtva? Ionako se ovce koljukada se trebaju pojesti. Mnogo puta sam gledao oca kako pali vatru.

Ako bih dovoljno oprao meso, a onda ga ispekao kako treba, moglo bi

biti ukusno."

Glad ga je nagnala da uzme sjekiru, koja je još uvijek bila grĉevitostisnuta u mrtvoj ruci djeda Williama, ode do ovce koja je bila manje

osakaćena. Podigao je sjekiru visoko iznad glave, a onda udario iz svesnage...

Deset minuta poslije, vatra je pucketala uz zid jedne kuće uz koju

se Kalahad smjestio. Na štap, koji je negdje pronašao, nabio je povelik komad mesa, kojemu je površinski sloj bio sastrugan od pranja.

Komad mesa je sada polagano rumenio cijedeći se iznad vatre.



Kalahad je bio strpljiv i svako malo okretao meso da ne izgori. Nije

mu se sviĊala pomisao da ostane bez veĉere nakon što se pošteno

naradio za nju. Kada je meso bilo gotovo, Kalahad ga pokuša zagristi,

ali onda shvati da je još uvijek prevruće, pa gaje drţao na štapu jošneko vrijeme. Ĉim se meso ohladilo pojede ga s uţitkom. Sit izadovoljan, sjedio je naslonjen uz zid i gledao u zvijezde. Pitao se, da

li stvarno postoji neka viša sila koja je uzela njegove roditelje i da liga oni sada gledaju iz nekog skrivenog, svetog mjesta?

Sliĉna pitanja su mu se neprestano motala po glavi. Kalahad osjeti

da mu se opet spava pa odluĉi otići na farmu potraţiti neki smještaj.Ustao je i otišao po odjeću. Baš je planirao vratiti se nazad na farmu,

kada zaĉuje neko komešanje i bolan smijeh. Okretao se oko sebe, alinije primijetio nikoga. Opet se netko nasmije. Kalahad tada pogleda u

kamenu kuću koja nije bila dogorjela do kraja. Jedan zid je stajaouspravno. Uz njega je, naslonjen, sjedio jedan Ork. Imao je ranu na

trbuhu. Iz usta mu je kapala krv. Kalahad priĊe tom stvoren ju na

nekoliko metara.

Ork ga je gledao jedno vrijeme a onda reĉe: "Što sad ĉekaš!?

Dolazi ovamo!" Kalahad je i dalje mirno stajao na mjestu. Ork jenastavio priĉati, a Kalahadu se ĉinilo da Ork priĉa sam sa sobom – "Ĉini se da je jedan ostao ţiv..." Onda duboko i bolno udahnu, pa

nastavi: "Mora da je to onaj koji je zaboravljen sinoć. Ha! Bolje zamene. Dojadilo mije jesti hladno meso. Znaš, ljudi nisu baš ukusnikada se ohlade. Ali ti... da... ti..." , Ork je gledao Kalahada. "Ti mora

da si topao. Dolazi ovamo!... Što ĉekaš kojeg vraga! Dovući te bijednenoge ovamo! Odmah!"

Kalahad stisne šake, ali se ne makne s mjesta. Ork, uvidjevši kakone vrijedi vikati, nastavi tišim glasom: "Hajde, doĊi. Obećavam, nećuti ništa. Evo, pogledaj! Ţelim ti dati dar!! Ništa više! Obećavam!" Ork se zagleda u Kalahada.

Kada je vidio da mu ovaj ne pilazi, Ork se prodere: "Ahhh! Ti malo

derište! Pokvareno ljudsko smeće! Dolazi ovamo, kad ti kaţem! Ĉimse oporavim, uhvatit ću te i onda ću ti vlastitim šakama išĉupati utrobu

i pojesti je pred tvojim oĉima! Ĉuješ li me!? Dolazi ovamo!!!"



Kalahad više nije stajao na mjestu, nego je odluĉno koraknuo

prema njemu.

Ork se nasmiješi. Kalahad napravi još jedan odluĉan korak.

Najednom se sagne i uzme u ruke maĉ koji je leţao pored jednogtrupla, te produţi prema Orku. Ovaj se pokuša pomaknuti, ali nijeuspio nogama ni mrdnuti. Kalahad stane ispred njega, podigne maĉiznad Orkove glave i udari iz sve snage. Ovaj je podigao ruke kako bi

se zaštitio, ali udar mu odsjeĉe obje šake i on ciknu. Kalahad nastavi

udarati iz sve snage.

Udario gaje po desnom ramenu. Odsjekao je desnu ruku do kraja,

pa je na kraju usmrtio Orka udarcem u ĉelo. Iako je Ork bio mrtav uKalahadu se probudilo nešto divlje. On nastavi udarati iz sve snage.Mrcvario je truplo. Udarao je i udarao i otkidao komade tijela i uporno

mlatio maĉem po truplu sve dok se nije umorio. Napokon ispusti maĉiz šaka, padne na koljena, tik pored Orka. Bio je zadihan i hvatao jedah, kada zaĉu pljesak iza sebe i neĉiji glas: "Bravo! Ĉestitam momĉe.Ali trebao si stati ranije. Bio je mrtav već poslije trećeg udarca. Nisiga baš morao udariti punih dvadeset puta!" Na to se Kalahad trgne i

okrene. Desetak metara iza njega je bila grupica ljudi. Bilo ih ješestero. Petorica su nosila svijetle ĉeliĉne oklope i poluotvorene

kacige što su im štitile uši i nos. Na leĊima su imali plašteve. Kalahad

je ĉesto viĊao ljude koji su bili tako odjeveni. To su bili halderonskivojnici koji su ĉesto patrolirali ovim podruĉjem. Onaj šesti jeKalahadu bio nepoznat. Bio je to mlad ĉovjek, najvjerojatnijedvadesetogodišnjak.

Na sebi je nosio zlatno odijelo s crnim šarama koje su ĉinile oblik

velike kule, unutar pravilne kruţnice. Na leĊima je takoĊer imao plašt,ali na glavi nije imao kacigu. Ĉovjek je bio dosta svijetle puti, plavih

oĉiju, imao bujnu smeĊu kosu. Bio je lijep, a ĉeljusne kosti su mu bilevrlo izraţene. Kalahad ga je promatrao neko vrijeme, a onda ponovnodograbi maĉ u ruke te se podiţe na noge.

"Polako, momĉe! Nema razloga za paniku! Mi smo ti prijatel ji",

reĉe taj mladić, a njegova pratnja se sloţi tako da je svaki od njih

rekao: "Da." Kalahad je bio pomalo sumnjiv, pa upita: "Tko ste vi?"





KOVAČI SUDBING

Kalahad se probudio u toplom krevetu. Pokriven ugodnim i

mekanim pokrivaĉem. Soba je bila smirujuća i lijepa. Pored kreveta je bio stolić na kojemu je bila zdjela jabuka, rumenih i lijepih. Na

suprotnom dijelu sobe je bilo veliko zrcalo. Kalahad je sebe jasno

vidio u njemu. Bio je prljav i umrljan crnilom. Soba je bila ukrašenavazama cvijeća i crveno-zlatnim vrpcama. Kalahadu se uĉinilo dasanja. Nije nikada vidio takav luksuz. Polagano se otkrio i spustio

noge na mekani tepih. Uţivao je u njemu. Toliko mu je bio drag, da sesagnuo i opipao ga rukama. U tom trenu u sobu uĊe jedna starijagospoĊa prosijede kose zavezane u punĊu. Nije izgledala baš presretna

što se Kalahad onako prljav ispruţio po njenom skupocjenom tepihu,ali jedan tajni sjaj u njenim oĉima, koji je Kalahad odmah primijetio, pokazivao je da ona voli djecu.

"Jesi li izgubio nešto, djeĉaĉe?", zapita ga ona visokim glasom i podignute glave. Kalahad ustade i reĉe: "Nisam. Samo sam mirisaoovaj tepih. Baš je lijep." Na to se stara gospoĊa nasmija. Prišla mu je i posjela ga na krevet do sebe.

"Ja se zovem Antonia. Kako je tvoje ime?" , upita ga gospoĊa našto on odgovori kako se zove. "Dobro, mladiću. Sada ćeš se oprati, aonda ćemo na veĉeru. Sluškinja će ti pokazati gdje je kupaonica i kakodaju koristiš." Kalahad je prestao slušati kod "onda ćemo na veĉeru".

Bio je gladan i nije vidio razloga da se kupa. Bio je sasvim ĉist, ako senjega pitalo. Ali otac ga je uĉio da se mora ponašati kulturno kada je ugostima i blago popuštati domaćinima, naroĉito damama. Zato sesilom osmjehne, ustade i kriomice zgrabi jednu jabuku stoje bila na

stoliću pored kreveta. Antonia se nasmija i reĉe mu: "Slobodno ihuzmi sve. Imamo više nego dovoljno jabuka. Ja i gospodin Reginaldne jedemo puno. Sami ţivimo ovdje s jednom sluškinjom. Vidiš, mi

nikada nismo imali djece. Tako smo usamljeni na našem imanju.



Uvijek nam je drago kada nam stignu gosti." Kalahad je odmah

zavolio ovu gospoĊu. Podsjećala ga je na njegovu majku. Ubrzo usobu doĊe sluškinja. Bila je obuĉena u crno-bijelo odijelo i nosila je

kapicu na glavi koja se Kalahadu ĉinila vrlo smiješnom. Sluškinja gajeuhvatila za ruku i provela ga kroz dugaĉak hodnik. Zatim su skrenuli

lijevo, i nastavili jednim malo kraćim hodnikom, a onda su sišli nizstepenice u jednu prozraĉnu prostoriju. Odmah do stepenica su bilavrata kroz koja gaje sluškinja provela i on se naĊe u kupaonici. Bila jeto mirišljava soba ukrašena raznim cvijećem. Usred sobe je bio bazen pun tople vode. Sluškinja naredi Kalahadu da se skine, što on i uradi aonda bez ĉekanja naredbe uleti u vodu. Tamo gaje sluškinja izribalasapunom i ĉetkom, te mu oprala kosu. Kalahad je uţivao u kupki.Kada je završila, veselila gaje pomisao o veĉeri. Pred jednim velikimogledalom sluškinja gaje posjela na stolac i poĉela ĉešljati. Rekla je dase zove Eliza, i da sluţi obitelj Stolner već pune ĉetiri godine.

Savjetovala je Kalahadu da pazi kako će se ponašati na veĉeri, jer

gospodin i gos poĊa Stolner nemaju djece i već neko vrijeme traţeneko na usvojenje. TakoĊer se raspriĉala kako je Kalahad savršenih

godina, i da će, uz malo dobrog ponašanja, zadobiti njihova srca.Kalahad ju je paţljivo slušao. Ţelio je mjesto gdje će ţivjeti, ali nijeţelio nove roditelje. Nije ţelio nikakvu obitelj. Bilo bi mu prebolno ponovno je izgubiti.

Kada je ĉešljanje bilo gotovo, Kalahad se pogleda u ogledalo, ishvati kako izgleda sasvim lijepo. Koţa mu je sada bila dalekosvjetlija. Eliza mu je donijela lijepu i kvalitetno skrojenu odjeću. Bila je tu bijelo-ţuta košulja s crnim hlaĉama. Zatim je dobio cipele i

izgledao je kao pravo plemićko dijete. Tada ga Eliza odvede u blagovaonicu. Bila je to raskošno ureĊena hala s velikim stolom okokojega je bilo poredano desetak kvalitetnih i mekanih stolica. Na stolu

je bilo rasporeĊeno skupocjeno posuĊe i pribor za jelo. Kalahad jedobio stolicu udaljenu za dva mjesta od kraja stola.

Do njega je sjedila gospoĊa Antonia. Preko puta Kalahada je sjedio

neki vojnik sa skupocjenim rukavicama koje je upravo skidao i

odlagao na stol. Imao je neki taman pogled i Kalahad mu se nije



previše dopao. Lice muje bilo duguljasto i blijedo, pomalo ţućkastooko usana.

Odmah do njega, a preko puta gospoĊe Antonije, je sjedio princ

Berradras Eiregon. Sluškinja se vraćala nekoliko puta iz kuhinje, svaki puta donoseći na prvi pogled ukusna i soĉna jela, od kojih je Kalahaduţeludac zakrulio još jaĉe. Poţelio je dograbiti batak i umoĉiti komadkruha u juhu od govedine. No ipak se na vrijeme sjetio Elizinog

savjeta, pa je ostao miran, ĉekajući posljednju osobu koja jenedostajala, a to je vjerojatno bio gospodin Stolner.

Nedugo poslije, nakon što su ga svi odmjerili pogledima, jedniugodnim, a drugi teškim i neugodnim, otvoriše se dvokrilna vrata i usobu uĊoše tri osobe. Prva osoba je bio jedan stariji ĉovjek,debeljuškast i rumen u licu, proćelav, punašnih usna i širokih nosnica. Nosio je male naoĉale.

Druga osoba je bio jedan vojnik u sjajnom oklopu, baš istom kaošto gaje imao i vojnik preko puta Kalahada. Bio je neobrijan. Oĉi sumu bile zelene i radosno su gledale u Kalahada cijelim putem do

stolice. Imao je duţu kosu crne boje koja je bila zavezana u konjski

rep. Treća osoba je bila jedna ţena neobiĉnog izgleda. Koţa joj je bilatamno plava. Bila je mlada, zgodna i visoka. Imala je dugu, ljubiĉastukosu i svijetle oĉi.

Na ĉelu je nosila dijademu s velikim rubinom. Bujna kosa joj jedopirala do leĊa. Ţena je nosila dugu plavu haljinu. Haljina je imala prorez, tako da je jedna noga bila vidljiva. Uza se je nosila dugo ţezlo,na ĉijem vrhu je bio plavi dijamant.

Kalahad je pratio pogledom ta tri gosta, a naroĉito ţenu, sve do

njihovih mjesta. Podeblji gospodin je sjeo na proĉelje stola. Onajvojnik je sjeo do Kalahada, a ţena odmah do vojnika, preko puta

Kalahada. Nastao je kratki ţamor. Svi su nešto priĉali osim Kalahada,koji je opĉinjeno zurio u onu ţenu s druge strane stola. Jednom prilikom, ona mu uzvrati pogled i zagleda mu se ravno u oĉi. Kalahad pomsli kako je ţena nevjerojatno lijepa. Tada ga najednom proĊošetrnci i osjeti nekakvu toplinu. Zaĉu mekan ţenski glas, koji kao da je

dopirao negdje iz daleka: "I ti lijepo izgledaš, Kalahade. Ne brini se



ništa. Danas ćemo vijećati o tvojoj sudbini. Što god odluĉili, bit će

dobro za tebe..." Ţena se nasmiješi, a Kalahad stane trljati oĉi. Nijemogao vjerovati svojim oĉima – ĉuo je kako ta ţena govori, ali nije

vidio da joj se usta otvaraju. Najednom Kalahad zaĉuje lupkanje ţliceo ĉašu, i svi se okrenuše prema debelom gospodinu na proĉelju stola,koji je uzeo rijeĉ:

"Hvala vam što ste svi došli i priuštili mi ovakvu ĉast da ugostimsve velike osobe ovog vremena. Većina me poznaje, ali za one koji mene znaju, ja sam Reginald Stolner.

Danas smo tu da na prinĉev zahtjev porazgovaramo o nekoliko

vaţnih tema, ali prije toga, ţelim vam dobar tek." Zatim sjedne i svimu se zahvališe. Tada Kalahad primjeti da su ostali poĉeli jesti, pa ion zgrabi batak i poĉne jesti. Bio je slastan. Tek kada je krenuo uzetidrugi, shvatio je da ga princ promatra ĉudno ali s osmjehom.

Veĉera ja bila više nego ukusna. Ostali su polagano dovršavalisvoje jelo. Eliza uĊe u sobu te oĉisti stol.

Nedugo poslije, svi se uozbiljiše, te saslušaše princa Berradrasakoji je uzeo rijeĉ: "Dragi moji prijatelji, ovdje smo jer trebam vaš

savjet. Kao što znate, Orkovi su ponovno na našim granicama. Prijeĉetiri dana su spalili Einhalon, a prije dva Etron. Ovaj mali djeĉak što je s nama, a ime mu je Kalahad, je jedini preţivjeli. Kalahade", princ pogleda prema njemu, "ţelim ti predstaviti osobe koje su s namaveĉeras.

Naši domaćini, gospodin i gospoĊa, Reginald i Antonia Stolner."Onda rukom pokaza gospoĊu koja je sjedila do njega i u gospodina na proĉelju stola. "Zatim", nastavi princ "do mene sjedi Lord Erwin."Pokaza u onog mrkog vojnika. "Do tebe sjedi general Mathew. Preko puta tebe je ljupka ĉarobnica Evelin.". Kalahad je promatrao sve teosobe, a onda zapitao: "Zastoje ona plava?" Princ odgovori:

"Nikad nisi ĉuo za Ardene? Ona je jedna od njih. Ona je Ardenka.Oni su plavi po prirodi. Zašto, to bi ti bolje objasnila ona sama. Alinemoj se zalijetati sine – starija je nego se ĉini, jer njihova rasa imamnogo sliĉnosti s vilenjaĉkom rasom. Za razliku od nas ljudi, Ardeni

ţive daleko duţe, ĉak i do ĉetiristo godina. Nadam se da ne griješim,



ali Evelin ima blizu osamdeset, zar ne?" Ona se nasmiješi i kimnuglavom u znak odobravanja. Princ se takoĊer nasmiješi te nastavi – "Problem s Orkovima je velik, jer moramo znati kako ih zaustaviti.

Ĉuo sam glasine iz Einhalona da Orkovi nisu sami, već da ih vode zlai opaka bića, koja su daleko opasnija i pametnija od njih. Nadam se da

nam Kalahad moţe ispriĉati priĉu o uništenju njegova sela", reĉe princi sjedne. Kalahad shvati da svi zure u njega. Imao je tremu, no ipak

poĉne svoju priĉu. Priĉao je punih pola sata, opisujući svaki detaljkojeg se sjećao, ĉesto se vraćajući unazad kroz priĉu, ne bi li judopunio nekim detaljima. Govorio im je o Armithrosima, o strancima,

o bratu i ocu. Svi su pozorno pratili, a gospoĊa Stolner gaje uţasnutogledala. Kada je došao do onog dijela kada je ubio ranjenog Orka, priĉu je preuzeo princ: "Nakon što je bez milosti ubio tu gadnu zvijer,djeĉaka smo pokupili i doveli ovdje, na imanje Stolnerovih. Mali je bio premoren, pa je spavao cijelu noć i ovaj dan." Princ zastane, uzme

ĉašu vode, te nastavi: "Prije nego nastavimo odgonetati razlog pojaveArmithrosa i invazije Orkova, molio bih vas da prvo skrenemo paţnjuna Kalahada. Vrlo me je dojmio svojim duhom i voljom. Mogao bi

biti veliki ratnik. Razmišljao sam danas cijeli dan o tome da ga pošaljemo u Velveron k Aratarima na obuku. On je dijamant kojegsamo treba izbrusiti. Razmislite o tome. Trebam odmah vaš odgovor", princ sjedne i dozvoli ostalima da razmisle. Odjednom, gospoĊaAntonia reĉe: "Mislim da je ovaj djeĉak vidio više nego dovoljno krviza svoje godine. Zar ga stvarno morate tamo poslati? MeĊu ljude kojine rade ništa drugo nego ratuju cijeli svoj ţivot? Zašto djeĉaku ne bidopustili da ţivi svoj ţivot mirno, kako netko poput njega i treba! Ja i

Reginald ne moţemo imati svoje djece i bili bismo više negozadovoljni da Kalahadu pruţimo udoban dom i školovanje kakvozasluţuje." Ona sjedne, sva crvena u licu. Princ joj se zahvali na prijedlogu, a onda zapita ostale za mišljenje. Lord Erwin, k oji je sjedio

do princa, ustade s krajnje neugodnim izrazom lica i reĉe: "Vaševisoĉanstvo, mislim da nema smisla slati Kalahada u Velveron. Znateli vi koliki su troškovi školovanja u takvom mjestu? To nije obiĉna

škola! To je škola za Aratare!



Ionako smo tanki sa zlatom, a sada kad su se pojavili i Orkovi. Štomislite, gdje bi ovo carstvo došlo kada bi plaćali školovanje svakomdjeĉaku koji ima imalo talenta za mahanje maĉem!?", završi Lord

Erwin, oĉito zadovoljan samim sobom. Tada general Mathew doda naisti naĉin: "Mislim da bi naše carstvo tada bilo jedno od najjaĉih uSaradriji. Taj ulog bi nam se vratio više nego pedeset puta! Da li viznate koliko vojnika vrijedi jedan sposoban Aratar? Imate li pojma

koliko su Aratari iz Velverona imali utjecaja na povijest ne samo

Halderona, nego i cijele Saradrije!?

Mislim da nema većeg ulaganja od onog u nadarene ljude. Ja samĉvrsto za to da pošaljemo Kalahada u Velveron. Uostalom, Erwine,

mislim da pretjeruješ. Cijena uopće nije velika. Nećemo plaćatitreniranje legije djeĉaka, nego samo jednog – Kalahada. Mislim da

carstvo moţe ţivjeti i bez bijednih tisuću zlatnika. Ionako bi to otišlona njegovu prehranu i plaće uĉiteljima. Opet ponavljam, ja sam u potpunosti za Velveron!"

Svi su rekli svoje, osim Evelin. Ona je šutjela, i pogledom promatrala Kalahada cijelo vrijeme dok su ostali raspravljali o njemu.

Princ na kraju zatraţi i njeno mišljenje. Ona ustane, na brzinu pogledaKalahada. On opet zaĉuje ugodan i topao glas, koji je izgledao kao dadolazi negdje iz daleka: "Ĉini se da tebe ovdje nitko ne pita što ţeliš.Reci mi, dušo, ţeliš li biti ratnik? Jesi li ikada u ţivotu sanjao okarijeri velikog ratnika ili ĉarobnjaka? Hajde, reci mi, slobodno."

Kalahad poĉne govoriti: "Pa, ovaj... mislim da bi htio biti ratnik. Hoću osvetiti svog oca i brata."

Tada opet zaĉu Evelinin glas: "Dobro. Ali taj put vodi na tamnu

stranu. Nemoj biti ratnik kako bi osvećivao, već kako bi sprijeĉio dase to ne dogodi drugima. Nema većeg poziva od ratnika koji spasi tuĊiţivot. A, na ţalost, mi danas trebamo sve više takvih ratnika."

Odjednom Kalahad shvati kako je prošlo samo nekoliko sekundi odkako je razgovarao s Evelin. Ona tada poĉne govoriti normalno, poputostalih: "Ja mislim da danas trebamo svakog poštenog ratnika kojegmoţemo dobiti. U snovima vidim stvari koje vi ne vidite. I znam da

ćemo u budućnosti trebati ratnike koji će izvesti ne samo Halderon,



nego i cijelu Saradriju iz tame.

U njemu vidim veliki talent. Ali pored samog talenta, posebno me

se dojmila njegova volja, njegova ţelja da uspije. Mislim da Kalahad

ne bi nigdje disao slobodnije nego u Velveronskim Arenama. Nanjemu treba poĉeti raditi sada, dok je mlad, dok je njegovo srce jošneiskvareno. Tada moţemo biti sigurni da će on uistinu vratiti dug od bijednih tisuću zlatnika ovom svijetu. U njemu stvarno vidim snagu

koju nemaju neki odrasli ljudi. Ja stojim iza Velverona. Neka ide

tamo. To je njegova sudbina. Tamo je njegov ţivot. Za to je onroĊen."

Na to se Lord Erwin podiţe te zagalami: "Imate li vi pojma koliko je kr voloĉnih Aratara izašlo iz Velverona!? Koliko zlih ĉarobnjaka idanas lunja svijetom!? A gdje su stekli su svoju moć? U Velveronu!Štoviše, ja mislim da to mjesto treba biti zatvoreno! Treba od njeganaĉiniti tvrĊavu. Tada bismo imali daleko veće koristi od tog

prokletog mjesta!" Najednom, on pogleda u Evelin, i u trenu se

zacrveni, kao da mu je netko opalio pljusku, te sjedne na svoje mjesto.

Evelin mu tada reĉe: "Lorde, poštujem ĉinjenice da je Velveron izveo

mnogo krvoloĉnih Aratara i zlih ĉarobnjaka, ali to nije njihova krivica.Tamo mogu naĉiniti ratnika od obiĉnog ĉovjeka, ali ne mogukontrolirati neĉiju dušu. Aratari sami odluĉuju što će biti.

Izbor izmeĊu svjetla i tame je oduvijek bio samo njihov. Ja samupoznata s ĉinjenicom daje vaša kćer poginula od maĉa jednogAratara, ali gledajte dalje od tog dogaĊaja. Pogledajte samo koliko jedobrih Aratara izašlo! Koliko je njih poloţilo svoje ţivote za vrijemeVelike Kuge? Koliko je njih nestalo dok su po Pustošiji traţili

Smaragdni prsten? Što bi bilo da nije bilo njih? Nadam se da stesvjesni da danas nitko od nas ne bi postojao da nije bilo Aratara koji

su zaustavili otvaranje Sedmih vrata prije dvjesto godina! Molim vas

da ne zaboravite njihove zasluge, i ne zaboravite da su jednom i oni

bili djeca. Samo kraljica Sudbine zna Kalahadovu budućnost. A dasmirim vašu, ja sam pogledala u Kalahadovu dušu. Nisam našla tamu,nego veselu i nevinu dušu." Ona sjedne. Vladala je tišina pune dvije

minute, dok je princ razmišljao. Onda on reĉe: "Dakle, odluĉeno je.



Kalahad ide u Velveron. Za dva dana, poći će s Lordom Erwinom dotamo. Nadam se da neće iznevjeriti naše povjerenje, i da će jednogdana nastati legende o njemu."

Gospodin Reginald, koji je do tada sjedio sav crven u licu, progovori: "K vragu. Baš sam se nadao da ću imati nekoga na koga bih mogao prenijeti svoje imanje, ali nema veze. Svatko ima pravo na

svoju sudbinu, a Kalahadova je odluĉena danas. Djeĉak mi se ĉinidragim, pa ću mu rado platiti školovanje. Dobro, makar polovinutroškova. Tisuću zlatnika je puno za mene. Deĉko, sretno ti bilo!"

Tada Evelin doda da Kalahadova sudbina nije odluĉena veĉeras,nego prije njegovog roĊenja. Onda princ nastavi: "Dobro. Erwine,molim te povedi djeĉaka i upiši ga u Velveron." Lord Erwin plane:

"Neću! Dostaje tih skitnica na ovom svijetu! Ne ţelim bitiodgovoran kada novi krvoloĉni Aratar bude harao po svijetu. Neţelim!"

Princ se tada namrgodi i vikne: "Ne ţeliš!? Onda ti, po pravimakoje mi daje moja kruna, nareĊujem da ga odvedeš u Velveron. Nemaviše razgovora na tu temu. Kalahade, vidjet ćemo se sutra. Ostali,

nastavljamo nakon pauze. Moramo otkriti poloţaje Orkova. Nekasluškinja pošalje po izviĊaĉe i odvede djeĉaka u njegovu sobu." Kroz

nekoliko minuta, sluškinja je odvela Kalahada nazad u onu istu sobugdje se pro budio te veĉeri. Dobio je nekoliko igraĉaka, kojima se igraodo duboko u noć, slušajući kako se dolje prepiru priĉajući o Orkovimai broju vojnika koje treba pozvati kako bi branili to podruĉje. Kalahadse osjećao nekako povrijeĊeno. Veĉeras su drugi odluĉivali o njegovoj

sudbini.

Obećao je samome sebi da će u budućnosti on sam odluĉivati osvom ţivotu. Iako nije znao što su oni dolje odluĉili, znao je da će ićiu školu, i to gaje veselilo.



PUT U VELVERON

Idućeg jutra Kalahada je Eliza probudila u samu zor u. Morao se

pripremiti za put. Vani je vladala strka. Kalahad se umio u zdjeli

hladne vode koju mu je donijela Eliza, a onda otišao do prozora. Jošniti jednom nije pogledao kroz prozor te kuće. Tek sada je vidiokoliko je zapravo imanje Stolnerovih. U njihovom dvorištu je bilo nadesetine baklji. To su sve bili imperijalni vojnici. Sunce još nije poĉelo izlaziti, pa je Kalahad samo nazirao obrise ljudi koji su sevrzmali po dvorištu i oko sjenovite kamene ograde koja je okruţivalacijelo imanje. Eliza mu da odjeću i on se presvuĉe. Odmah poslijetoga, odvede ga u prizemlje. Tamo mu je dala tanjur toplog jela kojeg

je brzo pojeo. Kuća je bilo sablasno umrtvljena. Samo je veliki sat, što je visio na zidu, uporno kucao. Kalahadu se zadrijemalo. Tek što jezakunjao, a ĉeliĉni koraci razbiše zid tišine i vrata sobe zaškripaše.

UĊe neki vojnik i upita: "Jesi li ti Kalahad?" Djeĉak odgovori da jest,a vojnik mu reĉe: "Kreni za mnom. Karavana samo što nije krenula iLord Erwin te ĉeka. Poţuri se!" Kalahad se na te rijeĉi podigne i kreneza vojnikom. Pratio gaje do izlaznih vrata. Kada je izašao iz kuće,hladan i svjeţ zrak ga razbudi, a on zijevne razjapivši usta poputsoma. Kolona od desetak vojnika ĉekala je uz koĉiju i nekoliko konja.U koĉiji je sjedio Lord Erwin. Nestrpljivo je oĉekivao polazak. Vojnik koji je vodio Kalahada doĊe do vrata koĉije i reĉe: "Gospodaru, djeĉak

je stigao." Iz koĉije dopre neko gunĊanje i mrzovoljan glas: "NekauĊe, idiote! Moramo krenuti što ranije! Dug je put do Velverona, aonda još do Sinduina!"

Odmah potom Kalahad se ukrcao u koĉiju, sjeo na suprotnu stranuod Lorda Erwina. "Što je sada? Neću te pojesti!", naceri se Lord. Onda promrmlja: "Glupo derište", i naredi vojnicima pokret.

Kalahad je pospano zurio kroz prozor koĉije, samo kako bi

izbjegao pogled Lorda Erwina. Gledao je kako kamena ograda prolazi



pored njega, a zatim kako se redovi drva izmjenjuju. Sve je postalo

poput nekog igrokaza. Poput neke predstave. Ubrzo je poĉeo škiljiti, jer se sunce poĉelo uzdizati iznad obliţnjih brda. Okrene glavu na

suprotnu stranu i zaspi. Budio se još na kratko kada su prolazili prekovelikoga mosta. Na tren zaĉuje tok rijeke ispod sebe, a onda opetzaspi.

Kroz nekoliko sati Kalahada probudi jedan vojnik. Karavana je

stala kako bi se konji i ljudi odmorili. Jela se suha hrana. Nije dobio

puno. Tek toliko da nije gladan. Ionako je bio izgubio apetit. Bio je

previše uzbuĊen da bi mislio na glad. Stalno je razmišljao o školi ukoju treba ići. Kolika je? Hoće li tamo biti djece poput njega? Što ćesve tamo uĉiti?

Sunce je uprţilo i bilo je jako vruće. Vojnici su šetali uokolo,odmarajući noge od jahanja. Lord Erwin je razgovarao s njih nekoliko.Kalahad je promatrao predio oko njih. Bio je to brdovit kraj. U stvari

tek su bili ulazili u brdovitiji kra j, jer su još bili blizu rijeke Dvokrake.Posvuda su bili borovi šumarci. Kolona dobije naredbu da nastavi put."Imamo tri dana puta, i ne ţelim to ostati više nego što moram!",

stalno je ponavljao Lord Erwin.

Nedugo potom, koĉija je opet vijugala po cesti dok su za njom i

ispred nje išli konjanici. Putovali su u pravcu sjevera, predjelomnazvanim Cistoput. Valjda zato što je cesta cijelo vrijeme išla samo u jednom pravcu, ne zavijajući niti malo. A osim toga, u blizini nije biloniti jednog naselja, sve do Paukovog sjecišta cesta, gore na sjeveru.

I tako je karavana nastavljala svoj dosadni put. Korak za korakom.

Kalahad se trudio zaspati, ali nije mogao. Nekoliko muha su mu cijelovrijeme smetale, a vrućina u koĉiji je bila neugodna. Lord Erwin jeĉitao neku knjigu. Kalahad se zastidi što još ne zna ĉitati. Najednomzapita Lorda: "Gospodine, zašto vi mene ne volite?" Lord samo podiţeoĉi s knjige i znatiţeljno se zapilji u Kalahada.

Kalahad pocrveni, a Lord spusti knjigu pored sebe, paţljivostavljajući komad tkanine kao oznaku dokle je stao. Nakon toga reĉe:

"Zašto ja tebe mrzim? Da vidimo! Kada sam ja to rekao da te



mrzim?", reĉe Lord znatno drugaĉijom intonacijom nego prije.Djelovao je mirnije.

"Pa, vidim da se stalno derete na mene, mislite da sam glup i ţelite

mi zabraniti odlazak u školu i..." Lord ga prekine: "Dosta! Prvo i prvo, ja se tebi ne moram pravdati nizašto. Drugo, ne volim kada ljudidobivaju nešto što nisu zasluţili. A ti nisi niĉime zasluţio da ideš uVelveron. Princ je premekan u srcu. Saţalio se nad tobom, i odjednomti ţeli pruţiti priliku da se osvetiš. Kome? Orkovima!? Ako ikada uţivotu budeš htio ubijati Orkove shvatit ćeš daje to daleko teţe negoizgleda. Ima ih na desetke tisuća. I jaki su poput volova. Oni nisu pokorili nas samo zato što sve rase pomaţu jedne drugima. Ovih danaHalderon stoji sam, i zato sam ljut na sve! Cime si ti zasluţioVelveron! I ja sam kao dijete trebao ići u Velveron. A otac mi nijedao! Zašto bi onda ti išao!? Ha!?", izdere se Lord na Kalahada, koji seni je uplašio, već je rekao: "Ja ću tamo ići zato što to tako kaţe princ!" Na te se rijeĉi Lord zacrveni poput raka. Ruka mu je zadrhtala i

izgledao je kao da ţeli pljusnuti Kalahada iz sve snage, ali nije smio. "O ne brini, momĉe. Princ je rekao da te upišem u Velveron, ali

nije rekao kako niti u koju klasu. Nemoj misliti da ćeš tamo lagodnoţivjeti! Ja ti obećavam da ćeš ţeljeti da se nikada nisi ni pribliţio tommjestu!"

Kalahad je samo gledao u Lorda. Nije mu htio odgovoriti. Samo se

okrenuo, te se skupio na sjedalo, pokušavši zaspati. Ostatak dana je prošao u tišini.

Karavana je stala još jednom da se odmori, i nastavljala put, da bise naveĉer u devet ulogorila i zanoćila.

Ujutro Kalahad nije dobio hranu. Pretpostavljao je daje tako htio

Lord Erwin. Ipak , jedan vojnik mu je kriomice dobacio komadićkruha, koji je pojeo na brzinu. Karavana je poslije doruĉka nastavila put prema sjeveru. Ovaj puta je u koĉiji s Lordom sjedio jedan vojnik.Zajedno su pregledali kartu. Ĉinilo se da je taj vojnik izviĊaĉ, te da

ima neke informacije koje su zanimale Lorda. "Koliko vojnika ima

naša legija kod Sinduina?", zapitao je Lord. Vojnik je odgovorio:



"Oko 350 strijelaca i 250 pješaka. Svi konjanici su po carevoj naredbinapustili grad prije tjedan dana. Mislim da su otišli pojaĉati redoveosme legije kod Alfhaima. Ĉujem kako tamo traju borbe već duţe

vremena, ali grad se drţi. Vjeruju da će odbiti Orkove." Lord je samokimao glavom, a onda reĉe: "U redu. Vojnika ima više nego što samoĉekivao. Hoću da odeš u Pah, te zatraţiš još 50 strijelaca i zalihakoliko mogu poslati. Ĉini se da će biti ţestoke bitke kod Einhalona.Sva okolna sela su pala, ali grad se još drţi. Orkovi se trude popalitisve oko grada, što su i uspjeli, ali ĉini se daje moral na zavidnoj razini.Moramo se s vojskom poţuriti nazad što je ranije moguće. Moramo pomoći makar da se grad evakuira. Zato reci legijama iz Paha da nasĉekaju kod Velveronskog sjecišta za pet dana", završi Lord, a onda pogleda u kartu. Na to se onaj vojnik zamisli i reĉe: "Lorde, mislim da

se vojska moţe organizirati i ranije. Mogli bi vas ĉekati za ĉetiri dana.Jedan dan bi mogao biti presudan u ovakvim trenucima." Tada Lord

pogleda u vojnika i reĉe: "Imam nekog posla u Velveronu. Moramodvesti ovo derište na upis. Zato ću malo kasniti u Sinduin." Vojnik

tada reĉe: "Lorde, dopustite meni da odvedem djeĉaka u Velveron. Vi

ćete tako uštedjeti dosta vremena." "Ne. Moram to obaviti osobno". Vojnik samo reĉe: "U redu."

Ubrzo je vojnik izašao iz koĉije i odjahao prema sjeveru. Karavana jenastavljala putovati. Cijeli dan nisu stajali, a jeli su u pokretu. Oĉito jeLord ţelio nadoknaditi vrijeme koje će potratiti, kako je to samgovorio, vodeći Kalahada u Velveron. Tog dana su prošli Paukovosjecište cesta. To je bilo mjesto u šumovitom kraju gdje su se sjekle

ĉetiri velike ceste. Kalahad nije shvaćao zašto je to mjesto nazvano

Paukovo sjecište. Do veĉeri je karavana putovala na sjever, dok jecesta blago naginjala na sjeverozapad. Zanoćili su na pola puta odPaukova sjecišta do Velverona.

Idućeg jutra su opet krenuli u zoru. Lordu se nije gubilo vrijeme.

Jedva da su stigli jesti – odmah su krenuli na put. Oko podneva,

karavana stiţe do mjesta gdje se jedan puteljak odvajao od glavne

ceste, i vodio na sjeveroistok. Odmah pored puta je stajao veliki kip

nekog ĉovjeka kako drţi ogroman štit podignut iznad glave, a na štitu



je pisalo: "V". Tu se karavana odvoji od glavnog puta, te nastavi

putovati manjom cestom. Ta manja cesta je bila dosta kvrgava, pa je

koĉija poskakivala cijelo vrijeme. Sreća za Kalahada da je bila

obloţena nekim finim i mekanim materijalom, tako da nije zadobionikakve ozljede od poskakivanja.

Te veĉeri je karavana napokon izašla na ĉistinu. Kalahad pogledakroz prozor koĉije, jer mu je nekakvo svijetlo privuklo pozornost.Kada je pogledao, ostao je bez daha. Pred njim je stajao pravi pravcati

dvorac. Protezao se stotinjak metara u duţinu. Nasred glavnog zida su

bila velika ĉeliĉna vrata obasjana s pedeset baklji. Odmah do vrata su bila dva ogromna tornja na ĉijim vrhovima se ponosno uzdizao kip

ratnika, koji je u visini prsa drţao maĉ, s oštricom okrenutom premazemlji.

Ta oštrica se polagano spuštala niz toranj sve do zemlje. Oba tornjasu bila identiĉna. Na lijevoj strani dvorca je bila utvrda unutar njegovih zidina. Bila je visoka i prepuna prozora. Kalahad je nazirao

krovove mnogih graĊevina koje su provirivale preko zidina dvorca.Kada je karavana prišla bliţe velikim vratima, uvidi nekakav znak na

vratima. Bilo je to "V", ugravirano u crvenoj boji preko svijetlih vrata.Kada je karavana stigla pred vrata, zaustaviše je straţari koji su ĉuvalivrata. Lord je izašao. Kalahad je ĉuo kako razgovara s nekimĉovjekom.

"Dobra veĉer", pozdravi Lord.

"Dobra veĉer, gospodine". "Što vas dovodi do zidina Velverona?".

Lord odgovori: "Imam za vas jednog novog uĉenika. Neki sirotankoji je ostao bez roditelja u napadu na Etron, i sada je dobio kartu za

Velveron. Mogu se kladiti da nije niti pismen!", nasmije se Lord nasvoju zadnju reĉenicu, kao da je ispriĉao neki dobar vic. "Dobro,gospodine. Dolazite nam baš u pravo vrijeme. Kroz petnaestak minuta bi trebala otpoĉeti veĉera u glavnim holovima Velikih kuća. Ostanite iodmorite se. Naši ljudi će se pobrinuti za djeĉaka". Zaĉuše se koraci,vrata koĉije se otvoriše, i nešto stane ispred Kalahada. Kada se on

bolje zagledao u sjenu, shvatio je da pred njim stoji prazan oklop.

Oklop u kojemu nije bilo nikoga. Samo je nekakvo zelenkasto svjetlo



kruţilo unutar šljema. Netko reĉe: "Hajde! IzaĊi momĉe!" Kalahad primijeti da se ono zelenkasto svjetlo oblikovalo i formiralo lice i usta.

Što je duţe gledao u tu ĉudnu pojavu, sve je više uviĊao pravilnosti u

kretnjama svjetlosti, koja je sada izgledala kao pravo lice, samo providno.

Kalahad Upita oklop: "Što si ti?" Oklop odgovori: "Ja samSentinel."

Taj odgovor ga je samo zbunio još više. Najednom se pored koĉije pojavi jedna visoka osoba, noseći pelerinu. Kada je prišla bliţe koĉiji,Kalahad primijeti da je to bio vilenjak. Imao je dugu plavu kosu, koja

je nestajala pod pelerinom. Kalahadu su bile zanimljive duguljaste

vilenjaĉke uši što su izbijale kroz kosu. "U ĉemu je problem?", zapitavilenjak, kada je provirio unutra. Sentinel odgovori: "Ĉekam da djeĉak izaĊe iz koĉije, gospodine." Vilenjak tada na brzinu prouĉi crteKalahadova lica, te reĉe: "Dobro nam došao, momĉe. Ti si sigurno tajnovi uĉenik. Tvoj Lord je toliko poţurio veĉerati, da je zaboravio natebe u potpunosti. Nego, hajde, izaĊi. Sigurno si umoran."

Kalahad je do tada bio blago šokiran onime stoje vidio, ali kada jeĉuo topao vilenjaĉki glas, smiri se i izaĊe iz koĉije. Sada je gledajućina zidine dvorca iz ove perspektive, dvorac izgledao još veći. Bakljediljem ivice zida su ga osvjetljavale daleko u daljinu. "Veliĉanstven je,zar ne?", upita vilenjak. Kalahad odgovori: "Aha."

Sentinel zatvori vrata koĉije, te otpremi konje u staju. "Što je ono

biće?", upita Kalahad vilenjaka. "Sentinel? Oh! Neka te oni ne brinu.To su naše, nazovimo ih tako, magiĉne lutke, koje imaju ulogu sluga.

Poslušni i izdrţljivi, ali nisu previše bistri. Ne jedu, ne piju, nespavaju. Savršeni su kao straţa. Pomaţu i oko nekih jednostavnijih poslova. Ja i još nekoliko mojih kolega se brinemo o njima... Alinisam se predstavio! Ja sam Selevin, veleĉarobnjak. Pouĉavammagiju. A tko si ti?"

Djeĉak odgovori: "Ja sam Kalahad. Ja sam derište. Lord Erwin jerekao da se tako predstavim." Selevin se iznenadi, nakašlja se te zapita

Kalahada šapućući: "Ovaj, znaš li ti što znaĉi rijeĉ derište!" Kalahad



mu odgovori da nije siguran. Selevin potapša Kalahada po glavi, aonda mu reĉe da ga slijedi. Tada vilenjak priĊe velikim vratima,unutar kojih su bila jedna manja vrata, veliĉine ĉovjeka. Selevin ih

otvori, a Kalahad uĊe za njim. Našli su se u suncem obasjanomdvorištu, kroz koje je vodila jedna poploĉana staza. Kalahad je gledaooko sebe, i vidio mnoge ĉudne sprave i terene za obuku. Prošli su pored streljane, gdje su bile poredane slamnate lutke, na kojima su

strijelci vjeţbali gaĊanje lukom. Zatim su prolazili pored nekakve pozornice, pa pored raznih kuća i dijelova dvorca. Ubrzo su prišlivelikom dvorcu, samom centru, kojeg su one silne zidine i ĉuvale.Ušli su na velika vrata, te prošli hodnikom kojim su hodale mnogeĉudno odjevene osobe. Bilo je tu mnogo ljudi, vilenjaka, ardena,hobita, patuljaka i nekih ĉudnih bića, za koje bi se Kalahad zakleo da

izgledaju sliĉno Orkovima. Svi oni su nosili sliĉne odore. Jedni sunosili ţute pelerine, drugi crvene, treći plave, poneki bi nosili zelene.Ali nisu imali na sebi samo pelerine. Neki su nosili i koţne oklope iste boje. Kalahad se osjećao izgubljeno u tom mjestu. Drţao se zaSelevinovu pelerinu.

Ubrzo su ušli na jedna velika vrata i našli se u ogromnoj dvorani, ukojoj je bilo poredano jedanaest velikih metalnih stolova, pored kojih

je bio nebrojeni broj stolica od istog materijala. Za stolovima su sjedili

uĉenici te škole, te jeli raznovrsna jela. Kalahad je primijetio dauĉenici sjedne u skupinama, grupirani po bojama. Bila su po dvavelika stola za svaku od boja koju je vidio. Još tri stola su bila zauĉenike koji su na prvi pogled bili vidljivo stariji, i nosili su bijelu

odjeću. Selevin provede Kalahada kroz redove, te ga odvede ravno do

stola gdje su sjedili uĉenici u bijelim odijelima. Tamo Selevin zamoli jednu vilu da pripazi na Kalahada dok se on ne vrati.

Selevin tada ode, a vila se ugodno nasmiješi Kalahadu, te ga posjedne do sebe. Ponudila mu je jelo, koje je on nevoljko poĉeo jesti.

Ipak, prisutnost vile mu je godila. Osjećao se nekako sigurnije islobodnije u prisustvu vila. Vila do njega je bila vrlo draga. Stalno mu

se smiješila i on pomisli kako bi volio da mu ona bude sestra.



Pogledavši oko sebe, Kalahad shvati da njegova pojava nije izazvalanikakvu reakciju medu uĉenicima ovog mjesta. Ĉini se da je njima bilo normalno da im dolaze novi uĉenici. "Ja sam Aluvien", reĉe mu

vila, razvukavši veliki osmijeh preko lica. "Ja fam Kavafad", predstavise Kalahad, govoreći punim ustima. Aluvien se nasmije od srca, aKalahad pocrveni. Zatim joj se, nakon što je progutao zalogaj, predstavi kako treba. "Ti si novi ovdje?", zapita ga Aluvien, a Kalahad

kimne glavom, jer su mu usta bila prepuna da bi govorio. "Ne brini se.

Dobro ćeš proći. Samo pazi na ono što uĉitelji govore i preţivjet ćeš ikvalifikaciju i sve treninge te ćeš ubrzo biti Senior." Kalahad ju zapita:"Zar se u ovoj školi moţe poginuti?"

Ona mu odgovori: "Pa, na neki naĉin. Ako si neoprezan ili previšeambiciozan, mogao bi poginuti. DogaĊalo se, doduše, da neki ratnici poginu u Areni, ali to su rijetkosti. Već deset godina, od kako jeravnateljica Miranda preuzela vodstvo, zabranjeni su smrtonosni

meĉevi. Ratnici koji se natjeĉu u Areni sada koriste samo drvenemaĉeve, mada se dogodi da i od njih ponekad neki strada. Ali svremenom se na to navikneš. Godišnje pogine najviše pet uĉenika,

uglavnom zbog vlastite krivice." Odjednom Kalahad primijeti kako sestolu pribliţavaju Selevin i još tri osobe. Dvoje, jedan muškarac i jedna ţena su bili ljudi, a treći je bio patuljak. Prišli su Kalahadu kojiih je sumnjivo promatrao.

Selevin stane pored djeĉaka, a onda reĉe: "Dame i gospodo, to je on. To je Kalahad Jorsoran..."



II. POGLAVLJE



POSEBAN UČENIK

DJEČAK SA SELA

Zvijezde su klonule, a mjesec je izblijedio. Ubrzo se tama poĉela pretvarati u sivkastu izmaglicu. Zora je bila blizu. Velveron je sada

bio uspavan. Tišina je bila sve što gaje okruţivalo i sve što gajeispunjavalo. Unutar kamenih zidina, u jednom od mnogih tornjeva,

nalazila se jedna soba. Unutra je bilo desetak sivih kreveta na kojima

nije nitko spavao. Samo je jedan bio topao. Tu je spavao Kalahad.

Nije ništa sanjao. Sivilo je dopiralo kroz poluotvoreni prozor što je bioorošen jutarnjom rosom. Malo po malo i sivilo se rastopi zlatnim

zrakama toplog sunca.Zaĉuše se koraci i odjekne neki tup udarac. Netko je otvorio, aonda glasno zatvorio vrata sobe. Kalahad otvori oĉi i pospano stane

škiljiti u strop. Nije imao pojma da je netko s njim u sobi. U stvari,nije znao ništa. Kratka buka ga je nakratko probudila, a onda jenekoliko trenutaka kasnije već ponovno zatvarao oĉi i tonuo u topaosan.

Koraci stadoše tapkati po podu.

"Momĉe! Diţi dupe! Danas imaš puno zadataka!", zagrmi dubokiglas neke niske, bradate osobe pored kreveta.

Kalahad se okrene na drugu stranu, kao da nije ĉuo poziv. "Mislišda si pametan ha? E pa nisi! Ajd'! Diţ' se!", ponovi ovaj, a onda svuĉesivu deku s Kalahada. Kalahad otvori oĉi, pogleda u patuljka koji je bio do njegova kreveta, ţmirne par puta, te se skupi u znak protesta.

'"Oćeš na teţi naĉin, jel?" reĉe patuljak s nekom prikrivenom

uznesenošću i zavuĉe ruke pod madrac na kojemu je Kalahad leţao. U





spuštalo naniţe. Oni su sišli sedam katova. Kalahad je već mislio danikada neće sići, i da će se zauvijek vrtjeti u krug. Malo prije nego ćeMorin da kaţe "Evo nas momĉe!", Kalahad je bacio pogled na

dvoranu u kojoj su se našli. Bila je ogromna. Pod je bio poploĉanvelikim bijelim ploĉicama, a ploĉice ukrašene crvenim sagom, sazlatnim šarama. Dvorana je bila ukrašena i velikim stupovima. Nakraju dvorane, smješten na velikom zidu, je visio zlatni sat. Pokazivao je ravno šest sati.

"Evo nas, momĉe! Ovo ovdje ti je Velika dvorana, ilitiga Glavnadvorana. To ti je najstariji dio Velverona. Ni moj ćaća nije bio roĊenkada su je izgradili patuljci iz njegovog grada. Moj prapradjed mora

daje bio meĊ' njima." Kalahad je gledao dvoranu i divio joj se. Nikada

nije niti mogao zamisliti da takvo nešto moţe postojati. Toliko velikasoba, mislio je on. Taj ogromni prastari prostor je odisao drevnom

moći, neutaţivom snagom, misterijem i bio je nevjerojatno nabijenenergijom.

'"Ajde! Moram te odvest' do onih starkelja! Nešta 'oĉe da teupoznaju!"

Morin je krenuo, a Kalahad ga je slijedio u stopu. U dvorani nije bilo baš puno uĉenika, i koraci su odzvanjali uzduţ i poprijeko. Tek pokoji pospani uĉenik zijevajući je prošao i bacio nezainteresiran pogled na djeĉaka i patuljka. Jedini koji je pokazao malo višezanimanja za njih je bila Aluvien, koja je Kalahada pozdravila velikim

osmijehom i namignula mu.

Kalahad osjeti kako ga oblijeva crvenilo. Patuljak gaje . proveo

kroz dvoranu i doveo do velikih zlatnih vrata ukrašenim nevjerojatnim bakrorezima. Vrata su bila visoka tri metra, i bila su dvokrilna.Izgledala su kao planina. Patuljak im priĊe uz rijeĉi: "Koji ih vragzatvaraju... pa znaju da se ovuda mora ić' svaki dan!"

Kalahada je zadivila snaga patuljka. Vrata su bila velika i

dvokrilna, a on ih je otvorio kao da su od pera. Kada je Kalahad

dotaknuo vrata rukom, shvatio je da uopće nisu teška. I on ih mogaomicati jednom rukom.

"Moraš priznat' tim dugouhim vilenjacima jednu stvar – znaju



napravit' ĉudne ali korisne stvari! Eto, ja ni danas ne znam kako su

ovol'ka vrata izradili da budu tako lagana da ih i djeĉak k'o ti moţemicat' kako 'oće! Da bi se zakljuĉala, treba izgovorit' par rijeĉi na

vilenjaĉkom, tako da ih niti horda planinski trolova ne bi mogla otvorit', makar svi guraju zajedno! Ĉudni su ti vilenjaci! Al' su pravimajstori!", reĉe Morin kad je vidio kako djeĉak zaneseno gleda uvelika vrata, ponosno drţeći ruke na bokovima, kao da govori o svomnarodu.

'"Ajde. Ostavi vrata. Bit će ona tu cijelo vrijeme. Uostalom, imaš ih posvuda, diljem dvorca! Dok se budeš školov'o dosadit će ti kol'ko ćeših puta vidit'!", Morin proĊe kroz vrata.

Ušli su u veliku sobu, takoĊer poploĉanu ogromnim mlijeĉno-

bijelim ploĉicama koje su se presijavale na jutarnjoj svijetlosti i

podsjećale na površinu jezera. Mali se putel jak, saĉinjen od crvenogtepiha, ĉisto i jasno prostirao preko sobe do velikih drvenih vrata.

Unutar sobe je bilo nekoliko stolica i stolova, te gomila papira na

njima. Kao ukras, po zidovima su visjeli zlatni štitovi Kalahadoveveliĉine, i prekriţena koplja. Patuljak skrene s tepiha na desno i stane

ispred velikog kamenog luka koji je stajao uza zid. S obje njegovestrane su bila dva zlatna svijećnjaka. Morin je stao na jednu, naizgledstaklenu ploĉicu, koja se razlikovala od ostalih, jer je ispuštala malo plaviĉastog sjaja. Kada je stajao na njoj, rukom dohvati desnisvijećnjak, i povuĉe ga. Zrak malo zadrhta, a zid unutar luka se

zatrese, i propade u zemlju, tako da njima ostavi otvoren prolaz.

Morin uhvati Kalahada za ruku, te ga povede unutra. "Ovd'e ti je neštokao zbornica. Tu se sastajemo kad je nešto vaţno i laprdamo da li

nešto treba uradit' il' ne treba. A ponekad i veĉeramo tu. Puno bolja primjena sobe ako se mene pita! Ovo ti je kao neko tajno mjesto, ali

svi u školi znaju za njega", reĉe Morin kezeći se dok je šetao krozdugi sivi hodnik saĉinjen od krupnog kamena. Svako malo bi naišli nastepenicu-dvije dok nisu došli do samog kraja. Tu su bila drvena vrata, blago odškrinuta. Iznutra je dopirala ţućkasta svijetlost i mnoštvoglasova. Ĉinilo se kao da unutra vlada topla i ugodna atmosfera.

Morin se okrenu Kalahadu i pogleda u njega, te mu stane prstima



popravljati kosu.

"Vidiš, tu unutra su ti sad skoro svi profesori. Nemam pojma zaštoim je tako vaţno upoznat' se s jednim novim uĉenikom, al nek' im

bude. Obiĉno to uradi ravnateljica Miranda, duša od ţene, aF sinoć sudugo razgovarali i odluĉili da 'oće da razgovaraju s tobom.

Sad kad' uĊeš, budi miran i odgovaraj na sva pitanja koja te pitaju

bez straha. Svi smo mi ovdje dobar narod. Neki su malo mrgudni k'o

onaj Lord Erwin il' profesor Luther al nitko nije opasan. A vidi mene,

razvez'o jezik k'o stara baba. 'Ajde sad lijepo unutra pa vidi šta će bit'!"

Morin to reĉe, otvori vrata i uĊe vodeći Kalahada za sobom. Kada

je Kalahad ušao u sobu, nastane muk. Znao je da svi zure u njega.UzbuĊenje ga obuzme i sve mu je bilo nekako mutno. Znao je dajeušao u polukruţnu sobu i da uz zidove vidi stolove i stolce na kojimasjedi mnogo ljudi. Niti sam nije znao koliko ih je. Vidio je razna lica,

ali niti jedno nije mogao razaznati. Neka su bila zainteresirana, neka

su pokazivala dobru volju, neka sreću ili opĉinjenost, a drugamrzovolju i dosadu. Kada gaje Morin potapšao po ramenu, te i sam

otišao k tim osobama, Kalahad doĊe sebi. Shvatio je kako je soba polukruţnog oblika, a da su stolovi i stolicestepenasto poredani jedni iznad drugih, tako da mu se ĉinilo kao da jeu nekoj areni, a profesori ga promatraju dok on izvodi neki veliki

podvig.

Sada je lica vidio mnogo jasnije. MeĊu profesorima je bilo ljudi, patuljaka, vilenjak a, hobita, pa ĉak i ardena i ebrosa. Ĉitav arsenal licaga je promatrao poput kolekcije emocija nekog kolekcionar a. Ĉuo se

ţamor, koje je Kalahadovo lupajuće srce nadglasavalo. "Tišina!", zaĉuse snaţan ţenski glas.

Kalahad pogleda ţenu koja je to izgovorila. Stajala je, popriliĉnovisoka, obuĉena u bijelu pelerinu, ukrašenu zlatnim završecima. Ispod pelerine je nosila plavu majicu. Lice joj je bilo staro i izborano, ali jošuvijek lijepo. Oĉi te ţene su bile poput dva blijeda bisera. Licedobroćudno i blago, kosa sijeda i zavezana u dugaĉak konjski rep. Na

ĉelu je nosila zlatni ukras koji je drţao kosu da ne padne preko lica.



"Tišina! Nemojte plašiti djeĉaka!"

Onda pogleda Kalahada i obr ati mu se njeţno i umiljato: "Reci,dušo, kako se zoveš?" To je bilo pitanje koje je ĉuo najĉešće u zadnje

vrijeme."Ka... Kalahad... gospoĊo", promuca on. "Zamolit ću te da budeš glasniji, dušo", reĉe mu ţena uz široki

osmijeh.

"Kala... had! Kalahad Jorsoran!", reĉe on ohrabren osmijehom. "Eto, vidiš da nije sve tako strašno. Ja sam Miranda, ravnateljica

Velverona. To je ova škola. Odakle dolaziš?", upita ga ţena. "Iz... ne znam", reĉe Kalahad postiĊeno. "Ne znaš? Kako slatko",

nasmiješi se ţena. "Sigurno znaš. Sigurno si iz Etrona, zar ne?"

"Jest. Dolazim iz Etrona... gospoĊo", odgovori Kalahad, neprir odno

naglašavajući ono gospoĊo. "Dušo, kako ti se zvao otac?", zapita ona. "Ummm... Garet. Zvao se Garet", reĉe Kalahad razdragan što je

odgovorio kako treba. "Vidim. A kako ti se zvao djed?", zapita ga

Miranda. Kalahad razmisli, a onda reĉe: "Pa... ne znam. Ja nemam

djeda!"Tada se zaĉu osoran i teţak glas iz vijeća profesora: "Koliko ĉujem,

nemaš ni oca! Hah!"

Miranda pogleda u proćelavog ĉovjeka koji je sjedio u smeĊoj pelerini zgrĉenih ruku, skvrĉenih preko prsa. Bio je nizak inamrgoĊen, ali je bio nabijen i jak. "Luthere, sram te bilo!", prekori gaMiranda.

"Što je!? Samo sam rekao istinu? Njegov otac je sada hrana za

crve! Što je sad problem? To znaĉi da ga nema! Hehehe!", reĉe onkrajnje zabavljen.

"Drţi jezik za zubima ćelavi ili ćeš morati nauĉiti priĉati beznjega", došapnu mu prijeteći, dubok i snaţan glas. Dolazio je oddugokosog ĉovjeka koji je sjedio odmah iznad Luthera. Ĉovjek je biou jednostavnom koţnom oklopu, a na rukama je nosio rukavice. Licemu je bilo prepuno brazgotina i oţiljaka. Ĉinio se dobroćudnim, ali

njegovo liceje u ovom trenutku izgledalo barbarsko i opasno.



Luther se namršti još više i nelagodno nakašlja. Miranda nastavi: "Uhm. Oprosti zbog ovoga. Profesor Luther zna

biti pomalo mrzovoljan ujutro." Kalahad primijeti kako mu je Morin

namignuo. Miranda krene silaziti prema Kalahadu i, kada je stala pored njega, reĉe mu: "Dopusti da ti objasnim gdje si sada i što trebašraditi... Vidiš, sigurna sad da si mnogo puta ĉuo za Velveron". To je bila istina, jer je tu rijeĉ posljednjih dana Kalahad jako puno puta ĉuo."Daj da ti objasnim što je to Velveron. To ti je škola. Ali ne obiĉnaškola, poput one u koju si moţda išao, nego škola za ratnike i

ĉarobnjake! Škola za Aratare... Sigurna sam da ćeš s vremenomnauĉiti sve što trebaš o njoj, ali sada ću ti objasniti nekoliko detalja – ova škola je velika!

Ogromna! U stvari, to je jedan stari dvorac, izgraĊen s namjeromda bude škola. Velveron moţe primiti oko tisuću mladih uĉenika.Imamo spavaonice, u kojima ćeš i ti spavati, imamo veliku halu ukojoj objedujemo svi zajedno, vani imamo arene koje su dio škole i ukojima stariji uĉenici iskušavaju svoje sposobnosti, zatim imamoterene za vjeţbanje maĉevanja i svih ostalih borba prsa u prsa, zatim

streliĉarska vjeţbališta u kojima naši strijelci bruse svoje znanje, paonda imamo i razna mjesta u kojima se prakticiraju magije, kako one

opasne tako i one bezopasne. Ti si danas postao dio te škole. Jošuvijek ti neću reći zašto, ali si nam vaţan uĉenik. Kada budeš stariji,obećavam da ćeš saznati. Sada si još uvijek premlad da seosposobljavaš zajedno s ostalim uĉenicima, pa ćeš za neko vrijemeusvajati jednostavnija umijeća i uĉiti. A za dvije godine, kada ti bude

osam... Sada ti je šest zar ne?", zapita ga ona a Kalahad kimnu glavomda potvrdi da jest, te Miranda nastavi: "A za dvije godine, kada ti budeosam, pridruţit ćeš se novacima koji će se tada upisivati. Tada ćemoodluĉiti za što si najpogodni ji – za hrabrog ratnika, spretnog strijelca

ili mudrog ĉarobnjaka. Dopusti da te upoznam s profesorima iobjasnim ti nekoliko pravila koja vladaju u našoj školi.

Miranda pokaza na vilenjaka koji je sjedio posve lijevo u prvom

redu, i kada je on ustao i naklonio se, Miranda ga predstavi: "Ovo je

Elenil, naš najbolji strijelac. On predaje Streliĉarstvo."



Vilenjak mu se srdaĉno nasmiješi i sjedne. "Do njega je profesor Nobin koji predaje Herbalizam." A onda se Miranda blago sagne te

Kalahadu šapnu na uho: "Malo je ĉudan, ali je drag. Vidjet ćeš."

Dok je ona to objašnjavala, ustao je hobit prosijede i neobiĉno bujne kose, i zapljeskao sam sebi. Nosio je bijelu kutu umrljanu

zelenom bojom, vjerojatno od trava. Bio je neuredan ali simpatiĉan.Sjeo je.

– Zatim je ustala vitka i visoka ţena, vrlo mršava. Košĉate ruke je

ukrstila ispod prsa, a na blijedom, košĉatom licu, joj je treperiosićušan i ukoĉen osmijeh. Kosa joj je bila crna i pripijena uz ĉelo dok je padala preko lijevog oka. Ravnateljica reĉe: "Ovo je Miner va. Ona

predaje Umijeće sjene, kako to nazivamo ovdje. Najbolje se šulja ucijeloj Saradriji i, ako smijem dodati, a brave su joj naklonjene. Iako

malo ĉudna, njena predavanja su vrlo interesantna i korisna. Sjedi,Minerva", reĉe Miranda i rukom pokaza prema dolje, kao znak da

Minerva sjedne. Ona reĉe svojim tankim glasom, ĉudno uvrćući irazvlaĉeći rijeĉi:

"Dooobrooo. Draagoo mije što smo se upooznalii."

Ravnateljica nastavi: "Dobro. Do nje sjedi profesorica Luna. Ona jenaša predavaĉica Povijesti i Zemljo pisa. Naizgled dosadni, ali ipak

vaţni predmeti. Ĉak ćeš vidjeti da su zanimljivi."

Podigla se plava Ardenka, zanosna i lijepa, takoĊer vrlo bujne kose, baš kao što ju je imala i Evelin, samo što je njena kosa bila malokraća. Kalahad nije znao kako bi tu ţenu drugaĉije opisao negolijepom.

Sada je ravnateljica prešla na drugi red, koji je sjedio iznad prvog

reda. Išla je s desna na lijevo: "Ovo je profesor Benrog. On predajeCrnu magiju. Opasna i teška predavanja, ali vaţna ukoliko ţelimonauĉiti naše uĉenike da se obrane od takvih sila. Profesor Benrog je

više nego dorastao crnoj magiji, što ćeš se vjerojatno i uvjeriti u budućnosti. On je takoĊer i zamjenski predavaĉ Destruktivne magije.Tu je više dobar u praksi nego kada predaje, ali se dobro nosi s tim

zadatkom kada je to potrebno, zar ne profesore?", upita ga Miranda

veselo, a visok i lijep Arden ustade i nakloni se Kalahadu. I on je imao





Tupa oruţja i Borbu sjekirama. Kod njega se najviše istiĉu oni jaĉi ikrupniji. Njegova oruţja su teška, moćna i jaka. On pouĉava kakozavitlati ogroman ĉekić i smrskati neprijatelje. Pouĉava kako drţati

sjekiru kao oruţje koje dostojno parira maĉu." Morin je ustao i ponosno se poĉešao po bradi.

"Do njega je profesor Ornon, koji predaje Tehniku. Od njega ćešnauĉiti kako izgraĊivati sprave koje ti mogu pomoći u bilo kojoj

situaciji. On će vas nauĉiti kako izgraditi bilo što; od jednostavnogsamostrijela do gigantske sprave za opsjedanje dvoraca. Mudar i

pošten profesor, ako mogu dodati." Ornon je imao dugu, prljavo ţutu bradu koja je podsjećala na ovĉju vunu. Imao je malene oĉi koje suveselo gledale u Kalahada. Na bucmastim, rumenim obrazima mu je

titrao osmijeh. Ornon sjedne.

Ustade onaj dugokosi muškarac koji je zaprijetio Lutheru kada se

rugao Kalahadu. On se predstavio sam, tihim, razumljivim govorom:

"Ja sam Erethor. Ja ću biti tvoj uĉitelj Maĉevanja. Pouĉavam kako

koristiti najstarije i najuzvišenije oruţje od svih – maĉ! Poĉavamrukovanje katane, maĉeva s dvostrukom oštricom, borbu s dva maĉa...

A tek toliko da znaš – u tvojim oĉima vidim plamen ratnika!..."Prekine ga Miranda: "Lijepo od tebe Erethore, ali nema potrebe da ga

odmah uzimaš za svog uĉenika. Saĉekaj da vidimo na što će ispastikada bude imao osam godina. Molim te sjedni, i dopusti da

predstavim ostale... Do Erethora sjedi profesor koji preda je Ratniĉkemagije, a ime mu je Belendor. Njegova predavanja se tiĉu magija kojesluţe ratniku za blisku borbu. On i Erethor rade ruku pod ruku. Kodnjega ćeš nauĉiti magiju za obranu od udaraca ili za zadavanje

višestrukih udaraca, ili magiju za pojaĉavanje refleksa! Ĉudna nekamagija, ali kako ĉujem, korisna!"

"Da. Krajnje korisna", reĉe Belendor, muškarac odjeven u pelerinuzelene boje. Imao je krupne oĉi i kratku kosu. Nos mu je bio

iskrivljen. Belendor sjedne.

Miranda nastavi: "Do njega je naša profesorica Diplomacije, Linda.

Ona pouĉava kako bolje pregovarati, te o vezama izmeĊu rasa i

njihovim naĉinima ţivota i tradicijama. Prati njena predavanja ako







Zaĉuje se ţamor, i ĉudna ekipa profesora poĉne ustajati i kretati sek izlazu. Vilenjak Elenil priĊe Kalahadu i uhvati ga za ruku: "Kako si?Ĉiniš mi se malo umornim? Daj da ja tebe prvo odvedem na doruĉak,

pa onda u obilazak. Što kaţeš?", zapita ga vilenjak, a Kalahad se sloţi.Dok su izlazili s gomilom profesora, Kalahada su morila dva vaţna pitanja – Miranda mu je rekla daje on vrlo vaţan uĉenik za ovu školu,ali nije rekla zašto. Zašto li je baš on vaţan? Druga tajna koja mu jeizazivala znatiţelju je bio Zapadni toranj. Štoje, dovraga, toliko vaţnou Zapadnom tornju!?

OBILAZAK

"Kalahad, probudi se!", govorio je Elenil dok je njeţno drmaoKalahada po ramenu. "Hajde! Ideš upoznati mjesto koje će ti biti domidućih 12 godina!"

Bio je umoran. Juĉer je trebao obići školu, ali mu se zadrijemalo

poslije doruĉka, pa je legao i spavao do podneva. Poslije toga gaje posjetila ravnateljica Miranda. Taj dan ga je ispitivala o napadu na

Etron, o njegovom ocu, a onda je otišla po neku knjigu. Kada sevratila i dala tu tanku ali prašnjavu knjiţicu Kalahadu, on je bio presretan što napokon drţi knjigu u rukama, ali onda je se sjetio kako

ne zna ĉitati. Miranda mu je objasnila daje to poĉetnica i da će ga onauĉiti kako ĉitati i pisati na Saradu, univerzalnom jeziku za sve rase, akoji potiĉe od ljudskog jezika pa Kalahadu ne bi trebalo biti teškosavladati ga.

Djeĉak je oduševljeno otpuhao prašinu s prve stranice, te gledaokako poput duha blijedi i raspršuje se po sobi, a onda se sav sretanzagledao u prva slova. Bio je to uvod u knjigu u kojem su bili podaci o

autoru, ali Kalahad je to smatrao prvom lekcijom. Miranda je sjela s

njim i objašnjavala mu prvo slovo – A. Nauĉila gaje kako to slovo

izgleda i kako se piše. Pošto nisu imali olovke, švrljali su prstima po

prašini koje je posvuda bilo dosta.





pojedine lutke magiĉne i znaju bjeţati ili uzvratiti slabim udarcima. Nastavili su dalje. Prošli su pored velikog prostora ograĊenog

drvenom ogradom. Elenil mu je objasnio da je to teren za vjeţbu

borbe prsa u prsa. Rekao mu je da profesor Erethor tu izvodi svojeuĉenike i objašnjava im što je bit maĉevanja, pokazuje im kako stati uodreĊene pozicije i kako pravilno drţati maĉ. Hodali su kamenim puteljkom još neko vrijeme, dok se sunce podizalo.

Kalahad je vidio veliku kamenu zgradu koja se uzdizala na

suprotnom kr aju velikog dvorišta. Elenil mu objasni kako je to njihovaVelika Arena. U njoj se svake godine odrţava natjecanje svih uĉenikai tu se osvajaju medalje i druge nagrade, te zadobiva slava. Neki su

uĉenici ostavili ţivote u toj areni, dodao je i napomenuo kako je tomu

došao kraj sada kada je Miranda ravnateljica. Reĉe kako bi jednogdana volio vidjeti Kalahada kako je glavni u Areni.

Nastavili su dalje. Sada su pospani uĉenici već prolazili pored njih,obraćajući više paţnje na Kalahada i Elenila. Stigli su do Streliĉarskogterena. Elenil podiţe Kalahada i postavi ga na ogradu te mu reĉe: "Jasada moram odrţati predavanje svojim uĉenicima. Ti malo gledaj,

pogledaj moţeš li uhvatiti štogod pa kada završim nastavit ćemo.Imamo jedan sat slobodan poslije!"

Elenil mu se ponovno osmjehne i ode kroz malena vrata na teren te

stane ispred meta i lutaka. Njegovi uĉenici su se poĉeli okupljati. Nosili su zelena odijela. Kalahad se divio raznolikosti rasa koje je

tamo vidio. Bilo je tu i vilenjaka, mladih i neiskusnih, l judi, ĉak i jedan mladi patuljak. Kalahadu je bilo smiješno vidjeti patuljka bez brade. Elenil je saĉekao da se većina uĉenika okupi i poĉeo imgovoriti o luku u strijeli:

"Kada gaĊate lukom i strijelom, potrebna vam je koncentracija.Potrebna vam je gracioznost i jak karakter. Kada uzmete luk u ruke,

on postaje dio vas, on se stapa s vama. Luk morate drţati tako da vamne umara ruke, strijelu tako da ne sijeĉe prste. Ruke moraju biti mirne,a disanje umjereno. Koljena moraju biti blago savijena. Glava mora

biti blago nakošena. Sve su to detalji koji s vremenom postaju refleksi,

detalji koji postaju instinkt. Kasnije, više nećete morati ciljati metu da











se te male orkovske vojske meĊusobno sukobljavale i olakšavale posao princu. Izmorena glavnina orkovske vojske, koja je brojala jošoko dvi je tisuće orkova, pokušala je opljaĉkati utvrdu Rumar na svom

bijegu prema jugu, ali princ je uspio uz pomoć Ardena, koji su poslalisvoje trupe u pomoć, razbiti opsadu i pobiti gotovo tisuću i polorkova. Ostatak se razbjeţao kuda je stigao. Dva armithrosa, opaka

bića koja su predvodila orkove, su preţivjela i povukla se na jug i beztraga nestala. Poslije toga je bilo više manje mirno. Vojska koju je princ sakupio izgubila je oko petstotinjak vojnika, što i nije bilo punos obzirom, na orkovske gubitke. Ali ta vojska nije bila raspuštena.Štoviše, ojaĉana je i postavljena u obranu svih pograniĉnih gradova.Podignuto je i mnogo utvrda diljem granice i uspostavljene su guste

mreţe patrola. Povećani porezi su ostali na snazi. To je popriliĉnooneraspoloţilo stanovništvo, a Lord Erwin je ĉak provodio proteste protiv cara. Bila je još pokojih pljaĉki sela od strane orkova, ali to višenije bila prijetnja po carstvo. To su bile grupe od dvadesetak orkova,

koje je vojska polako uništavala kada bi ih srela. Tako je narod

Halderona iskusio još jedan rat.

Kalahad je bio upoznat s tom ĉinjenicom, jer je sada, kaoosmogodišnjak, shvaćao mnogo više. U Velveronu je bila velika proslava pobjede. Kalahad je bio svjestan ĉinjenica da obuku uVelveronu pohaĊaju i odreĊeni ork ovi, jer ni jednoj rasi nije bio

zabranjen pristup. Primijetio je takoĊer da su se mnogi prema njima

odnosili s mrţnjom. I on ih je mrzio, sve do ĉasa kada su u Velveronstigli novi uĉenici koji su se trebali upisati u školu. Svi su imali poosam godina, a meĊu njima je bilo i mladih orkova.

Kalahad ih je gledao kako izgubljeno i zbunjeno po prvi puta ulazeu dvorac, diveći se njegovoj veliĉini i glamuru, kao što se i on divio prije dvije godine. U rukama je drţao knjigu pod nazivom Trenkovisamotnjaci. To je bila zbirka priĉa o nekom kapetanu Trenku, koji je uţivio u drugoj eri. Knjiga je opisivala njegove pothvate u kojima je preţivio sa svojom malom formacijom vojnika nakon stoje ljudskavojska bila katastrofalno poraţena u bitci protiv patuljaka kod

Armarskog Vrha. Volio je ĉitati takve knjige, iako nije sve razumio.















školovanja i usavršavanja prije puštanja u svijet. Da bi se ušlo u velikukuću Soran, prvo se mora poloţiti test i oni vrijedni će biti primljeni.Kako bi se diplomiralo i završilo školovanje u Velveronu, potrebno je

poloţiti Soranov test. Test je opasan i mnogi uĉenici od njegaodustanu.

Ponešto o samim kućama, vrlinama koje cijene i oso binama koje

one predstavljaju:

ARGENOR

Ova kuća cijeni klasu otvorenog ratnika preko bilo koje druge. U

ovoj kući se najĉešće pronalaze takvi uĉenici – preteţito razvijeni, jakii agresivni. Iako je poznato nekoliko ĉarobnjaka koji su bili ĉlanoviove kuće, uglavnom ih ovdje nema. Ova kuća cijeni hrabrost,izdrţljivost i snagu. Neki od najvećih ratnika u povijesti su izronili iz

nje, poput Hermesa Crnog ili Grotira Snaţnog.

ENDELON

Ova kuća je kontrast kući Argenor, i privlaĉi ĉarobnjaĉke duhove,

uĉenike koji imaju jak duh i snaţnu volju. Od uĉenika ove kuće se zahtjeva dobro pamćenje i velika snaga umagiji. Ako proĊete pored uĉenika ove škole vidjet ćete mnogoĉarobnjaka, a niti jednog ratnika. To je zato što kuća Endelon nevjeruje u snagu maĉa i sjekire. Najveći ĉarobnjak u povijesti je potekao iz ove škole – Namitrel Srebreni.

KARSIV

Ova kuća poštuje osobine poput plemenitosti, hrabrosti, upornosti imudrosti. Njeni uĉenici su preteţito miroljubivi, ali to nije pravilo.Uĉenici ove škole su daleko najprecizniji i najtoĉniji u obavljanjusvojih zadataka. Jedan od najvećih strijelaca je potekao iz ove kuće, ato je Serethil.

ERDOS

Ova kuća stoji iza osobina poput prilagodljivosti, brzine, ali i snage



i smjelosti. Prihvaćaju i uĉenike nadarene u magiji a i one bez nje.Uĉenici ove kuće su raznoliki i prilagodljivi, brzi i sposobni za mnogezadatke.

Ova k uća još nije rodila niti jednog velikog Aratara.

SORAN

Kuća Soran prihvaća sve uĉenike, neovisno o njihovimosobnostima, talentima ili svojstvima. U ovoj se kući postiţesavršenstvo, i stvara se konaĉna vaga izmeĊu najboljih i najlošijihsposobnosti nekog uĉenika.

Ovdje se razbija natjecateljski duh koji je namjerno stvoren,

razdijelivši uĉenike u ĉetiri toliko razliĉite kuće. Neovisno o snazi,upornosti, inteligenciji ili kapacitetu mane, svi uĉenici iz ove škole sunauĉeni da su svi oni Aratari, i da je ponajprije potrebno ţiv jeti u

jedinstvu, za razliku od nadmetanja i ratova. Svi Aratari koji su izašliiz ove škole, bili oni veliki ili ne, bili oni dobri ili zli, prošli su krozkuću Soran, kuću Seniora i viših studenata.

Kalahad protrlja oĉi i odmakne se od knjige. Glenroy je sjedio

pored njega, završavajući par zadnjih reĉenica. Karisa je otišlanekamo. Nije niti primijetio kada je nestala. Malo je razgledao po

sobi, prepustivši knjigu Glenroyu. Karisa je razgovarala s jednim

mladim orkom. Ork je ponizno sjedio na svom krevetu slušajući kakomu mlada djevojka nešto objašnjava. Kalahad priĊe. Ĉuo je: "...i ondasam vidjela taj ogromni val svijetla kako prilazi sve bliţe i bliţe! Itada je taj Surenam iskoĉio pred mene i zaštitio me svojim tijelom!Kaţem ti da je nevjerojatno! Nikada nisam vidjela toliku snagu u

nekog bića! Dugujem mu svoj ţivot! A ĉarobnjak koji je bacio tukletvu bio je uhvaćen istog trenutka, odmah ĉim je Surenam ustao!"

Kalahad zapita: "Tko je Surenam?" Gledao je u oĉi mladog orka,koji je već sada bio krupniji od svih svojih vršnjaka.

"Ma on je jedan ork koji mi je spasio ţivot kada je neki ludi mag izmog sela pokušao oţivjeti neke mrtvace. Ja sam se našla na grobljutog dana, i on me je htio ubiti, ali taj ork, za kojeg sam kasnije saznala

daje Aratar, spasio me ubivši tog luĊaka. Ĉini se da kletva nije



djelovala na njega. Nemam pojma zašto. Uglavnom, tada sam poţeljela da i ja jednog dana budem Aratar i spašavam ljudima ţivote.I zaradim puno zlata."

Kalahad pogleda orka i reĉe: "A ti? Što ti ţeliš? Klati seljane iubijati ljude?" Ork ga, oĉito naviknut na takve komentare idobacivanja, pogleda s izrazom dosade i odgovori: "Ne. Moţda me jesu odgojili vilenjaci, ali nisam budala. Ja ţelim biti veliki ratnik kaomoj otac koji je poginuo u vojsci cara Eiregona, boreći se protiv

Songornskih orkova."

Kalahad se postidi svojih rijeĉi i pruţi orku ruku kako bi sesprijateljili. Ork odgovori hladnim pogledom, a onda i on pruţi svojuruku i ĉvrsto se rukovaše. "Ja sam Kalahad. Kako se ti zoveš?"

Ork odgovori: "Ako ţeliš znati, ime mije Ornox."

"Kaţeš da su te vilenjaci odgojili? Kako to?", zapita Karisa. "Moj otac je bio Aratar prije mene. Kada je stupio u sluţbu kod

cara kao plaćenik, nije se mogao brinuti o meni. Zato me daovilenjaĉkoj karavani koja je u prolazu išla u Aravas. Tamo samodrastao, a otac me je obilazio s vremena na vrijeme, ukoliko bi ga

posao tamo odveo."Karisi je, ĉini se, ovo bilo odurno, pa reĉe: "I ti ga poštuješ nakon

što te je tako odbacio?" Ork ju pogleda znatiţeljnim pogledom i reĉe:"Pa naravno. Otac mi je. Ratnik je. Nema vremena za odgajanje djece.

To rade majke, a moju su ubili ljudi, malo poslije mog roĊenja. Nesjećam je se." Kalahad prošapta: "Onda nismo previše razliĉiti. Tebisu ljudi pobili obitelj, a meni orkovi. Doduše, moja majka je umrla od bolesti, kada sam ja bio mlaĊi. Ne sjećam je se baš dobro, ali sam joj

zapamtio lice. Volio bih da se sjećam makar jednog razgovora snjom..."

Ornox reĉe: "Moja je majka umrla ĉasno. Na ponos mi je. I ona iotac. I ja ću jednog dana poginuti kao ratnik."

Karisa reĉe: "Ĉudni ste vi orkovi. Razmišljate samo o ratovanju iumiranju. Zašto?"

Ornox ne reĉe ništa. Samo sleţe ramenima. "Hajdemo... kako ti je

ono ime?", reĉe Karisa Kalahadu. On odgovori: "Kalahad."





godina, a to je ĉetrnaest, moći ulaziti po volji, a alkohol će moći pititek sa šesnaest.

Obilazak je završio formalnom veĉerom, a kada je završila Selevin

je objasnio pridošlicama da će ubuduće ovdje svaki dan tri putadnevno moći objedovati. Napomenuo je: "Od vas se ne oĉekuje dadolazite – to je vaš izbor. Ako ţelite gladovati, samo izvolite, nitkovas neće zaustaviti. Mada, sva hrana koju ovdje dobijete besplatna je."

Više nije gnjavio uĉenike već ih je poslao ravno u spavaonicu.Kalahad je sjedio do kasno u noć i razgovarao s Glenroyem, Ornoxom

i Karisom. Ispriĉao im je detalje o svojoj prošlosti i teškomdjetinjstvu, koje je u stvari završilo one noći kada je prvi ork stao prednjegovo selo.

TakoĊer im je ispriĉao o onim strancima koji su se okupljali da

pokuša ju spasiti njegovo selo i objasnio im je kako su i oni bili iz

Velverona. Zatim je saslušao Glenroya i njegovu prošlost. Glenroy je

imao ĉudnu naviku da škilji na jedno oko kada bi nešto pokušavao precizno opisati, ĉemu se Karisa cijelu noć rugala, praveći grimase

koje su nasmijavale Kalahada.

Glenroy je objašnjavao: "Ja sam iz Numerona. Putovao sam ukoĉiji, kao i ostatak nas, i prolazili smo kroz Ningren, kako bi pokupili

tamošnje uĉenike, i tu je Karisa sjela u moju koĉiju. U Numeronu, tamo gore u Onderonu, svijet je drugaĉiji nego ovdje

u Halderonu. Ljudi su opušteniji, mirniji. Ovdje mi se sve ĉini nekakonapetije, teţe. Na primjer, gore su obitelji s po petero djece sasvimnormalna pojava, dok je ovdje, kako ĉujem, najviše troje po obitelji."Kalahad nije znao puno o tome, jer nikada nije bio u Onderonu. Nije

znao niti gaje bilo briga tko ima koliko djece.Glenroy je bio miran djeĉak. Bio je vrlo inteligentan, daleko

inteligentniji od svojih vršnjaka. Glenroy je volio uĉiti, stjecati novaznanja i koristiti ih. Nije volio uĉiti nešto što mu nikada neće zatrebati.Osim toga je bio temeljit. Svaki posao koji bi krenuo odradio bi ga

kako treba, s mnogo razumijevanja, truda i preciznosti. Uvijek bi

obraćao pozornost na detalje. Glenroy će kasnije izrasti u velikog

borbenog maga, no sa snaţnom ljubavi prema knjigama, znanjima i













Ovakva snaga se rijetko viĊa kod osoba tvojih godina. Morašiskoristiti svoj talent, a mi ćemo ti u tome pomoći." Glenroy spusti

ruke s kugle. Bio je sretan što se u njemu krije takva sila. Kalahad

osjeti blagu zavist.Glenroy se vrati nazad na svoje mjesto. Malo prije nego je Luther

proĉitao iduće ime, Karisa se javi: "Mogu li, molim vas sada ja?"

Miranda upita: "Ţuri vam se nekamo gospoĊice?..."

"...Karisa", reĉe ona Mirandi. "Ako baš insistirate, samo izvolitegospoĊice. Profesor Luther imena ionako izvlaĉi nasumce."

"Odliĉno!", reĉe Karisa a zatim izaĊe pred kuglu. Profesor Luther razmjesti papire amo-tamo i izvuĉe onaj na kojoj je pisalo Karisinoime te ga odloţi na stranu, uz pitanje: "Ti si Karisa Aldegorn?" Karisa potvrdi da jest. Profesor Luther makne papir ić sa strane i stavi ga na prošla ĉetiri koja su već bila isprobana. Karisa namjesti ruke predkuglu. Gledala ju je kao veliki izazov, poput vatrenog obruĉa kroz kojitreba skoĉiti. Smjelo stavi ruke na kuglu i soba bi blago osvijetljena,kao kod Kalahada. Osmijeh na licu je pokazao daje Karisa zadovoljna

time što vidi. "Ĉini se da si u rangu s mladim gospodinom Kalahadom.

Vaša magiĉna sila je otprilike jednakog intenziteta. Vama dvoje suotvorena oba puta – moţete biti ĉarobnjaci ili pripadati nekoj ratniĉkoj

klasi, ili biti nešto izmeĊu. Izbor je vaš", reĉe Miranda i onda blagonaklono zaţmiri, pokazujući Karisi da se vrati nazad. Karisastane pored Klahada i reĉe mu: "I?" Kalahad uzvrati: "Kako misliš P."

Karisa se nasmiješi i reĉe: "Zar ti nije drago što smo jednaki?" On

odgovori: "Da." Ustvari mu je bilo svejedno. Iako gaje magija

zanimala, nije joj vjerovao. U stvari, nije znao njenu pravu silu, tako

da ju je smatrao blago inferiornijom u usporedbi s maĉem. Uskoro sezaĉuje iduće ime iz smjera profesora Luthera: "Dorian Artis"... 1

Kalahad je te veĉeri spavao nemirno. Sanjao je napad na Etron, alistvari su primjetno bile drugaĉije. On je u tom snu ponovno hodaogradom, pokušavajući upozoriti ljude da se pred gradom okupljajuorkovi i da će ih pobiti, te da moraju bjeţati, ali svi su mu odgovarali jednako: "Potraţi Zvijezdu Skirime. Ona je dio tebe! Zar ne ţeliš

ispuniti sudbinu?"





Karisu. Otvorio je oĉi i ugledao Glenroya i Karisa kako ga uplašenogledaju. "Jesi li dobro? Ĉini se da si sanjao nešto loše. Cijelo sevrijeme bacaš uokolo i jecaš!", reĉe mu Glenroy. "Dobro sam", reĉe

Kalahad i ustade. Bio je sasvim mokar. Otvori dlan i pogleda u njega,kao da oĉekuje da će tamo pronaći talisman, ali onda shvati kako je to bio samo san.

INICIJACIJA

Malo kasnije, kada su se svi obukli, Selevin je posljednji put došao po njih kako bi ih odveo u velike kuće na ceremoniju inicijacija. Poredao ih je u kolonu, dvoje po dvoje. Kalahad je stao s Glenroyem,

koji je bio krajnje uzbuĊen. "Mene će sigurno staviti u onu Plavukuću, Endelon", reĉe on. Kalahad ga blijedo pogleda. Nije se osjećaodobro. Jutros nije mogao jesti niti malo. Samo je popio ĉašu mlijeka, ito na Glenroyev nagovor. "Kalahade, jesi li dobro? Da li te nešto

muĉi?", zapita ga on. Kalahad reĉe: "Ne. Dobro sam." Glenroy zavrti glavom nekoliko puta kao znak nijekanja, i reĉe:

"Ako se brineš za velike kuće, ne brini. U koju god te kuću stave, sveće ti biti jednako. Predaju ti isti profesori, ideš na iste sate, samo ćešnositi drugaĉiju odjeću. Vidiš, ja ću morati nositi one velike plave pelerine. Zamisli kako će to biti kada temperature stvarno narastu!"

Kalahad reĉe: "Nisu kuće u pitanju. Nego, imao sam jedan san...

toliko dojmljiv, toliko realan. Sanjao sam obitelj. Bili su tako ţivi,tako... stvarni. Ne mogu vjerovati da je to sve samo san."

Glenroy ga gurne laktom po rebrima. Kalahad podiţe pogled iugleda Selevina kako ga paţljivo promatra. "Siguran sam da je vašrazgovor vaţan, ali molim vas da ga nastavite kasnije. Sada ćete bitiupisani u jednu od Velikih kuća. Mislim daje to trenutno najvaţnije!"

Kalahad reĉe: "Oprostite." Selevin ga pomiluje po glavi, a onda odena poĉetak kolone. Kalahad nije niti primijetio da su se već našli u

velikoj hali, gdje je sve bilo ureĊeno i ĉisto, a gomile starijih uĉenika



su stajale sa strane u napetoj tišini. Razgledao je oko sebe i shvatiodaje ceremonija već poĉela. Podigao se na prste da vidi što se dogaĊanaprijed, ali kolona se pomjeri. Selevin svima naredi da sjednu.

Kalahad sjedne, a pored njega se smjesti Ornox. Iza njega je sjedilaKarisa, pored Glenroya. Profesori su nešto govorili ispred njih, sjedećiza stolom, ali Kalahad ih nije ĉuo. S Kalahadove lijeve strane jesjedila jedna djevojka. Neprestano je nešto mljela sa svojom prijateljicom. Nije zatvarala usta. Kalahadu je to išlo na ţivce. "Molimte, budi tiša", reĉe joj on šapatom.

Djevojka se samo zamišljeno okrene, pogleda Kalahada, i nastavi

govoriti kao da se ništa nije dogodilo: "...i pitam ti ja njega, koliko onţeli tu stajati, a njegova sestra – da, da, sestra, skoĉi na mene i kaţe'Vidjet ćeš ti tko je lud!', aja mislim, ono, što ćeš ti i..."

Kalahad je zamoli da bude tiša, a ona mu gestom pokaţe daje lud.Gledao ju je još neko vrijeme, dok je crvenio.

"Zaveţi!!!" , izdere se on toliko jako daje cijela dvorana utihnula,ukljuĉujući i profesore. Svi su gledali u njega dok je djevojka problijedila.

Selevin mu priĊe brzim kor akom. "Smiri se! Nema potrebe vikati!A vi, gospoĊice, sram vas bilo! Ovo je vaţna ceremonija! Molio bihvas da makar jedan sat šutite, kada to ne moţete ostala 23!" Ode, pomalo ljut, što se rijetko viĊalo na njemu.

Napokon je vladala tišina. Kalahad je gledao u profesore koji su

razvrstavali papire na stolu. Svi profesori su stajali poredani sa strane,

kao i uĉenici, jedva vidljivi u gomili. U centru dvorane, za stolom su bili Selevin, Miranda i dvoje Ardena – profesorica Luna i profesor Benrog.

Neko vrijeme su nešto mrmljali, svako malo pogledavajućiuĉenike, a onda potom ponovno gledajući u papire. Zatim se svirazmjestiše i sjedoše na stolce. Na sredini su sjedili Ardeni. Njima salijeve strane je bio Selevin, a s desne Miranda. Miranda ustane i poĉnegovoriti:

"Poštovani profesori, uĉenici i novaci. Evo, ponovno smo stigli do



ove ceremonije, Inicijacija u Velike kuće. Ova ceremonija se odrţavasvake dvije godine, a meni je vrijeme od prošle ceremonije proletjelovrlo brzo.

Kada pogledam prošle uĉenike k oje smo ovdje upisali, vidim da susada drugogodišnjaci, i već su navikli na ţivot u Velveronu. A evo,opet nam stiţu novi uĉenici. Nova generacija Aratara. Pošto je ovaceremonija posvećena baš vama, bit će red da vam uputim i nekolikorijeĉi. Kao što znate, ovdje u Velveronu su ĉetiri velike kuće. Svaka je posebna i drugaĉija, a u stvari, sve su iste. Hoću reći, nije bitno u kojećete kuće biti razvrstani, još uvijek ste isti. Svatko od vas ima kvalitetei te kvalitete će razvijati kako on to ţeli. Mi smo tu da potaknemo taj

razvoj i ubrzamo ga. Naime, vi od veĉeras poĉinjete usvajati drevnoratniĉko i magiĉno znanje. Znanje koje ćete upotrijebiti samo onakokako to vi ţelite, kako biste ĉinili velike stvari na ovom svijetu, nadamse. Veĉeras postajete dio škole koja će od vas napraviti Aratare.Osvrnite se natrag za deset godina. Sjetite se tada koliko ste znali u

ovom trenutku dok ste slušali moje rijeĉi, a koliko znate tada, kaoslobodni, mladi Aratari. Ova škola je postojala mnogo prije vas. I

postojat će, nadam se, i poslije vas. Mnogo velikih ljudi je izašloodavde. Pridruţite se velikanima koji su zauzeli svoje mjesto u

povijesti, meĊu legendama prošlosti. Postanite jedan od tih ljudi. Napravite nešto veliko u ţivotu, zbog ĉega ćete biti pamćenivjekovima i vjekovima koji će nailaziti. Ali da bi to mogli postići,treba vam znanje. Znanje i obuka – obuka koju jedino Velveron moţe pruţiti. Zato veĉeras budite paţljivi i s ponosom i voljom sluţite kućuĉiji ĉlan postanete. Neka vam ona daruje što više znanja. Jer vaša

obuka sutra poĉinje. Neka vam školovanje ovdje bude uspješno. Ineka vaše ime jednog dana osvane na ploĉi školskih velikana. Hvalana pozornosti i sretno... Sada vas molim da polagano, jedno po jedno

priĊete stolu i sjednete na ovu stolicu is pred nas, kako bi bili

procijenjeni i smješteni u jednu od kuća... Kada završimo s vama,vratite se na svoje mjesto. Još jednom, hvala."

Miranda sjedne, a pljesak se razli dvoranom. Kalahad je pljeskao i

gledao veliku ploĉu iznad njihovih glava, koju do sada nije primijetio.



Na njoj su bila upisana razna imena, a do njih je opisano djelo koje je

neki uĉenik uĉinio dok je još bio uĉenik u ovoj školi. Opisana sumnoga djela. Bilo je upisano sedam imena:

Alezar RotSpasio tri uĉenika od Planinskih pauka na satu Bića Saradrije. Ariana Servenox

Posve sama ugasila veliki poţar, koji je prijetio uništenju dvorca,koristeći satno svoju snagu Restoracije... Berijan Onin

Ubio odraslog trola koji je pobjegao iz tamnice.

Bilo je još ĉetiri natpisa, ali Kalahad nije stigao proĉitati, jer jeSelevin proĉitao prvo ime: "Jaz'Bar Groin". Jedan mladi patuljak svrlo kratkom bradom ode do stolca i sjedne. Ardeni privukoše stolce, irekoše mu da ispruţi svoje ruke na stol. Patuljak to uĉini. ProfesoricaLuna uzme njegovu lijevu ruku, a Benrog desnu. Jedno vrijeme su

sjedili u tišini, a onda profesorica Luna glasno reĉe: "Kuća Argenor!" Na to patuljak ustane i krene na svoje mjesto, ali

profesorica Miranda ga zaustavi rekavši mu: "Samo malo. Uzmi prvosvoje odijelo. Od sada ćeš nositi samo odijela tvoje kuće. Molim sve

iduće uĉenike da, kada budu svrstani, takoĊer priĊu ovamo i uzmuodijela svoje kuće." Potom se sagne i ispod stola izvadi jedan koţnioklop, s crvenim šarama. Patuljak ga uzme, a onda se, sav ponosan nasebe, vrati nazad na stolac.

Selevin proĉita iduće ime: "Ron Selenon" Jedan djeĉak ustane iarogantno hodajući uz veliku buku sjedne. Ardeni uzeše njegove ruke,a onda zavlada tišina. Svi troje su ţmirili.

"Kuća Karsiv!", reĉe Benrog. "Što!?", drekne se djeĉak u naletu

bijesa. "Ja, da idem meĊu njih!? Što vi mislite tko sam ja!?" Selevinu se oĉi zakrijesiše, a djeĉak nastavi protestirati: "Ţelim u

kuću Endelon!" Ardeni se pogledaše i rekoše uglas: "Ne!". Djeĉak bijesno ode do Mirande, i doslovno joj otme zeleno odijelo iz ruku, i

ode nazad na svoje mjesto. Dvoje ili troje ljudi mu je pljeskalo. Idućaimena su brzo prolazila. "Jerry Smith!", proĉitao je Selevin, a Ardenisu, nakon što su ga primili za ruke rekli: "Kuća Argenor!"

"Sophia Rosa" – "Kuća Endelon!"





Glenroy ustane, i uzme svoju plavu pelerinu. Vratio se nazad na

svoje mjesto. Bio je sretan stoje na putu da postane ĉarobnjak. "Dorian Artis!" – "Kuća Erdos!"

"Karisa Aldegorn!" Ona ustade. Kalahad je rijeĉ "sretno" oblikovaousnama. Karisa sjedne za stol, a skoro istog trena se zaĉu profesor Benrog: "Kuća Erdos!" Karisa gotovo skoĉi sa stolca kada je to ĉula.Otišla je do Mirande, i dobila isto platneno, ţuto odijelo, poputKalahada.

Vratila se, i sjela na svoje mjesto, a onda se ispruţila i stavilaKalahadu ruku na rame: "Idemo u istu kuću!". Kalahad se okrene ireĉe: "Znam! Odliĉno!" – bio je sretan zbog toga. Bilo mu je ţao štoGlenroy nije s njima.

Još je mnogo djeĉaka i djevojĉica bilo prozvano, a kada su svizavršili s prozivanjem, i kada je svatko u krilu drţao odijelo u bojinjegove kuće, odvedeni su na sveĉanu veĉeru.

Nakon veĉere, pušteni su na šetnju dvorištem dvorca. Sada su bili prvaši. Sutra će im je poĉeti nastava. Bili su slobodni kretati sedvorcem daleko više nego prije. Izašli su van u dvorište, i stali pored

dva velika bora koji su rasli jedan do drugoga, tako da su im se graneisprepletale. Svo troje su sjeli.

"Što ćemo sad?", zapita Karisa. Kalahad reĉe: "Ništa. Ići ćemo u školu, uĉiti i rasti."

Glenroy doda: "Da. I najvaţnije, ostat ćemo prijatelji. Zauvijek!"

"Zauvijek!": reĉe Kalahad i pruţi ruku na prazno mjesto. Glenroy

pruţi svoju ruku na Kalahadovu. "Zauvijek!", a onda i Karisa stavisvoju ruku na Glenroyevu: "Zauvijek!".

"Što ćemo sada raditi?", – zapita Glenroy, a Kalahad reĉe: "A štodrugo, nego ići na spavanje. Sutra nam poĉinje prava obuka. Prva prava obuka." Karisa na to reĉe: Neću još na spavanje. Hoću se maloodmoriti prije spavanja!"

"Hoćeš se odmoriti prije spavanja?", zapita ju Glenroy zaĉuĊeno. "Da. Što je tu ĉudno? Toliko sam uzbuĊena oko svega ovoga, da ću

vjerojatno to i sanjati veĉeras. Uostalom, ne znam ni gdje su nam

spavaonice. Ĉula sam da sada spavamo u svojim Velikim kućama.





"Hoćeš li vidjeti?", upita ga Erethor sa smiješkom. "Naravno!", izleti Karisi, koja je razgovor napeto slušala, a onda se

zacrveni. Erethor pogleda u Kalahada, koji kimnu glavom. "Dobro

onda", reĉe on i zavuĉe ruku u njedra i izvuĉe stari, izguţvani, davno poţutjeli komad papira, i preda ga Kalahadu. "Evo. Tada je on prestaoaktivno biti Aratar."

Kalahad uzme pismo i razmota ga. Nije bilo dugaĉko.

Dragi Erethore,

Znam da se dugo nismo čuli, i da te nisam pronašao kod Paukovog sjecišta, kao što sam i obećao, ali nešto je iskrsnulo.

Zaljubio sam se. Neki dan sam blizu jednog sela, Etron se zove,

naišao na grupu bandita kako pljačkaju neku djevojku. Otjerao sam

ih, i na prvi pogled se zaljubio u nju. Zove se Helvina. Mislim da je to

sudbina. Volim je više od svog mača. Vjenčali smo se prije tri dana.Od malo ušteĎevine što sam imao kupio sam kuću. Mislim da će nam život biti sretan... Mislim da su dani lutanja za mene završili. DoĎi nas posjetiti ako stigneš. P itaj bilo koga u selu, svi znaju tko smo.

P. S. Jesi li se čuo sa Aranoxom ovih dana? Nikako da mu uĎem u trag.

Volio bih i njemu poslati pismo. Javi mu novosti ukoliko ga vidiš prijemene. I obavezno doĎite! Hoću vas upoznati s Helvinom!

Tvoj vječni prijatelj, Garet Jorsoran

Kalahad vrati pismo Erethoru i reĉe: "Vi ste stvarno bili dobri prijatelji?"

"Itekako. Praktiĉki smo odrasli zajedno. I ja i Aranox smo ga posjetili odmah idućeg mjeseca. Razgovarali smo dugo vremena, ishvatio sam kako ni ja više ne ţelim lutati okolo i boriti se. Bilo mi jedosta krvi i smrti. Do tada sam zaradio veliku svotu novaca. Dovoljnu

za pristojan ţivot. Odluĉio sam se smjestiti negdje, ali nisam volio niti jedno mjesto poput ovoga. Osim toga, krv mi je još uvijek kljuĉalakada god bih ugledao maĉ. Zato sam odluĉio biti profesor. Nikada se

nisam niti nadao da ću jednog dana uĉiti i Garetovog sina."



Kalahad gaje gledao, a u njemu je vrilo pitanje – "Tko je Aranox?"

"TakoĊer poznanik. U stvari – prijatelj. Nas trojica smo bili

nerazdvojni. Aranox je bio najozbiljniji od nas. On još uvijek luta

negdje po divljini. Zagriţeni Aratar. Nepopravljiv. Nisam se ĉuo sanjim već ĉetiri godine. Moţda je ĉak i mrtav. Neznam. Borbeniĉarobnjak. Najjaĉi u našoj generaciji. Mislim da su se svi prijatelji iz

naše generacije okupili kod tvog sela, pomagati u obrani. Ja nisammogao. Bio sam gadno ozlijeĊen. Imao sam okršaj s trolom ovdje uškoli i nisam znao za sebe nekoliko dana. Kada sam se probudio, sve je bilo gotovo." To nije bio pravi razlog Erethorova nedolaska, ali to

Kalahad nije znao: "Ĉuo sam da je Etron spaljen do temelja. Ţelio sam propasti u zemlju, jer nisam mogao pomoći. Vjerojatno je Aranox poginuo zajedno s ostalima. Moţda sam ja jedini ţiv od starogdruštva. Moţda zato i pouĉavam ovdje na Velveronu. Iz griţnjesavjesti."

"Aranox nije bio u Etronu na dan napada. Sjećam se da je moj otac pisao pismo nekom Aranoxsu i poslao mog brata po njega, ali brat se

vratio i rekao da Aranox nije tu", reĉe Kalahad.

"Zanimljivo. Moţda je onda još uvijek ţiv!?", zapita se Erethor. "Moţda", sloţi se Kalahad. "Kalahad, manimo se sada prošlosti. Pred nama je budućnost.

Zakleo sam se samom sebi da ću paziti na tebe kao da si moj onogdana kada si prvi put stao pred moje oĉi. Dugujem to tvom ocu... isebi."

"Kalahad je sretan što je njegov otac imao prijatelje poput vas",reĉe Glenroy.

"Moţda i nije. Da sam mu bio prijatelj, pomogao bih mu da ostaneţiv onog dana u Etronu. Ali nisam. Ja sam ovdje leţao, u nesvijesti."

"Niste vi krivi! To je sudbina!", reĉe Karisa.

"Moţda. Ali, sada je već kasno. Trebao bih okupiti sve uĉenike i povesti ih u spavaonice naše kuće. Ali prije toga, ţelim da znaš jednustvar, Kalahade. Prema tebi ću biti dodatno strog. Znam da sisposoban, kao i tvoj otac prije tebe. Velveronova krv teĉe kroz vašu

lozu. Znam da moţeš biti veliki ratnik. I bit ćeš. Ţelim da daješ sve od



sebe.

Za dodatne sate uzmi Maĉevanje."

"Ummm... dodatne sate? " – zapita Karisa.

"Da. Niste ĉitali knjigu? Vidite, svaka kuća voli predmete koji njojodgovaraju, pa njih imate više puta tjedno. Vi i dalje idete na sve sate,ali tih glavnih predmeta imate više nego obiĉno. Zbog toga dobivate pravo na jedan dodatni sat koji moţete potrošiti na bilo koji predmet,vama na volju. Volio bih kada bi taj dodatni sat potrošio na

maĉevanje", reĉe on Kalahadu. "Zašto!?", zapita on. "Kako bi izbrusio tu tehniku. Kako bi je usavršio. Svaki dan imaš

po jedan sat maĉevanja. Ako uzmeš dodatni sat maĉevanja, imat ćešga devet puta tjedno. Ponedjeljkom i srijedom po dva sata na dan."

"Razmislit ću", reĉe Kalahad. – "Dobro. To sam htio ĉuti. Hajdemo sada. Spavaonice su nam u

Istoĉnim zidinama. Glenroy, ti potraţi profesoricu Kailenu. Ona vodikuću Endelon."

"Dobro. Gdje je ona sada?", zapita ga Glenroy.

"Mislim da je u glavnoj dvotrani, nešto razgovara s ravnateljicom." "U redu onda. Vidimo se ujutro. NaĊemo se ovdje?"

"Moţe", reĉe Karisa. Kalahad kimne glavom. Glenroy polagano nestade u mraku.

"Idemo vas dvoje. Moramo okupiti ostale uĉenike iz kuće Erdos."

Erethor ode na dvorište i iz svega glasa reĉe: "Svi prvaci kućeErdos neka se okupe kod ulaza u Glavnu dvoranu!" Onda pogleda

drugo dvoje i reĉe: "Idemo i mi." Stane koraĉati dugim i ĉvrstim

koracima. Kalahad ga je gledao s poštovanjem, ali i blagim strahom.On i Karisa krenuše za njim. Ĉekali su u tišini dok su se okupljaliuĉenici kuće Erdos.

"Ja vodim kuću Erdos. Ako bude ikakvih problema, obratite semeni. Ako budete stvarali probleme, ja ću se obratiti vama. Je li to jasno?"

Uĉenici su ga promatrali blijedo. "Je li jasno!?", ponovio je.

"Jest", reĉe Karisa.



"Dobro onda", reĉe Erethor. "Slijedite me!" Krenuo je po dvorištu i putem se probijao na istok. Došao je do Istoĉnih zidina, i tamo stao pred vrata.

"Vidite ovu malu rupicu ovdje pored vrata?", zapita on uĉenike pokazujući prstom na maleni otvor, u kojemu je u kamen bila urezana

slika zmaja. "To je kljuĉ za ova vrata. Svatko od vas će dobiti svojkljuĉ, koji će nositi na narukvici ili prstenu. Vrata su zakljuĉana svimakoji nemaju kljuĉ. Ako hoćete ući, samo stavite kljuĉ, a to su ovi

maleni medaljoni na narukvici ili prstenu. Kada škljocne, znaĉi da su

vrata otvorena. Gurnite pogrešan kljuĉ tri puta, i vrata se magiĉnozakljuĉavaju. Ako vam je zdravlje milo, nemojte to raditi. Kada uĊeteunutra, svatko će dobiti svoj kljuĉ. Ĉuvajte ga kao oĉi u glavi. Ja svojĉuvam već osam godina. Ako ga sluĉajno izgubite, prijavite mi to,kako bi se poduzele potrebne mjere pronalaţenja kljuĉa. A sada,upadajte." Otvori vrata kljuĉem. Kada je škljocnulo, Erethor povuĉe bravu i otvori vrata. Unutr a je sve bilo ukrašeno zlatnom bojom."Svatko od vas ima svoju sobu. U njoj smijete drţati svoje stvari, akoih imate. Tu imate krevet, stol za pisanje, i ormar za stvari. Svatko će

sada dobiti svoju sobu. Nemojte ulaziti drugima u sobe ako ne morate.Sobe moţete zakljuĉati i otkljuĉati rijeĉima: "Oria Sentorum". Tomagiĉno zakljuĉava vaše sobe. Vrata kasnije reagiraju samo na vas, paih samo vi moţete otvoriti. Na višim katovima su sobe starijihuĉenika, pa nemojte ići tamo ako nemate potrebe. Ove sobe ćetezadrţati cijelo vrijeme vašeg školovanja u kući Erdos, zato ih dobroodrţavajte... Saĉekajte malo dok vam ne podijelim kljuĉeve idodijelim sobe." Erethor ode zlatnim hodnikom do lijepo ukrašenesobe, koja je vjerojatno bila njegov ured i iz nje donese desetak malenih kljuĉeva u obliku medaljona. Na svakom je bio utisnut zmaj.

"Idemo podijeliti te sobe", reĉe Eretohr te stane smještati uĉenikenasumiĉno. Kalahad je dobio onu usred hodnika, sobu broj 8, a Karisa je dobila onu na samom kraju, pred ulaz u Za jedniĉku sobu, jednuveliku prostoriju gdje svi zajedno borave po danu. Njena soba je

nosila broj 12.

Kalahad je ušao u svoju sobu i odmah probao zakljuĉati vrata. Oria



sentorum, reĉe on, i vrata blago zasjajiše ljubiĉasto, a onda se umiriše.Pokušao je mr dnuti bravu, ali bila je kao od kamena. "Oria

sentorumV', otkljuĉa vrata. "Lijepo je ovdje", zakljuĉi Kalahad.

Razgledao je sobu. Nije bila pretjerano velika, ali je prikladna zanjegove potrebe. U njoj je imao lijep i udoban krevet, maleni, blago

izguljeni, stolić za pisanje na kojemu je bila uredno sloţena hrpica papira i pero. Uz suprotni zid je stajao ormar na kojemu je bila velika

zastava kuće Erdos. Kalahad otvori ormar i unutra naĊe ĉetiri odijelakuće Erdos. "Lijepo", reĉe on. "Zanima me gdje da ih nosim na

pranje", zapita se. Onda se baci na krevet i odskoĉi nekoliko puta.Uţivao je u tišini sobe. "Mislim da će mi se svidjeti ovdje", reĉe.Zavukao se pod deku, i zatvorio oĉi. UzbuĊenje ga je još uvijek drţalo budnim.

Gledao je u zastavu kuće Erdos, a u glavi zamišljao kako je toizgledalo ovdje u vrijeme njegovog oca i Erethora. Zamišljao je kakoće on izgledati kada odraste. Pitao se od kuda Erethoru onoliki oţiljcina licu.

Pokušavao je shvatiti svijet prije njegovog roĊenja. Nešto što

većina nas pokuša barem jednom u ţivotu. Ipak, san ga je prevladao, iuskoro je tihi mrak ispunio sve kutke Kalahadove sobe, i same kućeErdos.

Cijeli je Velveron utihnuo...



III. POGLAVLJE



VAMPIR

ČETIRI ZIDA

Prošlo je pet godina. Velveron je ostao isti. Sunce je bilo visoko,

dok su oblaci plivali po nebu nekom svetom gracioznošću. Blagidašak vjetra je rashlaĊivao sparni dan.

Muhe su uporno zujale, ali to nije smetalo Sentinelu koji je

hladnokrvno ĉuvao ulazna vrata. Unutar dvorca, u jednom prašnjavom hodniku, dvojica Sentinela

vodila su jednog uĉenika. Uĉeniku su ruke bile zavezane grubimkonopcem. Na sebi je nosio ţutu odjeću, koja je izgledala kao laki

oklop s malenim naramenicama i lakim ĉizmama. Glava mu je bila pognuta, a duga kosa do ramena padala mu je preko lica. Izgledao je

ljut, ali je bio smiren. Sentineli ga dovedoše do jedne sobe. Uĉenik uĊe bez rijeĉi. Bio je to pritvor. Sentineli mu odvezaše ruke i zatvoriševrata za njim. Uĉenik podiţe glavu, te stane razgledati svoj novi boravak. Bila je to soba isklesana od kamena, bez ukrasa, samo s

jednim prozorom što je bacao pogled na dvorište za obukumaĉevanjem. U sobi je bio i jedan drveni krevet, bez pokrivaĉa. Sjeo

je na krevet koji zaškripa glasno i osorno. Još je bio ljut. Sjedio je takona krevetu neko vrijeme, a onda se izvalio i buljio u strop.

Odjednom zaĉu korake, a potom i kucanje na vrata ćelije. "Jesi tu?Kako si?", zaĉuje se djevojaĉki glas.

"Dobro sam, Karisa. Tko ti je rekao da sam ovdje?" Djevojka s

druge strane vrata odgovori: "Stari Nobin, a tko drugi? I Glenroy je

tu!"

Zaĉu se neko meškoljenje, a onda i glas jednog djeĉaka: "Kalahade,



je li sve uredu?"

Kalahad, koji je sada ustao s kreveta i prišao vratima, reĉe: "Uredu? Misliš na udarce? To je u redu. Ron udara kao curica. Ali

problem su ovi prokleti zidovi!" Zavladala je kratka tišina. Razbi jeKarisa: "Kal, znaš da smo uz tebe." Kalahad reĉe: "Da, znam. Hvalavam na tome."

Zaĉu se Glenroyev glas, grublji nego je to bio prije ĉetiri godine:"Ron je to zasluţio. Neka si mu pokazao, ali drugi puta trebaš to pokušati uĉiniti kada nema profesora u blizini."

Kalahad se nasmiješi. "Da", – potvrdi on Glenroyeve rijeĉi. "Slušaj, Kale", reĉe Karisa. "Ja i Glenroy ćemo pokušati nešto

dogovoriti s Mirandom da te pusti. Ipak, Ron te je izazivao. Uostalom,

ako ništa ne uspijemo, ovdje ostaješ najdulje dva dana. U tom sluĉajuse pokušaj odmoriti."

Kalahad se sloţi ali zamoli: "Molim vas da se potrudite da meizvuĉete iz ovog mjesta. Poludjet ću ovdje od dosade!"

Kalahad zaĉu kako se ono dvoje napolju smiju, a onda: "Dobro,

Kale. Vidimo se kasnije. Ja ću napraviti tvoju zadaću iz Povijesti."

Kalahad će na to: "Hvala, Karisa. Vidimo se." Tog dana, na dodatnom satu maĉevanja, koji je morao odraditi s

uĉenicima kuće Karsiv, zaradio je ovu kaznu. Naime, uĉenik Ron

Pestar, ĉiji je otac general u kraljevoj vojsci, trudio se na sav glas poniziti Kalahada. "Za razliku od nekih koji dolaze sa sela,", tu je

jasno mislio na Kalahada jer gaje podrugljivo gledao ", ja znam kako

pobjeĊivati, jer sam roĊeni pobjednik."

Kalahadu to nije smetalo. "Ja sam roĊeni pobjednik, kao i mojotac!", dodao je Ron, s opakim osmijehom na licu. "Za razliku odKalahadovog oca, koji je, kako ĉujem, umro ljubeći orkovima nogeda ga poštede!" Onda se opali smijati, a pola se uĉenika Karsiv kuće ,

koji su mu bili skloni, smijalo s njim. Kalahad, koji je do tada

hladnokrvno slušao njegova lupetanja, naglo baci svoj drveni maĉ nazemlju, tako da se prelomio. "Uuuuu! Mali sirotan je bijesan! Evo

gaće mi se tresu od straha!", rugao mu se Ron. Kalahad je pocrvenio.

"Što ćeš napraviti?", iritirajuće gaje izazivao.



U idućem trenutku, Kalahad nije znao za sebe. Vidio je blijesak pred oĉima, osjetio je divlji bijes i nešto ĉvrsto u rukama. Nekolikotrenutaka kasnije, vidio je bolne grimase na Ronovom licu i shvatio je

da stoji nad njime i udara ga svojim polomljenim drvenim maĉem.Ron je bio sav krvav. Nos mu je bio rascvjetan, a ĉelo iskrvavljeno.

Kalahad shvati kako ga dragi uĉenici vuku od Rona. Bijes ga ponovno obuze. Razmahao se oko sebe i s nekoliko zamaha mlatnuo

još nekoliko uĉenika. Loria!, zaĉu on neki muški glas i idućeg trena jeleţao na tlu. Svi mišići su mu bili paralizirani. Gledao je u nebo. Nadnjim se nadvije profesor Benrog. "Što je, dovraga, ovo!? Što se ovdjedogaĊa!?"

Bio je ljut. Kalahad gaje ukoĉeno gledao. Nije mogao ništa reći. "Tko je ovo poĉeo!?", vikao je profesor. "On je!", reĉe Ron, koji je uspio tek malo doći k sebi. Kalahad osjeti kako ga efekt magije napušta, i da se ponovno moţe

kretati. "Diţi se!", glasno će profesor. "Straţa! Ovamo!", povika on.

Kalahad je mrko gledao u Rona, koji se sakrivao od njegovog

pogleda iza profesora. "Kalahade, znaš li da je ovo kaţnjivo djelo! Ići

ćeš u pritvor dok se ne utvrdi kazna za tebe!" Uskoro se pojave dva Sentinela i stave Kalahadu konopac oko

ruku.

"Odvedite ga u pritvor!", naredi im Benrog. Ron je bio posve

nasmijan i sretan, iako mu je krv i dalje lijevala iz nosa.

"Što se ti smiješ!?", upita ga Benrog, dok je Kalahad pognutodlazio sa Sentinelima. "I ti si sudjelovao u ovome! Trk sada u

bolniĉki odjel! Poslije ćemo vidjeti što ćemo s tobom! Sara! PoĊi snjim!", naredi profesor Benrog.

I tako je Ron završio u bolnici, a Kalahad u ćeliji. Sada je leţaotamo, hladnokrvan i miran. Nije mu bilo teško trpjeti zatvor, iako jemislio da neće izdrţati. Naime, odmor mu je dobro dolazio. Kalahad je u ovih pet godina postao vrlo marljiv i vrijedan uĉenik. Ustajao jeujutro ranije nego ostali uĉenici i pripremao se za nastavu. Najviše seisticao na satu maĉevanja kod profesora Erethora ali i na ostalim

satima gdje se iziskivao neki tjelesni napor ili vjeţba. Bio je i solidan



strijelac, ali povijest mu je bila slabija strana. Glenroy mu je ĉestomorao pomagati oko zadaće, koju je ponekad, morala raditi Karisa.Glenroy je bio vrlo bistar za svoje godine i dobro mu je išlo uĉenje, a i

magija, kojih je znao pravi arsenal. Neke su bile zabranjene za uĉenikenjegovih godina, ali ih je on ipak uĉio i vjeţbao. I Kalahad je biodobar u magijama. Nauĉio je kako magiĉno zakljuĉati vrata, kakostvoriti svjetlo i još mnoštvo poĉetniĉkih magija. One jaĉe magije nijeniti probavao previše, a profesori ga nisu tjerali na uĉenje. Kada jeopet, pomoć zatrebala Glenroyu ili Karisi oko vjeţbi s nekim oruţjem,tu je Kalahad više nego drage volje upadao u pomoć. Zbog svog tog

silnog vjeţbanja bio je umoran i odmor u ćeliji mu je dobro došao. Bio je zadovoljan samim sobom u tom trenutku. Prolazili su sati, a

on je spavao. Predveĉer se probudio i gledao kroz prozor kako njegovi prijatelji treniraju na terenu. Poslije sata je vidio kako Karisa

razgovara s profesorom Erethorom, koji je svako malo pogledavao na

prozor kroz koji je Kalahad gledao. Kada je razgovor završio Karisa jemahnula Kalahadu. I on je mahnuo njoj, a onda je otišao na spavanje.Legao je i pokrio se, te nakon nekoliko minuta utonuo u dubok san.

Ujutro ga je probudilo nekakvo lupkanje oko vrata i zveckanjekljuĉeva. Otvorio je oĉi i shvatio da netko otkljuĉava vrata. Ustao je i prošao rukom kroz kosu. Vrata se otvoriše. Vani su stajali profesor Erethor i jedan Sentinel. Ušli su unutra.

"Vidim da si se fino smjestio ovdje", reĉe Erethor. Kalahad razgleda uokolo i reĉe: "Nije toliko loše."

Erethor sjedne na krevet: "Danas sam primijetio da te nema na satu.

Pitao sam Karisu što ti se dogodilo, a ona mi kaţe da si u zatvoru!

Vjeruj mi na rijeĉ kada kaţem da se nisam malo iznenadio. 'Koji bimogao biti razlog za to?' upitao sam je, a ona mi kaţe – 'Pa razbio je

nos onom Ronu iz kuće Karsiv'. Raspitao sam se juĉer malo oko togincidenta i, pošto sam razgovarao s profesorom Nobinom, koji je ĉinise, sve to gledao i ĉuo, shvatio sam da te on uistinu izazivao. Ali tonije razlog da poĉinješ tuĉe, Kalahade. Na neki naĉin, ti si sada prekršio zlatno pravilo ove škole. Ali to me ne muĉi toliko kao

ĉinjenica da je to bilo na mom satu. Mislim, ostavim vas na deset



minuta, s naredbom da vjeţbate 'Ori' stav, a vi ovako! Što bi bilo kada bih vam rekao da sami odrţite jedan sat? Izazvali bi rat! Kalahade,zapamti ovo što ću ti sada reći – Neću da se ovo ponovi! Da li je to

jasno!?"Kalahad reĉe: "Jest. Ali nadam se da će drugi puta neki profesor

biti u blizini da to sprijeĉi! Ako me ova škola ne bude branila, to ćuuvijek, i to drage volje, morati sam", reĉe Kalahad, blago povisujućiglas.

"Slušaj me deĉko!", naljuti se Erethor – "Pripazi na taj ton. Ja ti

nisam kolega s kojim dijeliš klupu već profesor. Znam da si ovaj putati bio ţrtva, ali za tvoje dobro, kako bi se nauĉio pameti, ostavit ću teovdje hladiti se još jedan dan! Ovo ozbiljno narušava ugled naše kuće!To nije u redu! Siguran sam da to znaš!"

"Znam", potvr di Kalahad. "U redu. Osobno, ja nemam ništa protivtoga da spustiš na zemlju neku budalu koja vrijeĊa uspomenu na tvogoca. Vjerojatno bih ga i ja sam izmlatio da sam bio tamo, ali srećomnisam. Zato sam se pobrinuo da te puste još veĉeras. Ubuduće, zadrţi

svoj bijes, i prijavi to nekom profesoru, jer te bijes neće odvesti u

dobre situacije. Zapamti – Vrijeme i strpljenje su ratniku najbolji prijatelji!", završi Erethor. Onda ustane, te krene prema vratima. Kada je bio na izlazu, okrene se i reĉe: "Poslat ću ti doruĉak po nekome,uskoro." Onda izaĊe. Potom izaĊe i Sentinel te zakljuĉa vrata zasobom. Kalahad je ponovno ostao sam. Legao je na krevet i uţivao utišini ĉetiri zida u kojima je bio zatvoren. Kalahad je na to gledao kaona odmor, a ne kao na zatvor.

GOST U VALVERONU

Kalahad je pušten te veĉeri, kako mu je i bilo obećano. Prva što je uĉinio bilo je to da je prošetao dvorištem. Nakon toliko

leţanja, ţelio je protegnuti noge. Neko vrijeme se vrtio ispod kipa

starog Velverona, a onda mu paţnju privuĉe neki Senior koji je išao



uokolo po dvorištu i posvuda lijepio plakate. Kalahad priĊe jednom od plakata i upita Seniora: "O ĉemu se radi?" Senior odgovori:"Pogledaj." Kalahad pogleda u plakat. Tada je shvatio da je to u stvari

obavijest. Pisalo je sljedeće:

Obavijest svim učenicima! Za tri dana našu školu posjećuje važnaosoba. Molimo sve učenike da ne prave nered po školi i da ne bacaju smeće. TakoĎer se mole svi učenici da operu i spreme svoja najbolja

odijela za ponedjeljak. Dodatne informacije ćete dobiti kod svojih

razrednika i redara.

Ravnateljica Miranda Elidal

"Zanimljivo", pomisli Kalahad. "Vaţna osoba? Tko bi to mogao biti?", upitao se. Vratio se nazad pod bor, i sjeo tamo. Sjedio je jošneko vrijeme, i gledao Veliki mjesec

6kako pospano nadgleda

Velveron i njegovu okolinu. "Vrijeme mi je za spavanje", reĉeKalahad na glas i ustade, te ode u svoju kuću. Postala mu je rutinaulaziti kasno. Imao je još petnaest minuta do ponoći, kada svako

boravljenje izvan Velikih kuća postaje zabranjeno. Stavio je prsten, nakojem je bio kljuĉ, u odgovarajući procjep u zidu, i zaĉuje seškljocanje. Vrata se otvoriše. Ušao je, i na prstima se kretao krozhodnik. Karisina vrata su bila odškrinuta. Pošto mu se nije spavalo,Kalahad ju je odluĉio posjetiti. Otišao je do njene sobe, i provirio

unutra. Vladala je tmina, a tišina je doslovno odzvanjala u ušima."Nema je", pomisli Kalahad. "Gdje je otišla u ovo doba?"

Vratio je vrata u poloţaj u kojem su bila, a onda je otišao na

prstima do svoje sobe. Otvorio je vrata i ušao. Na krevetu je zatekaoKarisu kako ĉita neku knjigu. Kada je primijetila daje netko ušao u

6 Saradriju nadgledaju dva mjeseca. Prvi je nazvan Veliki mjesec, ividljiv je svaku veĉer, sa svojim ciklusima starenja (mladi mjesec,

polumjesec i puni mjesec). Drugi se zove Mali mjesec, i pokazuje sesvake druge godine, i njegova pojava je vidljiva svega dva dana.

Patuljci vjeruju da će svijet nestati u noći kada Mali mjesec budevidljiv.



sobu, podigla je glavu. Ĉim je shvatila da je to Kalahad, reĉe:"Pa gdjesi ti do sada? Ja i Glenroy smo gotovo poludjeli od zabrinutosti!"

"Vidim", reĉe Kalahad gledajući u knjigu koju je ona drţala u

rukama."Ne pametuj! Erethor nam je rekao da ćeš biti pušten veĉeras. Kada

smo otišli u ćeliju da te posjetimo, tebe nije bilo! Gdje si lunjao!?"

"Pustili su me ranije nego ste vi stigli. Lutao sam po dvorištu,sjedio ispod borova, razmišljao", reĉe Kalahad.

"Da. Glenroy je rekao da bi mogao biti pod borovima, ali ja te

nisam htjela tamo traţiti. Oprosti."

"Zašto?", upita Kalahad. "Zaboravi. Priĉam gluposti kada sam pospana", reĉe Karisa i krene

prema izlazu, noseći kn jigu sa sobom.

"Ovaj, napolju stavljaju neke obavijesti da nam u školu dolazinetko poznat, i da moramo spremiti naša najbolja odijela koja imamoza ponedjeljak! Što misliš o tome?", upita on Karisu.

Ona odgovori: "Pa, mislim da i ti priĉaš gluposti kada si pospan!"

"Ozbiljan sam", reĉe Kalahad.

"Stvarno?", upita Karisa i vrati se u sobu. "Zanimljivo. Ali nemam pojma tko bi to mogao biti. Moţda bi trebali pitati Erethora? On tebevoli. Pitaj ga ti!"

"Pitat ćemo ga zajedno", zakima glavom Kalahad. Karisa ga pozdravi, i izaĊe s rijeĉima: "Laku noć, Kale. Vidimo

se!"

I idućeg jutra, Kalahad je pokucao na Karisina vrata. "Samo trenutak!", zaĉuo je iz njene sobe. Potom je zaĉuo nekakvo

lupanje, lom, odmah potom i psovku i konaĉno Karisa otvori vrata."Hej", reĉe mu. Kalahad proviri preko njenog ramena, i uvidi da je

soba u blagom neredu. Odjeća je bila razbacana. "Traţila sam najbolju haljinu", objasni mu Karisa. "Idemo po Glenroya!", reĉe Kalahad zatvarajući vrata za njom, a

Karisa reĉe: "Oria sentorum!" Vrata se zakljuĉaše. "Ne ţelim da netkovidi kakva mi je soba!", objasni Karisa.

Kalahad sleţe ramenima. Njemu je bilo svejedno što mu je soba u



još većem neredu. Izašli su iz Velike kuće, i zaputili se prema borovima. Tamo su se

sastajali svako jutro prije prvog sata, a i na odmorima. Glenroy ih je

ĉekao sjedeći. "Znate li vi tko je ta slavna liĉnost što nam dolazi u ponedjeljak?",

upita ih Glenroy. "To smo mi mislili pitati tebe", reĉe Kalahad."Znaĉi, ne znate ni vi?", Glenroy će.

"Ne", reĉe Karisa. "Kale, zašto ne pitaš Erethora?

Znaš da ti je on naklonjen", podsjeti ga Glenroy.

Kalahad je samo neodluĉno gledao. "Eto! To sam mu i ja rekla!", Karisa će glasno. "Da. Uostalom,

oglasi kaţu 'Razrednici i redari će nam objasniti više'", naglasiGlenroy.

"Dobro onda. Pitat ću Erethora danas na Maĉevanju. Mislim da jedrugi sat, zar ne?", upita on Karisu. "Jest. Glen, mi imamo zajedniĉkisat Povijesti danas, je li tako?"

Glenroy kimnu glavom. "Onda ćemo ti na satu javiti."

"Moţe", reĉe Glenroy – "Sada moram ići. Zurim se na Herbalizam.

Imam ga tri sata za redom! Boţe! Tko će slušati Nobina kako tri satamelje o Trnozuboj repi!?", poţali se Glenroy. To je samo izazivalo

smijeh kod drugo dvoje. "Odliĉno. Idemo onda, Kale.", reĉe Karisa i potapša Glenroya po ramenu. Otišli su ravno do Arene za obuku.

Profesor je već bio unutra. Sat je poĉeo. "Ahhh. Napokon smo se odluĉili podići iz jastuka?", reĉe Erethor. "Ispriĉavamo se, profesore. Morali smo..."

"Nije bitno, Aldegornova. Stanite u red. Danas ionako ponavljamo

Visoki 'jumi' stav.""Profesore, mogu li vas nešto privatno pitati?", upita Kalahad. "Poslije sata, Jorsoran", reĉe Erethor, izvuĉe svoj drveni maĉ i stavi

ga pred sebe.

Kalahad stane u liniju s ostalim uĉenicima. "Rasporedite se", reĉe im Erethor. Uĉenici odmjeriše udaljenost

izmeĊu sebe, tako da su blago podigli ruke, i mahali oko sebe. Cilj je

bio biti dovoljno udaljen jedno od drugoga da se ne mogu dotaknuti,



odnosno udariti tijekom obuke. Kada su svi bili rasporeĊeni, Erethor ozbiljnim glasom reĉe: "Tko mi moţe reći što je visoki 'jumi' stav?

Melisa?", upita djevojku koja upravo podigla ruku.

"Visoki jumi stav je stav u kojemu je maĉ postavljen u visoku poziciju, stopala su u paralelnom poloţaju, a koljena blago savijena,dok borac gleda na protivnika preko bokova!", reĉe ona.

"Krivo", Erethor će. "To je stav u kojemu maĉ uistinu drţimo uVisokom poloţaju, što i nije neka mudrost za shvatiti, zar ne? Ali bitan je poloţaj tijela. Koljena nisu blago savijena, nego su slobodna, ineprestano rade. To je mobilni stav, i u njemu nikada ne stojimo u

mjestu! Zašto, Kalahade?"

Kalahad se trţne, ali znao je odgovor: "Zato što smo u tom stavuranjivi i teško se obraniti u njemu, radi kombinacije boĉnog drţanjamaĉa i njegovog visokog poloţaja."

"Toĉno", reĉe Erethor. "Ovaj stav je glupost ako se borite protiv

više protivnika. I profesori su razmišljali da ga ukinemo u pouĉavanju, jer se danas uglavnom borite protiv Orkova, a oni nikada nisu sami, ali

rekao sam im daje ţivot Aratara uvijek nepredvidiv i da će biti mnogo

situacija kada ćemo se, u stvari boriti, u dvobojima. Tu je ovaj stavneprocjenjiv. Zašto? Zamislite se u borbi protiv fiziĉki jaĉeg, teškooklopljenog protivnika. Sporiji je od vas. Ima veliki dvokatni štit7

i

štiti se njime, vrebajući na pogodnu priliku da vas opali svojim

buzdovanom. Što tada radimo? Koristimo ovaj stav. Pošto je ineprijatelj spor, neće nam smetati blaga sporost u obrani, niti ona unapadu. Ali ovaj stav je specifiĉan po snazi udarca koju zadaje. Vidite,ovaj stav se još zove 'štitoparaĉ'. To je zato što drobi štitove podsobom."

Jedan uĉenik podiţe r uku. "Da, Andy?", reagirao je Erethor.

"A što ako taj naš protivnik promijeni ponašanje i poĉne se kretati

7 Postoje dvije vrste štitova po veliĉini – jednokatni i dvokatni.Jednokatni su maleni štitovi koje koriste brzi borci skloni većoj

pokretljivosti. Obiĉno su lagani i drţe se u jednoj ruci ili zakaĉeni na

podlakticu. Dvokatni štitovi su vrlo veliki i sakrivaju cijelo ti jelo.Teški su ali korisni.



brţe?"

Erethor se nasmija i reĉe: "Tko će odgovoriti Andyju?"

Karisa podiţe ruku. "Izvoli, Aldegornova." Karisa odgovori:

"Promijenit ćemo stav i uzeti neki koji odgovora našim potrebama." "Genijalno otkriće, zar ne Andy?", nasmija se Erethor. Poslije sata, kada je profesor Erethor u ţurbi napuštao arenu,

Kalahad ga sustiţe. "Profesore, mogu li razgovarati s vama?"

"Da. Sjećam se da si nešto traţio. Što trebaš?", upita Erethor, i provuĉe rukom kroz kosu, miĉući ju sa ĉela.

"Ovaj, pa, zanima me... nas... ako znate..."

Tko je taj gost koji nam dolazi? Znam." Kalahad se nasmiješi ireĉe: "Ali nećete mi reći, zar ne?"

"Nisam mislio ali niti jedna tajna u ovoj školi ne ostaje tajna. Rijeĉ je o Balthazaru Thoru. Da li ti to nešto govori?", upita ga Erethor, sozbiljnom znatiţeljom u glasu.

"Ne mnogo", iskreno će Kalahad. "Mislim da je on neki lovac navam pire ili tako nešto", reĉe Kalahad, škiljeći na jedno oko.

"Hladno. Rekao sam ti da nećeš znati tko je. Pokušaj saznati", reĉe

Erethor i namignu mu. Naĉinio je nekoliko koraka a onda se okrene i reĉe: "Slušaj, morat

ću otputovati na nekoliko dana kao što to radim svake godine, pa bih

te zamolio za jednu uslugu, ako moţe."

"Svakako. Štoje u pitanju?", znatiţeljno će Kalahad. "Vidjet ću te kasnije. Ovdje je previše oĉiju i ušiju, ako znaš što

mislim. Javit ću ti u svakom sluĉaju", reĉe Erethor i ode k zbornici.

Kalahad ode do Karise koja je sve to promatrala s krajnjim

uzbuĊenjem. "I!? Štoje rekao?", upita Kalahada ĉim je prišao. "Kaţe da je u pitanju neki Balthazar Thor. Zvuĉi li ti poznato?"

"Koliko ja znam, ne. Barem ne meni. K vragu. Oĉekivala samnekog pjevaĉa ili nešto sliĉno. Dobro. Nema veze. Hajdemo sada – moramo na sat", reĉe mu Karisa.

Ĉetvrti sat je Kuća Erdos imala zajedno s kućom Endelon u

uĉionici koja se nalazila u sporednom dijelu knjiţnice. Ta soba je



nekada bila prepuna starih polica knjiga, ali je kasnije preureĊena uuĉionicu.

Bila je stara i daske su bile škripave. Ipak, ploĉa je bila kvalitetna i

velika, a na njoj je ovaj dan velikim slovima pisalo naslov: R U M AR.

Kalahad je ušao s Karisom, te potraţio Glenroyja. Sjedio je u

zadnjoj klu pi. Kalahad proĊe uĉionicom do njega. Profesorica Luna jeveć bila u njoj, i prije nego su svi sjeli, ona reĉe: "Molim za tišinudanas. Uĉimo vaţnu lekciju." cijelo vrijeme je gledala u Kalahada,kao da je znala da hoće sve ispriĉati Glenroyju, koji gaje oĉima praktiĉki molio da mu kaţe tko je taj tajni gost. Profesorica ustane iode do ploĉe i poĉne nešto pisati.

"I? Tko je to?", upita Glenroy, iskoristivši priliku dok Luna nijegledala.

Kalahad reĉe: "Meni nitko poznat. Kaţe daje neki..."

"...sagraĊena pr ije 1600 godina!", povisi profesorica glas, "i od tada

je utoĉište narodu Halderona, kao vaţna strateška pozicija izmeĊuSongorna i Halderona", diktirala je profesorica i dalje.

"Tko?", Glenroy je bio nestrpljiv. Kalahad se pravio da piše. "Neki Balthazar Thor", došapnu mu Kalahad. "Balthazar? On!?", povika Glenroy.

Profesorica ga pogleda: "Kada bi gospodin Ronertoh bio tiši,moţda bismo mi ostali, koji smo zainteresirani za lekciju, i neštonauĉili."

Glenroy se zacrveni: "Ispriĉavam se, profesorice. Upravo sam

saznao da nam stiţe..." Karisa ga gurne laktom – "...pismo od starog

poznanika. Da", reĉe Glenroy, glupavo se smješkajući. "Sjedite, gospodine Roneroth. I budite tiši", reĉe profesorica Luna i

nastavi diktirati. "Bila je opsjedana 17 puta, a samo je jednom

osvojena. Osvojio ju je general Tefel. Godine 312. ove ere."

Kalahad je za to vrijeme gledao u Glenroyja, oĉekujući da mu kaţenešto više o Balthazaru Thoru.

Glenroy naĉrĉka nešto na papirić i gurne ga Kalahadu.

Kalahad ga kriomice primi i stavi u krilo. Naslijepo ga je razmotao,



a onda baci pogled.

"Slavni znanstvenik – veliki doktor, vaţna osoba", pisalo je na papiru.

Kalahad je izgledao razoĉarano. On je bio uvjeren daje meĊuknjigama, koje je kriomice ĉitao, dok još nije bio upisan u školu,negdje proĉitao i ime Balthazara Thora, uz neke teme vezane zavampire, samo nije znao što konkretno.

Poslije sata, svi troje su se našli kod borova. "Balthazar Thor, kaţeš?", reĉe Glenroy, hodajući u krug, vaţno

drţeći ruke iza leĊa. "Jest. Tako je rekao Erethor. Baš sam se sjetio!Traţio je od mene neku uslugu, ali još neznam što. Rekao je da će mi

se javiti", objasni Kalahad.

"Ĉudan je taj Erethor", reĉe Karisa. "Mislim, stalno nešto mulja,govori o prošlosti..."

"I još ovi njegovi odlasci svake godine!", doda Glenroy. "Mislim,

pa gdje ide svaki puta? Ĉujem da ni sama Miranda ne zna."

Kalahad reĉe: "Nitko ne zna. Samo se pokupi, uzme neke sitnice, iode na tjedan-dva. Onda se vrati kao da se ništa nije dogodilo, i

nastavi pouĉavati. Uostalom, tko je taj Balthazar Thor?", upitaKalahad.

"Baš smo o njemu uĉili prije par dana. On je otkrio lijek protivCrne Groznice, osmislio napitke za disanje pod vodom... Ne sjećam seviše. Uglavnom, genijalan je. Uvijek istraţuje nešto novo i veliko",zadihano će Glenroy, jer je ovo izgovorio gotovo u jednom dahu.

"Samo, neznam što...", doda još, pomalo zbunjeno. "Što će on ovdje?Što ovdje ima toliko zanimljivo u Velveronu? Što će istraţivati? Nas?", upita Karisa.

"To ćemo vjerojatno saznati kada doĊe", reĉe Glenroy.

"Da. Pokušat ću to izvući iz Erethora. Moţda mi i to kaţe", reĉeKalahad.

Njih dvoje se nasmijaše. "Nema veze. Nastava nam poĉinje za par minuta. Bolje je krenuti",

napomene Karisa.

"Uhh, tako je. Moramo ići. Znaš, ponekad zaista mrzim ovo



mjesto", reĉe Glenroy. "Iz tvojih usta u Trisfalove uši!", nasmija seKalahad.

Te veĉeri, dok je Kalahad otkljuĉavajući vrata ulazio u Veliku

kuću, pored njega stane djevojka, njegovih godina. To je bila Rowena,djevojka iste generacije kao i on. Bila je prelijepa. Imala je dugu,

ravnu, smeĊu kosu, blago preplanulo lice i lijepo oblikovan nos. Oĉisu joj bile krupne i sjajne. Kalahad je drţao kljuĉ odmah ispred utora,ali nije otkljuĉavao. Gledao je Rowenu.

"Hoćeš li otkljuĉati ili ne?", upita ga ona. Kalahad se trţne, a onda otkljuĉa vrata. "Oprosti. Malo sam se

zanio. Mislim..." Rowena mu se osmjehnu i ode u Veliku kuću.Kalahada su obuzeli, njemu, do sada, nepoznati osjećaji. Ţelio joj je prići, zagrliti ju. Nije znao zašto, nego samo je ţelio biti blizu nje,gledati je dok se smije. U tom trenutku, za njega je ona bila najljepše biće koje je ikada vidio. Ipak, kada je prošlo nekoliko trenutaka, došao je k sebi i ušao. Otišao je ravno do svoje sobe i otvorio vrata. Legao jena krevet, ne skidajući cipele. Zakunjao je.

Probudilo ga je kucanje. Netko je bio pred njegovim vratima.

Kalahad ustane i uperivši ruku u svoju svjetiljku na zidu reĉe: Eros. Svjetiljka se upali i zasja magiĉno, bijelo svjetlo. Kucanje se ponovi, ovaj puta jaĉe i ĉvršće. Kalahad reĉe: "Evo

me!"

Ustao je i otišao do vrata. Pred vratima je bila Karisa. "UĊi", reĉeKalahad i otvori joj vrata.

"Ne mogu. To jest, ti ne moţeš." Kalahad ju zbunjeno pogleda iupita: "Kako to misliš – ja ne mogu?" Karisa ipak uĊe i objasni: "Šalje

me profesor Erethor. Kaţe da doĊeš kod njega u ured. Mora porazgovarati s tobom. Sigurno je u vezi one usluge."

Kalahad reĉe:"Vjerojatno. Zaboravio sam na nju."

"Idi sada. Nemoj da te ĉeka", reĉe mu Karisa, i izaĊe iz sobe.Kalahad izaĊe za njom i zakljuĉa vrata rijeĉima "oria sentorum!"

Karisa kr enu niz hodnik, k izlazu iz Velike kuće. "Kuda ćeš ti?",upita je Kalahad.

"I ja moram obaviti neku malu uslugu za njega. Vraćam se odmah.



DoĊi veĉeras u moju sobu ispriĉati što se dogodilo. U redu?", reĉeKarisa hodajući unazad.

"Moţe!", reĉe Kalahad, i k renu prema uredu profesora Erethora.

Nije ĉesto ulazio onamo. To je bilo samo kada bi napravio nekuglupost ili kada bi morao profesoru javiti nešto vaţno. Moţda je dosada bio pet do šest puta.

Prošao je svojim hodnikom i prišao sobi u kojoj je bio njegov ured.

Na vratima je bilo ispisano: "Prof. Erethor Vass"

Pokucao je par puta i saĉekao. "Otvoreno je", zaĉu Erethorov glas.

Kalahad otvori vrata i proviri unutra. "Ah, stigao si. Vidim da te je

Aldegornova obavijestila", reĉe Erethor. Kalahad uĊe u sobu. Ured je

bio velik koliko i Kalahadova soba, moţda i manji. U njemu je imao jedan stari stol, ormar prepun raznih suvenira – obiĉnom ĉovjeku, bezvrijednih komada smeća, a profesoru vaţnih sjećanja i dogaĊaja.Bila je tamo i stara kaciga nekog vojnika, zatim hrĊava ĉizma odĉelika, neka malena knjiţica, potom crvena, polomljena strijela.

U kutu sobe je bila škrinja, zatvorena s ĉetiri lokota. Za stolom,zveckajući kljuĉevima, sjedio je Erethor. "Sjedi", reĉe mu on.

Kalahad sjede na stolicu. "Što ste trebali?", upita."Sjećaš se da sam rekao da trebam jednu uslugu od tebe?", reĉe

Erethor. "Da", potvrdi Kalahad. "E pa", poĉe Erethor, "ja uskoro opetidem iz Velverona, kao što odlazim i svake godine."

Kalahad ga upita: "Smijem li znati kamo odlazite?"

Erethor se osmjehne, ali ubrzo njegovo lice poprimi sivu nijansu.

"Ne", reĉe on ozbiljno. "Recimo samo, da sam duţan pomoćinekome." Kalahad kimne glavom. "Ali, da ti kaţem što sam trebao od

tebe. Vidiš, trebao bih te da mi sakupiš par rijetkih biljaka koje rastuoko Velverona." Erethor se tada sagne i iz ladice izvadi neki papir,

koji je, u stvari, bilo na brzinu napisano pismo. Kalahad je uoĉio neki popis na njemu. "Ovako. Trebat ću od tebe da mi nabaviš... ummm...evo ga. Bijelu bodljorepku, otrovni umbar, onda. .. aha evo ga – lozu

zlobradog ušnjaka. To bi bilo to."

Kalahad reĉe; "U redu, ali jeste li sigurni da te biljke mogu biti

nabavljene ovdje u okolici?", glas mu je bio pomalo skeptiĉan.



Erethor pognu glavu: "Mislim da moţeš. Sve njih. Ostale sastojkeću ja na baviti na drugim mjestima, ali puno bi mi pomogao kada bi

mogao preuzeti ovaj dio posla na sebe. Hoćeš li?"

Kalahad je neko vrijeme gledao u stol tupim, praznim pogledom."Zašto ne pitate nekoga od ĉarobnjaka? Oni su puno bolji u

Herbalizmu. Ja jedva da idem na te sate. Jedino što malo bolje poznajem su biljke poput mirišljave jeziĉarke i zeĉjeg maslaĉka jer suone ljekovite, ali ovo bilje, koje vi navodite je, koliko se sjećam...opasno."

"Da. Znam da je situacija takva. Ali, vjeruj mi da ovo ne bih traţio

od tebe da uistinu me moram. Jednostavno ne vjerujem nikome

drugome, a pogotovo ne ĉarobnjacima. Uostalom, ovaj zadatak bitrebao biti nesluţben... izvan konteksta zadaće i školskih duţnosti, akoznaš što mislim."

"Pa... znate da ću to uĉiniti, ali mogli biste mi reći makar nešto višeo razlogu zbog kojeg ovo trebam pronaći."

"Izvini, Kalahade. Ne mogu. Mogu ti samo reći da je ovo odkrajnje vaţnosti. Moţe spasiti više od jednog ţivota. Vjeruj mi!"

"Dobro. Neću više ništa pitati. Gdje otprilike ovo bilje moţe biti pronaĊeno?", upita reĉe Kalahad, gotovo spreman ustati i otići, jer jeoĉekivao da je ovaj razgovor došao do kraja. Erethor ga pogleda u oĉi

i reĉe: "Pa, bijela bodljorepka raste gotovo svugdje gdje ima vode i

dovoljno topline. Pogledaj bare oko dvorca. Za otrovni umbar nisam

siguran, ali profesor Nobin mi je rek ao daje ubrao nekoliko odliĉnih primjeraka, pa sam siguran da ga ima u ovim krajevima. A što se tiĉeloze zlobradog ušnjaka... pa... nje ima koliko ja znam.. Jedino u Tigor

šumi." Kalahadu se zjenice raširiše: "U Tigor šumi?"

"Tako je. Zato ovaj zadatak i mora biti... nesluţben. Ne moguzamoliti bilo kojeg uĉenika da ode u Tigor traţiti jednu vrlo opasnu biljku. Vjeruj mi Kalahad, ne bih to niti traţio od tebe da nisamsiguran da to moţeš obaviti."

Kalahad se uzmeškolji. "U redu je, profesore. Nije da se bojim,

ali..."



"Ne brini oko toga. U redu je bojati se", reĉe mu Erethor. "Ne bojim se gotovo niĉega, samo...", reĉe Kalahad, ali Erethor ga

prekide. "Kale, ako se neĉega bojiš, a ipak se tomu suprotstaviš, onda

si hrabar. Ako se ne bojiš niĉega, a ipak se svemu suprotstavljaš, ondasi lud."

Kalahad reĉe: "Ne, ne. Nije u vezi hrabrosti, nego... kako ću ući uTigor šumu, kada ne smijemo ići tamo? Mislim, jedva da smijemoizaći iz dvorca!"

Erethor ustade i ode do svog ormara. Otvorio je jednu ladicu i nešto prerovao po njoj. "Tu je negdje... aha! Evo je!", reĉe on i vrati se doKalahada. "Drţi ovo. Ova dozvola će ti dopustiti izlazak iz dvorca.Dao sam je izraditi neki dan, iako tek moraš polagati kako bi je

zasluţio. Zato se nemoj previše razmahivati njome. U redu?... A što setiĉe Tigor šume, pa... profesorica Minerva kaţe da si dobar u šuljanju,a daje Karisa daleko ispred svoje generacije. Neka ti ona pomogne",

reĉe Erethor, a glas mu nije mogao biti ozbiljniji.

"U redu, profesore. Nabavit ću ovo. Za kada vam je to potrebno?"

Erethor se vratio do ormara, i otvorio velika vrata. Kalahad ugleda

maĉ kako visi. Erethor ga uzme. "Trebat će mi do srijede. Tada sevraćam. Evo ti ovo. Moţda ti zatreba u šumi. Imaš dozvolu da ganosiš. To ti je ista ona dozvola koju sam ti dao maloprije", predadeKalahadu maĉ. Maĉ je bio popriliĉno teţak, ali Kalahad se brzonavikavao na njegovu teţinu. Bio je od ĉvrstog ĉelika, s nekolikogrubih crta za ukras. Kalahad proĊe prstom po oštrici i uvjeri se da jevrlo oštra. "Dobro. Ja krećem na put veĉeras."

"A sada idi na spavanje. I ne govori nikome o ovome, naroĉito ne

profesorima. Ako ti bude trebala pomoć, moţeš je potraţiti od Karise iGlenroyja, a ako ti budu trebale kakve dodatne informacije, moţeš potraţiti Harr yja Blackbowa. On je sada Senior.

8Dobar momak.

8 Postoji pet redova magija – prvi red se odnosi na poĉetniĉke, slabijemagije. Kako je broj reda veći, to su magije u njemu sloţenije, teţe iopasnije. Najteţe i najrjeĊe su magije petog reda. Rijetki ĉarobnjaci

su dovoljno jak i da ih izvode. Većina ih stane kod ĉetvrtog reda, koji je takoĊer vrlo opasan i teţak.



Popriliĉno pouzdan. No ako ikako moţeš, nemoj mu se obraćati,završi Erethor.

"U redu, ali, zaboravio sam koje biljke trebam traţiti".

Erethor pogleda u ono pismo, uzme ga u ruke i podera dobar komad papira te ga dade Kalahadu. "Evo. Nemoj da ga tko vidi.

Prepiši to sebi ako hoćeš i zapali to pismo. I vjeruj mi. Ovo je u imedobra. Moţda se ne ĉini tako, ali tako je", reĉe Erethor, i potapšaKalahada po ramenu.

"Dobro. Moţete imati povjerenja u mene. Neću vas iznevjeriti",reĉe mu Kalahad, ponosan na sebe.

"To sam htio ĉuti. Hajde sada, i ne zaboravi dozvolu", reĉe muErethor.

Kalahad uzme dozvolu i izaĊe iz ureda. Erethor ga pozdravi rukom,i zatvori vrata za sobom. U hodniku je vladala mrtvaĉka tišina. Krenuo je prema svojoj sobi. "Oria sentorum!", zaĉuje se iz Erethorovogureda. Kalahad ode do svoje sobe i sjedne na krevet.

Svjetiljka je još uvijek gorila. Pogledao je dozvolu koju je dobio.Bio je to ĉvrst komad stakla, u kojemu je bilo ugravirano sljedeće:

REDAR KUĆE ERDOS

Razrednik je ovu dozvolu dodijelio ovom uĉeniku kao dokaz da jeon redar škole Erdos. Ovaj uĉenik ima pravo nositi oruţje, koristitimagije trećeg reda i koristiti prostore inaĉe nedostupne ostalim

uĉenicima. Dozvola je izdana na uĉenika po imenu:

KALAHAD JORSORAN

Kalahad je bio ponosan na tu iskaznicu, iako je znao da, u stvari on

nije pravi redar, nego je to Bob Revglen. Pogledao je papir koji je

dobio. Bio je to odsjeĉak pisma. Erethor mu je dao samo dio gdje je

bio popis. Biljke koje je on trebao pronaći bile su zaokruţene a iznadnjih je Erethorovim rukopisom napisano Kalahad!?!? Na papiru je

pisalo:



(dio je poderan)...Ijka (poderano) ...isela trešnja

D" i i n; Kalahad!?!'.'

Bijela bodljorepka Morski runolist Otrovni umbar Kaiahad Gorska

ruţa Magliĉasti kreĉnjak Loza zlobradog ušnjaka (raste samo u šumi Tigor, odmah do Velverona) Kal"had!?!?

Mlijeĉna zelengljiva

Pored toga, za tu smjesu je potrebno i nekoliko ţivotinj...

(poderano)

Vjerujem da je glavni sastojak Trolova mas...(dio je poderan)"

Kalahada je zanimao ostatak pisma. Profesor Erethor mora da

priprema nekakav napitak, ali nije znao o ĉemu je rijeĉ. Onda sedosjetio da je i Karisu zamolio za neku uslugu. Podigao je pogled na

sat, koji je osvojio prošle godine na natjecanju u trĉanju, i vidio da je pola jedan. "Sigurno spava. Neću je buditi sada. Pitati ću je ujutro", pomisli Kalahad i skide ĉizme, ĉarape i ostatak odjeće, te ode ukupaonicu, koja je bila udaljena dva hodnika od njegove sobe. U

stvari, to je bila javna kupaonica, s nekoliko zahoda. Kalahad ude u

jedan i istušira se.

Kada se vraćao, zastao je pored Karisine sobe. Nije ĉuo ništa.Vratio se nazad u svoju sobu, i legao na poĉinak. Po glavi su mu sevrtjele razne misli. Najviše je razmišljao o šumi Tigor. Zamišljao jekako bi trebale izgledati biljke koje bi trebao ubrati. Odluĉio je sutraupitati Glenroy ja da mu pokuša nabaviti neke knjige u kojima bi tomogao pronaći. Glenroy je popriliĉno dobro poznavao knjiţnicu i

proĉitao je dosta knjiga u njoj. Kalahad je uglavnom uzimao romane, pa nije bio baš pretjerano poznavao biljke. "Moţda Glenroy zna nešto

o njima", mislio je neko vrijeme, a onda je poĉeo misliti o Roweni. Dok je razmišljao kako zagrljen s njom sjedi na zidinama

Velverona i gleda zalazak sunca, san gaje svladao.

Smiješak mu je titrao na licu cijelu noć. Imao je lijepe snove.



TIGOR

Ujutro je Kalahad ustao odmoren i svjeţ. Spavao je lijepo. Prvamisao koja mu je jurnula kroz mozak je bila Karisa – kakvu je ona

uslugu trebala pruţiti Erethoru? Što mu je ona trebala donijeti?

Ustao je i odjenuo se. Bila je nedjelja. Još nije oprao niti jednoodijelo za sutra. Zgrabio je knjigu iz Zemljopisa, jer je danas imao tri

sata Zemljopisa. Ostatak dana mu je slobodan. Trebao je imati i jedan

sat Maĉevanja, ali pošto Erethora vjerojatno nema, zakljuĉio je da taj

dan ima samo tri sata. To ga je razveselilo. Izašao je iz sobe, i otišao prema kupaonici kako bi obavio sve potrebne jutarnje radnje, i dok je

prolazio pokraj K arisine sobe uoĉio je kako nije tu. "Gdje je ona?",upita se.

Iz ţenske kupaonice je dopirao njen glas. Razgovarala je s nekom prijateljicom. "Tu si, znaĉi", reĉe Kalahad tiho, i ode u kupaonicu.

Kada je izlazio, Karisa gaje ĉekala. "Gdje si sinoć išla?", upita je.

Karisa mu priĊe i šapnu na uho: "Morala sam obaviti nešto zaErethora." Kalahad joj došapne: "Ja sam svoj zadatak dobio tek sinoć.Erethor mi je dao maĉ i unaprijedio me u redara kako bih mogaoobaviti taj zadatak."

Karisa se odmakne: "Ne mogu vjerovati! A što mu ti trebašobaviti?"

Kalahad reĉe: "Kasnije. Sada moramo na sat."

Karisa shvati daje to znaĉilo "zidovi imaju uši". Na putu k uĉionici, Kalahad ispriĉa šapatom sve što se sinoć

dogodilo i posebno joj opiše koje biljke treba pronaći. Kada je završio, Karisa reĉe: "Najbolje da o tome porazgovaraš s

Glenroyem. On zna više o tim magiĉnim stvarima i napicima nego ja.Znaš da nisam neka ljubiteljica kompliciranih magija, a kamolinapitaka. On bi ti to vjerojatno mogao napraviti, a moţda bi ti i mogao

reći za koji je to napitak." Kalahad reĉe: "Pitat ću ga. Ovaj, mislio sam

zamoliti vas dvoje za pomoć oko ovoga. Hoćeš li ti pomoći?"



Karisa ga znaĉajno pogleda: "Misliš, da idem s tobom u Tigor šumu? Pa, naravno!" Kalahadu padne kamen sa srca.

"Što misliš, hoće li Glenroy ići s nama?", upita on nju, a Karisa se

nasmija: "Pa naravno da hoće! On nije poput onih ostalih knjiškihmoljaca od ĉarobnjaka koji po cijeli dan dube nad knjigama i ne izlazeiz knjiţnice!"

Kalahad je vjerovao u isto. Glenroy je bio avanturist u duši. Volio je takve stvari. "Tu smo", reĉe Karisa. Stigli su u uĉionicu Zemljopisa.To je bila jedna velika soba prepuna klupa i s jednom ogromnom

kartom Saradrije na zidu. Pored karte su bile magiĉne ljestve koje suse same micale, pa je profesorica tako mogla pokazivati ţeljenedijelove. I karta je bila magiĉna. Kada bi profesorica to htjela, dio koji je imenovala bi zasvijetlio, pa su tako uĉenici mogli lako znati o ĉemuse govori.

Ipak, danas nisu uĉili o poloţaju raznih zemalja, nego orasprostranjenosti drveta esmiron. To je jedno od najrjeĊih vrstadrveta na svijetu. Blisko je povezano s vilenjacima, i raste samo gdje

oni prebivaju. To je zato što samo oni znaju kako uzgajati to drvo. Još

nitko nije uspio odgonetnuti tajnu toga, a vilenjaci ju drţe za sebe. Neki pretpostavljaju da su šume Esmirona razlog vilenjaĉke besmrtnosti

9. To je vjerojatno i razlog zašto vilenjaci uzgajaju tamagiĉna stabla. No oni bi podijelili tu tajnu s ostalima da je to uistinurazlog njihove besmrtnosti. Karisa je pisala zadaću. Njoj je zemljopis bio malo slabija strana, ali gaje voljela. Kod Kalahada je bilo suprotno

– nije ga pretjerano volio, ali gaje znao popriliĉno dobro kada bi totrebao.

"...drvo je visoko od tri do najvećih devet metara. Lišće je zlatno-zelene boje cijelu godinu, a opada tek svake osme godine, kada raste

novo. Lišće Esmirona je izuzetno ljekovito i sastavni je dio bilokojeg..." Kalahad je odluĉio pitati Karisu za zadatak koji je morala

9 Vilenjaci su besmrtni – oni ne stare. Odrastu do zrele dobi, ali njune prelaze. Vjeĉno ostaju mladi i lijepi. Ipak, mogu umrijeti od

nekog oruţja, ili od starosti u sluĉaju da svojevoljno napuste besmrtan ţivot.



obaviti za Erethora:

"Hej, Karisa!" Nastavio je pisati, jer je profesorica pogledala u

smjeru njega. "Štoje?", odgovori Karisa šapatom.

"Što je Erethor traţio od tebe?" Odjednom se zaĉu profesoriĉinglas: "Gospodine Kalahade! Ako vas ovo ne zanima, slobodno moţeteizaći. Nema smisla da uvijek netko iz vašeg društva ometa nastavu! Uzbornici vjeĉno priĉaju kako vi ometate nastavu! Zato je bolje daispitamo vaše znanje o zemljopisu. To će te moţda smiriti i postaviti primjer ostalima. Molim vas, ustanite. Imamo danas dovoljno

vremena završiti lekciju. Koji ste broj u dnevniku?", upita ga ona

ozbiljnim glasom. Kalahad se podiţe i reĉe: "Dvadeset i ĉetiri."

Profesorica otvori dnevnik na tu stranu i rukama ga popegla.

"Dobro... Prvo pitanje. Tko naseljava i Berenor i...kako se zove rijeka

koja teĉe kroz njega?" – a Kalahad se zagledao u pod – "Naseljavaju

ga patuljci, a rijeka je... uranim... Morgod?"

Profesorica reĉe – "Jeste. Morgod. A znaš li koji je najviši vrh uSaradriji?" – Kalahad nije znao odgovor. Pokušavao je ĉuti što muKarisa šapuće, "...ilibej!" – govorila je ona, ali Kalahad nije znao

poĉetak. Odjednom mu sine! – "Lilibej! Na planinskom masivu kojidijeli Songom od Usamljenog puta!" – bio je sretan što se sjetio.

Profesorica ga upita – "A znaš li moţda, koji je glavni gradBerenora?"

Kalahad nije znao odgovor na to pitanje. "Ne znaš? Torgar Kalahade. Torgar. Reci mi, od koliko otoka se sastoji otoĉje Rivaš?"Kalahad se zamisli. Piljio je u prazno, pokušavajući se prisjetiti. Imao je jasnu predodţbu otoĉja. Znao je gdje se nalazi. No, koliko otokaima? "Mnogo? " – upita Kalahad. "Osam otoka Kalahad. Sjedi. Dobitćeš trojku, zato što ti je pomagala Karisa.

Kalahad sjedne, a profesorica zatvori dnevnik. Nastavila je

diktirati, a Kalahad je šutio do kraja sata, kao i Karisa.

Nijemu mu bilo ţao zbog trojke. Štoviše, mislio je da je to dobraocjena. Ali nije ţelio da se profesorica ljuti na njega. Uostalom, sada je pazila na njega. Osjetio je njenu ardensku prisutnost u svom umu,

kao da pretraţuje njegova sjećanja i njegove misli. Trudio se ne misliti



na profesora Erethora.

Uskoro se javilo veliko zvono, što je znaĉilo kraj sata. Kalahadodmah ustane i reĉe Karisi: "Idemo! Glenroy nas vjerojatno ĉeka kod

borova!" Karisa, koja je bila gladna reĉe: "A doruĉak? Planiraš lidoruĉkovati?"

Kalahad odgovori: "Da, ali prvo idemo po Glenroy ja. Hoću da i onĉuje sve ovo. Ti ćeš nam za jelom ispriĉati što je bio tvoj zadatak."

Glenroy ih je ĉekao kod borova, kao što su i oĉekivali,. Kalahad ga pozdravi, a onda krenuše na doruĉak. Na putu do tamo, Kalahad je ponovno ispriĉao svoju priĉu. Glenroy je bio zainteresiran. Dok su

sjedili za stolom Kuće Erdos, i ĉekali hranu, Karisa je poĉela priĉatisvoju:

"Od mene je traţio da odnesem neko pismo u odjeljak hitne pošte."

"To?", upita Glenroy pomalo razoĉaran. Karisa se osmjehne – "Da. Ali pokušala sam ga proĉitati stavivši ga

pred magiĉnu lampu. Nije bilo dobro vidljivo, jer je bilo previše sjenei bilo je predebelo, ali uspjela sam uhvatiti par redaka. Ali ĉini mi seda nije ništa vaţno." – na što Kalahad reĉe – "Što je pisalo!?", a Karisa

je razmišljala – "Paaa... govorio je o nekom sastanku i mislim daje pisalo – 'Ovaj puta dolazim ranije nego obiĉno. Budi spreman...'mislim da više nisam mogla proĉitati na tom mjestu. Malo niţe u pismu se spominjalo ime onog Balthazara. Pisalo je nešto kao – '..

.Balthazar Thor! Ovo je prilika koju smo oduvijek ĉekali! Jedina prilika! Kreni prema T...', a neznam što je dalje pisalo. Neznam gdjetreba krenuti. Rekao mi je da pismo zaveţem za nogu njegovog privatnog goluba pismonoše, kao što sam i napravila. Pustila sam

goluba i vratila se na spavanje. Erethor me posebno zamolio da menitko ne vidi kako šaljem pismo." Glenroy ozbiljno reĉe – "Što vimislite? Da on ne muti nešto opasno? Moţda hoće ubiti Balthazara?Moţda igrate ulogu u atentatu? Mislim, rekao je da im je ovo jedina

prilika. Samo, tko je ta druga osoba o kojoj je rijeĉ?" Kalahad reĉe – "Neznam. Ali ne vjerujem da je u pitanju takvo nešto. Erethor mi sezakleo daje ovo u dobre svrhe i da će biti spašeno više od jednog

ţivota ako mu pomognemo ostvariti to što hoće. Neznam zašto, ali



vjerujem mu." – na to je Karisa odobravajuće kimala glavom. "Da.Vjerojatno nije ništa tako suludo. Ali opet, moramo ostati na oprezu!"

– reĉe Glenroy.

"Naravno." – sloţi se Kalahad – "Nego, hoćemo li poslije nastave pokušati pronaći ove biljke?"

Glenroy reĉe – "Pa, znam gdje moţemo naći Bijele Bodljorepke. Nobin nas je vodio na izlet prije tjedan dana i mislim da smo ih

pronašli kod onog malenog hrasta, odmah do jezerceta." – Kalahad

odmah reĉe – "Odliĉno. Nju ćemo prvu ubrati. Znaš li za ostale?" – aGlenroy malo razmisli, pa reĉe – "Nisam siguran, ali mislim da Nobin

ima Otrovnih Umbara kod sebe. Donosio nam je par njih na

predavanja. Jedan jadni hobit se otrovao kada je udahnuo spore. Skoro

je umro. A znaš da su hobiti nevjerojatno otporni na otrove i magiju.

Nisam baš siguran za tu biljku. A pogotovo za..." – "Lozu Zlobradog

Ušnjaka. Znam. Nije ni meni drago, ali to moramo pronaći." ReĉeKalahad.

"Dobro onda." – reĉe Glenroy. Karisa proguta zalogaj koji je

valjala po ustima, a onda reĉe – "Što se tiĉe tog Umbara, mogu gaja

uzeti iz Nobinova kabineta. Otići ću veĉeras!" – a Kalahad reĉe – "Bolje sutra, kada taj Balthazar bude došao! Siguran sam da će svi profesori biti prisutni oko njega i da ćeš tada najlakše moći otići!" – aKarisa se sloţi. "Ali što ćemo sa Zlobradim Ušnjakom?" – reĉe

Glenroy pomalo uplašeno. "Neznam. To je opasna biljka, ali moratćemo je savladati nekako." – Karisa će. "Kalahad, znaš li ti što jeZlobradi Ušnjak?" – upita ga Glenroy, a K alahad reĉe – "Znam samo

da je jedna od opasnijih biljaka. Većina ljudi je izbjegava, ali neznam

zašto. Nikada je nisam vidio. Kako izgleda?" – a Glenroy blago problijedi.

"Nisi je vidio? To objašnjava zašto nisi uplašen ovog zadatka! Drţii pogledaj na 38. ili 39. stranici!" – i Kalahadu da neku knjigu koju je

upravo izvadio iz torbe. Kalahad otvori knjigu na 39. stranicu i tamo

ugleda sliku Zlobradog Ušnjaka. Bila je to visoka, uspravna biljka,širokog, pri dnu blago zaobljenog trupa, koja je više liĉila na ţivotinju

nego na biljku. Imala je osam velikih, debelih krakova, poput



hobotnice, kojima je hvatala svoje ţrtve, dugih po dva metra. Trup joj je bio prekriven nekim otrovnim lišćem koje je podsjećalo na bradu. Na tri metra visine, bila je velika glava biljke, sa ogromnim ustima

koja su se otvarala kada god bi krakovi nešto uhvatili. Sa strane, poredslike je pisalo da biljka reagira na zvuk i da tako hvata svoje ţrtve."Njena ticala spadaju meĊu blago otrovne tvari! Ako ticala ispuste sok u tvoju krv, moţeš dobiti nekakvu bolest ili ostati paraliziran!" – reĉemu Glenroy. "Samo malo!" – javi se Kalahad – "Mi moramo išĉupatiovu stvar i donijeti je u školu!?" Glenroy tada zanijeka mrdajući prstom amo-tamo i reĉe – "Pobrkao si stvari. To je Zlobradi Ušnjak .Mi moramo pronaći njegovu lozu! One rastu pored njega! Kada loza bude dovoljno odrasla, Ušnjak jednim ticalom uhvati lozu i zavitla jetoliko jako da odleti stotinama metara daleko. Gdje god da padne,

tamo se primi i poĉne rasti nova biljka. Ali ĉudno je da raste samo u

Tigoru. Vjerojatno je nešto u vodi što im treba." – zakljuĉi Glenroy.

"Dobro onda. Ako ju moramo nabaviti, nabavit ćemo je. Jesi li sammnom Glen?" – upita ga Kalahad, a Glenroy reĉe – "Normalno."

"A ti Karisa? Što ti kaţeš?" – okrene se Kalahad, a ona odgovori –

"Kaţem da se krumpir nije dovoljno skuhao!" – i shvati da ju ovodvoje gleda sa ĉuĊenjem. "Što?" – upita ona – "Naravno da idem sa

vama!"

Kada su još dva sata Zemljopisa završila i kada su znali više negosu htjeli o povijesti Esmirona, Karisa i Kalahad izaĊoše u dvorište i potraţiše Glenroya. On ih je ĉekao pod borovima. Prišli su mu.

"Markirao sam sa Destruktivne magije." – objavi on, sa blagim

ponosom u glasu. "Dobro za tebe. Idemo li?" – upita Kalahad.

"Idemo. Ali, kako nas planiraš izvesti iz dvorca?" – odvrati muGlenroy.

"Sa ovom iskaznicom." – reĉe Kalahad i pokaţe Glenroyju

iskaznicu na kojoj je pisalo daje on redar. Kalahad simbolizira pokret i

oni šutke krenuše prema izlazu iz dvorca. Prošli su pored kipa starogVelverona i stigli do vrata. Tamo je stajao jedan Sentinel.

"Oprostite, ali uĉenicima petih razreda zabranjeno je napuštati

zidine dvorca bez dopuštenja profesora." Kalahad pokaţe iskaznicu i



Sentinel ju razgleda.

"U redu" – reĉe on – "ali što je sa njih dvoje?"

Kalahad pogleda oko sebe i zbrlja nešto – "Pa, ovaj... oni su mi

pomoć. Moram potraţiti neke primjerke bilja za profesora Nobina.Ovo je njegov uĉenik, vidite?" – reĉe i pokaza u Glenroya, koji se

nakašlja. On nam mora pokazati što traţimo"

"Jeli to sluţbeni školski posao?" – upita Sentinel. Glenroy reĉe – "pa naravno! Misliš da bi htjeli izlaziti van bez veze? Što imamonapolju? Daj nas pusti, da završimo ovaj posao, i svi će biti sretni – i Nobin, i mi, a tebe nitko neće gnjaviti." – na što Sentinel napravikratku stanku.

"Mene nitko ne gnjavi. Moţete proći!" – i otvori vrata.

Kada su izašli, Kalahad reĉe – "Sjećam se noći kada sam tek došao,Selevin mi je rekao kako Sentineli nisu baš najpametniji. Govorio jeistinu, ĉini mi se." – a Karisa doda – "Bravo mi!"

"Idemo prvo po Bijelu Bodljorepku." – odluĉno će Kalahad – "Kaţeš da si je vidio? Ti onda vodi." – reĉe on Glenroyu.

Glenroy ih povede uza zid, gdje proĊoše pored konjušnice, te

nastaviše malenim puteljkom što se odvajao u šumarak.Kako su ulazili, Kalahad primijeti da neka osoba stoji u bijeloj

pelerini i nepomiĉno ih gleda. Kalahad nije oĉekivao nikakve probleme od te osobe, pa nastavi za Glenroyem. On ih je odveo niz

puteljak pored malenog potoĉića, pa sve do velikog hrasta stojeizrastao pored malog jezerceta. Ĉudno je bilo što su to mjesto nazivali jezerce, kada nije bilo veće od pet metara. Više je bilo kao neka bara.Kalahad je tu jednom dolazio s profesorima. Znao je da je to jezerce

duboko najmanje metar i pol, iako se ĉini da moţeš dograbiti dno. Glenroy ode iza jednog velikog i teškog korijena koji se smjelo

udaljio od hrasta, te reĉe: "Aha! Evo jedne!" Kalahad krenu za njim. Popeo se na korijen i ugledao biljku bijela bodljorepka. Bila je to

od vrha do dna bijela biljka, s lijepim, mirišljavim cvijetom. Kalahad

primijeti kako iz zemlje oko bodljorepke izviru malene bodljice.

Glenroy priĊe biljci i reĉe: "Vidiš ove bodljice? Ĉim nešto pokuša

dotaći biljku, bodlje pod pritiskom izlijeću van. Nisu pretjerano



opasne, ali stvaraju gadne otekline i bolne rane." I Kalahad priĊe biljci. "Vladaš li telekinezom?", upita on Glenroyja. "Ne. To je magija

trećeg stupnja. Nju uĉimo tek u osmom razredu."

Kalahad je razgledavao oko sebe, ne bi li pronašao neko drugorješenje. "Daj se malo odmakni da nešto probam", – 149reĉe onGlenroyu, koji se udalji istog trena. "Koliko daleko ove bodlje lete?",

upita Kalahad. "Neznam. Metar, dva. Zavisi od veliĉine biljke."

Kalahad isuka maĉ koji je dobio od Erethora. Okrenuo ga je prema biljci, koja se bezbriţno lelujala na vjetru.

Brzim i jasnim ubodom, udario je u same bodlje te napravio veliku

rupu.

U istom trenu se cvijet biljke skupi, a bodlje poĉnu frcati na svestrane, osim oko mjesta gdje je Kalahad ubo maĉem. Ipak, jednazalutala bodlja mu raspori lijevu podlakticu. Rana nije bila strašna.Bodlja ga je samo ogrebla. Biljka je sada bila nezaštićena. Ispucala jesve bodlje. Kalahad ju uhvati rukom i išĉupa iz zemlje. Bila je hladnakao led. "Zašto je ovako hladna?", upita on Glenroyja. Ovaj odgovori:

"Neznam. Znam da su hladne samo dok su ţive. Vjerojatno će se

zagrijati. Daj je ovamo. Imam dovoljno mjesta za nju u dţepovima."Kalahad mu preda biljku. Odmakli su od hrasta. "To je bilo lako. Sada

ide teţi dio", reĉe Karisa. "Da, Zlobradi ušnjak", problijedi Glenroy.

"Hajdemo", reĉe Kalahad. Vratili su se putem kojim su došli. Kako su prolazili pored konjušnice, ona osoba u pelerini je još uvijek tamostajala i pratila Kalahada pogledom. Kalahad se pravio daju ne vidi.

Da nas to Erethor ne provjerava?, pomislio je u sebi. Povjerava da li

kršim pravila?

Osoba koja ih je promatrala imala je ţensko obiljeţje tijela. Moţdato radi neka profesorica umjesto njega? Kalahad protrese glavom.

Takve misli ga nisu smjele muĉiti. Morao je pronaći vaţan sastojak.Išao je u opasnost. Um mu mora ostati ĉist.

Potrudio se zaboraviti taj lik. Ubrzo su ponovno stigli do glavnih

vrata. Kada su ih prošli, nastavili su putovati malenim puteljkom kojise spuštao, stoje stvaralo dojam da je Velveron izgraĊen na brdu, iako

je u stvari šuma bila u dolini. Puteljak je bio posut sivim, sitnim



kamenom.

Kamen je škripao pod nogama dok su oni hodali po njemu. Iz

daljine je dopirao ĉudan, pomalo neugodan miris. Ispred njih senazirao znak "Tigor šuma – vrati se nazad!" No oni su prošli poredznaka. Molili su se da ih profesori ne uhvate, jer znaĉka redara im tune bi pomogla. Kalahadu se uĉinilo da ĉuje korake iz sebe, ali kada seokrenuo, nije bilo nikoga. Uĉinilo mu se kao da zrak titra na nekolikometara iza njih, ali uskoro titranje prestade. Teren se spuštao na niţekako su se pribliţavali ulazu u Tigor. Pred njima je pucao pogled naogromno zeleno prostranstvo šume i visokih, bujnih drva. Iz daljine jedopirao zvuk neke divlje ţivotinje. Kalahad tada prvi puta shvati daješuma uistinu opasna. Kako su silazili, to je nagib postajao sve veći.Uskoro su skoro klizili po putu. Kada su stigli do prvog velikog

drveta, visokog tko zna koliko metara, shvatili su da gledaju u

unutrašnjost šume Tigor. Put je vodio unutra još neko vrijeme, a ondase gubio. Oĉito se nitko nije trudio graditi ga dalje. Kalahad zakoraĉiunutra. Zrak je bio ustajao unutra, daleko topliji nego izvan šume.

"Ovdje smrdi!", reĉe Karisa, mašući rukom oko nosa. Svi se pogledaše. Koraĉali su oprezno. Sasipali su ih nevjerojatni zvukovi.Zborovi kukaca, ţaba i ptica su stvarali pravi orkestar, koji je stvaraodivlju, krajnje napetu muziku.

Komarĉi su ih boli, a miris vlaţne trave i rosnih krošanja drveta bio je izuzetno jak. Gotovo je smetao. Kalahad je imao širom otvorene oĉiali je bio nevjerojatno miran. Dok je Glenroyjevo srce lupalo kao da se

priprema za rat, Kalahadovo je pratilo jedan miran, odvojen ritam.

Karisa je tiho je koraĉala i Kalahad se svako malo okretao da vidi je li još uvijek s njima. Po prvi puta je primjećivao daje Karisa poĉela

izrastati u pravu djevojku. Odjednom se Glenroy ukipi: "Što je?", upita

ga Kalahad.

"Nema više ceste. Kako ćemo se vratiti ako odemo preduboko ušumu?", upita Glenyroy. "Jednostavno. Ja ću nas voditi", reĉe muKalahad i nastavi da hoda. Lunjali su po mekanom, lišćem

pokrivenom tlu.



Napokon, nakon gotovo petnaest minuta hodanja, Kalahad zaĉujenekakav jak i glasan, ali tup udarac. Kao da je nešto ogromnomsilinom tresnulo o tlo. Karisa odmah ĉuĉne. Ostali su slijedili njen

primjer."Ĉujete li to?", upita ih Kalahad. "Nešto veliko je u blizini."

"Valjda nije kormanski gušter", reĉe Karisa. "Oni ţive na jugu", pouĉi ju Glenroy.

"Šutite", reĉe Kalahad i tiho nastavi da se kreće. Stao je uza jednoveliko deblo drveta. Prišao je rubu, i polagano se naslonio na njega.

Onda je tiho i njeţno provirio preko ruba. "Evo jedne", reĉe on, postavši blijed u licu.

"Kako je ono rekao Erethor – hrabar je onaj koji se suoĉi sastrahom, a ne onaj koji se ne boji niĉega", podsjeti ih Kalahad.

"Kolika je?", upita Glenroy, vadeći maleni štapić za ĉaranje. "Što će ti to!?", upita ga Karisa. "Za svaki sluĉaj. Moţda budem trebao jaĉe magije. A nisam baš jak

bez štapića!"

"Što planiraš?", upita Karisa.

"Mogao bih pokušati s paraliziranjem", reĉe on. Kalahad mu saopći: "Pa, probaj. Moţda upali."

Glenroy blago izviri, i bez ijedne izgovorene rijeĉi baci magiju na biljku. Sablasno bijeli snop svijetla poput munje preleti rastojanje

izmeĊu Glenroy ja i biljke i udari je. Biljka podiţe sve svoje krake uvisinu, u stanje pripravnosti. Ĉini se da magija nije djelovala.

"K vragu. Ne smijem izgovarati ime magije na glas – one reagiraju

na zvuk, sjećate se?", reĉe Glenroy, kada je primijetio kako ga ovo

dvoje ĉudno gledaju. "Daj da ja probam",reĉe Karisa. "Ako reagira na zvuk, moţda

uspijem prošuljati se dovoljno tiho pored nje i uzeti lozu a daju ne

uznemiravam.

Kalahad je negirao glavom. Reĉe joj: "Preopasno je!". "Baš me briga", reĉe Karisa, i makne se iz sigurnosti drveta.

Kalahad ju pokuša zaustaviti, ali mu ona izmaĉe. Već je hodala prema

biljci.



Ĉinilo se da biljka ne reagira. Karisa je pognuto prelazila korak pokorak, zastavši svako malo. Jednom je skoro zavrištala kada je biljkaskoĉila krakom nastojeći udariti pticu koja je proletjela pored nje.

Ipak, Karisa ostane mirna. Naĉinila je još jedan korak prema lozi.Pruţila je ruku. Velika grdosija do nje vonjala je na truleţ. Karisi sezgadilo. Pruţila je ruku da dotakne lozu. Biljka se mrdnu, a "brada" biljke dotaknu Karisinu ruku i ona jaukne. Biljka se istog trena snaţno poĉne razmahivati svo jim kracima. Kalahad odmah izleti iz zaklona i

povika: "Karisaaaa!"

Ona poĉne trĉati i bjeţati. Krakovi su lupali pored nje uzzaglušujući topot. Zemlja je podrhtavala od svakog udarca. Kalahad

isuka maĉ i bez razmišljanja poleti unutra, prema Karisi. Jedan krak se

zaletio na njega. Kalahad se baci na zemlju. Krak grunu u zemlju na

mjestu gdje je maloprije stajao.

Drugi je već letio prema njemu. Kalahad se prevrne u stranu i osjetikako ga ogromna sila baca od zemlje, a onda ponovno padne na nju.

Bio je ošamućen od blizine udara. Podigao je pogled. Biljka je uhvatila Karisu, i vitlala ju po zraku.

Kalahad podiţe maĉ i snaţno zamahnu prema kraku, i rasijeĉe polakraka, koji odmah stade gubiti snagu i polagano krene spuštati Karisu. Kalahad osjeti snaţan udarac koji ga obori na zemlju. Mislio je da

su mu leĊa polomljena. Karisa padne do njega. "Hej! Ovamo!!!", vikao je Glenroy, kako bi privukao pozornost

biljke.

– Uspjelo je. Biljka krene krakovima udarati zemlju oko njega.

Glenroy se baci izvan domašaja njenih ticala. To je Kalahadu dalo

dovoljno vremena da ponovno ustane i uzme maĉ u ruke. "Pokušaj seumiriti", šapne mu Karisa. Ali to nije bilo moguće. Adrenalin je kolaonjegovim venama, mladalaĉki polet, bijes i ratniĉki duh.

Kalahad zamahnu maĉem i prereza jedan od krakova. Drugi je išao prema njemu, a Kalahad i njega prereze, tako daje vrh odskoĉio tkozna koliko u daljinu. Odjednom Kalahad osjeti kako mu se nešto steţeoko noge, i u idućem trenutku, bio je na visini od šest metara.

Vidio je Karisu kako bjeţi prema sigurnom. Maĉ mu ispadne.



Kalahad odmah pruţi ruke da ga uhvati, ali maĉ mu isklizne. Zabio seu zemlju.

Gledao je kako ga biljka prinosi ogromnim, razjapljenim raljama u

ĉijem je otvoru vidio gomilu kostiju raznih ţivotinja. "Nee! Pustimee!!!", vikao je. Biljka gaje pribliţavala raljama. Osjetio je strašansmrad. Sade gubiti svijest.

Renian ifernus! – zaĉuje se ţenski glas i Kalahad primijetizapanjujuće jak blijesak crvenog svjetla. Idućeg trena ga je zapahnulaneprirodno jaka vrućina. Osjetio je kako pada. Tresnuo je o zemlju.

Kroz maglu je vidio svoj maĉ kako se presijava na tlu. Pored njega jeogromna biljka gorila. On osjeti kako ga netko vuĉe i naĊe se dalekood biljke. Svijest mu se polagano vraćala, ali sve je bilo nekakoumrtvljeno, maglovito i blijedo.

Pogleda iznad sebe, i primijeti onu osobu u bijeloj pelerini. Nije

mogao razaznati lice, iako mu se ĉinilo nevjerojatno poznatim.Zaţmirio je i pribrao se. Nekoliko trenutaka kasnije, jasni zvuĉi okonjega ponovno mu zatitraše u glavi. Vatra je buktala, bube su zujale.

Kalahadu odmah padne jedna stvar na pamet – loza će izgorjeti

zajedno sa biljkom.Ustao je i teturajući lijevo desno krenuo prema biljci, koja se u

agoniji pokušavala ugasiti mlatarajući svojim krakovima uokolo i po

sebi. Kalahad dograbi maĉ iz zemlje i krene prema lozi, koja se u vila pod teţinom jednog odsjeĉenog kraka tako da ju vatra nije oštetila.Kalahad priĊe i jednim snaţnim udarcem presjeĉe lozu kod korijena,toliko jako daje odskoĉila. On je dograbi, ali se biljka poĉne komešati još jaĉe i sa svojim, ovaj puta zapaljenim krakovima, krene napadati

Kalahada koji je bjeţao prema sigurnom što je brţe mogao. Pao je na koljena, dok je biljka ispuštala neki plaĉljiv, umirući ton

koji je prerastao u prigušeni cijuk. "Dobro je, imam je", reĉe on i pogleda gore. Ona osoba pod pelerinom još uvijek gaje promatrala."Ti si ili nenormalno hrabar, ili si samo nenormalan", reĉe ona, a glas joj je bio toliko poznat, na neki ugodan naĉin. Kalahad se zagleda unju. Ţena makne kapuljaĉu sa glave. Kalahad istog trena prepozna

dragu osobu, koja je izašla iz njegova ţivota prije pet godina –



Aluvien! Kosa joj je bila prljavija i duţa nego prije, ali to je bila ona.Kalahad ustane i pogledaju u oĉi.

"Kako si samo narastao za ovo vrijeme. Ne mogu vjerovati", reĉe

mu ona. "Ti se nisi nimalo promijenila", reĉe joj Kalahad. "Što ti radišovdje?" Aluvien na to odgovori: "Sjećaš li se kada sam ti obećala daću jednom doći i posjetiti te?"

Kalahad je poţeli zagrliti ali ona prva zagrli njega. "Vas dvoje se

poznajete?", upita smrknuta Karisa.

"Da, ona je bila u ovoj školi prije pet godina, prije nego sam se jauopće upisao", reĉe Kalahad, ne skidajući oĉi s Aluvien. "Ona me jeĉuvala i pravila mi društvo kada nitko nije htio", objasni Kalahad.

Aluvien tada reĉe: "Što radite ovdje? Koliko sam vidjela na znaku,šuma je još uvijek zabranjena za uĉenike!"

Kalahad šutke pogleda u Glenroyja, pa u Karisu. To im je bio znak

da ne govore ništa. Iako mu je Aluvien bila draga, nije mogao riskirati.

Nije joj htio ništa reći. Karisa reĉe: "Pripremamo napitak, i sakupljamo potrebne sastojke."

Aluvien pogleda u lozu zlobradog ušnjaka, pa reĉe: "Što pravite?

Otrov? Kakav god napitak spravljate, s tim sastojkom ne moţe biti bezopasan!"

Kalahad reĉe: "Oprosti, ne moţemo ti sada reći. Ali ĉim budegotov, ti ćeš prva znati. Dogovoreno?"

"Ne radite valjda napitak za nevidljivost?", upita Aluvien, a lice joj

poprimi nestašan izgled. Ovo troje se pogledaše. "Pa... tako nešto", reĉe Glenroy.

"Aha. Mogli biste koristiti magiju Astra renia. Nije nešto, ali te ĉininevidljivim, makar na kratko."

Kalahad reĉe: "Nemamo dovoljno mane."

Aluvien se odjednom uozbilji: "Šteta što loza ušnjaka nije potrebnaza sparavljanje napitka za nevidljivost. Hajde, da ĉujem, što će vam?"

Kalahad uvidje da ne moţe sakriti istinu, pa joj ispriĉa razloge zbogkojih je ovdje, prepravljajući priĉu i izmišljajući dodatne dijelove. Ponjemu profesor Erethor u to nije ni bio upleten.

Aluvien se nasmije od srca, a onda reĉe: "Dobro. Vidim da nešto



tajiš, ali nema veze. Ako hoćeš da bude tajna, neka bude. Sigurna samkako nije ništa opasno. Mislim, i moja generacija je svako malo išla uTigor. Ipak, mi smo zaobilazili ova gadna stvorenja. Ubuduće to radite

i vi. Te loze jednostavno nisu vrijedne da se radi njih ĉovjek izloţiopasnosti. Neću više zabadati nos u vaše poslove. Vjerujem ti na rijeĉ. No ako budeš imao nekakvih problema, slobodno mi se obrati. Odsjestću u Velveronu ovih nekoliko dana i bit ću tu neko vrijeme, kako bi seupoznala s Balthazarom. Onda ću vjerojatno morati otići... Hajdemosada. Ovo mjesto nije sigurno. Uostalom, sigurna sam da su profesori

već krenuli ovamo kako bi provjerili kakava je to vatra. Ako budu

naišli, vi se sakrijte. Vi moţete nadrljati. Ja ne mogu", završi ona inamigne.

"Kako to?", upita Glenroy.

"Više nisam uĉenik ove škole. Sada sam slobodan Aratar."

"Ohh", tiho će Glenroy. Aluvien krenu nazad, a njih troje za njom.

Kalahad shvati da lozu drţi toliko ĉvrsto, da su mu ruke pobijelile. Primijetio je da mu je odijelo, prljavo i isk eljano ljubiĉastim sokom

koji je curio iz loze na mjestu reza. Bio je ljepljiv i mastan.

Karisa je gledala u ranu na ruci koju je Kalahad zadobio. "To je od bijele bodljorepe", objasni joj. Bilo je ĉudno to kako ovdje nijezadobio niti jednu teţu ranu. Imao je modricu-dvije, ali s obzirom na

stvari, dobro je prošao. Dok su hodali kroz šumu, Kalahad upitaAluvien: "Kako si nas pronašla ovdje?"

Ona prekoraĉi polomljeno deblo, pogleda u Kalahada i ne prekidajući hod reĉe: "Pratila sam vas. Kada sam te prvi puta vidjela,

uĉinio si mi se poznat i shvatila sam da si to ti. Vidjela sam koliko sioprezan, a onda sam shvatila da idete prema ovom mjestu.Jednostavno sam vas pratila. Jednom si me umalo vidio kada mi je

pelerina zapela za neki oštar kamen. Iskoristila sam magiju za

nevidljivost i sakrila se... Imaš dobre instinkte, znaš.. Jaku intuiciju.To je dobro kod ratnika, pogotovo kod brzopletih poput tebe."

Bili su već pred izlazom. "Pazi! Idu neki profesori!", reĉe Karisa. "Budite tihi", reĉe Aluvien, dohvati ţezlo koje je do sada

neprimjetno leţalo na njenim leĊima, i uperi ga u njih troje. Reĉe:



Astra renia! Nakon sitnog piska u ušima, Kalahad shvati da jenevidljiv. Svijet je sada bio svjetliji i tiši. Nije vidio Glenroyja niti

Karisu. Sigurno su i oni bili nevidljivi. Jedino je Aluvien polagano

hodala prema profesorima.

MeĊu njima Kalahad primijeti Mirandu, Benroga i Luthera.Aluvien je nešto priĉala s njima. Jednom prilikom se okrenula i prstom pokazala prema šumi i dimu koji se dizao iz nje pa se ponovnovr atila objašnjavanju. Kalahad nije ĉuo niti rijeĉi što su govorili. Najednom, profesori krenuše nazad prema dvorcu. Aluvien se okrene prema Kalahadu i trţne glavom, kao znak da sada mogu i oni krenuti k dvorcu. Aluvien nestane iz pogleda. Kalahad naĉini nek oliko koraka i

shvati da je efekt magije prestao. Ponovno je bio vidljiv. I Karisa i

Glenroy su takoĊer bili vidljivi. "Hajdemo! Morat ćemo kasnijezahvaliti Aluvien što nas je spasila!", reĉe Kalahad.

Krenuli su nazad prema dvorcu. Bili su gladni. Kalahad se nadao

da nije propustio ruĉak. Dok je sunce grijalo sve jaĉe i jaĉe, njih troje proĊe kroz glavna

vrata dvorca, i zaputiše se u dvoranu za objed. Ali prije toga, Kalahadodnese biljke u svoju sobu. Skinuo je odijelo i njime zamotao lozu

kako ne bi curila po podu, jer je imao osjećaj da te mrlje više nikadaneće oprati. Bijelu bodljorepku je ostavio na stolu, jer ona nije bilanikakva štetoĉina. Biljka je još uvijek bila hladna. Dok se stigao presvući i otići u dvoranu za objed, ruĉak je već bio završio. Ostatak

dana proveli su traţeći Aluvien i razgovarajući s njom. Ona im je priĉala o tome kako je bila u bitki kod utvrde Rumar i da je u toj bitki

ušla u sukob s jednim od Armithrosa, strašnim bićima koja su vodilanapad na Etron. Priĉala je kako je bila strahovito poraţena i da nije bilo princa koji je uletio u pomoć, vjerojatno bi bila mrtva. Rekla je da je Armithros pobjegao. Zatim je ispriĉala kako je poslije rata lutalaSaradrijom, traţeći zanimljive osobe, te da je propješaĉila više odtisuću milja. Priĉala je kako se vratila u Aravas, svoj rodni kraj. Rekla je daje vilenjaĉki kralj Ernos preminuo, i da ga svi vilenjaci oplakuju,

a tako i ona. Nedavno je odluĉila ponovno krenuti na putovanje i



brodom je stigla do Semida, na jugistoku Halderona, a onda je sama

prošla obalnim podruĉjem sve do Einhalona. Kaţe daje odatle otišla uEtron, koji se poĉeo izgraĊivati iznova.

Ispalo je da je mnogo ljudi uspjelo preţivjeti onu noć, ali su joštjednima poslije bili previše prestrašeni da bi se vratili u selo. Nek i su

pobjegli sve do Ozriba, u planinama na sjeveru. Potom je rekla kako

joj je Kalahad tamo pao na pamet i sjetila se svog obećanja da će ga posjetiti. U meĊuvremenu je ĉula kako bi slavni doktor i znanstvenik,Balthazar Thor, trebao odsjesti u Velveronu neko vrijeme radi nekog

vaţnog pokusa. Odluĉila je iskoristiti priliku da se upozna s njim.Kalahad joj je priĉao kako je proveo ovih pet godina školovanja, da seodluĉio za put ratnika i da ima nekoliko nagrada s malih igara koje suodrţavane u Velveronu. U to je sunce zašlo, i Aluvien je odluĉila otićina poĉinak. Kalahad i Karisa su otišli na veĉeru, a potom su se vratiliu svoje sobe te i sami otišli na spavanje. Dugo je dugo razmišljao kakoće skinuti mrlju s odjeće i što će uopće odjenuti u ponedjeljak. Nadao

se da će mu Glenroy moći pomoći.

BALTHAZAR THOR

Ujutro se probudio s osjećajem kao da ima kamen u ţelucu. Njegova je najbolja odjeća juĉer bila uništena sokom od loze, a ostalaodijela su bila previše stara i zakrpana. Vjerovao je da neće bitizapaţen. Ako i bude, vjerojatno će mu biti oprošteno radi neugledne

odjeće. Ali bilo mu je ţao što mora kršiti takva jednostavna nareĊenjaravnateljice.

Odluĉio je zamoliti Glenroyja za pomoć. Nadao se da će Glenroyimati neku ideju. Zbacio je jorgan sa sebe i ustao se iz kreveta. Noge

su ga još uvijek boljele od juĉerašnje avanture. Masirao ih je nekovrijeme, a onda zakljuĉio da mora ići na sat, inaĉe bi Karisa mogla

podići uzbunu.

Pokucao je na Karisina vrata. Nije bilo odgovora. Pokucao je



ponovno.

Zaĉuo se par lijenih koraka, a onda se vrata otvoriše – "Otkljuĉano je", pospano mu reĉe Karisa. "Oprosti ako sam te probudio", reĉe

Kalahad."Ma nema veze. Ionako bih ustala kad tad. Ĉekaj samo da se

odjenem", reĉe ona i zatvori vrata. Bila je vrlo spretna u presvlaĉenju, jer je ubrzo bila na vratima. Šutke su došli do hale za objedovanje.Doruĉak još nije bio spreman. Sjeli su na uobiĉajeno mjesto. Kalahadreĉe Karisi: "Imam problem. Nemam prikladno odijelio. Ako toMiranda primijeti morat ću namiriti sva odijela koja sam podrapao!"

Karisa ga pogleda ozbiljnim pogledom i reĉe: "Stvarno neznamgdje si ih mogao poderati. Sva moja su u redu. Ne brojim ono što samnosila juĉer."

Kalahad ju upita: "Imaš li kakvu ideju što da uĉinim?"

Karisa odgovori: "Imam. Zaveţi i prekini se brinuti oko gluposti.

Zar stvarno oĉekuješ da ćeš biti zapaţen meĊu tisuću uĉenika?"

Oglasilo se zvono sa istoĉnog tornja, i dvorana se poĉela puniti.Kako su uĉenici dolazili za stolove, tako je postajalo sve buĉnije.

Kalahad je šutio. Razmišljao je. Ĉekao na Glenroyja.Karisa mu se pokušala obratiti par puta, ali nije dobila odgovor. Odjednom, Kalahadu pozornost privuĉe glas pravog redara kuće

Erdos, Boba Revglena. Imao je nešto vaţno za saopćiti: "Ljudi! Vašu paţnju molim! Halo? Felicia? Felicia!? Hoćeš li

šutjeti na par minuta?" To je bila ista ona što je mljela na danInicijacija u velike kuće. "Hvala. Imam nešto vaţno za reći. Kao štoznate, profesor Erethor je negdje otputovao. Opet. I odmah ću reći daneznam gdje. Nije ni bitno. Zamolio me da vas obavijestim i da se pripremimo za današnji doĉek doktora Balthazara Thora. Ravnateljici je ovo posebno vaţno, zato vas molim da se i mi posebno potrudimoda ovo uĉinimo posebno uspješnim i da odradimo to što boljemoţemo. Znam da mogu raĉunati na vas. Dakle, što trebamo uĉiniti?Moramo se svi lijepo odjenuti i u pola jedan svi biti u dvorištu, postrojeni po kućama. Vrlo je vaţno ostaviti dobar dojam na

cijenjenog doktora, jer bi ova škola mogla imati velike koristi od njega



i moţda bi se odluĉio ostati ovdje i predavati vam... Premda bi od toga

najveću korist imali endelonski ĉarobnjaci i mi ćemo odraditi svoj diodogovora. Potrudimo se i svi ćemo biti sretni! U redu? Hvala!", reĉe i

sjedne.Krajiĉkom oka je primijetio kako je Glenroy došao sjesti por ed

Kalahada. To ga je iz nekog razloga uzrujalo. Ustao je.

Kalahad je za to vrijeme razgovarao s Glenroy jem: "Hoćeš li miikako moći pomoći? Imaš li kakvu ideju?"

Glenroy odgovori: "Pa, neznam moţe li ti ova informacija pomoći,ali saznao sam da smo mi, petogodišnjaci, u prvim redovima."Odjednom se izmeĊu njih dvojice pojavi lice redara kuće Erdos:"Dobro – da ĉujem! Zašto sjediš ovdje a ne sa svojom kućom?"

Glenroy ga pogleda u ĉudu, a onda baci pogled na Kalahada.Potom reĉe: "Ĉovjeĉe, pa ja ovdje sjedim već ĉetiri godine, a ti me tek sada primjećuješ?"

Redar se malo povuĉe: "Ovaj, ĉetiri godine? Kako to?"

Kalahad se raskesi i potapša ga po ramenu uz rijeĉi: "Pa sjećaš sekada smo s profesorom Erethorom ovdje sjedili i dogovorili se da on

moţe ovdje sjediti?"Redar se povuĉe nazad i upita: "Jesmo?" Zavlada manja stanka:

"Pa, ovaj... da! Naravno da jesmo! Ispriĉavam se. Velika strka. Malo postanem zaboravan uza sve ove probleme", reĉe on i ode.

Kalahad reĉe Glenroy ju: "Glen, nemam niti jednu pristojnu odjeću!

Imaš li ti viška?"

Karisa je Kalahada gledala s izrazom krajnjeg ĉuĊenja. Nakon što je nešto smislila, ona reĉe: "Da vidim jesam li ovo dobro shvatila!

Trudiš se ne prekršiti Mirandinu naredbu tako što ćeš prekršiti zlatno pravilo? Jesam li samo ja u pitanju, ili ovdje stvarno nešto ne paše?"

Shvatio je što govori, pa joj objasni svoje stajalište: "Znam, aliovako mogu proći neprimijećeno. Ovako postoji mogućnost da proĊem neprimijećeno. Jednostavno ću stati s uĉenicima kućeEndelon, i bit će sve u redu. No ako budem stao u odjeći bez jednogrukava i s ljubiĉastim mrljama na njemu meĊu Erdose, garantiram ti

da ću biti primijećen!"



Karisa zavrti oĉima i reĉe: " – Kako god hoćeš! Sretno!"

Kalahad se okrenu Glenroy ju: "I? Hoćeš li mi moći dati nešto odsvoje odjeće? Sigurno imaš jednu pelerinu viška?"

Glenroy je neko vrijeme gledao u tanjur, a onda reĉe: "Imam. Alinisam siguran u taj tvoj plan. Što ako te prokuţe? I ja i ti ćemo upastiu nevolje!" Kalahad se rastuţi. Kada to Glenroy vidje, odmah reĉe:"Stani malo! Nisam rekao da ti neću dati odijelo!" Kalahad u nevjerici podiţe pogled. "Odmah sada, poslije doruĉka, otići ću po jednu od pelerina. Donijet ću ti je samo pazi daju ne vide u tvojim rukama!"

Kasnije tog jutra, Kalahad je u rukama ponosno drţao plavu,

uredno sloţenu pelerinu. "Spusti je dolje!", upozori ga Glenroy, koji

se namještao ispred nje, kako bi blokirao pogled svima koji susluĉajno pogledali u tom smjeru. Kalahad pruţi Glenroyu ruku uz

rijeĉi: "Hvala! Pravi si prijatelj! Saĉekaj me ovdje par minuta, i odmah

dolazim, samo da se presvuĉem!"

Kalahad otrĉa s pelerinom u svoju sobu, te tamo zbaci odjeću sasebe, a navuĉe plavu pelerinu kuće Endelon. "Osjećam se pametnijim", pomisli Kalahad. Uredno je sloţio svoje prljavo odijelo i

pospremio ga u ormar.Onda je prišao vratima i provirio kroz njih – nije smio biti viĊen

kako u plavoj pelerini lunja zlatom obasjanim hodnicima kuće Erdos.Uhvatili bi ga i vjerojatno nalemali kao špijuna.

Zato se izvukao polagano i tiho zatvorio vrata za sobom. Na

prstima je preskakivao po metar-dva, ne bi li što tiše i brţe izašao izkuće.

Kad je stigao do izlaznih vrata, povukao ih je stoje brţe mogao i

izletio van kao ĉep pod pritiskom. Polagano je krenuo prema borovima. Osjećao se kao posve nova osoba – kao da ga nitko ne

poznaje, kao da nikada ni s kim nije razgovarao.

Prišao je Glenroyu, koji se zabavljao nekom bubom što mu jemilila po dlanu. "Kako izgledam?", upita on Glenroy ja, koji podiţe pogled i reĉe: "Kalahade! Majko mila! Uplašio si me! Zaboravio samda si to ti! Mislio sam daje netko iz moje kuće! Pogledaj samo to!

Pelerina ti odliĉno stoji!"



Uto naiĊe i Karisa. "Hej, Glene, jesi li vidio Kalahada? Moram munešto..." Onda se zagleda u lice osobe u plavoj pelerini, i shvati daje toKalahad. Obišla je krug oko njega, a onda, sa smiješkom

nevjerovanja, reĉe: "Ovo neće upaliti! Predobro je da bi bilo istina!" Kalahad to shvati kao kompliment. "Što kaţeš? Mogao bih biti

dobar ĉarobnjak?", upita Kalahad uz širok osmijeh. "Svakako. Nedostaje ti još samo malo više pameti i pet godina

paţnje na satovima magije!", Karisa će njemu. Svi se nasmijaše. Oko podne su krenuli na svoja mjesta u dvorištu, gdje su se ostali

već poĉeli okupljati. Kalahad je instinktivno krenuo prema uĉenicimakuće Erdos, ali ga zaustavi Glenroyjeva ruka uz rijeĉi: "Ovo nećeupaliti! Bolje da se presvuĉeš!" Ali Kalahad je bio ĉvrst u svomnaumu. Išao je za Glenroyjem, i stao odmah iza njega, kako bi štomanje ubadao u oĉi. Ali bilo je oĉito da je daleko razvijeniji odostalih, iako je imao široku pelerinu na sebi. I profesori su se poĉeliokupljati i ĉekati na trenutak kada će slavni doktor Balthazar ući krozglavna vrata. Uĉenici svih pet kuća su se poredali, ostavljajući prolaz

kojim je doktor trebao proći. Ispalo je mudrom odlukom to što jeKalahad posudio pelerinu od Glenroyja, jer je Miranda otkrila

nekoliko uĉenika koji su bili neuredno odjeveni, pa ih je udaljila smjesta dogaĊaja uz prijetnje, cijelo vrijeme ih prateći otrovnim pogledom razoĉaranja. Njoj osobno nije previše smetalo, ali je znala,

ţeli li doktor ostati u Velveronu kao profesor, mora se ostaviti što bolji dojam na njega. Sve je moralo biti u savršenom redu. Profesorisu nekoliko puta prelazili i pregledavali redove i poravnavali ih.

Kalahad je primijetio daje došao i orkestar koji su ĉinili seniori izkuće Soran. Imali su violine, trube i bubnjeve.

Vidio je da su profesori stali u red pred vratima i da oĉekuju da senešto veliko dogodi. Balthazar Thor je bio pred vratima Velverona.Kalahad je bio sretan što ga nitko nije primijetio, i nadao se da neće biti primijećen. Odjednom se vrata otvoriše, i popriliĉno visok, postariji ĉovjek uĊe u dvorište Velverona. Kalahad je teško razabirao

detalje na njemu dok se rukovao s profesorima.



Kada je Balthazar krenuo, šepajući na desnu nogu, pr ema

uĉenicima, primijetio je da ĉovjek ima samo nekoliko sijedih dlaka naglavi. Lice mu je bilo pjegavo i izborano, a na desnom obrazu je imao

mali oţiljak. Usta su mu bila obješena na desnu stranu, a desno mu je oko bilo

poluzatvoreno. To je Kalahada navelo na pomisao da se doktoru neštološe dogodilo. Ipak, primijeti da se ispod, na prvi pogled hladnogdrţanja, krije popriliĉno interesantna i topla osoba. Balthazarove oĉisu skakutale uokolo, pregledajući ogromni zbor lica, dok se na ustimasvako malo oslikao topao smiješak.

Prolazio je tik do Glenroyja i Kalahada. Kalahad razabra da je

srebrenkasto odijelo koje nosi u stvari pelerina. Balthazar odšepadalje, i ne pogledavši prema Kalahadu. Profesori su išli za njim.

Ravnateljica pogleda prema Glenroyju, a Kalahadu se uĉini kako jekrajiĉkom oka uhvatila i njega. Ali nije. Bila je previše zadubljena usvoje misli.

Odjednom orkestar poĉne svirati, a negdje, od Kalahadovih oĉiju

skriven, zbor zapjeva neke pjesme na vilenjaĉkom. Kalahad pomislida je Balthazar vilenjak, ali bacivši pogled na njegove uši, zakljuĉidaje on ĉovjek.

Balthazar Thor je neko vrijeme gledao u orkestar i slušao zbor, akada je pjesma završila zapljeska im, udahnu duboko i zadovoljno, tenastavi šepati prema ulazu u halu za objed.

Do uĉenika se vrati profesor Morin, koji im naredi da u tišini krenuulaziti u halu, dvoje po dvoje, poĉevši od kuće Argenor.

Tako je i bilo. Uĉenici kuće Argenor su polagano ulazili u parovima. Kada je kuća Argenor bila unutra, Kalahad shvati da se pokrenula kuća Endelon, a s njima i on. Hodao je pored Glenroyja,

izguravši neku djevojku koja se bila smjestila na to mjesto. On iGlenroy proĊoše kroz vrata, i kako su ušli, shvatili su da je dvorana bila ureĊena. Toliko prelijepih ukrasa, koji su bili vaĊeni samo za

blagdane, sada se vidjelo posvuda uokololo. Gomile svijeća su bile na

zidovima. Profesorski stol je bio prelijepo ukrašen šarenim



stolnjacima. Kalahad sjede za stol kuće Endelon, a odmah do njega je bio Glenroy. Hrana je već bila na stolu, a iz nje se isparavao blaţenimiris toplog jela. Iako nije bio pretjerano gladan, Kalahad je poĉeo

jesti. Kako su zalogaji prolazili, on je postajao sve gladniji, jer jošnikada nije jeo tako ukusnu hranu u školi. Pojeo je apsolutno sve.Sada je bio sit i osjećao se nadasve ugodno.

Kalahad pogledom prošara oko stola za kojim je sjedio, a ondashvati da ga mnogi gledaju s nevjericom a ponegdje i

neodobravanjem. Ipak, on nije bio ĉlan njihove Kuće. Bio je uljez.Kalahad se osvrnu i pogleda za stol gdje je obiĉno sjedio s Karisom, i

ugleda nekog momka kako sjedi pored nje. Spopala ga je ljubomora.

Glenroy je to primijetio, pa mu reĉe: "Pusti ju. Pa mora s nekimrazgovarati, zar ne?"

Kalahad ga ljutito pogleda. Pogledao je prazan tanjur i zabuljio se u

njega. U duši mu je bilo stalo do Karise. Nije bio zaljubljen u nju, ali

mu je bila draga. Borio se sa samim sobom.

"Molim malo paţnje!", zaĉu se ravnateljiĉin glas. "Doktor

Balthazar vam se ţeli obratiti!", obavijesti ona uĉenike. Svi se uz šuškanje i struganje stolica okrenuše prema profesoroskom stolu. Doktor Balthazar je stajao na nogama, jednom

rukom naslonjen na stol. Reĉe: "Poštovani uĉenici i uĉenice ove ugledne škole, ţelim reći kako mi

je veliko zadovoljstvo što ću boraviti meĊu vama jedan periodvremena." Kalahad pr imijeti kako Balthazar pomiĉe drugu ruku dok govori, kao da dirigira. Doktor nastavi: "Pretpostavljam da ste već ĉuli

od profesora sve ono što o meni trebate znati, ali kulturno je da se predstavim. Dakle, ime mi je Balthazar Thor, i ja sam znanstvenik,

doktor, istraţivaĉ, alkemiĉar i ĉarobnjak. Cijeli ţivot sam proveotraţeći i, ako se smijem pohvaliti, pronalazeći vaţna otkrića koja su pomogla u ĉuvanju i spašavanju mnogih ţivota. Znam da su mnogi odvas zainteresirani zašto sam ovdje i što ću raditi na ovom mjestu.

Odmah ću vam reći – ovdje sam kako bi naĉinio nekoliko

eksperimenata i vaţnih pokusa, te eventualno, pronašao lijek za jednu



bolest koja je već predugo meĊu nama. Sigurno se pitate zašto bašVelveron, zar ne?", reĉe on. Potom rukom pogladi bradu i reĉe:"Velveron sam odabrao iz samo jednog razloga! Suma Tigor – njegov

pogled je sada bio negdje u praznom, negdje u njegovim mislima.Vjerojatno je zamišljao šumu. – "Njena bogata ţivotinjska i biljnastruktura je posebna. OdreĊene biljke ili ţivotinje nećete pronaćinigdje osim u toj šumi. Zbog ove malene udaljenosti, koja je potrebnada iz ovog dvorca doĊem do šume, a i zbog velike blizine ratnika iuĉenika, koji bi mi mogli priteći u pomoć, ako bude kakvih...neprilika... ovo mjesto je savršen izbor za moja istraţivanja. Zao mi ješto vam nemogu reći ništa više o prirodi mog eksperimenta, ali moguvas uvjeriti da će mnogi ţivoti biti spašeni zahvaljujući lijeku, ako gaveć pronaĊem. Hoću još samo da vam kaţem da ću moţda tu i tamo pozvati neke od vas da mi pomognu, povjerivši vam odreĊeni zadatak.Vjerujte mi da će odabrani biti dobro nagraĊeni za svoj rad. I još samo jedna stvar... U meĊuvremenu, dok sam ovdje, u svoje slobodnovrijeme ću vam vjerojatno predavati neki predmet. Ali prvo semoramo dogovoriti što će to biti... Eto, toliko od mene za sada. Ako

netko bude imao kakvih pitanja, moţe mi ih uputiti kasnije, ili još bolje sutra, kada budem odmoren od puta. Hvala što ste me saslušali",završi profesor, a potom sjedne i trenutaĉno se zamisli.

Zaĉulo se kako netko plješće. Uskoro se tom usamljenom pljeskanju pridruţi još nekoliko, a potom i prava bujica glasnog pljeskanja. Baltzar nije niti primijetio da mu se plješće. Doduše,moţda su mu već toliko puta pljeskali, da mu je jednostavno postalosvejedno.

Kada je pljesak prestao, njegovo mjesto je zauzeo dobri stariţamor. Stotine glasova su govorile i šaputale u isti trenutak. Nedugozatim, prve stolice stadoše škripati i uĉenici su poĉeli napuštatidvoranu. Kalahad je bio meĊu prvima koji su to uradili. Glenroy ga je

pratio u stopu. Izašli su van i kada je Glenroy stao pored Kalahada,

Kalahad ga upita: "Što sad?"

Glenroy reĉe: "Neznam za tebe, ali ja moram ići na sat. Imamo

Strjeliĉarstvo. Ni je da ne volim taj predmet, ali iskreno, mislim da



nikada neću biti sposoban pogoditi niti planinu a kamoli pokretnumetu na deset metara."

Kalahad na to slegnu ramenima.

"U stvari, znaš što bi ti mogao uraditi?", glasno će Glenroy Kalahadga pogleda. "Mogao bi skinuti tu pelerinu! Ako te Miranda uhvati,

neće ti biti svejedno. Mislim, ipak si prekršio..." Primakne mu se uhu išapnu: "...Zlatno pravilo."

Kalahad ne odgovori. Znaĉajno je kimnuo glavom, potapšaoGlenroy ja po ramenu i rekao: "Eto me za sekundu. Ĉekaj me kod borova. 1 ja uskoro imam Bića Saradrije."

Kalahad svuĉe pelerinu i doda ju Glenroyju. Ostao je samo u

gaćama. Glenroy ga je gledao sa zaprepaštenjem. Uistinu nije imaorijeĉi. No Kalahadu je bilo svejedno što su ga mnogi gledali saĉuĊenjem. Njemu je bilo vaţnije da je izašao iz pelerine koja nije bila

njegova. Sada se osjećao ugodnije. Ipak, najjaĉi .osjećaj koji je tinjaou njemu je bila nestrpljivost. Jedva je ĉekao da se Erethor vrati.Krenuo je koraĉati po travi i, izmeĊu arena za obuku, dok su ga mnogi

pratili s ĉudnim pogledom, grimasama ili smijehom, naroĉito

djevojke. Kalahad se uopće nije obazirao. Ĉesto bi se on u ljetnovrijeme, kada bi vrućine bile ogromne, znao izvući iz svojih odijela pašetati uokolo u krajnje oskudnoj odjeći. Najednom pred njega stadeElenil, profesor Strjeliĉarstva, koji ga uz smiješak na licu pozva ustranu, pored staze na kojoj su stajali. Rekao mu je: "Kale, nije da

meni smeta, ali ova škola ima odreĊena pravila. Što se mene tiĉe, nemoraš nositi svoje propisano odijelo, ali školska kultura zahtijeva da budeš u punoj opremi dok si u dvorištu ili na satu. Kada budeš u

svojoj Velikoj kući, onda smiješ raditi što te volja. Bilo bi mi dragokada bi sada otišao i obukao se." Kalahad se ispriĉa i reĉe profesorukako je upravo krenuo na presvlaĉenje, jer mu je staro odijelo upravo

uništeno, pa ga se je morao na brzinu riješiti.

Samo se osmjehnuo i otišao svojim putem. Kalahad je ubrzanimkorakom nastavio prema kući Erdos. Ušao je unutra, i zaputio se pravo

prema svojoj sobi. Unutra je dograbio jedno starije odijelo iz ormara.



Desni rukav je bio poderan. Kalahad je imao igala i konaca, jer je

mnogo puta šio svoja odijela. Na ţalost, nije imao mnogo novaca, panije mogao sebi priuštiti puno konca ili ostalog materijala. Škola

uĉenicima daje samo ono što je osnovno, a uĉenici sami sebinabavljaju sve ostalo što im je potrebno. Kalahad je kod sebe trenutnoimao jedan zlatnik i tri srebrnjaka i taj je novac ĉuvao skoro godinudana. Sva sreća da odijela mijenjaju svake godine. Dobili bi po triodijela, koja su mogli mijenjati kako je njima odgovaralo. Postoje

Kalahad davao sve od sebe na satima Maĉevanja, ĉesto bi zadobio posjekotinu. Tako je imao dosta problema s odjećom koja se cijepala.Sada je uzeo u ruke bijeli konac i iglu, te sjeo šivati poderano mjesto.Dobro je šivao. Uvjeţbao se u tome ovih zadnjih godina.

Nije prošlo puno vremena, i Kalahad je završio. Uzeo gaje iodjenuo. Bilo je ugodno.

Mjesto koje je upravo bilo ušiveno bilo je jaĉe zategnuto pa ga jemalo stezalo na tom mjestu, ali osjećao se vrlo sigurno i slobodno u

tom odijelu. Kalahad ugleda maĉ koji mu je ostavio Erethor, uzme ga izatakne ga na leĊa.

Netko zakuca na vrata. Kalahad ustade, ode do ormara te unutraodloţi svoju šivaću opremu. Potom je otišao do vrata i otvorio ih.Tamo ga je ĉekala Karisa, nervozno lupkajući jednim stopalom o pod.

"Zdravo", reĉe joj Kalahad. "Da nisi nešto zaboravio?", upita ga Karisa. Kalahad ju pogleda sumnjiĉavo i odgovori: "Ne."

Karisa zakoluta oĉima te povuĉe Kalahada za rukav. Dok su išli nizhodnik, k izlazu iz Velike kuće, Karisa mu reĉe: "Moramo na sat!

Osim toga, obećao si Glenroyju da ćeš se naći s njim ispod borova.Jadnik te je ĉekao tamo tko zna koliko, a onda se pokupio i otišao!"

Kalahad se ugrize za usnu. Uistinu je zaboravio na Glenroyja.

Karisa ga je vukla za rukav gotovo preko pola dvorišta dok se nijeumorila. Tek tada je shvatila da Kalahad hoda za njom bez opiranja.

Odatle su produţili do tamnice koja je bila ugraĊena u zidine. Unjoj su se drţale razne ţivotinje, mnoge vrlo opasne. Uĉenici su smjeli

biti tamo samo uz prisustvo profesora. Tamo su imali sate iz Bića



Saradrije kod profesora Damina.

Velika ĉeliĉna vrata su bila odškrinuta dovoljno da se odrasla osobamoţe unutra provući. Iznutra je dopiralo urlikanje neke zvijeri i

ozbiljan, ali tih glas profesora Darwina. Provukao se kroz vrata i ušaou mraĉan i jeziv prostor...

SALAMANDER

Veliki prostor u kojemu se našao bio je osvijetljen samo bakljama is malo svjetla stoje dopiralo kroz vrata. Glasanje koje je ĉuo dolazilo je s donjih katova. Stepenice su bile široke i vlaţne, a tunel kroz kojisu vodile mraĉan i opasan.

Kalahad i Karisa krenuše dolje. Svaki korak je odjekivao nekoliko puta. Neka ţivotinja je urlikala i siktala.

Nakon dugog silaţenja, Kalahad i Karisa su stigli do velike sobe ukojoj je bilo mnogo jama. Sve te jame su sadrţavale primjerke neke

vrste ţivotinje i svaka je bila ograĊena visokom ogradom. Profesor iostali uĉenici su bili usred rasprave.. Kalahad im priĊe. Profesor, koji je bio hobit, primijeti da je Kalahad stigao, pa kimnu

glavom kao znak da ga je primijetio. Nije ţelio prekidati govor.Upravo je priĉao o podrijetlu ove ţivotinje i njenom originalnomstaništu. Kalahad priĊe ogradi i pogleda dolje. Ugledao je kako po jami šeće dva metra visok gušter. Hodao je na dvije, izrazito snaţne,noge po kojima su crnom bojom bile iscrtkane razne pjegice i crtice.

Tijelo tog stvorenja je bilo pokriveno krljuštima ţarko crvene boje.Glava je bila neobiĉno duguljasta i uska, omeĊena debelim kostima, aĉeljust je bila prepuna sitnih zuba. Oĉi tog zmaja su bile male i ţute.Jasno su otkrivale nasilnu prirodu tog stvorenja. Odjednom gušter ispljunu val vatre na Kalahada koji se pomakne unazad i za dlaku

izbjegne opasnu opekotinu. Profesor istog trena utihne i okrene se da

vidi što se dogodilo. Odmah je povukao Kalahada još dalje od jame:

"Koji ti je vrag!? Hoćeš da te ţiva spali!? Mladiću, salamanderi nisu



kućni ljubimci da ih gladiš i gledaš! Njih moraš izbjegavati! Oni suopasni! Da si došao na vrijeme, moţda bi ĉuo moje upozorenje kakose ne smiješ naginjati preko ograde dok ja to ne kaţem. Sada stani

mirno i slušaj što imam reći o njima, a onda ćemo ga prouĉavati!" Kalahad se ispriĉa a onda ustane i stane pored drugih. Profesor

Darwin je nastavio diktirati lekciju, opisujući odakle dolaze ti gušteri.On nije obiĉavao tjerati uĉenike da pišu u biljeţnice. Njegova teorija je bila da uĉenici ne mogu kopati po knjigama kako bi preţivjeli susrets nekom opakom ţivotinjom, nego da moraju paziti na satu, ulaţućisvu koncentraciju u to da shvate i zapamte što on govori. Profesor

Darwin se okrenuo prema jami, govoreći: "Dakle, kao što sam već rekao, ovi opasni gušteri dolaze iz

patuljaĉkih zemalja, iz velikih dubina koje se nalaze meĊu njihovim planinama. Patuljci oduvijek mrze zmajeve, pogotovo salamandere.

Cesto bi u svojim kopanjima otišli preduboko u njihove podzemne jazbine i tamo na sebe navukli gnjev ovih krajnje agresivnih stvorova.

Ĉitave ekspedicije su ponekad bile izlovljene i pobijene. Zbog toga patuljci daju sve od sebe kako bi ulovili i istrijebili ove stvorove.

Ĉinjenica je da su potrošili mnogo zlata na plaćenike koji su donosiliglave ovih stvorenja kao dokaz o njihovoj smrti. Ipak, ova vrsta

zmajeva još nije izumrla. Naime, ova stvorenja podnose nevjerojatnovelike vrućine. Štoviše, oni ţive u takvim okolinama. Najviše ih seokuplja oko podzemnih rijeka tekuće lave. Vrlo je poznato da ovizmajevi, kada ostare, znaju ponekad i zaplivati kroz nju radi

otpornosti koje njihova koţa tada razvije. Zbog toga je lov na njih jakoteţak. No, patuljci ni dan danas nisu odustali od istrebljivanja ovih

bića kako bi njihove planine bile sigurne. Vidite, salamander moţe bitiopasan na više naĉina. Ĉinjenicu da nisu pretjerano pametninadoknaĊuje njihova velika brzina koju postiţu radi izrazito jakihnogu te jaki plamenovi koje mogu ispuštati kroz usta. Ovaj primjerak koji mi imamo ovdje je, hvala zvijezdama, odgojen u zatoĉeništvu imirniji je nego ostali. Ipak, još uvijek je relativno mlad. Kada naraste još malo, morat ćemo ga pogubiti. Obiĉno narastu do tri metra, ali

ovaj naš je oko dva metra. Sada ćete svi polagano prići rubu jame i



umiriti se. Nemojte praviti nikakvu buku. Pitajte me što god hoćetetek kada se odmaknemo. Zaboravio sam reći da ovi zmajevi svojeţrtve prepoznaju po toplini njihova tijela, jer tamo gdje oni dolaze,

teren je usijan, a oni koji tamo ţive imaju niţu temperaturu tijela, takoda love sve što je hladnije od okoliša. Zato smo mi ovdje sigurni. Ali problem je buka. On i dalje moţe ĉuti. Njuh im je vrlo slab, no zatoimaju priliĉno dobar sluh. Zato budite tihi."

Svi su prišli jami i u tišini se zagledali u salamandera. Gledali sukako zmaj nervozno hoda s jednog kraja na drugi kraj svoje ćelije.Svako malo bi se zagledao gore ali nije reagirao. Svi su bili tihi.

Kalahad je primijetio kako Salamander ima velike pandţe na nogama,

a na repu dvije šiljate izrasline.

Odjednom se zaĉu glasan ţenski vrisak. Djevojka po imenuRowena je primijetila igraĉku pauka na ruci, koju joj je postavio jedan

mladić, i stala je vrištati i skakati uokolo, gurajući ostale. Uspjela je

nekako zbaciti igraĉku sa sebe. Odjednom se zmaj zaskoĉi i snaţnimĉeljustima zagrize za ogradu koju su uĉenici grĉevito drţali, te odvaliogroman komad.

Rowena izgubi ravnoteţu i padne dolje, ali se rukama uhvati za rub jame. Jedan djeĉak nije bio te sreće. Preĉvrsto je drţao ogradu istrovalio se ravno u jamu. Kalahad odmah skoĉi do djevojke i poĉne ju vući van. Djevojka se derala: "Ne ţelim biti Aratar! Ne ţelim! Hoćukući! Hoću kuću! Neću biti Aratar! Vodite me kući!"

Onaj djeĉak, koji je pao u jamu, glavom je snaţno udario o zemlju ionesvijestio se, tako da nije privlaĉio zmajevu pozornost. Ali zapazio je ostale uĉenike koji su se probijali kroz guţvu i meteţ koji su sami

stvorili. Zmaj srdito ispusti jednu snaţnu plamenu kuglu koja pogodistrop i razli se na sve strane. Još jedna kugla poleti i raznese drvenukonstrukciju i grede koje su drţale kameni strop.

Ĉulo se škripanje, vriska i Rowenino zapomaganje dok ju je

pokušavao izvuci iz jame, glasno hrskanje, snaţno lupanje, a ondaosjeti jak udarac po leĊima i potiljku. Idućeg trena je leţao poredRowene na hladnom betonu. Pored njega je bila gomila zapaljenog

drveta i tkanine. Kalahad se okrene na leĊa, i shvati kako zmaj stoji tik



do njega, skaĉući prema izlazu iz jame i bljujući vatru na uĉenike kojisu pobjegli odatle. Ĉuo se profesorov glas: "Kalahad! Budi miran!Ĉini se da mjeseĉev šar m10

ne radi! Idem po pomoć! Samo ostani

miran!"Kalahad je polagano dolazio k sebi. Bilo mu je jako vruće. Prvo je

pomislio daje zmaj do njega topao, ali onda shvati kako leţi odmah dovatre.

Rowena je leţala pokraj njega onesviještena. Ĉini se da je on jedinikoji je bio dovoljno jak da izdrţi snaţan udar o beton poslije pada.Polako se podigao na koljena pokušavajući odvući Rowenu dalje odvatre, jer se njeno odijelo poĉelo paliti. Odjednom mu na pamet padneSalamander, te se niĉice baci na zemlju. Zmaj je još uvijek gledao prema gore, odakle je dopirala zaglušujuća buka vriske i paniĉne cike.Kalahad je leţao na podu i gledao kako gušter okreće svo ju pozornost

prema unutrašnjosti svoje jame. Sada je unutra imao vatru, što gaje,ĉini se, još više osnaţilo.

Kalahad shvati kako ga je zmaj za dlaku prekoraĉio i zario njušku uvatru, mrdajući njom tamo-amo i raspisujući je. Tada zaĉuje

mumljanje i uplašeni pisak djeĉaka koji je prvi pao u jamu. Gušter se naglim trzajem okrene prema njemu i napravi nekoliko prijetećih koraka. Kalahad podiţe glavu koliko je smio, te ugleda kakodjeĉak sjedi uza zid podigavši ruku iznad ĉela kako bi se zaštitio. Stao je vrištati. Zmaj ga istog trenutka zgrabi svojim snaţnim ĉeljustima zavrat i djeĉakov vrisak se utiša u trenu. Kalahad je zapao u šok.

Ĉuo je snaţne i ubrzane otkucaje svog srca, a pucketanje vatre je

bilo nekako udaljeno i tiho. Svijet mu je izgledao magliĉast. Boje su

se prelijevale jedna u drugu, praveći još više zbrke u njegovu umu. Odjednom shvati da stoji na nogama, u potpunosti uspravan. U

rukama je drţao maĉ koji mu je dao Erethor. Sva sreća da ga je ponio.Svijest mu se vratila i sada je gledao kako zma j proţdire truplonjegovog prijatelja. Upravo mu je otkinuo glavu uz glasno mljackanje

10 Mjeseĉev Šarm je ĉarolija koja smiruje svoju metu i ĉini ju

miroljubivom prema svim bićima u svojoj okolini. Taje magijauroĊena svim hobitima, dok ju drugi magiĉari prvo moraju nauĉiti.



i hrskanje kostiju. Kalahad primijeti kako je pod prekriven krvlju koja

je natapala prašinu. Zmaj je nogom stao na truplo koje je skliznulo uzzid, a ĉeljustima je ĉupao novi komad mesa. Kalahad se pribrao i

unatoĉ mješavini osjećaja ţalosti, straha i gaĊenja okrenuo se Rowenite ju pokušao odvući dalje od vatre.

Odvukao ju je u suprotni kraj jame. Ona je nesvjesno mumljala.

Kalahad primijeti kako je primila snaţan udarac u ĉelo, koje je sadakrvarilo. On je osjećao da mu je glava mokra, ali nije znao da li je tokrv ili znoj. Nije mu to bilo vaţno. Sada je bilo bitno samo da preţivi. Ništa više. Ĉvrsto je stisnuo maĉ.

Odjednom Rowena vrisne. Probudila se i, ugledavši krv na podu

gdje je leţala, instinktivno je vrisnula. Salamander se trţne. Odmah jeokrenuo svoju krvavu njušku prema njima. Kalahad se protrese.Snaţan strah ga je pritisnuo u tom trenutku, ali uz veliki napor, on gajeuspio potisnuti.

Salamander stade koraĉati prema Kalahadu koji je mirno i ĉvrstodrţao maĉ u rukama. Gušter je gledao u Rowenu, jer je vrištala.

Odluĉio ju je napasti,. Naĉinio je strahovit skok u ţelji da je zgrabiĉeljustima, kada odjednom u njegovu usnu šupljinu uleti Kalahadovmaĉ i zasjeĉe meso i jezik. Salamadner se izmakne i skoĉi u stranu. Nije predvidio takvo nešto. Nije imao pojma da je Kalahad tu.Jednostavno ga nije vidio. Ali sada je odjednom poĉeo shvaćati da jetopla toĉka u stvari ono što on traţi, posve u suprotnosti svimnjegovim instinktima. Odluĉio je napasti Kalahada. Jurnuo je nanjega, a on se bacio zmaju baci pod noge, napravivši kolut po zemlji, i

pri ustajanju maĉem zareza zmajevu desnu nogu. Gušter poklekne.Kalahad se baš okretao kada ga Salamander udari svojim snaţnim

repom, i Kalahad osjeti kako mu je rame porezano. Kroz glavu mu

proleti sjećanje na dvije šiljate izrasline na zmajevu repu. Gušter je u trenutku ponovno stajao nad Kalahadom, koji ga

pokuša udariti, ali zmaj ovaj puta izbjeţe taj napad. Salamander ga pok uša ugristi, ali Kalahad ga duboko zareza maĉem po licu,

iskopavši mu jedno oko. Stvor se trţe i stade rikati i reţati. U ţaru



bijesa je krenuo na Kalahada. Ovaj ga put gaje pokušao zgrabitisvojim oštrim pandţama. Kalahad se otkotrlja u stranu i za dlaku

izbjeţe smrtonosni rez. Digao se i taman se stigao ponovno baciti u

stranu kada je zmaj na njega ispalio plamenu kuglu. Kalahad je za tren ponovno bio na nogama. Upao je u divlje stanje, stanje praiskonskih

instinkta, kada je svaka radnja bila spretna poput refleksa – brza i

snaţna. U tom ţaru nagle mrţnje prema zmaju, Kalahad se baci na njega i

napravi mu veliku ranu na leĊima. Zmaj se odbaci podalje odKalahada, ali za tren je ponovno nasrnuo na pomahnitalog mladića.Pokušao gaje ugristi, ali Kalahad se ponovno bacio na zemlju ravno

pored zmajevih nogu, a pri ustajanju je udario po njegovu repu

snaţnom, divljaĉkom silinom tako da gaje otkinuo. Vrela krv ga poprska po licu, a gušter se stade razbacivati na sve

strane bjesneći i urlajući od bola. Kalahad je podigao je svoj maĉvisoko, i zario ga zmaju u leĊa. Gušter klone. Kalahad pomisli da jesve gotovo. Onaj osjećaj barbarizma ga napusti. Ponovno je ĉuo kakomu srce kuca. Kalahad odjednom osjeti kako ga netko grli i ljubi. Tek

nakon par trenutaka je shvatio daje to Rowena. Okrenuo se prema njoji ugledao lice prepuno suza, na prijelazu iz smrtnog straha u

bezgraniĉnu zahvalnost. Nije se mogao nasmijati. Bio je nekako prazan u sebi. Nešto nije

bilo uredu. Bio je savršeno smiren. Bez ţalosti, straha, mrţnje iliradosti. Samo miran.

Nije mogao da shvati zašto je to tako. Najednom ga ponovno obuzeadrenalin – Salamander je ustao i uz strašnu riku skoĉio na njega, koji je uspio tek odgurnuti Rowenu od sebe. Svoje snaţne pandţe jeSalamander silovito zario u Kalahada, koji padne na leĊa. Gledao jekako krvava ĉeljust zjapi iznad njegove glave. Kalahad je bio spremanna smrt. Zmaj zine u ţelji da ga smrvi snaţnim ĉeljustima. Kalahad jezatvorio oĉi.

Kada ih je otvorio vidio je gdje je zmaj leţao širom otvorenih usta

u lokvi vlastite kr vi. Iz oka mu je stršila velika strijela. Gušter je još

disao. Još jedna strijela raspara zrak i zari se u zmajevo grlo. Uz



paniĉno koprcanje, zmaj se umiri i napokon, uginu. Kalahad se okrenu i baci pogled iznad jame. Na vrhu je stajao

profesor Elenil. Kalahad se osmjehne blijedo i umorno, a zatim ustade

uz golemi napor. Osjećao je veliku slabost. Vrtjelo mu se. Pogledao jeniz sebe. Prsa su mu bila posve krvava, a odijelo razderano i krvavo.

Kalahad padne na koljena. Glasno je udahnuo. Zamaglilo mu se pred

oĉima. Izdahnuo je. Ĉuo je kako mu netko nešto govori, ali nijemogao shvatiti što je to bilo u pitanju. Još jedan snaţan udisaj.Lupanje srca. Zujanje u glavi. Tonuo je u sve veći mrak, nestajaonegdje u tami. Tresnuo je o pod. Onda je u potpunosti izgubio svijest.

ZAGROBNI ŽIVOT

Sve je bilo crno. Tako crno. Kalahad nije imao svijesti. Plutao je po

nekom bezdanu. Jesam li mrtav? To je bilo pitanje koje mu je stalno

prolazilo kroz glavu. Što sada?, pitao se on. Neprestano je gledao na

prsa, pokušavajući pronaći rane, ali ih nije bilo. "Što se dogodilo?",reĉe Kalahad na glas.

Naravno, odgovor nije stizao. Pitanje koje je postavio odjekivalo je

negdje u daljini. Kalahad zaţmiri. Bio je neoĉekivano miran, tako da je samoga sebe iznenadio. Zaţmirio je i pokušao zaspati... Svijest mu je ponovno tonula. Nestajala je sve dublje i dublje.

Zaĉu se kukurikanje pijetla. Kalahad proškilji. Neko jako svjetlomu je išlo ravno u oĉi. Ţmirkajući, on shvati da je to sunĉevo svjetlo. Nije znao gdje je. Osjetio je da leţi u tvrdom krevetu, koji mu je bionevjerojatno poznat, toliko ĉvrsto urezan u sjećanje. Ali nigdje ga nijemogao smjestiti.

Pokušao se podići. LeĊima se naslonio uz rub kreveta. Protrljao jeoĉi. Razgledao je mjesto u kojemu se našao.

Bilo je tako poznato! Soba je bila prepuna jednostavnih stvari

domaće izrade. Zastori na prozorima su bili jednostavni, vrata oronula



i stara. Soba mala a zidovi oţutjeli. Kalahad ustade. Naĉinio je nekoliko koraka po drvenom podu koji

bješe pokriven jednostavnim sagom. Sjećanje mu se polagano vraćalo.

Sada je bio siguran da nije u Velveronu. Srce mu je zaigralo. Lice je poprimilo osjećaj sreće. Sjetio se. On je kod kuće. U svojoj sobici uoĉevoj kući. U Etronu. Uhvatio se za glavu. Kako je dospio ovdje?Pogledao je niz prsa. Rane nije bilo nigdje. Tada shvati da nosi svoju

staru pidţamu, koju je nosio kada je imao šest godina. Pidţama je sada bila veća. Kalahad krene prema kuhinji. Povukao je kvaku na vratimai uţivao dok je slušao kako škripi. Otvorio je vrata i ušao u kuhinju.

Za stolom je sjedio njegov otac, a njegova majka je sjedila u kutu,

pletući neke ĉarape. Kako je Kalahad ušao u sobu, otac i majka podigoše pogled. Ustali su istog trena. Nisu ništa govorili. Kalahaduse oĉi napuniše suzama. Toliko su mu nedostajali a da toga nije bio

svjestan.

Nije mogao ništa reći. Njegova majka gaje gledala pogledom punog ljubavi. Otac napravi gestu rukom, nudeći mu stolicu da sjede.Kalahad nije htio sjesti.

"DoĊi", reĉe mu majka. Kalahad priĊe roditeljima, a oni ga odmah zagrliše. "Pogledaj samokako je narastao", reĉe majka. Oĉi su joj bile pune suza.

Zagrljaj je trajao dugo.

Onda Kalahad upita: "Kako?"

Roditelji su ga gledali. Nisu znali što time ţeli reći. Kalahad upita:"Kako je ovo moguće? Vi ste... mrtvi."

Roditelji opet nisu odgovarali. "Ova kuća je izgorjela! Sjećam setoga! Sjećam se dana kada je..."

Majka se osmijehnu. Onda i otac. "Mi jesmo mrtvi, sine", reĉe mumajka. Kalahad pogleda u sebe i opipa tijelo. "To znaĉi da sam...",reĉe on ali prekide u pola reĉenice. Bilo mu je to teško izgovoriti.Onda smoţe hrabrosti te izgovori do kraja: "...i ja... mrtav?"

Otac mu reĉe: "Ne još, sine. Ne još, ne posve."

Kalahad se iznenadi: "Ne posve“.

"Tvoje tijelo je jako, sine. Ponosni smo na tebe", reĉe mu majka.



Kalahad ode do prozora i pogleda van: "Znaĉi, tijelo je još ţivo?"

Otac reĉe samo: "Da."

Majka ga upita: "Ţeliš li malo razgledati okolo?" Kalahadu nije

bilo do razgledanja. Upitao je: "Gdje je Thomas?""On nije a nama", reĉe otac. "Kako to?", upita Kalahad. Otac priĊe Kalahadu, stavi mu ruku na rame a onda reĉe: "Nije

mrtav."

Kalahadovo srce stade ubrzano kucati. Ali kako ga onda nije našaoonaj dan kada je lutao uokolo? I zašto ga je sanjao onda s roditeljima?

"Kakvo je ovo mjesto?", upita Kalahad. "Ovo je Etron", odgovori

majka. "Ne, Etron je srušen. Vi ste mrtvi. Ovo nije stvarnost. Što je

ovo?", upita Kalahad.

"Ovo je... zagrobni ţivot", reĉe otac. "Etron je zagrobni ţivot!?", prenu se Kalahad. "Ne, sine. Zagrobni ţivot je na mjestu koje je tebi najdraţe.

Ok ruţen si ljudima koji su tebi najdraţi. Svaki ĉovjek ima zasebanzagrobni ţivot. Onako kako on to najviše voli. Ili mrzi", reĉe mumajka.

"A ĉiji je ovo? Tvoj oĉe ili tvoj, majko?" – upita Kalahad. Prijenego su odgovorili, on opet upita: "Ili je ovaj od Boga?"

Otac zanijeka okretima glave: "Ovo je tvoj raj sine." Kalahad osjeti

kako mu srce lupa još jaĉe i brţe nego prije. "Znaĉi, ja sam uistinumrtav!?", reĉe on njima. "Nisi još", reĉe otac.

"Ali kako sam onda ovdje!?", povika Kalahad.

Majka ga zagrli, a onda njeţno šapnu: "Ne brini se, sine. Tvoje

vrijeme na svijetu ţivih još nije završilo. Ono će tek doći. Preţivjetćeš. Tvoje tijelo je u teškom stanju, ali ne brini. Preţivjet ćeš. Vratitćeš se tamo gdje i pripadaš. MeĊu ţive."

Kalahadu su opet kapale suze niz obraz. Majka mu ih obrisa.

"Zašto plaĉeš sine?", upita ga ona. "Opet vas moram napustiti", reĉe on. "Ne brini radi toga, sine. Mi ćemo uvijek biti uz tebe. Uvijek.

Uvijek ćemo te voljeti", reĉe mu majka. Kalahad ju pokuša ĉvršće



zagrliti, ali njegove ruke se spojiše oko njega samoga. Kalahad otvorioĉi. Majke više nije bilo. Kroz sobu je njeţno lebdio zlaćani prah.Otac je stajao pred njim.

"Sine", reĉe Garet. "Ĉuvaj se. Svijet je opasan. Budi blizu Erethora. Neka te on pouĉava. Reci mu da se ne ljutim na njega. Reci mu da je

postupio ispravno na dan kada je Etron pao. Aranoxu reci da je bio

dobar prijatelj, i da nije on kriv radi svoje sudbine. Neka se prestane

mrziti. Tek će tada moći ponovno ţivjeti sa samim sobom." A onda seokrenu prema vratima.

Kalahad brţe bolje reĉe: "Ali ja neznam Aranoxa!", na što senjegov otac i osmijehnu: "Znat ćeš. Vrati se jednom ovdje u Etron.Potraţi svog brata. Potraţi Zvijezdu!"

Kalahad krenu za ocem, ali vrata se zatvoriše, a lik njegova ocaostade iza njih. Otvori vrata, ali vani nije bilo nikoga. Samo stara,

Etronska ulica i zlaćani prah što se njeţno caklio na zalazećem suncu.Kalahad zajeca. Bilo mu je ţao što je opet ostao bez roditelja.

Gledao je po Etronu. Nigdje nije bilo nikoga. Ţelio je otići do

krĉme Kod Debelog Toma, vidjeti da li je Arnold još uvijek tu. Alinekako je znao da nije. Sve je ovo samo san, zakljuĉi. To je ono ĉegase on i bojao.

Negdje iz daljine dolazio je zvuk roga. Kalahad pogleda prema

izlazu iz sela. Tamo su se pomicale neke tmurne, sive sjene. Usporene

i nijeme, gotovo nepostojeće. Traĉci ţivota u bezdanu vremena inepostojanja.

Kalahad se okrenu. Orkovi više nisu bili bitni. Etron je za njega već

odavno mrtav. Bit će najbolje da ga takvog i ostavi. PriĊe kući teodškrine vrata.

Unutr a je bio mrak. Velika tišina. Onaj bezdan u kojemu se prvobitno pojavio. Zakoraĉi unutra, ali se naglo predomisli. Okrenuose. Etrona više nije bilo. Stajao je na pragu izmeĊu dva crna bezdana.Dva velika ništavila. Zakoraĉi negdje u tamu. Okrenuo se oko sebe.

Praga više nije bilo. Nije bilo niĉega. Negdje iz daljine je dopirao

neĉiji glas. Poznat glas.



Poĉeo je koraĉati po mraku, slijedeći udaljeni glas. Svaki korak jeodjekivao nadaleko. Ponavljao se stotinama puta. Opet. I opet.

Ali to je bilo nemoguće. Nije bilo niĉega. Kalahad nije gazio ni po

ĉemu. Samo po mraku. I ništavilu. Glas je postao jaĉi. Razgovjetniji.Još malo, pa će ga moći razumjeti. U daljini se zasjajila toĉkicasvjetla.

Glas je postao jasan i glasan. Bio je Mirandin.

Kalahad ispred sebe ugleda groblje kako pluta nasred mora crnila.

Prepoznao je to mjesto. To je bilo Velveronsko groblje. Poţurio seonamo. Tamo je bila okupljena gomila ljudi. Svi su nosili ĉista crnaodijela, ispeglana i sveĉana. Uĉenici svih škola bili su izmiješani.Kalahad je prepoznao Karisu i Glenroyja jedno do drugoga. Oboje su

imali suze u oĉima. Miranda je drţala tuţan govor. Kalahad priĊe i pokuša se probiti kroz gomilu. Kako je prišao velikoj skupini, jednadjevojka se naglo okrenu brišući nos u maramicu, i proĊe r avno kroz

Kalahada.

On ostade zateĉen. Bio je duh na sprovodu. Protrĉao je kroz gomilui stao pored lijesa koji je već bio u zemlji, ali ne i zatrpan. Nije se

vidjelo tko je unutra. Kalahad pokuša otvoriti lijes, ali njegove ruke proĊoše kroz ruĉku. Nije imao ţelje gurati glavu u kovĉeg kako bividio truplo. Odluĉio je saslušati Mirandu.

"...I neka nam ovo bude podsjetnik! Ţalim što moram reći daje bilomnogo ovakvih dogaĊaja u povijesti ove škole. Oni su njen dio. Alineka nam ovo bude podsjetnik! Podsjetnik na sigurnost svih nas.

Podsjetnik na našu malenkost. I njihovu veliĉinu. Uistinu su veliki ovimomci što nas napustiše ovako rano. Iako tek trinaestogodišnjaci,

oduprijeti su se salamandru i spasili ţivot djevojĉici. Neka nam oni budu podsjetnik da je veliĉina u ĉovjeku i njegovim djelima, a ne unjegovoj školi, novcu ili podrijetlu. Neka vam Kalahad Jorsoran bude podsjetnik i primjer da veliĉina dolazi iz osobe i da je ostvariva. NekaKalahad i Morien budu podsjetnici na opasnost ţivota i potrebnuozbiljnost. Neka vam njih dvojica budu podsjetnik da heroji uistinu

postoje." Kalahad nije mogao vjerovati. Upravo je gledao kako ga

pokapaju. Bio je siguran daje to on. Gledao je kako uĉenici bacaju



grudice zemlje u grob. Pogledom je pratio Mirandu dok se odmicala

od gomile nakon što je. i sama bacila svoju grudicu. Razgovarala je sElenilom. Na licu joj je titrala mraĉna sjena. Kalahad im priĊe,

zaustavivši se odmah do Elenila. Miranda mu je govorila: "Kakotuţno. Dva dobra mladića. Kakva šteta. Kalahad je uistinu obećavao."

Elenil reĉe: "Ispunio je svoja oĉekivanja." Miranda na to kimnuglavom u tišini, ali naposljetku ipak reĉe: "Štoje s njim?"

Elenil reĉe: "Loše je. Vrlo loše. Dva seniora i medicinska sestra suuvijek uz njega, ali sve mi se ĉini da neće izdrţati. U komi je već dugovremena. Snaţan je, ali bojim se daje takva rana previše za djeĉakanjegovih godina.

Miranda ga upita: "Kako je reagirao na lijeĉenje do sada?"

Elenil poĉne lagano hodati dajući znak Mirandi da ga slijedi: "U poĉetku je pokazivao znakove oporavka. Ali onda je naglo prekinuo.

Kao daje... odustao od ţivota. Više ne reagira ni na što. Ali tijelo diše.Bolno i usporeno, ali diše. Neznam što još moţemo uraditi osimĉekati. Sada je sve na njemu..." Elenil nestade ušavši u veliki bezdan.

I Miranda izblijedi i nestade ĉim je izašla iz kruga groblja.

Kalahad sjedne na zemlju. Bio je sam na groblju. Sada je znao da jeovo bio sprovod njegova poznanika. Njegovo tijelo je bilo u

medicinskom odjelu.

Groblje je nestajalo. Posljednji traĉak tla nestade pod njim i

Kalahad se opet naĊe u beskonaĉnom crnilu. Ĉvrsto je zaţmirio i legao na leĊa. Osjećao se kao da pluta. Kao da

je na vodi. Otvaranje oĉiju mu nije moglo pomoći. Ionako nije znaokuda bi krenuo. Nije bilo niĉega. Niti toĉke svjetla. Niti traĉka zvuka.

Niĉega. Kalahad otvori oĉi i zabljesnu ga svjetlo. Stajao je na putu za Etron. Pred njim je bio znak "Dobro došli u Etron". Tlo je bilo pjeskovito. Baš onakvo kakvog ga se on sjeća. Nigdje

betona i odrţavanog travnjaka. Prepuno kvrga i neravnina. Divlje, a ne

pitomo. Bilo mu je tako drago, tako privlaĉno. Tako moćna ţelja jegorila u njemu.

Osjetio je jak nagon da potrĉi u Etron i baci se na svoj stari krevet,



izljubi majku i pomogne ocu oko njive, da proba kravlje mlijeko i

zagrize još jednom krupne jabuke iz susjedovog voćnjaka. Da se prepusti sebi. Svojim snovima. Da bude ono što mu je najdraţe.

Sagnuo se i u ruku uzeo šaku krupnog, pijeska. Lice mu je bilonasmiješeno. Nakon dugo vremena, bio je istinski sretan. Bio je kodkuće. Tamo gdje i pripada. Pogledao je prema gore. Roditelji su ga

zagrljeni ĉekali na ulazu u selo. Mahali su mu. Shvatio je. Svatko ima svoj raj. Svaĉiji zagrobni ţivot je stvoren po onome

stoje njemu najmilije, po onomu što on najviše voli. Što najviše treba.Ono što on jest. Za Kalahada je to njegova obitelj. I Etron.

Ustao je i zakoraĉio. Svakim korakom se osjećao sve slobodnijim.Sve lakšim. Gledao je kako mu roditelji mašu. Majka je plakala.Stane. Znao je daje pred njim izbor.

Okrenuo se nazad. Dolje, niz cestu je bio maleni komadić crnila.Još jedna trunka bezdana. Svakog trenutka je bila sve manja i manja.Suţavala se. Unutar te male oaze nepostojanja je lebdio krevet. Nakrevetu bješe tijelo. Njegovo tijelo. Umotano u zavoje i s ranamaobloţenim ljekovitim travama. Leţalo je tamo blijedo i spokojno. Na

licu mu je bio smiješak. Kalahad shvati da uistinu mora napravitiizbor. Ostati ovdje, u zagrobnom ţivotu i biti s onima koje voli i bitivoljen, biti na mjestu koje najviše ţeli, postojati na mjestu i svijetukakvog najviše voli. Postojati u svojim najintimnijim snovima – u

svom raju.

Ili ţivjeti. Naĉinio još nekoliko koraka prema roditeljima. Sve je bilo tako

lako. Svijet je bio tako ljepši. Svako osjetilo tako opušteno i ugodno.Brige su brzo nestajale. Napravio je još nekoliko koraka. Najednom sezaustavi. Gušio ga je osjećaj kako to nije u redu.

Okrenuo se prema crnilu. Bilo je tako malo, tako usko. Granice

bezdana su gotovo zahvatile krevet i ruku Kalahadovog tijela koja je

beţivotno visjela niz rub. Kalahad zadrhta. Šake se stisnuše. Oĉizasuziše. Pogledao je u majku. Zatim u oca.

Odluĉio je.



Okrenuo se prema crnilu i s teškom mukom krenuo koraĉati premanjemu i potrĉao. Osjetio je kako ga osjećaj spokoja i mira napušta.Muke i problemi su provaljivali u njega na velika vrata.

Bol mu je parala srce i dušu. Glava je zujala. Još samo nekolikokoraka i tamo je. Rupa se širila. Bezdan je postajao sve veći.

Rane su boljele. Prsa prokrvarila. Osvrnuo se u trku i bacio pogled

na roditelje. Mahali su mu mirno i spokojno. Gotovo sretno. Njihov

sin se vraćao meĊu ţive. Bol je bila sve jaĉa. Noga je trnula. Rame je bilo tako teško. Prsa su

pekla. Neka. Trĉao je. Bio je nadomak crnila. Bezdana. Ţivota... Skoĉio je unutra. Osjetio je kako mu suze miluju obraze. Njeţno

plutaju po beskonaĉnosti. Svijet je stao. On s njim. Najednom ga presijeĉe najveća bol koju je ikada osjetio. Bol na

koju ne moţeš biti spreman. Bol na koju nitko nije spreman. Bolţivota.

POVRATAK MEĐU ŽIVE

Opet crnilo. Ovaj puta popraćeno velikom sparinom. Kalahad

otvori oĉi. Iznad sebe je ugledao sivi, nezanimljiv strop. Leţao je s glavom na znojnom jastuku. Osjećao se polomljeno i

slabašno. Umorno. Pokušao se podići, ali nije imao snage. Ostao jeleţati. Disao je teško. Imao je osjećaj da mu se prsa raspadaju.

Leţao je i dalje. Znao je daje ţiv. Ţelio je ponovno ustati i udahnuti

punim plućima, ali pitao se da li će to biti ikako moguće. U tom trenutku je gotovo pobjesnio. Ţelio je ustati. Morao je ustati.

Napad tvrdoglavosti i bezobrazne upornosti ga je protresao još dublje.Uz nadljudski napor se podigao iz kreveta i ustao. Prepoznao je

mjesto. Bio je u bolniĉkom odjeljenju. Jednom je ovdje bio pretprošlegodine, kada je Glenroy pao s drveta i išĉašio ruku. Mjesto je bilo takodepresivno. Osjetio je muĉninu. Samo je htio van iz te prostorije.

Stao je na noge. Upornost mu je sada ulila i hrabrost. Ţelja je



postala opsesija. Morao je izaći iz ove sobe. Makar na kratko. Doteturao je do balkona i otvorio vrata. Pridrţavajući se rukama za

zid, izašao je na balkon. Zrak je bio tako ĉist, tako jak. Tako

oslobaĊajući. Poţelio je udahnuti punim plućima, ali ga prekinesnaţna bol. Sjedne na klupu i zadovolji se obiĉnim udisajima.

Nije više osjećao potrebu raditi nemoguće. Gledao je van u mrak.Cijeli Velveron je spavao. Cvrĉci su ispunjavali dvorište. Mjesec je bio jasno vidljiv i ostavljao je jak dojam. Zvijezde su bile ĉiste i blistave. Vjetrić hladan i ugodan. Sve je izgledalo tako lijepo. Takosavršeno. Ĉak je i mjeseĉava ruţa11

mirisala jaĉe nego inaĉe. Kalahad osjeti naglu opuštenost. Odjednom više nije ţalio stoje

odabrao ţivot umjesto zagrobnog ţivota. Štoviše – nije to mogao

zamisliti drugaĉije. Gledao je dolje po dvorištu. Nije znao koliko vremena je bio u

komi, ali nedostajalo mu je. Nedostajala mu je obuka i drška maĉa uruci.

Ĉula se neka škripa. Otvarala su se glavna vrata Velverona.

Pogledao je tamo. Neka osoba se šuljala. Paţljivo je pregledala

dvorište, nebi li ugledala nekoga. Osoba zakljuĉi daje zrak ĉist, pa seokrene i nastavi nešto vući. Zatim ta osoba izaĊe iz Vevlerona. Nakon nekoliko trenutaka se

vrati, ali ne sama. Na ramenu je, taj smioni, sjenoviti lik, nosio neku

drugu osobu koja je najvjerojatnije bila u nesvijesti. Tihim, brzim i

odluĉnim koracima, sjena pretrĉa dvorište i nestane u tami Zapadnihzidina. Kalahad zaĉuje kako se neka vrata otvaraju uz škripanje, alinije ĉuo kada su se zatvorila. Za to se sigurno pobrinula ta osoba. Tko

li je to? Nije mogao reći. Odluĉio je odmah u jutro prijaviti Mirandi. Naglo se prene. Uĉinilo mu se da se još nešto mrdnulo dolje u

dvorištu. Kao da još netko hoda dolje. Ali trenutno nije bilo niĉega.Zakljuĉi kako je previše napet i da umišlja stvari. Podigao je pogled izagledao se u mjesec. Bio je tako lijep.

11 Mjeseĉeva ruţa je jedan od najljepših cvjetova u cijeloj

Saradriji, a cvjeta samo kada je prisustvo mjeseca jako.



Odmarajući mozak i tijelo, opijen ljepotom prirode, on zaspi.

Cvrĉci su pjevali još duboko u noć. Vjetar gaje nastavljao milovati ihladiti.

Ravnateljica Miranda je bila vrlo zabrinuta za Kalahada. Cijelu tunoć nije oka sklopila. Sjedila je u svojim odajama iznad zbornice i pregledavala drevne knjige iz osobne knjiţnice, traţeći mogući naĉinkojim bi spasili njegov ţivot. Dok je još bilo sunca pomagala joj je iRowena, ali kada je pala noć, Miranda je ostala sama. Tišinu bi tu itamo prekinulo pucketanje i šuškanje lista koji je okretala.

Traţila je bilo kakav lijek, magiju ili blagoslov koji bi mu pomogao

da preţivi, da se vrati. Još nije znala da se Kalahad izborio za vlastitiţivot snagom svoje volje. Zato je ona uporno pregledavala mnoštvostranica traţeći bilo što.

Oĉi su joj bile crvene od umora i napora, a ruke i noge utrnule od

sjedenja kada je pijetao najavljivao zoru. To ju je prenulo iz polusna,

vrativši njenu svijest nazad. "Koga moţe zanimati kako ţabu pretvoritiu orah?", poţali se ona na glupavi recept koji je zadnji proĉitala uknjizi. Ustala je i protegnula noge i ruke. LeĊa su joj bila bolna i

ukoĉena. Odluĉila je otići do Kalahada i provjeriti njegovo stanje.

U glavi je i dalje prelistavala moguće napitke i mogućnosti zaKalahadov spas dok je hodala preko dvorišta i uspinjala se umedicinski odjel.

Pošto je Miranda imala sve kljuĉeve za sva vrata u Velveronu,otkljuĉala je vrata za medicinski odjel, te njeţno prodrmala Rowenukoja je spavala. Ona podiţe glavu a onda se naglo prenu iz sna

ustajući istog trena i ĉekajući na ulazak. "Je li ga tko obilazio veĉeras?", upita Miranda Rowenu. Ova

odgovori: "Ne. Ja sam trebala biti pored njega veĉeras, ali sestra jezakljuĉala vrata kada je odlazila."

Miranda se naljuti na medicinsku sestru. Medicinska sestra se zvala

Abigail i bila je relativno stara. Kosa joj je bila većim dijelom sijeda,koţa oko oĉiju naborana i opuštena. Bila je dobra srca, ali starost i

stalne brige su joj dokrajĉile ţivce i pamćenje.



"Znaš li kamo je otišla?", upita Miranda Rowenu, polaganootvarajući vrata. "Rekla je da ide do svoje sobe uzeti neke stvari i

nešto pojesti pa će se vratiti, ali nije došla sve do sada."

Miranda zakljuĉi kako je sve to sumnjivo, ali ne reĉe ništa. Otvorila je vrata i ušla unutra. Napravila je nekoliko koraka prema Kalahadovukrevetu ali odjednom se skameni. Njega nije bilo unutra. Odmah je

stala pogledom traţiti po sobi, ali nigdje ga nije bilo. "Rowena! Da lije netko bio u ovoj sobi veĉeras!? Bilo tko!?"

Rowena kroz plaĉ odgovori da nije. Miranda se uhvati za ĉelo,kada na sebi osjeti povjetarac. Okrenula se prema vratima balkona i

tada shvati da je balkon otvoren. Odmah je krenula tamo i izašlarazmaknuvši zastor. Tamo se zaprepastila. "U ime... Rowena, pogledajovo!", povika Miranda.

Djevojka proĊe pored store i Mirande a onda pogleda prema mjestugdje je Miranda pokazivala. Kalahad je sjedio na klupi, udišući snaţnoi ţivahno. Ruke je sklopio preko prsa, a noge podvio pod sebe. Zaspao je u tom poloţaju. "Ne mogu vjerovati", reĉe Miranda. Srce joj jetuklo što od sreće, što od iznenaĊenja. Nije mogla vjerovati. Kalahad

je ustao i sam sjeo na terasu. Kako je to bilo moguće? Rowena ga prodrma, ali ju Miranda zaustavi: "Nemoj. Sigurno je

umoran. Pusti ga da spava. Svjeţ zrak će mu koristiti."

Rowena se sloţi i ostavi ga na miru. Lice mu bješe spokojno imirno. Bio je u dubokom snu bez snova. Miranda je gotovo plakala.

Jedva je suzdrţavala suze. Bila je duboko ganuta onim stoje vidjela. Ustavši iz mrtvaĉke postelje, Kalahad je smogao snage izaći na

balkon i sjesti tu. Odluĉila gaje nagraditi za to. U tom trenutku je

odluĉila staviti njegovo ime na kamen Velveronskih Velikana koji senalazio u Velikoj Dvorani. Dala je znak Roweni da bude tiha, a onda

je sjela i zagledala se u Kalahada. Um joj se naglo oslobodio briga i

problema. Bila je slobodnija. Lakša. Rowena je sjela na klupu do

Kalahada, pošto nije imala gdje drugdje. Ona mu je bila vrlo zahvalnašto joj je spasio ţivot. Zalila je zbog Moriena koji je poginuo, ali svanjena zahvalnost za novu šansu, za dar ţivota – pripadala je Kalahadu.

Ne bi sebi nikada mogla oprostiti daje Kalahad umro.



Kroz manje od dva sata, Kalahad se probudio.

Zabljesnula gaje gomila lica, od kojih najpoznatije bješeErethorovo.

Pogledao je oko sebe i shvatio da su ga prenijeli u krevet. U sobi pored njega je bila još gomila uĉenika i profesora – Elenil, Miranda,

Morin, Darwin pa i Nobin. TakoĊer su tamo bili Glenroy i Karisa, te

Rowena.

Kalahad se osjeti vrlo poĉašćenim što se oko njega okupilo ovolikoosoba. Ali najdraţe lice meĊu svima njima je bilo Erethorovo lice – on

mu je sada bio nešto najbliţe ocu, što će ikada imati. Erethor je biovrlo zabrinut za Kalahada. Mislio je daje nastradao u Tigoru, ali onda

su ga sasuli vijestima daje u neprilike upao na satu Bića Saradrije. Toga nije oraspoloţilo, ali je zbacio osjećaj krivice sa sebe.

"Kako si?", upita ga Elenil.

"Bio sam i bolje", odgovori Kalahad.

Elenil se nasmije. "Naravno", potvrdi on.

"Treba li ti što?", upita ga Miranda. Kalahad odgovori da ne treba.

Otvorište se vrata a unutra uĊe doktor Balthazar Thor. U ruci jenosio nekakvu boĉicu sa crvenkasto-roza tekućinom. Došao je doMirande, dao joj boĉicu i rekao: "Evo ga. Trebali ste traţiti moju pomoć ranije. Imao sam sve potrebne sastojke.

"Naravno... Samo što sam bila potpuno potresena", odgovori muMiranda.

"Ovaj napitak će izlijeĉiti sve njegove rane u ĉas posla! Najjaĉi jekoji znam", reĉe joj Balthazar.

"Kako se uzima?" ,upita ga Miranda. "Kako god ţelite. Izlijte ga narane ili neka popije. Svejedno je. Mada kod fiziĉkih rana preporuĉujem da ga prelijete po tijelu. Kod slabosti i kojekakvih

unutarnjih lomova i uganuća dobro je popiti ga."

Miranda kimnu glavom. Okrenula se Kalahadu: "Ovo je napitak za

zdravlje. Najjaĉi je koji ovaj dio svijeta poznaje. Napravio ga je doktor Balthazar. Oni napici za zdravlje koje ja poznajem su odveć slabi.

Nego, daj da te izlijeĉimo. Doktor Balthazar garantira da ćeš do sutra



biti na nogama."

Kalahad umorno pomakne glavu i dopusti da mu skinu zavoje.

Peklo je i boljelo. Kada su zavoji bili skinuti, pogleda u prsa. Bila su

unakaţena i isjeĉena. Veliki dijelovi koţe su nedostajali. Kalahad okrenu glavu. Osjetio je kako se neka hladna tekućina

razlijeva po prsima, a potom jaka bol. Stisnuo je zube što je jaĉemogao, a onda se naglo opustio. Bol je prolazila. "Kalahad! Popij ovo

stoje ostalo!"

Kalahad se podiţe i uzme boĉicu a Elenil mu pomogne da se odrţiu uspravnom poloţaju dok je ispijao napitak koji je imao okus jagode.Kada je popio sve, vratio je boĉicu Mirandi i ponovno legao.

Za nekoliko trenutaka je napitak poĉeo djelovati, što se moglovidjeti i na Kalahadu. Naglo se zacrvenio, ali bilo mu je prohladno.

Osjetio je neku lakoću u trbuhu, poletnost, nagli prodor snage. U poĉetku je taj pritok snage bio malen, ali onda se Kalahad osjetidovoljno jakim da opet ode do balkona. Ali nije smio. Znao je da

mora ostati leţati i odmarati se. "Koji je danas dan?", upita Kalahad. "Srijeda", odgovori Erethor.

"Vratili ste se. Kada?", upita Kalahad. "Jutros", Erethor će. "Nemoj ništa više pitati. Spavaj sada. Odmaraj se. Prošao si kroz pravi pakao." A Kalahad mu na to odgovori: "Raj profesore. Raj."

Erethor ga na to upita: "Što?"

Kalahad reĉe: "Ma nema veze." Izatvori oĉi. Osjetio je slabo peckanje na prsima i strašan svrbeţ. Ţelio se poĉešati, ali nije. Nekako je znao da ne smije. Osjetio je neĉiju ruku kako mu opipava ĉelo i provjerava temperaturu.

Ubrzo poslije, opet je spavao. Šapati oko njega su utonuli u tišinu,a koraci ostali negdje u daljini.

NEPOZVANI GOST

Novo buĊenje je uslijedilo tek nakon 24 sata, koliko je proveo



oporavljajući se. Kada se probudio, pored njega je bila Karisa, a

Glenroy je gledao kroz prozor. Kalahad se osjećao odliĉno. Prštio jeod snage. Bacio je pogled na prsa. Tamo nije bilo niĉega osim dva

velika oţiljka koja su se sjekla malo iznad trbuha. Kalahad je biosvjestan da će oni ostati tamo do kraja njegova ţivota, ali nije ga bilo briga. Bio je presretan što je ţiv i što će moći ponovno hodati. Karisa je bila pospana i blijeda, pregladnjela i umorna. Bdjela je uz Kalahada

cijelo vrijeme. Glenroy je bio malo popustljiviji na tu temu pa je donio

nešto hrane, ali Karisa nije imala apetita. Glenroy je imao, pa je sve

pojeo sam. On je vjerovao u Kalahada od samog poĉetka. I Karisa je,ali s više brige.

On sa lakoćom odgurnu njenu ruku i ustade u sjedeći poloţaj. Bio je gladan kao nikada do sada. Osjećao se kao da bi sam mogao pojesti peĉenog vola.

"Kako se osjećaš?", upita ga Glenroy.

Kalahad odgovori: "Nikad bolje."

Karisa mu opipa ĉelo i zakljuĉi da nema povišenu temperaturu."Dobro došao nazad", reĉe mu ona i iznenadi ga zagrljajem.

Kalahad ustane iz kreveta, ode do prozora i proviri napolje.Profesor Erethor je s uĉenicima uvjeţbavao katu. Svi su se nekakododatno trudili. Kalahad je svima bio inspiracija da se trude više.

U školi je on bio vijest dana. Svi su se ţeljeli upoznati sKalahadom. Dobro, moţda ne baš svi. Dobar dio njih je bio više negoljubomoran. Oni koji su uţivali odreĊenu slavu sada su naglo bilizapostavljeni i zaboravljeni, što ih je tjeralo da ga mrze iz dna duše.Kalahad za to nije znao.

No sada je njegov glavni problem bila glad. Ţelio se najesti kaonikada do sada. "Ima li ovdje iĉega za jelo?", pitao je Karisu otuţnim pogledom.

Karisa skupi usta kao da je lizala limun, pa reĉe: "Ţalim. Nema.Mogu ti nešto donijeti". Kalahad na to reĉe: "Ne. Idem i ja. Ne moguviše sjediti u ovoj rupi."

Karisa se nasmiješi odobravajuće. Iako joj je Miranda naredila da

mu ne dopušta izlazak dok ona ne bude prisutna, Karisa je bila



zaboravila sve to. Jedva je ĉekala da vidi lica svih uĉenika kadaKalahad bude prolazio pored njih posve zdrav.

Kalahad krenu prema vratima. Glenroy ga zaustavi: "Hej,

zaboravio si obući gornji dio!" Kalahad pogleda niz sebe i shvati da stvarno nema nikakve majice.

"Što će mi?", reĉe on te mahnu Glenroyu da krene. Sišli su nizstepenice velikom brzinom, jer se Kalahad vrlo ţurio. Onaj napitak jeuĉinio ĉuda na njemu. Ĉinilo mu se da je jaĉi nego prije. Glenroy mu

reĉe: "Ĉuj, priĉao sam sa doktorom Balthazarom i on mi kaţe da tajnapitak razliĉito djeluje na razliĉite osobe. Ĉini se daje na tebe imao povoljniji uĉinak nego na ostale."

Kalahad pomisli kako je to vrijedna informacija koju bi mogao

iskoristiti u budućnosti. No trenutno mu je bilo vrlo vaţno da sjede zastol Erdosa i najede se. Izašli su na dvorište, a Kalahad je brzimkorakom hodao po dvorištu, ne bi li izbjegao poglede koji su se lijepili

na njega i djevojaĉko hihotanje. Mnogi su zadivljeno šaputali onjegovim oţiljcima no on se pravio da nije ĉuo ništa, iako mu je sve tolaskalo.

Napokon je došao pred blagovaonicu, pa je uletio unutra što je brţemogao i sjeo za stol. Iako je doruĉak gotovo završio, na stolu je bilo još puno hrane. Odmah se bacio na slasnu piletinu i presoljenikrumpir, zbog ĉega bi obiĉno gunĊao satima, ali gaje sada gutao sazahvalnošću. Glenroy i Karisa su sjedili i jeli do njega.

Kalahad nije niti primijetio da je do njega došla grupa starijihdjevojaka iz kuće Karsiv, te nekoliko njih iz njegove vlastite kuće.Jedna od njih mu priĊe i na uho reĉe: "Bi li htio danas ruĉati za našim

stolom. Ja i moje prijateljice bi bile više nego poĉašćene ako bi..."Kalahad je prekine: "Ne bih. Oprostite. Imam već s kime ću ruĉati.

S njima ruĉam već proteklih pet godina pa ću tako raditi i ostatak svog boravka u Velveronu."

Sve djevojke odreda sloţiše kiselu facu a onda na Kalahada ispališe plotun otrovnih pogleda, no to njemu nije niti najmanje smetalo. On je

uţivao u slasnom bataku.

Djevojke se pokupiše i otiĊoše vidljivo razoĉarane, i bijesne. Nisu



mogle vjerovati da ih je odbio. Na drugu stranu, Glenroy i Karisa su

izgledali kao da im je pao kamen sa srca. Sumnjali su da će ih Kalahadostaviti radi djevojaka, ali sada su bili sigurni da im je on pravi

prijatelj. Nakon što se najeo, Glenroy reĉe: "Kale, daj sada poĊi s nama.

Moramo ti nešto pokazati. Moglo bi te zanimati."

Kalahada je baš zanimalo što bi to moglo biti. Karisa i Glenroy su

već bili na nogama. On ustane i krene za njima. Njih dvoje ga prevedoše preko dvorišta te pravo u Veliku Dvoranu.

Ušli su unutra te stali otprilike na pola dvorane. "I?" , upita gaGlenroy.

"Što kaţeš?", nadopuni ga Karisa.

Gledao je uokolo, no nije shvatio što treba gledati. "Pogledaj na ploĉu, Kale", reĉe mu Glenroy.

Kalahad u poĉetku nije znao u koju ploĉu treba gledati, a onda ga proĊoše trnci. Glenroy je mislio na ploĉu slavnih.

Kalahad podiţe pogled – odmah je to ugledao – njegovo ime je bilo

urezano na ploĉu. Nije pogledao na tu ploĉu još od dana kada su bili

svrstavani u Velike kuće, a i tada je samo virnuo na nju. A sada je prvi puta tamo ugledao ime svoga oca. Bilo je odmah iznad njegovog:

Garet Jorsoran

Samostalno se probio kroz opsadne snage orkova koje su tri dana

drţale Velveron oknpkanim te, trĉeći od Velverona i pritomizbjegavajući potjeru, došao do Srnduina, dozvavši pojaĉanje koje jespasilo dvor od uništenja.

Kalahad Jorsoran

Spasio uĉenice i sebe prilikom napada salamandra tijekom nesrećena sata Biĉa SaraĊrije. Ubio salamandera I oporavio se od ranasmrtonosnih za većinu osoba.

Bio je prvi uĉenik koji je dospio na ovu ploĉu a da nije senior kućeSoran.



Kalahad je bio ponosan. Taj ponos je još više rastao jer je znao dajei njegov otac uradio nešto veliko. Ali kako nije to primijetio do sada?Kako je mogao biti tako nepaţljiv? Tog trenutka je odluĉio biti

koncentriran i odluĉan u svemu što radi. Sve mu se ĉinilo tako nestvarnim. No svijet mu se uvijek ĉini

ljepšim nego što jest nakon noćnih mora. Nije bio svjestan da njegovamora još nije završila, i da on još uvijek ima vrlo vaţnu ulogu udogaĊajima koji će ponovno potresti Velveron od temelja do najvišegtornja.

Glenroy je stao pored Kalahada i stavio mu ruku na rame poprativšito rijeĉima: "Zasluţio si Kal. Uistinu si zasluţio."

Najednom se Dvoranom razli glasno ţensko vikanje. Nekadjevojka je dozivala Kalahada. Bila je to Rowena. Trĉala je premanjemu. Nije razumio što je sada problem. Zašto je toliko uzbuĊena?

Rowena mu priĊe i snaţno ga zagrli. Kalahad osjeti da je pocrvenio. Glenroy je to smatrao smiješnim, no Karisa je izgledala poput raka. Neko vrijeme su stajali zagrljeni, dok su ih ostali

promatrali u tišini. Na kraju ga Rowena pogleda i promuca: "Hvala."

Kalahad je sporo razabirao na ĉemu mu se zahvaljivala. Gotovo jezaboravio daje baš ona bila s njim u onoj jami. Rowena se odmakne od njega. Nije mu smetala sva ta paţnja. Bio

je malo zbunjen, jer nije razumio zašto mu je ta djevojka tako draga i

zašto mu je tako lijepo u njenom zagrljaju, iako ju jedva poznaje. Prvi

puta je doţivljavao zaljubljenost. Tada se umiješa Karisa i reĉe: "Kale, moramo ići! Ne smiješ biti

izvan medicinskog odjela!"

Kalahad kimnu glavom. "Idemo", reĉe on Karisi i Glenroyju. Njih troje izaĊoše iz velike dvorane i krenuše nazad prema

Medicinskom odjelu. Kalahad je imao neki loš predosjećaj. Nije to bilo ništa izriĉito, ništa ekstremno. Nikakvo zvono koje je lupalo iupozoravalo na opasnost, nego samo neko pr igušeno tinjanje unutar njegova duha – unutar njegova bića mu je nešto govorilo da nešto nevalja. Taj rijetki dar koji su imali svi muškarci u njegovoj krvnoj lozi

se pojavio i kod njega.



Kada su stigli pred medicinski odjel, ugledali su blijedo lice

ravnateljice Velverona. Predosjećao je probleme. Miranda je sjedila na Kalahadovom krevetu, a do nje je bio

profesor Benrog. "Što se dogodilo?" – upita Glenroy.Miranda umorno podiţe pogled i zagleda se u njih troje. "Kalahad se osjeća odliĉno! Samo je bio gladan! Ako ćete nas

kazniti, ja preuzimam svu krivcu!", pravdala se Karisa. Miranda na to

nije niti trepnula.

"Abigail, medicinska sestra je... mrtva", reĉe ravnateljica. Njih troje se slediše. "Mr... mrtva?", zamuca Glenroy.

Kalahad se nadoveza sjedni m: "Kako?"

"Uĉenici su je pronašli. Netko ju je ubio", uznemireno će Miranda,ne odvajajući pogled s njih troje.

"Zašto bi itko uĉinio takvo što?", upita Karisa. Miranda ustane, odedo prozora i tamo se zagleda u dvorište.

"Moţda je to zato što se brinula o Kalahadu? Moţda netko vrebanjega?", reĉe Glenroy.

"Ne – onda bi ubili doktora Balthazara!", reĉe Karisa.

"Nema to veze sa mnom, zar ne?", upita Kalahad."Nema, sine. Mislim da nema. Ali bojim se da veĉeras nitko od nas

neće mirno spavati", reĉe Miranda. "Znam što mislite. Abigail je bila draga starica. Nedostajat će

nam", reĉe Karisa. Miranda zaţmiri, odajući paţljivom oku kako Karisa nije bila niti

blizu istine: "Ne, djeco moja. Sama smrt nije toliki problem, nego ono

što ju je prouzroĉilo." "Mislite, ubojica?", upita Kalahad, na što ga Miranda pogleda

sablasno hladnim pogledom i reĉe: "Gore. MeĊu nama je vampir."

Kalahad osjeti kako su mu se sve dlake na tijelu najeţile. "Vampir?", upita Glenroy, ţeleći biti siguran daje dobro ĉuo. "Da, vampir. Lovac noći. Biće tame" – dopuni Miranda. Karisa ju

upita: "Kako moţete biti sigurni da je u pitanju vampir? Ta bića su popriliĉno rijetka kod nas, zar ne?" No odgovor nije stizao. Miranda je

šutjela i razmišljala. "Zar ne?", ponovi Karisa.



"To mi mislimo, no vjerujem da vampira ima više nego bi itko odnas to htio povjerovati", Miranda će.

"Ravnateljice, jeste li sigurni da je u pitanju vampir?", ponovno

upita Glenroy, u kome je samo spominjanje rijeĉi 'vampir' izazvaloveliki nemir.

"Sigurna sam. Na vratu sam joj pronašla dvije krvave, oteĉenerupice kod snaţnog ugriza. U stvari, ugrizom toliko snaţnim da joj jeslomio vrat. Jadnica je umrla prije nego je shvatila što ju je zadesilo."

Odjednom zavlada tišina. Nitko nije imao što za reći. Miranda ih zamoli: "Obećajte mi da nećete nikome reći za ovo! Ne

ţelim da uĉenici paniĉare! U strahu bi mogli napasti jedni druge!Zakunite se da nećete ništa govoriti nikome! Ukoliko osjetim potrebu, ja ću upozoriti profesore, ali vi drţite jezik za zubima! I nemojte seviše smucati po noći! Opasno je!"

Sada kada je Miranda spomenula smucanje po noći, Kalahadu padne na pamet ono vrijeme kada je sjedio na terasi i gledao kako se

netko šulja po dvorištu, noseći neku drugu osobu na leĊima. Sve jeodmah ispriĉao Mirandi, dok su ga ovo dvoje gledali a krv im se ledila

u ţilama od jeze. "To je uistinu uznemirujuće. Moram sjesti i razmisliti o tome... Nozaboravila sam pitati, Kale, kako se osjećaš? Kako tvoje rane?"

Kalahad prstom preĊe preko oţiljaka i reĉe: "Pa, ostali su samo ovioţiljci. Ništa više."

"Dobro si prošao, uistinu dobro. Iako si premlad da bi imao takveoţiljke, mislim da si dobro prošao."

Miranda krenu prema vratima sobe. Na pragu Miranda zastade tek

toliko kako bi rekla: "Nema potrebe da ostaješ ovdje, Kalahade. Idinazad u svoju Veliku kuću. Ako vas budem trebala, javit ću vam se.Ako vi budete imali meni nešto reći – bilo što – naći ćete me u mojimodajama."

Izašla je i ostavila Karisu, Glenroyja i Kalahada u tišini. "Idemo i mi. Gadi mi se ovo mjesto", reĉe im Kalahad. "Naravno, idemo", sloţi se Glenroy.

Izašli su iz medicinskog odjela i nasumiĉno se zaputili nekamo.



Nisu ni sami znali kuda hodaju. Samo su koraĉali – blijedi i tihi.

Kada su bili negdje na pola puta izmeĊu kipa starog Velverona imedicinskog odjela, neki prvaš dotrĉa do njih troje i poĉne vući

Kalahada za rukav. "Kalahad!", vikao je mali djeĉak. "Štoje?", upita Kalahad. "Profesor Erethor hoće da doĊete kod

njega veĉeras! Kalahad pogleda u oĉi Glenroy ju pa Karisi, a onda reĉe djeĉaku:

"Dobro. Reci profesoru da ću doći."

I njih troje nastaviše prema kipu, no ubrzo Kalahad opet osjeti kakoga mali vuĉe za rukav. "Što je sad?", upita ga Kalahad.

– "Profesor Erethor je rekao da ćeš mi dati srebrnjak ako ti

prenesem poruku."

Kalahad opet pogleda u Glenroy ja i Karisu. Problem je bio što kodsebe nije imao novaca. "Znaš što? Ako sad preneseš moju poruku profesoru Erethoru, on će ti dati 3 srebrnjaka! Što kaţeš na to?"

Djeĉak naglo raširi oĉi i potrĉa nazad što je brţe mogao. Njih troje odoše do kipa i tamo sjedoše. "Ĉini se da će biti kiše", reĉe Glenroy, gledajući u crne oblake što

su se gomilali daleko na zapadu."Da", potvrdi Kalahad.

Karisa je izgledala uznemireno. Upitala je: "A što ako je vampir

neki od profesora? "

Glenroy ju pogleda i reĉe: "Što time hoćeš reći?"

"Što ako je Erethor vampir? Moţda se zarazio negdje na svom putovanju?"

"Zašto to misliš?", upita je Kalahad.

Karisa odgovori: "Na primjer, zašto osobno nije došao već poslaotog djeĉaka da prenese poruku?"

"Kakve to veze?", upita Kalahad.

Karisa reĉe: "Znaš da vampirima smeta sunce. A još uvijek je dan ito sunĉan. Mislim, još ga nismo vidjeli po danu otkako je došao, zar ne?"

Glenroy uleti u razgovor: "U stvari, bio je pored Kalahada ono

jutro kada se on probudio. Sjećaš se?"



Karisa na brzinu prekopa svoj sjećanja i lice joj se vidiljivo opusti.Odahnula je: "U pravu ste. Nije Erethor."

"Misliš da je meni lakše? Što misliš kako ću veĉeras na spavanje?

Pogotovo kada ste vas dvoje na suprotnom kraju dvorišta", reĉeGlenroy.

"Misliš da bi te nas dvoje mogli zaštititi?", upita Kalahad. Glenroy nasmiješi. Ozbiljnim glasom reĉe: "Ĉovjeĉe, pa ubio si

salamandra! Što je jedan vampir za tebe, ha?"

Kalahad se poţeli nasmijati, no sve što je uspio je napućiti usne.Opet gaje nešto tištilo. Zastoje morao biti tako ozbiljan? Ĉesto je sebi postavljao to pitanje. No nije znao odgovora.

"Idemo mi dalje! Ne ţelim biti ovdje dugo", reĉe Glenroy.

"Zašto? Najsigurniji si ovdje, gdje je sunce", reĉe Karisa.

"Što ti misliš?", upita Glenroy Kalahada.

Kalahad je bio iskljuĉen iz razgovora. Razbijao je glavu svimeonime što se dogodilo. Nije nikako uspijevao naslutiti tko bi mogao biti ta zvijer.

"Što ti misliš?" , ponovno ga upita Glenroy.

"O ĉemu?", javi se Kalahad. "Jesmo li sigurniji unutra ili vani?",upita Glenroy.

"Svejedno mi je", reĉe Kalahad i ustade. "Ja idem u svoju sobu.Umoran sam... umoran. Ništa više. Karisa, moţeš li me, molim te probuditi veĉeras da odem porazgovarati s Erethorom."

"U redu", namignu mu ona.

"Jesi li nabavila onu biljku od Nobina?"

Karisa se nagne do Kalahada i došapnu: "Jesam. Nalazi se na tvomstolu, pored ostalih biljki."

"Hvala. Duţnik sam ti", reĉe joj Kalahad. "Zaboravi", nasmiješi mu se Karisa. "Vidimo se, Glene" – reĉe mu Kalahad, a onda polagano krenu

prema Kući Erdos. Naglo ga je zaboljela glava. Uistinu se zaţeliosvog kreveta i dobrog, ĉvrstog sna.

Za nekoliko trenutaka Kalahad je leţao u svom krevetu i gledao u

strop. Bacio je pogled na stol i tamo vidio sve tri biljke koje je morao



nabaviti za Erethora. Pogled mu se opet vrati na strop i tako se umiri,

te na kraju utonu u san.

Snovi su mu bili mješavina ĉudnih oblika i bezliĉnih zvukova.

Negdje u daljini je pravilno poput kakvog srca bubnjao jaki bubanj iunosio jedini sklad u taj cijeli san. Ništa nije imalo smisla. Ništa nije bila vaţno. Nije bilo niĉega. Negdje bi ponekad protrĉala kakva sjena

– takoĊer neprepoznatljiva i šutljiva poput kakvog jezivog drveta. No ĉitava atmosfera nije bila niti strašna, niti jeziva. Djelovala je

opuštajuće. Bezliĉni zvukovi su se oblikovali u pjesmu, a mumljanje u pjevanje. Nesklad je postao lijepi sklad, nemir postade mir, a neugodni

osjećaji opuštenost i smirenost.

LOVAC I LOVINA

"Kale! Kale!", dozivala je Karisa. "Probudi se, Kale!"

Kalahad otvori oĉi i ugleda Karisu kako ga drma po ramenu.

"Vrijeme je, Kale. Erethor te ĉeka." Kalahad se naglo razbudi i podiţe iz kreveta. U sobi je bila tiho,

kao da se nalazio u hramu. "Koliko je sati?", upita on Karisu. "Pola

dva noću", odgovor i ona.

"Tako kasno?" – upitaju on iznenadivši se. "Da. Cijelu noć sam bila budna, Kale. Bojim se. Dok to biće

tumara uokolo, ne smijem spavati. Neznam kako si ti mogao."

"Hvala što si me probudila. Sada moram ići. Ovaj, je li Erethor budan?"

"Jest", reĉe K arisa. "On me je i poslao po tebe."

Kalahad se zagleda u nju: "Misliš, došao do tebe i naredio ti da medoĊeš probuditi? Zašto nije došao sam?"

Na to Karisa reĉe: "U stvari, ja sam bila kod njega, Kale. Nisam smjela biti sama.

Razgovarala sam s njim o svojoj budućnosti i budućnosti Saradrije. O

ovoj školi. O njenim uĉenicima i profesorima. Ali nisam mu



spominjala vampira. Bojala sam se njegove reakcije."

"Zašto si se bojala? Moţda bi bilo bolje da mu kaţemo?", upitaKalahad. "Neznam baš. Znaš, to je rekla Miranda. Naredila nam je da

šutimo. Ništa nije sigurno!" "Svjestan sam toga, Karisa. No mislim da moţemo vjerovati

Erethoru." Na te rijeĉi Karisa ga pogleda ţalosnim pogledom. "Akoništa, prvo ćemo porazgovarati s njim i uvidjeti moţemo li muvjerovati ako mu kaţemo." Na to se Karisa barem prividno razvedri.

"Idemo sada. Profesor te ĉeka, Kale", reĉe Karisa. Kalahad se odjene u novu odjeću. Lijepo je mirisala. "Idemo", reĉe on Karisi i usput uzme maĉ. Njih dvoje izaĊoše iz Kalahadove sobe i naĊoše se u tihom,

tamnom hodniku. Nesigurni koraci su odzvanjali tihim prostranstvom

mraka dok su svi oko njih bili u dubokom snu.

Najednom se Karisa ukopa u mjestu – bila je sva najeţena i blijeda

– pogled joj je bio zaleĊen na nekoj tamnoj toĉki u sjeni. Ĉim je Kalahad shvatio da se Karisa uplašeno ukipila, stegnuo je

svoj maĉ.

"Štoje!?", upita Kalahad piljeći u sjene, ne videći ništa. "Uĉinilo mi se da sam vidjela nešto! Tamo u onom hodniku!", poviĉe Karisa, ne skidajući pogled s mraĉnog hodnika koji je zjapiokao ralje neke gladne zvijeri.

"Ja ne vidim ništa! Hajdemo!", reĉe Kalahad uznemireno. Nosio je svoj maĉ ĉvrsto ga stegnuvši i okrećući se svako malo.

Odjednom naiĊoše na vrata koja su im znaĉila sigurnost. Kalahad se potrudi pokucati stoje tiše mogao.

"Naprijed", zaĉuje se Erethorov glas. Kalahad i Karisa uletješe unutra što su brţe mogli i zatvoriše vrata

za sobom.

"Kako si, Kalahade?", upita Erethor pokazujući na stolac. "Dobro, profesore. Bolje nego dva dana prije, u svakom sluĉaju."

"Da, to svakako", reĉe on, gledajući u Karisu i pritom sjedajući zasvoj stol. "Karisa, bi li mogla ostaviti mene i Kalahada da

razgovaramo nasamo?"



Karisa uputi jedan uplašen pogleda prema Kalahadu koji reĉe: "Uredu je, profesore. Ona već sve zna. Ona je pomogla da prikupim bilje."

"Ah. nisam znao. Onda ostani", reĉe Erethor, i ponovno pokaza nastolac. Oboje sjednu.

"Da li si uspio nabaviti svo bilje koje sam traţio?"

"Jesam, profesore."

"Gdje je?", upita profesor.

Kalahad se poĉeše po glavi, pokušavajući pogledati u Karisu, aonda reĉe: "U mojoj sobi."

"Zašto ga nisi donio?", upita Erethor smješkajući se. Karisa upade s rijeĉima: "Pospan je, profesore."

"To sigurno", reĉe profesor uz glasan smijeh. Kada se uozbiljio, za što nije trebalo dugo, reĉe: "Moţeš li ga donijeti? Treba mi za jedan lijek."

"Profesore, moţete li mi reći koji je to lijek? U koji lijek ide biljeotrovno i opasno poput ovog što ste traţili da nabavim?"

"Kalahade, Kalahade. Volio bih više nego išta na svijetu da ti

kaţem za stoje takvo bilje potrebno, no bojim se da bi to moglo štoštaugroziti! Vjeruj mi, kada sve ovo bude napokon gotovo, znat ćeš svedetalje ovoga! Sve se ovo tiĉe i tebe – više nego moţeš zamisliti."

Kalahad pogleda Karisu i shvati da ona već duţe vremena ne skida pogled s Erethora.

"Moţete li mi, molim vas, sada donijeti te biljke? Kasno je i volio

bih poći na spavanje."

"Ovaj... moţete li vi ići s nama?", upita Karisa.

"Zašto?", upita Erethor, a lice mu naglo poprimi ozbiljne grimase. Naslutio je po tonu Karisinog glasa da je u pitanju nešto vaţno.

"Pa... hodnici više nisu sigurni kao što si bili do sada, profesore",reĉe Karisa.

"Kako to misliš?", upita profesor. "Vi stvarno ne znate?", upitaKalahad.

"Neznam što?", upita Erethor, a glas mu bješe ozbiljniji od lica.

"Znate li kako je umrla Abigail?", upita ga Karisa.



"Da. Netko ju je ubio. Ako se toga bojite, onda nemajte straha. To

ubojstvo nije izvršio uĉenik. Vjerojatno je bio u pitanju neki provalnik ili što već. Siguran sam da nema razloga za strah i paniku jer..."

"Profesore! Nju je ubio vampir! Zar vam ravnateljica nije rekla?Popio joj je svu krv, a ugrizao ju je toliko jako da joj je slomio vrat!",

povika Kalahad.

Erethor problijedi kao krpa. Lice mu se naglo izduţilo a tijeloomlitavilo. "Slušaj, poĊi ti sada nazad u svoju sobu!", sada mu je glas

bio opet glasan. "Ja ću sutra ujutro uzeti one biljke! Nemojte veĉerasizlaziti i ne govorite nikome o ovomu! I nemojte se bojati. To će vassamo odvesti u još veće probleme. Hajde, poţurite se, vas dvoje!"

Tako ih je Erethor gotovo izgurao iz ureda. Kalahad mu pokaza

njegov maĉ i upita: "Treba li vam ovo, profesore?"

Profesor odgovori: "Tebi moţe zatrebati više nego meni. Zadrţi ga.Poklanjam ti ga."

I tada su se ponovno našli u hodniku. Ĉak ni Erethorovo prisustvo

nije ništa odagnalo strah. I Kalahad i Karisa su imali oĉi širomotvorene, a Erethor je bio zapanjujuće miran. Smiono se zaputio niz

hodnik i nestao je u sjenama praveći velike korake koji ubrzoutihnuše. Kalahad i Karisa se naĊoše u mraku. "Idemo odavde! Ne ţelim biti ovdje niti sekundu duţe nego

moram, Kale!", reĉe Karisa. Kalahad kimnu glavom i stegnu dršku maĉa. "Idemo. Otpratit ću te

do sobe. Zak ljuĉaj se i ne izlazi do zore."

Spuštali su se niz hodnik vrlo, vrlo tiho. Sjene su bile beţivotne i mrtve. Prazne. Kalahad je to ubrzo shvatio

pa ga strah popusti. "Zašto bi to biće napalo baš nas unutar našeVelike kuće?", šapnu on Karisi.

"Zato što smo jedino mi vani", reĉe mu Karisa. Ubrzo su stigli do njene sobe, pa ona uĊe unutra i zakljuĉa vrata

magijom. "Ĉuvaj se, Kale!", povika ona iznutra.

"Hoću", reĉe Kalahad. Prešao je to malo prostora do svoje sobe i ušao unutra. Zakljuĉao je

vrata i upalio svjetla. Temeljito je pregledao sobu.



Osim njega, unutra nije bilo nikoga. Kalahad leţe s maĉem.Pokušao je tako zaspati ali nešto mu je smetalo. Svjetlo. Zato ustade i

priĊe svjetiljci. Ugasio je svjetlo i legao nazad u krevet. Sada je bilo

lakše. Drţao je maĉ u ruci pored sebe i trudio se olakšati svoja osjetila.

Opustiti se. No to mi nije išlo od ruke. Kalahad se okrenu na drugu stranu i pokuša zaspati. Pokrio se

jastukom po glavi i trudio se ne misliti ni na što. No to je samo pojaĉavalo tmurni osjećaj. Poĉeo je misliti na uĉenje maĉevanja koje je propuštao.

Osjećao se opuštenije. One zle slutnje su ga poĉele napuštatati. Toliko se duboko zadu bio unutar svojih misli daje gotovo poĉeo

trzati rukama kada bi u glavi pokušavao zadati udarac svom protivniku. Minuta po minuta, vrijeme je prolazilo i on je zaboravljao

na svoje more. Utonuo je u san.

Najednom se probudio znojan i uplašen – srce je lupalo a ruke

drhtale. Nešto se loše dogaĊalo – nešto nije bilo u redu. Prozor glasnokrhnu o zid, dok su zastori mahnito lelujali pod naletom vjetra. Huka i

buka ispuniše sobu. Trbuh mu se grĉio i muĉnina ga je hvatala dok je pokušavao ustati iupaliti svjetlo. Jedva se uspravio na noge, a kada je to uradio, stao je

teturati prema svjetiljci.

Unutar glave kao da mu je nešto vrištalo i kao da su neki bubnjevilupali iz sve siline. Samo što je prišao svjetiljci i krenuo da stavidrhtavu ruku na nju, sve naglo utihnu.

Nigdje se nije ĉulo ništa. Blaţena tišina. Kalahad podiţe glavu i

razgleda uokolo. Drţao je svjetiljku u ruci jer ju je baš upalio. Soba je bila onakva kakvu ju je ostavio. Nije bilo nikakvih znakova da neštonije u redu. Nikakvih loših predosjećaja. Samo tišina.

"Kvragu, što je sad ovo bilo?", upitao se na glas. Osjeti potrebu daode pronjuškati uokolo, ali se suzdrţa i vrati nazad u krevet. Legao je i pokrio se. Nije bilo nikakvih novih neugodnih osjećaja. Nikakve boliili nepodnošljive tegobe. Samo tišina. Što god da se dogaĊalo, sada je

prošlo.



Jutro je bilo rosno i prohladno. Oblaci sa zapada su se bliţili iizgledali su sve tamniji. Dolazilo je nevrijeme. Atmosfera je bila

tmurna. Ĉak niti ptice nisu pjevale.

Uĉenici su se polagano okupljali na svojim predavanjima, kao iobiĉno. Jedni su išli na sate maĉevanja, drugi na Strjeliĉarstvo, treći naneko predavanje iz magije. Kalahad i Karisa su se probudili kasnije

nego inaĉe. U stvari, probudio ih je profesor Erethor. Njegovo kucanjena vrata je zvuĉalo uznemirujuće, no kada je Kalahad otvorio vrataispalo je da je on popriliĉno miran. "Zdravo, profesore", pozdravi ga.

"Dobro jutro, Kalahade. Trebam ono bilje što si mi ga nabavio",reĉe mu Erethor nestrpljivo.

"Evo odmah", reĉe Kalahad i zgrabi sve bilje i preda ga profesoru.

Erethor ga pregleda, nekoliko puta okrenu u ruci te reĉe: "Odliĉni primjerci, Kalahade. Odliĉni! Znao sam da se mogu u tebe pouzdati.Duţnik sam ti!" Onda brzim korakom ode k svom uredu.

Kalahad gaje ţelio pitati štogod o sinoć – zašto se onolikouznemirio na spomen vampira i kuda je onako nestao?

Poĉeo je polagano pridavati teţinu Karisinoj teoriji u koju jeErerthor bio upleten. Erethor je za Kalahada bio nešto kao oĉinskafigura. Najbliţe ocu što je imao. Ali sada je polagano gubio povjerenje

u njega, što mu je teško padalo. Nekoliko minuta kasnije, on i Karisa su se ispod onih borova našli

s Glenroyem i na brzinu mu ispriĉali što se sinoć dogodilo. Glenroy se ĉešao po bradi, izgledajući kao da duboko razmišlja. Na

kraju cijele priĉe reĉe samo jedno: "Zanimljivo."

Kalahad ga upita: "Što misliš o svemu?" Glenroy reĉe: "Za sada ništa. Moram još malo promućkati sve po

glavi. A ionako kasnim na predavanja iz Alteracije."

Karisa ga pozdravi a Glenroy se polagano zaputi prema uĉionicama

na dalekom kraju dvorišta. "Idemo i mi na sat. Profesor Desglen nije zadovoljan kada njegovi

graniĉari kasne", reĉe Karisa, pokušavajući da imitira duboki glas

profesora Desglena.



Profesor Desglen je predavao sate Graniĉarstva. Danas je kućaErdos dijelila njegova predavanja s kućom Argenor.

Predavanja Graniĉarstva su se odrţavala u velikom vrtu iza dvorca

u koji se dolazilo jednim oštećenim drvenim mostom. Njih dvoje nisu kasnili. Većina ostalih uĉenika su se još uvijek

sakupljali.

Taj cijeli vrt je bio sastavljen iz mnogo razliĉitih terena, briţnoodrţavan od strane profesora Desglena i uz pomoć profesora Nobina.Bilo je dijelova koji su saĉinjeni od pijeska i kamenja, dovezenog posebno iz Teredora kako bi teren izgledao što više nalik na pravu,surovu pustinju oko gradova Grog'Na-Thal i Hogoth'Na-Thal. TakoĊer je bilo i visokih drva i guste šikare kako bi se što bolje predoĉiledrevne prašume Ethilium Kerena, slavnog doma Ardena te moćnih i prekrasnih Drva Vjeĉnosti.

Dok su se uĉenici redali i pridolazili u sve većim brojevima,Kalahad je bio zauzet razgovarajući s Or noxom, orkom kojeg je

upoznao onog dana kada i Karisu i Glenroyja. S njim je bio vrlo

prisan, iako su se sastajali i razgovarali samo na satima Graniĉarstva i ponekad na satima Maĉevanja. Ornox je izrastao viši i jaĉi od svihsvojih vršnjaka. Liceje postajalo grubo i za ljudske pojmove – ruţno.Koţa mu je polagano debljala i postajala hrapavija. Kroz nekolikogodina, Ornox će biti pravi, snaţni ork kao i ostatak njegova roda.

"Što misliš, Kalahade, hoće li ove godine biti natjecanja u Areni zanaš uzrast?" , upita Ornox sjedeći na ogoljeloj kamenoj stijeni,laktovima se oslanjajući na drveni štap. Kalahad je, gledajući u nebo,

odgovorio: "Ne vjerujem, prijatelju moj. Još smo premladi." "Gluposti!", reĉe Ornox. "Ti si nam svima dokazao da godine nisu

vaţne! Srce je vaţno, Kalahade! Srce ratnika! A moje jedva ĉeka dazakuca na pijesku arene!"

Kalahad pogleda u Ornoxa koji se strašno uţivio u razgovor, takoda mu je usna podrhtavala a oĉi se krijesile. Izgledao je kao da ćerukom posegnuti prema slavi koja mu je visila tu negdje pred oĉima.

"Ne, prijatelju. Ja sam imao više sreće nego iskustva. Mi nemamo



šanse u Areni. Premladi smo – stvarno smo premladi", reĉe muKalahad pogledavajući prema prsima i ogromnim oţiljcima na njima.

"Gluposti!, ponovno će Ornox. "Imamo šanse! Samo trebamo

vjerovati u pobjedu! U mojoj Kući nema nikoga tko bi me smioizazvati!"

Kalahad sada ozbiljno reĉe Ornoxu: "Vjerujem u tvoje znanje, aliznaš li da za sudjelovanje u areni moraš biti barem Sedma godina!Osim toga, Ornoxe, budi iskren – jesi li ikada izazvao nekoga starijeg?

Seniora moţda?"

Ornox odmahnu glavom: "Nisam."

"Zato nemoj juriti. Doći će i tvoje vrijeme. Daj Seniorima šansu, jer Arena sada pripada njima. Jednog dana ćeš i ti stati u Arenu. I tadaćeš biti spreman. Za sada treniraj! Profesor Erethor mi je jednomrekao da se maĉ stopi s tobom kada ga uzmeš u ruke, ali da ti treba puno vjeţbe – vjeţbe strpljenja! Kaţe da olako planeš! Zbog toga ti jemnogo puta dao lošu ocjenu!", odrţa mu Kalahad mali govor, pitajućise od kuda mu inspiracija da tako govori. Obiĉno je on taj koji trebasavjete.

"Erethorove ocjene mi ne znaĉe ništa! Moje znanje je to koje je bitno!", reĉe Ornox, a u njegovu glasu se osjetila kap razoĉaranja. "Što misliš koliko će ova kiša padati kada oblaci stignu?",

promijeni Kalahad temu, jer mu je dosadilo govoriti o maĉevanju iAreni – o tome govori svaki puta kada se sretne s Ornoxom.

"Nisam siguran. Dva dana. Moţda tri", odgovori Ornox i sam se

zagledavši u mraĉne oblake koji su izgledali poput neke gorostasne planine stoje izronila iz mora tame.

"Bit će vrlo gadno nevrijeme. Moţda najgore u ovom desetljeću",reĉe im profesor Desglen. "Moj otac, koji je bio veliki graniĉar i putnik, mi je priĉao o ovakvim olujama kada sam bio mali. Kaţe da sutrajale i po tjedan dana. U Teredoru, mom pustinjskom domu, bi

pravile cijele planine od pijeska, dok u Sjevernim zemljama donose

poplave. Bojim se da bi Velveron mogao biti na udaru takve oluje",

doda profesor Desglen.

"Gadno", reĉe Kalahad.



Profesor Desglen tada reĉe: "Gadno ili ne, mi imamo sat nastave.Danas moramo ponoviti lekcije iz prošlih sati."

"Profesore!", poţališe se drugi uĉenici. "Ovo je već treći puta da

uĉimo kako izvaditi glupo sjemenje iz Tuwassa!""To je vaţna lekcija! Jer to sjeme vam jednog dana moţe spasiti

ţivot! Zmija ima posvuda, a mnoge su otrovne!

Da te jedna sada ugrize, misliš da bi uspio napraviti sebi lijek?",grubo će profesor Desglen. Njegov glas je savršeno odgovaraonjegovu stasu – izgledao je kao kakav mrki medvjed dok je nadgledao

uĉenike. "Naravno da bih znao! I zavezanih oĉiju!", reĉe mu mladić izKuće Argenor.

Profesor Desglen dozva djeĉaka do sebe. Djeĉak mu priĊe s nekimsamopouzdanim osmijehom. "Da te vidimo", šapnu mu Desglen a

trenutak poslije toga djeĉak vrisne od bola, drţeći se rukom za desnunogu.

Kada je maknuo ruku da pogleda ranu, tamo su bile dvije plave

rane iz kojih je polagano navirala krv. Desglen je u ruci drţao zmiju."Vi ste ludi!", povika uĉenik.

"Moţda. A ti ćeš biti mrtav za nekih pola sata ako ne pripravišlijek."

Uĉenik se trţe i poĉe paniĉno zvjerati oko sebe – nije znao što daradi.

Profesor Desglen mirnim, zadovoljnim glasom reĉe: "Što je?Izgubio si se? Ako traţiš tuwass, imaš ga tamo na stolu!" Pokaţerukom na stolove na kojima su radili vjeţbe.

Svi su šutjeli i zaprepašteno gledali ovu scenu. Bilo je općepoznato

daje Desglen vrlo grub i ĉudna ponašanja, ali da je ovako okrutan, tonisu znali. Kalahad pokuša otići do momka, no snaţna Desglenovaruĉetina ga ukopa na mjestu: "Budi miran. Ovo je njegova borba. Onovo mora sam proći, inaĉe neće nauĉiti ništa" – i pokaţe Kalahaduzmiju – bila je sitna, malene glave ali s velikim zubima. Po sebi je

imala trokutaste, prljavo-zelene šare. Ĉim je vidio zmiju, Kalahad

pogleda profesora u oĉi a on mu kimnu glavom na odobravajući naĉin

i on se mirno vrati na mjesto.



Za to je vrijeme mladić uporno pokušavao razrezati Tuwass,orašastu biljku vrlo tvrde, naranĉaste kore. Udarao je njome od stol pokušavajući je r azbiti, no nije mu uspijevalo. Udar za udarom je

odzvanjao po dvorištu dok su sve oĉi bile uprte u te oĉajniĉke poteze. Na kraju, tuwass pukne i mladić se radosno nasmije. No kada je

pokušao izvaditi ljekovito sjeme koje je sadrţavalo tekućinu potrebnuza lijeĉenje zmijskog otrova, shvatio je da je svo sjeme unutar biljkeuništeno i popucalo, a da je sva tekućina iz njih iscurila i pomiješala ses ostalim sokovima tog ĉudnog ploda.

Profesor Desglen se nasmiješi. Neka djevojka mu donese noţ i pomogne probiti koru drugog

tuwassa te napraviti otvor u njemu, dovoljno veliki da moţe pokušatiizvaditi sjemenke. Mladić pokuša s noţem, no nije mu išlo. Zario jeunutra dva prsta i pokušao prstima izvaditi dragocjeno sjeme, no krhkestvari su pucale pod njegovim rastresenim prstima.

Mladić onda pokuša istresti sjeme, no i ono je pucalo. Kada se uvjerio daje tuwass prazan dobacio je Desglenu bojaţljiv

pogled, prepun pokajanja.

"Što je, Erone? Ne ide? Moţda bi ti pomoglo ako bi ti zavezali oĉi povezom. Ipak, ti to znaš napraviti i zavezanih oĉiju, ne?"

"Idi k vragu!", prodera se Eron, a Desglen se samo slatko nasmija.

Eron dohvati novi tuwass i poĊe ga sjeći. Desglen tada reĉe – "Pogledajte ga! On je savršen primjer onoga

što ne smijete biti! Ne smijete paniĉariti! To je u prirodi gotovo

sigurna smrt! Ovaj svijet je opasani Panika vam ubija osjetila!

Zamagljuje vaš um! Ne moţete razmišljati ispravno! Ona vas tjera dauzmete tuwass i razbijete ga od stol! Od nje vam prsti drhte dok vaditeovo krhko sjeme pa ga prsti drobe! Da je Eron ostao pribran, sjetio bi

se da se to sjeme mora polagano isisati ako je već napravio rupu natuwassu, iako je pravi naĉin taj da biljku prereţete po sredini na dvadijela i polagano ju rascjepite!

Koliko sam vam to puta rekao! Nemojte misliti da nisam primijetio

kako ste se igrali i gaĊali tuwassovim sjemenjem na prošlim satima

dok ste trebali od njega pripraviti lijek! Bilo tko od vas se mogao naći



na Eronovom mjestu! Svi biste postupili isto! On od panike ĉak nijeniti prepoznao ovu zmiju koju drţim u ruci! Ona ĉak nije niti otrovna!Da je to znao sve bi ovo bilo izbjegnuto, no panika je uradila svoje!

Ţelim da se ubuduće dobro upitate ţelite li paziti na mojim satima iline! Jer ovo što ja predajem vaţno je za vaš ţivot! Ne moj! Ja samsvoje odradio! Prošao sam i kroz pustinje i kroz prašume! Grizle sume mnogo gore stvari od zmija i pauka! A evo me! Pred vama stojim

ţiv i zdrav! To je zato što sam pazio na ono što mije pokojni otacgovorio! Ako i vi od sada budete pazili što ja govorim vama i vi ćeteostati ţivi! U suprotnom, završit ćete kao Eron, vjerojatno i gore!"

Samo što je profesor završio govor, neka djevojka ridajući na savglas pretrĉa most. Došla je meĊu uĉenike i pala na zemlju – jedva je

disala od plaĉa. Profesor Desglen ju prihvati. "Što je bilo, Rohana?"

No djevojka kao da nije ĉula ništa – nastavljala je plakati uz velike

trzaje kada god bi pokušala uzeti zraka. "Razmaknite se svi, odmah!", prodera se Desglen. "Rekao sam

maknite se", ponovi on kad uvidje da se uĉenici ne mrdaju s mjesta.

Tek tada se uĉenici udaljiše malo – više od straha nego od ţelje da pomognu Rohani.

"Bbbbb... bbeellll....", plakala je ona uporno, pokušavajući neštoreći.

"Štoje, djevojko? Što? Reci već jednom!" , Desglen će njoj. Tada

jedna djevojka iz grupe uĉenika istrĉi i priĊe Rohani te ju zagrli i poĉne umirivati šapatima. Desglen prepusti Rohanu njenoj prijateljici,

a zatim naredi nekom blijedom djeĉaku da donese vrĉ vode što je brţe

moguće. "Reci Rohana što se dogodilo?", mirnim glasom joj šapnu njena

prijateljica.

"Belll... in... daaaa... je... mrt... mrt... vaa!! – jedva nekako izusti

Rohana.

"Što!?", zaprepasti se njena prijateljica! "Mrtv...va je!", rasplaka se još jaĉe Rohana.

Djeĉak je stigao s vodom. Desglen uzme vrĉ i umi djevojku i



pokuša joj dati piti.

Nitko ju nije pitao ništa neko vrijeme. Pustili su je da malo doĊe k sebi. Zato su svi naveliko razglabali o tome što bi moglo znaĉiti

"Belinda je mrtva".Desglen je poslao nekoliko uĉenika da provjere s profesorima. Za kratko vrijeme, Rohana je došla k sebi tek toliko da moţe

razumno govoriti.

"Rohana? Moţeš li sada reći što se dogodilo?"

"Mislim da mogu", reĉe Rohana gledajući Desgleda suznim oĉima.Izgledala je kao da će se ponovno rasplakati svakog trena.

"Onda izvoli i objasni! Što se dogodilo?"

Rohana tada pogleda svoju prijateljicu u lice, a onda pogled obori u

zemlju i reĉe: "Pronašla sam Belindu, moju prijateljicu – mrtvu! U kupaonicama!

Krvi ima po zidovima i po stropu plafonu! Nešto ju je rastrgalo!"

Desglen vidljivo problijedi. Ţila na njegovoj sljepooĉici je poputvijugajuće zmije pumpala krv i širila se iz trena u tren, opet sespuštajući idućeg.

"Ornox! Dorisa! Pobrinite se da uĉenici odu nazad u svoje velikekuće! Brzo! I odvedite Rohanu u medicinski odjel!"

Desglen krenu trĉati prema dvorcu a Kalahad za njim. Karisa ih je

slijedila što je brţe mogla. "Kamo idete!?", upita Kalahad u trku.

Desglen mu odgovor i: "U kupaonice kuće Karsiv. Rohana i

Belinda su moje uĉenice."

Kalahad pomisli kako mu je zabranjeno ulaziti u kuću Karsiv, noonda razmisli i odluĉi kako je profesor s njim a da je ovo uistinu

neuobiĉajena situacija. Pitao se da li je u redu da ide za profesorom. Nitko ga nije zvao. Uostalom, što će vidjeti? Kakvu je mraĉnutragediju Velveron sada pripremio za svoje stanovnike?

Profesor ih odvede ravno u tamnicu – tamo gdje su bile ţivotinje.Kalahad je hrabro ušao unutra.

"Ovamo!", povika Desglen vodeći Kalahada i Karisu prema jednom tamnom hodniku. Kalahad je bio tamo mnogo puta i znao je

da to vodi u slijepu ulicu. No sada je i znao zašto je to slijepa ulica –



tamo se nalazi Velika Kuća Karsiv. Doduše, to nije bila nikakva tajna,no on jednostavno nije razmišljao o tome. Profesor Desglen svojim prstenom dotaknu neko mjesto na pukotini u jednoj cigli.

Odjednom se ĉetiri ogromna bloka ispred njih razmak nuše uz zvuk struganja kamena i škripe šarki te ostaviše otvoren prolaz. Desglenuleti unutra brzo poput munje a Kalahad i Karisa krenuše odmah zanjim. Kalahad primijeti kako je unutra sve lijepo i svijetlo, ukrašeno prelijepim nijansama ţute i zelene boje. U zraku je bilo nekakav miris prirode, osvjeţujući dah šumskih cvjetova.

Desglen je jurio hodnicima do kupaonica. Otvorio je vrata jedne od

njih, ali unutra nije bilo nikoga. Zatim je provalio vrata druge

kupaonice, ni tamo nije bilo nikoga.

Karisa bojaţljivo otvori vrata na drugoj strani hodnika, no i ta su bila prazna. Kalahad ode na suprotni kraj i otvori vrata jedne od

kupaonica – i ona je bila prazna! Otvori druga vrata. Tamo primijeti

crvene kapljice posvuda po podu. Kada je ušao, zatekao ga je oduran

prizor – na suprotnoj strani kupaonice, odmah pored kabina za

kupanje na plavenkastim ploĉicama, leţalo je Belindino truplo.

Djevojka je leţala na boku. Jedna ruka joj je bila ispruţena iznadglave, a druga je padala za leĊa. Noge su bile strahovito skvrĉene. Taj poloţaj je izgledao posve neprirodan. Kalahad poviĉe tako da su gasvi ĉuli, istodobno prilazeći truplu. Kada je prišao bliţe, ugledao jeogromnu, tamnu ranu što je zjapila na njenom vratu. Oĉi su joj bileotvorene i prazne. Po rukama su bile vidljive mnogobrojne ogrebotine

i duboke posjekline – djevojka se branila od nekoga ili neĉega. Na

trbuhu je imala veliku ubodnu ranu. Kalahadu se uĉini da moţe vidjetikroz nju.

U taj tren stigoše Karisa i Desglen. Karisa pokri oĉi rukama – taj je

prizor bio previše za nju. Desglen je bio vidljivo potresen – ţalio jesmrt uĉenice i bojao se za sigurnost ostalih. Brutalnost ovog ubojstva

je bila neviĊena u Velveronu.

Kalahad promotri malo bolje i primjeti otiske stopala posvuda oko

djevojk e. Isprva pomisli kako su to moţda Rohanini otisci, no onda



shvati da su ta stopala prevelika za jednu djevojku.

"Profesore, pogledajte!", reĉe Kalahad pokazujući na otiske stopalau krvi. Bješe to krupno stopalo. Bio je to trag ĉizama s ĉudnim šarama

i velikim raspupĉenjem na sredini stopala. Desglen se sagnu i pogleda.Karisa je sva blijeda stajala i piljila u truplo. Nije znala što bi rekla.Do sada nikada nije vidjela ovakvo nešto.

"Idi odavde. Dovedi profesore!", naredi joj Desglen.

Karisa se bez rijeĉi okrenu i uteĉe u hodnicima. "Što mislite, profesore?" – upita ga Kalahad.

Desglen ustade i reĉe: "Ovaj otisak stopala nije napravio nitko izVelverona. Mi nemamo ovakvih ĉizama. Ovo je iz Juţnih zemalja."

Razgleda sobu nebi li pronašao još što – bilo kakav trag koji bi

ukazao na krivca. Soba je bila prelivena krvlju, koje je bilo i na

zidovima, a par kapljica našlo svoje poĉivalište i na stropu. Desglen

uvidje da su to ravni mlazovi nastali vjerojatno ĉistim rezovimaneĉega vrlo oštrog i smrtonosnog.

Tada odjednom primijeti kratki maĉ unutar jedne od tuš kabina!Bio je krvav! Kada ga profesor Desglen podiţe, uvidje da ta krv nije

ista kao i Belindina – ova je bila mraĉna i gusta – ta pogana tvar nijedavala nikakav odsjaj kao što to rade druge tekućine. Desglen zakljuĉikako je djevojka u obrani ozlijedila svog napadaĉa. Zakljuĉio je da jeto moţda i razlog zastoje ubijena na ovako brutalan naĉin – iz gnjeva.

Kalahad je odvratio pogled od unakaţenog tijela – ni on više nijemogao podnijeti takav ruţan prizor. Desglen je prišao djevojci i pokušao ju okrenuti. Razgledao je ranu na vratu. "Ovo nije napraviomaĉ", reĉe profesor. Kalahad osjeti kako mu se niz leĊa slijeva snaţan

val hladnoće. Tog se zakljuĉka i bojao. "Ovo je nešto drugaĉije.Mnogo manje. Mnogo oštrije. Poput... zuba", tiho prošaputa Desglen.

Kalahad se jasno sjeti sinoćnjih doţivljaja – onog ruţnog osjećajakako nešto nije u redu, kako nešto ne valja – onog preplavljujućegstraha i neimenovane opasnosti.

"Što je?" , upita ga Desglen. "Jesi li dobro?"

Kalahad ne odgovori.

"Saberi se! Trebat će mi pomoć oko ovoga, bar dok profesori ne



stignu", reĉe mu Desglen. Kalahad pogleda u pod. Protrljao je oĉi. Kada ih je otvorio na podu

je ugledao nešto što ga isprva podsjeti na blatnu mrlju, no ubrzo shvati

da je to razvodnjena krv – otisak ĉizme saprane u vodi. "Profesore..." , reĉe Kalahad. "Ova rana na trbuhu je napravljena neĉim takoĊer oštrim. To nije

maĉ. Mogao bi biti neki trozubac, ali... ovo je premalo za to oruţje."

"Ne to, profesore. Pogledajte! Još tragova!", povika Kalahad

podrhtavajućim glasom, a Desglen se odmah prenu – zagledao se u

pod na mjesto u koje je i Kalahad gledao.

"Netko je pokušao sprati ĉizme", reĉe Desglen. "Ĉini se", reĉe ravnateljica Miranda. Iza nje je izvirivala blijeda

Karisa.

U sobu uĊe i Glenroy.

Miranda pokri lice kada je vidjela truplo.

Glenroy je bio blijed, ali je ipak gledao. Nije mogao odvratiti

pogled.

Još je stopala bubnjalo kroz hodnik. Mnogi profesori i uĉenici su

htjeli vidjeti o ĉemu je rijeĉ. Vijest se širila poput kuge.Glenroy se odmah trţe. Izašao je u hodnik i rekao gomili: "Stanite!

Pogazit ćete moguće tragove! Ne smijemo hodati ovuda!"

Erethor, koji je bio u gomili zastane, te zaustavljajući snaţimrukama ostale koji su bili iza njega, reĉe: "Deĉko je u pravu! Stanimo!

Idemo nazad! Nećemo ništa pomoći! Vratimo se! Ne podiţite buku!Moţda je i bolje da poštedimo naše oĉi takvog prizora! Glenroy – poĊii ti! Pozovi i Karisu i Kalahada. Nema potrebe da to gledate."

Desglen priĊe Glenroy ju i snaţno mu stisnu rame: "Odliĉno,momĉe."

Kalahad je vukao Desglena za odjeću: "Profesore! Mogu li otići? Nije mi baš najbolje." Uistinu je osjećao muĉninu. Ne zbog prizorakoji je vidio – muĉio ga je osjećaj od sinoć – jeza koja je presijecala

njegovo srce svakih nekoliko trenutaka. Nelagoda koja je rasla i rasla

iz trena u tren.

Morao je o tome razmisliti. Nije mogao gledajući u lokvu krvi i



isjeĉeno tijelo svoje vršnjakinje. Morao je sjesti. Da. To bi pomoglo.Moţda i porazgovarati s nekime?

"Gdje je Glenroy?", upita se Kalahad i osvrnu se oko sebe. Vidio

ga je kako razgovara s Desglenom. O ĉemu,nije znao. Nije ĉuo. Mnogi su glasovi još uvijek tutnjali hodnicima.

Gdje je Karisa? Ona se sakrivala iza Mirande. Moţda bi mogao porazgovarati s njih dvije? Ionako bi morao razgovarati s Mirandom.

Da joj kaţe za Erethora!? Ipak, nije li on traţio one sumnjive trave damu budu dostavljene? Zašto se on toliko trzao na spomen vampira?

"Moram ići", reĉe Kalahad tiho, gotovo neĉujno. Nitko mu nijezamjerao.

"Idem i ja", reĉe Karisa. Glenroy je ostao i pomagao Desglenu.

Miranda se uspjela natjerati pogledati u truplo. Suze su joj se slijevale

niz lice. Kalahad i Karisa krenuše niz hodnik naslonjeni jedno nadrugo. Kalahad je vidno drhtao. Karisa nije ništa pitala – i ona je vrlo

bila uznemirena.

ERETHOR I BALTHAZAR

Predveĉerje je. Kalahad je sjedio za stolom u svojoj sobi.Razmišljao. Vampir. U Velveronu. Ubija uĉenike. Erethor koji traţi bilje. Erethor koji odlazi. Ne govori nikome kamo. Nekako je to

povezano. Znao je. Moralo je biti povezano. Ubojstva su poĉela onogdana kada se probudio iz kome. Onog dana kada je vidio sjene kako se

vucaraju po Velveronskom dvorištu. Moţda Erethor nije vampir? Ne on sigurno nije vampir! To nema

smisla. No moţda radi s njima. Moţda... Nije znao što. Ništa mu nije padalo na pamet. Stisnuo je dršku

maĉa. Što da radi? Sada cijela škola zna za ubojstva. Bit će panike. Kako

poznaje Mirandu, odrţat će govor. Zamolit će uĉenike da ne izlaze

noću, da ne idu sami, da ne lutaju nepoznatim mjestima i da prijave



sve stoje sumnjivo. Zanijekat će vampira, okrivit će nekoga drugog,no nitko joj neće vjerovati. Znao je on kako će se to odigravati. Noznao je da to neće sprijeĉiti zvijer da opet ubija. Opet se bliţi noć. Što

ako je on idući? To i nije problem. Snaći će se on već nekako. A štoako napadne Glenroyja ili Karisu? On ima maĉ, no njih dvoje nemajuništa.

Oglasilo se zvono s istoĉnog tornja. Zvonilo je mnogo duţe negoinaĉe.

Nije prestajalo. Kalahad odluĉi provjeriti. Ustao je i krenuo van. Tiho je otvorio vrata. Da li da stvarno izlazi?

Uskoro će noć. Uskoro neće biti sigurno. Ne, mora izaći. Nije on kukavica. Izaći će van. Poslušat će zov

zvona.

Izašao je iz Velike kuće. Mnogo uĉenika je bilo okupljeno u dvorištu i hrlili su sa svih

strana. Mnogi su imali oruţje – i svi su kršili pravila. No Miranda je tozanemarivala. Opraštala im je.

I Kalahad stade medu njih. Ornox je bio pored njega. Izgledao je

nekako ţivo. RazbuĊeno. Spremno. No nisu razgovarali. Miranda je ĉekala da se uĉenici okupe u većem broju. Ţeljela jeodrţati govor. Morala je nekako objasniti ubojstvo. Morala je objasnitismrt djevojke koju su našli nekoliko sati ranije tog dana. Morala je.Svi već ionako znaju. Makar da ih savjetuje. Da sprijeĉi još ovakvihsluĉaja.

Miranda je poĉinjala govor. Ornox odjednom prodrma Kalahada:

"Pogledaj, Kale! Balthazar Thor ide prema vašoj velikoj kući!"

Kalahad se prene iz misli. Starac je neprimjetno šepao premavratima njihove velike kuće. Kada je stigao pred njih, ona se otvoriše.Kalahadu se uĉini kako je vidio obris Erethorovog lica u sjeni. Nije

mu se dalo slušati Mirandu. Morao je otkriti o ĉemu je rijeĉ ovdje. Znao je sve o mjerama zaštite koje je ona sada navodila. Baš kao

stoje i pretpostavio – "...ne idite nigdje sami, ne izlazite po noći..."

On to sve zna.

Ĉim je došao pred vrata Velike kuće, ubacio je prsten u potrebno



mjesto i vrata se otvoriše. Polako je ušao unutra. Krenuo je nizhodnik. Balthazar nije mogao otići daleko.

Kalahadu padne na pamet da je moţda on vampir. Moţda je

šepanje samo gluma? Gdje je Karisa? Nije ju vidio vani.Produţio je niz hodnik. Pored Erethorovog ureda je netko stajao.

Kalahad priĊe bliţe i stane pored Karise. Ona mu samo da znak da bude tih, te pokaza na poluotvorena vrata.

Iznutra se ĉuo Erethorov glas: "Zao mi je što sam vas mor ao zvati

ovamo i to u ovo vrijeme, ali ĉini se da stvari izmiĉu kontroli.Razgovarao sam s njime, no on se kune da ne ubija on. I najgore je štomu vjerujem. Sav je izgladnjen i mršav. Slab je. Jedva da moţe hodati. Nikako to ne moţe biti on. U Velveronu je netko drugi, doktore."

Balthazar odgovori: "Svjestan sam toga, Erethore. Svjestan sam.

Ovo nismo mogli nikako predvidjeti. No to u neku ruku i nije naš problem.

Daj mi to bilje i već sutra ću ti napraviti taj lijek. Samo se nadamda će uspjeti. Ako su moja istraţivanja ispravna, onda ćemo sutra uovo vrijeme imati lijek protiv vampirizma!"

"Da", reĉe Erethor. "Aranox će napokon opet biti normalan. Opetće vidjeti sunce. Ali doktore, molim vas, pazite! Nemojte pogriješiti!Rekli ste i sami da bi ga isti lijek mogao i ubiti. On je spreman na

ţrtvu, noja nisam. Stari mi je prijatelj. Puno mi je puta spasio ţivot."

Balthazar uzdahne dok je sjedao na stolicu pa reĉe: "Dosad nisamgriješio. Istraţivao sam to punih šest godina, Erethore. Nedavno samupotpunio i popis svih sastojaka koji bi trebali da budu iskorišteni.Jedino mi je trebao netko na kome bih provjerio lijek. A onda sam

dobio tvoje pismo,Erethore. Ovo je jedinstvena prilika i ja je neću propustiti! Ovo će

biti revolucionarnije od napitka za disanje pod vodom! Siguran sam!

Zato se nemoj brinuti! Previše je truda uloţeno da bi sada nešto pošlo po zlu! Samo ti drţi Aranoxa zatvorenim. Moţda ti jest prijatelj, noglad zna biti jaĉa od prijateljstva. Mogao bi ubiti... opet."

"Ali on ne ubija! Zakleo mi je se! Vlastitim ţivotom!", reĉe

Ererthor.



"I ti mu vjeruješ? Vampiru? Razmisli, koliko njemu vrijedi njegovţivot? Već je dva puta ubio! Pobrini se da to ne uradi i treći puta!"

Erethor je šutio.

"Znam da ti je teško", reĉe Balthazar, "no moraš biti iskren premasebi. On više nije taj Aran..." ".. .ox", nadopuni ga Erethor.

"Da, Aranox. On je vampir. Moţda izgleda normalno, ali kada gaglad uhvati, teško joj je odoljeti. Ako bi ga ostavio dovoljno dugogladnim, napao bi i tebe. Zato mu nemoj pretjerano vjerovati,

Erethore. To ti je moj savjet. Ako ga uspijemo izlijeĉiti, sve će izaćina vidjelo. Ove ţene koje su umrle biti će na mojoj i tvojoj duši. Mismo ga pustili ovamo. No to je za dobrobit svih! Ako lijek bude

uĉinkovit, sve će se ovo isplatiti. A ako ne bude... i ako ga ne ubije...

onda ćeš to morati ti, Erethore."

On je opet šutio neko vrijeme. Erethor ipak reĉe: "Neznam.Predugo ga poznajem. Aranox je vampir već sedam godina. Mislim dase je nauĉio kontrolirati. Osim toga, prijatelj mi je cijeli ţivot. Poznajem ga poput brata. On to nikada ne bi uradio. Barem ne bi ubio

dijete. Kaţem ti, u Velveronu je netko drugi. Još jedan vampir."

Balthazar samo reĉe: "Dobro. Ako tako vjeruješ, moţda i jest tako.Svejedno, daj mi bilje. Odmah ću krenuti pripraviti li jek. Nadam se da

ćemo uspjeti i spasiti još mnogo ţivota?"

– "Evo. Sve što si traţio. I izaĊi drugim izlazom. Njime si trebao iući. Ovako te je netko moţda vidio", reĉe Erethor.

"Morat ćeš mi pomoći ovo nositi. Ima previše toga", reĉe Blatazar. "Naravno", reĉe Erethor i otvori vrata. Svjetlost obasja Karisu i Kalahada.

Erethor je problijedi: "Trebao sam pretpostaviti. Vas dvoje uvijek nešto morate nanjušiti!"

Njih dvoje ustadoše. Kalahad dohvati dršku maĉa. "To ti neće biti potrebno, Kale. Smiri se", reĉe mu Erethor.

No Kalahad svejedno isuka maĉ. Bio je ogorĉen. Erethor je doista bio upleten u ove smrti. Ako je dobro shvatio, Erethor je i doveo

vampira u Velveron. "Kako si mogao? Vjerovao sam ti!", reĉe

Kalahad.



"Kalahad, Karisa, uĊite. Hoću da vam objasnim nekoliko stvari.

Neznam koliko ste ĉuli, pa najbolje da poĉnem od poĉetka. Što stojitetu? Neću vam ništa! Hajde, ulazite!", reĉe Erethor i uĊe nazad u ured i

proĊe pored zaprepaštenog i blijedog Balthazara. Kalahad uĊe unutra. Karisa takoĊer. "Znaš li tko je Aranox, Kale?", upita Erethor.

"Znam. Tvoj stari prijatelj. Bio je i prijatelj mog oca", odgovori

Kalahad.

"Tako je. Vidiš, onog dana kada je Etron pao, svi mi iz našegeneracije, svi prijatelji smo se okupili u obranu Etrona. U stvari, svi

osim mene i Aranoxa. Ne zato što nismo ţeljeli, nego zato što smo biliu nevolji. Lagao sam ti onog dana kada sam rekao da sam bio

onesviješten ovdje u školi jer nam je pobjegao trol. Lagao sam.Pomagao sam Aranoxu. On je bio lovac na vampire. Ja sam mu trebao

pomoći oko lova. U trenutku kada smo dobili pismo iz Velverona, ukojemu nas obavještavaju da svi idu braniti Etron, mi smo bili do grlaupleteni u ĉišćenje vampirskih jazbina oko Omeda. Nismo mogliostaviti posao nedovršen. Tog istog dana je Aranox bio ugrizen.

Gadno. Zvijer, koja je bila i voĊa ĉopora, mu je skoro otkinula ruku.Prokleto stvorenje je pobjeglo – ali uspjeli smo mu odsjeći jednu šaku prije nego je nestao negdje u sjenama. Nakon što smo pobili ostale,Aranox me je molio da ga ubijem. Znao je da će postati jedan od njih.'Ne', rekao sam mu. 'Naći ćemo lijek! Sigurno netko ima lijek protivvampirizma! Do tada ćeš se moći kontrolirati! Lovit ćeš gobline akotreba! Pit ćeš njihovu krv, dok ne pronaĊemo lijek!' Pristao je ostati naţivotu. Imali smo malo vremena da doĊemo do Etrona, a on nije

mogao putovati po danu. Tako smo zakljuĉili da nećemo stići. A pošto je njemu bilo lošije i lošije svakoga dana, morali smo otići negdje gdjenije bilo mnogo ljudi. Krenuli smo prema Songornu. Aranox se

kontrolirao prvih nekoliko dana, njih osam ili devet. A onda me je

napao. Isjekao mije lice pandţama. Vidiš, Kale, imam te oţiljke idanas. No nisam ga ubio! Ne. Bio mi je previše drag. Zavezao sam gai odveo ga u Songom. Vukao sam ga svake noći prema tamo. Ĉak sam

mu dopustio da se nahrani na nekim pljaĉkašima. Tako je opet bio



normalan nekoliko dana. Mogli smo putovati mirno. Kada je poĉeoosjećati gubitak kontrole nad sobom, rekao mi je da ga ponovnozaveţem. To sam i uĉinio.

Kada smo stigli u Songom, Kale, odveo sam ga tamo jednomorkovskom šamanu. Bio nam je prijatelj koji nam je mnogo dugovao.Prihvatio je Aranoxa. Prihvatio ga je drţati u svom domu. Davao mu je nekakve napitke za smirenje od ĉega je Aranox mogao drţatikontrolu nad sobom. 'Na kratko. Samo dok ne pronaĊem nekoga slijekom!', rekao sam Belijaru kada me je pitao koliko bi dugo trebao

ostati kod njega. I tako je on ostao tamo sve ove godine. Beliar je

nekako znao izaći na kraj s njegovom ţeĊu za krvlju. Znao je izaći nakraj s njegovim ludilom koje bi zavladalo kada bi predugo ostao bez

krvi. Ja sam ih posjećivao svake godine u isto vrijeme. Aranox je

Beliaru pomogao da zavlada jednim cijelim plemenom tako što je zanjega pobio sve ĉlanove poglaviĉine obitelji i sve ostale šamane. Tome zaprepastilo. Beliar je iskoristio Aranoxa i ĉinjenicu da je ovisan onjemu. Aranox nije imao izbora. Svejedno, jednom prilikom sam

naĉuo da Balthazar Thor, ĉuveni znanstvenik moţda ima lijek za

vampirizam. I što sam mogao nego pokušati nabaviti lijek. Poslao sammu nekoliko pisama u kojemu sam mu objasnio situaciju. Rekao mu

sve o Aranoxu. O vampiru koji gaje ugrizao. A on mije rekao da

mnoge sastojke, koji mu trebaju moţe pronaći samo ovdje, uVelveronu, u Tigor šumi. Dogovorili smo se da će on doći i odsjestiovdje i pokušati pripraviti lijek, a ja ću dovesti Aranoxa na lijeĉenje, jer je Balthazar previše star da bi putovao do Songom a i izbjegavaoorkove.

I tako sam ga jedne noći, u stvari, prije nekoliko dana, doveo ovdjeu Velveron. Aranox je nauĉio kako kontrolirati ţeĊ vrlo dobro.

Oni napici koje mu je Beliar davao doista su mu pomogli. Putovali

smo prema Velveronu neprestano, skoro bez odmora. Pred kraj

putovanja, Aranox je opet poĉeo gubiti kontrolu nad sobom pa sam gazavezao i dao mu one napitke. Po noći sam se ušuljao u Velveron iodvukao sam ga u Zapadni toranj, jer tamo nitko ne zalazi. Aranox se

od tada nalazi tamo. Obilazim ga svaki dan. Govorim mu kako će lijek



stići svakog trena. No imali smo malih komplikacija kako vidite.Stvari su krenule priliĉno nepovoljno za nas."

Kalahad je i dalje ĉvrsto drţao maĉ u rukama. Imao je osjećaj kako

ga je Erethor izdao, a opet u neku ruku ga je razumio. Ţelio je spasitiţivot svom prijatelju. I on bi sliĉno uradio za Karisu ili Glenroyja. No

opet, bio je glup potez dovesti vampira meĊu djecu. To bi i Erethor trebao znati.

"Da li je Aranox zavezan i sada?", upita Karisa.

"Na ţalost, ne. Alije cijeli toranj u kojem je, zakljuĉan."

"Idemo tamo! Ideš ga zavezati!", reĉe Kalahad. Erethor pogleda u doktora Balthazara, koji mu kimnu glavom da bi

to bilo najpametnije.

"Dobro. Neka bude tako. Idemo tajnim ulazom. Ne ţelim da privuĉemo pozornost."

VAMPIR

Krenuli su jednim tamnim hodnikom, kojim Kalahad nije išaoĉesto. Tamo su samo jedna zatvorena vrata koja nikada nije mogaootvoriti. Zato je ostavljao taj stari, prašnjavi hodnik na miru.

Ali Erethor je znao kako ga otvoriti. Zavukao je ruku iza nekih

starih dasaka i povukao nešto. Vrata zaškripaše i otvoriše se. "Hajde. Ovim putem ćemo doći do zbornice. Ovo je stari, tajni

prolaz koji su profesori koristili prije. Sada više nije sigurno prolazitiovuda jer se krov urušio na jednom dijelu puta", objasni Erethor.

Karisa je nekako bila sumnjiĉava prema Balthazaru. Imala je nekizloguk osjećaj u vezi njega. Bio je više od znanstvenika. Ima nešto unjegovu pogledu. Neka tajna. Nešto iz prošlosti što nije rekao nikome. Nešto što nitko nije smio znati. Balthazar bi ponekad pogledao u nju,ali bi odmah udaljio svoj pogled od njenog.

Kalahad je opet drţao Erethora na oku. Iz njega je curila sva



odanost koju je imao prema tom ĉovjeku. Smatrao je Erethora pametnijim od ovoga. Kako je mogao biti ovako slijep? Kako je

mogao dovesti tu zvijer u Velveron? Nije to sebi htio priznati, ali

Erethor mu se poĉeo gaditi. Stigli su do dijela gdje je krov urušen. Hodnik je bio isprepletan

sivom pauĉinom. Na podu je bila hrpa prašnjavog kamenja i starih blokova. Iznad njih je zjapila crna rupetina, takoĊer popunjena pauĉinom. Svi su se polagano prebacili preko te prepreke te, paţljivogazeći, izašli ponovno na ĉist hodnik. Pratili su dugi tamni hodnik jošstotinjak metara te došli do vrlo strmih stepenica koje su vodile polukruţno u lijevo. Popeli su se nekoliko katova. Tu je bilo malo višesvjetla – dolazilo je iz ĉudnovatih gljivica što su se nastanile nazidovima te vlaţne prostorije. Vlaga je vjerojatno bila od kiše."Idemo, nije daleko odavde", reĉe Erethor.

Napravili su još stotinjak metara u istom smijeru, a potom su naišlina velika oronula vrata od kamena. Pored njih je bio razrušeni kip. Nije imao glave. Bio je to kip neke ţene koja je u rukama (sada jeimala samo jednu ruku) drţala bodeţ. Erethor povuĉe ruke kamene

ţene prema dolje i vrata poĉeše da se kreću. Uz zloglasno škripanje istruganje kamena o kamen, pred njima se otvori svjetliji i daleko

ĉistiji hodnik koji vodi u zbornicu. Kalahad je ovuda prošao onog dana kada se upoznavao s

profesorima. Hodnik je bio okupan u naranĉastom svjetlu. Bio je prazan i tih.

"Hajde. Zapadni toranj nam je nadomak ruke. Ući ćemo u njega preko zapadnih zidina. Moţemo do njih kroz Veliku dvoranu.

Nekoliko trenutaka kasnije pretrĉavali su sablasno tihu Velikudvoranu. Balthazar je šepao, pa su ga morali saĉekati.

"Volio bih daje Glen ovdje", pomisli Kalahad.

Erethor ih povede kroz nekoliko hodnika u koje su ušli, a potom uz

stepenice. Na vrhu stepenica su ih ĉekale ljestve. "Idemo – gore je put

na zidine. Odatle ćemo lako ući u toranj neprimijećeni", reĉe Erethor. Balthazar reĉe: "Meni se ne ide do njega. Nemojte me shvatiti

pogrešno ali strah me je. Ja bih radije otišao pripraviti lijek za njega."



Erethor mu samo dobaci oštar pogled. "U stvari, moţda je bolje dase upoznam s njime", zamuca Balthazar Thor.

Erethor se prvi pope uz ljestve. Kada se popeo, sjeo je i ĉekaoostale. Iduća je bila Karisa. Potom se jedva nekako uspeo i Balthazar.

Kalahad se popeo posljednji.

Kada se popeo, shvatio je koliko su u stvari visoke zidine

velveronske. Pogled je pucao na daleko – velike šume tamo nazapadu, a na sjeveru obrisi šume Tigor – da sunce nije već skoro zašlo,vidio bi i mnogo dalje. Visina je bila ogromna. Vidio je gomilu

uĉenika dolje u dvorištu – ravnateljica im je još uvijek govorila. Poredravnateljice je bio još netko, a Kalahad je bio priliĉno siguran da tonije bio nitko od profesora. Nešto mu je govorilo da je tako. "Idemo,

ostanite sagnuti", došapnu Erethor. Vjetar je gore bio jak i hladan. Tamni oblaci što su nailazili su

odavde izgledali još zlokobnije. Kalahad se smrzavao, a vjetar je postajao sve jaĉi i jaĉi. Nije htio niti zamišljati kakav će biti kada olujanapokon stigne.

Polagano su se kretali po zapadnim zidinama. Zapadni toranj je bioispred njih. Dolje, ispod njega su bili sentineli – ĉuvali su ulaz izdvorišta. No ovdje gore, kuda su oni prilazili, nije bilo nikoga. Vratakoja su sakrivala unutrašnjost tornja su bila naizgled obiĉna, no i njihizradiše vilenjaci. A kod njih ništa nije onako kako izgleda.

Obiĉna metalna vrata sakrivaše tajnu. U njima je bila jaka magija.Svatko tko bi ih dotakao, bio bi udaren snaţnom magijom i ostao bi paraliziran jedno duţe vrijeme, pritom trpeći groznu bol.

Kalahadu se i uĉinilo daje primijetio neki ljubiĉasti sjaj tamo udesnom kutu vrata, no nestao je prije nego je mogao biti siguran.

Erethor izvadi iz dţepa jedan prsten – drugaĉiji od ovih koje koriste profesori u školi da bi otkljuĉavali mjesta na koja uĉenici ne smiju ići.Kalahad je znao da Erethor ne bi smio imati taj prsten.

I nije ga trebao imati. Ukrao gaje od Mirande malo prije nego ćekrenuti na put. Miranda nikada nije otvarala Zapadni toranj bez

potrebe pa i nije primijetila da prsten-kljuĉa nema. Osim toga, imala je



i ostalih problema. Erethor pronaĊe malenu udubinu pored vrata i unju ubaci prsten. Vrata bljesnuše ljubiĉasto, a onda se otvoriše.

"Idemo unutra, ali tiho. Ja ću prvi razgovarati s njime", – reĉe

Erethor malo glasnije.Kalahad primijeti da Erethor nije izvukao prsten pa ga pokuša uzeti

sam, no nije ga mogao nikako pomaknuti. Prsten je bio ĉvrstouglavljen unutra.

"Prsten će sam ispasti kada se zatvore vrata. Zato ih nipoštonemojte zatvarati za sobom!", reĉe Erethor. "Inaĉe nećemo moći van!"

Svi krenuše unutra za Erethorom a Kalahada poĉe obuzimati onajstari, predosjećaj zla – neka slutnja da nešto nije kako treba. Neki tihi bubnjevi u njegovoj glavi su poĉeli da lupaju. Ali mogao je to izdrţati. Mogao se boriti s time.

Unutrašnjost Zapadnog tornja nije podsjećala na Velveron. Da seKalahad probudio ovdje, rekao bi daje daleko od Velverona, moţdaĉak gore na sjeveru, kod vilenjaka. Sve je bilo u bijelom mramoru, prekrasno i savršeno osvijetljeno. Crveni, meki sagovi su savršenoukrašavali pod. Ĉarobne lampe su isijavale magiĉnu, plavu vatru.

Znao je da moraju ići dolje, iako je tajna koju drţi Zapadni toranjzapravo gore. Nešto magiĉno, no drevno, nalazilo se samo dva kataiznad. Neodoljivo gaje vuklo prema gore, što li je to?

"Ne!", reĉe Erethor kao daje proĉitao Kalahadove misli. "Ne idigore! Nema tamo ništa što bi tebe zanimalo! Hajde, Aranox je dolje!"

I krenuše prema dolje, niz stepenice. Kako su silazili, Kalahad je blijedio. Osjećao je neku muĉninu, vrtoglavicu. Oni bubnjevi.Ti pakleni bubnjevi. Zašto ne mogu utihnuti? Bubnjali su sve glasnije i

glasnije!Misli su mu se lomile poput stakla – nije mogao da misli ni na što.

Ti prokleti bubnjevi. Zašto ne utihnu? Zašto ga muĉe ?

Kalahad padne na koljena. Karisa ga dohvati da se ne razbije od

stepenice, jer ga je do dolje ĉekao dugaĉak put. Erethor ga takoĊer prihvati – "Isto kao i kod njegovog oca."

"Što to?", upita Karisa.

"Cijela njegova obitelj ima tu slabost. Ne mogu podnijeti blizinu



vampira. Kao da ta stvorenja imaju neku auru koja ih guši. I njegovotac je isto ovako reagirao kada bi stao pred vampira. Ali proći će gato. Priviknut će se. A kasnije će moţda postati i otporan. Hajde –

pomozi mi da ga ponesem", reĉe Erethor a Balthazar Thor se ubaci:"Moţda je bolje da ti ruke budu slobodne. Tko zna kako će Aranoxreagirati – moţda je izgubio kontrolu nad sobom. Netko će nas morati braniti!"

Erethor zastade. Nije planirao poslušati ga, ali je zastao. Ta primjedba je imala smisla. "I da su mi ruke slobodne, ne bih vas

mogao obraniti. Aranox je oduvijek bio jaĉi od mene. A sada kaogospodin Vampirko ima još veću snagu", pokuša se našaliti Erethor,ali to nikome nije bilo smiješno.

Kalahad je znao da ga je netko podignuo. Nekako je znao da je to

Erethor. Nije razmišljao o tome – samo je znao. Osjetio je to. Osjećaose ugodnije.

Nastavili su da silaze dolje. Lomljava u Kalahadovoj glavi je bila

sve jaĉa. Grmljavina i treskanje, bubnjanje i vrištanje – sve je to

navaljivalo u isti mah. I sve je bilo gore.

Daje Erethor znao kroz kakve bolove Kalahad prolazi, vjerojatnoga ne bi ni nosio dalje. Ali Erethor to nije mogao znati, pa je

jednostavno nastavio silaziti, prema Aranoxu, prema vampiru.

"Ostanite tu!", reĉe Erethor i spusti Kalahada koji je gotovo klonuo.

On je bio svjestan svega, no nije mogao ništa uĉiniti. Nije mogaokontrolirati svoje misli – pucale su ĉim bi ih stvorio. Nije mogao rećiniti jednu jedinu rijeĉ. "Idem provjeriti Aranoxa. Najaviti vas. Vratitću se po vas kada sve bude u redu."

Erethor siĊe stepenicama. Balthazarovo srce je lupalo divljaĉki. Nikada nije bio ovako

uplašen. On je samo ţelio iskušati taj lijek protiv vampirizma – provjeriti da li djeluje. Ako bi lijek djelovao, otišao bi u Azgard, kodkralja ili ĉak kod vilenjaka – potom bi se pravio nevin, rekao bi da mu

je 'sinula' ideja o sadrţaju lijeka, a onda bi ga iskušali prvi put i svi bimu se divili, svi bi mu pljeskali i on bi opet bio na vrhu svijeta. Nevini

doktor Balthazar. Takav genije. On nikada ne bi ugrozio nevinu djecu



u Velveronu. Ne. Nikada on ne bi riskirao ţivote nevine djece kako biizbjegao moguću sramotu. Sramotu da mu lijek moţda ne uspije, prednajvećim liĉnostima ovog vremena. Da se ne okalja njegova

savršenost. Ĉinjenica da niti jedan lijek, koji je do sada pripravio, nije bio neispravan. Ali pripravio je on takvih, neispravnih lijekova i

napitaka mnogo. Puno više nego ispravnih. Ali svaki bi potajnotestirao. Recimo, kada je testirao slavni napitak za disanje pod vodom,

umrlo je ĉetrdesetšest ljudi prije nego je napokon dobio ispravnu

formulu. Ĉetrdesetšest muškaraca i ţena je moralo izgubiti ţivot kakose on ne bi osramotio pred vilenjacima i lordovima. Pomislio je, kad je

već prinosio takve ţrtve na tako beznaĉajan napitak, zašto ne bimogao i ovako nešto uraditi. Ali nikada nije u stvari oĉekivao da ćevidjeti vampira. On je oĉekivao da će Erethor uzeti napitak i odnijetiga vampiru, a da će on, slavni, nevini, nepogrješivi znanstvenik, sve togledati sa sigurne udaljenosti. Iza nekakvih rešetaka.

Ali Er ethor i Kalahad su ga prevarili. Jesu. Sada će se moratisuoĉiti s tim stvorom. Oĉi u oĉi. Samo da mu je noga zdrava. Mogao bi on pobjeći. Mogao je on trĉati vrlo brzo dok je bio mlaĊi. Dok nije

testirao napitak na sebi u stvari. I taj napitak što gaje testirao na sebi – nije to napravio iz humanosti – nego zato što nije imao novaca platitinekim banditima da drţe ljude pod vodom dok se ne uguše ili ne prodišu.

Tada je tek poĉinjao. A morao je testirati na nekome. Napitak kojim je sebi paralizirao jednu stranu tijela je trebao biti napitak za

lijeĉenje rana, kao onaj što ga je napravio za Kalahada. No nije imaomjeseĉeve ruţe unutra, zar ne? Njeni sokovi nisu ubili otrov koji je

donijela jedna druge biljka i tako je nepogrješivi znanstvenik ostao poluparaliziran na desnoj strani tijela. Toliko je bio ljut tada da je od

muke sam sebe posjekao. Od tada i nosi onaj ruţni oţiljak na desnomobrazu.

Poĉeli su odzvanjati koraci. Erethor se vratio. "Aranox je u redu. Stabilan je i pri svijesti. Još uvijek je svoj", reĉe

on i podiţe Kalahada na ruke. "Bit će presretan da vidi Garetovog

malog", reĉe on i pogleda u Kalahada sa suzama u oĉima. On je



stvarno volio Kalahada. I njegovog oca. I Aranoxa.

Krenuli su dolje, niz stepenice.

U stvari, njih voli više nego bilo koga na ovom svijetu. Oni su mu

sve. On je najmlaĊi od njih. Aranox je bio najstariji. Najpametniji.Uvijek ih je izvlaĉio iz neprilika. Oni, Garet i Aranox, su ga odgojilina neki naĉin. Poput Kalahada i Erethor je ostao rano bez obitelji.Garet i Aranox su se brinuli o njemu. Oduvijek. On u stvari nije bio

ista generacija kao i njih dvojica. Bio je tri godine mlaĊi. Dovoljno da bude izgubljen kada je prvi puta došao u Velveron. Slab, bez imaloznanja i prijatelja. A oni su mu se tada nasmijali i pruţili mu ruk e. Bili

su trogodišnjaci. Nitko iz njegove generacije nije smio dirati Erethora.Uvijek je nad njim bio Aranox ili Garet. Bili su mu više od prijatelja.Bili su mu braća. Najmanje što je mogao uĉiniti za njih bilo je da im

pronaĊe prokleti lijek. Da mu vrati sunce. Da mu vrati ţivot. Da semakar brine o njihovoj djeci, ako već nije mogao da im spasi ţivot.Bila je to osobna bitka za Erethora – njegovo iskupljenje. Moţda ismisao ţivota.

Nikada Erethor nije toliko volio rat i borbu kao što je govorio

ljudima. To je zavolio tek kasnije, kada se povukao u Velveron.Mnogo prije toga, jedini razlog što je bio aratar su bili Garet i Aranox.Kada se Garet oţenio a Aranox postao vampir, Erethorov svijet seurušio. Povukao se na jedino mjesto koje je istinski volio – Velveron.

Vremenom, tu je nekako sazreo. A sada je napokon dobio priliku

da se iskupi. Iskupljenje za dan kada nije mogao biti na dva mjesta

odjednom – kada nije mogao pomoći niti jednom od prijatelja. A sadaće sve napokon da doĊe na svoje – Aranox će ponovno biti ţiv. Onda

će moći usmjeriti i Kalahada na pravi put. I sve će biti mnogo bolje. Još samo malo do Aranoxa. Napokon su sišli na drugi kat, koji je

bio najtamniji – nije bilo prozora na njemu – Aranox je i bio na tom

katu iz tog razloga – do njega nisu mogle doprijeti ubojite zrake sunca.

"Aranoxe, Tu smo!", reĉe Erethor. Taj kat je bio neuobiĉajeno tih i hladan. Soba je bila u obliku

peterokuta, s runama koje su iscrtane po zidu blijedo davale malo

magliĉastog sjaja. Tlo je bilo pokriveno crvenim tepihom, tankim i



mekim. "Aranoxe?", pozva ga Erethor ponovno.

Kalahad se grĉio od bola. Sada više nije imao dojam da bubnjevilupaju negdje – nego da je njegova vlastita glava bubanj koji netko

udara iz sve snage. Sve vene na glavi su mu nabrekle. Kada je Erethor to vidio glasno reĉe: "Aranoxe! Pokušaj prikriti svoju moć nekako!Priguši je! Garetov mali je isti kao i on kad je rijeĉ o vampirima!"

Kalahad osjeti kako mu postaj lakše – sada su ponovno bubnjali

udaljeni bubnjevi, još uvijek bili glasni, vrlo glasni.

Misli su mu i dalje pucale. Ali uspijevao je da ih zadrţi nekovrijeme – opirao se tome. Borio se protiv toga.

Bubnjanje se stišalo još više – Kalahad je gotovo preuzeo kontrolu

nad sobom. Ĉuo je to bubnjanje, ali sada je to više bilo kao nekokucan je. Vrlo prigušeno – smetalo je ali nije bilo bolno.

Kalahad stade na svoje noge. Otvorio je oĉi i saĉekao da mu se oĉi priviknu na mrak. Nije vidio Aranoxa. Ali je vidio da se nešto miĉetamo u sjeni ispod stepenica. "Aranox?", upita Kalahad. Iskoraĉio je

naprijed.

Karisa je zinula sva u zaprepaštenju. Bila je blijeda i uplašena.

Htjela je otići odavde, ušuškati se u topao krevet i zaspati – zaboravitina sve to.

Balthazar Thor se sakrivao iza Erethora – bojao se crnog stvora

stoje ĉuĉao tamo u sjeni. "PriĊi bliţe...", zaĉu se šapat – glas je bio slabašan, iznemogao. "DoĊi da se upoznamo", reĉe mu lik u sjeni a potom se hrapavo

nakašlja. "Prilazim, izaĊi samo malo tako da i ja vidim tebe!" Kalahad zaĉuje

struganje kao da se netko vuĉe po podu. Netko se stvarno vukao po podu – pred njim izroni slabašna,

mršava figura neĉega stoje davno, prije sedam godina prestalo bitiĉovjek.

Stvor bješe umotan u crnu pelerinu – vidno je drhtao od hladnoće.Lice mu bješe mršavo i bijelo. Kosti na njemu jasno vidljive. Oĉiupale i tamne. Ispod njih su bila vidljiva dva tamna polumjeseca –

vjerojatno od neispavanosti i iscrpljenosti. Aranoxova koţa je bila



opuštena, naborana na ĉelu. Usne bjehu tanašne i svijetle. Beţivotne. Preko lica je padao jedan pramen duge, sive kose. Kalahad je

gledao u to ĉudno lice dugo vremena. Stvorenje je piljilo u njega.

Napokon, Aranox razvuĉe osmijeh: "Imaš oĉev nos." Taj osmijeh je totalno mijenjao ukupni dojam lica – sada je

izgledalo ţivlje, opuštenije. Sretnije. No takoĊer je davalo i podsvjesno upozorenje – dva šiljata zuba su stršila van, zlobno sezacaklivši.

"Pomozi mi da ustanem!", reĉe Aranox. Kalahad mu pruţi ruku astvor ju prihvati ĉvrstim stiskom. "Ehhh", uzdahnu on dok se dizao nakoljeno, a onda se uspravivši na noge. Sada je Aranox izgledao daleko

ĉvršće. Bio je vrlo visok – dva metra najmanje. Imao je vrlo duge

noge, a ruke je drţao zgurene ispod pelerine. No ipak, njegova

pogrbljenost je pokazivala iskrenu nemoć – umor, glad i mentalna

napetost gaje iscrpila.

"Ja sam Aranox. Nekadašnji aratar, prijatelj tvog oca još izdjetinjstva", reĉe on.

"Znam", promuca Kalahad. Nije se osjećao dobro – ovakva blizina

vampira mu je uistinu škodila – oni bubnjevi su bili aktivni i dalje.Oĉito Aranox nije mogao prikriti svoju prirodu u potpunosti .

Ĉinjenica da je vampir će zauvijek biti jasna ljudima kao što jeKalahad.

"Kako se osjećaš?", upita ga Kalahad. Aranox ga pogleda tuţnim pogledom pa reĉe: "Sjećam se i boljih

dana." Onda se opet nasmiješi. Karisa priĊe bliţe. I Erethor je prilazio. "Uistinu je onakav kako si ga i opisao, Eri", reĉe Aranox, gledajući

ĉas u Erethora ĉas u Kalahada. "Tvoj bi otac bio ponosan da te sadavidi", reĉe Aranox a onda se nakašlja.

"Vidio me je već!", reĉe Kalahad, nesvjestan ĉinjenice da oni nisudijelili njegove snove – da oni ne znaju za Zagrobni ţivot. Bar neonako kako on zna.

"Kako to?" ,upita Aranox.

"Duga priĉa. Vidio sam ga onda kada sam bio na samrti. A i u





ne sruši na zemlju. Noge su mu drhtale. Kalahad se pitao, je li tomoţda gluma. Ako jest, onda je vrlo dobra. No ne i nemoguća.

Stegnuo je dršku maĉa. "Polako, sine!" , reĉe Erethor.

"Iskren sam, momĉe. Pogledaj u kakvom sam stanju. Jedva stojimna nogama!

Nisam ništa jeo već tri dana! I ne mislim na krv! Mislim na obiĉnu,ljudsku hranu – komad kruha i tanjur juhe! I da jesam ĉudovištesposobno da ubije dijete, jednostavno ne bi mogao to uraditi – preslab

sam!"

Odjednom mu Karisa stavi ruku na rame i došapnu: "Mislim dagovori istinu. Pogledaj mu oĉi Kal – on plaĉe!"

Crne tamne oĉi su polagano puštale suze koje su neprimjetno tekleniz košĉate, suhe obraze.

"Vjerujem ti", reĉe Kalahad. Postao je svjestan daje to taj detalj

koji mu je nedostajao.

"No tko ili što je onda ubilo Abigail i Belindu!?", upita Karisa. "Nemam pojma", reĉe Aranox, a onda mu pogled zastade na

blijedoj osobi nasred sobe – doktoru Balthazaru. "Tko ste vi?", upita

Aranox.Balthazar nije odgovarao. Strah ga je stisnuo toliko jako daje mislio

kako će se srušiti mrtav. "To je Balthazar Thor. On će pripraviti lijek. Imamo sve sastojke.

Izdrţi još jedan dan. Sve će biti gotovo za samo jedan dan", reĉeErethor ĉvrsto i glasno, glasom nekoga kome se tok bitke okrenuo u

korist.

"Ti si, znaĉi", potom se nakašlja najglasnije do sada

zvuĉalo je kao da mu netko reţe pluća, "...slavni doktor Thor.Recite, doktore, hoće li taj lijek raditi? Ali ono, stvarno raditi?", upitaAranox.

"Trebao bi", natjera se Balthazar da to kaţe. "Pripremite i neki otrov za svaki sluĉaj doktore. Za sluĉaj da lijek

ne uspije..."

Balthazar ovaj puta ne reĉe ništa – samo je gledao u njega.

"Reci mi, Kale", okrenu se Aranox prema Kalahadu. "Odkud ti u



Velveronu?"

"Nisam imao kamo poslije Etrona. Ali pokupio me je princ. Valjda.

Ne sjećam ga se baš najbolje. Platio mi školovanje ovdje."

"Da. To mi je rekao i Erethor. Samo, ima jedan detalj koji ti neznaš."

Kalahad ga pogleda zainteresirano: "Koji?"

"Velveron nije platio princ. Nego Erethor i Hernanda ili tako

nekako – ravnateljica ovog mjesta", reĉe Aranox uz blijedi smiješak. "Kako je to moguće?", upita Kalahad. "Pusti ga – vidiš da priĉa gluposti!", reĉe Erethor. "Nisu gluposti! Reci djeĉaku istinu! Neka se ne zahvaljuje princu

bez razloga. Neka zna pravu istinu. Moţda će ti tako i vjerovati maloviše" U Aranoxovom glasu se osjetila neka vatra.

Karisa je gledala zbunjeno ali zainteresirano. Kalahad isto.

Erethor stade objašnjavati: "One noći kada si došao, ĉuo sam danam je stigao neki Lord Er win. Nisam se baš usudio previše oko toga.Ĉesto imamo vaţne goste ovdje u Velveronu. Posvjedoĉio si tomumnogo puta u ovim godinama. Dakle, nastavio sam veĉerati. Jedino

interesantno u vezi tog njegovog dolaska je bio jedan djeĉak kojeg jenavodno doveo u Velveron. Nešto je razgovarao s Mirandom.

Ţelio ju je nagovoriti da djeĉaka iskoristi kao slugu ili ĉistaĉa staja.Kroz njihovu prepirku, shvatio sam daje djeĉak trebao biti upisan uVelveron, no Lordu se nikako nije sviĊala ideja da djeĉak ide na pravunastavu. Uporno je navaljivao da od djeĉaka napravimo slugu.Miranda mu je uporno govorila kako ne trebamo sluge, i da za to sluţesentineli. Lord Erwin se zakleo da taj djeĉak neće ići u školu jer on nevrijedi 1000 zlatnika.

SvaĊa me je zainteresirala pa sam pitao Mirandu o kojem je

djeĉaku rijeĉ, a ona mi je rekla da je u pitanju neki Jorsoran. Pitao sam je da li je moţda u srodstvu s Jorsoranom kao Velveronom

Jorsoranom, a ona je samo odmahnula glavom i rekla da ne zna. Pitao

sam se da li je moguće da je to Garetov sin. Selevin nas je oboje

potom odveo do tebe. Sjedio si za stolom kuće Soran. Pored neke vile.



Prepoznao sam Gareta u tebi istog trena. Imao si njegove kretnje na

neki naĉin. Pitao sam Mirandu što planira da uradi. Hoće li te ostavitiu školi? Odgovorila je da nema sredstava za tebe. Bila su to teške

godine za Velveron. Zbog rata. To se lako moglo prebiti o tvoja leĊa,iako si moţda Velveronov praunuk. Veliko moţda. No ja sam nekakoznao da si ti Garetov sin. Odmah sam joj rekao da ću ja platiti za tvoje

školovanje. Miranda je ponudila da podijelimo trošak. Odluĉila je izosobnih sredstava platiti 400 zlatnika za tebe. Imala je sumnje da ti

jesi u vezi s Velveronom. Ja sam dao dodatnih 600 zlatnika i tako si

ostao u školi, usprkos onom Lordu koji se preţderavao i postao bogatiji za 1000 zlatnika. Slušao je naš razgovor, stalno ponavljajućisebi u bradu – 'Glupe budale'. Nemam pojma zašto, ali nije te volio.Ubrzo je Lord Erwin otišao, a ti si nam ostao na skrbi. Ja i Mirandasmo se skrbili o tebi sve dok nisi krenuo u školu, a tek onda smouloţili onih 1000 zlata koje si trebao za upis. Dalje znaš i sam. Ĉuosam daje onaj Lord još ţiv. Prokleti stvor", doda na kraju Erethor.

Kalahad je bio iznenaĊen. Nikada nije niti posumnjao da je Erethor

bio njegov anĊeo ĉuvar. A i Miranda. Svo je vrijeme mislio kako je princ bio njegov anĊeo ĉuvar, što u neku ruku i jest bio, jer je ipak daonovac za Kalahada. No nije znao za pravu istinu. Ĉovjeĉe, nije nitinagaĊao.

"Tko je ova lijepa djevojka?", upita Aranox.

"Karisa", reĉe Kalahad. "Moja najbolja prijateljica". "Zdravo!", mahnu ona Aranoxu.

Aranox koraknu jednom, sada se opet odrţavajući na vlastitim

nogama, i pruţi Karisi ruku. Rukovaše se. "Oboje su tvoji uĉenici?", upita Aranox. "Jesu", reĉe Erethor. "Hoćemo li ići skoro?", upita Karisa. "Moţda je Miranda vani

završila? Nemamo puno vremena." "U pravu je", podrţa je Kalahad. "Dobro. Idemo onda", reĉe Erethor. "Veĉeras ću ti pokušati donijeti

nešto hrane, Arke. Drţi se. Uspjet ćemo."

Kalahad tek sada primijeti kako je ono grozno bubnjanje u



potpunosti utihnulo. Jednostavno se naviknuo na njega.

Erethor pomoţe Aranoxu da ode leći nazad u sjenu. Poput nekog prosjaka, koji hoda pomoću drvenog štapa, tako je i

Aranox odgegao nazad u svoju hladnu i vlaţnu postelju. Legao jeunutra i zaklopio oĉi. Nitko ga nije mogao vidjeti, ali su nekako znalidaje zaklopio oĉi.

"Hajde!", pozva ih Erethor i krenu uz stepenice.

Ekipa se skupi i krene uz stepenice, nazad prema vrhu.

"Znate što? Upoznavanje s Aranoxom me nije nimalo smirilo.

Naprotiv, sada sam još nemirniji. Da je on ubio Belindu i Abigail,znao bih da ću doći na kraj ubojstvima tako što ću se otarasiti njega. No sada... Nemam pojma tko bi mogao biti ubojica. Da lije uopće u pitanju vampir?!"

"Mora biti", reĉe Karisa.

Kalahad reĉe: "Nisam više pretjerano siguran. Uopće ne mora bitivampir. Neznam... moram razmisliti o tome.

No opet...", naglo stiša glas. "...moţda Aranox glumi, Erethore.

Moţda izigrava i tebe i mene. Sada ĉeka lijek, a onda će biti

slobodan.""To ne sliĉi na Aranoxa!", reĉe Erethor glasno. Kalahad mu dade znak da bude tiši, a onda reĉe:"Ne! Ne mora

znaĉiti, no nije nemoguće. Moţda se promijenio. ViĊali ste ga vrlorijetko. I sam si rekao da je pomogao onom šamanu da zavlada plemenom tako što je pobio sve koji su im smetali. Moţda je..."

"Moţda!", – reĉe Erethor glasnije nego prošli puta. Kalahad višenije htio ništa govoriti.

Sada su već bili nazad kod vrata. Kalahad je ponovno osjetio nekitajni zov – nešto gaje vuklo da ode još dva kata dalje, da dotakne izvor

te magije. Pogledao je Karisu – i njeno lice je ţudilo za istim. NoErethorova hladnoća ih je opominjala da takvo što nije moguće.

Erethor im jednostavno pokaza vrata. Svi izaĊoše a potom i on.Zatvorio je vrata. Prsten olabavi i ispadne na zemlju. Erethor ga

podigne i stavi na prst. Neko vrijeme je stajao zamišljen dok je snaţni

vjetar mrsio njihove kose. Vrijeme je bivalo sve gore i gore. Sunce je



već bilo odavno zašlo. Magiĉne baklje su već gorile. Karisu uhvatimala nelagoda – još jednu noć je trebalo preţivjeti – a niti ona nije bašvjerovala Aranoxu previše.

"Idemo... – reĉe Erethor.

LOVAC

U trenutku dok je Kalahad izlazio iz Velike kuće, Glenroy je većstajao vani. Vjetar je bio grozan. Mahnito je puhao i nije pokazivao

znakove stajanja. Naprotiv, izgledao je kao da će postati još jaĉi. Aoblaci što su dolazili bili su zastrašujući.

Vani je bilo mnoštvo uĉenika i još su navirali. Zvono je upornonastavljalo zvoniti. Glenroy je pogledom pokušavao pronaći Kalahadai Karisu, no njih još uvijek nije bilo. Svako malo je pogledavao prema

vratima njihove Velike Kuće. Odjednom primijeti Kalahada. Prilazio je grupi i izgledao je

popriliĉno zamišljeno. Što li mu je sad?, upita se Glenroy.Krenuo je prema njemu. Kalahad je stao pored Ornoxa. Nisu

razgovarali. Ornox mu samo nešto pokazao. Glenroy nije mogao

vidjeti što – ispred njega je upravo prošlo mnoštvo djevojaka. Dok se probio, Kalahada nije bilo. Nestao je.

Ornox je stajao sam.

"Hej", pozdravi ga Glenroy. "Šta ima novo, Glen?", u pita Ornox.

"Gdje je otišao Kalahad? Uĉinilo mi se da sam ga maloprije vidioovdje, pored tebe."

"Bio je ovdje", reĉe Ornox. "Ali otišao je nazad u Veliku kuću.Onaj doktor Balthazar je tamo otišao. Stari ljigavac je izgledaosumnjivo."

"Hvala!", reĉe Glenroy, i krenu prema k ući Erdos. No kada je stao pred vrata, sjetio se da nema prsten-kljuĉa.

Okrenuo se i vratio se nazad odmahujući glavom.

Miranda je govorila: "...koliko god to bude potrebno. Vi se nemojte



izlagati nepotrebnoj opasnosti! Pustite nas, profesore, da riješimo ovaj

problem. Ovo stanje je uistinu opasno i neuobiĉajeno za Velveron – nikada prije nismo unutar naših zidina imali neko stvorenje kao što je

vampir. I potrudit ćemo se da nam ovo bude posljednji put da pruţamo dom takvom stvorenju. Opet ponavljam – ne hodajte noću! Nikada! Nemojte nigdje ići sami! Uvijek budite u grupama! I nemojtese praviti herojima! Još uvijek nije vrijeme za to – pustite nama

profesorima i seniorima da se nosimo s time. Vi se samo brinite za

vlastitu sigurnost. Moram vam reći da, zbog ovih posebnih okolnosti,

moram ukinuti zlatno pravilo broj tri, a to je zabrana nošenja oruţja.Dakle, svi od sada imate pravo nositi oruţje – sve vrijeme. Štoviše,naredila sam sentinelima da otvore oruţarnicu i raspodjele oruţje pokućama. Sve što imamo biti će vam raspodijeljeno još veĉeras. Nekasvatko uzme ono što njemu odgovara. Vi najbolje znate u ĉemu stedobri. Molim vas da ne uzimate više oruţja odjednom, jer nemamodovoljno za sve. TakoĊer, oni koji već imaju oruţje mogli bi razmislitio tome da ne uzimaju još jedno ako baš ne moraju. I znajte – kada

uzmete to oruţje u ruke na vas pada velika odgovornost kojoj ste,

nadam se, dorasli... Molim vas po treći puta veĉeras, nemojte paniĉariti! To će vas dovesti u velike probleme. Profesori će ostati budni cijelu noć i patrolirat će po Velikim kućama. TakoĊer samnaredila da se osposobi još dvadesetšest sentinela koji su drţani urezervi. Tako da će ih od sutra biti mnogo više. Moram napomenuti još..." – zaĉu se jak tresak – vrata Velverona se zalupiše svom

snagom. Potom se zaĉuje jaka eksplozija i metalni urlik jednog odsentinela – komadi njegova oklopa bili su razbacani u širokom krugu,

dok se iz njih dizao dim koji bješe brzo odnesen snaţnim vjetrom. Navratima je stajala neka osoba. Bio je to visoki muškarac, licasakrivenog ispod neprirodno crne kukuljice. Prije nego je itko shvatio

o ĉemu je rijeĉ, on napravi nekoliko koraka i krene prema skupini.Hodao je polako i samouvjereno. Nije podizao kapuljaĉu. Ĉim jestigao do skupine, ona se poĉne sklanjati sa stranĉevog puta. Pošto jesunce zašlo, sjena koju je ĉinila njegova kapuljaĉa bacala je

neprobojan zid misterije na njegovo lice – nitko nije vidio kako



izgleda.

Koraci mu bijahu glasni i ĉvrsti – odjekivali su snaţno. "Tko ste vi?", upita Miranda.

Glenroy primijeti kako Ornox hvata dršku svog maĉa. Stranac neodgovori. Otišao je pravo do Mirande. Stao je ispred nje. Njegoveĉizme su odavale neki ĉudan osjećaj jeze – bile su ukrašene urezanimslikama kostiju. Izgledale su kao da se na njima hvata led.

Glenroy i Ornox su se probijali bliţe strancu – morali su ga vidjeti

bolje – a Ornox je ţelio biti blizu ako doĊe do nevolje. Miranda je jasno vidjela par mrkih oĉiju kada je podignuo glavu.

Stranac skine kapuljaĉu, a bijela kosa se razlije niz njegova ramena.

"GospoĊo, ime mi je Eromar", reĉe on a glas mu je bio profinjen iugodan. Izgledao je popriliĉno staro ali zato ništa manje opasno. Prekolica je imao oţiljak koji je izgledao vrlo svjeţ. "Što ovo treba znaĉiti!?Upasti ovako na prostor Velverona i uništavati Sentinele!?", bijesno ćeMiranda. Svima je nekako izgledala opasnije. Njen glas je zvuĉaozastrašujuće – kao da to više nije ona. Glenroy primijeti kako su joj se

vrhovi prstiju zaţarili bijelom svjetlošću. Znao je da u pripravnosti

drţi neku razarajuću magiju. Nije joj se sviĊao stranac. "Vaš sentinel me nije ţelio pustiti unutra. Platio je cijenu. Ja samlovac na vampire moja damo, a znam da imate problema s kojima bih

se mogao pozabaviti", Eromar će hladno. "Nikada nisam ĉula za vas. Kako vi znate za naše probleme? Ni mi

nismo u potpunosti utvrd.

"Jednostavno znam. Slijedim jednog prema ovamo jedno duţevrijeme. Još od Songorna. Utekao mi je ovdje, u vašim zidinama.

Imam jedan stari dug prema njemu. Prokleto kopile mi izmiĉe predugovremena. Krajnje je vrijeme bilo da napravi neku grešku i posustane.Kao što je i napravio. I sada sam ga stigao", stranac se zlobnonasmiješi. Bilo je neĉega hladnog, gotovo luĊaĉkog u tom osmijehu.Ostavljao je dojam opasnosti.

Glenroy primijeti kako stranac drţi ogroman maĉ dolje ispod pelerine. Drţao ga je ĉvrsto. Preĉvrsto. Sigurno je i sam primijetio da

mu nitko ne ţeli dobrodošlicu ovdje, a pogotovo Miranda.



"U tom sluĉaju, mi doista imamo jedan problem. Izgleda daje tajvampir kojega traţite doista našao dom ovd je u Velveronu. Ako ga se

riješite, bit ćemo vam zahvalni."

Eromar se nasmije: "Moje usluge nisu besplatne. Hoću 700 zlatnika – unaprijed. Poslije posla, još 300."

Miranda se iznenadi no odgovori brzo: "Zar niste upravo rekli da

imate stari dug za riješiti s njime?!"

Eromar pogleda u zemlju a iz dţepa izvadi nekakvu cigaretu izapali je praveći malenu vatrenu kuglu u vrhovima prstiju.

"Gospo", povuĉe dim, "nije na odmet da spojim uţitak s poslom. I ja trebam od neĉega ţivjeti", ispusti obilan oblak dima Mir andi ravno

u lice.

Miranda rukom odmahnu dim, a onda mu reĉe: "Ne. Ne dolazi uobzir. To ne košta toliko. Nisi ti tako dobar. Moţemo se i sami pobrinuti za taj problem ako je cijena tolika."

Eromar se nakezi: "Naravno. No što ako neki od vaših profesora pogine? Ili još gore, ako bude zaraţen? Mislim, znam ja da ste visvemoćni aratari, no sumnjam da ste dorasli jednom starom vampiru.

Pogotovo kada ga neki profesori podrţavaju", reĉe Eromar i raskesi sea onda povuĉe jedan dugaĉak dim. "Kako misliš profesori!?", upita Miranda vrlo oprezno.

"Svaka informacija ima svoju cijenu. 150 zlatnika recimo."

"Laţeš!", uzvrati mu Miranda. "Vidim da vam zlato oĉito pravi neki problem. Zato ću vam

smanjiti cijenu posla za, recimo, 300 zlatnika? A kao gratis ću vamdati i tu informaciju", opet povuĉe dim.

Miranda ga je gledala. Naposljetku reĉe: "Imamo mi dovoljno zlataovdje u Velveronu – samo ga ne ţelimo davati ološu poput tebe. Ako

ţeliš tog vampira, ubij ga. Od nas nećeš dobiti niti srebrnjaka a kamolizlatnika. Ako ti se to ne sviĊa, vrata su ti tamo", pokaza rukom uvrata, a prsti joj bijahu sjajniji nego prije – skoro da su iskre frcale iz

njih. "Velveron se moţe brinuti za sebe."

Eromar se uozbilji. Bacio je dopola popušenu cigaretu na zemlju i

zdrobio je nogom. "Dobro. Kako god vi ţelite. Ne morate plaćati. Ja



ću ostati ovdje svejedno. Ulovit ću ga, eventualno. No neću se ţuriti.Kroz noć dvije, kada ga ne uspijete pronaći, iako će ostavljati krvavtrag, i kada shvatite ozbiljnost ovoga, obratit ćete mi se. Nego, kol iko

košta soba u ovoj rupi?" Iako je njegov glas bio hladan i na neki naĉin dobroćudan, rijeĉi

koje je govorio nisu odavale niti trunku saţaljenja – niti mrvicu

suosjećanja s djecom u Velveronu. "Ako ţelite biti gost, sobu ćemo vam dati besplatno. Tamo će vas

otpratiti jedan od profesora. Nego, niste li malo prestari da budete

lovac na vampire?", upita Miranda.

"Nikako. Ja i nisam toliko star gospoĊo. Imam tek ĉetrdesetšestgodina. No stres valjda uĉini svoje. Nazovite to profesionalnomdeformacijom",odgovori Eromar popriliĉno veselim tonom.

"Hajde, neka mi netko pokaţe moju sobu. Popriliĉno sam umoran. Nisam spavao dvije noći. Pa sam malo... mrzovoljan", reĉe on inamignu Mirandi. Bilo je nekog veselja u njegovu glasu.

Miranda je opustila magiju iz svoje ruke. Naizgled se smirila.

Kimnula je glavom profesorici Luni da Eromaru pokaţe njegovu sobu.

"Smjesti ga u toranj za novake", reĉe joj Miranda. "Vidimo se sutra, gospoĊo", reĉe Eromar i nabije pelerinu nazad naglavu.

"Još nešto, gospo", okrenu se Eromar. " Nemojte me ometati sutra.

Ţelim se dobro naspavati. Moram nadoknaditi izgubljeno." Okrenuo

se i nastavio hodati za Lunom.

"Sunce je zašlo. Saĉekajte malo samo dok ne doĊu sentineli. Kada

dobijete oruţje, vratite se u svoje Velike kuće. I ne izlazite!", reĉe

Miranda i ode prema zbornici."Ne sviĊa mi se", reĉe Ornox. Glenroy zamišljeno odmahnu glavom pa reĉe: "Nikome se ne sviĊa

ĉini se."

I doista, većina je šapatom ogovarala pridošlicu. Malo ih je sadaobraćalo paţnju na sentinele koji su nosili velika platna prepuna

oruţja.

Njih desetorica su nosili ĉetiri platna, velika i teška. Stali su nasred



gomile koja se razmakla kako bi oni prošli. Spustili su platna i raširiliih. Tu su bile gomile oruţja. Bilo je na stotine maĉeva, bodeţa, ţezla,štitova, lukova i strijela, samostrijela, koplja i sjekira svih veliĉina. I

svako je oruţje (osim koplja i ţezla) imalo futrolu preko oštrice.Uĉenici se odmah skupiše oko sentinela koji su im pruţali oruţje.Mnogi su sami dograbili vlastito. Profesori su odmah prišli i napravili

red. Poredali su uĉenike u dvije grupe i svi su prilazili su po troje uredu. Glenroy je stajao pored Ornoxa koji je takoĊer ţelio oruţje, iako je imao maĉ u rukama. Smatrao je da njegov maĉ nije dovoljno dobar.

Kada su Glen i Ornox došli na red, sentinel ih upita: "Kakvo oruţjeţelite?" Plaviĉasti dim unutar njegove kacige formirao je oblik lica, paĉak i oĉiju koje su treptale.

"Meni daj onu veliku sjekiru!", reĉe Ornox i pokaţe na veliku, patuljaĉku sjekiru s dvije oštrice. Bila je izrezbarena ĉistim zlatom.

Na patuljaĉkom pismu je na njoj bilo urezano – "Strigil", stoje bilo

prezime jednog od najvećih i najboljih proizvoĊaĉa oruţja na cijelojSaradriji. Ornox nije znao patuljaĉki, no u sjećanje je sebi urezao tajfamozni zaštitni znak koji je vidio u jednoj od knjiga.

Sentinel podiţe sjekiru i preda ju Ornoxu. "Ova je vrijedna. Pazi jedobro."

"Što ćeš ti?", upita Glenroyja drugi sentinel.

"Meni daj ono ţezlo tamo. Ono bijelo! S plavom vrpcom!",uzbuĊeno će Glenroy. On je znao da su magiĉna ţezla oznaĉenavrpcama kao simboliĉnim pokazateljima koju vrstu magije nosi ţezlo.Plava vrpca je oznaĉavala proširenje mane. Kada bi Glenroy imao ovo

ţezlo, vjerojatno bi imao dovoljno moći da koristi neku od jaĉih

magija koje je krišom uĉio iz knjiga jednog od seniora."Izvoli", reĉe sentinel i da mu ţezlo. Takvih je bilo na desetine.

Bilo je i onih povezanih ţutom vrpcom, pa crvenom, zelenom,naranĉastom, smeĊom, bijelom... Bilo je onih bez vrpci, a i onih sdvije ili tri vrpce na sebi, samo što ih Glenroy nije uoĉio na vrijeme.

"Gdje li je Kalahad?", upita Ornox. "Njemu i Karisi bi dobro došloneko oruţje. Ovdje ima dobrih bodeţa koje bi Karisa mogla..."

"Ne zadrţavajte red!", upozori ih sentinel – "Ima još mnogo



uĉenika iza vas. Molimo vas da produţite."

On i Glenroy se maknuše iz skupine. Ornox je cijelo vrijeme prolazio prstom po vrhu oštrice dok je Glenroy uporno okretao ţezlo i

divio se njegovoj ljepoti. "Na neki naĉin se i osjećam moćnije", rekao je Glenroy. I stvarno je bilo tako. Od kako je drţao ovo ţez lo u

rukama, njegova snaga je znatno povećala Glenroyeve zalihe mane.

Glenroy je osjećao kao daje oko njega neki balon. I sve što je bilo utom balonu je mogao jasno opipati snagom uma. Osjećaj koji jeGlenroy doţivljavao bio je sliĉan onomu, kada smo dugo u zatvoreni

kući pa nakon toga izaĊemo u veliko prostranstvo. Zadivljeni smoširinom i slobodom.

Ornox je opet bio zaljubljen u svoju sjekiru. Već je razmišljaokakvo će joj ime nadjenuti. Ponosno ju je gledao još neko vrijeme, aonda je ponosno prebacio preko leĊa. S njom je izgledao starije imoćnije. Ornox je bio svjestan da takvo oruţje stoji najmanje 5000zlatnika. Gledao je u svoj maĉ od tridesetosam zlatnika, što ga jekupio prošle godine od jednog seniora, i slatko se nasmijao.

SUMNJA

"Vjeruješ li sad da Aranox nije poĉinio ta ubojstva?", upita Erethor. "Aranox je dobar. Vidim to u njegovoj duši... ali...", zastade

Kalahad.

Erethor je šutio. Upravo su ulazili u Veliku dvoranu. "Ja ga

poznajem dugo vremena. Znam da Aranox ne bi uradio takvo što. Alishvaćam tvoju zabrinutost. Vjerojatno bi i ja imao iste sumnje. Dat ćuti neko vrijeme da razmisliš o ovome. Ali molim te da to ne prijavljuješ..."

Erethor se skameni. U dvorani je bio još netko – dvije osobe.

Prema njima je hodala profesorica Luna a iza nje je stupao neki

zakukuljeni lik. Erethor ušuti istog trena i pogleda u njih dvoje.

Profesorica Luna im je prilazila.



"Zašto niste vani s ostalima? Uskoro će stići sentineli s oruţjima.Uzmite i vi sebi nešto. Moţe vam zatrebati."

"Da. Moţe i vjerojatno hoće", dobaci Eromar.

Erethor nije govorio ništa Eromaru. Ponašao se kao da ga i nema.Luni je rekao: "Odvest ću ih van za koji trenutak. Prvo moraju završitirazgovor s Balthazarom. Vidite", pribliţi joj se na uho i šapnu:"Trebali su mu pomoći oko jednog poslića, no nisu postigli ništa.Samo su, ĉini se, napravili štete. Naţivcirali su doktora", nasmiješi jojse. "Sada ih ja vadim iz problema. Ĉini se da je doktor Thor ovamoizgubio neki prsten. Ako netko od uĉenika pronaĊe kakav srebrni prsten s plavim di jamantićem na sebi, neka ga odnese Balthazaru.Moţe li?"

Profesorica Luna se nagne u stranu i pogleda Karisu i Kalahada

koji su je promatrali.

"Dobro. Reći ću svojim uĉenicima. Kasnije. Sada moram odvestinašeg gosta gore u toranj za pridošlice."

Eromar je za to vrijeme palio još jednu cigaretu. Imao ih je popriliĉno. Povukao je obilno, a onda ispustio jedan gust i smrdljiv

oblak dima."Dobro onda", reĉe Erethor i nastavi dalje a ostalo troje gaje

slijedilo.

Krenuli su van, no stali su odmah do vrata. Balthazar je bio

umoran. Njegova šepava noga gaje boljela. Bio je preumoran.

"Erethore, ja ne idem van. Odoh u krevet – moram odmoriti. Bilje sam

ostavio kod tebe, pa mi ga donesi veĉeras ili ga pošalji po nekome."

"Dobro. Hoćeš li moći do sobe?", ljubazno će Erethor.

"Nisam baš toliko nesposoban", nasmije se, više za sebe nego zanjih i odšepesa prema svojim odajama.

"Kao što rekoh maloprije", Erethor ponovno poĉne šaptati, "molim

vas da ne prijavljujete ovo Mirandi. Ona bi, u ime sigurnosti

Velverona, ubila Ar anoxa bez razmišljanja. Ja vam kaţem, rado ćustaviti vlastiti ţivot na kocku kada je rijeĉ o Aranoxu. A ako je stvarnoon bio kriv za ubojstva, ubit ću ga osobno. A onda i sebe."

"Tiše", opomene ih Karisa. Netko je dolazio.



Kroz vrata uĊe Miranda. Izgledala je popriliĉno zamišljeno. Nijeniti obraćala pozornost na Erethora, Karisu i Kalahada.

No kada je prošla nekoliko koraka od njih, ukopala se na mjestu. I

ne okrećući se, upitala ih je: "Što vas troje mutite ovamo? Zašto neuzimate oruţje vani, kao i ostali?"

Samo je nagnula glavu u lijevo, kao znak da ih sluša. "Pomagali smo doktoru Thoru oko jednog problemĉića koji mu je

iskrsnuo. Ĉini se da je izgubio nekakav prsten. Magiĉni prsten. Izaduţio je Kalahada i Karisu da ga pronaĊu. A pošto sam ja glavakuće Erdos, ja ih tr ebam paziti", reĉe joj Erethor.

"Mislim da je sigurnost vaţnija od nekog besmislenog prstena, zar ne Erethore? Ĉini se da gubiš oštrinu koju si nekada imao. Trgni semomĉe. Trebaš mi naoštren. Najoštriji što moţeš biti." Nastavila je put prema zbornici kao da se ništa nije ni dogodilo.

"Štoje njoj?", upita Karisa. Miranda joj nije izgledala uobiĉajeno.Bila je vrlo uznemirena. Gruba na neki naĉin.

"Veliki teret je na njenim leĊima. Ona odgovara za sve što sedogaĊa u Velveronu. To je teška odgovornost i poloţaj na koji se ne

dolazi lako. Niti s prevelikom voljom. No na neki naĉin, osoba nanjenom poloţaju upravlja mnogoĉime u Saradriji. Mirandin glas nosiznaĉajnu teţinu i kod samog Cara", pojasni im Erethor. "No velika jeto odgovornost. Moţda i prevelika za jednu osobu."

Karisa je virila kroz vrata. "Hej! Oni napolju uzimaju oruţje!Idemo i mi!"

Kalahad pogleda kroz vrata. Dvorište je bilo prepuno uĉenika svihuzrasta i svi su se naguravali oko nekoliko platna što su bili razastrti po podu i gomile oruţja na njima.

Profesori su postrojavali uĉenike u grupe. "Eno Ornoxa iGlenroy ja!", povika Kalahad. "Idite i vi! Uzmite nešto za sebe. Moţevam trebati", reĉe Erethor s trunkom sumnje u glasu. On je znao da taobiĉna oruţja mogu posluţiti u bor bi s vampirima, no da bi bili

uspješni, potrebna su srebrna oruţja, a takvih nije bilo mnogo. Bar neu Velveronu. "Pokušajte uzeti nešto od srebra – ono šteti vampirima",

dobaci on Kalahadu i Karisi dok su koraĉali prema oruţju.



Nisu pokazali znakove da su ga ĉuli. Erethor i sam krene van tenastavi prema svom uredu. Odluĉio je odnijeti ono bilje Balthazaru jošsada, dok su guţve još uvijek male. Kroz petnaestak minuta će sve

vrvjeti uĉenicima koji će se smještati nazad u svoje sobe. Mora preduhitriti tu guţvu.

Kalahad je pogledom pratio Glenroyja i Ornoxa kako uzimaju

oruţja i oĉito zadovoljni odlaze od grupe. Njih dvoje se ubaciše iza profesora, na što se Elenil, koji je tamo sve nadgledao pobuni: "Zaštone bi stao u red kao i ostali?", upita on Kalahada.

"Nema razlike. Ovako ćemo brţe završiti. Što manje provedemovani, to će biti bolje. Dobaci mi kakav srebrni maĉ, ako moţeš."

"A meni bodeţe!", dobaci Karisa. Elenil ih je s oklijevanjem gledao neko vrijeme a onda je neko

vrijeme pogledom probirao što bi im mogao dati. Za to vrijeme je

Kalahad uoĉio prekrasan bodeţ ĉija je oštrica isijavala plavetnosvjetlo. Izgledao mu je magiĉno. "Moţeš li joj dati onaj?", upitaKalahad. Elenil se sagne da ga uzme, no u isti mah gaje dohvatila još jedna ruka. Bio je to neki mladi arden, vitak i nizak. Elenil gaje neko

vrijeme gledao, a onda mladić popusti i poĊe uzeti drugi bodeţ. Kalahad se mogao zakleti da su njih dvojica nešto razgovarali – umom, kao što se dogaĊalo i prije. "Dodaj mi i onaj tamo!", prstom pokaza Karisa na jedan bijeli bodeţ. Bio je od ĉelika, ali prevuĉensrebrom.

Elenil ga dohvati dok su drugi uĉenici preko puta njih gledali popriliĉno uvrijeĊeno – otkud pravo Kalahadu da ide preko reda i

uzima ono što je lako moglo biti njihovo? Onaj Arden je izgledao

zadovoljno s oruţjem koje je dobio unatoĉ bodeţu koji je predaoElenilu. U mladićevim rukama se sada presijavao jedan drevni bodeţskovan od legura 18 razliĉitih materijala. Na njemu je pisalo

vilenjaĉkim runama Strigil, baš kao i kod Ornoxa. Karisa je do bila svoje bodeţe. U lijevoj ruci je drţala srebrni

bodeţ, a u drugoj magiĉni. Kako je magiĉni bodeţ legao u njene ruke,osjetila se znatno pametnijom, sposobnom da rješava teške zadatke i

da nauĉi mnogo toga.



Kao da je bodeţ na nju nekako prenosio znanje onih koji su ga

stvorili. Karisa je bila zahvalna na tom daru. Znala je da takav bodeţneće naći nigdje drugo. Jedino je Velveron imao tu skupu zbirku

rijetkog i nevjerojatno moćnog oruţja. Recimo, jedan Senior koji je pohaĊao kuću Endelon, sebi je prisvojio jedno iznimno staro i opasno

moćno ţezlo – ono koje je nosio drevni ĉarobnjak po imenu Terzar – isto ţezlo s kojim je spalio cijeli grad vilenjaka. To je ţezlo bilo oruţjekojim je jedna zla duša napravila velike rane Saradriji. Niti dodanašnjeg dana nije ta zla, tamna sjena spala s oruţja, iako je njegovvlasnik mrtav već 367 godina. Istog trena je profesor Benrog istrgnuoto moćno oruĊe uništenja iz mladićevih ruku ĉije su se oĉi već poĉelekrijesiti ĉim su shvatile što ima u rukama. Prekinut je još dok je tamna

sjena sa ţezla krenula stezati njegovo srce. Time je moţda izbjegnutakatastrofa. "Tko je, dovraga, naredio da se iznesu raritet“ izdera se

Benrog istog trena. Sentineli su ga glupavo odmjeravali. Nisu

razumjeli pitanje – njima je nareĊeno da iznesu oruţje iz oruţarnice – a rariteti su takoĊer oruţje – u ĉemu je onda problem?

Benrog krene probirati pojedina oruţja, koja su njegovom

iskusnom oku odavala sjaj veliĉine – oruţje koje je davalo do znanjada su njima rukovale legende iz prošlosti. Probrao je dva luka i ĉetiri bodeţa. Sve je to natovario na jednog sentinela. Potom je uzeo i jedanmaĉ koji je otkrio duboko ispod hrpe drugih.

S njim u rukama je uletio u gomilu te pronašao jednu djevojku koja je upravo odnosila još jedno ţezlo – takoĊer moćno i jako. Gotovo jojgaje oteo iz ruku.

"Što je njemu?", pitao je Kalahad dok je pokazivao jednu vilinskukatanu Elenilu. Nju je odabrao za sebe. Elenil mu kimnu glavom kao potvrdu da smije uzeti oruţje, a onda mu reĉe: "Ova glupa stvorenjasu iz oruţarnice povadila sva oruţja koja su mogla – ĉak i raritete kojedrţimo u Velveronu u ime sjećanja na velikane koji su potekli odavde.

Na mnoga od tih oruţja prešao je djelić neutaţivog duha njihovihvlasnika – i ta je sila na njima ostala do današnjeg dana. Ta oruţja nisuobiĉna – ona su opasna, naroĉito u pogrešnim rukama. A te r uke su

obiĉno neiskusne i preambiciozne. Takva oruţja nisu za uĉenike.



Osim toga, previše su vrijedna da bi bili dani bilo kome. Ta oruţjavrijede cijela bogatstva, Kalahade. No hajde sada! I ti, Karisa!

Zadrţavate me ovdje! Odmaknite se – nemate više što traţiti."

Iza njih je stajao Glenroy. Pored njega Ornox. Ĉekali su daKalahad i Karisa odaberu oruţje.

"Evo i nas", reĉe Karisa kad su prišli. "Što ste odabrali za sebe?", upita Ornox.

Kalahad podiţe lijepu, ţuto-srebrnu katanu, dok je Karisa

bezizraţajno pokazala svoje bodeţe. Glenroy ju oĉi zastaše na prelijepom magiĉnom bodeţu. Ornox je opet odmjeravao katanu koju ju je drţao Kalahad.

"Vidi ovo!", pohvali se Ornox i dohvati sjekiru što mu se klatila na

leĊima. Kalahad je bio zadivljen. "Sakrij to prije nego te neki od profesora uhvati! Mogli bi ti to oduzeti!", upozori ga Kalahad.

"Bolje da krenemo onda", reĉe Glenroy.

I njih ĉetvero krenuše prema malo udaljenijem kutku, podalje odgomile. Tamo su sjedili neko vrijeme. Kalahad i Karisa su, u potpunoj

tajnosti, šapućući, ispriĉali Ornoxu i Glenroy ju ono što se dogodilo

maloprije u Zapadnom tornju. Glenroy je bio zaprepašten, a Ornoxsamo iznenaĊen. Cijelo vrijeme su zapitkivali Kalahada da li ih on to

moţda zeza, no njegovo ozbiljno lice im je bio savršen dokaz da je svestoje rekao istina.

"Zakunite se svojim ţivotom da ovo nećete nikome reći!", naredio je Kalahad. "Kunem se svojim ţivotom, svojom ĉasti i ponosom da ćuĉuvati tajnu!", zakune se Ornox. Njegova rijeĉ je bila ozbiljna. Većinaciviliziranijih orkova radije bira smrt nego gaţenje rijeĉi. Tamna

stvorenja jesu, ali ĉast im vrijedi više od ţivota. Barem onima kojiţive uz jug Songorna.

"Naravno – kunem se na ţivot!", reĉe Glenroy, još uvijek iznenaĊen time što mu je Kalahad ispriĉao. Aranox? Erethor?Vampir? U Velveronu? Odmah je povezao sve – Eromar, lovac na

vampire, slijedio je nekog vampira još od Songorna? On traţiAranoxa!

"Kale, u Velveronu je lovac na vampire – Eronan ili tako nešto.



Kaţe da lovi jednog vampira još od Songorna. Ako je tako, onda jeAranox u opasnosti. Ali... moţda je tako i najbolje. Kale, Aranox jeubio već dva puta u Velveronu. Moţda bi..."

"Znao sam da ćeš to reći", prekine ga Kalahad mirnim glasom inastavi: "Moţda bi trebao sve reći Mirandi? Vjerojatno i bi. Trebao bi.Ali imam neki osjećaj da Aranox to moţda nije uradio. Sve govori da jest. I imam taj prokleti osjećaj duţnosti da kaţem ali... Erethor mezamolio. Zakleo mi se ţivotom da Aranox nije poĉinio ubojstva. Ja

mu nekako... vjerujem. Erethoru, a ne Aranoxu. Saĉekat ćemo jošneko vrijeme. Ako bude još napada, a nadam se da neće, idemo odmahdo Mirande. Nadam se da razumiješ zašto hoću šutnju o ovome, zasada. Moţda taj lijek i upali. Moţda Aranox postane ĉovjek imoţda..."

"To je jedan moţda previše, Kale", prekide ga Gelnrov. "Ni ja ne vjerujem Aranoxu – ali vjerujem Erethoru. Neznam zašto,

ali eto... vjerujem. Ipak, radi njega sam i ostao ovdje u Velveronu. A

Aranox bi mi moţda mogao reći nešto više o prošlosti i... neznam.Glava me boli. Moram o tome dobro razmisliti. Znam da kršim pravila

i da ugroţavam ţivote tako što šutim ali..." "Znam što misliš, Kale. Uz tebe smo. Ali prvi znak nevolje i..."

"Idemo kod Mirande istog ĉasa!", potvrdi Kalahad, kao da se

opravdava.

No to nije bilo opravdanje. U dvorcu je bio vampir. Pravi vampir – a ne jedan od onih koje je sretao u romanima. On je imao moćsprijeĉiti daljnja ubojstva – sve što treba uĉiniti je otići do Mirande ireći joj da je Erethor doveo Aranoxa i gdje je on. Miranda bi u tren

oka izletjela iz ureda, okupila sentinele i profesore te provalila uzapadni toranj. Aranox bi se povukao u sjenu no oni bi ga otkrili. Bilo

bi borbe. Netko bi moţda bio ranjen. Ali profesori bi bili dalekonadmoćniji. Aranox bi dobio nekoliko gadnih posjekotina. Pao bi.

Netko bi ga dokrajĉio. Ubojstvima bi bio kraj. No što ako je Erethor u pravu. Što ako Aranox nije ubijao. Ako je

stvarno nemoćan i slab? Ako se moţe kontrolirati? Onda samo treba

saĉekati neko vrijeme, dok lijek doktora Balthazara ne bude spreman.



Onda bi Aranox mogao ozdraviti, postati ĉovjek ponovno. No tko ili moţda bolje, što je ubijalo u Velveronu!?

"...Kale!? Kale!?", drmao gaje Gelnroy.

"Što je?", odazva se on vraćajući izgubljeni pogled nazad iobraćajući pozornost na Glenroyja.

"Izgubio si se. Kao da si u nekom svom svijetu. Što je bilo?" , upitaGlen.

"Ma ništa. Moramo ići. Hajde", reĉe on Karisi. Glenroy stegnu ono ţezlo i zabrinuto pogleda Kalahada. Nakon toga baci pogled na Zapadni toranj i tiho reĉe: "Vidimo se,

Kale. Vidimo se ujutro."

Ornox mu je mahnuo rukom a potom se pozdravio i s Glenroyem.

"Idemo, štreberu", pozva on Glenroyja. "Dobro, sirovino",odgovori Glenroy. Njih dvojica krenuše suprotno od Karise iKalahada.

Hodali su još neko vr ijeme, a onda Glenroy stane.

"Orne, vjeruješ li ti u Kalahadove odluke? Mislim, smatraš li da suuvijek ispravne?"

"Kakve to ima veze? Dali smo prisegu da ga nećemo izdati. Trebaosi o tome misliti prije nego si prisegao", odgovori mu Ornox.

"Valjda si u pravu... no opet mi nije u redu ovo. Mislio sam da je

Kalahad pametniji od ovoga. Mislim, znam da voli Erethora, ali...",

zastane.

"Ali dao si prisegu", ponovi Ornox ravnodušno kao i prije. "Valjda jesam. I sad mi nekako ţao...", nesigurno i tuţno reĉe

Glenroy.

"Nemoj da ti bude. Ja vjerujem Kalahadu. Ima on dobro srce. Napraviti će ono što bude trebalo", pojasni mu Ornox.

"Hvala, Orne", nasmiješi se Glenroy. "U pravu si. Dobar je

Kalahad. Sigurno će uraditi ono što bude ispravno. A ako ne moţe, mićemo mu pomoći", doda Glenroy.

"Vidimo se ujutro", reĉe Ornox te krenu prema vlastitoj Velikojkući.

"Ujutro onda", reĉe Glenroy te baci pogled na gomilu što je još



uvijek grabila oruţje. No nije ih bilo mnogo. Glenroy pretpostavi da

će to sve biti gotovo za nekih petnaest minuta.

Kalahad je s Karisom hodao prema vratima kuće Erdos u tišini.

Razbijao je glavu – iznova i iznova. Sve istim pitanjima.Karisa je gledala u njegovo blijedo lice. Bila je zabrinuta.

Najednom se pred njima stvori visoka bijela figura. "Što je bilo,

Kale? Izgledaš zabrinuto?", upita ga Aluvien. Kalahad podiţe glavu a osmijeh se probi kroz tmurnu masku koja

mu se odraţavala na licu. "Ma, imam nekih malih problema."

"Moţda ti mogu pomoći?", upita Aluvien iskreno, no Kalahad istogtrena ispali: "R adije nemoj. Ovo je nešto ... osobno."

"U redu. Mada se ĉini ozbiljnim po izgledu tvog lica. Samo da tikaţem, ako se brineš zbog vampira", Kalahad širom otvori oĉi, "nemoj brinuti! Ulovit ćemo ga već. Ja radim s profesorima na straţi. Ako gauhvatimo, gotovo je. Neće biti niti trunke sjene u koju bi se sakriokada ja obasjam ovo dvorište svojim magijama", ponosno reĉeAluvien.

"Pa... i jest rijeĉ o vampiru... nekako", zbuni se Kalahad.

"Nisam te razumjela, ali nije niti bitno. Nemoj se zabrinjavati. Lezii mirno spavaj veĉeras. Naravno, malo opreza će dobro doći.Pozatvaraj prozore i obavezno zakljuĉaj vrata. Ali mirno spavaj",nasmiješi mu se Aluvien.

"Probat ću", reĉe Kalahad i osjeti kako ga Karisa bocka u leĊa. Bio je to znak da trebaju krenuti.

"Oprosti mi što ne mogu razgovarati dalje, ali umoran sam i ţelio bih se odmoriti pa..."

"U redu je. Ja ionako imam nekog posla. Vidimo se", reĉe Aluvieni ode.

"U ĉemu je problem?", upita Kalahad Karisu. "Problem je u tome što je noć pala odavno a mi smo još uvi jek

vani. To je problem", reĉe mu Karisa. "Vjerojatno si sigurnija ovdje vani pored ovih profesora i uĉenika

nego unutra gdje ti malo tko moţe pomoći", pokušaje ohrabriti

Kalahad no samo ju je obeshrabrio.





Kalahad se osvrne i istog trena odskoĉi. Pao je na leĊa. Nad njim je stajao jedan od armithrosa, jedan od stvorenja što su

poveli orkove na Etron.

Gledao ga je kroz onu svoju ruţnu masku. Kalahad skoĉi na noge.Krajevima oĉiju je gledao ima li kakvog oruţja u blizini, no bio je naĉistini. Ipak, spreman na borbu.

Ali uslijedilo je iznenaĊenje. Armithros koji je stajao pred njim je bio zapanjujuće miran. Nije izgledao agresivno. Nije imao auru tamekao što ostali imaju.

"Nije niti ĉudo što mnogi ţele ovaj svijet. Prelijep je", reĉe on ponovno.

"Što hoćeš?" , upita ga Kalahad. Stvorenje u tamnom oklopu ga pogleda a onda skide kacigu.

Lice stvorenja je bilo blijedo zeleno. Imao je dva krupna crna oka

bez zjenica. Kosa mu je bila bijela, kratka i nakostriješena. "Nemaš razloga za paniku. Da sam te htio ubiti, već bih to uĉinio

dok si razgledao. Opusti se, momĉe" , reĉe armithros. "Tko si ti?", upita Kalahad znatno opuštenije.

"Ja? Zovu me Berziaal. Tko si ti?", nasmiješi se tamni vitez svojimširokim ustima. "Zovem se Kalahad. Reci mi, zašto razgovaraš sa mnom?",

Kalahad će. Beziaal sleţe ramenima pa reĉe: "Neznam. Valjda zato što sam te

sreo? Što ja znam. Reci mi, momĉe, nisi li ti jedan od preţivjelih odnapada na ono selo?"

Kalahadu se uzburka krv: "Jesam!", prozbori kroz zube.

"Šteta. Toliko buke nizašto. Beskoristan je bio taj napad", reĉeBerziaal.

"Što sada hoćeš!? Vratio si se da me dokrajĉiš!?"

"Dokrajĉim? Ja nisam bio tamo momĉe. Zato se smiri. To su b ili

drugi. Uglavnom, ja nemam ništa s napadom."

"Kako onda znaš za njega!?", upita Kalahad. "Recimo da je taj dogaĊaj u mome svijetu otvorio odreĊene

politiĉke diskusije", reĉe Berziaal.



"Tvom svijetu!?", zaprepasti se Kalahad.

"Što? Nisi valjda mislio da sam ja s ovog svijeta? Ili moţda jesi?",upita Berziaal.

Kalahad gaje gledao ozbiljno. Bez rijeĉi. "Ne, momĉe. Moj dom je daleko odavde. Premda, vidim zašto su

mnogi zainteresirani za ovaj svijet. Prekrasan je. Uistinu jest", reĉeBerziaal, zaljubljeno gledajući u stabla oko njih.

"Što si ti?!", upita Kalahad.

Berziaal ga pogleda uz osmijeh pa reĉe: "Smrtnici za mene obiĉnokaţu da sam demon. Mislim daje to zajedniĉka rijeĉ za sve besmrtnikeiz viših sfera. Ili moţda nije? Ĉuo sam i neki zaseban naziv zaorethonce, no nikako mi ne ide u glavu sada."

"Ĉekaj – ti si demon!?"

"Kao što upravo rekoh", opet se osmjehnu Berziaal. "Što ţeliš od mene!?", upita ga Kalahad. "Ništa. Pretpostavljam da dijelimo san", reĉe Berziaal. Kalahad nije vjerovao: "Zašto bih ja san jao ovo mjesto!? Ja nikada

nisam ovdje bio!"

"Moţda ti nisi, ali ja jesam. Mnogo puta", odgovori mu demon. "Nemam razloga da ti vjerujem!", reĉe Kalahad. "Idemo probat neku tebi poznatiju lokaciju. Probaj se skoncentrirati

malo", reĉe Berziaal i zagleda se u Kalahada.

Kroz par trenutaka, svijet oko njih postane mutan a već idućegtrena su stajali pred ulazom u Etron.

"Evo. Ovo bi trebalo biti nešto iz tvog sjećanja. Imaš jake emocijevezane uz ovo mjesto... Nije li ovo tvoje rodno mjesto?", upita

Berziaal. "Lijepo je. Mirno i tiho. Ovdje se da razmišljati", no u idućihnekoliko trenutaka Etron se zamuti kao i priroda prije njega i posvuda

se pojavi plamen – crni dim se raspršio po zraku. Posvuda su bila

trupla. Or kovi i ljudi zajedno. Krv je bila pomiješana. Ruševine beţivotne i strašne. "Oh. Ovo je strašno drugaĉija perspektiva", izustidemon.

"Ovo ste uĉinili mom selu! Vas ĉetvorica!", Kalahad plane na

njega.



Demon se okrenu i klimajući glavom reĉe: "Kalahade, simpatiĉansi za jednog smrtnika pa ću ti oprostiti ovu ponovnu uvredu. Kao štosam već jednom rekao, ja nisam bio ovdje. To su napravili moji

sunarodnjaci. Oni fanatiĉniji." "Tko su tvoji sunarodnjaci!? Zašto su napali Etron!? Što su demoni

mogli traţiti ovdje?! Kako ste... kako su naveli orkove da rade za

njih?!"

"Uspori, momĉe! Previše pitanja! Ĉekaj da odgovorim na ona kojamogu pa onda pitaj još nešto. Što se tiĉe mojih sunarodnjaka, nemamti baš mnogo za reći, niti osjećam potrebu o tome govoriti. Oni suĉetiri Vrhovna svećenika Crnog Hrama. Prije nego pitaš što taj hramznaĉi, odmah ću ti reći da je on vladajuća ruka naših gospodara. Višene smijem reći.

Ne bih smio reći niti zašto smo napali Etron, jer bi se to moglokositi s budućim planovima, mojih gospodara, prema ovom svijetu. No neće škoditi kada bih rekao da smo, pardon – da su traţili jedankomadić naizgled bezvrijednog kamena. Komadić kamena koji je krozneznanje dugouhih, glupih vilenjaka dospio u ruke obitelji Skirima. U

tvoje ruke. Nešto što nikada nisi smio dobiti, dragi momĉe." "Skirimi? Ĉini mi se da sam ĉuo tu rijeĉ negdje. Što to znaĉi!?",

upita Kalahad.

"Pitaj profesoricu povijesti. Nemam ti vremena otkrivati sjene

prošlosti ovog svijeta."

"A orkovi?", upita Kalahad.

Demon odgovori: "Njih je lako obmanuti. Nisu baš najpametnijavrsta u Saradriji. Savršena su rasa ako se mene pita. Navući ih da

ratuju za tebe je nešto najlakše na svijetu. Nekoliko praznih obećanja,malo krvi tu i tamo, pokoje šareno svjetlo da dokaţeš svoju magiĉnumoć i eto ga. Vojska krvoţednih orkova."

Kalahad je stajao i gledao. "Stalno spominješ svoj svijet. Gdje je tomjesto?", upita Kalahad.

"Oh, dragi prijatelju, kada bi ti ja objašnjavao gdje je moj svijettrebalo bi nam puno vremena, a naše istjeĉe vrlo brzo. Recimo daje...

veoma daleko. Nalazi se u višim sferama, ako znaš što je to."



– "Neznam", iskreno će Kalahad. "Pitaj nekoga od starijih profesora. Moţda netko od njih zna", reĉe

Berziaal, kome je oĉito odgovaranje na ova pitanja dosaĊivalo.

"Tko su tvoji gospodari, ako mogu znati?", upita Kalahad."Ne, ne moţeš", reĉe Berziaal. "Nego, dosta sam ja odgovarao na

tvoja pitanja. Odgovori ti na nekoliko mojih. Prvo, znaš li moţda gdje je onaj kamen što si ga dobio kada si roĊen? Onaj što su ti ga dalivilenjaci?"

"Misliš na amajliju?", upita Kalahad. "Da, baš to", reĉe Berziaal zadovoljno. Kalahad je osjećao da ne bi trebao vjerovati ovom biću. Sami

pogled na ruševine oko njega – podsjetio gaje na noć napada – i

natjerao ga na oprez. A u glavi mu je titrala slika pripadnika

Berziaalove rase – njih ĉetvorice – kako vode orkove. Tko zna?

Moţda je i on bio tamo? Sve što ima suprotstaviti toj pretpostavki jeBerziaalova rijeĉ. A njoj nije smio vjerovati.

"Ne znam. Uistinu ne znam", reĉe Kalahad, što je bila i istina.Berziaal se napeto zagledao u njega, kao da prebire po njegovim

sjećanjima. "Da, nezgodno", reĉe Berziaal. "Zašto ne pitaš vilenjake? Moţda oni znaju?"

"Te dugouhe budale nisu niti prepoznali kamen kada su ga prvi

puta našli. Od njega su napravili komad ukrasa. Tako da od njih ne bi oĉekivao mnogo koristi. Osim toga, te budale

su mrtve već deset godina što takoĊer predstavlja odreĊeni problem."

"Mrtvi?" , sumnjivo će Kalahad.

"Ne pitaj", reĉe Berziaal. "Dobro – neću."

"Pametan deĉko", nasmiješi se Berziaal. "Imam li ja kakve veze stime?", upita Kalahad.

– Berziaal ga je neko vrijeme gledao i hladno izustio: "Ne. Koliko

ja vidim, nikakve. Jedina povezanost koju ti dijeliš s kamenom jeĉinjenica da si ga dobio kao dar kada si bio mali. Jedna velika

sluĉajnost. I nesreća. Ali svaka povezanost s njime završava one noći



kada je ovo mjesto izgorjelo."

"Zar niste potraţili kamen u ruševinama?", upita Kalahad. "Momĉe, ovo je drugi put da si me optuţio da sam bio u napadu na

ovo mjesto zato."Ispriĉavam se! Da li su tvoji sunarodnjaci pretraţili ruševine?"

"E to pitanje već ima smisla. Da, jesu. Naravno da jesu. Ali osim plamena i krvi, nisu pronašli ništa. Netko mora da ge je ukrao. Mnogolopova bi se doĉepalo tog kamena, pogotovo nakon što su ga oni glupivilenjaci naĉinili ukrasom. Skupim ukrasom, štoviše", reĉe Berziaal.

Kalahad više nije imao što da ga pita. Demon ga je gledao nekovrijeme, ĉini se, opet ĉitajući njegove misli. No Kalahad nije osjetioono prisustvo u svom umu, kao kada to rade ardeni.

Nakon nekoliko trenutaka, demon se okrene prema ruševinama tese svijet iznova zamuti i oni se opet pojaviše na nekom brdu. Nasvjeţem zraku i njeţnom povjetarcu. Ali ovaj puta su bili nadrugaĉijem mjestu. Stabla su bila mnogo viša, dugih grana i punatamno-zelenog lišća, na kojima bješe mnogo papiga. Zrak je bio gust,

ali mirisan i ĉist. Uistinu osvjeţavajući.

"Ĉiniš se uzrujanim, momĉe. Godit će ti priroda. A ovo je jedno odnajljepših mjesta na tvom svijetu."

Kalahad je gledao uokolo. Sve gaje podsjećalo na neku tropskudţunglu. Mnoštvo lijana je visjelo posvuda, tlo je bilo prekriveno

gustim pokrovom bilja, a mnogi su listovi bili uistinu divovski.

Osvrnuo se i ugledao prizor od kojega mu je stao dah... Nekoliko

kilometara u daljini, poput kakvih divova uzdizala su se tri ogromna

stabla. Njihova se ljepota uzdizala do samog neba. Srednje drvo

uzdizalo se do 450 metara. Ona dva sa strana su bila manja ali uusporedbi na druga stabla, giganti kakvih više nigdje nema – njihova

visina je bila oko 250 metara.

Stabla nisu imala grana osim visoko u krošnjama – iako ih nije

mogao vidjeti, Kalahad je zamišljao koliko bi veliki listovi mogli biti.Deblo je bilo neopisivo široko, a kora kestenasto smeĊa. Korijenjekoje se ispreplitalo uokolo bilo je toliko veliko da je izgledalo kao

manja brda. U stvari, bilo je toliko veliko da su manja stabla rasla iz



njega.

"Vilenjaci tvrde da su njihove šume ĉudo ovog svijeta, ali ja tvrdimda njihove šume ne mogu ponuditi ljepotu Drva Vjeĉnosti. Nigdje u

njihovim šumama nisam sreo ništa nalik ovom. Ova drva su rijetka,momĉe. Rijetka i na ostalim svjetovima. Ovaj je jedan od rijetkih koji

ih još ima."

"Kako su narasla ovako velika?", zapanjeno upita Kalahad.

"Vjerujem da je to jedno od rijetkih stvari koje niti ja ne znam.

Neki tvrde da su ostavština bogova, stvorenja koja su postojala prije bilo koje rase – prije nego su nastale Više i niţe sfere. Bilo je mnogosvjetova. Nitko im ne moţe odrediti starost – ta drva su stara koliko i

sam svijet – proklijala su vjerojatno u njegovu nastanku a rasla

zajedno s njim."

"Rekao si da ih nema mnogo?" ,Kalahad će. "Da. Mnoga stvorenja su ih uništila. Neki iz pohlepe, neki radi

neznanja, neki u ratovima ali i iz ĉiste mrţnje. Mislim da je tvoj svijetnekada posjedovao šesnaest ovakvih stabala. No preostalo ih je samonekoliko", gotovo tuţno reĉe Berziaal.

"Šteta", doda Kalahad. Neko vrijeme su u tišini gledali tri prastara diva. "Bilo mi je drago razgovarati s tobom, no uskoro moram ići. Bojim

se da sam si dopustio nekoliko trenutaka previše na ovom svijetu."

"Ideš nazad u više sfere?" , upita Kalahad. "Da", odgovori demon.

"Mogu li te upitati samo jedno pitanje prije nego odeš?"

"Izvoli", reĉe Berziaal. "Što su to više sfere?"

Demon se zamisli: "Zamisli da je ţivot podijeljen na poljane. Imašlivade ţivota ovdje, u tvojoj sferi. Tu ţive smrtnici. Ţivot tu raste i

prekida se samo da bi ponovno rastao. No iznad tih livada ţivota imašogromna prostranstva na kojima se raĊaju besmrtnici. Mi smo bićakoja ne umiru od starosti, s puno drugaĉijim smislom ţivota i postojanja nego vi. To su više sfere. Postoje i niţe sfere, gdje takoĊer postoji ţivot, no nerazuman i besmislen. Horde za koje nema smisla

postojanja, osim daljnjeg razmnoţavanja i širenja svoje vrste. Nemaju





mu je pucala. Bol je bila neizdrţljiva. Došao je do zida i jedva seosovio na noge koje su klecale – nekako je dohvatio lampu, upalio je,

a potom opet skliznuo na pod. S poda je kroz tutnjanje i ciku u glavi

pokušao pregledati sobu – ustanovio je daje prazna. Naslonio se nastol i pokušao sabrati misli, utišati bol. Ali to nije bilo moguće.

Stotinjak metara od njega, izvodio se pokolj.

CRVENA ZORA

Kuća Argenor. Njeni su zidovi ukrašeni crvenim zastavama i plamenim ukrasima. Kamen od k ojeg su zidovi napravljeni ţućkaste je boje, kao daje pustinjski. Kr oz hodnike se razlijeţe pjesma.

Stariji su se uĉenici veselili u zajedniĉkoj sobi. Nisu trebalinikakvog povoda, u stvari, zabavljali su se tek zbog tradicije – tako je

to u kući Argenor već godinama. Soba je okrugla, nekih deset metarau promjeru. Na zidovima su ukrasi od štitova i prekriţenih maĉeva ili

sjekira. Visoko iznad je veliki svijećnjak na ĉijem je svakom krakustajala baklja koja je obasjavala prostoriju nekim sveĉanim tonom. Nasred sobe je stajala velika baĉva hladnog piva. Pivo je teklo

poput rijeke – desetak starijih uĉenika i nekoliko uĉenica pilo je uz popriliĉno veselu muziku. Kao da nisu imali poštovanja premanedavno umrlima. Jedan krupni mladić je svirao trubu veselim i brzim

ritmom, praveći pauzu tu i tamo tek da osvjeţi grlo kojim gutljajem izsvog vrĉa. Ostali su se smijali i pokazivali svoja plesna umijeća.

Nedaleko odatle, profesor Morin je sjedio u svojoj sobi, mrsio je bradu i promatrao vatru u kaminu. Pored njega je bila sjekira po kojoj

je tupkao prstima. Tupkanje je bilo istog ritma kao i svirka trube koja

je dolazila iz obliţnje sobe. Razmišljao je dali da ode i prekine to veselje. Veselje nije bilo u

redu, znao je to. Takvo nepoštovanje prema mrtvima nije bilo u redu.

Ali opet... što mrtvi znaju o naporu i umoru kojeg ţivi proţivljavaju?

Ali kada nešto nije u redu, onda nije u redu. Morat će otići tamo i



stišati ih. Da su slavlje priredili samo par dana ranije, ne bi im rijeĉirekao, no sada, iz ĉistog poštovanja prema poginuloj djevojci i staroj

medicinskoj sestri, mora otići tamo i zatvoriti onu baĉvu slatkog,

hladnog piva. A Zvijezde znaju da bi i njemu dobro došao vrĉ hladnog piva. Nije ga popio već dugo vremena.

Nevoljko je ustao iz naslonjaĉa i uzeo sjekiru. Utrpao je potkošuljuu hlaĉe i izašao kroz vrata. Hodao je hodnikom gegajući se,razmišljajući što da kaţe uĉenicima. Da ih jednostavno rastjera kaokada je loše volje ili da jednostavno kaţe istinu? Ili da i on popije jedno hladno?

Prolazio je pored praznih hodnika i tihih soba. U jednom

sporednom, mraĉnom hodniĉiću, slabo osvijetljenom i tihom, sjene seuskomešaše.

Morin uĊe u zajedniĉku sobu. Uĉenici se osvrnuše na njega – i

pozdraviše ga dizanjem vrĉeva. No trenutak -dva kasnije, shvatili su da

je Mor inovo lice popriliĉno ozbiljno – ĉak s primjesom tuge. "Ţao mi je, momci, al' morat ćete prekinuti. Nije u redu da vi pijete

uz glazbu dok je dvorac kao pod opsadom. Hajde sad lijepo zatvoritetu baĉvu, bit će sigurna ovih par dana dok se sve ne razriješi."

"Ali, profesore!", ĉulo se negodovanje. "Sigurni smo ovdje uVelikoj kući! Ovdje bi nas napao samo netko glup!", reĉe jednakrupnija uĉenica.

"Nije problem u sigurnosti – ne bojim se ja za vas – dobri ste vi

meni – već je problem što nije u redu piti sada dok ima mrtvih glava u

Velveronu", reĉe Morin.

"Ali, profesore! Mi pijemo njima u ĉast! Tako to rade pravi ratnici,zar ne?", reĉe jedan uĉenik patuljak.

"Pa... ovaj... lijepo je to, ali opet nije uredu! Hajde, zatvori tu

baĉvu!", reĉe Morin. "Dobro, ali prije nego je zatvorimo, dajte popijte i vi jedno – u ime

Belinde i Abigail! Hajde profesore!", reĉe krupnim glasom najstarijimeĊu njima, veliki polu-ork, mješanac izmeĊu ĉovjeka i orka –

popriliĉno ruţnog lica.



Profesor Morin je izgubljeno stajao dok su mu donosili veliki vrĉ piva iz kojeg se cijedila pjena. Uzme vrĉ u ruku i osjeti njegovuhladnoću. Grlo mu se istog trena osušilo.

Morin ga podiţe, prinese ustima i istrusi niz grlo. Prijalo je višenego ikada prije.

"Moţe li još jedno?", upita polu-ork.

"Ahhh!", oglasi se Mor in. "Dobro će mi doći malo opuštanja!

Naspi još jedno!", – r eĉe, a uĉenici mu za ĉas donesoše novi vrĉhladnog, ukusnog piva.

Morin ga uzme i dugim, halapljivim gutljajima iskapi vrĉ do kraja. "Uh al' je dobro!", reĉe on i potom upita: "Odakle vam?" Uĉenik

patuljak odgovori: "Eh, profesore, ovo pivo je poklon moje prabake za

moj roĊendan. Poslala ga je iz Ramila, s naše farme!"

"E pa super vam je ovo pivo! Jako dobro! A i prabaka ti je dobra

duša!", reĉe Morin uz osmijeh na licu. "Jest. Dobra je! Al' morate znati kako to nije sasvim obiĉno pivo!

Magiĉno je! Zaĉarano je tako daje uvijek hladno!", doda patuljak. "Kad je tako, natoĉi još jedan vrĉ!", reĉe Morin – i zaboravi zašto

je došao. Sjeo je uz uĉenike i polagano nastavio ispijati svoje pivo.Baĉva je bila velika – Morin se pitao kako su je uopće unijeli bez

njegova znanja – ali mu sada je bilo drago što su je nabavili. Jer ovakodobro pivo nije kušao još od svojih avanturistiĉkih dana. Od kako jedošao u Velveron, na raspolaganju mu je samo jeftino pivo iz Paha.

Dok je Etron bio ĉitav, iz njega je stizalo nešto kvalitetnije pivo, no poslije pokolja, Velveron je otvorio trgovaĉke linije s Pahom.

Jedan uĉenik uĊe u sobu. Bio je blijed. Stalno se osvrtao za sobom."Mogu se zakleti da sam vidio kako se nešto miĉe u hodniku!", reĉeon.

"To se miĉe pivo u tvojoj glavi!", odgovori mu jedan od uĉenika. Pridošlica je neko vrijeme gledao izvan sobe, no nije se usudio niti

pomišljati da opet ide u toalet te veĉeri. Popio je dosta, no ako kaţedaje nešto vidio – onda je nešto vidio.

Ornox je sjedio u svojoj sobi. Pokušavao je prenijeti savršene

obline svoje sjekire na papir. Koristio je obiĉnu ugljenu bojicu i dobro





trgajući joj glavu svojim snaţnim ĉeljustima – jednim jakim stiskom

podrobi joj kosti glave – ne ĉekajući ni trena okomio se na obliţnjeguĉenika – monstruoznim noktima raspara mu utrobu.

Morin se baci na stvorenje i promaši ga – već je idućeg trena brza pandţa prosjekla kroz njegovo desno oko, reţući ga skoro do vrata.Morin padne u stranu.

Uĉenici navale na vampira i nastane opći kaos – borbeni poklici i

prijetnje – vr ištanje i jauk odjekivali su hodnicima kuće Argenor. Ornox je hodao kroz hodnik paţljivo i tiho kada je zaĉuo prvi

vrisak!

Drugi je bio dublji, muški. Nedugo poslije, oglasi se i treći, vrlo poznat urlik. Vriska je tutnjala hodnicima.

Ornox poţuri prema zajedniĉkoj sobi – malo prije izlaza zatekao je

onog uĉenika što je stalno provirivao van – vrat mu je bio razrezan i

slomljen. Ornox proĊe kroz lokvu krvi i stane na ulaz zajedniĉke sobe

– Vampir je stajao nasred nje, drţeći za vrat jednu uĉenicu dok je krv

curila niz njegovu šaku. U sobi su već bila ĉetiri trupla. Morin je leţaosa strane – rukom je pokrio krvavu rupu gdje mu je nekoć bilo oko – a

drugom je traţio nešto oštro. Ornox ispusti ratni krik i podigavšisjekiru iznad glave, zaleti se na vampira – kad nešto sijevnu pred njimi on se naĊe na zemlji – lice mu je bilo krvavo, no nije osjetio boli.

Krv nije bila njegova – vampir je bacio djevojku na njega. Dok je

Ornox bacao njeno mlitavo tijelo sa sebe, polu-ork se svojim velikim

maĉem zaletio na njega – vampir uhvati oštricu, a potom udari poluorka svom snagom u trbuh. Potom ga uzme u ruke i baci na

obliţnji ormar – on padne, komadajući njegove daske i vrata, te

probode leĊa kroz jedan od drvenih potpornja – iz prsa mu je stršilakrvava daska.

Vampir se za to vrijeme bacio na novog uĉenika – pao je preko

njega i snaţno zagrizao u vrat – ĉulo se pucanje kostiju. Neko vrijeme je pio krv – taman dovoljno da se Ornox digne na noge – utrĉao je sonom sjekirom unutra dok su drugi bjeţali i rasjekao vampira ravno

po leĊima – napravio mu je duboki rez – masivan rez je zijevao na

leĊima, kašljucajući tamnu krv.



"Aranoxe! Odlazi!", naredi mu Ornox.

Vampir se dizao polagano i prijeteće. Okrenuo je glavu premaOrnoxu. Njegov pogled je bio prepun bijesa – on nije bio gladan krvi

– bio je gladan ubijanja."Znam tko si ti! Kalahad me je upozorio na tebe! Odlazi!", derao se

Ornox, ne ţeleći napadati – vampir je bio usredotoĉen na svaki njegov pokret – napad bi bio samoubojstvo.

Stvorenje se diţe i uspravi na obje noge. Zareţao je, pokazavšicijeli arsenal oštrih igala u ustima i tren prije nego se bacio na Ornoxa, pokleknuo je – Morin ga je lupio sjekirom po nozi, gadno ju sjeĉući.

Zvijer urliknu gore nego kada je Ornox udario, a potom odskoĉi izzajedniĉke sobe. Ornox kr ene za njim.

Samo što je izašao, propara ga bol po prsima. Idućeg trena je leţaona podu, drţeći se za pluća. Ĉetiri velika reza su sada zijevala tamo,kao i u Kalahada nedavno.

Ornox je kroz izmaglicu gledao kako zvijer šepajući bjeţi krozhodnike – no ubrzo je gomila probuĊenih uĉenika presjekla njegov put. Neki se ukopaše od straha, drugi pak nasrnuše na vampira. Prvi

koji je prišao ostao je bez pola vrata jer gaje brza šaka prosjekla. Drugi je bio odbaĉen na kameni zid u koji je udario glavom i

onesvijestio se.

Vampir je ĉetveronoške potrĉao kroz hodnik kao da uopće nijeozlijeĊen. Ipak, trag tamne krvi je govorio da jest.

Ornox se podigao i osvrnuo oko sebe – sjekira je leţala nekolikometara niz hodnik. On ode po nju. Morin izaĊe istog trena izzajedniĉke sobe.

"Svi unutra su mrtvi", reĉe on Ornoxu. "Idemo za njim!", odvrati mu Ornox.

Morin reĉe: "Sumnjam da ćemo ga stići, ali idemo! Moram sestrvinaru osvetiti za oko!"

Ornox krene niz hodnik – rana na njegovim prsima je krvarila jako,

no nije osjećao bol.

On, Morin i nekoliko drugih uĉenika nastaviše se šunjati kroz

hodnike. Pokušavali su pratiti trag tamne krvi, no nakon nekoliko



kutova on se izgubi.

Jedan uĉenik pokaza na poluotvoreni prozor – i gotovo istog trena,

duga ruka, zamotana u crne dronjke, proleti kroz njega i zarije pandţe

u njegovo rame. Snaţno ga je povukla van, gdje je momak nekovrijeme vrištao i nakon nekoliko trenutaka naglo zašutio.

"Prokleta kukavice! Vraćaj se ovamo! Bori se!", derao se Morindok je Ornox puhao bijesno poput bika.

Morin stade psovati: "Govno jedno! Kurvin sin! Stvorenje ušljivo!Zadavit ću ga kad ga šĉepam!"

Ornox osjeti kako mu se prsa grĉe – nije više mogao drţati sjekiru

– bol i slabost su ga preuzimali.

Srušio na zemlju. Bio je svjestan svega što se dogaĊalo oko njega – nije izgubio svijest ali nije imao snage ustati. Nekoliko ruku ga digne i

odnese niz hodnik.

Morin je za to vrijeme urlao: '"Hoću vas vidjeti budne i podoruţjem! Osvijetlite svaki metar ovog ukletog mjesta! Hoću da naĊetetu beštiju!"

Ornoxa odnesoše na neki krevet. Osjetio je meku deku pod sobom.

Jedan drugi ork je iznad njega drţao zavoje, kvaseći ih nekomtekućinom, a potom spuštajući na Ornoxa. Bol se poput vrelog vala

raširila tijelom, no Ornox ne zajauĉe. Stisnuo je zube i zaklopio oĉi. "Drţi se! Izdrţat ćeš! Rane nisu duboke koliko sam mislio!", ĉuo se

duboki glas orka koji gaje lijeĉio. Isti glas se oglasi nedugo poslije: "Dovedite profesora ovamo! Daj

da mu pregledam oko. Izgleda gadno!"

Ornox je otvorio oĉi i gledao u strop. Bol na prsima se umanjivala.

Ork – kojeg Ornox ga nije prepoznavao, ali je znao da će iduće godine biti senior – je obilazio još jednog ranjenika kada je Morin ušao usobu.

"Egrone! Drago mi je što te vidim ovdje. Kako su momci? Jesu lirane opasne?"

Ork odgovori: "Ornox će preţivjeti, no bojim se da Eflior neće.Rana na vratu je duboka i izgubio je mnogo krvi.

Trebat će nam pravo ĉudo da ga izvuĉemo. Ali sjedi i ti tu! Rana na



oku se ĉini..."

"Izgubio sam oko, Egrone! Nema od njega više ništa – sve što ti preostaje je oĉistiti ranu i zaustaviti krv. Već mi se vrti!", prizna

Morin. "AF to je moţda od piva!" doda, no Egronu nije bilo dosmijeha. Ornox ga je gledao kako uzima noţ i grije ga na vatri u istovrijeme sipajući nekakvu tekućinu po zavojima. "Profesore, zagrizitenešto ĉvrsto da ne polomite zube – ovo će biti jako bolno", reĉe Egrondok je išao prema Morinu. "Uĉini što moraš momĉe", reĉe Morin izagrize neki, u zavoj zamotan komad drveta.

PROBUĐENA ZVIJER

Kalahada probudi divljaĉko lupanje po vratima: "Otvaraj, K ale!

Otvaraj!", derala se Karisa.

Ustao je s poda na kojem je ukoĉeno spavao. Tijelo gaje boljelo od ukoĉenosti. Uhvatio se za glavu i polagano se

dogegao do vrata. Otvorio ih je.

"Što je?", upita prije nego je vidio paniĉno lice svoje prijateljice. "Pokolj! Aranox je napravio krvoproliće! U kući Argenor!", vikala

je Karisa. Kalahadu zatreperi srce, a val jeze sleti niz leĊa. "Je li Ornox ţiv!?", prvo mu padne na pamet, na što Karisa reĉe da

ne zna.

"I ja sam tek ĉula! Seniori cijelo jutro iznose trupla! Trinaest

mrtvih! Ĉini se da je i neki profesor gadno ranjen!", reĉe ona. Kalahad izleti u hodnik. Odluĉno je išao prema izlazu iz kuće.

Vrata su bila širom otvorena. Karisa gaje slijedila. Ĉim su izašli u dvorište, vidjeli su uĉenike kako se okupljaju oko

ulaza u medicinski odjel. Kalahad je trĉao prema tamo. Gledao je kakoseniori na nosilima tegle dva trupla prekrivena plahtama. Plahte su

bile natopljene krvlju.

Miranda je na sve to blijedo gledala izlazeći iz medicinskog odjela



kako bi se obratila uĉenicima – stala je i glasno, gotovo zastrašujućerekla: "Razmaknite se! Nemate ovdje što vidjeti! Dajte prostora zarad! Da! Dogodio se pokolj! Ali vi nemate što raditi ovdje! Idite u

svoje Velike kuće i uzmite oruţje! Okupite se u velikoj dvorani za satvremena! Ţelim vas sve vidjeti/"

Neki vilenjaci iz kuće Soran tjerali su mlaĊe generacije dalje od prizora. Kalahad je bio dovoljno star, no niĉije prisustvo nije bilo poţeljno. Uĉenici su uistinu zakrĉili put tako da su se Seniori jedva probijali.

Kalahad ionako nije planirao ostati i gledati – odluĉio je pronaćiGlenroy ja te s njim i Karisom otići ravno k Erethoru, koji im je imaoštošta objasniti.

Vjetar je već bio podivljao. Sunca gotovo da nije bilo. Oblaci su bili crni i ogromni, veoma blizu. Nebo je tutnjalo i brujalo. Kiša samošto nije zapadala. Neće joj trebati više od sata.

Kalahad je lunjao dvorištem traţeći Glenroy ja no on je ĉekao kod borova. Ĉim ga je vidio kako prilazi, iskorakne par koraka s pitanjem:

"Aranox?"Kalahad reĉe: "Nema tko drugi! Idemo pronaći Erethora! Ima nam

štošta objasniti!", u glasu mu se osjetio bijes. Glenroy je nosio svoje ţezlo u rukama. Karisa je imala bodeţe

zataknute za pojas.

Kalahad nije imao oruţje. "Usput ćemo do mene po maĉ!", reĉe im. Krenuli su prema kući Erdos. Probijali su se kroz guţvu. Kalahad je bio ljut. Razoĉaran. Osjećao se izdanim – kako je

Erethor mogao dopustiti ovo!? Kako je on sam mogao biti ovakoglup!? Kako gaje Aranox samo mogao onako prevariti? Trebao je to

odmah prijaviti! To stvorenje je trebalo umrijeti – ali još nije kasno – Aranox će umrijeti danas i to od Kalahadove ruke ako treba.

Vrata kuće Erdos su bila širom otvorena – uĉenici su stalno izlazili. Kalahad, Karisa i Glenroy uĊoše te svratiše do Kalahadove sobe

tek toliko da on uzme Erethorov maĉ i onu katanu stoje sinoć dobio.

Uletio je unutra i digao maĉeve.



Osjećao je kako ga bijes obuzima dok ih je stavljao oko pasa. Izletio je van i zatrĉao se prema Erethorovom uredu. Glenroy ga je

jedva stizao u onoj pelerini. Ĉim su stigli pred vrata, Kalahad udari po

njima. Udarao je šakama viĉući: "Znam da si unutra! Otvori!" No odgovor nije dolazo. Kalahad lupi nogom o vrata. "Otvaraj

proklet bio!" Erethor se nije javljao.

Glenroy i Karisa su bili zaprepašteni ovim Kalahadovimdivljaštvom. Oni nisu shvaćali koliko to teško Kalahad doţivljava. Njihovi osjećaji prema Erethoru nisu bili isti kao i Kalahadovi.

Pošto Erethor nije otvarao, Kalahad izvadi maĉ i snaţno udahne,nakon ĉega poĉne mahnito sjeći vrata. Glenroy ga pokuša zaustavitiali njega sprijeĉi Karisa: "Pusti ga! Preopasno je! Mogao bi zakaĉiti itebe!"

Kalahad se umorio od sjeĉenja vrata – naĉinio je mnogo brazgotinana njima – skoro ih je probio. No bio je iscrpljen – nije mogao više.

"Kale, stani! Idemo radije ravnateljici! Ona će to bolje riješiti!",reĉe Glenroy.

Kalahad nije odgovarao. Stajao je tamo i gledao u vrata dok mu je

znoj kapao niz lice. "Idemo onda", reĉe znatno mirnijim glasom. Okrenuli su se i krenuli prema izlazu.

Erethorova soba je uistinu bila prazna. U njoj od juĉer nije bilonikoga. U stvari, Erethor više nije bio u Velveronu...

Kalahad izaĊe van. Uĉenici su se razišli. Dvorište je bilo skoro prazno. Trava je bila ugaţena, listovi s drveća razasuti po cijelomdvorištu. U njemu je bilo još dvadesetak uĉenika. Svi su išli u Veliku

dvoranu. I njih troje krenuše tamo.

Prešli su preko dvorišta velikim koracima, prošavši pored profesoraDesglena i ušli na glomazna vrata.

Unutra je sve vrvjelo uĉenicima. Guţva je bila velika a ţamor glasova je bio zaglušujući. Bilo je veoma vruće. Kalahad se pokuša probiti kroz guţvu, no to nije išlo. Uĉenici su bili prezauzetirazgovorom i nisu ga primjećivali ili se jednostavno nisu htjelimaknuti. Kako ni on nije imao velike ţelje da se gura naprijed,

odustao je i vratio se.



"Idemo pokušati doći do Mirande", preporuĉi Glenroy.

"Da, idemo", prihvati Kalahad.

Izašli su iz Velike dvorane i ponovno se našli u dvorištu. Vjetar je

sada već puhao tako bijesno da je gotovo raskopĉao Glenroyjevu pelerinu.

Profesor Desglen je tamo vani stajao sam. Gledao je u oblake. Bio

je natmuren i tih. Vidjeli su ga i krenuli prema njemu.

Ĉim su stigli tamo, Desglen baci pogled na njih, a onda stademrmljati: "Hmmmm. Ovo će biti Lak -Tekcha, Praiskonska oluja.

Jedna od onih što su vrvjele svijetom dok je priroda bila mlada. Moj

narod ima mnogo priĉa o ovakvim olujama. Priĉe govore kako se ovemraĉne oluje javljaju samo kada bogovi zarate. Traju po tjedan dana, ašteta koju naĉine ne moţe se popraviti niti godinama poslije. Takveoluje su smatrali zlim. Sakrivaju sunce. U mojoj su zemlji dizale

strašne zidove pijeska koji bi prekrivali cijele gradove i zatrpavali ih. Nekada najveći grad mog naroda, Serdun gro Thal , ostao je zatrpan u pijesku, negdje u pustinjama, kao i svo blago što je ĉuvao. Bojim se da

će veliko uništenje pasti i na pleća Velverona. Moţda ne veliki zidovi pijeska već poplave i brzi vjetrovi. A to, udruţeno sa zvijeri koja nam kolje uĉenike, lako moţe biti i

kraj Velverona.

"Mislite da će oluja trajati sedam dana?", upita Glenroy.

"Moţda. Moţda ne. Vidjet ćemo", odgovori Desglen, okrene se i

krene prema Velikoj Dvorani.

"Ne zadrţavajte se vani predugo. Oluja će krenuti uskoro. DoĊite u

Veliku dvoranu što prije", reĉe im još, prije nego se usredotoĉio nasvoj put.

"Hajde! Idemo do Mirande. Sigurno je još uvijek na medicinskom

odjelu", reĉe Kalahad. Nakon kratke šetnje stigli su do medicinskog odjela. Dva sentinela

su stajala pred vratima.

"Ţelimo unutra! Moramo razgovarati s ravnateljicom!", reĉe

Kalahad.



Sentinel je samo gledao ravno. Nije davao nikakve znakove ţivota.Kalahad se ohrabri i pokuša proći no ţeljezna ruka mu isprijeĉi put.

"Ravnateljica je zauzeta. DoĊi kasnije", reĉe on Kalahadu.

"Ravnateljice!", viknu Kalahad, pokušavši je dozvati. Nadao se daće izaći na balkon. "Ravnateljice!", ponovio je. "Miranda!, "pokuša ponovno.

"Ne pali. Ili ne ţeli izaći ili te ne ĉuje od ovog prokletog vjetra",ustvrdi Glenroy.

"Moţda ja mogu pomoći", ponudi se Karisa. "Otvoren sam za sve prijedloge", reĉe Kalahad. "Gledaj..., ova biljka koja raste uza zid, ova penjaĉica...", reĉe

Karisa i pokaţe veliku lozu koja se privijala uz zid medicinskog odjelasve gore do terase i uvijala se kroz ogradu.

"Što s njom?", Kalahad će. "Pa, dok si ti leţao unutra, nisu nam dopuštali posjete pa sam seja

penjala ovuda. Nekoliko puta. Ako hoćeš, mogla bi se popeti gore i...",tu završi.

"Probaj. Što prije upozorimo Mirandu na Aranoxa, prije ćemo

riješiti sve ovo. A ne sviĊaju mi se ovi oblaci. Sasvim su sakrili sunce.Moţda se Aranox ohrabri još i više. Moţda pokuša..."

Karisa se poĉne penjati i usput zapita: "Što da joj kaţem?"

"Reci joj da nam otvori vrata jer imam vaţne podatke o vampiru!",odgovori Kalahad.

"U redu", kimne Karisa i nastavi penjanje.

Obzirom na to daje bila veoma lagana i spretna, uspjela se za tren

oka popeti sve do balkona. Tamo se prihvatila za ogradu i skoĉila

preko. Sada kada je bila gore, prišla je vratima i pokucala. Ništa. Pokucala je ponovno, ovaj puta malo jaĉe. Opet ništa. No samo što

je htjela ponovno pokucati, vrata se otvorište. Pred njom je stajala Aluvien. U ruci je drţala gazu natopljenu

krvlju.

"Ravnateljice, mislim da vas trebaju", okrene se Aluvien unazad.

Karisa je vidjela Mirandu kako stoji pored kreveta u kojem je leţao



Ornox.

"Nije li to Aldegornova? Opet se penješ uokolo. Nemaš ovdje štovidjeti. Odlazi", reĉe joj Miranda i ponovno usredotoĉi pozornost na

Ornoxa koji je provirivao iza nje."Rijeĉ je o Kalahadu! Ima vrlo vaţne informacije o vampiru! Zna

gdje je!", reĉe Karisa, a Miranda se istog trena okrene. "Gdje je Kalahad?", upita Miranda.

"Dol je. Ţeli razgovarati s vama!", nastavi Karisa. "UĊi", reĉe Miranda. Aluvien za njom zatvori vrata. "Reci sentinelima da propuste Kalahada", naredi ravnateljica

Aluvien. Ona samo kimne glavom i izaĊe na vrata. Soba je bila puna leševa. Leţali su posvuda. Na krevetima, na

stolicama što su bile spojene, pa ĉak i na podovima. Sva tijela su bila prekrivena plahtama koje su sada imale grimizno crvene fleke na sebi.

Na samo jednom krevetu je leţalo ţivo biće – Ornox. Blijedo je

gledao ispod onog pokrivaĉa kojim je i Kalahad bio pokriven kada je

bio ovdje.

Karisa ga je bez rijeĉi gledala. Ornox je piljio u nju kao daje vidi

prvi puta. Na licu je imao izraz bola.Uskoro u sobu uĊe Kalahad a potom Aluvien i Glenroy.

Kalahad priĊe krevetu i Mirandi. "Kako je?", upita ju gledajući uOrnoxa.

"Ţiv je. Ima sliĉne rane kao i ti ali manje. Preţivjet će u svakomsluĉaju. No problem je što nema doktora Balthazara da nam pripravionaj svoj lijek. Soba mu je prazna i razbacana. Sve je pokidano i

uništeno. To se sve nekako uspjelo poklopiti s ovim krvoprolićem.Zato sumnjam da to nije nikakva sluĉajnost. Da ĉujem, što znaš ovampiru!", povisi glas Miranda.

Izgledala je strašno. Bila je blijeda i suha lica. Oĉi su joj upale uduplje, podoĉnjaci tamni i nateĉeni. U oĉima je imala ratoborni sjaj,

kao da će napasti svakog trena. "Ţao mi je što vam nisam javio ranije", zapoĉne. "Znam da mi je to

bila duţnost ali vjerovao sam Erethoru. Šutio sam radi njega, zato što

me je zamolio."



Miranda je bila ozbiljna: "Govori jasno. Ne razumijem te. Bit ćenajbolje da kreneš iz poĉetka."

Kalahad je cijelo vrijeme pokušavao izbjeći njen pogled, pa je

govorio spuštene glave: "Pa, prije nekog vremena, malo prije nego ćeotići na putovanje, Erethor me zamolio da mu naĊem nekoliko biljaka.Trebali su to biti sastojci za nekakav napitak, i nije mi htio reći zakoji. Rekao je da vjeruje u mene i ..."

"Gledaj me u oĉi, mladiću!", naredi Miranda. Kalahad se trţe. Zaledio je svoj pogled na njenim oĉima. Imao je

osjećaj kao da gori, kao da ga Miranda buši pogledom, kao da će musvakog trena probiti glavu.

"Nastavi", reĉe ona hladno. "Pa... potraţio sam sve te biljke, koje je traţio. Neke od njih su bile

opasne, kao na primjer zlobradi ušnjak. Njega sam našao u..."

"Znaĉi, zato si bio u Tigoru?", upita Miranda. Karisa uzvikne: " Vi znate da smo bili tamo!?"

Miranda odgovori: "Pa naravno da znam. Vidjela sam vas. Niste

valjda mislili da će vas ona jeftina magija zaštiti? Nisam vas kaznila

samo zato što me Aluvien zamolila da to ne uĉinim. Nastavi", narediona.

Aluvien je bezizraţajno gledala dok ju je Glenroy ispitivao

pogledom.

Kalahad je nastavio: "U šumi smo traţili lozu zlobradog ušnjaka.TakoĊer smo trebali naći i bijelu bodljorepku i otrovni umbar. Sve

smo to pronašli za Erethora. U to vrijeme sam nastradao u napadu

onog salamandra. Kada sam se probudio, vidio sam nešto kao da se

neke sjene smucaju po dvorištu, kao što sam vam i prijavio. Nedugo poslije sam pušten iz bolnice i Erethoru sam predao svo ono bilje. Onga je na brzinu pokupio i odnio nekamo. Još uvijek mi nije htio reći zašto mu treba."

Miranda je sve to strpljivo slušala, ĉekajući da Kalahad doĊe donjoj bitnog dijela. Lice joj je bilo bezizraţajno.

"Baš sinoć sam, u vrijeme okupljanja za govor koji ste odrţavali

vezi Belindine smrti, vidio doktora Balthazara kako ulazi u Kuću



Erdos. Slijedio sam ga. Ušao je u Erethorov ured i tamo je razgovarao

s njim, dok je Karisa bila sa mnom, ispred ureda.

Neko su vrijeme razgovarali ali nisam mogao dobro ĉuti o ĉemu.

No kada su otvorili vrata, vidjeli su Karisu i mene kako stojimoispred.

Erethor se iznenadio, no sjećam se kako je rekao daje i samoĉekivao da ću gaja otkriti prije ikoga drugog. Potom nas je pozvaounutra i objasnio mi sve." Na te se rijeĉi Miranda pogledom zadubi unjega još više nego prije. Kalahad nije mogao trpjeti pogled njenih

hipnotizirajućih oĉiju. Opet je skrenuo pogled, na što ga Miranda oštroupozori: "Gledaj me u oĉi, momĉe. Dosta mi je bilo laganja. Gledajme u oĉi dok govoriš sa mnom ili ću te, kunem se Trisfalovimsvijetom, dati biĉevati."

Kalahad posluša i teške volje se natjera gledati je pravo u oĉi. Nastavio je govoriti, no istina, znatno tiše nego prije: "Rekao je da je,osim njega i mog oca u društvu bio još netko. Osoba koju je zvaoAranox. On je, kako mi je Erethor ispriĉao, postao vampir dok su njih

dvojica ĉistili njihove jazbine. Rekao je da ga je Aranox molio za

smrt, no on mu je nije ţelio dati, tješeći ga da ima nade – nadao se danegdje postoji lijek protiv vampirizma. Tako gaje odveo kod nekog

orka u Songorn, kod nekog šamana kojeg su poznavali. Tamo je onostavio Aranoxa i obećao mu da će ga obilaziti svake godine, a da ćecijelo to vrijeme traţiti lijek ili nekoga tko bi ga moţda posjedovao.

Kako je vrijeme teklo, našao je nekoga tko bi mogao imati lijek – pogodite koga?", reĉe Kalahad.

Miranda upita: "Balthazara?"

Kalahad kimne glavom pa nastavi: "Erethor se javio Balthazaru iupitao ga za lijek, na što gaje Balthazar obradovao, rekavši mu da je blizu otkrivanja prave formule. Koliko se sjećam, Erethor mi jeispriĉao kako se neki sastojci mogu pronaći samo ovdje u Tigoru, pored Velverona. Zbog toga je pozvao doktora Balthazara ovamo

kako bi mogao pronaći lijek ..."

Miranda ga prekine: "Zato je on tako naglo ţelio doći ovamo. Ali

kakve to veze još uvijek ima s pojavom vampira u Velveronu?"



"Pa, Erethor je na svom zadnjem putovanju doveo Aranoxa iz

Songorna jer doktor Balthazar ne bi mogao putovati sve do tamo.

Mislim daje on bio jedna od onih sjena koje sam viĊao one veĉeri

kako se šuljaju po dvorištu. On i Aranox", reĉe Kalahad."To objašnjava zašto je onaj prljavi lovac na vampire došao ovamo

tvrdeći daje na tragu nekom vampiru. Proklet bio, Erethore! Kako simogao biti tako glup da dovodiš biće sjene meĊu ove zidine!", naljutise Miranda.

"Mojoj priĉi nije kraj, ravnateljice. Erethor nas je odmah poslije

odveo do Aranoxa. Vi ste u to vrijeme drţali govor u dvorištu. Odveonas je u Zapadni toranj..."

"Kako!? To mjesto je zakljuĉano kljuĉem koji samo ja imam! Osimako gaje..."

"Da. Ukrao. Uzeo gaje od vas. Odveo nas je, dakle tamo u toranj,

gdje mije naglo pozlilo. Ne znam zašto. Erethor je rekao da je i mojotac imao istih problema kada je bila rijeĉ o vampirima, no rekao je ida ću se priviknuti nakon nekog vremena."

Na to mu ravnateljica reĉe: "Mislim da ja imam odgovor na to

pitanje u jednoj od svojih knjiga. Vezano je uz skirime ali o tomećemo u neka sretnija vremena!"

Kalahad nastavi: "Vampir je bio na jednom od donjih katova. Bio

je zamotan u crne dronjke i tamnu pelerinu. Izgledao je izmuĉeno, bolesno i slabo. No sada znam da je sve to bila samo gluma. Prevario

me je govoreći mi o mome ocu! Kako gaje poznavao i kako su bilidobri prijatelji. Rekao mi je istinu i o mom školovanju! Tko ga je platio! Da ste to uĉinili vi i Erethor!", poviĉe Kalahad skoro na rubusuza, toliko se bio zanio u govor.

Miranda je gledala tiho i prodorno. Lice joj se smekšalo gledajućiKalahadove oĉi koje su se staklasto caklile.

"Da, istina je. No bezvrijedna za nas u tom trenutku. Valja

reagirati! Ovo što si rekao istina je koju ćemo skupo platiti! Znala sam

Aranoxa. Bio je jedan od boljih uĉenika koje je Velveron imao.PredviĊana mu je velika sudbina, jer je imao veliku moć još u

mladosti. No onda je poginuo. Ili mi je barem tako reĉeno.



Laţ je ĉini se, donijela sa sobom mnogo problema. Idemo sada.

Ostavi Ornoxa neka se odmara. Rane mu nisu smrtonosne. Idemo

pronaći Aranoxa! Sinoćnjim pokoljem probudio je zvijer, a ime joj je

Velveron."Miranda je imala neki opak sjaj u svojim oĉima. Izgledala je ne

samo opasnom, nego i ludom. Tjerao ju je plamen bijesa. Bez rijeĉi jeizašla kroz vrata, a Kalahad i drugo dvoje su ih slijedili. Aluvien jeostala uz Ornoxa.

Izašli su van. Kiša je već uvelike pljuštala. U daljini su sijevalemunje. Grmilo je snaţno. Kapi su bile krupne i teške. Pucale su ozemlju velikom silinom. Kalahad pogleda u crno nebo. Nebo se

zacrnilo kao da je noć. Nikada nije vidio ovako mraĉno nebo. Vjetar što je šibao dvorištem je glasno i piskutavo zavijao. Miranda je

koraĉala dvorištem kao daje netko goni. Otišla je u Veliku dvoranu, dok su Kalahad, Karisa i Glenroy

morali trĉati za njom. Miranda se za ĉas probila kroz guţvu, dok suovo troje imali problema slijediti je, no uspjeli su. Probili su se i stali

do nje. Miranda je podigla ruke i svi u tom trenu ušutješe, kao da je

bacila nekakvu kletvu na njih. Miranda je sada uistinu izgledala kaozvijer.

Nije ju bilo moguće prepoznati – kosa joj je bila divlja i razbacana,

podoĉnjaci pod oĉima golemi i tamni, prsti zgrĉeni, lice blijedo i suho.Oĉi su svijetlile nekim tamnim, plavim svjetlom. Podsjećala je namraĉnog ĉarobnjaka koji se iz nuţde obukao u pelerine svog dobrogrivala. Uistinu je tamna magija izvirala iz nje, neka jeza se širila, štosu i Kalahad i ostali u dvorani dobro osjećali. Ona stara Miranda,

njena mraĉna strana, ona iz mladosti – ponovno se probudila."Uĉenici Velverona! Aratari! Slušajte moje rijeĉi! Opasnost je

meĊu nama! Ĉuli ste i vidjeli što je vampirska zvijer napravila našimštićenicima! Poklala ih je kao stoku! Unakazila njihova tijela! Nootkrili smo gdje je! Znamo i tko je! Dignite svi oruţje! IzaĊite van!Opkolite Zapadni toranj! Srušit ćemo ga do temelja ako treba! Istjeratćemo zvijer van! Raskomadat ćemo njegovo crno meso! Isjeći ga na

komade! Naplatit ćemo našu praviĉnu osvetu! Sinovi i kćeri! Na krivo



je m jesto došao piti krv! Ovo je Velveron! Dom Aratara! Domratnika! Kula magova! Gnijezdo najjaĉih stvorenja što su ikadakoraĉala ovim svijetom! IzaĊite van! Opkolite Zapadni toranj! Ne

ostavite niti jednu sjenu neĉuvanu! Uhvatit ćemo ga! I osvetiti krvkrvlju!"

Miranda je izgledala poput nekakve prikaze dok se derala – kosa

joj je lepršala u divljaĉkim, olujnim trzajima, oĉi prazne – samo je

ĉista, sirova magija, buktala u njima. Profesori u Velveronu, kao imnogi seniori, stajaše iza nje, spremni izvršiti n jenu volju. Mnogi su

bili iznenaĊeni tim novim licem Mirande. Nitko od njih nije znao

njenu mraĉnu tajnu... onu iz mladosti. Uĉenici pokliknuše podigavši svoja oruţja iznad glave. Najglasniji

su bili oni iz kuće Argenor. Sva silina i mrţnja koju je osjećalaMiranda sada je tekla kroz njih. Svi se okrenuše i nahrupiše na vrata iizaĊoše van na oluju stoljeća koja je tek poĉinjala svoj razorni ples.

"A vi! Seniori i profesori ovog mjesta! Vi idete sa mnom i ovim

uĉenicima! Idemo istjerati zvijer iz jazbine", reĉe Miranda promijenjenim glasom. Bio je polumetalan, kao da se odnekud iz

njegove dubine ĉulo rezanje. Seniori kleknuše iskazujući time svoju poslušnost. Uskoro su ihslijedili i ostali. Jedino je jedna osoba stajala mirno, uvlaĉeći dubokidim iz cigarete. "A ti – ako ţeliš, slijedi nas. Ako ne, miĉi nam se sa puta!"

Eromar tek blago pogne glavu kao znak da će ih slijediti. Miranda krene prema Zapadnom tornju dok je mala vojska od

ĉetrdeset uĉenika i ĉetiri puta manje profesora marširala za njom.Popeli su se na Zidine kojima je sinoć išao i Kalahad. Došli su doulaza u toranj, a vrata su bila otvorena. Kalahad pomisli daje Erethor

moţda unutra. Miranda uĊe a Kalahad odmah za njom. Prolazili su kat po kat,

zvjerajući uokolo, paţljivo promatrajući svaki kut ne bi li pronašlivampira.

Dok su silazili dolje, Miranda je neprestano mrmljala nešto, praveći

grĉevite pokrete prstiju. Kalahad pomisli da baca nekakvu obrambenu



magiju.

No kada su sišli blizu drugog kata ona visoko podiţe ruku pratećito rijeĉima: Tersial Mir as Terzuhl!

Na katu ispod njih se stvori crveni vir magije, iz kojeg se promoli plamena šaka. Snaţno je zarila pandţe u tlo i povukla se van. Iz viraizaĊe golemo, krilato stvorenje crvene, vrele koţe, obuĉeno u oklop odhrĊavog metala prepun lanaca koji su visjeli na sve strane. Velika je

zvijer na duguljastoj glavi imala kacigu u obliku lubanje. Svima je

bilo jasno daje to demon iz niţih sfera, a dozivanje njih je bilonajstroţe zabranjeno zakonima ove zemlje.

12

Ĉim su sišli dolje, zapahnula ih je vrućina što ju je stvor zraĉio okosebe.

Osim što je zraĉila toplinu, vatrena aura je oko stvorenja isijavalanaranĉasto svjetlo. To svjetlo je pohlepno proţdrto sve sjene.

Vampira nije bilo nigdje. Kat je bio prazan. Na tlu ispred njih, bio

je nekakav stari leţaj i na njemu gomila odjeće i crnih dronjaka. Maloispred njih bila je lokvica guste, tamne krvi. Miranda je gledala

zabezeknuto.

"Pobjegao je!", izusti ona.Elenil priĊe lokvi krvi i dotakne je prstom. "Hladna je. Odavno je

ovdje."

Miranda potom pogleda u demona i jednim kratkim trzajem ruke

ispod njega stvori isti onakav vrtlog magije koji ga je stvorio. Vrtlog

sada usisa demona u sebe dok je on pokušavao zariti pandţe u tlo ne bi li se odrţao na ovoj sferi postojanja. Ĉim je demon propao unutra,vrtlog se zatvori i on nestane bez traga, kao da ga nikada nije ni bilo.

Miranda se umjesto ljutnje poĉela smirivati. Pogledala je krv.

12 Radi incidenata koji su se ĉesto dogaĊali u prošlosti Halderona,

Demonologija (dozivanje Demona), kao i Nekromancija (podizanjemrtvih u nemrtvi ţivot) su strogo zabranjeni i kaţnjavaju se visokimkaznama, pa ĉak i smrću. Neki kultovi koji se bave ovimzabranjenim disciplinama još uvijek postoje, iako je većina bila

uništena u krvavim sukobima prije gotovo pola stoljeća.



Vampirska je, sumnje. Aranox se vratio ovamo nakon krvoprolića.Zatim je zakljuĉio da ovdje više nije siguran.

"Gdje je Er ethor? Jeste li pronašli Balthazara?", upita Miranda

znatno mirnije, boreći se sama sa sobom. U njenom glasu se još uvijek ĉula primjesa rezanja.

"Nismo ih pronašli. Nema ih nigdje u Velveronu", reĉe jedan odseniora.

"Dobro onda. Nastavite ga traţiti. Preokrenite svaki kamen ako

treba, ali ţelim da ga pronaĊete! Ako pronaĊete Erethora, ne pokazujtemu milost. Ubijte ga!", glas joj je zvuĉao primjetno mirnije, ali ipak vrlo opasno. Šake su joj se tresle bez ikakve kontrole nad njima. Svisu neko vrijeme sta jali u tišini. Neka jeza im je stiskala grlo. Nisuimali hrabrosti ništa reći.

"Kalahade?", obrati mu se Miranda.

"Da?", odazva se on.

"Vidio si ĉime je prešućivanje urodilo ovaj puta? Nemoj više štititinekoga ako znaš da ĉini zlo. Vrijedi i za vas ostale".

Ĉinilo se da je nadvladala ono što ju je zaposjelo nedavno – glas joj

je iznova bio miran. Bio je to njen poznati glas. Bila je to ponovnoMiranda.

"U stvari, ako naĊete Erethora, dovedite mi ga ţivog", doda ona, aonda pokretom ruke naredi svima da izaĊu iz tornja. Krenuli su nadonji izlaz, jer im je bio bliţi. Jedan od profesora je otišao gore izatvorio gornja vrata. Tek što je Miranda otvorila vrata, pred njima seukaza rulja – u prvim redovima su bili teško naoruţani pripadnici kućeArgenor noseći sjekire i velike maĉeve – iza njih su bili uĉenici kućeKarsiv sa svojim napetim lukovima – dok ĉarobnjaci kuće Endelon iratnici kuće Erdos stajaše sa strane.

"Zvijer je pobjegla", reĉe kratko Miranda, i svi polagano spustišeoruţja.

"Ţao mi je što sam onako divljala maloprije. Dozvolila sam da me

obuzmu osjećaji. Ţao mi je. Molim vas da se i vi smirite i uĊete udvorac. Maknite se s kiše. Mislim da se bliţi vrijeme doruĉka. Hajde

sada", reĉe Miranda.



Izgledala je kao i prije, samo izmuĉeno i bolesno. Nekako

nemoćno. Uĉenici se nevoljko poĉeše razmicati i odlaziti. Miranda je

maloprije uistinu uspalila njihovu krv i navela ih da zaţele borbu. Nastupilo je razoĉaranje jer su naglo ostali bez nje. Miranda je krenula prema ulazu u dvoranu.

"Probudite ratne sentinele. Sve do zadnjeg", naredi ona profesoru

Benrogu vrlo tihim glasom, kao da nije imala snage govoriti. Polagano

se odvukla do Velike dvorane i ušla unutra. Kalahad je neko vrijemestajao na kiši. Nije znao što bi radio. Bio je izgubljen. Smatrao je da je

on kriv za smrt onih uĉenika. Bilo mu je krivo što nije prijavioAranoxa na vrijeme, jer bi ovo bi bilo izbjegnuto.

A osim toga, opet je osjećao one bubnjeve. Pomislio je da je tostrašna Aranoxova ostavština. Sjena koju je bacio na ovaj toranj.

"Kale, hajde. Idemo. Ne moţeš stajati ovdje na kiši. Znam da ti jeteško, ali moramo ići." reĉe mu Glenroy.

"Da. Što je bilo, bilo je. Snaći ćemo se već nekako", doda Karisa. "U pravu ste. Hvala vam", reĉe Kalahad.

"Na ĉemu?", upita Glenroy a Kalahad reĉe: "Baš ste mi prijatelji. Neznam što bih da nema vas", reĉe on i krene polagano po mokrojzemlji, dok je kiša, koju je vjetar razmahivao na sve strane, pljuštala.

Kada su stigli u dvoranu za objed, sve je bilo tiho. Gotovo nitko

nije govorio. Ĉulo se samo par šaputavih glasova. Većina je samonevoljko gledala u hranu, dok su tek neki jeli. Kalahad je sjeo za stol i

u tišini gledao tanjur s jelom. Piletina. Opet. Nije ţelio jesti ali ga organizam podsjeti na glad i on se pridruţi

ostalima.Poslije jela, nastavio je da gleda u stol.

Erethor ga je izdao. Slagao mu je sve. Iskoristio ga. A on je bio

budala pa mu vjerovao. Zato je Ornox nastradao. A mnogo poginulo.

A sinoć je imao onaj predosjećaj. One bubnjeve u glavi. Nekako jeznao što se dogaĊa. Kako? U blizini njega nije bilo vampira? Zar je

Aranox toliko moćan vampir da je mogao stvoriti takvu auru koju on

osjeti toliko daleko? Bunilo gaje to.



Moţda je Aranox prolazio kroz hodnik, pored njegove sobe? Ne, tonema smisla. Onda bi pokolj bio u kući Erdos a ne Argenor. A ni

Erethor mu ne bi dao ubijati uĉenike. Eto, opet vjeruje Erethoru. Kako

on zna da bi Erethor štitio uĉenike od Aranoxa? Moţda je Erethor inagovorio Aranoxa da napravi pokolj?

"Kale, jesi dobro? Šutiš cijelo vrijeme", dobaci mu Karisa. "Dobro sam. Ali muĉe me misli. Erethor, vampir. Imam osjećaj

daje to sve moja krivica. Znaš. Gadno je to. Mogao sam to sprijeĉiti",reĉe Kalahad. "Ali nisam."

"Nemoj sebe kriviti. Nisi ti kriv. Vjerovao si Erethoru. I mi smo.

No nismo znali što stvarno smjera. Nismo znali kakvi su mu planovi.

Nisam siguran da je i on ovo planirao. Vjerojatno mu je Aranox

izmakao kontroli. Tko zna? Vidjet ćemo", reĉe mu Glenroy.

"Moguće. Vrlo moguće. Sada bi najradije otišao ponovno spavati. No bojim se leći. Uvijek kada tako osjetim, dogodi se nešto loše.Probudi me bubnjanje u glavi i ujutro ĉujem daje netko umro. A i ludisnovi koje imam ne pomaţu", reĉe Kalahad.

"Što si sanjao?", upita Glen, pokušavajući ga makar malo odvratiti

od teme o vampirima, mada nije znao da li su ti snovi zasnovani naistome. Riskirao je.

Kalahad duboko udahne pa ispriĉa sve snove koje je imao u zadnjevrijeme. Priĉao im je kako je sanjao roditelje i Etron, priĉao im je otalismanu što ga je dobio kada je roĊen. Zatim o sinoćnjem snu, onomo demonu s kojim je dijelio san. Priĉao im je kako se demon raspitivaoo talismanu, a onda se prebacio na Drvo vjeĉnosti i njegova dva manja potomka. Opisivao im je njegove ljepote kao da ih sada gleda. Poĉeo

se unositi u opise, stalno pokazujući rukama, pokušavajući opisatioblike.

To je skrenulo njegova razmišljanja o Erethoru i Aranoxu. Na krajuse ponovno vratio na Skirime, ime kojim je Berziaal nazvao njegovu

obitelj. Upitao je Glenroy ja da li je ikada ĉuo nešto o Skirimima, noon mu je rekao da ne zna i preporuĉio da odu do Lune, profesorice

povijesti.

Kalahad je prihvatio savjet. Smatrao je kako će to biti zanimljivo, a



i da će mu pomoći makar nakratko skinuti s uma tragediju što jezaposjela Velveron. Odluĉio je jednostavno ne misliti na pokolj.

"Znaš li gdje je ona? Ne vidim je ovdje meĊu profesorima?", upita

Kalahad Glenroy ja, na što Glenroy reĉe da nije siguran. Karisa tada izjavi: "Mislim da je u uĉionici Zemljopisa. Tamo je

cijelo vrijeme nešto pregledavala. Ĉula sam je dok je razgovarala sDesglenom neki dan. Ona i jedna uĉenica su odluĉile pronaći štogod oolujama o kojima je on govorio."

Kalahad malo razmisli a onda reĉe: "U redu. Idemo probati doći donje." Ustane od stola.

I njih dvoje ustadoše. Krenuli su van, kako bi stigli do uĉionice za Zemljopis. Pored vrata

je stajao Eromar, valjajući debelu cigaretu po ustima. Pored njega je bio Elenil.

"Ravnateljica poruĉuje da se baciš na posao. Nadam se da vrijedišono zlato što si dobio. I ĉuo si! Ubij vampira, no Erethora i Balthazaravrati ţive!" Eromar ispusti oblak dima Elenilu u lice i zlokobno se

nasmiješi.

"Znao sam da ćete se urazumiti. Morao sam samo dopustitivampiru da se baci na posao. Svi onda odluĉe potraţiti Eromarovu pomoć. Ne brinite. Uhvatit ću ga za manje od dana. Onom jadnomDesglenu bi trebalo tjedan dana da mu uĊe u trag. A do tada moţda ne bi bilo nikoga ţivog u Velveronu, ha?", nasmije se Eromar.

– "Samo odradi ono za što si plaćen", reĉe mu Elenil te se okrene iode.

Kako je Kalahad prolazio pored Eromara, on mu dobaci: "Pametna

vam je ravnateljica. Shvatila je da su aratari u Velveronu još uvijek prezeleni da bi se nosili s jednom krvopijom, zar ne?"

"Što ti znaš o aratarima?!", plane Karisa – "Odavde su izašlinajbolji ratnici svih vremena!"

Eromar reĉe: "Da, miledi, izašli su. Ali tek pokoji. Ostali su bili

nebitni. Ne, bolje reĉeno – bespomoćni. Ništa više nego obiĉnivojnici.

Nego, ugodno mi je bilo razgovarati s vama. Idem sada na posao!



Moram uloviti vampira!"

Zagrnu se pelerinom i izaĊe na vrata. Njih troje se pogledaše uĉudu, a onda i sami izaĊoše van, gdje ih doĉeka ledena kiša.

LIJEK

Erethor je sjedio na staroj koţi pored šatora kojeg je maloprije podigao. Nalazio se duboko u šumi Tigor. Drveće je bilo toliko gustoda je jedva vidio tornjeve Velverona kako se uzdiţu negdje iza brda.

Gledao je u svoj maĉ, oprezno prelazeći prstima preko oštrice. Kišamu nije smetala. Padala je po njemu svom silinom, no on se nije

obazirao. Previše toga je bilo u njegovu umu. Razmišljao je kako sevratiti u Velveron nakon svega? Kako svima objasniti?

Ţrtvovao je sve radi starog prijateljstva, i nije mu ţao. Opet bi tonapravio. Malo drugaĉije moţda, no sigurno bi ponovio isto.

Aranox je zguţvano sjedio u šatoru do njega. Bio je slabašan i

iznemogao. Rukama je k ustima prinosio drveni tanjur juhe. Dugo nije jeo ovakvu hranu. Godila mu je. A i miris je bio lijep. Da, Erethor je

uvijek znao pripremiti dobru juhu. Oĉi su mu izgledale dobroćudno izahvalno. Pored njega je u kleĉećem poloţaju bio Balthazar. Mućkao je posljednje sastojke svog lijeka. Imao je tri boce, razliĉitih, sve prljavih boja.

Prljavo crvena, sliĉila je na vampirsku krv, ĉuĉala je u prvoj boci.Onoj koja je stajala sa strane. U drugoj je bila neka gusta, masna

tekućina zelene boje. U Balthazarovim rukama je bila ruţna i odbojna,vrlo rijetka boca ţute tekućine. Nju je upravo grijao na vatri.

Šator im nije bio prostran, i nisu imali previše mjesta u njemu. Niti pribliţno. Zato je Erethor sjedio vani, na kiši. Da je mogao, Balthazar bi istjerao i Aranoxa van, no pošto je bio slabašan, Aranox vjerojatno

ne bi izdrţao. Balthazar je već dugo grijao tekućinu. Sada su se opojna isparenja

poĉela širiti šatorom.



"Uh... Evo ga. Gotovo je. Sada moramo biti brzi, Aranoxe. Pojedi

još nešto, jer ţeludac nebi smio biti prazan kada uzimaš ovako jakesastojke. Drţi, udiši ovo. Diši duboko, da se tijelo pripremi za

promjenu", reĉe i doda mu boĉicu sa ţutom tekućinom. Aranoxu je tajmiris bio toliko neprijatan da se skoro poĉeo gušiti. Pa ipak, Balthazar je smatrao da je miris ugodan i blag, kao i Erethor koji ga je njušioizvana.

"Guši me!", – reĉe Aranox. "Znam. Vampiri ga teško podnose. No ne brini, nije smrtonosan.

Slobodno ga udiši. To će dodatno oslabiti tvoju vampirsku stranu. Nadam se da će je oslabiti dovoljno da se lijek primi i da ga tijelo prihvati.

Potom uzme onu tamnu tekućinu, nalik na krv i pomiješa sazelenom.

"Erethore? Jesi li vidio onaj prut za miješanje? Treba mi sada!"

Erethor mu ubrzo naĊe neko drvce i promoli glavu u šator kako bimu ga dao.

Balthazar odmah poĉne miješati sastojke i pretresati ih u jednu

veću zdjelu. "Pregusto je! Uhvati kišnice u nešto! Brzo!", reĉe onErethoru.

Erethor mu donese kišnice i Balthazar nastavi s miješanjemnapitka. Sada je smjesa bila smeĊa i dosta rijetka. Mogla se laganomiješati.

"Na kraju, trebat će mi još Loza Zlobradog Ušnjaka! Zbog ţurbekojom si me sinoć izvukao iz sobe nisam ju stigao narezati! Poţuri inareţi je! Na malene komadiće, vrlo malene."

Erethor se primi posla. Izvadio je noţ iz ĉizme i majstorski narezaoĉudnu biljku.

Balthazar je sve to pohlepno pokupio, pazeći da ni najmanja mrvicane propadne. Ubacio je to u smjesu i nastavio miješati, stavljajući tona vatru da se zagrije.

"Sada nam ostaje samo ĉekati neko vrijeme, zar ne?" – reĉe on. Erethor kratko odgovori – "Radite svoj posao što bolje znate

doktore." – i izaĊe iz šatora.



Aranox je tiho gledao sve što se dogaĊalo. Polagano je gubiosvijest od onih isparavanja što ih je udisao. Balthazar mu uzme boĉicu.

"Uzeo si više nego dovoljno. Lijek se sada mora prihvatiti. Samo

da djeluje." – reĉe Balthazar i istrese pola ţute tekućine u smjesu koju je napravio pa nastavi miješati.

Iako je vani padala ledena kiša, unutra je, radi ugljena koji je tinjaonasred šatora, bilo popriliĉno toplo.

"Erethore!" – javi se Aranox.

Erethor promoli glavu unutra. "Što je?"

"Koliko je uĉenika ubijeno?" – upita ga Aranox.

Erethor malo razmisli a onda reĉe – "Neznam. Sigurno je veliki

broj."

Aranox zaţmiri. Nakon nekog vremena reĉe – "Neznani što se krijeu Velveronu ali kada se sredimo idemo tamo. Moramo ga naći isprijeĉiti daljnje klanje. Time ćemo dokazati da smo mi ĉisti od toga."

Erethor je neko vrijeme mislio što bi rekao – "Neznam. I ja sam

razmišljao o tome. No znajući profesore i Mirandu, mislim da se

nikada nećemo moći vratiti u Velveron. Ili barem dugo, dugovremena. Najbolje će biti da odemo odavde. Negdje daleko. Oni suAratari. Znaju se brinuti o sebi. Ulovit će ga oni već. Osim toga, meĊunjima je i lovac na vampire. Siguran sam da Miranda neće oklijevatiubrzati hvatanje vampira. Vjerojatno gaje već unajmila."

"Neznam kako to moţeš reći. Zar nemaš ni malo osjećaja duţnosti prema toj djeci? Jedini koji se mogu suprotstaviti vampiru je

nekolicina profesora. Seniori su jaki, no nemaju iskustva. Bar ne sa

ovakvima kao što sam ja." – reĉe mu Aranox tihim glasom. "Znam što ţeliš reći ali mislim da bi nas napali onog trena kada bi

se pojavili na vratima. Aranoxe, vrata Velverona su za nas od sada

zatvorena. Barem dok se ne izlijeĉiš i dok ne uhvate tog stvora, tkogod daje."

"U redu. No ja neću napustiti ovu regiju dok ne budem siguran da

je Velveron van opasnosti i da uĉenici mogu opet mirno spavati."

"Kako god. Šteta što ovdje nema lijeka za tvrdoglavost."



Aranox je nastavio drijemati, kašljući tu i tamo. Balthazar je opet tiho mijesio onu svoju smjesu koja je poĉela širiti

pomalo neugodan miris. Vonjalo je na pokvarenu, polutrulu biljku.

Bio je to smrad Loze Zlobradog Ušnjaka, samo daleko pojaĉan. Idućih pola sata, smjesa se krĉkala na vatri koju je Balthazar stalno

raspirivao.

Napokon je sve bilo gotovo.

"Erethore! Erethore! Mislim da moţemo poĉeti. Vjerujem daje sveu najboljem redu i daje lijek odliĉan. Sada je sve na Aranoxu." – reĉeBalthazar.

Erethor se uvuĉe u šator. Bio je mokar do koţe. Voda se cijedilaniz njegovu kosu.

"Dobro onda doktore. Pogledajmo koliko ste stvarno dobri." – reĉeon i probudi Aranoxa lagano ga drmajući.

Kada se vampir probudio, osjetio je strašan smrad, onaj kojinjegova dva prijatelja nisu mogla osjetiti. Aranoxu je ovo sve zvuĉalomnogo gore nego smrad Loze. Ovo je bilo nešto uistinu odvratno.

"Doktore! Nadam se da ovaj smrad ne dolazi od mog lijeka!" – reĉeAranox.

"Bojim se da dolazi." – odgovori mu Balthazar.

"O k vragu. Odjednom se premišljam." – reĉe Aranox. "Ne priĉaj gluposti, nego popij to!" – naredi Erethor.

"Ohh. Kvragu. Dodaj to ovamo." – reĉe Aranox i bezvoljno pruţiruku. Balthazar mu reĉe – "Aranoxe, taj smrad koji osjetiš treba teupozoriti da će ti ta tekućina naškoditi. Mi ga ne osjetimo jer na nas ne

djeluje. No tebe kao vampira ugroţava, što znaĉi da je tekućinauĉinkovita. Polaţem velike nade u ovo. Popij! Što više moţeš!" – reĉemu Balthazar. Aranox pogleda u Erethora. Osim bubnjanja kiše ošator i pokojeg groma, nije se ĉulo ništa.

"Erethore, mogu li te zamoliti nešto?" – reĉe Aranox. Eretohr mu odgovori – "Naravno da moţeš." – pritom praveći

prikladne pokrete rukom.

"Ako lijek ne uspije...ubij me. Molim te. Nemogu više ţivjeti



ovako." – zamoli ga Aranox, a lice mu nikada nije bilo ozbiljnije.

"Neće biti potrebe. Ako lijek ne uspije, najvjerojatnije ćeš umrijeti.Lijek je napravljen da ubije vampirizam u tebi, pa ako te ne uspije

osloboditi te grozne zaraze, bojim se da će te ubiti zajedno s njom." – pojasni mu Balthazar.

"U redu. Spreman sam za to." – reĉe Aranox. Potom prinese posudu ustima. Grozan smrad koji je samo on

osjećao razdirao mu je nos. Polagano je nagnuo zdjelicu i tekućina jekrenula u grlo.

Erethor je sve to gledao napet poput vilenjaĉkog luka, a Balthazar gotovo da i nije disao. Naglo je problijedio budno motreći svaki grĉ naAranoxovom licu i svaki pokret njegovih oĉiju.

Aranox osjeti kako se tekućina poĉinje slijevati niz jezik. Groznahladnoća ga je gotovo ledila, što je totalno prkosilo toplini zdjelicekoju je osjećao na rukama.

Poĉeo je gutati. Nepojmljiva mu je hladnoća proparala grlo dok jetekućina poput ledenih igala naĉela rezati put niz jednjak. Osjetio jekako se hladi! Pluća su mu se ledila! Nije mogao disati! No ledene

igle groznog okusa su se i dalje slijevale u njegovu utrobu. Mozak mu je naglo poĉeo blokirati. Pred oĉima mu je sve nestajalo u ledenoj,

plavoj magli, kao da mu se površina oĉiju zaledila. Zadnje što jeosjetio prije pada, bila je iznimna, neprirodna bol u stopalima i bolno

pulsiranje u oĉnjacima. Potom se srušio bez svijesti. Sve stoje osjetio još nekoliko trenutaka je bila hladnoća, no na kraju je i ona zamrla.

Kada se probudio, vidio je Erethorovo lice.

"Ne. Ne diše. Mrtav je." – govorio je Erethor.

"Zao mi je. Dao sam sve od sebe, no ĉini se da mu tijelo nije prihvatilo lijek. Jako mi je ţao." – ĉuo je Balthazarov glas.

Pokušao je nešto izustiti, no nije mogao. Glasnice su mu bileobamrle.

U ustima je osjetio nešto toplo i gusto. Bio je to poznat okus. Okuskrvi.

Toliko ga je mnogo puta kušao proteklih godina da mu se gadio.

No nešto gaje uvijek bilo tjeralo daje pije iznova. Ali sada, sada je



nešto bilo drugaĉije. Krv više nije imala onaj slad, onu ljepotu koju jeosjećao prije, dok ju je gutao. Bila je grozna. Gusta, slankasto gorkamješavina.

Usta su je bila puna. Teško je disao – ne – nije disao uopće! On se guši! Nekako se mora okrenuti! Ispljunuti tu krv!

"Ĉekaj! Oĉi! Pogledaj mu oĉi!" – zaĉuje Balthazara kako paniĉnogalami.

"Što!?" – zaĉu Erethora, a onda se svim silama preokrene na trbuh iispljune lokvicu krvi. Udahnuo je puna pluća zraka. Zrak je bio teţak,ali bio je divan! Oh! Tako je uţivao u njemu! Njemu se ĉinilo kao dajenegdje u planinama, gdje je zrak ĉist i sladak.

Osjetio je Erethora kako ga hvata za rame, pokušava ga podići nanoge ili barem koljena, no Aranox mu tiho, nemoćno reĉe – "Ne. U

redu sam. Ostavi me...samo da doĊem do daha."

Aranox je neko vrijeme na tlu pohlepno udisao zrak, gutajući gakao daje nešto najfinije na svijetu.

Pokuša se podići na noge. Sjeo je na koljena, dok ga je Erethor budno pazio. Još neko vrijeme je duboko disao. Još uvijek je imao

osjećaj kao da mu je grlo zamrznuto. "Jesi li dobro?" – reĉe mu Balthazar. "Mislim da jesam. Što se dogodilo?" – upita Aranox. Zaprepastio

se kada je ĉuo svoj glas. Zvuĉao je nekako...drugaĉije. Ne onakohladno kao do sada.

"Mislili smo da si umro. Pao si na zemlju i nisi disao. Bio si leden

kao da si leţao na najgoroj zimi." – pojasni mu Erethor.

"Koliko sam bio bez svijesti?" – reĉe Aranox. "Gotovo pola sata. Nismo te se usudili micati." – reĉe Balthazar.

"Ahh. I svo to vrijeme sam bio bez zraka?" – upita se Aranox, jer

se uistinu osjećao loše. Ruke i noge su mu bile obamrle, pluća bolna, amutilo mu se pred oĉima.

"Je li upalilo?" – upita Erethor, a Balthazar reĉe – "Neznam. Ţiv je.Pretpostavljam daje! Moramo provjeriti"

Aranox reĉe – "Eri, moţeš li me iznijeti van? Hoću još zraka!

Svjeţeg zraka!" – na što ga Erethor bez pogovora i sa velikom



paţnjom izvuĉe iz šatora. Aranoxovo tijelo je poĉelo vraćati toplinu. Kada je napokon bio vani, Aranox prvo pomisli da će ga spaliti

sunce, koje mu je bio nepri jatelj svih ovih dugih, mraĉnih godina, no

kada je otvorio oĉi vidio je samo crne, glomazne oblake iz kojih su padale divovske kapi kiše nošene razjarenim vjetrom.

Erethor poloţi Aranoxa uz šator, tako da su mu leĊa imala neki potporanj na koji bi se mogao nasloniti.

Aranox je, sjedeći tako, otvorio usta poput ribe i puštao da mu vodaispire grlo. Udisao je na nos – napunio bi pluća do kraja – a potom

ispuštao zrak glasno otpuhujući. Dok su mu usta bila tako otvorena,Erethor primijeti kako mu nedostaju oĉn jaci – na mjestu njih su sada

zjapile tamne, krvave rupe.

"Doktore, pogledajte ovo!" – reĉe Erethor. Balthazar je paţljivo gledao Aranoxa, koji uopće nije obraćao

paţnju na njih, prouĉavajući tu neobiĉnu, novonastalu ranu. "Hmmmm. Pogledaj, krv što teĉe iz rane! Nije više onako tamna!

Pogledaj! Zdrave je boje!" – pokliknu Balthazar. Erethor i sam

primijeti to.

"A pogledaj mu lice! Ima boje u sebi! Doktore! Mislim da steuspjeli!" – radosno će Erethor. Na licu mu je titrao veliki osmijeh.

Aranox se pomakne sa mjesta. Okrenuo se prema zemlji i ispljunuo

još jednu lokvicu krvi. I sam je primijetio da je boja mnogo svjetlija.

Bila je to ljudska krv, a ne zatrovana vampirska. U bari ispod sebe

vidio je svoj odraz. Pošto je tijelom zaklanjao kapi, površina je bila

mirna i savršeno zrcalila Aranoxov lik. Obrazi su mu bili rumeni. A ikosa je dobivala boju! Sivilo u njoj je nestajalo pod valom crne,

zdrave kose.Zaplakao je od sreće.



IV. POGLAVLJE



STARI DUGOVI

NAROD SA SJEVERA

Kalahad je pokucao na vrata. Tren kasnije osjetio je neĉije prisustvo u svojoj svijesti, kao da mu netko prebire sjećanja, a par sekunda kasnije zaĉuje se ţenski glas – "Otvoreno je."

Otvorio je vrata i njih troje uĊu. Lijepa Ardenka je sjedila za stolom i prebirala neke prašnjave

knjige. Bila je to profesorica Luna. "Zdravo." – pozdraviše ju oni. "Zdravo." – odgovori ona, gledajući ih paţljivo dok su joj prilazili

– "Trebate nešto?" – upita ih.

"Pa...ţeljeli bi znati nešto o... Skirimima. To mije ime bilospomenuto mnogo puta, ali nikada nisam znao o ĉemu je rijeĉ. Moţeteli pomoći?" – zamoli Kalahad.

Luna malo razmisli i ode do obliţnje police sa knjigama. Tamo jeneko vrijeme prstom prebirala po rubovima knjiga i na kraju odabrala

jednu koja joj je odgovarala.

"Evo. Mislim da u ovom ima nešto što bi ti koristilo. Samo da semalo podsjetim pa ćemo vidjeti što ti mogu reći o Skirimima.

Nakratko je prelistala knjigu, podsjećajući se poglavlja. Zatvori ju i reĉe – "Dobro. Što te zanima o njima?"

Kalahad se poĉešapo glavi – "Pa...sve. Neznam ništa."Luna kimne glavom rekavši – "Ahh. Prvo me uopće ne slušaš na

nastavi, a zatim samo baneš na vrata i traţiš da ti ispriĉam povijest jednog naroda."

Kalahad reĉe – "Ako je problem, otići ću. Ţao mi je što sam vas

ometao."



Na to se Luna nasmiješi pa mu reĉe – "Ma ne! Nisi razumio.

Zadivljena sam tom naglom promjenom. Meni je drago što si tu!Drage volje ću ti ispriĉati sve što budem znala o njima."

"Dobro." – reĉe Kalahad. "Pa, da poĉnemo. Da vidimo. Skirimi. Da. Tuţna je to priĉa. Ali je

ujedno i priĉa o velikoj hrabrosti i poţrtvovnosti." – zamisli se Luna, a

onda nastavi "Skirimi su Kalahade, pripadnici jednog naroda. Naroda

sa sjevera. Bili su ljudi, koje smo mi iz Saradrije nazivali

Sjevernjacima, mada su oni sebe zvali Eskirionci. Ţivjeli su nekadadavno, daleko na sjeveru. Da bi se došlo do zemlje Sjevernjaka trebalo je mjesecima brodom putovati prema sjeveru.

Vilenjaci su nekada trgovali sa njima i posjećivali njihove zemlje,mada su ĉak i za njihove lake brodove ta putovanja bila teška.

Zemlja Sjevernjaka se nazivala Eskiria. Bila je to brdovita zemlja

hladnoće i snijega. Evo, u ovoj knjizi imaš mnogo zapisa o njoj iSjevernjacima." – i odloţi knjigu pred njega – "Kaţu daje tamo sunce bilo slabašno.

Mećave su bile strašne i uĉestale. No narod je preţivljavao.

Bili su otporni, izdrţljivi, snalaţljivi, jaki i uporni. Gradili su svojedomove ili blizu mora, ili negdje u blizini velikih crnogoriĉnih šuma iuvijek su ih ograĊivali okruglim, drvenim zidinama. Gradovi su im bili izgraĊeni od drveta – i samo od drveta, jer su vjerovali da se kućamoţe izgraditi samo od njega. Kamen nikada nisu koristili za gradnju,iz više razloga. Prvi bi bio taj da nisu trebali ĉvrste kuće. Drugi razlog je bio što im je zemlja bila oskudna kamenom. A i taj što ga je bilo, bio je slabe kvalitete. Treći razlog je bio što se kamen teško zagrijava i

upija mnogo topline, a drvo se lako zagrije, a opet zadrţava toplotu.Ĉetvrti razlog je bio, što su oni bili majstori drvodjelje. Niti jedannarod nije tako znao dobro obraĊivati drvo k ao oni. Njihove

graĊevine, iako napravljene od drveta, vjerojatno i danas stoje. Razlogtomu je bio što su svoje domove i sigurnost zidova dijelili sa

Gnomovima13

, koji su vrhunski graditelji. Gnomovska pomoć pri

13

Gnomovi su rasa malenih humanoida. Odlikuju ih iznimno nizak rast (do jednog metra), veoma velika mršavost i velike, krupne oĉi. Pripadnici te



dizajnu obrambenog oruţja i kuća je bila od velike pomoći. Brodovi Sjevernjaka su bili isto toliko jaki da su mogli izdrţati

udare o kamene hridi, tako se govorilo. Poznato je da je more tamo

oko Eskirie divlje i uzburkano. Mnogo trgovaca iz Saradrije jeizgubilo svoje konvoje pokušavajući da doĊu do te zemlje. Svima su

ta mora predstavljala problem, osim naravno Sjevernjacima, koji su

bili vrhunski moreplovci i ribari, ali i gusari.

No to je sve manje vaţan dio njihove povijesti. Ono što je zaistavaţno je, da su daleko na sjeveru imali jedan ogromni, utvrĊeni grad,Ostrag. Bio je to ratniĉki grad u kojemu su ĉak i ţene bile ţestoke protivnice. Uvelike su ga dijelili sa gnomovima koji su ĉinili gotovodvije petine stanovništva. Skirimi su bili dobri kovaĉi a kako suokolne planine bile bogate rudama, kovali su dobra oruţja. Moţda nedobra kao patuljci, ali ipak su bila na zavidnoj kvaliteti. Ta kvaliteta

oruţja je povećavala i borbenu vrijednost njihovih vojnika. No nisu oni bili tako ratoborni bez razloga. Razlog im je bio više

nego opravdan – njihova zemlja je bila prekrivena drevnim zvijerima

koje su im bile smrtni neprijatelji. Eskiria je Kalahade, bila

preplavljena vukodlacima. Šume su ih bile prepune. Vršljali su i vrebali iza svake sjene. Gladne ralje su bile strašna.Kaţu da su samo luĊaci noću napuštali sigurnost grada. Bilo je opasnoizlaziti ĉak i na ulice.

E sada dolaze na red Skirimi. Skrimi su bili plemići, pripadniciklana Skirim. U prijevodu sa Sjevernjaĉkog, Skirim bi znaĉio Vuk.Taj klanje bio jedan od moćnijih, najbogatijih. Bio je zaduţen zaobranu i izgradnju Ostraga. Priĉe kaţu da je svaki muškarac klanaSkirim morao uloviti vukodlaka u svojoj sedamnaestoj godini, kada bi postajali punoljetni. Kaţu da su preko svojih oklopa nosili koţe

vrste su vrlo bistri i inovativni. Mnoga znanstvena otkrića su njihovazasluga. Gnomovi obiĉno ţive na hladnijim podruĉjima, pogotovo ušumovitim krajevima. Ţive pod zemljom, na malim dubinama, ili ukućicama na visokim drvima. Nisu ratoborni, iako majstorski izraĊuju neka

od najrazornijih oruţja. Cijenjeni su graditelji i inovatori. Svaki dvorac kojidrţi do sebe, meĊu posadom ima gnoma.



ulovljenih vukodlaka, a preko glave su imali vukodlakov skalp, tako

da im je lice virilo iz ralja tih zvijeri. Priĉe kaţu da su izgledali opasnoi divlje. Isto kaţu da Skirimi nikada nisu koristili strijele nego su

bacali malene sjekire na svoje protivnike. Bili su ubitaĉno precizni. Zbog njihove zaštite i vladavine, grad Ostrag razvio se do velikih

razmjera. Grad je bio proširivan mnogo puta, a Skirimi su svaki putavrijedno izgraĊivali sve veći drveni prsten oko grada.

I koliki god da je grad rastao, klan je uvijek sakupljao dovoljno

ljudi za obranu svojih zidina. Vukodlaci im nisu mogli ništa. Ali, kao što sve ide kraju svom, tako je došao i kraj vladavine

Skirima. Njihove zemlje, opustošile su duţe i hladnije zime. Trajale su pune ĉetiri godine. Stari zapisi koji su naĊeni u njihovim brodovima,kaţu da je u to vrijeme posljednji voĊa klana, Olaf Gnjevni, rastrgan uzasjedi vukodlaka dok je branio sela oko Ostraga. To je dovelo do

velikog raskola u klanu, i mali voĊe su zaratili oko vlasti. Došlo je donereda u Ostragu. K tome, kako sam rekla, vladale su Crne Zime,

kako su ih oni nazivali. Bile su hladnije nego obiĉne i trajale sumnogo duţe, stoje dovelo do gladi i velike neimaštine.

Narod Ostraga je pokušavao izdrţati no mnogi su ih nagovarali danapuste svoj grad i potraţe sklonište na jugu. Razlog tome nije bila

samo oskudica, već i vukodlaci koje je glad tjerala na silazak sve

dublje u grad. A pošto su Skirimi bili rascijepljeni, straţari suobavljali beznaĉajan posao u zaštiti grada.

Evo baš ovdje imam prijepis dnevnika jednog od niţih plemića-

ratnika koji je ţivio u to vrijeme u Ostragu. Dopusti da ga proĉitam." – reĉe Luna i otvori knjigu, paţljivo listajući stranice. Kada je našla

traţeno poglavlje, poĉela je ĉitati na glas "

Treća noć mjeseca Nade, godine 322. Još jedna ledena noć. Pogledao sam veĉeras dolje u skladište, i drva

za ogrjev su nam na izmaku. Juĉer sam kod Erica Drvodjelje naruĉio još, no bojim se da uz demonske vukove neće stići oboriti niti jednostablo, ĉak niti uz tucet vojnika. Pošto smo imali nekih oštećenja na

juţnoj palisadi, svi su u gradu morali dati drva za popravak. Ah.



Bojim se da bogatiji plemići nisu svjesni bijede koja vlada u gradu.Samo se nadam da će zima popustiti. Zaţelio sam se sunca.

Četvrta noć mjeseca Nade, godine 322. Danas sam na ulicama vidio obitelj gnomova kako kupe ostatke

hrane, boreći se sa psima za njih. Glad nas sve tjera na oĉajne postupke. Srce mi se rasparalo, pa sam odvojio nešto od svog zlata zanjih, premda je situacija i u mojoj obitelji teška. Ostava je gotovo prazna. Bojim se da će i moja obitelj za par dana biti u sliĉnoj situacijikao i oni gnomovi.

A i hladnoća je neizdrţljiva.

Osma noć mjeseca Nade, godine 322. Eric Drvodjelja je rastrgan na komade! Pred mojim oĉima! Hodao

sam zidinama, bodreći vojnike, kad sam ugledao zvijeri kako ganapadaju usred bijela dana! Pogane zvijeri! Rastrgali su ga u par

udisaja14! Sjekirom sam pogodio voĊu ĉopora i teško ga ranio, ali

mislim da će se vratiti. Glad je stegla i njih. Napadaju u pola dana.

Zar su nas Bogovi uistinu napustili?

Jedanaesta noć mjeseca Nade, godine 322.

Veĉeras sam ja na straţi. Obukao sam tri kaputa, no ledeni zrak mikrade toplinu dok dišem. Uzima je kroz moj dah. Na smjene semijenjamo u straţarskoj kućici gdje malena vatrica daje makar nekuutjehu. Ove rijeĉi što ih pišem, napisane su uz vatricu.

Trinaesta noć mjeseca Nade, godine 322. Danas nisam ništa jeo. Ostava je gotovo prazna, a djece je mnogo.

Nemam srca uzeti ništa za sebe. Valjda će njima trajati duţe. Bojim seda imamo svega za tjedan dana, a onda... bojim se i pomisliti.

14 Skirimi su kratke trenutke mjerili svojim udisajima. Udisaj

ima trajanje pribliţno jednoj sekundi.



Petnaesta noć mjeseca Nade, godine 322. Ĉini se da su neki lovci pristigli iz Diirasa. Sa sobom su donijeli

nešto divljaĉi što su uhvatili. Cijene po kojim su ih prodavali! To je

ĉisti bezobrazluk! No nisam se ni malo iznenadio što su prodali sve dozadnjeg komada mesa! Ovo je glad kakvoj moje oĉi nisu nikada posvjedoĉile.

Dvadeset a noć mjeseca Nade, godine 322. Jedina glasnija stvar od plaĉa gladne ĉeljadi je zavijanje gladnih

zvijeri oko grada. Noći koje provedemo na zidinama su straviĉne iopasne. Ne usuĊujemo se hodati sami, niti bez baklji. Posvuda se ĉujetapkanje teških šapa i grubo disanje. Zvijeri su nam pod samimzidinama!

Dvadeset i treća noć mjeseca Nade, godine 322. Ovaj mjesec se bliţi k raju, kao i hrana u gradskim ambarima. Moja

ostava je davno presušila. Kako mi djeca ne bi skapala od gladi, prodao sam sve što je bilo od neke vrijednosti i kupio malo hrane što

je ostalo. Dao bi još toliko za samo još jedan komadić mesa i ĉetvrtkruha! Ali ambari su prazni.

Dvadeset i peta noć mjeseca Nade, godine 322.

Slabašna svjetla naših baklji... jasno ocrtavaju oĉi demonskihvukova. Gladne, bijele oĉi – ima ih na stotine! Kuda god pogledaš,tamo su! Poljane oko grada liĉe na nebo posuto zvijezdama! Bogovi,ako vas ima, pomozite nam sada!

Dvadeset i šesta noć mjeseca Nade, godina 322. Vukovi nas napadaju! Zalijeću se na zidine i pokušavaju zariti

svoje pandţe u njih! Oni stariji i krupniji muţjaci uspjeli su zakoraĉitina drvenu platformu i baciti van grada nekoliko dobrih vojnika! Moj

brat se nije vratio kući veĉeras. Bojim se najgoreg, mada su njegovi problemi završili. Ţivi će ostati na mukama.



Dvadeset i sedma noć mjeseca Nade, godine 322. Posjetio sam danas vijeće starješina – molio ih sa još nekoliko

plemića da narede napuštanje grada. Radije bih riskirao svoj ţivot vani

pored vukova, nego da se muĉimo ovdje, u ovom zatvoru. No rekli suda još nije vrijeme za to. Navodno oĉekuju karavanu sa hranom izOgruda. Nadam se da je karavana dobro naoruţana...

Prva noć mjeseca Plamena, godine 322. Bogovi su nas uistinu ostavili. Vukovi su danas provalili u grad!

Napali su vrtić! Poklali su mi djecu. Tri kćeri i sina! Zaklali su ih kaoda su ţivotinje i odvukli im leševe van grada! Mrzim ih! Mrzim sve!

Četvrta noć mjeseca Plamena, godine 322. Beldora, moja ţena, teško je bolesna. Mislim da neće preţivjeti

noć. Sa njenom smrću, izgubit ću i posljednjeg ĉlana obitelji. Od kućenemam više ništa, pa se u nju i neću vraćati. U ostavi je ostalo tek toliko hrane da stane u ruksak, pa ću je ponijeti sa sobom. Kuću ću prodati u ogrjev.

Osma noć mjeseca Plamena, godine 322. Već tri noći nisam spavao! Vukovi nasrću na zidine kao da nemaju

nimalo pameti! Koliko god da ih ubijemo, oni se opet vraćaju! Truleţnjihovih leševa zaudara. Izgubili smo mnogo vojnika jer se zvijeri

uspješno uspijevaju uzverati po palisadi. Ako je ne povećamo i nezaštitimo obrambenim kolcima, bojim se da nećemo moći dugoizdrţati.

Deseta noć mjeseca Plamena, godine 322. Napokon! Starješine su naredile da se sve preostale zalihe iznesu i

da se narod pripremi za dugo putovanje na jug. Ja ovdje više nemamništa. Izgubio sam sve.

Jedanaesta noć mjeseca Plamena, godine 322.

To je to. Sutra krećemo. Svu hranu što sam imao, podijelio sam



gladnima.

Dragovoljno sam se prijavio da budem meĊu prvima koji će izaći izgrada. Pokušat ćemo odvući gladne ralje što dalje od ţena i djece koji

će izaći neko vrijeme poslije nas. Ţivio sam ĉasno i pošteno svih svojih trideset i šest godina.

Slijedio sam uĉenja Bogova i sutra ću umrijeti po tim uĉenjima. Nadam se kako će moja smrt pomoći mom narodu da preţivi.

Radujem se skorom susretu sa obitelji...

Orgar Monnan, sin Tegrona Monnana "

Luna je prekinula ĉitanje. Ovo troje su gledali krajnje potreseno. "Eto. To je slavni dnevnik Orgara Monnana. On jasno pokazuje s

kakvim su se teškoćama suoĉili Skirimi u svojim posljednjimdanima." – nakratko prekine govor kako bi osvjeţila grlo ĉašom vode.

Kiša je lupala o prozore velikom ţestinom, dok je u sobi vladalatišina. Kalahad, Glenroy i Karisa su nestrpljivo oĉekivali nastavak.

Luna nastavi – "Tako su Skirimi, nakon što su dvije godineneprestanih mećava bili zarobljenici u svojim zidinama, nemogavšiizaći iz grada i obnoviti zalihe hrane, jer su vukodlaci zaposjeli sveceste i obliţnje šumarke, a nemogavši ostati unutra jer nisu imali što jesti, odluĉili napustiti grad. Bio je to oĉajniĉki potez. Naoruţali su sekoliko su mogli. Kaţu da su ponijeli više oruţja nego zaliha hrane iogrjeva – toliko su se bojali vukodlaka. Zvali su ih Gladite Ralje.

Legende kaţu da su gnomovi odbijali napustiti grad. Tvrdili su da je

to putovanje previše teško za njih, te da ne ţele napustiti ono što sutoliko dugo gradili. Bili su jednoglasni u toj odluci.

Gnomovi ih pozdraviše, iskreno se diveći njihovoj hrabrosti iodluĉnosti, no ţaleći n jihovu ludost. Ljudi su napustili grad 12. 4. 322.

godine.

Odluĉili su starom cestom pokušati zaobići šume, iako je taj put biodulji. Zakljuĉili su daje bolje okušati sreću sa glaĊu i hladnoćom nego

sa raljama demonskih vukova. Kaţu da su u noćima, dok su se



udaljavali od grada, urlici umirućih gnomova i zavijanje vukodlakarazdirali nebo dok su Gladne Ralje plavile grad.

Ali sreća nije pratila ni Skirime. Gotovo cijeli jug je bio

zaposjednut – gladni ĉopori su poklali sva sela uokolo Ostraga. Mnogi gradovi klanova, koji su im nekada bili saveznici, bili su

napušteni. Njihovi gradovi bjehu prazni, tek puke jazbine zavukodlake. Zima je ovdje na jugu bila blaţa, no bez trajnih skloništa, bila je smrtonosna. Taj odvaţni, ali na smrt osuĊeni pokušaj spasa,Skirimima je uzeo golem danak. Više od pola je umrlo od ozeblina igladi, a ono naroda stoje preţivjelo su proţdirali vukodlaci. Ipak,hrabri vojnici Skirima su obranili dobar dio ljudi i stigli do obale.

Obala je bila koliko toliko sigurna. Hladnoća nije bila toliko strašna, ai vukodlaci su bili malobrojniji. Skirimima je dozvoljeno da uĊu u jedan od obalnih gradova, gdje su pomogli izgraditi flotu brodova koja

bi odnijela njihov narod prema jugu, u Saradriju, gdje su ih vilenjaci

ĉekali otvorenih ruku. Kaţu da su mnogi Sjevernjaĉki klanovi osuĊivali Skirime kao

izdajice i dezertere koji bjeţe iz svoje zemlje – no novi voĊa koji je

došao na privremenu vlast, Melona Jortiras, im je odgovorila sa – Niste bili tamo da nahranite našu gladnu djecu. Niste bili tamo da s

nama sakupljate ogrjev. Niste bili tamo da lijete krv sa našimratnicima. I nas nazivate izdajicama?, samo trenutke prije nego će seukrcati na brod i otploviti sa ostatkom klana. Otišli su na jug, u zemljevilenjaka koji su ih prihvatili i ukazali im veliku milost. No Skirimi

nisu mogli dugo ţivjeti meĊu vilenjacima. Nakon dvije godine, vratilisu se nazad u Eskiriu.

No Melona, posljednja nasljednica Olafa, a time i posljednji praviSkirim, dala je svoje srce jednom vilenjaku

Aronu Erosanu. Mnoge kn jige su napisane u ĉast toj ljubavi. Aronasu korili jer voli smrtnicu, a Melonu su optuţivali da napušta svojnarod. No tuĊe im rijeĉi nisu znaĉile mnogo. U znak svoje ljubavi,obadvoje su napustili svoja stara prezimena i sjedinili se pod novim.

Od Jortiras i Erosan nastalo je – Jorosan.

Tako je nastala duga loza snaţnih potomaka koji su uĉinili mnogo



za svijet koji danas poznajemo.

Kroz vrijeme, ti potomci su se nastanili u Halderonu i Onderonu,

gdje su priprosti ljudi, radi lakšeg izgovora, krstili njihovo prezime u

Jorsoran, a potomci su to prihvatili. To je prezime koje ti i danas nosišKalahade. Jedan od kasnijih potomaka je bio i tvoj pra-pra-pra i

neznam koliko puta pra pa ću samo reći djed – Velveron Jorsoran.

A pošto mnogi vjeruju da bi ti mogao imati krvne srodnosti sa

Velveronom, znaĉi da u tebi ima i krvi Jorosana a time i Skirima.Velika mi je ĉast stoje preda mnom vjerojatno posljednji Skirim nasvijetu. " – završi Luna.

"Samo malo! Zar su svi Skirimi uništeni? Mislim, zar oni što su sevratili nisu opstali?" – upita Glenroy.

"Ne." – tuţno reĉe Luna – "Oni što su se vratili, nisu bili dobrodošlinakon napuštanja Eskirie. Ostali klanovi im nisu dopuštali da pristanusvojim brodovima u njihove luke.

Tako su se neki Skirimi pokušali iskrcati na ne pristupaĉnijoj obali. No koliko god da su im brodovi bili moćni, mnogo ih je stradalo.

Preţivjeli narod se iskrcao i poĉeo graditi novi grad, tik uz obalu, no

zbog nedovoljno zaliha, nisu stigli izgraditi zid dovoljno brzo.Vukodlaci su uzeli svoj danak. A ono što je preţivjelo vukodlake, propalo je u napadima ostalih klanova. Neki zapisi potvrĊuju kako suse ĉak ĉetiri klana udruţila u razaranju klana Skirim. U tome su iuspjeli. A tako se i završava postojanje Skirima. Ne od zime ili

vukodlaka, nego od ljudi. Nekadašnjih saveznika. Tuţna je to priĉa.Tuţna." – reĉe Luna.

Tada Karisa upita – "Znaĉi, naš Kalahad je pravi, pravcati Skirim?"

Luna se na to nasmija pa reĉe – "Ne baš. Njihova krv vjerojatno idanas teĉe n jegovim venama, kao i malo vilenjaĉke, ali radi dugih

nizova godina, ta se krv pritajila, jer su potomci Melone i Arona

ţivjeli na jugu, meĊu ljudima, i sa njima miješali svoju krv. Kalahad je, rekla bih, u velikoj većini jedan Halderonac, u manjem dijeluSkirim a tek u malenim sitnicama ima blijede tragove vilenjaĉke krvi."

Glenroy je gledao u Kalahada sa nekim ĉudnim izrazom lica.

"Kalahad vilenjak? Nema šanse. Prije bi ga usporedio sa orkom.



Mislim, Kalahad je divljak. A vilenjaci nisu divljaci. Jesu li?" – upita Glenroy, smješkajući se. Kalahad ga udari bokserom u rame.

"Vi se samo šalite, ali postoji mogućnost za to. Ako je on doista

Velveronov potomak, a šanse su velike, onda je on sve ovo što samnavela."

"Profesorice, hvala vam na vremenu. Drago mi je št..." – i ne završireĉenicu, a odjednom se sruši na zemlju – oni bubnjevi su ponovno

zavrištali u njegovoj glavi! Kalahad se zgrĉio i rukama uhvatio zaglavu.

Valjao se na podu pokušavajući utišati bol, ali nije mogao – bubnjevi su lupali i lupali! Veliki valovi kao da su se zabijali u njega,

komadajući mu tijelo! Svi su zabezeknuto gledali – nisu znali što se dogaĊa! "Kal!" Kal! Što ti je!?" – zavika Karisa i pokuša ga prodrmati no

kada ga je dotakla, skoro svi mišići na njegovom tijelu su bili zgrĉeni!Bio je tvrd kao kamen!

Profesorica Luna klekne do njega te stavi svoje ruke na njegove

sljepooĉnice, a kada seje pokušala telepatski spojiti s njegovim umom,

pred oĉima je vidjela samo jedan strašan blijesak – uĉinilo joj se da jevidjela nekakav oblik, moţda neĉiju siluetu, no slika je samo bljesnula

i slomila se! Luna padne na leĊa od snage svog trzaja.

LOVINA

Luna ponovno ustane i priĊe Kalahadu. "Nešto snaţno se dogaĊa snjime! Kao da je neka mentalna sila obuzela njegov um! Toliko je

snaţna da je nemogu niti pokušati obujmiti! Zato ću trebati vašu pomoć, u redu?" – reĉe ona Glenroyju i Karisi.

"Naravno – što god trebate!" – reĉe Glenroy a Karisa je odluĉnostajala iza njega.

"Brzo, daj mi ruku!" – reĉe ona Glenroyju a on joj odmah stisnu

šaku svojom. "Dobro – drugu daj njoj!" – reĉe Luna.



Karisa uze drugu Glenroyevu ruku.

"U redu! Sada ćemo pokušati ući u njegov um! Sila koja je tamo, prejaka je za samo jednu dušu – pa ću pokušati spojiti mentalni most

izmeĊu nas ĉetvoro i tako, nadam se, podijeliti tu silu na ĉetiri dijela!Ma što god bilo, ne puštajte ruke!" – reĉe Luna, a onda polagano,drugom rukom dotaknu Kalahadovu sljepooĉnicu. On se cijelovrijeme grĉio i stisnutih zuba ispuštao neke prigušene urlike.

Kada je Luna napravila vezu izmeĊu svog i njegovog uma, njenotijelo odjednom ophrva neka nepojmljiva teţina! Srušila se na zemlju,ali Glenroy ĉvršće stisne njenu ruku kako mu ne bi iskliznula. Osjećao je kako joj se šaka naglo zagrijava.

Luna je u svojoj glavi vidjela bljeskove svjetla, neke poznate

figure, no nije nikako mogla razluĉi što je što – sve bi pucalo,

bljeskalo i nestajalo – iskrivljavalo se i mutilo.

Glenroy osjeti kako mu se prsti griju velikom brzinom a onda

odjednom zabaci glavu kao da ga je nešto udarilo u ĉelo – u glavi je

vidio nekakvu maglovitu prostoriju, osjetio je neĉija prisustva – bila je

to Luna, tu negdje oko njega je bio Kalahad, nemoćan i u bolovima.

No bio je tu još netko. A nije bila Karisa. Ĉuo je nekakve strašne bubnjeve – iz daleka je vidio ogromne valove kako mu prilaze! Imao

je osjećaj kao da će ga smrviti! Pokušao je koraknuti unazad, ali nijeimao tijelo! Prvi val koji mu je prišao rasparao mu je um – veliki,

strašni, razdirući udar zvuka gaje skoro pretvorio u prašinu! Anailazilo ih je još! Dolazili su neprestano!

Karisa je gledala kako se njih troje tresu, leţeći na podu i grĉevitostišćući svoje ruke. Šaka, što ju je drţao Glenroy, poplavila je od

njegova stiska. Karisa je primijetila kako ju Glenroy stisne malo jaĉe uispravnim, kratkim intervalima.

Tada odjednom osjeti veliku toplinu u prstima, kao da se neka vatra

razlijeva kroz njeno tijelo i glava joj se zabaci natrag!

U svom umu je ĉula glas profesorice Lune – "Ovo je nekakva

vizija!"

Nekoje vrijeme vladala tišina, no Luna opet reĉe "Prejaka je da bi

je jedna osoba mogla savladati! Neznam kako je Kalahad uspio



izdrţati ovo! Ta silina! Pogledajte ovo! S koncentriraj te se! Pokušajte preuzeti što više te energije na sebe!" – a onda opet tišina.

Jedino što se ĉulo su bili strašni valovi što se razlijevali odnekle iz

daljine.Glenroy primijeti kako više nisu onako razorni kao do sada. Bili su

pitomiji. Nekako poznati.

– Mutna slika pred oĉima mu se lagano izoštravala – nije više pucala i drhtala, nije se više kidala i blještala!

Njih ĉetvero, bili su ujedinjeni kao jedno – svi su znali što oni drugios jećaju i ţele. Slali su obavijesti drugima samo pukim mislima. Ĉim bi se stvorile u njihovom umu ostali bi već znali za to.

Sada su njihova ĉetiri uma plutala kao jedan. Gledali su nekakav hodnik. Bio je mraĉan. Oni kao da ĉuĉe u

nekom kutu. Valovi su prolijetali kroz njih. Tup-tup-tup-tup – zvuĉalisu nekako uravnoteţeno. Nimalo silno kao par trenutaka ranije.Smetali su – da! Poţeliš otići tamo i ušutkati izvor, jednom zauvijek. No sami udar bubnjeva više nije bio razoran. Izvor kao daje bio izaobliţnjeg zida.

Njih ĉetvero prepoznalo je ovu sobu – to ju je u stvari Luna prepoznala no time su i ostali – bila je to kupaonica u kući Endelon.Sve je bilo posuto malenim, kockastim ploĉicama s plavo-bijelim

uzorkom.

U blizini su bili umivaonici. Njih nekoliko. Bili su zatvoreni.

Nikoga nije bilo pored njih. Ali negdje iz blizine se ĉulo nekošuštanje. Tiho. Ugodno.

Voda je kapala. Kap po kap.

Tiho. Ugodno. Oni bubnjevi su jedini remetili sklad i mir. Par lakihkoraka odjeknu prostorijom. Odjednom ĉetvero osjetiše još neĉije prisustvo – neki mraĉni um, odvojen od njih. Zaseban. Pritajen, zao.

Proraĉunat. Ĉuli su hrapavo disanje. Osjetili su kao da ih boli noga. Imali su

osjećaj da su porezani. LeĊa su ih takoĊer škakljala, kao daje na njimaneka rana.

Još jedno pr isustvo – takoĊer zasebno – nesvjesno. Neka djevojka.



Zamišljena je. Misli na... hladnu vodu. Ţeli se isprati hladnom vodom.

Ide prema tušu. Hladno joj je po nogama. Oni bubnjevi! Bubnjali su iz nje!

Valovi su se širili iz njenih prsa! Jedan za drugim! Umjereno isigurno. U pravilnim razmacima. U stvari, sada više uopće nisuzvuĉali poput bubnjeva – bili su više nalik na kucanje srca.

Oni kao da su pomakli nogu. Spremni su! Na što su spremni?

Poloţili su šape na tlo. Ploĉice su hladne. Ne vole hladno. Samomalo? Štoje ovo? Oni nemaju šape! Krv! Krv je tako topla! Djevojka je tako topla! Jasne, crvene linije slasne krvi teku kroz njeno tijelo!

Stani! Ovo nije u redu!

Napravili su korak! Odjeknuo je! Srce kuca brţe! Djevojka je neštoĉula.

Stali su. Napravili korak u stranu. Doći će joj iza leĊa. Ne! Neće joj doći iza leĊa! Ne smiju to uĉiniti! Ali krv je tako slatka! Doziva ih! To srce! Taj bubanj! Tako smeta!

Ţele ga uništiti! Ušutkati – jednom za sva vremena! Prišli su bliţe! Bubanj lupa jaĉe! Djevojka se okreće! Nešto govori! Uplašena je!

Vidi ih! Vidi ih u mraku! Ruţni su! Imaju veliku ĉeljust! Zubi sutanki! Oštri! Ima ih mnogo! Djevojka pravi korake unazad! Pokušavadohvatiti bodeţ za pašom!

Ne! Oni joj neće ništa! Ne boj se!

Ali krv! Krv je tako slasna! Oni ţele krv! Oni moraju piti krv! Onaih drţi na ţivotu! Napravili su korak. Pa još jedan! Jadna djevojkauzima bodeţ!

Bubanj lupa jako! Vidi ih! Izašli su iz sjene! Oni su vampir! Oni sulovac!

Ţele krv! Noge im se grĉe! Skoĉit će! U zraku su! Ruke su ispred njih! Jedna je ţeljezna! Nije prava! Ali

pandţe druge su velike! Oštre! Dobro će razrezati tanku koţu! Ne! Ne smiju to provesti! Ubit će je! Da! Moraju to izvršiti!

Razrezali su ju! Djevojka je u bolovima! Ruka! Ne osjeti ruku!



Ispao joj je bodeţ! Djevojka vidi svoju krv! Bubanj lupa jaĉe! Bubanjih boli!

Dohvatili su djevojku i gurnuli je na zid! Djevojka je udarila

glavom! Izgubili su njenu svijest! Ne osjete je tako dobro!Prišli su djevojci! Oštri zubi! Lako će probiti koţu na vratu!

Uskoro će da piju krv! Krv je tako slasna! Ona im daje ţivot! Moţda ulove još koju djevojku kasnije! Ţarili su zube u meko

meso! Osjete kako krv šprica po njihovom nepcu! Tako je topla! Takoslasna! Ummm! Ţele još! Sišu krv snaţno! Grizu dublje! Da! Krv!Ţele još krvi! Moţda još malo vilenjaĉke krvi?! Prije nego ulovedrugog vampira. Već su dobili zlato – nema ţurbe!

Bubanj je tiši! Skoro je zamro! Oni ţele još krvi! Zašto više nemakrvi!?

Ljuti su! Ţele još! Gladni su! Stišću jaĉe! Drobe kosti! Ĉuju kakokosti pucaju! Ali nema više krvi! Bubanj više ne kuca! Nema višekrvi!

Što su to uĉinili!? Kako mogu biti ovakva ĉudovišta!?

Sada ţele cigaretu! Cigareta je dobra! Ubija ţelju za još krvi. Smiri

ih.Toliko mnogo tihih bubnjeva oko njih. Da. Kasnije. Kasnije će

popiti još krvi. Ugasiti još bubnjeva. Zauvijek. Gledaju svoju ruku. Polagano se pretvara u ljudsku! Pandţe se

uvlaĉe u meso, izrasline se povlaĉe! Koţa je siva. Tijelo im je hladno.Ali krv što su je popili, grij at će ih. Druga ruka uvijek hladna. Nije prava. Ţel jezna je.

Crna pelerina slabo pomaţe da se ugriju! U dţepu imaju cigaretu!Izvadili su cigaretu! Napravili su malu vatrenu kuglu! Cigareta gori!Dim je tako ukusan! Tako topao! Sada moraju otići! Prije nego ihnetko uhvati! Prozor! Došli su kroz prozor! Eno ga! Popet će se kroz prozor! Sunca nema! Ne škodi im! Ne peĉe ih! Mogu hodati i podanu!

Prišli su prozoru! Noga ih boli! Porezana je. Glupi patuljak im je porezao nogu!

Ta tamna svijest – vampirska svijest – nestajala je! Bila je tiha!



Njen govor kao udaljeni šapat! Skoĉili su i uhvatili se rukama za prozor. Uskoro će... Gotovo. Nestali su! Više nisu u kupaonici! Našli su se u uĉionici!

Svi leţe na podu i drţe se za ruke! Umovi su im još uvijek bilispojeni!

Odjednom, veza puĉe i svatko se naĊe sam. Osjećaše se takosiromašno, tako maleno. Kao da su izgubili duge i duge godine ţivotakao i sva iskustva što su išla sa njima!

Profesorica Luna ustade. Glenroy i Karisa takoĊer – jedino je

Kalahad leţao na podu. Bio je hladan i mrk. Teško je disao. Glenroy

ga uhvati za ruku. Više nije bio zgrĉen. Ali bio je bez svijesti.Djelovao je slabo i nemoćno.

Podigao ga je i stavio na stol. "Profesorice, moţete li neštonapraviti za njega?" – upita Karisa. Luna se istog trena zadubi u misli

a onda sa olakšanjem reĉe – "On samo spava. U redu je. Ali ona

djevojka! Ona vilenjakinja! Ta zvijer! Ubila ju je!" – planu na kraju.

Karisa je bila u kutu i povraćala. "Jesi li u redu?" – upitaju Glenroy.

"Okus krvi! Tako je jak u mojim ustima! Nemogu ga isprati!" – poţali se ona. "Ta veza što smo ju ostvarili! To je bilo preko Kalahada! On je

nekako povezan sa tim stvorenjem! Ima vizije! U njegovim sjećanjimasam pronašla još tih vizija! Imao ih je dosta u zadnje vrijeme! Kaţu dasu Skirimi osjetili vampire! Valjda im je to prešlo u k rv zbog blizine

vukodlaka, koji su zakleti neprijatelji vampira! Ako je tako, onda je

krv u Kalahadu uistinu aktivna i jaka i on osjeti vampire oko sebe!" –

reĉe Luna. "Izgleda da je taj doţivljaj koji vampir proţivljava toliko jak i toliko moćan da ga Kalahad osjeti na daleko! Ali je prejak da bi

ga... pojmio! Ne moţe ga shvatiti! Ali kada smo podijelili njegovuteţinu meĊusobno! Oni strašni bubnjevi iz njegovih sjećanja postalisu..." – ".. .otkucaji srca." – reĉe Karisa.

"Znaĉi, mi smo sada bili u svijesti vampira?! Toga koji ubija po

Velveronu?" – upita Karisa.

"Da. Mislim da smo bili u kolektivu sa njime. Iako nisam sigurna



da je on osjetio nas. On je samo snaţno odašiljao misli, nije ih primao."

"Ali on nimalo ne liĉi na Aranoxa! Njegove misli! Njegov glas! On

nije Aranox!" – reĉe Karisa – "Znam Aranoxa! Vidjela sam ga! Ĉulaga! Njegov glas je drugaĉiji!" – reĉe ona, boreći se da ne povrati ponovno.

Glernov reĉe – "Meni je taj glas bio poznat! Ĉuo sam ga negdje! To je... to je...onaj lovac na vampire!!!" – planu Glenroy! Osjećaji ga ponesoše!

"Ono je njegov glas! Mogu se zakleti! Ono je njegov glas! Ĉuo samga maloprije dok smo išli prema ovamo! I oni su!"

"Smiri se! Smiri se! Vjerujem ti!" – reĉe Luna pokušavajući utišatiuzavrelu krv u Glernovu.

Osjetila je kako magiĉna energija kljuĉa u njemu. Bio je spremaneksplodirati svakog trena!

"Što ćemo sada?" – upita Karisa.

"Trebamo otići i to prijaviti Mirandi!" – reĉe Glenroy – "Moramo

sprijeĉiti još klanja!"

"Idemo do nje! Pokušat ću probuditi Kalahada!" – reĉe Luna i prstima dotaknu njegove sljepooĉnice. Kalahad otvori oĉi gotovo istogtrena.

"Gdje je!?" – upita on, vršljajući pogledom po sobi. "Nema ga! Ono je bila samo vizija!" – reĉe Karisa. "Kako je to moguće! On je lovac na vampire! Kako..." – izgubi se

Kalahad, dok se znoj poĉinjao cijediti sa njega. "Razmisli! Kud bolja maska za vampira nego da bude lovac na

njih?!" – reĉe Glenroy."A ubojstva prije njega? Prije nego je on došao?" – upita Kalahad.

"Nisam sigurna...ali mislim da sam uhvatila traĉak njegovih

sjećanja. Nekako... znam...da je on ubio sve dosadašnje ţrtve." – reĉe profesorica Luna.

"A Aranox!?" – upita Kalahad.

"Mislim da on nije kriv. Mislim da su i on i Erethor nevini." – reĉe

Luna, dobro upoznata sa Kalahadovim stajalištem prema Erethor u i



Aranoxu.

"To.. .nema smisla." – reĉe Kalahad i siĊe sa stola. "Znam da nema. Zato ću potraţiti profesora Benroga. Spojit ću um

sa njime. Dopustiti mu da pretraţi dio nekih sjećanja koje je upio mojum. Ja nemogu doprijeti do njih. Osjećaji su prejaki da bi uspjela – zasjenjuju ono što je bitno. No on bi mogao doprijeti do toga bitnog,ako uspije zanemariti slike pokolja i odrţati hladnokrvnost." – reĉeLuna.

"Što je sa djevojkom!? Moramo joj pomoći!" – reĉe Karisa. "Ne! Nemoţemo tu više ništa uĉiniti! Mrtva je! Znate to i sami!

Osjetili ste to! Kada joj je srce prestalo raditi! Osim toga, ova sjećanjašto smo ih ukrali nisu vjeĉna! Nestat će uskoro! Ĉim umovi shvate dane pripadaju njima!" – reĉe Luna.

"Znate što!? Dosta priĉe! Idemo reći ovo Mirandi! Moramo

sprijeĉiti Eromara! Dovoljno je krvi prolio!" – reĉe Glenroy.

Svi se sloţiše, a onda bez rijeĉi izaĊoše iz uĉionice i krenuše premavelikoj dvorani, nadajući se da će tamo zateći profesora Benroga iMirandu.

Kiša je udarala snaţno. Naleti vjetra su nosili cijele valove vodekoji bi snaţno zapljusnuli Kalahada i ostale. Suncu nije bilo niti traga

– bilo je mraĉno kao u najtamnijoj spilji. Njih ĉetvero banuše u veliku dvoranu – u kojoj je bilo popriliĉno

buĉno. Mnogi uĉenici su brujali i ĉavrljali. Neki su nervozno tupkali

oruţjem po podu, ĉekajući da se nešto dogodi. "Idemo u zbornicu!" – reĉe Luna i mahnu ostalima da ju slijede. Ušli su u onu sporednu sobicu gdje je bio ulaz za zbornicu.

Luna stane na plaviĉastu ploĉicu ispred luka na zidu te povuĉedesni svijećnjak. Zrak je zadrhtao dok se zid unutar luka tresao i

spuštao u zemlju. S druge strane je bio profesor Luther. Bio je mrzovoljan, kao i

uvijek.

"Neke koristi i od vas." – reĉe i proĊe pored njih, pitajući se zaštoLuna vodi uĉenike u zbornicu.

Njih ĉetvero uĊoše unutra i brzim koracima krenuše da prolaze



kroz dugi hodnik.

Kroz njega su odjekivali glasovi – u zbornici je bila neka svaĊa. Mirandin glas je bio najglasniji.

TAMNA PROŠLOST

"Narode! Ovo više nema smisla!" – ĉuo se glas profesora Ornona – "Galamom se ne postiţe ništa! Zato se svi smirimo i..." – "Ništa!Zvijer će nastaviti ubijati! Ovo je katastrofa! Ne samo da trebamo dićiglasove nego i oruţje!" – galamio je Selevin.

"MIR! Ovdje ja govorim što se radi! Vi ste vijeće, ali moja rijeĉ jezadnja.

Ne zaboravite to!" – reĉe Miranda. Luna pokuša otvoriti vrata – no bila su zakljuĉana. Njih troje stanu. "Saĉekajmo!" – reĉe im Luna, i oni ostanu stajati

pred vratima i prisluškivati.

"Da. Kao da bi mogli to zaboraviti!" – ogorĉeno reĉe Selevin. "S jedi! Vijeće nije završilo! Luthor se izvukao, ali sa njime ću seobraĉunati kasnije! Ali Selevine, od tebe, kao dosta pametnijega,oĉekujem malo više suradnje." – reĉe Miranda.

"Malo suradnje? Otkako ste saznali da je Erethor u dosluhu sa

vampirom, nemamo mira! Dva sentinela mi neprestano vise za

vratom, a barem po jedan nad ostalim profesorima! Bolje bi bili

iskorišteni da patroliraju hodnicima!

Gledate nas preko ramena i prijetite silom! E pa znate što dragaravnateljice? Ja ovdje nisam rob. Niĉiji sluga! Ovdje sam svojom

voljom! Radi ove djece! A tvoja optuţivanja više neću slušati! Biosam miran jedno vrijeme! Popuštao ti! Uvjeravao se da si pod velikimstresom. Ali postaješ sve gora! Što se uvuklo u tebe!?" – upita je

Selevin.

"U mene? Dragi Selevine, nisi osjetio bol izdaje zar ne? Nisi vidio

strah u oĉima one djece? I nisi razmislio o mogućnosti da je još



profesora umiješano u ovo? Bilo tko, i ponavljam – bilo ko od nas

moţe raditi sa Erethorom i Aranoxom! Ovdje je moţda i rijeĉ o otmicidoktora Balthazara kojeg nema već duţeg vremena, a incident sa

vampirom vjerojatno je samo sluĉajnost koja je izmakla kontroli! Zatomi nemoj govoriti da se smirim! Moja je duţnost ĉuvati ovaj dvorac!Ovu djecu! Pruţiti im primjer!" – derala se Miranda.

"A kakav si to krasan primjer pruţila!? Skoro su zapalili zapadnitoranj! Nisu bili Aratari! Nego razjarena rulja! To ti nazivaš primjerom? Uĉiš ih puštanju svoje tamne strane na slobodu?OslobaĊanje mrţnje? Što? To ti nazivaš snagom?" – upita je Selevin.

"Što ti znaš o snazi!? Da! Mrţnja! Bez nje nema pobjede! Ako nemrziš protivnika, nemoţeš ga pobijediti! Vi proraĉunati ĉarobnjacinemate nikakvih osjećaja! U svemu traţite korist! Sve mora imatirazlog!" – reĉe Miranda.

"Mi ĉarobnjaci! Ako se sjećaš, i sama si prešla u redove

ĉarobnjaka! Ili moţda nisi? Moţda još uvijek dozivaš demone?Carvali? Tako ste se nazivali, zar ne? Carvali – pozivatelji demona!

Štoje? Mislila si da neznamo? Ja sam bio u vijeću koje ti je poštedjelo

ţivot, Miranda." "Govoriš gluposti!" – reĉe mu Miranda.

"Gluposti? Sada su to gluposti Miranda? Ili da te moţda nazovem...Eraklia? Sada su to gluposti?" – upita ju Selevin ponovno.

"O ĉemu on govori?" – zabrujaše glasovi unutar zbornice. "Priĉa gluposti." – reĉe Miranda, znatno tišim glasom. Kao da se

srami neĉega. "Da im kaţem Eraklia? O da! Hoću! Poslušajte me dobro!

Vaša ravnateljica je bila, vjerovali ili ne, jedna od Carvala, slavnih prizivatelja demona iz Niţih sfera. Da, jedna od onih koji su stvarali probleme diljem Halderona. Jedna od onih koji su bili pohvatani i

osuĊeni na smrt. No Miranda, koja se tada zvala Eraklia, je imala pameti i sreće. Nakon što smo ju uhvatili, odluĉila se okrenuti protivsvojih bivših gospodara. Iskoristila je svoje moći i znanje da pomogneĉarobnjacima da iskorijene tu kugu. Ĉak je bila i na ritualu



proĉišćavanja gore kod Tri jezera15. Preţivjela je i zbog toga smo jeodluĉili staviti pred Trisfalovo Vijeće Istine, u kojemu sam bio i ja.Dokazala nam je svoju odanost mnogim primjerima. Oĉistila je tijelo

od tamnih energija. Zbog toga smo joj poštedjeli ţivot. Nemogu reći,napravila je potpuni preokret u svojim razmišljanjima i djelovanjima.Razvijala je moći svjetla. A pošto je tako dobro bila upoznata satamom, znala je kako je uništiti. Bila je neprocjenjiv dar u bor bi protiv

Carvala.

Potom je, kroz dugi niz godina sluţenja Trisfalova Hrama i Njegovog Veliĉanstva uspjela doći i na ovaj poloţaj moći. Priznajem

– zasluţila gaje više nego bilo tko! No sada je poĉela ponovno da se

vraća svojim starim zanatima – ono stoje prizvala u Zapadnom tornju

je bio demon! Više ne moţe kontrolirati bijes! Miranda, ako se uskorone smiriš, tako mi Trisfalova svjetla, podnijet ću zahtjev da te maknusa ovog poloţaja i imenuju nekoga adekvatnijeg.

Tvoje ponašanje prelazi granice – dugo si sluţila svjetlo i borila se protiv svake mrvice tame – a sada naglo zraĉiš tom crnom energijom – što ti se dogodilo!?"

Miranda je šutjela. Kalahad je nije vidio, ali osjećao je njenunelagodu. Gotovo daje zaplakala.

"Ja sam svoje rekao. Ili se obuzdaj i poĉni raditi svoj posao, ilićemo naći nekoga tko će to raditi umjesto tebe." – reĉe Selevin i otvorivrata.

Njih ĉetvero je bilo zateĉeno, no ne i nespremno. "Imamo vijesti o vampiru. O pravom vampiru. Nije kriv Aranox!

15 Ritual proĉišćavanja vrši se nad grješnicima koji su se okrenuli protiv Trisfalova hrama. To se uglavnom odnosilo na Carvale,samoprozvane Gospodare Demona koji su prizivali demone te ih

koristili za svoje ciljeve, pogotovo u vrijeme Inkvizicije. Sami ritual je veoma bolan – grješnik se stavlja nad ogroman izvor destruktivne,svijetle magije koja potom spali svaki trag negativnih energija utijelu grješnika. Stotine Carvala su ostavili i ţivote i duše u

Trisfalovom Hramu proĉišćenja. Tek rijetki su preţivjeli da ispriĉaju priĉu. Kasnije bi se pokazali velikim ĉiniteljima dobra.



Nego Eromar, lovac na vampire!" – r eĉe Kalahad. "O ĉemu govoriš?" – reĉe Selevin. "Djeĉak govori istinu! Dopustite da objasnimo!" – reĉe Luna te uĊe

u zbornicu."Dakle? O ĉemu je rijeĉ?" – upita Selevin. Lice mu je bilo crveno

kao da je to zasluţio predugim sunĉanjem. Zrak je unutar zbornice bio

gust, vreo i suh.

Miranda je stajala na sred sobe. Glava joj je bila pognuta. U ruci je

stezala nešto. Izgledala je bolesno. Kosa je bila raspuštena i nevezana. Profesori što su sjedili na klupama bili su krajnje zainteresirani –

samo što je jedna scena završila, poĉinjala je druga. "Odakle da krenemo!?" – upita se Luna na glas – "Maloprije, u

uĉionici! Kalahad je došao sa prijateljima do mene – ţelio je neštoznati o Skirimima." – govorila je Luna, mašući rukama od uzbuĊenja.Ţeljela je izgovoriti sve stoje brţe mogla kako bi nadoknadiliizgubljeno vrijeme, no nije htjela govoriti nerazumno.

"Da. Nastavi." – reĉe Selevin. Miranda je podigla glavu. Bila jekrajnje zainteresirana.

"Malo nakon što smo završili, Kalahad je pao u nekakav trans!Grĉio se na podu, uhvativši se za glavu! Bio je u bolovima! Pokušalasam se mentalno spojiti sa njime, ali nije išlo! Nekakva vizija koju jeimao je bila prejaka. Blokirala je sve naše mentalne mostove – doslovno ih je rušila. Nešto tako snaţno nisam vidjela dugo..." – "Ne

skreći sa teme!" – upozori ju Karisa.

"Da, naravno! Znala sam daje to neka vizija pa sam se napravila

mentalni most sa ostalo dvoje a onda i sa Kalahadom! Tako smo

podijelili svu tu snagu meĊusobno. Ono što smo doţivjeli je uţasno,no u drugu ruku i nevjerojatno! Kalahad je primao snaţne misli koje jeodašiljao vampir! Kao da su povezani nekom tajnom vezom! Tih par trenutaka, gledali smo kroz njegove oĉi! Ubio je jednu djevojku! Ukući Endelon! Leţi mrtva u kupaonicama!"

"Jesi li sigurna u to što govoriš!?" – upitaju Selevin.

"Da! Sigurna! Uĉenici su mi svjedoci!" – reĉe Luna.

"K vragu! Kailena! Benrog! Za mnom!" – krikne Selevin.



Prozvani profesori ustanu istoga trena i krenu prema Selevinu.

"Već je mrtva profesore! Bolje će biti da nam ostavite prof esora

Benroga – njegova moć telepatije nam treba da pronaĊemo neke

informacije – one koje smo naslijedili od Eromara, ali do kojihnemoţemo doprijeti!" – reĉe Kalahad.

"Od koga ste ih naslijedili!?" – upita Selevin.

"Od Eromara, lovca na vampire koji je nedavno došao u našdvorac." – reĉe Miranda – "Trebala sam znati da je on jedan od njih.

Ona sijeda kosa, taman pogled. Uvijek obuĉen u pelerinu. Nije izlaziodanju." – doda još.

"Kasno ste se sjetili." – reĉe joj Selevin. "Dostaje vaših prigovora! Radije idite po stradalu djevojku!" – reĉe

Miranda, a oĉi joj se zakrijesiše. Znao je da se jedva kontrolirala.Vatra samo što nije buknula iz nje.

Selevin ne reĉe ništa. Samo mahnu profesoru Benrogu da ostane, asa profesoricom Kailenom izaĊe van uĉionice. Elenil je izašao zanjima.

"Da ĉujem – što trebate od mene?" – upita Benrog.

Svi u zbornici su napeto gledali. Vladala je tišina. Ona vrelina je popuštala – vrata su ostala otvorena a kroz njih je dopirao lagani

povjetarac stoje rashlaĊivao sobu. Luna stane pred Benroga – "Ţelim da uĊeš u moj um. Negdje u

nedavnim sjećanjima trebao bi pronaći uljeza – sjećanja koja ne pripadaju meni! Naslijedila sam ih od Eromara dok sam dijelila

njegovu svijest! Nadam se da su još uvijek ĉitljiva! Poţuri dok nisu posve izblijedjela!"

Benrog pogleda u Mirandu koja odobri. Potom vrhovima prstijudotaknu Lunine sljepooĉnice. Ona istog trena sklopi oĉi.

I Benrogove oĉi su bile zatvorene. Ruke su mu drhtale. Otvorio je oĉi – "Sjećanja! Skoro su do kraja izblijedjela! Uţas koji

si doţivjela briše ih! Prejak je!"

"Oni su bili samnom! Iznova ću uspostavit vezu s njima – sjećanjasu prešla na našu kolektivnu svijest, ne na mene samu! Kao kolektivu,

sjećanja bi trebala biti jaĉa!" reĉe Luna.



Potom okupi Kalahada, Karisu i Glenroyja u krug u kojemu se oni

uhvatiše za ruke. Luna se potrudila uspostaviti mentalne mostoveizmeĊu njih ĉetvoro – i svi su se uskoro našli u njenoj svijesti.

Svijet oko njih je naglo zatamnio – vjerojatno su zaţmirili. Nonjihova sjećanja su bila posvuda oko njih – letjela su uokolo

izmiješana. Gledali su kroz Karisine oĉi kako ulazi u Glenroyevu

koĉiju, gledali su kroz Glenroyeve oĉi borbu sa Zlobradim Ušnjakom.U pozadini svega je gorio Etron.

Dalje iza Etrona, bila su Tri drveta Vjeĉnosti. Odjednom se meĊunjima pojavi još jedna svijest. Uljez.

Pretraţivao je njihove umove – i to zadivljujućom brzinom. Najlakše je to usporediti sa peckanjem i svrbeţom. Njih ĉetvero bi

se sada najradije sakrili, poĉešali, zaštitili od toga – no dopustili su

strancu da vršlja po njihovoj svijesti. Osjećali su što i on – ĉasushićenost, ĉas tugu – sad ţalost, sad fascinaciju.

Odjednom je mentalni most što ih je povezivao pukao! Jednostavnose raspao! Kalahad se naĊe kako jednom rukom drţi Karisu, a drugomGlernova. Otvorio je oĉi i ispred sebe ugledao Lunu.

Za par trenutaka se svi pustiše. Benrog je sjeo u kut. Pokušavao je obraditi informacije koje jedobio.

Svi su šutjeli – tišina u zbornici je bila kao na groblju. Odjednom profesor Benrog progovori "Da. Eromar je kriv. Ubio je

sve dosadašnje ţrtve. Abigail je ubio nakon što je razgovarao sa njom.Ispitivao ju je o Velveronu. O profesorima, o uĉenicima.

Pred dvorac je stigao mnogo ranije. Sakrivao se po Tigor šumi inekoj spilji. Mogao bih vas i odvesti na ta mjesta." – reĉe Benrog.Sjedio je, pognute glave. Ĉelo je podupro rukom. Bio je dubokozadubljen u misli.

"Ulazio bi u dvorac preko zidina. Telekinezom je podigao uţe nazidine, priĉvrstio ga za nešto – ne vidim što. Spustio je uţe i popeo segore. Bio je u ţurbi. Slijedi nekoga. Skliznuo je niz zidine. Slijedi

neke dvije osobe kroz dvorište. Jedna nosi drugu. Pretpostavljam da su

to Erethor i Arancoc. Ljut je na Aranoxa. Ţeli mu se osvetiti zbog



neĉega. Neznam ĉega. Uistinu ga planira uloviti, no nakon što napravikoristi od toga. Ĉek ajte! Sakriva se!" – Benrog kao da je gledao

predstavu u svojoj glavi – vrtio je Eromarova sjećanja kao film. Svi u

zbornici su napeto pratili. Ĉak su pazili i da im disanje ne bude preglasno.

"Sakriva se od nekoga! Nije to Erethor od koga se sakriva! Netko

je gore, na balkonu! Neki djeĉak sjedi na klupi i gleda po dvorištu.Eromar se sakriva iza neĉega. Mrak je. Erethor mu je pobjegao. Ušao je u toranj.

Eromar ga nemoţe slijediti. Odluĉio je ubiti nekoga – gladan je

krvi.

Gleda u djeĉaka – ţeli ubiti njega. Prilazi balkonu, pazeći da neizaĊe iz sjena. Pokušava se popeti uz biljku penjaĉicu! Prišao je gore!

Blizu je vrha! Ĉekaj! Netko dolazi! Netko izlazi na terasu! To jeMiranda! Ĉuje joj glas! Ona doziva nekoga! Spušta se dolje. Tiho. Neţeli privući pozornost.

Ahhhh. Ne vidim dalje. Sve je ispreskakano. Odjednom ga vidim

ispred starice... Abigail. Razgovarao je s njom. Neznam kako. Starica

ga poznaje odnekud. Ispitivao ju je o Velveronu i profesorima. Ona jeokrenuta leĊima. Gladan je – preuzima svoju vampirsku formu – grize

je – pije krv – ne sviĊa mu se okus, no gladan je. Nije dugo pio.Toliko je ţelio još krvi da joj je stiskom slomio vrat. Briše usta... Nevidim dalje. Preskoĉeno je mnogo. Sjećanja su ovdje slaba. Ne... ovanisu bitna.

Imam nešto što se dogodilo prije mnogo vremena. U nekoj krĉmi – ubio je nekog lovca na vampire. To nije vaţno... evo ga opet! Noć je!Ulazi u Velveron!" – govorio je Benrog, pokušavajući opisati slike štosu mu se vrtjele pred oĉima. Krvna ţila na sljepooĉnici je nabubri la.

Ĉini se daje svom snagom pokušavao zadrţati ta sjećanja, zatoĉena uumu dovoljno dugo da ih sve proĉita.

"Silazi niz stepenice. Nešto mu smeta. Neki bubnjevi lupaju. Negdje blizu. Ne. Ima ih mnogo. Ima ih na desetine. Ne – nema ih

više – trajalo je samo kratko. Ĉini se da tako traţi ţrtve. Strašno je

gladan – stariĉina krv je bila slaba. Neznam gdje je – nisam pazio.



Lutao je negdje kroz sjene. Sada je pored nekog prozora – iznutra se

ĉuju dva glasa. Oba su ţenska. Neke dvije djevojke nešto govore.Jedna se smije. Pozdravljaju se. On se jedva kontrolira. Ulazi kroz

prozor. Jedva se provlaĉi. Prilazi jednoj od kupaonica – iz nje dopire pjevanje.

Razmišlja nešto. Misli ţeli li preuzeti vampirsku formu. Neće. Ulazi u ĉovjeĉjem obliku. Tih je. Djevojka ga ne ĉuje. Ĉekaj!

Primijetila ga je u odrazu vode! Izvadila je maĉ! On nasrće na nju!Gadno gaje porezala po licu! Napravila mu je oţiljak! Djevojka je borbena! Nasrće na njega! Bode ga u ruku! Rana nije strašna. Samogaje ogrebla. Preuzima svoju vampirsku formu. Bijesan je – nemoţese kontrolirati! Maše pandţama uokolo! Reţe je! Rukom ju je probio!Razrezao joj je utrobu! Odvratno! Djevojka je još uvijek ţiva! Pije krviz njene utrobe! Djevojka još uvijek diše – smeta mu to – neki bubanj

– strašno mu smeta! Srce! To je njeno srce! Grize je za vrat! Siše krv!SviĊa mu se okus! Ponovno se vraća na utrobu! Grize! Jede meso!Ustao je i krenuo nazad – no vidio je svoj odraz u vodi – veliki, krvavi

oţiljak! Ravno preko njegova lica! Ponovno ga obuzima bijes! Zaletio

se nazad na djevojku! Sjeĉe je pandţama! Odjednom je uplašen – uĉinilo mu se daje ĉuo nekoga. Ne ţeli da ga otkriju – bjeţi van – izlazi kroz onaj prozor. Dalje nije vaţno. Sakriva se nazad u šumu.

Ovo je bezvrijedno. Ni ovo nije vaţno. Evo ga ovdje predVelveronom – Sentinel mu neda ući! Raznosi ga nekom magijom.Ulazi u dvorište dvorca – sve vrvi uĉenicima. Ţeli ostaviti dojam. Ţeliuzeti zlato od ravnateljice. Ţeli ubiti Aranoxa. Ne vidim zašto.

Dalje nije baš bitno. Evo ga ovdje, ide sa Lunom – prati ga do

njegove sobe. Razmišlja kako nikada nije pio Ardensku krv.Planira ubiti Lunu nekada kasnije. Luna razgovara sa Erethorom.

Iza njih su dvoje uĉenika i doktor Balthazar. Ne...! Gubim sjećanja! Nemogu odrţati koncentraciju! Vidim samo

još par slika! Šulja se kroz kuću Argenor! Ljut je! Ţeli zlato!Ravnateljica mu nije dala zlato! Ţeli dati primjer! Dokazati kako suvampiri opasni! Svi trebaju njegove usluge kao lovca! Vidim...

Pokolj! Vidim... slabo... ne vidim više ništa.



Sva sjećanja koja sam preuzeo od Lune su nestala. Um ih je

odbacio. Ţao mi je." – reĉe Benrog. Izgledao je umorno. Miranda je polagano kljuĉala – no ne njena tamna strana – naprotiv

– bila je svjesna same sebe. Izgledala je pribrano i hladno. Jedino suusijane ruke iz kojih elektricitet samo što nije potekao pokazivale njengnjev.

Progovorila je – "Prijatelji! Diţite se! Belendore! Idi okupiSeniore! Ali samo one naprednije – ne ţelim ljutitu rulju. Ţelim ovoizvesti precizno. Stjerat ćemo zvijer u kut!"

Kalahad primijeti plavu auru oko Mirande. Valovito je plesala oko

njene glave, kao da je od ţelea. Ali bila je satkana od ĉistog svjetla.Uĉinilo mu se da vidi i krila na njenim leĊima – ali to je sve bio samo

odsjaj aure.

Profesori su bili spremni za samo par trenutaka. Iako ga nisu drţal i

u rukama, njihovo oruţje je bilo spremno. Istina, mnogi ĉarobnjacimeĊu njima ga nisu imali, kao ni Miranda. No, ruku na srce – nije im

ni trebalo!

ZVIJER U KLOPCI

Velika grupa profesora je izašla iz zbornice. Došli su u VelikuDvoranu.

Uĉenici su ih gledali sa zanimanjem. Profesori nikada do sada nisu

izašli ovako uznemireno. Miranda pogleda u Minervu pa naredi – "Minerva! Idi do njegovih

odaja! Provjeri je li tamo! Ne otkrivaj svoje prisustvo nipošto! Ţelimga nespremna!"

Minerva ne reĉe ništa nego sklizne do stepenica i krene prema

stepenicama.

"Uĉenici! Slušajte me dobro! Ţelim da netko ode i pronaĊe profesora Luthera! Hitno nam treba! Brzo!" – i deseci uĉenika se bez

pogovora raspršiše po Velveronu, trĉeći svaki svojim putem, traţeći



profesora.

Ostali su ĉekali dolje. Mnogi ĉarobnjaci kao da su meditirali.Zadubljeno bi piljili u neku toĉku ili bi zatvorenih oĉiju izgovarali

neke rijeĉi. Kalahad je znao da bacaju obrambene magije na sebe, ali ina ostale.

"Miraaaandaaaa." – reĉe Minerva koja kao da se stvorila pored

njih.

"Stigla si. Reci." – reĉe Miranda. "Daaaa. Taaamooo jeee. Meediiitiiiiraaaa." – govorila je Minerva.

Skoro istog trena u dvoranu utrĉi profesor Luther. "Trebali ste me?" – zaĉuje se njegov glas. "Odliĉno! Stigli ste baš na vrijeme!" – reĉe Miranda pristiglom

profesoru.

"U ĉemu je problem? Uĉenici kaţu daje hitno!" – upita Luther.

"I jeste. Krajnje je hitno. Pronašli smo vampira. Gore je, u tornju za pridošlice. To je onaj lovac na vampire – Eromar. Ţelim da gauhvatimo i ubijemo. Krećemo ĉim pristignu Seniori. Morat ćemoopkoliti toranj, u potpunosti. Gore ima jedan prozor kroz koji bi

mogao izaći. Ţelim od vas da iskoristite moć Levitacije16

, i da sedignete gore do prozora. Ako pokuša izaći, sprţite ga bilo kojomnapadaĉkom magijom – samo mu ne dajte da izaĊe!"

"Profesorice! Neće biti lud izaći odatle! Pa slomit će sve ako padnesa te visine!" – primijeti Karisa.

"Neće. Vampir je. On moţe izdrţati mnogo veće padove nego mi."

– objasni joj Miranda.

"Miranda – vani je oluja kakvu nisam vidio u ţivotu! Pokušajlevitacije na tako veliku visinu bi bio ravan samoubojstvu!" – reĉe jojLuther.

Miranda malo razmisli a onda reĉe – "Da. Vjerojatno si u pravu.

Ako misliš da nije izvedivo, nemoraš. Pridruţi nam se onda ovdje."

Profesor Luther je neko vrijeme prazno gledao u nju, a zatim reĉe – "Mislim da ja to mogu. Ĉekat ću ga gore! Samo recite kada da

16

Levitacija – moć koja ĉarobnjaku dozvoljava lebdenje. Oni koji sunjome ovladali uspijevaju i letjeti na kratko vrijeme.



krenem!" – reĉe joj Luther, naglo ohrabren neĉime. "Odliĉno. Zapamtit ću ovo." – reĉe mu Miranda. Kalahad je bio nervozan. Pred oĉima su mu neprestano bile slike

trupala pokrivenih krvavim plahtama. Ni Karisa ni Glenroy nisu bilimirniji.

"Kalahad. Ţelim da se sada makneš u stranu. Prepusti nama da ovoobavimo!" – reĉe Miranda – "Ti si svoju ulogu u već odigrao!"

A potom se profesori rasporediše ispred stepenica. Šest seniora je pristiglo i ĉekalo Mirandina nareĊenja.

Ona se stane na prvu stepenicu i reĉe – "Seniori! Idite sa

profesorom Lutherom! Ĉekajte ispod prozora! Luthere, znate što vam je ĉiniti. Ostali – za mnom. Kada stignemo gore, ratnici ulaze prvi, a

to su Desglen i Belendor – ĉarobnjaci iza njih. Udarite ga svime štoimate, brz je pa raĉunajte na to da ćete moţda, nadam se da griješim, promašiti nekoliko puta, zato drţite u pripravnosti više od jednemagije. Stjerajte ga u kut. Ako netko ima Sunĉevo svjetlo, bit će pametno drţati ga aktivnim cijelo vrijeme. Ne ţelim gubitke na našojstrani, zato pazite – ne igrajte se heroja!" – reĉe Miranda i brzim se

koracima udalji. Nešto ga je vuklo ići za njom. Silno je ţelio ubiti to stvorenje. Glenroy je primijetio Kalahadov pogled. "Kal, smiri se! Sada

moţemo samo ĉekati!" – reĉe mu. "Da. Vjeruj Mirandi. Ĉini se da ju je Selevin nekako primirio. Opet

je ona stara. Neće dopustiti da itko od naših nastrada." – reĉe muKarisa.

Kalahad je svejedno bio nervozan. Nije znao što da radi. Zaĉuo je

udarac, kao da se nešto lomi. Odjednom krenuše kucati oni bubnjevi unjegovoj glavi. Piskutav zvuk se probio kroz zrak. Zaĉula se galama iurlanje. Odjeknulo je par snaţnih eksplozija!

Netko je od profesora vrisnuo "Eno ga! Drţi ga!" – ĉuo se glas. Zaĉula se još jedna eksplozija. "Bjeţi dolje! Za njim brzo!" – ĉulo se odozgo. "Jesi li ĉuo ovo Kal?" – reĉe Karisa. Kalahad izvadi maĉ i ĉvrsto ga

stegne.



Borio se sa bubnjanjem u mislima. Ali bio je jaĉi od toga! Priviknutće se! Mora! Sada ne smije izdati prijatelje!

Neko tutnjanje i urlanje razlije se stepenicama, kao da netko trĉi.

U stvari, bila je to grupa profesora.Karisa je spremno drţala svoje bodeţe, a Glenroy svoje ţezlo. Ispred njih, Kalahad je dignuo maĉ. Spremno je ĉekao da se vampir

pokaţe pred njim. Još su neki uĉenici, koji su pratili sve to, došli u blizinu – i oni

izvadiše svoja oruţja iz korica. A neki su opet, pobjegli iz dvorane. Zar par trenutaka, Kalahad ugleda zvijer kako ĉetveronoške trĉi niz

stepenice. U tom kratkom trenutku kada ga je ugledao odmah je

primijetio ogromnu ĉeljust i bezbroj zubi – jedna strana lica je bila

spaljena i oguljena – netko ga je pogodio vatrenom kuglom.

Pelerina mu je bila isjeĉena. Za sobom je ostavljao maleni krvavitrag.

Vam pir je shvatio da ga i dolje ĉekaju pa je pokušao preskoĉitiuĉenike ispred sebe. Napravio je ogroman skok gurnuvši se snaţnimnogama. Preletio je Kalahada zajedno sa ostalim uĉenicima i bez

problema se doĉekao na noge. Neki momak obuĉen u zeleno, borbenoodijelo, nasrne na njega maĉem, no vampir bez problema izbjegnenapad i udari momka onom ţeljeznom rukom tako da je istog trenaostao bez svijesti.

Vampir nastavi bjeţati prema vratima, ka izlazu, ka svom spasu! U isto vrijeme Karisa podiţe svoj bodeţ, dobro nacilja i baci ga

munjevito brzo. Bodeţ fijukne kroz zrak i zabi se ogavnom stvorenjuu leĊa. Ono urlikne i zatetura no ipak pobjegne kroz vrata.

Kalahad je već trĉao za njime. Glenroy takoĊer. Ĉim je Kalahad izašao na vrata, ugleda kako ispred njega prolijeće

vatrena kugla i udara u zemlju tik do vampira.

Kugla je došla s neba, a tamo gore, pored prozora, lebdio je profesor Luther. Jedva se odrţavao na snaţnom vjetru.

Tek sada kada je vidio da je vampir van tornja, poĉeo se spuštati.

Seniori koji su ĉekali pod prozorima, za sluĉaj da vampir uspije



iskoĉiti van, su sada krenuli u potjeru. Nekoliko vatrenih kugli ali i par elektriĉnih, poleti u smjeru stvorenja. Vampir je bio prebrz – gotovo

nitko ga nije mogao stići. Već je blizu vrata!

Kalahad je davao sve od sebe nebi li ga stigao. Glenroy je bio dostasporiji i trĉao je koliko je god brzo mogao! Profesori su bili na vratimavelike dvorane, ali oni nisu imali nikakve šanse stići stvorenje! Sve jeizgledalo izgubljeno! Neće stići! Nitko ga neće stići! Već je kod vrataVelverona! Otvorio ih je!

STARI DUGOVI

Eromar otvori manja vrata Velverona – no tek tamo ga je ĉekalo pravo iznenaĊenje! Pred njim stajaše dva lika – jedan visok, u crnoj

pelerini, a drugi u koţnom, borbenom oklopu. No Erethor i Aranox bijahu jednako iznenaĊeni ovime – došli su

uloviti vampira, a pronašli su ga već na ulaznim vratima! U djeliću

udisaja, njihova oruţja zablistaše – Aranox zamahnu svojim maĉem prema Eromaru koji se sagnuo pa se maĉ zabi u drvena vrata. Vampir napravi vatrenu kuglu te ju ispali na Aranoxa, no on je bio

vrlo brz, pa mu je jedino pelerina poĉela gorjeli. Stoga ju je brzim pokretima bacio sa sebe i ugasio.

Erethor je sijevnuo prema Eromaru, nasrćući maĉem i ogrebavši ga po ruci.

Vampir shvati kako neće lako proći pored ove dvojice i pobjegne

nazad u dvorište! No odatle je navirala gomila profesora! Oĉajno jegledao oko sebe – i ugledao mjesto gdje bi mogao potraţiti spas – tamnica! Tamo je mraĉno!

Tamo je njegovo carstvo! Ponovno se bacio na sve ĉetiri i poĉeograbiti zemlju pod sobom.

Kalahadu gotovo ispade maĉ od iznenaĊenja kada je vidio Erethorai Aranoxa na vratima – i Erethor je bio popriliĉno iznenaĊen – no niti

jedan nije posustao – nastavili su trĉati za vampirom.



Aranox izvuĉe maĉ iz drvenih vrata, ogrne pelerinu i nastavi trĉatiza stvorenjem.

Aranox gaje prepoznao – dugovao je Eromaru nešto.

Vampir je već stigao do ulaza u tamnicu – ţivotinje su bileuznemirene. Otvorio je vrata i ušao. Nije se ni trudio zatvarati vrata zasobom – znao je da nema smisla.

Er ethor i Aranox stigoše prvi, a Kalahad odmah poslije njih.Glenroy je bacio pelerinu kako bi trĉao brţe – no već sada je bilokasno – neće ih moći stići! Kao niti Seniori koji su bili malo ispredGlenroyja.

Erethor i Aranox uĊu a za njima i Kalahad. Ĉim je promolio glavu unutra, ogromna vatrena kugla sijevnu na

njih trojicu i Kalahad se naĊe na zemlji. Ubrzo poslije, shvati da ga netko vuĉe prema sebi i pritišće na

zemlju.

Zaĉuje se još jedna strašna eksplozija, a zatim nešto kao odronkamenja. Još jedna eksplozija udari. Kalahad nije znao što se dogaĊa.Buka je bila strašna. Prašine je bilo posvuda. Još jedna eksplozija!

Kalahad se okrene na leĊa. Sada je odron kamenja, koji je ĉuo, bio stvaran – strop se rušio!Ugledao je Aranoxa kako ga vuĉe za ramena.

Samo što su se odmakli od vrata, ĉitav strop – mješavina drveta ikamena – se uruši pored njih, zatrpavši ulaz.

Kalahad se digne na koljena – osvrne se uokolo – prašina je bilavisoka i toliko gusta daje mogao uzeti svoj maĉ i rezati ju.

Hrpa zapaljenih drva i usijanog kamena prštala je iza njegovih leĊa.To ga podsjeti na njegov susret sa salamanderom, koji je poĉeo sliĉno.

No gdje je Erethor? Gdje je Aranox? A moţda najvaţnije, gdje jeEromar!?

Krenuo je koraĉati ka unutrašnjosti. Ubrzao je korak. Dok jenestajao u sjenama, iza sebe, sa druge strane ruševina, ĉuo je glasove.Seniori su nešto vikali profesorima. Kalahad pomisli da će moći ućikroz rupu na stropu, ukoliko ugase vatru koja je buktala iz ruševina.

On siĊe niz neke stepenice.



Ispred sebe je ugledao Erethora kako paţljivo koraĉa – korak po

korak, osluškujući svaki zvuk. Kalahad pokuša osjetiti one bubnjeve, no nije ih više bilo.

Jednostavno su nestali. U jednu ruku, bio je zahvalan na tome – no udrugu, nije znao da li vampir vreba nekoga ili ne!

Trenutak kasnije, primijeti kako je nešto protrĉalo kroz hodnik ispred njih! "Eno ga!" – viknu Kalahad i uperi prst. Erethor baci

pogled prema mjestu na koje je Kalahad pokazivao. Mjesto je bilo

mraĉno i prazno, no Erethor krene prema tamo. "Gdje je Aranox?" – upita Kalahad.

"Tu je negdje. Traţi vampira." – reĉe Erethor. "Što se dogodilo maloprije!?" – upita Kalahad a Erethor mu reĉe –

"Vampir – opalio je nekoliko jakih vatrenih kugli u strop i srušio ga nanas. Prava je sreća da smo preţivjeli. Ali ti se nemoj previšeuznemiravati. A sada šuti i koncentriraj se! Budi iza mene!"

Kalahad je šutio i tiho hodao. Ušli su u hodnik. Tamo nije bilonikoga. Stajao je u toj crnoj, vlaţnoj prostoriji, pokušavajući uhvatiti bilo kakav zvuk. Traţio je bilo kakav znak koji bi otkrio skrovište

onoga koga progone... ili onoga tko progoni njih?Kalahadu se uĉini daje nešto ĉuo – okrenuo se u stranu – odjednom

pred njime sijevne šaka sa oštrim pandţama i on padne na zemlju. Erethor istog trena nasrne na stvorenje – no vampir uteĉe u sjene.

Tapkanje njegovih koraka nestane u daljini.

Kalahad se pridigne.

"Ĉuvaj se. Pokušat će nas uhvatiti nespremne – ovo je igra koju on

vodi!" – reĉe Erethor. U hodniku ispred njih se pokaza Aranox. Bio je jedva vidljiv u onoj

svojoj crnoj pelerini. Preko ustaje nosio tamno crveni rubac.

"I on je vampir! Zar ne bi oni trebali osjetiti jedni druge?" – upita

Kalahad.

"Vampir sam nekada bio. Više ne." – reĉe Aranox ponosno. Kada je prišao, Kalahad primijeti boju u njegovim obrazima. To garazveseli.

"Da li je to maloprije bio on?" – upita Aranox.



"Da. Kopile je pobjeglo." – odgovori Erethor.

"Hoćemo li ići za njime?" – upita Kalahad, na što ga Aranox pogleda i reĉe – "Naravno. To je Eromar. Njemu dugujem sedam

godina bez sunca, smucanja po noći i ţivota u sjeni i samoći. Vrijeme je da mu vratim taj dug." – a oĉi su mu se krijesile dok je to govorio.

"Samo malo!" – reĉe Kalahad – "Zar niste rekli da si ti nastradao

dok ste izlovljavali vampire u njihovim spiljama?"

"Da. Koji dio nisi shvatio? Eromar je u to vrijeme bio voĊa legla.Odsjekao sam mu šaku – a on je zauzvrat sunce uĉinio mojim protivnikom." – reĉe Aranox, a na licu je imao izraz gaĊenja i nekeunutarnje boli.

"Razumijem. Moţda bi trebali ĉekati pojaĉanje? Ipak, sami ste reklidaje ovo njegov teren." – predloţi im Kalahad.

Erethor tada kleknu pored njega i reĉe mu – "Kal, ulaz je zatrpan.

Dok se bilo tko probije do tamnica, on će većpobjeći! Osim toga,osjećamo duţnost da ga uhvatimo. Mi smo ga na neki naĉin i doveliovamo."

A Aranox doda – "A tko bi bolje znao loviti vampire od nas dva?

Ja i Erethor smo oĉistili stotine njihovih legla." "U redu. Ali prije nego odemo za njim, ţelim vas pitati još samo

jednu stvar." – reĉe im Kalahad. "Izvoli." – reĉe Erethor. Kalahad ih je gledao sa povjerenjem –

odjednom je ono bilo jaĉe nego ikada prije. "Kuda ste bili nestali?Odakle krv u tornju tamo gdje se Aranox sakrivao?" – upita ih.

"To su dva pitanja, ali valjda zasluţuješ odgovor." – reĉe Erethor. "Pitanja su na mjestu." – potvrdi Aranox – "Odgovori mu."

Erethor se nakašlje, i naglo okrene – uĉinilo mu se daje nešto ĉuo.Podigao je maĉ i krenuo hodnikom kojim je Eromar utekao. Usput jegovorio – "Znao sam da ćeš poslije onog pokolja otići prijavitiAranoxa i mene – i ja bih uradio isto. Iako sam znao da Aranox nije

mogao poĉiniti pokolj..." – reĉe on te proviri iza zida – nije bilo

nikoga – "...jer sam bio s njime u trenutku kada se on odrţavao,odluĉio sam ga izvesti na sigurno. Probudio sam doktora Balthazara,

koji je sada negdje na putu za Azgard. Ide patentirati svoj novi napitak



i pošteno se obogatiti. Pokupili smo stvari koje je trebao da bi završio prototip lijeka i otišli po Aranoxa. Tamo sam ga stavio na leĊa i odveou šumu Tigor, gdje je doktor dovršio lijek. Ĉim je Aranox prizdravio,

pozdravili smo se sa doktorom, platili mu obećanih 1500 zlatnika i pustili ga da ide svojim putem.

Koĉija ga je valjda ĉekala na kriţanju, tamo na zapadu, a mi smokrenuli ovamo u dvorac. Dalje znaš." – reĉe Erethor, paţljivogledajući posvuda.

Aranox je za to vrijeme motrio na druge prolaze kojima bi im

vampir mogao prići. " Niste mi rekli za krv. Rekli su mi da je vampir

koji je poĉinio pokolj bio ranjen! A krv je pronaĊena na mjestu gdje sileţao." – navaljivao je Kalahad.

"Za lijek je bila potrebno malo moje krvi i ..." poĉne Aranox, noErethor ga prekine – "Ja sam bio zaduţen da ju uzmem. Došao samkasno naveĉer, da me nitko ne vidi. Planirao sam mu malo zarezatiruku, tek toliko da napunim jednu boĉicu krvlju, kad se Aranox poĉeotresti – idućeg trena su i mene snašle jake vizije – bubnjevi koji

udaraju i kidaju moje misli. Ĉak smo na bljeskove vidjeli kroz

Eromarove oĉi kako ubija – nekog je polu-orka bacio na ormar gdje se jadnik nabio na drveni šiljak. To mi je ostalo pred oĉima. Svejedno..."

– reĉe Erethor i zaĊe u tamni hodnik, mašući rukama Aranoxu da ga prati. kada smo došli k sebi, Aranox je bio gadno zarezan – gadno je

krvario iz ruke. Potrudio sam se da mu previjem ranu odmah nakon

što sam nakupio dovoljno krvi. Potom sam s njim odluĉio pobjeći izVelverona."

Kalahad ih odluĉi pratiti. Drţao je svoj maĉ u visini oĉiju, tako damu je on bio orijentir za sve pred njim. Njihovi su koraci bili glasni,no ţivotinje i ĉudovišta u kavezima iz obliţnjih prostorija su ih svojimurlikanjem i cviljenjem utišavale.

A tako su odavali i Eromarovu prisutnost, koji se smucao i vrebao

po sjenama, vjerojatno traţeći izlaz. Tamnice su imale još par izlaza, no oni bijahu tajni i malo je osoba

znalo za njih. Miranda je znala za neke, no ti tajni prolazi su zbog

neodrţavanja i neupotrebljenosti propali i postali neprohodni. Trebat



će još dosta vremena dok ih samo pronaĊe, a još više da provedeAratare kroz njih. Vjerojatno će stići brţe ako nekim jakim magijama

pokušaju raskrĉiti ulaz.

Erethor je vodio. Polako je išao niz hodnik. Aranox je iza njega bacao neku magiju – ruku je drţao iznad glave, a šake skupljene.Kako je polagano raširivao šaku iz nje je zaţarilo ţuto svjetlo.Kalahad svati daje to sunĉevo svjetlo.

"Lijepo je moći koristiti ovu magiju iznova." – reĉe Aranox. Sunĉevo svjetlo je osvjetljavalo tamne kutke u kojima bi se Eromar

mogao kriti. Prošli su ĉitav hodnik i stigli do nekakve sobe. U njoj je bilo mnoštvo starih, hrĊavih vrata od nekog metala. Iza njih su dopirali urlici, rezanje, cviljenje , brundanje i piskutanje.

To su oĉito bili ulazi u jazbine tih stvorenja. Kalahad primijeti da su jedna vrata širom otvorena. A vrata nisu bila malena – što god daje bilo u toj jazbini, moralo je biti veliko! I ostali su to primijetili!

Kada su prišli vratima, Kalahad pogleda unutra – jazbina je bila

prepuna debelih niti ispletenih u spirale. Bilo je to carstvo pauka.

"Planinski pauci. Ovdje su bili planinski pauci. Dvije ţenke!" –

reĉe Erethor uznemireno. I Kalahad je bio uznemiren. Uĉio je o njima! Ti pauci su bili mesojedi – veliki, ruţni i dlakavi, gradili bi

ogromne mreţe u koje bi hvatali velika stvorenja a potom ih proţdirali. A ţenke su krupnije i opasnije od muţjaka. Zbog tihţivotinja su planine u Berenoru proglašene jednim od najopasnijih17

.

"Da pogodimo tko je otvorio vrata?" – reĉe Aranox. "Kal, dobromotri stropove! Aranox i ja ćemo sjene." – naredi Erethor.

Kalahad je kimnuo glavom i šutke promatrao stropove. Bili su

tamniji od okoline, ali svjetlo što gaje bacao Aranox bilo je od velike pomoći.

Nastaviše se kretati ovom strašnom, hladnom prostorijom, nadajućise da neće naići na još otvorenih vrata.

17 Osim gorostasnih pauka, tamo ţive i mnogi drugi divovi.

MeĊu njima su i zmajevi. Neki tvrde da patuljci zbog toga i jesu

niski rastom te grade naselja pod zemljom.



Došli su do pet hodnika koji su se granali u razliĉitim smjerovima. "Da si ti vampir, kamo bi išao?" – upita Erethor Aranoxa.

"Da sam ja vampir, išao bih prema... nazad. Da nam doĊem za leĊa.

Pošto ja nisam vampir, kaţem da odemo kroz onaj tamo hodnik." – i pokaţe na onaj sasvim lijevo.

"Zašto?" – upita Erethor.

"Jer je Eromar ostavio krvavi trag za sobom." – reĉe Kalahadugledavši tanku liniju tamne krvi stoje nestajala u tami lijevog tunela.

"Idemo." – reĉe Erethor i nastavi voditi. Taj hodnik je vodio do stepenica koje su vodile na još niţe katove.

Erethor je znao da su ti katove napušteni, ali je nekada kao uĉenik ĉuoda tamo postoji stari, zatvoreni odvodni kanal, o ĉemu obavijesti

Kalahada i Aranoxa. Potom pomisli da bi Eromar mogao osjetiti neko

strujanje zraka odatle i pokušao pronaći izlaz. Kalahad je cijelo vrijeme odgovorno i paţljivo pregledao stropove

– nije ţelio da ih osmonoga ĉudovišta doĉekaju nespremne. Tiho su otapkali dolje, u još veći mrak. Tamo je bilo nekoliko

baklji. Bile su svjeţe ugašene – toplina što je zraĉila i malo dima koji

se dizao u vis, odavalo je tu ĉinjenicu. Sada osim Aranoxovog svjetla nije bilo nikakvog drugog izvora

svjetlosti. "Drţi tu lampu upaljenu stari druţe." – reĉe Erethor. Par koraka niţe ĉulo se škrgutanje. Aranox pojaĉa snagu svjetlosti, koja je još uvijek izbijala iz

njegovih ruku.

"Koliko je ovo ĉudo duboko?" – upita Kalahad, kome se silaţenje udubine zemlje ĉinilo beskonaĉnim.

"Trebamo te jednom odvesti u patuljaĉke gradove. Zanima me što bi tek tada rekao." – reĉe mu Erethor.

Tek što su prolazili ispod kamenog luka, koji je na sebi nosiodrţaĉe za vrata koja nisu bila postavljena, Erethor odjednom stane kaoukopan. "Stao sam na nešto." – reĉe on i poĉne spuštati glavu. Podnjegovom je nogom bila jedna debela, sluzava nit, koja se presijavala

na Aranoxovom svjetlu, plutajući u zrak do visine od pola metra i

potom je nestajala u mraku.



Erethor pogleda gore – mnoštvo staklastih, crvenih, gladnih oĉiju jevrebalo. Bacio se niz stepenice i poĉeo vikati! Sijeci mreţu!" – prije

nego je i pao u nju.

Divovski pauk od dva metra, nogu debelih kao Kalahadove ruke, padne na mjesto gdje je maloprije bio Erethor.

Aranox isuĉe maĉ na poganu ţivotinju i razreze joj zadak iz kojeg je poĉela curiti gusta, zeleno-smeĊa tekućina. Pauk se okrene i propnena zadnje ĉetiri noge – tren kasnije proletio je kroz maleni otvor vrata,

oborio Aranoxa na zemlju te se sjeo na njega.

Kalahad iz sve snage zamahne maĉem i pauku odsjeĉe nogu. Kako je pauk krenuo prema Erethoru, on se kao iskusni ratnik

izmaknuo i zvijer je zagrizla ĉvrsti ĉelik. Za vrijeme borbe Kalahad mu odreţe još jednu nogu. "Pusti mene! Oslobodi Erethora!" – reĉe Aranox i izvuĉe, do tada,

skr iveni bodeţ. Kalahad bez oklijevanja poleti kroz vrata i prereze ljepljivu mreţu

u koju je Erethor upao. Erethor se trudio što manje micati, jer je znao

da bi ga mogla snaći još veća nevolja ukoliko se mreţa zapetlja.

Kalahad je paţljivo sjekao strune i pazio da ne zakvaĉi oštricom isvog uĉitelja. "Poţuri! Evo i drugoga!" – derao se Erethor.

Za to vrijeme, Aranox je odurnoj ţivotinji zabio bodeţ izmeĊu bezbroj ruţnih oĉiju. Zvijer malo uzmakne, a on potegne maĉ i prereze joj prednje dvije noge. Pauk padne na prednji dio tijela. Pokušavao seodvući od Aranoxa ali nije mogao. Aranox se diţe i osmonogomstvorenju zada završni udarac, tako što gaje prerezao kroz pola tijela.

Kalahad je taman presjekao sve strune koje su drţale Erethora uzamci kada iz mraka sijevnu drugi pauk i pokuša zariti zube uErethorova leĊa.

No Erethor se dotetura naprijed i padne pored Kalahada koji

spremno doĉeka zvijer mašući oštricom svoga maĉa. "Kal! Makni se!" – zaĉu on Aranoxa. Odmah se mrdnuo u stranu.

Tren kasnije, vatrena kugla proleti kraj njega i udari u zvijer koja

djelomiĉno bukne u plamen. Pauk pokuša pobjeći niz stepenice, ali



Erethor pokupi svoj maĉ i krene za njim. "A ne! Nećeš!" – reĉe on i provršlja kroz isjeĉenu rupu u mreţi.

Stigavši do pauka, skoĉio je na njegova leĊa te nakon par trenutaka

odrţavanja ravnoteţe podiţe maĉ i protjera ga kroz dlakavo tijeloţivotinje. Pauk istog trena pokleknu a Erethor mirno odskoĉi s njega.

"Ozbiljno razmišljam o prijedlogu za ukidanje drţanja ovihţivotinja u dvorcu." – reĉe on i okr ene se ka Aranoxu i Kalahadu.

"Dobro smo prošli ovaj puta. Moramo biti oprezniji." – reĉe muAranox.

Erethor obrisa maĉ o tijelo pauka. "Idemo dalje." – reĉe. Kalahad i Aranox mu priĊoše. "Nije mi se svidjelo ovo." – reĉe im

Kalahad.

– "Dobro došao u svakodnevnicu jednog Aratara." – reĉe Aranox i preuzme vodstvo, isijavajući sunĉevo svjetlo toliko jako da gajeKalahad jedva gledao.

Stepenice se naglo prekinuše i pred njima se ukazu nekolikourušenih prolaza i nekoliko otvorenih.

Iz jednog je dopiralo krkljanje vode.

"Ovo je sigurno onaj odvod koji si spominjao." – reĉe AranoxErethoru – "Ĉini se da voda još uvijek teĉe ovuda." – doda još. "Da. Eromar je ĉini se bolje upoznat sa Velveronom nego mi.

Moţda je i on nekada bio uĉenik ovdje?" – upita Erethor.

Aranox proviri kroz jedna velika vrata i osvijetli ogromnu halu

pred kojom su se našli i tiho reĉe – "Ne bi me ĉudilo. U njegovimkostima ima više stotina godina. Moţda je u njegovo vrijeme ovajodvod bio u funkciji. Ako je uopće bio uĉenik ovdje u Velveronu."

Njih trojica uĊoše u veliku halu. Bila je ogromna. Strop gotovo danije bio vidljiv. Zidovi i podovi prekriveni zelenim mrljicama – nekim

algama i biljĉicama. Jedini izvor svjetla u hali bila je Aranoxova šaka koja je sada

svjetlila još jaĉe. Pored njih, na desnoj strani hale, proticala je prava

malena rijeka.

Goleme ţeljezne cijevi su se uzdizale visoko u mrak. Na rubu hale,

odmah do malene rjeĉice otpadnih voda bila je kamena ograda. Dolje



je u vodi bio ogroman kotaĉ sa zdjelicama koje je voda nekadaneprestano okretala.

Taj kotaĉ mora da je pokretao neki veliki mehanizam. No to bješe

davno i svi ti ur eĊaji, koji su nedvojbeno patuljaĉke arhitekture bješemrtvi.

"Zar ovo stvarno više ne radi? Kuda onda ide sva voda što jutrošimo gore u dvorcu?" – upita Kalahad.

"Vuĉemo ju iz obliţnje rijeke koja protjeĉe tu kroz Tigor. Kada se

voda potroši, magiĉno se rastvara. Mehanizam je mnogo manji, brţi iĉistiji. I ne zagaĊujemo okolne vode. Ako me sjećanje sluţi, prekinulisu koristiti ovaj mehanizam jer su shvatili da se prljava voda vraća urijeku pa su neki uĉenici ĉak bili i otrovani." – pojasni mu Erethor, sve

oprezno gledajući na sve strane. "Nismo tu da uĉimo o povijesti. Moramo uhvatiti vampira." –

opomene ih Aranox.

Erethor se odmakne od kamene ograde dok je Kalahad gledao tamo

još neko vrijeme. "Mraĉno je ovdje. Šteta. Nisam niti znao da ovakvonešto postoji u Velveronu."

"Kal – poţuri!" – pozva ga Aranox.Kalahad napusti kamenu ogradu. Opet se vratio mukotrpnom

zurenju u tamu, ne bi li tamo vidio nešto. Ni je ga bilo strah. Bio je sa

dvojicom iskusnih ratnika. Kalahad je imao osjećaj da njih dvojicagotovo uvijek znaju što onaj drugi misli. To gaje ohrabrivalo.

Kako je išao za njima dvojicom, do njih doprije neki tup zvuk – kao da je nešto glomazno palo. Zvuk je dopirao iz hodnika kroz koji

su upravo došli. Kalahad zakljuĉi daje to Miranda uspjela probiti

ruševine na vratima i daje poslala pojaĉanje unutra. No koliko će jojtrebati vremena da ih pronaĊe, to je nešto drugo.

"Eno! Tamo!" – reĉe Erethor i pokaza u mrak. I Kalahad vidje da

se nešto pomaklo iza jedne od udaljenih cijevi. "Erethor ima odliĉanvid." – zakljuĉi u sebi Kalahad.

Aranox ode lijevo od cijevi, a Erethor desno dok je Kalahad ostao u

sredini.

Kako su prilazili cijevi, zaĉuše brze korake koji nestadoše u daljini.



"Opet je pobjegao!" – reĉe Kalahad. "Krvari. To je dobro. Ima neku veliku ranu." – zakljuĉi Aranox

gledajući u lokvicu krvi koja se razlila iza velike metalne cijevi.

"Varate se ako mislite da bjeţim. Samo se igram sa vama. " – zaĉuše oni neprirodan glas – dubok, teško razumljiv. Kao daje netkogovorio ustima punim vode.

"Igra ti je besmislena zvijeri. Pokaţi se da ovo razriješimo. Staridugovi ĉekaju da budu naplaćeni." – reĉe Aranox.

"Tu si da baciš svjetlo na sjenke prošlosti. Vrlo dobro. I ja imam

dugova prema tebi. Pobio si mi leglo i šaku odsjekao, sjećaš se!?" – zaĉu se onaj isti glas. Bio je gnjevan. Sada je dopirao iz posve drugogmjesta. No moţda je sve to bila samo jeka.

"Dobro zvijeri. IzaĊi van. Riješimo ovo jednom za sva vremena.

Oslobodimo se tereta prošlosti. Naplatimo stare dugove, ali i one izsadašnjosti. Nećeš proći nekaţnjeno za krv koju si prolio gore.

"Zaista to vjeruješ? Da me moţete pobijediti?" – zaĉuše Eromarovglas odmah iza njih. Okrenuše se sva trojica. Eromar je stajao u svojoj

crnoj pelerini nasred hale. Bio je toliko mraĉan da se gotovo nije

vidio. Jedino mu oĉi sjaše crveno i opasno. "Izgledaš bijedno." – reĉe Erethor. "I meni je drago što vas vidim." – reĉe im Eromar i napravi par

koraka u sjenu, gdje skoro nestade. Bio je sav sakriven u svoju

pelerinu – smetalo mu je sunĉevo svjetlo iz Aranoxovih ruku. "Vidim da si odbacio dar koji si dobio od mene." – reĉe on

Aranoxu.

"Dar?" – planu Aranox dok je polagano išao prema Eromaru – "Sedam godina zatvora ti nazivaš darom!? Sedam godina hladnoće ivlage, bijede, usamljenosti i mraka ti nazivaš darom!?!?" – derao se

Aranox.

"Da. I ti si ga se riješio. A moja šaka nikada neće narasti iznova." – reĉe mu Eromar i gotovo nestade. Arnoks je svjetlo drţao namaksimumu – nije mogao isijavati jaĉe

pa zato baci svjetlosnu kuglu iz svoje šake visoko u zrak i prema

Eromaru.



Kugla je plutala po zraku i osvijetlila veliki dio hale i Eromara, koji

je ĉuĉao ispod svoje pelerine samo par metara od mjesta gdje jemaloprije stajao.

"Vidiš, sada kada više nemam tvog dara, ja ponovno mogu uţivatiu svjetlosti dana. A ti? Sakrivaš se poput crva ispod te pelerine." – dobaci mu Aranox.

"Ja sam drevan. Imam 260 godina. Ova jadna magija me samo

pecka – daleko od toga da mi šteti." – reĉe Eromar i ustade, zbacivšionu pelerinu sa sebe. U ruke je uzeo maĉ.

"Dosta govora. Rastjerajmo sjene." – reĉe Eromar i stane u borbenistav.

Aranox pogleda Erethora u oĉi. Gledali su se par trenutaka, a ondaErethor kimnu glavom.

Aranox krenu na desno od Eromara. Erethor ga poĉne obilaziti salijeve strane.

"Ne miješaj se Kal. Ovo je osobno." – reĉe mu Erethor. Hala je bila osvijetljena. Ona kugla što ju je Aranox bacio jasno je

svjetlila.

Eromar je spuštene glave oĉekivao napad. Dvojica iskusnih lovacasu kruţila oko njega poput lavova. Pogledi im bijahu kameni. Ne skidaše ih sa Eromara. Nisu treptali.

Nisu mislili ni na što drugo. Koncentracija bješe ogromna. Aranox sezaleti na Eromara. Maĉ je digao visoko u zrak i prišavši mu blizu,skoĉi u vis, praveći leteću zvijezdu preko njega. Eromar poklekne iodbije napad svojim maĉem. Bio je mnogo brţi od Aranoxa.

"Bez mog dara nisi tako brz." – reĉe mu Eromar i napadne Erethora

koji je trĉao prema njemu. Erethor napravi snaţan okret i svomsilinom udari po Eromar u. Maĉevi se ukrste – iskre su frcale.

Njihova dva lica se gotovo spojiše. Oba namrštena, ljuta i u ovomtrenutku apsolutno posvećena borbi.

Aranox se vratio – Eromar istog trenutka odgurne Erethora – Aranox je sljedeće sekunde tuda prosjekao maĉem – no Eromar se

bacio unazad – kotrljajući se prema nazad odbacio se nekoliko puta i



dotaknuvši nogama tlo, krene trkom prema Aranoxu. Erethor i Aranoxtrĉaše usporedno.

Aranox napadne Eromara u prsa, a Erethor udari na noge – Eromar

skoĉi na Erethora i nogom udari Aranoxa u glavu te ga u padu pokušarazrezati, no Erethor blokira napad i spasi prijatelju ţivot.

Aranox ipak poreze Eromara po ruci. On urlikne i odskoĉi nazad.Iz pojasa izvadi tri bodeţa i majstorski ih sva tri uhvati u jednu rukudrţeći im oštrice.

Idućeg trena sva tri bodeţa letjela su na Erethora i Aranoxa. Erethor se baci u lijevo a Aranox napravi zvijezdu u desno – bodeţi

prozvizdaše kraj njih. Erethor se nije niti digao sa zemlje a Eromar je već stajao pored

njega – pokušao ga je ubosti maĉem – no snaţna eksplozija ga odbaciu stranu – Aranox je sijao svoje vatrene kugle. Oĉi su mu gorile odmrţnje. Bacao je plamene kugle jednu za drugom. Eromar je brzim pokretima izbjegavao svaku. Erethor iznova nasrnu na zvijer. Udario

ga je nogom i oborio na zemlju.

Istog trena se baci na njega da ga probije maĉem, no Eromar se

otkotrlja u stranu i znalaĉki skoĉi na noge. Još jedna vatrena kugla doleti iz Aranoxova smjera. Eromar ju izbjegne ali se već idućeg trena okomi na Erethora

rešetajući ga svom silinom brzih udaraca – no Erethor je stisnuo zube i

odbio svaki. Bio je vrhunski maĉevalac. Eromar je bjesnio – nije nikada imao ovako snaţne protivnike. Odmaknuo se nakratko od Erethora i raširio ruke u zraku. Idućeg

trena buknu u plamen – ogromne vatrene ruke stvoriše se iza njega i

poĉeše šamarati tlo, pokušavajući ubiti. Lijeva ruka naglo zamahne i prošara tlom – Erethor nije bio

dovoljno brz! Snaţni šamar ga odbaci desetak metara u mrak. Lupio jeo tlo i strugao po njemu nekoliko metara.

Aranox je bijesno trĉao prema Eromaru – nije vidio ništa osimnjega. Izvikivao je strašne ratne poklike – i vrisnuvši bacio se ravnokroz jednu od vatrenih ruku te proletio kroz nju. Sa druge strane udari

po Eromaru i zabi mu maĉ u ruku, gotovo ju prerezavši.



Eromar vrisne – one plamene ruke nestadoše pretvorivši se u ĉistuenergiju koja se sabi nazad u njega. Idućeg trena ogroman val te isteenergije eksplodira iz njega i baci Aranoxa daleko u mrak. Eromar je

gledao oko sebe. Erethora nije bilo tamo gdje je pao – gdje li je?Er ethorov maĉ se vinu iznad njegove glave i gotovo ga prereza po

pola, no Eromar predosjeti taj napad i pokleknu, digavši svoj maĉiznad glave i tako zaustavi maĉ svog protivnika.

Slobodnom rukom sakupi još jedan val telekinetiĉke energije iispali ga ravno u Erethorov trbuh. Erethor odleti u zrak, okrećući seoko osi i padne na zemlju. Njegov maĉ odleti u tamu – nestao je.

Eromar se okrene i pokuša stići do Erethora no zaustavi ga snaţanval elektriĉne energije – velike munje prţile su ga i prikovale zazemlju – ljute munje stizale su iz Aranoxova smjera.

"Kal! Dokrajĉi ga!" – naredi Aranox.

Kalahad istog trena popusti koĉnice što su mu drţale tijelo – srce

naglo ustreperi, mišići nabreknuše i on jurne prema Eromaru. Ciljaomu je vrat – presjeći mu glavu u jednom ĉvrstom udarcu.

No nije prišao ni blizu Eromar je već stvorio nekakav crveni,

magiĉni štit oko sebe, a one munje što ih je Aranox isijavao poĉeše seodbijati i skakati po sobi kako je koja stizala. Jedna padne ravno pored

Kalahadovih stopala – osjetio je ogromnu toplinu. Beton se rastopio.

"Ja sam nepobjediv!" – derao se Eromar – "Ja uvijek pobjeĊujem!"

Erethor je šepao prema svom maĉu – udarac u trbuh što je primioizbio mu je sav dah. Bio je totalno nepripremljen na njega.

Eromar pogleda u Kalahada pa reĉe – "Što je? Dovodite djecu da se bore umjesto vas?" – i napadne ga.

Zamahnuo je maĉem iz sve snage – Kalahad je bio dovoljnoiskusan da blokira napad – no nije mogao izdrţati pritisak – Eromar je

jednostavno bio prejak. Kalahad otetura par koraka unazad. Idućegtrena Eromar je opet jurio na njega! Prišao je Kalahadu i skoĉio u zrak – oštrica njegova maĉa je bila gladna krvi. Kalahad u obrani podignemaĉ – no Eromar nije niti došao do njega! Tri bodeţa se zabiše unjegova rebra!

Pao je na zemlju. Obilno je krvario. Jauknuo je nekoliko puta i



onda ponovno namrštio lice. Koţa mu stade tamniti – nabubrila je – ĉeljust se poveća i raširi, a gomile zubi izrastoše istog trena. Dohvatio je one bodeţe i poĉupao ih iz svog tijela.

Skoĉio je na noge i krenuo trĉati prema Aranoxu. Aranox je stajaomirno dok je zvijer tutnjala prema njemu.

Kako je prišla blizu, velika kugla sunĉeva svjetla bijesnu unjegovoj ruci i eksplodira prema Eromarovu licu. Zvijer je bila

oslijepljena! U trku je urliknula i nemilice se bacila na mjesto gdje je

Aranox bio. Aranox se poĉeo izmicati no nije bio dovoljno brz – strašna pandţa ga zakaĉi i razreze mu ruku. Aranox jaukne, a onda

tren kasnije, nakon što se oporavio od bola, trgne maĉ prema Eromarui prosjeĉe mu leĊa. Krv je buknula iz rane.

Eromar je već bio slab i umoran. I prije je bio ranjen nekoliko puta.Ali sada je izgubio mnogo krvi.

"Ja sam drevan." – reĉe te se baci na Aranoxa i obori ga na zemlju. Kalahad je bio blizu pa je bacio svoj maĉ na njega – maĉ se zari

Eromaru u nogu. Vampir zareţi a Aranox ga zbaci sa sebe, odskoĉi iodmakne se na sigurno.

Erethor se potom vratio u bitku. Jurnuo je na vampira koji se dizaosa zemlje. Vampir je bio slab, no sada ga više nije tjerala mrţnja negooĉaj! Stao je na noge i ĉekao Erethorov udarac. Nije imao snage da se

baca u stranu – a i onaj maĉ mu je bio zariven u nogu. Erethor zamahne maĉem na njega – vampir podigne ruku da se

obrani – idućeg trena je njegova druga šaka poletjela u zrak i pala nazemlju. Vampir je ciĉao – duševna bol je bila veća nego fiziĉka.

Onom ţeljeznom rukom udari Erethora koliko je god mogao. Onda

u toj ţeljeznoj ruci stvori telekinetiĉki val i ispali ga u Erethora kojiopet odleti daleko. Aranox je trĉao da dokrajĉi vampira – no vatrena

kugla koju je Eromar ispalio zabije mu se u trbuh i eksplodira. Bol

koju je Aranox osjećao je bila ogromna – vrelina kugle mu je rastopila

koţu – a pelerina koju je nosio poĉne gorjeti. Aranox je gorio poput baklje. Bacio je pelerinu sa sebe i pokušao bacati neke obrambenemagije da ugasi vatru do kraja.

Jedino je Kalahad stajao na nogama! Vampir krenu na njega.



Kalahad nije imao oruţja. Stisnuo je šake i spremno oĉekivao udar!"Moţda uspijem izbjeći napad!" – pomisli.

Vampir išĉupa maĉ iz svoje noge i ĉvrsto ga stisne u ţeljeznoj šaci.

Kalahad nije bjeţao – samo je stajao i ĉekao napad – znao je daneće stići pobjeći – vampir je prebrz, ĉak i ovako ranjen.

Eromar priĊe i podiţe maĉ – htio je probosti Kalahada oštricom – protjerati je ravno kroz njegovo srce – utišati bubanj.

Kalahad podiţe šake da se obrani! Vampir sunu maĉem! Odjednom se izmeĊu Eromara i Kalahada naĊe Erethor i maĉ

probije njega. Erethor je imao na licu izraz bola koji se polagano

pretvarao u izraz bijesa – šakama je šĉepao vampira za vrat i staostiskati kao nikada u ţivotu. Eromar se pokuša izmigoljiti noErethorov stisak je bio prejak!

"Pusti ga!" – zaĉuje se Aranoxov glas! Erethor opusti svoj stisak! Idućeg trena vampir bješe povuĉen unazad snaţnim valom

telekineze – Aranox gaje ĉekao par metara nazad. Erethor padne na koljena – krv mu je curila iz usta.

Eromar je ciĉao dok je letio prema ljutitom Aranoxu, koji je svoj

maĉ drţao ĉvrsto i spremno. Kada mu vampir priĊe on korakne u stranu i maĉem prerezaEromarovo tijelo na dva dijela – noge odletješe u jednom smjeru, a

prsa i glava u drugom. Aranox trkom stiţe do Eromarovih prsa i prijenego su pala na zemlju odreţe i glavu – koja padne nedaleko od

ostatka tijela. Još jedan udarac je bio zadan – probio je maĉem srcekoje je još uvijek kucalo! No njegov bijes je bio ogroman! Maĉ što je bio u Eromarovu srcu plane i zaţari se.

Suze su kapale niz Aranoxove obraze – izvadio je maĉ i šutnuozapaljeno tijelo još jednom.

Onda ispusti maĉ iz ruku. Trkom je pojurio nazad ka Erethoru. Kalahad je izvadio maĉ iz njegova tijela i ok renuo ga na leĊa. Kalahad dobaci jedan tuţan pogled prema Aranoxu. Aranox u

suzama kleknu do Erethora i prihvati ga u naruĉje. "Jesmo li ga?" – upita on Aranoxa.

Aranox je neko vrijeme šutio a onda mu reĉe – "Jesmo stari druţe.



Jesmo."

Erethor se nasmiješi. Pogledao je u veliku krvavu ranu u trbuhu.

"O k vragu." – reĉe on.

"Preţivjet ćeš! Drţi se! Sad će Miranda stići sa iscjeliteljima! Drţise!" – reĉe mu Aranox.

Erethor uhvati Kalahada za rukav. Drţao je ĉvrsto. Privukao jeKalahada k sebi i rekao mu – "Ĉuvaj mi Aranoxa! Ĉuvaj ga!" – onda

njegov stisak oslabi.

Oĉi mu se sklopiše. "Ne! Otvori oĉi druţe stari! Otvori ih! Diši! Hajde!" – vikao je

Aranox.

"Diši proklet bio!" – govorio je on i pritiskao Erethorova prsa ne bi

li mu srce proradilo.

Ubrzo je shvatio daje Erethor mrtav.

Krvavom šakom se uhvati za lice. Zubima je stisnuo prste. Ţelio je plakati. No nešto mu nije dalo.

"Zbogom druţe stari. Pozdravi mi Gareta." – reĉe on i spustiErethorovo tijelo na zemlju.

Ustao je i krenuo prema vampirovu tijelu. No u pola puta stane.Krenuo je nazad. Pa je onda opet stao. Bio je ljut i tuţan u istovrijeme. Bijesan i slomljen. Na kraju ode do kamene ograde i nasloni

se na nju. Kalahad je gledao u Erethora. Suze su mu same lile niz lice.

Nije htio plakati, no plakao je. Nije to mogao kontrolirati. Na kraju

poĉne jecati i s pusti glavu na Erethorova prsa.

Aranox je nekoliko metara dalje zurio u tamu. On nije plakao. O

neĉemu je razmišljao. Ĉvrsto je drţao kamenu ogradu. Toliko ĉvrsto

da krv više nije mogla strujati kroz njegove prste.Onda nešto odluĉi u sebi. Kimnuo je glavom i vratio se nazad do

Erethora.

Prišao je tijelu i sagnuo se. "Kal. Mrtav je sine. Ne vrijedi plakati. Hajde. Ustani." – reĉe on i

podiţe Kalahada na noge pa mu nastavi govoriti promuklim glasom – "Umro je kao ratnik. To je vrijedna smrt. Nije za plakanje. Već za

veliĉanje. Hajde! Pomozi mi da ga podignemo. Idemo ga iznijeti



gore."

Kalahad prestane plakati. Šmrcnuo je par puta a onda pomogaoAranoxu da ga uzme u naruĉje.

Aranox je nosio tijelo prema izlazu – "Pokupi maĉeve Kal. Ostavivampirov. Neka trune ovdje."

Kalahad na brzinu sakupi sve maĉeve osim vampirovog i potrĉi kaizlazu.

Penjali su se dugo uz stepenice. U tišini. Napokon su prišli izlazu. Tamo je bilo mnoštvo Seniora koji su traţili i dozivali Kalahada.

No kada su vidjeli Aranoxa i Kalahada, u tišini su se razmaknuli i pustili ih da proĊu.

Na samom izlazu iz tamnice, ugledali su Mirandu i Selevina koji su

ih zabrinuto ĉekali. Aranox poloţi Erethorovo tijelo na tlo blizu izlaza tako da mu je

glava bila naslonjena na jedan obliţnji kamen. Karisa je zaprepašteno gledala iz blizine. Bila je blijeda i bez

teksta.

Glenroy je bio tuţan. Erethor mu je bio drag.

Kalahad je išao za Aranoxom do Mirande."Miranda, ja sam Aranor Okselorn. Zovu me Aranox. Nekada sam

pohaĊao ovu školu. Sada sam slobodan Aratar. Dopustite da bacimsvjetlo na dogaĊaje iz proteklih dana. Kalahad će mi biti svjedok, a i profesor Balthazar kada se vrati."

ŽIVOT IDE DALJE

U idućih par dana, Erethor je pokopan sa svim poĉastima, zajedno

sa ostalim ţrtvama koje je Eromar ubio. Aranox je tamo saKalahadom i još nekim profesorima bdio cijela tri dana.

Potom je Aranox pred vijećem profesora ispriĉao svoju priĉu. Nijeih štedio detalja. Govorio je sve. Cijelu istinu. Kalahad je traţio da

bude prisutan sa svojim prijateljima, Karisom, Glenroyem i Ornoxom.



Miranda je dozvolila.

Aranox je objasnio sve o povijesti trojice prijatelja; Aranoxu,

Erethoru i Garetu. Priĉao im je o vampirizmu i kako ga je dobio.

Opisao je duge, tamne godine bola i bijede. Opisivao Erethora kao jedini traĉak nade koji ga je tjerao da ţivi dalje. Kao prijatelja koji jeuvijek bio uz njega.

O njegovim posjetima dolje u Songom. Govorio im je o njegovoj

nadi za pronalaskom lijeka i beskrajnoj potrazi za njim. O ţaru unjegovu glasu s kojim mu je Erethor javio da je pronašao nekoga tko bi mogao napraviti lijek – Balthazar Thor. O njihovu planu da doĊu uVelveron i tamo naprave lijek i izlijeĉe ga. Ali i o sjeni iz prošlostikoja ih je pratila – Eromaru. Priĉao je zašto su pobjegli u šumu i kako je tamo lijek upalio i daje sada obiĉan ĉovjek nanovo. Objasnio im jeda su se on i Erethor vratili u Velveron kako bi ulovili stvorenje koje

je okaljalo njihovo ime i prolilo nevinu krv na njihov raĉun. Na kraju svega, vijeće je osam sati razgovaralo i odluĉivalo o

Aranoxovoj sudbini. Ponudili su mu Erethorovo mjesto, kao profesoru

maĉevanja. Aranox je pristao uz veliku poniznost.

Ona grozna oluja je prošla. Trajala je punih šest dana. Poplave su bile velike. Mnoga sela su izgubila svoje urode. Štete na Velveronu sutakoĊer bile velike. Tamnica je djelomiĉno potopljena. Otkinut je krovsa istoĉnog tornja. No to je bila materijalna šteta koja je lako popravljena.

Dani su ponovno letjeli i prolazili. Velveron se polagano vratio na

staro. Mjeseci su se mijenjali brzo. Godišnja doba s njima. Sada suskupljali jesenje lišće i pravili likove od snijega a tren kasnije uţivali u

proljetnom cvijeću i toplim ljetnim danima. Erethorov grob je bio posjećivan gotovo svaki dan.

Aranox je bio vrijedan trener maĉevanja. Vršio je veliki pritisak naKalahada i tjerao ga da vjeţba svaki dan – nije sakrivao niti trunku

znanja od njega. Sve mu je otkrivao.

No objasnio je Kalahadu daje Erethor griješio što gaje navodio datrenira samo maĉevanje. Aranox mu je predloţio da uvelike prione na

uĉenje magija i to brzo. Preporuĉio mu je da vjeţba u svim



disciplinama, jer nikada ne moţe znati u što će ga ţivot dovesti. Kalahad je bio marljiv. Nije prošao dan a da on nije bio na vani

terenu i vjeţbao. Bila kiša ili snijeg, nije mu bilo bitno. Uskoro je

postao jedan od najboljih uĉenika koje je Velveron trenutno posjedovao. Nekoliko puta je, kada je bio dovoljno star, bio i u

Velveronskoj areni. Uvijek je odnio prvo mjesto, nemilosrdno

obarajući protivnike u nekoliko trenutaka.

Godine su prolazile a Kalahad, Karisa, Glenroy i Ornox stariše sanjima. Nisu bili niti svjesni a već su bili u Seniorima. Napustili susvoje star e sobe, prepustivši ih novacima koji su tek pristigli u

Velveron, diveći se njegovim zidinama. Kalahadovu sobu je dobio

jedan mladi Ebros po imenu Meor. Karisinu neki mladi vilenjak.

Glenroyevu sobu zaposjela je hobitkinja sklona problemima, dok je

Ornoxovu sobu preuzeo jedan neobiĉno ratoboran patuljak. Rowena je Kalahada obasipala paţnjom puna tri mjeseca. Na kraju

se Kalahad zaljubio u Rowenu te su njih dvoje postali par.

Vrijeme se sada promijenilo. Mir je vladao dugo vremena. Oni

samo ĉekaše kada će poloţiti Soranov test i napokon stupiti van

Velverona kao slobodni, mladi Aratari. Svijet je bio velik, privlaĉan injihov – samo je ĉekao da ga istraţe. Ali nije u Saradriji sve bilo tako bajno. Car Halderona je preminuo

od starosti, zbog ĉega je u Velveronu trajao tjedan tuge. Nakon smrti,naslijedio gaje njegov sin, Berradras Eiregon.

Svi su oĉekivali da će novi car sniziti teške poreze koje je njegovotac nametnuo, no on to nije radio. Ĉak je poĉeo uzimati i poreze od plemstva, stoje pripadnicima plave krvi teško palo! Svi su odreda

protestirali, ţaleći se na taj postupak jer su ih porezi uvelike spreĉavaliu normalnom ţivotu.

Istina – zemlja se razvijala, no narod to nije vidio. Azgard se

uzdizao i izgraĊivao, diljem Halderona nizale su farme i hrane je bilodovoljno za sve! Gradili su se mlinovi, kovaĉnice su poĉele kovatirazne alate i oruţja a velike pilane su poĉele obraĊivati drvo.

Pa ipak, posvuda je vladalo nezadovoljstvo!

U tijeku je bilo stalno novaĉenje mladića u vojsku.



Pojedine iskrice nezadovoljstva lako su rodile pravi poţar po bune.

Iako su obliţnja divlja orkovska plemena iz Songrona napokon

stavljena pod kontrolu Halderonskog maĉa, a vojnici nisu dozvoljavali

da ni jedno selo bude uništeno, ljudi to nisu priznavali. Za to je biokriv Lord Erwin, koji je podsticao narod na pobunu. Organizirao je

proteste i sebe proglašavao "narodnim ĉovjek om". Dobro je znao

zašto je podignuta vojska – Car je planirao vratiti zemlje što su imorkovi oteli i napokon osloboditi graniĉne gradove od neprestanestrepnje. S podignutim novcem je izgraĊivao zemlju i taj novac bi seza nekoliko godina trebao uvelike vratiti. No to Erwina nije zanimalo

– ovo mu je bila prilika da preuzme vlast! Okupio je oko sebe vijećeod šest nevjernih Lordova s kojima je vodio ozbiljne proteste protivkrune.

Ĉak je snizio poreze u svojoj pokrajini na samo ĉetiri zlatnika! Narod ga je uzdizao do neba! Njegovi glasnici su stalno išli po selimai novaĉili ljude u njegovu privatnu vojsku. A ljudi su hrlili svomosloboditelju.

Potom je dao ubiti dva Lorda odana Caru dok je trećeg pridobio na

svoju stranu. Njega je pod Erwinovu zastavu sli jedila trećina vojnikaiz Careve vojske. Erwin je sada bio znatno hrabriji.

Tek formalno je protestirao. No kada su protesti odbijeni, Lord

Erwin se odluĉio na drastiĉnije poteze. Za sebe je odcijepio zapadni dio Haldeorna, koji je zahvaćao i

Velveron i Azgardu, i Cara objavio rat. Poĉeo je slati vojsku po selimai munjevitim napadima pod svoju zastavu stavio još nekoliko gradova.Ona sela koja su pruţala otpor su nestajala u plamenu. Sada je njegov

Novi Halderon bio satkan od sljedećih gradova – Rinas, Omed,Sjeverni Heron, Juţni Heron, Pah, Opal i Sinduin. Tri Jezera nisusuraĊivala sa njim, jer je tamo bio hram ĉvrsto odan Caru a Erwin ganije niti tjerao – nije mu je bio vaţan. On je svoju prijestolnicu staviou brdoviti Omed. Car Berradras je imao teška vremena pred sobom.

Morao je reagirati brzo ali on je ipak pokušavao stvari riješitidogovorima i diplomacijom – pristao je sniziti poreze i obećao

prekinuti novaĉenje – samo da izbjegne sukobe! Znao je da će ovaj rat



oslabiti Halderon, i da bi to Songom mogao iskoristiti. Ţelio je uvjeritiErwina u ispravnost svojih odluka, otvoriti mu oĉi na nadolazećuopasnost. No Erwin nije slušao. Većina Halderona je bila njegova – a

ostatak će biti uskoro. Ništa ga neće zaustaviti da postane novi Car.Već je mogao os jetiti krunu na svojoj glavi.

Plemstvo što mu je hrlilo iz dana u dan sve je više prebacivalo vaguna Erwinovu stranu – mnogi prelaziše iz straha, a oni koji nisu biliodani Caru prelazili su na stranu oĉitog pobjednika. Tako je Erwin, nakraju, u svojoj šaci imao osamnaest Lordova i viših plemića, dok su pored Cara stajala još samo Šestorica Hrabrih.

Teška vremena su dolazila i Halderonsko carstvo se spremalouroniti u još jedan rat. Ĉini se da će ga ovaj puta voditi samo protivsebe...



V. POGLAVLJE



SMRT VELVERONA

PONUDA

Kalahad se probudio u mirišljavom krevetu, u zagrljaju plavokoseljepotice. "Kal. Probudi se." – milovala ga je po licu.

Kalahad je bio mnogo stariji. Lice mu je poprimilo onu muţevnuĉvrstoću, mišići na njemu su se zategli. Kosa mu je bila negdje do

ramena, kao i prije,. Razbacana i divlja.

"Hajde. Probudi se." – poljubi ga ona. Kalahad otvori svoje zelene

oĉi. "Što je?" – upita on Rowenu na jedan vrlo pospan i izgubljen naĉin.

"Ustani. Idi nazad u svoju sobu. Sjećaš se što je bilo prošli puta kadasu te zatekli ovdje! Hajde! Diţi se!" – gurala gaje Rowena.

Kalahad uzdahne, a onda se na brzinu digne iz kreveta. Na sebi nije

imao majicu već samo trenirku. Obukao je prsluk što je leţao nastolici pored kreveta i poljubio Rowenu. Potom je tiho izašao kroznjen prozor.

Sunce još nije bilo izašlo. Tek se malena graška naranĉastesvjetlosti pojavljivala na horizontu. Puhao je prohladan vjetar.

Kalahad je stao na malenu površinu ispod prozora koja je bilanamijenjena drţanju cvijeća.

"Volim te! Ĉuvaj se." – reĉe Rowena a onda zatvori prozor.

"Baš lijepo." – reĉe Kalahad, rukama se uhvati za rub iznad prozorai polako krene prema svojoj so bi. Prošao je nekoliko prozora.

Prišao je jednom otvorenom. "Kvragu Orn! Rekao sam ti dazatvaraš ovaj prozor!" – reĉe Kalahad i nogom gurne prozor tako da

ga tiho pritvori. Iz sobe je dopiralo glasno hrkanje.



"Hrĉeš kao divlje prase." – reĉe Kalahad za sebe dok se jedvanekako provlaĉio pored prozora.

Došao je do jednog prozora gdje je bilo puno tegli cvijeća koje mu

se isprijeĉilo na putu. "Pitam se – rade li oni ovo namjerno?" – pomisli gledajući u

Karisino cvijeće. Polako je dizao noge i oprezno prelazio preko cvijeća pazeći da što

ne sruši. To je bilo vrlo opasno, jer su cigle bile mokre od rose, a visina je

bila više nego dovoljna da ga ubije. Naime, Seniorske sobe su bileugraĊene u zidine na istoĉnoj strani.

Napokon je stigao do svog prozora ali prozor je bio zatvoren.

"Glen. Ubit ću te." – reĉe Kal za sebe – "Ako preţivim."

Naime, zamolio je Glenroyja da naveĉer otvori prozor. Jednom rukom pusti cigle a onda ju usmjeri prema prozoru.

Telekinezom je otvorio bravu sa druge strane i prozor se otvorio

prema unutra. "Još jedan bod za Kalahada!" – reĉe on i uĊe u sobu. Soba mu je bila krajnje uredna i ĉista. Nimalo nalik na sobu koju je

imao u Kući Erdos. Sada je imao je veliki krevet sa pokrivaĉemsrebrne boje. Na jednom zidu je bilo ogledalo. Na stoliću je bilomnoštvo uredno sloţenih knjiga. Bilo je tamo svega – Kalahad je

dosta ĉitao kada nije bio na obuci ili sa Rowenom i prijateljima.

Bio je posve rasanjen – do zore mu nije ostalo mnogo vremena pa

je odluĉio malo vjeţbati prije nego svi ustanu. Vjeţbao je naporno neko vrijeme, a onda je ustao i poţurio u

kupaonicu dok još ima mjesta. Kupaonice su bile na posve drugom

katu, što mu je u poĉetku smetalo jer je u Kući Erdos kupaonica bilaveoma blizu njegovoj sobi.

No kada se priviknuo, sve je postala rutina. U kupaonici se dobro

istuširao. Osjećao se mnogo bolje. Bio je spreman na još jedan danvjeţbe.

Sada mu je ostalo još samo tri tjedna do velike mature, do danakada će postati Aratar i isprepletati svoju sudbinu sa sudbinom svijeta.

Jedva je ĉekao. Uvijek bi se razveselio kada bi razmišljao o slobodi



vanjskog svijeta, jer su duge godine boravka u Velveronu uĉinile svoje

– postao mu je dosadan i nezanimljiv.

Proteklih godina je u Velveronu vidio veoma malo svijeta – tek

pokoji izlet ili neki lakši zadatak koji bi Miranda pribavljalauĉenicima radi malo stvarnog iskustva. Kalahad je obavio tri takvazadatka. Jednom je morao pomoći u hvatanju izgubljenog stada ovaca.Tada gaje napao izgladnjeli vuk. To mu je bio vrhunac dana.

Drugi takav zadatak se zbio mnogo kasnije – morao je pomoći usakupljanju jaja ptice zvane Crvenoglava Sova.

Alkemiĉar koji je dao zadatak, bio je vrlo zadovoljan Kalahadovim

entuzijazmom i nagradio ga sa par zlatnika više. Treći zadatak mu je bio pronaći nestalu djevojĉicu iz obliţnjeg

sela. On i Ornox su traţili šest dana, iako su svi ostali odustali, dok jena kraju nisu pronašli izgladnjelu i promrzlu u jednoj moĉvari.Djevojĉica se hranila bobicama jedne vrlo trnovite biljke.

Roditelji su bili veoma zahvalni no nisu mogli mnogo platiti jer su

bili siromašni, ali je ipak bio zadovoljan. Za tri tjedna ĉeka ga pravi svijet – gomile uzbuĊenja i posla!

"Halo? Hoćeš li završiti uskoro?" – ĉuo je glas nekog patuljka sdruge strane vrata. Kalahad se toliko zamislio da je ostao sjediti u

kupaonici pola sata!

Istog trena je izašao i pustio patuljka unutra. Zvonilo je zvono sa istoĉnog tornja – jedva su ga skrpali jer ga je

ona grozna oluja od prije nekoliko godina otkinula.

Zvono je oznaĉavalo poĉetak njegovog prvog sata. Danas je to bioHerbalizam, na kojemu u posljednje vrijeme uglavnom uĉe kuhatirazna korisna jela od biljaka. Kalahad je bio zadovoljan svojim poznavanjem Herbalizma jer je znao mnogo biljaka koje bi mu

jednoga dana mogle spasiti ţivot. To se posebno sviĊalo profesoruDesglenu kome je Kalahad postao popriliĉno omiljen uĉenik.

Otišao je nazad u svoju sobu i tamo se presvukao u novo odijelo.

Kada je bio spreman, izašao je van. Otišao je po Ornoxa koji jetakoĊer slušao predavanja iz Herbalizma. Naime, kao Seniori, mogu

sami odluĉivati na koje sate ţele ići više a na koje manje. Sve opcije



su im bile otvorene. Na kraju su morali poloţiti rigorozan ispit pa su

uĉenici uglavnom uredno pohaĊali nastavu – no Karisi se nije previšedopadalo slušanje Nobina. Radije je provodila svoje vrijeme kod

Elenila, u streljaĉkoj areni. Postala je popriliĉno spretna sa lukom istrijelom. Elenil je bio zadovoljan s njom.

Glernov je opet zadavao muke profesorima magije – sve magije

koje su ga pokušali nauĉiti on je već znao! Ĉak i neke ĉetvrtog redakoje koriste oni jaĉi ĉarobnjaci. Mnogi su profesori bili zadivljenigledajući kako netko tako mlad moţe biti tako moćan korisnik magije.

Pored toga, Glenroy je popriliĉno dobro pazio kod Kailene i posvetio se iscjeliteljstvu nauĉivši mnogo ĉarolija za lijeĉenje, ali iĉarolija protiv nemrtvih stvorenja kao što su vampiri ili zombiji.

Nakon što je Herbalizam završio, a Nobin prekinuo govoriti o tome

kako je nekada davno uspio uzgojiti paradajz od 68 kilograma,

Kalahad i Ornox izaĊoše u dvorište. "Ideš li na Diplomaciju?" – upita Kalahad Ornoxa.

Ornox je bio velik i krupan. Imao je široka ramena i napumpana prsa. Bio je grmalj za prilike nekoga njegovih godina, a pogotovo za

ljude. Kalahad je spram njega izgledao kao djeĉaĉić. "Ne." – odgovori on dubokim, snaţnim glasom – "Ne da mi se

slušati o ekonomiji i razvoju drţava. Kao da ću ja nekada biti Lord ilinešto!"

"Ne moraš biti Lord ali moţeš imati svoju zemlju! Paladinidobivaju zemljište kao zaslugu za svoju sluţbu! Tko zna, moţda jednoga dana doĊeš i u sluţbu krune?" – doda Kalahad koji je svakako

namjeravao otići na taj sat.

"Neka! Samo ti idi! Ja ću ovdje malo vjeţbati magiju! Ne ţelim seosramotiti na ispitu." – reĉe Ornox i mahnu Kalahadu.

Kalahad taman krene prema dvorani kad zaĉuje da se otvarajuVelveronska vrata. Stao je i okrenuo se.

Kroz vrata je ulazio neki ĉovjek na konju. Konj bješe bijeli samnogim smeĊim pjegama po sebi.

Ĉovjek je bio obuĉen u laki oklop Halderonske vojske. Samo,

Carevi Imperijalci nose plave plašteve! Ovaj je nosio crveni! Kalahad



je gledao zainteresirano.

Ĉovjek je imao smeĊu, kratko ošišanu kosu. Na leĊima je nosioţezlo. Prišao je Kalahadu i stao. Neko vrijeme je gledao uokolo, a

onda pogleda u Kalahada – na naĉin kao daje ugledao nekog psalutalicu i reĉe – "Ej. Momĉe. Moţeš li mi pokazati put do ladyMirande? Ravnateljice ovog mjesta?"

Kalahad je šutio jedno vrijeme. Nije mu se sviĊao ton ovog stranca.

Govorio je nekako uzvišeno, kao daje daleko iznad Kalahada. "Da. Naravno. Zašto ju trebate?" – upita Kalahad.

Ĉovjek se naglo uozbilji i odrješito ga pogleda u oĉi prateći torijeĉima – "Viša politiĉka pitanja. Moram razgovarati sa njom – hitno."

Kalahad se nasmiješi pa reĉe – "Odliĉno. Baš imam satdiplomacije." – i krene prema Velikoj dvorani.

"Stoj! Nisi mi pokazao gdje se Miranda nalazi!" – viknu diplomat.

"Vodim vas tamo. Usput mije. SiĊite s tog konja i slijedite me!" – reĉe mu Kalahad.

Diplomat ga je pratio neko vrijeme na konju, no kada su stigli pred

ulaz u Veliku dvoranu sišao je sa ţivotinje te nastavio pješice.Kalahad gaje proveo kroz hodnike pa ravno do Mirandinog ureda.

Prišavši vratima, ĉuo je Mirandu kako razgovara sa nekime.

Govorila je – "Ne. Sigurno se neće ponoviti. Od onda nemam niti jednog napada bijesa. Kaţem ti Selevine, u redu sam. Hvala na brizi.Ostarjela jesam, ali um mi još uvijek radi dobro, hvala Trisfalovusvjetlu."

Tada je zaĉuo Selevinov glas – "Znaĉi, taj demon kojeg si vidjela u

snu – nije ti se više javljao?" Kalahad tada pokuca na vrata.

"Naprijed." – reĉe Miranda nakon kratke stanke. Diplomat uĊe u sobu. "Ovaj vas gospodin traţi. Kaţe da hitno mora razgovarati sa vama."

– objasni joj Kalahad.

"Ja sam Nilmar Endhilt i diplomat sam u sluţbi Njegovog

Veliĉanstva kralja Er wina." – predstavi se diplomat.



"Kralja Erwina? Nisam ĉula daje Halderon promijenio vladara. Štose mene tiĉe, moj Car je još uvijek Berradras Eiregon."

"Znaĉi pristaša ste izdajice naroda? To će znatno oteţati ove

pregovore." – reĉe Nilmar. "Kakve pregovore?" – upita Miranda jasno se usredotoĉivši na

razgovor.

U zraku se osjetila napetost.

"Molio bih da prvo udaljite ovog uĉenika iz vašeg ureda.Vaš...savjetnik...moţe ostati ako to ţelite." – reĉe gledajući u Selevina,koji se samo nasmiješi.

"Kalahad moţe ostati. Vjerujem mu kao roĊenom djetetu." – reĉeMiranda.

"Ali moja damo, inzistiram!" – navaljivao je Nilmar.

"Moja ponuda stoji. Ako on izaĊe na ta vrata i vi će te!" – reĉeMiranda vatreno. Oĉito je da slugu Lorda Er wina nije smatrala

dobrodošlim. "Dobro. Ako baš ţelite tako. Znaĉi, ovako. Tu sam da vam

prenesem ponudu Njegova Veliĉanstva." – reĉe Nilmar ali Miranda ga

prekine – "Kao što rekoh, Halderon nije mijenjao vladara. To što se on sam proglasio kraljem meni ne znaĉi ništa. Evo i Kalahad moţe sebe proglasiti carem cijele Saradrije pa to opet neće biti. Tako ni ja neuzimam za ozbiljno tvog gospodara." – reĉe Miranda gledajući garavno u oĉi.

"Vrlo dobro. Vi sami odluĉujete što ţelite vjerovati a što ne. Nebitno o vašem odabiru, dopustite da vam predstavim Njegovu ponudu.

Vjerujem da ste već upoznati sa teškom situacijom na politiĉkoj pozornici ovih dana. Siguran sam da znate da Berradras Eiregon

uporno odbija sniziti poreze, neće ukinuti novaĉenje vojnika po selimai na kraju što je i najgore – spušta plemstvo na razinu obiĉnih seljakatako što im naplaćuje poreze, stoje neĉuveno!" – reĉe Nilmar.

"Da. Svjesna sam te situacije. I vjerujem Caru. Znam ga od kako je

mali djeĉak i uvjeravam vas da nije budala. To stanje je trenutno

moţda teško izdrţati, no sigurna sam da te odluke nisu donesene bez



razloga – i da će porezi biti sniţeni kada za njima ne bude potrebe." – lakim tonom mu reĉe Miranda.

"Da. No nemojte da vas osobno poznanstvo sa takozvanim Carom

zavede na pogrešan put – niste vidjeli kakvo siromaštvo vlada poHalderonu? A ti strašni porezi to sve pogoršavaju! A šesnaest sela se pobunilo jer im sinove novaĉe u vojsku ĉim stasaju! Halderonu nije potrebna stalna vojska! Graniĉna straţa je oduvijek bila dovoljna daodbije sve napade orkova – veliki odredi vojnika nemaju razloga biti

odrţavani iz dana u dan – ili moţda Berradras planira napad na nekuod susjednih zemalja? To neće nikakvog dobra donijeti narodu ovezemlje – reĉe Nilmar – "Valjda to i sami vidite!"

"Vojska što je bila okupljena bila je namijenjena da preuzmeSjeverne teritorije od Songornskih plemena. S time ste i sami

upoznati, zasigurno. U stvari – pogrešno sam se izrazila! Trebajuvratiti zemlju koju su orkovi oteli narodu Halderona tijekom zadnjih

sto godina. Ako ste upoznati sa zemljopisom, nekada je granica sa

Songornom bila 300 kilometara juţno od Utvrde Rumar! Sada je tek nekoliko metara, što je strašna razlika. Osim toga, orkovska plemena

koja tamo ţive ni po ĉemu nisu prijateljska – naprotiv – barbari su ikrvoloĉni su! Stalna su prijetnja Halderonu!" – glasno će Miranda – "A ona zemlja koju drţe je kvalitetna i bogata!"

"Bojim se da ste skrenuli sa teme. U stvari, nisam siguran da ste je

uopće naĉeli. Naime, vi ste došli iznijeti neku ponudu, a ne preispitivati Careve odluke." – podsjeti ih Selevin.

"Da. Hvala vam. Oprostite na tome. Dakle, Njegovo Veliĉanstvo,kralj Erwin vam nudi sljedeće – predajte Velveron njegovoj vlasti i

ţivoti profesora će biti pošteĊeni. MlaĊim uĉenicima će biti ukazanamilost tako što će ih poslati u roblje, što je bolje nego smrt kojaoĉekuje starije. Naime, nad Velveronom se još uvijek viju zastavestarog carstva, što je uvreda novom Halderonu.

Ţelimo da predate sve svoje oruţje i prepustite kontrolu nad ovim

dvorcem vojsci Nove Imperije. Imate dva dana da donesete odluku.

Ukoliko odbijete, dvorac će biti zauzet silom, a nitko unutar njega

neće biti pošteĊen. U ime te izjave, iznosim vam podatak da moj



gospodar upravlja vojskom od 18 000 vojnika.

Njih 3000 će kroz dva dana stići pred ovaj dvorac. S obzirom nacrnu prošlost koju je gospodar imao sa Velveronom, nadam se kako

razumijete da je ova ponuda krajnje velikodušna." – izjavi Nilmar.Miranda gaje gledala neko vrijeme. Ĉinilo se da mora dobro

razmisliti.

Na kraju mu reĉe – "Znate gdje moţete gurnuti tu svoju ponudu?Vrata su vam tamo! Velveron ima jednog Cara i njemu je odan! On

nas je odrţavao i financirao – on nas je odijevao i hranio! Ne Erwin!

A ako on misli da će samo tako ući u Velveron – bojim se da se vara!

Mi ovdje ne vjeţbamo cirkusante nego ratnike! Ako je dovoljno lud,neka napadne! Uvidjet će svoju grešku kada bude prekasno!" – izdere

se Miranda.

Nilmar uvrijeĊeno upita – "To je vaša konaĉna odluka?" a Mirandamu samo dobaci jedan opak pogled.

"Dobro. Znajte da ću je prenijeti svom gospodaru." – te se

potreseno nakloni i izaĊe na vrata. Kalahad krenu za njim da ga isprati, no Selevin ga zaustavi – "Pusti

tu budalu neka ide! Imamo nekih pitanja za tebe. Sjedi."Kalahad zatvori vrata i sjedne – "Zar niste nimalo zabrinuti radi

ovoga? Mislim, rat samo što nije buknuo! Erwin pripaja selo za selom pod svoju zastavu! Ne sjećam ga se baš najbolje, ali dobro mi jeutisnuto u sjećanje da ne voli Velveron! Moţda nije bilo pametnoizazivati ga ovako."

"Svjesna sam opasnosti Kalahade, no ĉovjek ponekad mora ustatiza ono u što vjeruje. Ja poznajem Berradrasa. Bila sam u sluţbinjegovog oca i gledala ga dok je odrastao. Poznajem ga vrlo dobro isada – dobar je ĉovjek i mudar vladar. Erwin se proglašava ĉovjekomnaroda, no on je sebiĉan i okrutan – njega ne zanima narod nego vlast!

A obiĉni narod je previše slijep da to vidi! Zaslijepljeni su njegovimslatkim rijeĉima – on im govori što ţele ĉuti, kao i oni Lordovi što ih je okupio pod svoju vlast. No Berradras je druga priĉa! On sada voditešku politiku, no to je radi nestašice hrane s kojom se carstvo

sukobljavalo i rata protiv Songorna koji je trebao biti voĊen. Jasno je i



tebi da će orkovi napadati dokle god ih se ne otjera sa granica. Alisada će ta vojska umjesto na orkove biti usmjerena na pobunjenike!Druge Halderonce.

Koristiti će je za odrţavanje vlasti nad Halderonom! Erwin vrlodobro shvaća nuţnost protjerivanja orkova iz sjevernih dijelovaSongorna – to je apsolutno nuţno ako ţelimo osigurati juţni Halderoni sela u njemu – no Erwina nije briga – on ţeli vlast a ovo mu je dobra prilika da ju dobije.

Bojim se daje previše tvrdoglav i da će ovaj rat trajati duţe nego biitko ţelio. Moć koju njegovi saveznici drţe je ogromna – cijeli

zapadni Halderon.

Mi – Velveron – mi smo jedina toĉka odana Berradrasu u ovimkrajevima! Velveron je vrlo vaţno uporište za njega – odavde je

moguće nadzirati sve okolne ceste i sela i izdrţati veliku opsadu.Berradras neće dopustiti da Velveron padne! U pismu mi je javio da je

vojska već na putu ovamo! Zato nemoj brinuti i pusti sada politiku.Zadrţali smo te da bi te nešto vaţno pitali. Profesorica Luna nam jerekla da si imao nekakav san u kojemu si razgovarao sa demonom.

Vrlo je vaţno da se prisjetiš tog sna i ispriĉaš nam detalje." – reĉe muMiranda.

"Kako ona to zna?" – upita Kalahad.

Selevin mu stavi ruku na rame – "Bili ste nakratko povezani

mentalnim mostom, a to je bilo dovoljno da Njih imaš samo ti."

Kalahad upita – "A zašto vas to zanima?"

Miranda pogleda Selevina a on joj kimnu glavom pa ona reĉe – "Kada smo lovili Eromara po Velveronu, divljala sam i... ludila.

Poĉela sam ponovno prizivati demone i oslobaĊati svoju tamnu stranu.To sam radila jer mi se u snovima javljao demon – isti demon kojeg

sam sluţila dok sam bila Carval. Ispitivao me je o dijamantu koji smotada trebali uništiti – traţio je da saznam gdje je i za uzvrat mi nudiomoć. Stare moći, tamne sile koje sam koristila, samo mnogo snaţnije.To me je stalo obuzimati – borila sam se protiv toga, no ipak me

obuzimalo. Tada me je Selevin spustio na zemlju. Od tebe samo ţelim

da mi potvrdiš izgled tog demona – ime mu je Berziaal, ako ti ga je



otkrio."

Kalahad malo razmisli, pokuša se prisjetiti detalja pa joj reĉe – "Da. Imao sam taj san. Mada nisam siguran da li ga treba nazvati

snom. Izgledalo je tako stvarno. Taj Berziaal. Isti demoni poput njegasu bili tamo kada je Etron pao – oni su vodili orkove. Sjećam senjihovih odijela. Bila su ruţna. A on je bio ĉudna lica – skinuo je

kacigu i otkrio se. Koţa mu je bila blijeda i zelena. Oĉi crne i krupne."

Miranda je kimala glavom – "Dobro. To je on. Samo mi još reci što je traţio od tebe?"

"Traţio? Prvo je odgovarao na mnoga moja pitanja. Zatim je on pitao mene – znam li sluĉajno gdje je jedan talisman koji sam ga dobio

kada sam se rodio. Navodno je taj talisman imao u sebi neki dijamant.

Iz nekog razloga mu je bio vaţan. Spominjao je i neke vilenjake kojisu mi ga dali. Govorio je da su bili budale jer nisu prepoznali njegovu

moć."

Miranda nastavi s pitanjima – "I to je bilo u vrijeme incidenta sa

Eromarom?" – "Da." – potvrdi Kalahad Miranda pogleda u Selevina a

onda reĉe Kalahadu – "Hvala. Bio si od velike pomoći. Dao si nam

vaţne informacije. Hvala. Vrati se sada na nastavu i ne brini ništa. Ostani miran i vjeţbaj zaispit. Ţelim da prodeš sa najboljim ocjenama." "Hvala!" reĉe Kalahad

– ustane i izaĊe iz njenog ureda.

ODLUKE

Prošao je cijeli dan od kako je Miranda odbila ponudu LordaErwina. Sentineli od tog trenutka barikadiraju vrata i pojaĉavaju

tornjeve u koje se odnose zalihe strijela. ProbuĊeni su i ratni Sentineli.Bili su to glomazni, zatvoreni, šutljivi oklopi iz kojih je dopiralocrvenkasto svjetlo.

Svi uĉenici su zamoljeni da ne paniĉare. Nastava je ukinuta.

NareĊeno je pripremanje za opsadu. Negdje oko podneva, zazvonilo je



zvono – dugo je zvonilo, što je bio znak za okupljanje u Velikojdvorani.

Kalahad je tamo već sjedio sa ostalima – Glenroyem, Karisom,

Ornoxom i Rowenom.Glenroy je bio visok, vrlo svijetle kose. Oĉi su mu svijetlile zbog

magiĉne moći koja je tekla kroz njegove vene. Nosio je bijelu borbenu pelerinu a na leĊima je imao veliko ţezlo. Karisa je sazrela u pravu djevojku – bila je lijepa i dobro graĊena.

Nije mnogo narasla za ovih pet godina, no svakako je bila iskusnija.

Nosila je crno-bijelo, lako borbeno odijelo. Kosa joj je bila mnogo

kraća nego ranijih godina. Za pašom je imala ona dva bodeţa što ih jeuzela za sebe.

Miranda se popela na platformu koju bi Sentineli iznosili i na

brzinu sastavljali kada bi se trebao odrţavati neki govor. Kada se popela, saĉekala je da se okupi još uĉenika.

Kalahad je vidio da Mirandi nije lako. Nešto grozno ju je muĉilo. Uĉenici su nagrnuli u dvoranu. Kalahad vidje sebe, kako davno

nekad, ĉeka i predviĊa Mirandine govore.

A sada je stajao ovdje skoro pored nje, u bijelom odijelu kao jedanod Seniora. Vrijeme mu je samo tako proletjelo!

Par trenutaka kasnije i Velika dvorana je bila puna.

Miranda podiţe ruke i cijelo je vrijeme, spuštajući ih dolje, pokazivala uĉenicima da se stišaju. Ţeljena tišina je zavladala par trenutaka kasnije.

Miranda se nakašlje. "Dragi uĉenici. Stari i mladi, moram vam iznijeti jednu tešku

obavijest. Poĉeo je rat. Što znaĉi da će Velveron stajati sam na milostii nemilosti Lorda Erwina.

To znaĉi da su pred nama teška vremena. A Lord Erwin se okomiona Velveron i ţeli ga uzeti pod svaku cijenu.

Znam da nemam pravo traţiti toliko mnogo od vas i neću zamjeritinikome tko odbije.

Molim sve uĉenike od šeste godine školovanja pa nadalje da ostanu

sa mnom i da brane Velveron. Moramo odbiti Erwinove trupe od



naših zidova. Barem dok ne pronaĊemo naĉin da svi pobjegnemo.Opet kaţem – nemam pravo traţiti to od vas. Svatko ima pravo nasvoju odluku. Ako netko iz bilo kojeg razloga ne ţeli ostati ovdje,

slobodan je napustiti Velveron. Nitko ga neće osuĊivati. Sve našezalihe će mu biti stavljene na raspolaganje.

Meni je osobno ţao napustiti Velveron. Utoĉište mi je već mnogogodina i ţelim da tako ostane. Ponavljam – svi koji ţele pokušatinapustiti Velveron, mogu pokušati otići danas, jer sutra će biti odveć prekasno. Neka se klone cesta, jer će sigurno biti pod patrolama. Onikoji ostaju... njih molim da se jave u oruţarnicu i uzmu oruţje ako gaveć nemaju. Oni koji su slobodni neka odu do profesora Benroga na

zidine. On će vam dodijeliti neki posao. Strijelci neka se nakupe

strijela. Ostali neka pronaĊu posla gdje tko moţe. Svaki profesor ćevas uputiti u nešto što treba raditi. Toliko od mene... sretno svima, mašto odluĉili." – r eĉe Miranda i siĊe sa uzvisine.

Nemirno je prešla rukom preko ĉela i uvjerila se da je oznojena.Bila je vrlo zabrinuta. U stvari, nije vjerovala da će obrana uspjeti.Uvelike se oslanjala na Carevu pomoć. No do dolaska njegove vojske

je ostalo mnogo vremena i bojala se najgoreg.Daje Velveron i njegove uĉenike osudila na smrt. Poznavala je Erwinovu mrţnju prema Aratarima. Znala je da neće

imati milosti prema uĉenicima, ako se predaju. Kalahad je neko vrijeme šutio gledajući mlaĊe uĉenike. Gledao je

strah u njihovim oĉima, nedoumicu. Nesigurnost. I njega je tresla

strašna nervoza. Pomisao na to da će sutra moţda biti mrtav, samo tritjedna prije diplome, samo tri tjedna prije nego dobije prsten Aratara...

Ali ne smije dopustiti takvim mislima da se nastane u njegovojglavi! Um mu treba biti ĉist! On to treba! Njegovi prijatelji to trebaju.

Svi raĉunaju na njega. "Što ćemo Kal?" – upita Rowena. Kalahad ju je gledao bez

odgovora. Ni sam nije znao. Kako god se bitka završila, svjestan je daneće postati Aratar. Neće diplomirati. To ga je ljutilo.

"Ja ostajem. Branit ćemo Velveron. Imamo Sentinele, Seniore i

profesore. Dovoljno da izdrţimo dok ne doĊe Car sa vojskom!" – reĉe



im on.

"Kal..." – obrati mu se Glenroy – "Ne vjerujem da će Car stići. Ĉuosi vijesti. Vojska mu trpi ogromne gubitke na svim bojištima. Teško

da će uspjeti stići do Velverona tako brzo. Bojim se da smo sami." Kalahad je znao da Glenroy govori istinu. Ali neka ljubav prema

Velveronu, neka odanost, vukla ga je da ostane.

"U pravu si. No kako god bilo, moramo ostati. Erwin će nassmaknuti onog trena kada izaĊemo iz dvorca." – reĉe im Kalahad.

"Ali vojska još nije stigla! Opsada još nije postavljena! Još se moţe pobjeći!" – reĉe Rowena.

"Opsada znaĉi samo opsadne mašine i vojsku! IzviĊaĉi su već tu,oko dvorca. I patrole! Nemoj to zaboraviti. Ali zašto da ja odluĉujem?Odluĉite vi što ćete, a ja idem za vama!" – reĉe Kalahad.

Karisa oĉima preleti Velveron. "Ţao mi je pustiti da ovo mjesto bude uništeno. Ja ću ostati." – rekla je.

Kalahad pogleda u Ornoxa. Ornox samo sleţe ramenima – "Što megledaš? Znaš da ostajem!" – i laktovima se nasloni na sjekiru.

Kalahad pogleda u Glenroyja. On je gledao Kalahada ravno u oĉi,

kao da traţi odgovor u njima – "I sam si rekao prijatelju. Nema namspasa vani. Moţda je prolaz sada slobodan, ali samo je pitanjevremena kada će nas sve uhvatiti. Bolje mi je tu sa vama." – i stisne

ţezlo u rukama. Kalahad se okrenu Roweni. Ona nije ništa govorila. "A ti Rowena? Što ti ţeliš?" – upitaju Kalahad.

"I ja ostajem. Tu su mi svi prijatelji. Tu mi je dom. Tu si mi ti.

Ţivot bez svega toga mi ne znaĉi mnogo. Ovdje mi je sve." – reĉe muona.

Istina je bila da u Velveronu imaju samo tri stotine ljudi sposobnih

za borbu. Pored toga, imaju i 200 Sentinela i tridesetak Borbenih

Sentinela. To je ukupno bilo oko 530 vojnika. Erwinova vojska je

brojala više od 3000. Omjer je bio loš – šest Erwinovih ljudi na jednog branitelja Velverona.

Daljnji tok dana bio je popriliĉno jednostavan – Aratari su podigli

drvenu fasadu na zidinama kako bi zaštitili svoje strijelce od



neprijateljske paljbe.

Na vrata su stavili kotlove u koje će sutra nasuti kipućeg katranakako bi ga prolili po vojnicima koji bi provalili kroz vrata.

Ĉitava Velika dvorana je bila blokirana. Tamnica je otvorena idolje su napravljena skloništa za malene. Aranox je preporuĉio

Mirandi da ih pokuša izvući kroz stari odvodni otvor. Tako će imatišanse za bijeg u sluĉaju najgoreg scenarija. Miranda je pristala aAranox je cijeli dan traţio prohodan prolaz. Našao ga je no trebalo ga je raskrĉiti jer je bio zatrpan parazitskim biljkama i ţivotinjama koje jetrebalo rastjerati. Da se i ne spominje urušena zemlja. Miranda jeodvojila dobar dio Sentinela na to. Ţeljela je izvući makar mladeuĉenike iz dvorca. I bila je spremna ţrtvovati sve starije da to ostvari.

Dvadesetak uĉenika je napustilo Velveron pod zaštitom noći u nadida će preţivjeti. Neki moţda i uspiju proći.

Miranda je cijelo vrijeme provela vani, nareĊujući, bodreći i pripremajući se za opsadu.

No dan je bio tako kratak...

PRIPREMA

Kalahad tu veĉer nije spavao. Cijelu noć je proveo na zidinama, promatrajući udaljene baklje kako se primiĉu dvorcu. Noć je bilahladna i on je neprestano stiskao maĉ koji je leţao kraj njega.

Mahajući je ispratio posljednju grupu izbjeglica. Njih sedmero je

odluĉilo pokušati probiti se kroz Tigor i potraţiti spas u Tri Jezera.Kalahad je vjerovao da je to samoubilaĉki pohod, a onda mu na pamet padne i obrana ovog dvorca stoje bilo popriliĉno sliĉna stvar.

Na leĊima je imao luk i tobolac sa strijelama. Pošto je manjkalostrijelaca, a on je bio dobar sa tim oruţjem, ponudio se da bude gorena zidinama dokle god bude imao strijela a da se potom pridruţionima na tlu.

Nedaleko od njega je kunjala Karisa. Dugo je razgovarala sa



Kalahadom, odrţavajući ih budnim ali ju je san ipak savladao iKalahad je ostao oĉekivati baklje sa zapada. Zidom se tu i tamo zaĉulokašljanje ili zijevanje, no razgovora nije bilo. Kalahad je uţivao u

pjesmi cvrĉaka kao daju sluša po posljednji puta. Odjednom mu jezvuĉala tako lijepo. Tako ţivo. Šteta što ranije nije obraćao pozornost

na nju.

Do zore je ostalo svega dva sata. Tada će vjerojatno otpoĉeti napad.Cesto bi mu se uĉinilo da dolje, pod zidinama, vidi neĉije siluete kakose došaptavaju. Nategnuo bi strijelu i ĉekao da bude siguran, noobiĉno bi tada zavladala tišina.

Pred samu zoru, Karisa se probudila uz zvuke i povike vojnika.

Preko puta njih, samo sto metara dalje, dizali su svoje katapulte i

šatore. Ĉuli bi viku, smijeh, psovanje i jadikovanje iz neprijateljskog

tabora. Zvuĉalo je kao da se neprijatelj ne brine, i kao daje njihova

pobjeda sigurna stvar.

Kalahad je znao da je neprijateljska vojska velika ali kada je

shvatio da su one baklje tek prethodnica, uvidio je u kakvoj su

opasnosti."Ne sviĊa mi se što vidim." – reĉe on Karisi koja se razbudi vala

zijevajući na jutarnjem povjetarcu.

"Trebat će nam više strijela." – zakljuĉi ona. Miranda je naredila Desglenu da pokuša izvesti djecu van

Velverona kroz prolaz koji su otkrili. Profesoricu Kailenu je poslala sa

njime za svaki sluĉaj ako im zatreba lijeĉenje ili kakav blagoslov18

.

Još je dvojicu Seniora poslala sa njime da mu budu pri ruci a onda

mu zaţeljela sreću i otišla se presvući u svoju ratnu pelerinu. Ornox je stajao u dvorištu pored ostalih ratnika. Ĉekao neizbjeţni

proboj vrata. Bili je tamo mnogo mladih Aratara, a svatko je nosio

18 Blagoslovi su magije koje se bacaju na saveznike. One sluţe

da mu donesu neku pozitivnu osobinu. Blagoslovi mogu biti razni – od otpornosti na bolesti, hladnoću, toplinu ili da daju veću snagu i

kapacitet mane. Sve zavisi o ĉarobnjaku koji ih dodjeljuje i njegovojmaštovitosti.



oruţje u kojemu je bio najbolji. Bilo je sjekira, maĉeva, ţezla, bodeţa,srpova i biĉeva. Njih je vodio Morin, koji je preko desnog oka nosiocrni povez. Na glavi je imao patuljaĉku borbenu kacigu koja je imala

poseban otvor za velike brade kakve su patuljci nosili.Glernov je bio tamo kao potpora ratnicima. Njegov zadatak će biti,

bacanje blagoslova na Aratare i po potrebi gaĊanje neprijateljadestruktivnim magijama.

Miranda je naredila profesorima da obuku svoja najbolja ratna

odi jela i raspodijelila ih da nadziru i vode uĉenike. Pored borova, kod kojih se Kalahad ĉesto nalazio sa svojim

društvom, dala je izgraditi strjeljaĉko gnijezdo odakle su neki uĉenici bili spremni obasipati protivnike kišom strijela. U dvorištu je profesor Ornon uspio sastaviti stari katapult koji je u dijelovima trunuo u

spremištu. Katapult je bio u dobrom stanju – no problem je bilo

streljivo. Naime, nisu imali dovoljno kamenih gromada koje bi

lansirali na protivnika. Imali su tek tri.

Miranda je osobno stala na Vratni toranj19

, odmah do Kalahada i

odluĉila pomoći strijelcima u odbijanju prvih valova protivnika i bilo

kako zaštiti zidove. Svi su ĉekali presudni trenutak.

KRAJ VELVERONA

Oko devet sati ujutro, zidinama dvorca se pribliţavao konjanik. Bio je to Nilmar. Nosio je bijelu zastavu.

Dojahao je na trideset metara od zidina koje su vrvile mladim

Aratarima. Miranda gaje vrebala sa zidina.

"Ja sam Nilmar Endhilt! Dolazim u ime svoga gospodara! Nudim

vam posljednju priliku da prihvatite njegovu ponudu i odloţite oruţje!

19 Vratni toranj je ogromni toranj u kojem su ugraĊena velika

vrata dvorca.



Pustite naše vojnike unutra bez opiranja!" – vikao je Nilmar.

"Koji je vaš odgovor?" – viknuo je ponovno.

Miranda ga je gledala poprijeko i mraĉno. Njena pelerina je bila

crveno-ţuta a sada se gotovo ţarila pod njenim bijesom. "Aldegornova. Pošalji mu naš odgovor. U srce." – naredi ona

Karisi.

Karisa podiţe strijelu i nacilja. Umirila je ruku i par sekundi prouĉavala metu. Nakon toga je pustila strijelu koja krvniĉki fijuknekroz zrak.

Konj se propne a konjanik sklizne iz sedla.

Pokušao puzati, no umro je prije nego je prešao i jednog metra. Miranda je šutjela. Svi ostali su takoĊer šutjeli. Kalahada je osuo

hladan znoj. Navukao je vilenjaĉku kacigu koju mu je prošle godine poklonila Rowena. Bila je zlatne boje. Zatvarala mu je usta i nos, i

samo su mu oĉi virile iz nje. Na mjestu ušiju su bile imitacije podignutih orlovih krila. Bila je od nekog ĉvrstog metala.

Kalahad ĉvršće stegne luk u ruci i izvadi strijelu. Do njih dopriješe povici neprijateljskih ĉasnika. Er winova vojska je

kretala. Dvadesetak metara niţe, uz zid, bio je Elenil koji izviknunaredbu – "Pripremite lukove."

Koraci nadolazećih vojnika su tutnjali, ritmiĉno i buĉno. "Pripremite strijele!" – naredi Elenil.

Katapulti iza redova vojske poĉeli su se napinjati i kamenegromade su stavljene u njihove lopatice.

"Nišanite!" – povika Elenil.

Svi na zidinama digoše svoje lukove u vis. Napeto su procjenjivali

daljinu izmeĊu njih i neprijatelja. Neprijatelji se poravnavaše. Njih dvjestotinjak je marširalo lakim

korakom na zidine dvorca. Formacije drugih vojnika pripremale su se

iza njihovih leĊa. – "Ĉekaj! Ĉekaj!" – upozoravao je Elenil, ţeleći da neprijatelj priĊe

bliţe, kako bi što više strijela pronašlo svoj cilj. Neprijateljske trupe priĊoše blizu – iza njihovih maĉevaoca bijahu

samostrijeli!



"PALI!!!" – viknu Elenil. Idućeg trena val strijela prozuja zrakom – deseci neprijatelja popadaše. Maĉevaoci digoše štitove u vis!

"Ciljaj!" – naredio je Elenil.

Prije nego su išta uradili, kiša crnih strijela iz samostrijela zasipaAratare!

Nastala je vriska – bilo je ranjenih i poginulih!

"Red! Red! Odrţite red! Ostanite hladni!" – bodrila ih je Miranda.

Podigla je svoje ţezlo u zrak i pripremila neku magiju. "Pali!" – naredi Elenil i plotun strijela zasipa napadaĉe. Mnoge strijele se uz tupe udarce odbiše o štitove, no mnoštvo ih

pronaĊe svoju metu. Neki su bili pogoĊeni u vrat, neki u prsa. Ponekisu bili ranjeni u rame ili nogu.

Miranda je davala sve od sebe da pripremi neku veliku magiju. I

niti trenutka prekasno, samo sekundu prije nego je novi plotun crnih

strijela zasuo Aratare, Miranda oslobodi svoju moć! Sve su strijele bile zaustavljene u zraku! Na njihovim vršcima treperilo je plavkastosvjetlo – neka im je sila branila da idu dalje! Jednostavno popadaše nazemlju! Pred Velveronskim zidinama kao daje stajao nevidljivi štit.

Iz neprijateljskih redova – plamene kugle od kamena se uzdigoše iznjihovih katapulta i zaţariše nebo! Miranda pokuša baciti neku magiju

– jedna velika, zapaljena kamena gromada bješe zaustavljena u zraku

– no ĉetiri preostale silovito udariše o Vevleron! Zatresoše se zidine iotkine se mnogo kamenih blokova! Jedna kugla pogodi do vratnog

tornja u kip-toranj, i sruši ga. Ova kugla što ju je Miranda drţala zavrti se u zraku. Miranda je

stisnula zube i crvenila se u licu – ruke su joj drhtale. Ulagala je sve

moći koje je imala u telekinezu i kontrolu nad kamenom kuglom. Kugla se poĉela brzo vrtjeti i Miranda ju odbaci nazad na

neprijateljske vojnike! Bilo je to veliko iznenaĊenje za njih – nastala

je panika dok su pokušavali pobjeći svom vlastitom oruţju! Kuglaudari o zemlju, kotrljajući se pregazi desetke vojnika i još mnogeodbaci daleko.

Ĉasnici poĉnu smirivati vojsku koju je zasuo plotun Aratarskih

strijela. Neprijateljski strijelci uzvratiše vlastitim plotunom! Mnogi



Aratari bijahu pogoĊeni! Neka je ardenka izvirivala preko palisade i bila pogoĊena u vrat pa se samo ispruţila po zidinama. Jedan je mladiĉovjek bio prikucan za tlo sa ĉak pet strijela!

Novi val kamenih kugli poleti nebom! Ove su bile puno preciznije!Strašna eksplozija uzdrma zidine i gromade kamena, te ogromne

konstrukcije, odlete u zrak pod strahovitim udarom.

Kugla probije zid kao daje od drveta – zid se uruši i za sobom povuĉe petoricu Aratara u sigurnu smrt!

Druga kugla preleti u dvorište i tamo smrvi arene u kojima su

Aratari trenirali.

Ĉetvrta je išla ravno na vratni toranj! Kalahad potrĉa u stranu istogtrena! Karisa takoĊer – no Miranda ipak svojim moćima uhvati tukuglu! Ali bila je preslaba daju vrati nazad – jednostavno je ispusti!

"Pali!" – ĉuo se Elenil kada je ugledao da neprijateljski nosaĉiljestava trĉe prema zidinama. Po dvojica su nosili dugaĉke ljestve.

Elenil je odapinjao strijele – jednu za drugom – i svaka obori metu!

Nosaĉi i ljestve su padali jedan za drugim. No nije bilo velike koristi od toga, jer bi drugi odmah uzimali pale

ljestve i nastavili se probijati do zidina.Kalahad taman napne luk kada salva neprijateljskih strijela zasu

zidine!

– Mnogi Aratari padoše – ĉak je i Miranda bila pogoĊena. Jednastrijela joj je stršila iz noge.

Kalahad je odapinjao strijele jednu za drugom! Gledao je u bijesnu

gomilu pod zidinama i puštao strijele da lete tik iznad njihovih glava – znao je da će svaka pogoditi.

Vojnici su odapinjali strijele po naredbi, a Aratari svoje bez – svatko je traţio svoju metu i pucao kada je ţelio!

Ţrtve su bile ogromne na obje strane! Aratari su se već uvelike prorijedili na zidinama. Raširili su se kako bi bili što teţe mete. Noopet su padali, jedan za drugim.

Ali ipak, oni su bili mnogo precizniji i bolji strijelci od vojnika.

Masa trupala je leţala na tlu dok je preţivjele od bjeţanja sprjeĉavao

samo ĉasnik.



Miranda je i dalje bacala velike vatrene kugle po protivnicima!

Jednom je pogodila u gomilu neprijateljskih strijelaca i spalila ih.

Druga je udarila u tlo ispod uţurbanih nosaĉa ljestava – mnoštvo ih

padne.Polje ispred Velverona brzo se punilo tijelima. Kako bi koji vojnik

bio pogoĊen, srušio bi se na zemlju i drugi bi jednostavno uskoĉio nanjegovo mjesto i preuzeo štit ili strijelu.

Nove grupe neprijatelja kr enuše u pomoć dosadašnjim. Karisa je bila dobra s lukom i strijelom – davala je sve od sebe

kako bi ustrijelila što je više moguće nosaĉa ljestava a da pritom isama ne bude pogoĊena. Drvena palisada, koju su digli na zidinama, bila je prepuna strijela, ĉi ji su vrhovi probijali drvo i ponekad izbijali i

na drugu stranu, tako da se Karisa nije smjela previše pribliţavati. Iznad njene glave se promoli šiljak strijele. Karisa nije obraćala

paţnju – dohvatila je novu strijelu iz tobolca i nategnula ju na tetivu

luka. Podigla se i pogledom prošla uskomešano bojište. Uokolo suvrvjele grupe vojnika – derali su se, psovali i vrištali. Posvuda je bilodima i tijela. Veliki katapulti u daljini su se pripremali baciti visoke

kugle – one koje će preletjeti i zidove i smrviti sve u dvorištu dvorca. Pogledom pronaĊe nekoliko nosaĉa ljestava koji su se pribliţavali – nasumiĉno odabere jednog od njih – otpustila je strijelu koja poleti

kroz zrak. Odabrani vojnik ispusti ljestve – uhvati se za trbuh i

prevrne u stranu. Karisa ĉuĉne. Uzela je novu strijelu. Kalahad je otišao daleko od vratnog tornja, skoro do Elenila.

Naslonio se na palisadu i ispaljivao strijelu za strijelom. Nije puno

birao mete – vojnika je bilo mnogo – rijetko koja strijela će promašiti!Armada, koja je jurišala na zidine, bila je velika. Kalahad odapne još jednu strijelu – jedan od vojnika se sruši.

Neprijateljske kamene gromade poletješe pod oblake i vinu seravno preko zidina!

Aratari u dvorištu se razbjeţaše i potraţiše zaklon – kugle smrvišesve na što naiĊoše. Zatresle su tlo i razrovale zemlju. Porušili su borove i zdrobili sve oko njih. Jedna ĉak smrvi ulaz u kuću Erdos i

zatrpa ga!



Kalahad vidje kako se pored njega diţe – jedne od ljestava se

nasloniše na zidine! Kalahad nije ni shvatio o ĉemu je rijeĉ kada nekivojnik promoli glavu! Okrenuo se i odapeo strijelu koja vojnika

pogodi u oko i on padne na leĊa u provaliju. Prilikom pada je srušio još trojicu.

Kalahad baci luk i izvadi katanu. Desno od njega se nasloniše još jedne ljestve. S lijevih ljestava se podizao vojnik! Uhvatio je rukama

za zidine i poĉeo se prebacivati preko njih – Kalahad zamahne maĉemi proreze mu prsa, a vojnik padne mrtav na zidne. Drugi se dizao!

Kalahad mu odrubi glavu! No nije mogao drţati oboje ljestve podkontrolom! A gledaj tamo! Još jedne se nasloniše! Jedan vojnik je većstajao na zidinama! Miranda vatrenom kuglom iz ţezla pogodi jedneod ljestava koje se prelomiše i vojnici na njime popadaše na zemlju.

Kalahad napadne vojnika koji je ĉvrsto stajao na zidinama i ukrstimaĉeve s njime. Spusti svoju oštricu mnogo niţe, a onda odgurnenjegov maĉ u stranu – sada kada mu je tijelo bilo slobodno on

zamahne i vojnik padne. Kalahad dograbi njegov štit. Nije se stigao niokrenuti već gaje drugi napao s leĊa! Nebi se stigao obraniti da ga

Elenil nije spasio, tako stoje protjerao strijelu kroz neprijateljeva leĊa. "Gubimo zidine! Pošaljite vojnike gore!" – naredi Kalahad dok se

okomljivao na još jednog što se uspeo. Ljestava sada bješe posvuda – nisu nikako mogli stići poobarati ih sve! Kalahad tog vojnika probode

maĉem a onda ga gurne preko drvene palisade. Rukama odgurneljestve, tako da se one sa desetak vojnika prebaciše i strovališe u horduispod njih. No zidine su već pale! Petnaestak ljestava je bilo prikovanona njih i vojnici su se uspinjali bez problema.

Pristigoše neki Aratari ratnici da pomognu! Karisa je malo dalje takoĊer odbacila svoj luk – sada je vodila

smrtonosni ples svojim bodeţima. Tri vojnika su je opkolila – prvi ju napadne, a ona blokira napad

digavši bodeţe u visinu oĉiju ukrstivši ih – potom ga udari nogom i uz

brz okret zarije bodeţ protivniku u vrat. Kada je drugi napao, ona prvog iskoristi kao ţivi štit i onda ga gurne na protivnika. Uhvatila je

bodeţ za oštricu i bacila ga na trećeg protivnika koji se sloţio na



zemlju. Drugi ju je napadao ali je to izbjegla brzo se miĉući u stranuzadavajući mu ubod u prsa. Poslije toga ode po drugi bodeţ i išĉupaga iz trupla.

Kalahad je imao velikih problema – bio je okruţen gomilomvojnika.

Nije mogao protiv njih sedmorice na ovako uskom prostoru! Digao

je štit koji je uzeo od mrtvog protivnika i potrĉao kroz neprijatelje – gomila udaraca ga zamalo obori na zemlju.

U proboju je dobio i jednu posjeklinu na leĊima. Vrisnuo je inastavio trĉati dalje. Došavši do vratnog tornja bio je mnogo sigurniji

– tamo je bilo dosta Aratara. I Karisa se povukla na vratni toranj.

No neprijateljske strijele su pravile stalan problem – poput kiše su pljuštale po Aratarima, ne birajući mete ĉesto pogodivši i vlastitevojnike. Kalahad dvojicu r asijeĉe brzim pokretima a onda baci štit natrećega – ionako nije imao više koristi od njega jer je bio izubijan iisjeĉen.

On i Karisa stanu leĊa uz leĊa. "Guţva je nešto danas?" – reĉe mu Karisa a Kalahad joj odgovori –

"Volim guţve." – nasrne na prvog vojnika koji mu je prišao i prosjeĉega maĉem. Miranda se borila svojim ţezlom – nokautirala je protivnika za

protivnikom udarajući ih snaţno po kacigi. Ĉim je dobila trenutak mira, zaţmirila je i ţezlom tapnula o tlo.

Pored nje se pojavi magliĉasti oblak plavog svjetla.

Polagano je poprimio ĉovjeĉji oblik i dobio krila. Bio visok gotovodva metra. Trenutak kasnije izgledao je poput ratnika s dugim krilima

od svjetla. Stvor nije imao lice. U ruci je drţao providan maĉ. Ĉim je dozvani stvor shvatio gdje se našao odmah je nasrnuo na

Mirandine protivnike. Snaţnim udarcima bacao bi u zrak po dvojicuili trojicu. Strijele koje su ga pogaĊale tek bi ga malo usporile i prošle bi kroz njega. Kada bi mu vojnik presjekao ruku ona bi ponovno

izrasla.



Iza gomile protivnika na tlu izvirivao je i veliki ovan20

za

probijanje vrata.

Glava mu je bila salivena od ĉelika – bila je jednostavno okrugla.

Na vrhu je imala jedan dugi šiljak. Kad je strašna sprava krenula provaljivati vrata Kalahad je osjetio

podrhtavanje zidina. Svaki udar bi zatresao tlo pod njegovim nogama.

Aratari su gubili na veliko!

Neprijatelj je već zadobio kontrolu nad mnogim manjim tornjevimai poĉeo se spuštati u dvorište. Kalahad zakljuĉi da nema više razloga braniti zidine – ionako su pale. Jedino su oni još drţali vratni toranj pod kontrolom i to besmisleno. "Povucite se dolje! Izgubili smo

zidine!" – povika Kalahad!

Tog trena, kamene gromade iz katapulta preletješe preko njihovihglava.

Jedna probije Veliku dvoranu i skrši sve u njoj. Druga razmrvi desetke Aratara u dvorištu, dok je treća udarila u

prazno.

Ĉetvrta je nešto kasnije udarila o zidine i srušila dobar dio zida u

dvorištu, podigavši ogroman oblak guste prašine. Kalahad se kroz otvor u tlu povlaĉio dolje i sišao par korakastepenicama. Karisa je bila tik do njega!

"Miranda! Povucite se! Zidine su pale!" – vikao joj je Kalahad, no

ona kao da nije slušala. Nastavljala se boriti. Idućeg trena jedna strijela joj probi prsa a druga rame. Ispadne joj ţezlo. Pokušala je baciti neki blagoslov na sebe no ni je

stigla – neki vojnik joj protjera maĉ kroz prsa. Ona klekne na zemlju.

Vojnik stane nogom na njena prsa i išĉupa oštricu iz nje. "Ne!" – drekne Karisa i krene van prema njoj no Kalahad je šĉepa za ruku – "Gotova je! Bjeţimo!" Kalahad je pošao a Karisa i još tri drugaAratara su ga slijedili teška srca.

20 To nije ovan u doslovnom znaĉenju rijeĉi. Ovnovi za

probijanje vrata su teška dugaĉka debla na ĉijem vrhu se nalazi

kamena ili ţeljezna glava kojom se razvaljuju teška vrata dvorca.



Neprijatelj ih je takoĊer slijedio. Gomile vojnika su se spuštalespiralnim stepenicama za njima. Kalahad je brzo trĉao i ušavši u jednusobu potraţio nešto ĉime bi zakljuĉao vrata. Ĉim su svi Aratari ušli on

zalupi vratima i sruši obliţnji ormar, tako daje pojaĉao vrata. Sekundukasnije vojnici navale na vrata ali bila su dobro osigurana ormarom i

nisu se ni pomakla.

Sigurno nije ovdje!" – reĉe neki ork. Samo što je to izgovorio zid iza njih se razleti u k omade i ogromna

kamena kugla protutnja kroz sobu lomeći i kidajući sve pred sobom.Gomila šrapnela ih sasu i izubija ali niti jedan nije bio smrtonosan.Podigla se takva gusta prašina da nisu ništa vidjeli.

Kalahad je leţao na zemlji. Nije bio ozlijeĊen – udar ga je samo

oborio.

Digao se i ĉekao par trenutaka da se prašina rašĉisti. Ĉim se prorijedila, vidio je neprijateljsku vojsku kroz rupu u zidu.

Kugla je probila svoj put kroz dvorska vrata i u dvorište. Nikako nijemogao doći na drugu stranu – prolaz je bio zatrpan pa nije bilo smisla.

Pogledao je u rupu na zidu koja je vodila u dvorište. Kalahad razgleda

po sobi – u kutu je pronašao hrpu starog uţeta što je korišteno zazvona na Vratima. Uzeo je najduţi komad i zavezao ga za drţaĉ bakljestoje stršio iz zida.

Dok je to radio, Karisa i ona tri Aratara su upirala o ormar i

zadrţavala vojnike da ne provale unutra. "Gotovo je!" – reĉe Kalahad i baci uţe kroz rupu što je vodila u

dvorište. "Hajde! Za mnom!" – reĉe on i uhvativši se za uţe izleti kroz rupu.

Nogama se doĉekao na zid i polagano se odgurujući o njega poĉnesilaziti. Kada je bio pri dnu Karisa uradi isto.

Ĉim je Kalahad sišao, izvadio je maĉ i pripremio se za nastavak borbe.

Vrata samo što nisu pala – gomila potpornja koji su ih drţali već je popucala.

"Karisa! Poţuri!" – reĉe Kalahad a ona ne oklijevajući pusti uţe

ova posljednja tri metra i doĉeka se sigurno na zemlju. Sada su se



spuštala ona trojica. Kalahad i Karisa krenuše prema ostalimAratarima u dvorištu.

Borbe su poĉinjale i unutra – vojnici sa zidina su našli svoj put niz

tornjeve i poĉeli su napadati Aratare. Mnogi neprijateljski strijelci naĊoše svoje put na zidine pa su sada

odatle odapinjali strijele na Aratare. Ono stvorenje što gaje Mirandastvorila je i dalje ĉuvalo njeno tijelo i mnoge vojnike bacilo sa zidina.

"Hajde! Poţurite!" – vikao je profesor Ornon stojeći pored onognjihovog katapulta. Neki ĉarobnjaci premazivali su kamen ĉudnomtekućinom.

Kalahad stane do njih i pokuša uhvatiti dah. Vrata dvorca pukoše uz ogromnu buku i tresnu o zemlju. Horda

vojnika je uz poklike jurišala u dvorac. "Pali!" – naredi Ornon. Ĉarobnjaci zapališe kamen koji plane kao

da je od slame i već je idućeg trenutka letio prema vratnom tornju. Pogodio ga je. Sekundu kasnije zaĉula se strašna eksplozija i ĉitav

toranj se sruši na vojnike i tako zatrpa ulaz. Drugi su vojnici uporno prelazili preko ruševina i iskakali u

dvorište, kroz prašinu i veliki crni dim što se dizao u oblake. Dvorište je vrvilo neprijateljima.

Jurišali su na Aratare i zapoĉinjali krvave bitke.

Kalahad krene pomoći Ornoxu koji je svojom sjekirom razbacivao protivnike. Glenroy je iza njega sipao smrt po protivnicima svojim

valovima ledenica koje je stvarao i zabijao u njih koristeći setelekinezom.

Bilo je mnoštvo ĉarobnjaka koji su razbacivali i uništavali protivnike – neki vatrom, neki ledom. Jedni su dozivali magiĉnastvorenja da se bore za njih.

Neki vojnik nasrne na Glernoya koji blokira napad ţezlom, a ondavojnika dohvati za glavu i sprţi ga navalom elektriciteta iz vrhovasvojih prstiju.

Vojnik je vrištao sve dok ga Glenroy nije pustio, a onda se samosrušio na zemlju.

Gomila vojnika je tutnjala po dvorištu – Glenroy zamahne ţezlom i



stvori veliki val telekineze koji njih šestoricu odbaci daleko od njega.

Ornox se razmahivao sjekirom vrteći je u svim smjerovima – kako

bi udario kojeg vojnika napravio bi dubok rez na njemu i odbacio ga

daleko. Dobio je rez ili dva i on sam, no nije posustajao – katkada bi irukama udario protivnike.

Kalahad je bio tik do njega – svaki protivnik koji bi naišao legao bi pred njim. Neki vojnik ga pokuša ubosti, no Kalahad odskoĉi u stranui vojnik promaši – idućeg trena glomazna Ornoxova sjekira zakucavojnika za tlo.

Tren kasnije, Ornox bješe pogoĊen strijelom u nogu – mišići mu sestadoše grĉiti no nije posustajao u borbi – još je ţešće razbacivao protivnike.

No koliko god se Aratari borili, novi vojnici bi pristizali – ĉak je ineprijateljska konjica krenula jurišati dvorištem proganjajući Aratareĉiji se borbeni moral stanjio. Mnogi su poĉeli bjeţati.

Kalahad je usred borbe ĉuo Aranoxa kako ga doziva. "Kal! Bjeţi nazad! Povlaĉimo se! Poginut ćeš!" – vikao mu je.

Kalahad probi maĉem protivnika i pozove Ornoxa.

Ornox smrska još jednog vojnika i krene za njim. Glenroy ih jeslijedio sam.

Vojnici su ih proganjali, no Aranox ih je pokrivao vatrenim

kuglama.

"Gdje je Karisa!?" – vikao je Kalahad.

"Iza nas! Ĉeka!" – reĉe mu Aranox. "A Rowena?" – upita Kalahad a strijela se zabi u tlo do njega.

"Isto! Nemamo vremena za priĉu! Slijedi me! Znam kako moţemo

pobjeći!" – reĉe Aranox. Kalahad opet jedva dozva Ornoxa koji snaţnim udarcem odrubi

glavu jednom od protivnika.

"Glen! Uspori ih!" – reĉe Kalahad, a Glernov stvori dugaĉak vatreni zid ispred njih, kroz koji vojnici nisu smjeli proći nego su gamorali obilaziti.

"Odliĉno!" – pohvali ga Kalahad.

Trĉali su za Aranoxom. Pometnja u dvorištu je bila velika – nitko



više nije znao kamo trĉi – vojnici proganjaše Aratare gdje god bi ihnašli. Neki Aratari su se i dalje hrabro borili, drugi bjeţali.

Većina se povlaĉila u veliku dvoranu, ili barem što je ostalo od nje.

"Hoćemo li braniti dvoranu?" – upita Kalahad kada vidje da ihAranox vodi na zapadnu stranu dvorca.

"Ne. Idemo u zapadni toranj!" – reĉe mu Aranks. "Što je tamo?" – upita Glenroy, Aranox mu odgovori – "Vidjet

ćeš."

Pred njih izleti neki konjanik sa crvenim plastom – Glenroy ga

sprţi vatrenom kuglom. Kalahad vidje kako se Karisa i Rowena bore protiv trojice vojnika pred vratima. Ornox dograbi prvog od njih za

rame i baci ga na zemlju a onda ga dokrajĉi snaţnim udarcem sjekire.

Kalahad maĉem probode svog dok je Glenroy na svog pustio bujicuelektriĉne energije koja ga spali i ubi na mjestu.

"Jeste li u redu?" – upita Glenroy a Karisa kimne da jesu.

"Odliĉno. Svi su na broju. Hajde! Ulazite unutra!" – reĉe imAranox pa i sam uĊe u dvoranu.

Dvorište iza njih je bilo prepuno trupala – uglavnom mrtvih mladih

Aratara. Diljem njega leţaše maĉevi i ţezla, poneki velike magiĉnemoći. U dvorištu su se formirale kolone neprijateljskih vojnika. Stajali su

jedni iza drugih. Nasred dvorišta se poredala ogromna grupa strijelaca.Svi Aratari koji su zakasnili ući bijahu pokošeni smrtonosnom bujicom strijela.

Svi su se sklonili unutra.

"Kal! Zatvori vrata!" – naredi mu Aranox.

"Kako!?" – upita ga Kalahad.Aranox pokaţe na veliku runu u zidu – "Unutra! U zidu! Unutra je

smještena poluga! Povuci je telekinezom!"

Kalahad priĊe zidu i podiţe ruku u pravcu njega. "Osjetiš li ju?" – upita Aranox.

"Da. No preteška je!" – reĉe Kalahad. "Poţurite! Vojnici kreću!" vikala je Karisa. Svi u dvorani napeto

gledaše u njih. Molili su se da uspije.



"Glen! Pomozi mu!" – naredi Aranox. Glenroy istog trena priĊe te isam uperi ruku prema velikoj svjetlećoj runi koja se zacaklila. IGlenroy je upro svu svoju snagu – runa je svijetlila sve više i više!

Vrata poĉeše škripati. "Ne zatvarajte!" – vikao je netko izvana.

"Tko je to!?" – viknu Rowena.

Aranox proviri napolje – "Luna! Ranjena je!"

Kalahad pogleda u Aranoxa a on samo reĉe – "Nastavi Kal! Zatvori

ta vrata! Sve nas ugroţavaš ako ih ne zatvoriš!"

"Ali Luna!" – viknu Rowena!

"Zaboravi je! Neće stići!" – reĉe joj Aranox koji se trudio biti štohladnokrvniji i donositi odluke koje će biti korisne za sve.

"Idem joj pomoći!" – reĉe Rowena i krene van. Aranox poleti za

njom – "Jesi luda djevojko!? Ubit će te!" No Rowena je bila brţa – izmakla mu se i istrĉala kroz vrata dok su

se zatvarala.

"Rowena! Vrati se!" – vikao je Kalahad.

Dok je on to govorio, Rowena je uzimala Lunu pod ruku i krenula

je vući ka vratima – ali kiša strijela bi ispaljena na njih dvoje. Desetak strijela se zabi u Lunina leĊa a još toliko u Rowenina.

Obje padoše – a Rowena ispusti strašan vrisak. Kalahad se prene iistog trena poleti van – no Ornox ga zgrabi.

"Stani Kalahade! Mrtva je! Poginut ćeš i ti!" – derao se Ornox dok

je Kalahad pokušavao izaći van i doći do nje. Aranox se prihvatio poluge sa Glenroyem i napokon priveo vrata

do zatvaranja.

Vojnici izvana krenuli su sa jurišanjem. No vrata se zatvoriše uzglasnu buku.

"Rowena! Ti luda djevojko!" – reĉe Karisa gledajući u slomljenogKalahada kojega je jedino Ornoxova snaga drţala da ne padne nazemlju.

"Kal! Kal!" – govorio mu je Aranox – "DoĊi k sebi! Trebaš mimomĉe! Probudi se!"

Kalahadova svijest se vraćala iz sjećanja o posljednjem



Roweninom poljupcu, nazad u polusrušenu Veliku dvor anu.

"Jesi li dobro? Sada nije vrijeme za tugovanje! Sada moramo ićidalje! Stisni taj maĉ! Moţda ti još zatreba!" – reĉe Aranox i u ruke mu

vrati njegovu krvavu katanu.Kalahad je bio bijesan. Ovo je treći puta da mu je sudbina putem

ĉelika i vatre otela voljenu osobu. Mrzio je svijet. Pogotovo Erwina.

Dok ga je Aranox drmao i vukao prema unutrašnjosti dvorane, dao jesebi zakletvu da će ubiti Erwina. Ma kakve god to posljedice imalo.

"Dobro sam Aranoxe. Vodi nas dalje." – reĉe Kalahad tiho ignjevno.

Pogled mu je bio zao. Mrţnja mu je otrovala srce. "Dobro je. Ĉuvaj tu mrţnju za Erwina. Ovaj rat je tek poĉeo." –

reĉe Aranox i povede ih niz Veliku dvoranu. Dvorana je bila prepuna prašine i ranjenika. Krov je bio urušen i rasut dvoranom. Nekoliko stupova, ko ji su

drţali krov, bili su smrskani pod teţinom kamene kugle koja jeraspolovljena leţala na podrobljenom podu.

Aranox, Kalahad, Glenroy, Karisa i Ornox uštrcaše uz stepenice

koje su vodile prema Zapadnom tornju."Nadam se da je Toranj neoštećen od onih kugli. Ako jeste, onda

nam nema spasa." – reĉe Aranox. Popeli su se na zidine i izvirili van.

Dvorište je bilo prepuno vojnika – imali su dojam kao da se ĉitavavojska preselila unutra. No nitko nije obraćao pozornost na njih. Nitkonije imao vremena. Katapulti su dovedeni odmah do zidina – oĉito su

se spremali srušiti veliku dvoranu. Vojnici su ispred nje donosili baklje i palili velike vatre.

"Spalit će Dvoranu. Ako su Elenil i Morin pametni, pokušat ćeizvesti preţivjele kroz prozore ili kroz Seniorske spavaonice." – reĉeAranox.

Maloprije je vidio ta dva profesora kako nareĊuju preţivjelimAratarima što da rade.

"Aranoxe, što ćemo mi u Zapadnom tornju? Što ima tamo?" – upita



Glenroy.

"Tamo? Tamo je drevna tajna koju je Velveron sakrivao od svih.

Tamo je jedan od onih drevnih portala – jedan od posljednjih. Mislim

da ću ga moći aktivirati i izvući nas van!" – odgovori mu Aranoxvrebajući prigodnu priliku da potrĉi.

"Vojnici su zaokupljeni vatrama! Sad ili nikad!" – reĉe Karisa i potrĉi prema Zapadnom tornju.

Odabrala je odliĉan trenutak – nitko nije gledao u njih. Ostali

odmah potrĉaše za njom. Do vrata Zapadnog tornja je bilo još vrlo malo – Kalahadu padne

na pamet kako je prije pet godina ovuda išao sa Erethorom da upoznaAranoxa.

Ĉim su pristigli do vrata, Aranox izvadi kljuĉ i ubaci ga u vrata. Vrata bljesnuše ljubiĉasto, nešto škljocne, a onda cvaknuše i

otvoriše se. "Miranda stvarno nije znala voditi raĉuna o svojim stvarima." –

reĉe Ornox. "To zahvalite Karisi. Ona ga je uzela od nje. Po mojoj naredbi." –

objasni im Aranox.

SMARAGDNI PORTAL

U tornju je vladala tišina i bio je ugodan za boravak. Kalahad je opet osjetio ono magiĉno prisustvo – nešto gaje vuklo

gore. Nešto je ţeljelo da ga Kalahad pronaĊe. Glenroy se stresao – "Ovo je nevjerojatno! Što je ovo Aranoxe!?" –

upita ga on. Njegova osjetila su divljala.

I Aranox je osjetio taj zov. Bio je snaţan. Zaklopio je oĉi i rekao – "To je Smaragdni Portal. Jedan od posljednjih. Velveron ga skriva od

lovaca na blago. Ĉak je i aktivan, no opasan. Nitko nezna njime

upravljati."

"Kako ćemo ga onda mi iskoristiti?" – upita Kalahad, jedva se



kontrolirajući da ne potrĉi gore. "Lako ga je aktivirati, no gotovo je nemoguće odrediti odredište.

Idemo gore. Pokazat ću vam što mislim." – reĉe. Ostali su kao

hipnotizirani slijedili.Glenroyeve ruke su se tresle – nagli pritok mane koji je osjećao

obuzimao gaje preko svih granica.

Na idućem katu, privlaĉnost magiĉnog objekta je još više narasla.Krenuli su uz stepenice do posljednjeg kata.

"Ovo je nevjerojatno! Zašto zraĉi ovakvom energijom!?" – reĉeKalahad.

Aranox reĉe – "To su portali koji vode i u druge svjetove – demonske sfere ili Smaragdnu Pustoš – svijet za koji se kaţe da jesatkan od magije. Sva ta silna energija struji kroz njega! Tjera te da

ludiš za njom! Pogotovo ĉarobnjake. Za njih je taj portal opasan."

"Nevjerojatno..." – govorila je Karisa.

Popeli su se i na posljednji kat. Ugledali su ga.

Portal je bio visok tri metra. Bila je u stvari jedna velika okrugla

ploha promjera dva metra, u kojoj je uglavljen leţao veliki smaragd21

.

Sa svih strana te okrugle površine su se uzdizale metalne grane iisprepletale se tri metra iznad smaragda, zatvorivši portal sa svihstrana osim jedne kroz koju se moglo ući unutra. Te metalne grane bijahu prljavo ţuto-zelene boje. Iznad smaragda, isprepleten meĊugranama bio jedan je divovski opal

22. U sklopu portala je bila i malena

kabina u kojoj je bio ureĊaj na kojemu je bila ispisana sva silinamagiĉnih runa što su blještale plavo. Bilo je tamo i raznihinstrumenata, okruglih diskova koji su se mogli okretati u svim

smjerovima. Bilo je i preciznih poluga."To je Smaragdni portal." – reĉe Aranox i priĊe mu. Glenroy je osjetio potrebu da ode i snaţno ga stisne – ţelio je

pokupiti svu energiju iz njega.

"Aranoxe, kako moţemo biti sigurni da nećemo završiti u jednoj od

21 Smaragd je kristal zelene boje.

22

Opal je kristal plave boje.



demonskih sfera?" – upita Kalahad.

Aranox stade u malenu kabinu i ruke poloţi na ureĊaj. "Ne brinite. Za to je potrebna izuzetna magiĉna snaga i

nevjerojatno dobro poznavanje drevnog jezika, a njega više ne poznajeskoro niti jedno biće u Saradriji. Tako da smo ograniĉeni na Saradriju.Jedino neznamo gdje ćemo se u Saradriji stvoriti, ne mogu reći." – reĉe im on.

"Vi znate upravljati time?" – upita ga Ornox, koji je najmanje bio

opsjednut magiĉnim energijama ovog mjesta. "Mislim da znam. No ima jedan problem. Moći ćete ići samo jedan

po jedan. A tu se javlja drugi, veći problem. Svatko od vas će bitiodaslan na drugo mjesto, jer nema šanse podesiti ovaj portal na isto. Ai da mogu, ne bi bilo pametno." – reĉe Aranox.

"Dakle, moţemo se pojaviti nasred mora ili unutar planine? Ilimoţda u Er winovom teritoriju?" – reĉe Karisa.

"Ne brinite za to. Tko god je napravio ove izuzetne naprave, nije

bio budala. Nemoguće je stvoriti se zatrpan u zemlji. Voda je druga

priĉa – to je rizik koji ćete morati uzeti. Nadam se da svi znate plivati.

A što se tiĉe Erwina i njegovih vojnika, mislim da ste pametniji odnjih" – reĉe Aranox. "Dobro. Mislim da vrijedi rizika." – reĉe Karisa. Kalahad pogne

glavu i reĉe – "To znaĉi daje ovo rastanak."

Svi se pogledaše. Bilo im je teško. Znali su što moraju napraviti. "Bojim se da jeste." – reĉe Glenroy.

"Ahh. Draţe bi mi bilo da imam nekoga od vas sa sobom." – reĉeim Karisa.

Neko vrijeme je vladala tišina dok su se svi gledali ţeleći dobrozapamtiti kako su im prijatelji izgledali.

"Ej, nemojte se tako obeshrabriti. Moţete se ponovno naći!" – reĉeim Aranox.

"Gdje?" – upita Ornox.

"NaĊimo se u Azgardu." – reĉe im Kalahad – "U Halderonu, sve

ceste vode u Azgard." – a onda pruţi ruku. Karisa pruţi svoju preko

njegove – "U Azgard onda."



Glenroy pruţi svoju ruku – "Azgard nije loš izbor. Vidimo setamo."

Ornox reĉe – "Volio bih da me ova mašina stvori u Azgardu." – pa

stavi svoju mĉetinu preko njihovih. "Aranoxe, zar ti nećeš stati sa nama?" – upita Kalahad.

Aranox priĊe i poloţi svoju hladnu ruku preko njihovih. "Dobro steodabrali." – reĉe im.

Svi podigoše svoje ruke i raspustiše ih u isti mah. Aranox se vrati u kabinu i spusti ruke na ureĊaj pa upita – "Tko će

prvi?"

Potom malo mrdnu rukama i izmeĊu smaragda i opala se pojavi

tanka linija bijele svijetlosti i poĉne se širiti. Glenroy se uspravi i krene prema portalu. "Ja ću. Izludit će me ova

silna snaga." I uĊe u portal. Stao je nasred one bijele linije svjetlosti.

Kako je ušao, oko njegovog tijela se pojavi bijela aura.

"Ohoho. " – reĉe on dok se enormna snaga razlila oko njega. "Glen, vidimo se druţe." – reĉe Kalahad. "Ĉuvaj se!" – reĉe mu

Ornox i pognu glavu u znak poštovanja.

Karisa reĉe – "Dobar si ti Glen. Drago mi je što sam ušla baš utvoju koĉiju!"

Glenroy se nasmiješi pa reĉe – "Spreman sam."

Aranox nešto trţne rukom i Glenroyevo tijelo bijesnu i bijelo se

zaţari – uskoro djelići njegova tijela poĉeše nestajati. Gomile rupica se pojaviše diljem njega. Tijelo mu se uskoro razloţi

i nestade. Na portalu je blještala samo ona bijela linija svjetlosti. "Ornoxe – upadaj." – reĉe Aranox.

Ork zakoraĉi u portal. Kako je stao pod liniju svjetlosti, oko tijelamu se stvori velika bijela aura.

"Nadam se da me neće stvoriti tu u dvorištu." – reĉe on. Kalahad mu reĉe – "Ne brini Orn. Bit ćeš u redu. Ĉuvaj se

prijatelju."

"Da. Pazi se mrcino." – reĉe mu Karisa. Ornox samo pognu glavu.

Idućeg trena mu tijelo zabliješti i polagano se pretvori u gomilu



bijelog svjetla. U trenucima koji su uslijedili, diljem njega nastadošerupe i tijelo polagano izblijedi.

"Idi ti." – reĉe Kalahad Karisi.

"Hvala" – reĉe mu ona. – i zakoraĉi u portal. Kada je zakoraĉila ispod linije bijele svjetlosti i oko nje se pojavi

ista bijela aura.

"Kal, ĉuvaj mi se. Neznam što bi bez tebe sve ove godine." – reĉeKarisa.

"Srcem i duhom ću biti uz tebe cijelo vrijeme. Pazi mi se." – reĉeKalahad.

Aranox aktivira mašinu i Karisa zabliješti bijelom svjetlošću. Nije prošlo puno vremena i nje više nije bilo. Kalahad i Aranox su

ostali sami u tornju.

"Kal, ne vjeruj mnogo ljudima kada izaĊeš van. Evo ti nešto zlatašto imam uz sebe. Moţe ti zatrebati." – reĉe Aranox.

"Ne – ne mogu to prihvatiti!" – reĉe Kalahad odbijajući vrećicuzlata, koju mu je Aranox pruţao, odgurujući njegovu ruku.

"Uzmi. Znam da nemaš ništa." – navaljivao je Aranox.

Kalahad pruţi ruku i reĉe – "Hvala." – i u njegovu šaku padnevrećica zlata. "Hajde, ulazi unutra." – reĉe mu Aranox. Kalahad zakoraĉi u portal. Polagano je ulazio u onu liniju svjetlosti. Ĉim je stao ispod nje, osjeti nevjerojatan prodor energije – osjetio

je kao da moţe poletjeti! Prštao je snagom. Sva su mu osjetila bilaoţivljena i utrostruĉena.

"Aranoxe, kako ćeš ti izaći? Tko će tebi aktivirati portal?" – upita

Kalahad."Kal, moje srce je uz Velveron. Ovdje sam proveo najbolje godine

svog ţivota. Ja ne idem. Zbogom momĉe..." – reĉe Aranox i aktivirastroj.

"Ne! Ne moţeš tako!" – reĉe Kalahad i ispruţi ruku. No prostor oko njega poĉeo se duljiti i rastezati u beskonaĉnost.

Beskonaĉnost koja se nalazila njemu iza leĊa. Sve je postalo svijetlo i

blještavo

Documents

Adrian Vispen - Kalahad, Knjiga I - Sjenke Proslosti