Prevladavanje proslosti,10.3.2002

PREVLADAVANJE PROLOSTI I POTENCIJAL ZA NADVLADAVANJE INTER-ETNIKIH SUKOBA U VOJVODINIUvodOsnovni cilj ovoga istraivanja i celog projekta bilo je ispitivanje obrazaca prevladavanja prolosti i inter-etnikih sukoba u Vojvodini izmeu pripadnika najbrojnijih etnikih grupa u cilju minimiziranja mogunosti neproduktivnih konflikata i snaenja zajednitva i razumevanja u Vojvodini. Treba imati u vidu da je otvaranje Pandorine kutije koje je ve zapoelo u medijima, praksi politikih stranaka i svesti stanovnitva, esto prisutno na neproduktivan i potencijalno konfliktan nain. Ispitivanje poznavanja, obrazaca reinterpretacije i sposobnosti za suoavanje sa maarskim zloinima nad Jevrejima i Srbima u Bakoj 1942. godine, srpskim zloinima nad Nemcima i Maarima posle 1944. godine i srpskim zloinima nad Hrvatima 1991-1993 u Sremu i Jugozapadnoj Bakoj i sistematskog progona Albanaca iz Vojvodine 1999. godine u tom se smislu javlja kao znaajan istovremeno saznajni i praktini poduhvat. Na ovaj nain se pridonosi stvaranju pretpostavki za suoavanje sa istinom i za uticaj na javnost u atmosferi optereenoj latentnim inter-etnikim napetostima i poveanim mogunostima za maksimiranje autonomije Vojvodine. Teorijski i metodski presedani i uzori su razliiti i brojni. U svetu postoji nepregledna literatura o ovoj temi, a kod nas se mogu pomenuti makar samo knjige erea, Mesaroa i Kasaa, i vlastita ranija istraivanja Ilia i Samardia.

Drutveni kontekst izvoenja projektaU Vojvodini su na manifestnoj ravni meu-nacionalni odnosi u osnovi dobri i nijedna od danas dominantnih politikih opcija za sada ne eli da ih bitnije poremeti, ali je na latentnoj ravni dolo do izraene radikalizacije duhova i dodatne etnizacije politike u razdoblju koje je usledilo oktobarskim promenama u Srbiji 2000. godine. Kontekst realizacije projekta bitno je opredeljen sledeim drutvenim i politikim momentima: Znaajna promena u stavu prema kolektivnim pravima manjinskih zajednica u politikim i neformalnim nastupima relevantnih inilaca, ukljuujui i pripremu zakonskih i upravnih reenja na vie nivoa, kampanju za njihovo donoenje i borbu za raspodelu plena izmeu akteraCenter for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

1

koji odreuju inter-etnike odnose i ukupni drutveni ivot u Vojvodini u izmenjenim okolnostima. Postojanje latentne ali potencijalno rizine radikalizacije inter-etnikih odnosa u Pokrajini. Prividna normalizacija propalog velikosrpskog nacionalnog programa uz savez sa manjinskim etnonacionalizmima. Napetosti izmeu velikosrpskih etnonacionalistikih stranaka i neformalnih grupa i radikalizovanih manjinskih zahteva. Delatnost interesnih grupa i koterija povezanih sa razliitim privrednim interesima. Na stranakom planu vievalentnost domaih aktera: Savez vojvoanskih Maara koketira sa autonomasima (LSV i RV), DS i DSS; autonomai sa SVM i DS; DS sa pomenutima i sa DSS; DSS sa DS i sa SVM. Spoljni kontekst: dalja homogenizacija/ fragmentacija Balkana i June Panonije po etnikim avovima. Razmiljanje o separaciji Kosovske Mitrovice u meunarodnoj zajednici kao naknadi za nezavisnost Kosova. Specifino vojvoanski kontekst: stvaranje privremenih nacionalnih vea koja biraju elektori (iskljuivo iz etnikih stranaka i organizacija); zahtevi za fizikim odvajanjem aka u kolama prema kriterijumu nastavnog jezika; zahtevi da bar polovina sadraja u "drutvenim" predmetima bude "nacionalnog karaktera". Strah kod malobrojnijih manjinskih zajednica (npr. Slovaka ili Hrvata i Rumuna) od posledica nagodbe srpskih i manjinskih etnonacionalista. Porast broja meunacionalnih incidenata; paranje drutva po etnikim avovima; ubrzana asimilacija pripadnika manjinskih zajednica tamo gde ine manjinu u ukupnom stanovnitvu; nenasilne migracije (praene drastinim padom cena nekretnina), dalja marginalizacija graanske opcije. U celini, radikalizacija meunacionalnih odnosa, na sreu bez izgleda za novi rat usled pritiska okruenja.

Center for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

2

Metodoloka napomenaU okviru terenskog rada na prikupljanju podataka ispitano je po 500 starosedelaca i kolonista srpske etnike pripadnosti i 500 etnikih Maara u Vojvodini (ukupno 1500 respondenata). Izvedeni su logika kontrola prikupljene empirijske evidencije, podaci su prebaeni iz kvalitativne u kvantitativnu formu i uraena je njihova analiza. Ispitivanje je izvreno u onim vojvoanskim mestima u kojima je bilo najveih optereenja prolosti u vidu razliitih zloina nad Srbima, Maarima i ranije nastanjenim Nemcima. Terenski rad izvoen je u Debeljai, ajkau, urugu, Lazarevu, Ravnom Topolovcu, Lukievu, Mihajlovu, Senti, Molu, Adi, ablju, Titelu, Moorinu, Budisavi, Adi i Knianinu. Respondenti iz ovog poslednjeg mesta prezastupljeni su u realizovanom uzorku s obzirom da je u Knianinu (Rudolfsgnadu) bio najvei logor za Nemce posle Drugog svetskog rata. Ispitane su razliite dimenzije prerade prolosti, njihova upotreba u savremenom oblikovanju inter-etnikih odnosa i njihov potencijal za prevladavanje inter-etnikih napetosti i sukoba u Vojvodini. U metodolokom pogledu u velikoj su meri koriena reenja slinog istraivanja Cristopher Reinprechta raenog u ekoj i Maarskoj. Ispitana je istoriografska i publicistika literatura o ovim pojavama, koja ukljuuje radove Silaija, erea, Kasaa, Mesaroa, Ingraoa i Vrkatia. Primenjene su metodoloke inovacije pre svega preko iroke upotrebe otvorenih pitanja koja jedina mogu da probiju barijeru konformizma u svesti ispitanika. Sadraj upitnika sainjenih za ispitivanje etnikih Srba i Maara u velikoj se meri preklapa, kako bi se postigla uporedivost evidencije o ove dve grupe ispitanika. S druge strane, delovi upitnika namenjenih ispitivanim Srbima i Maarima razlikuju se izmeu sebe, poto neka pitanja vezana za ispunjavanje kolektivnih etnikih prava vie interesuju Maare kao pripadnike manjinske zajednice dok su manje relevantna za etnike Srbe, dok je pri posmatranju stava prema Hakom tribunalu etnikim Srbima bio postavljen vei broj pitanja nego etnikim Maarima, s obzirom da se u odgovorima ispitanih Srba mogla oekivati vea diskriminativnost u vezi sa ovom temom. Naelno govorei, metodi usmereni na prikupljanje podataka u njihovoj kvalitativnoj formi imaju veu heuristiku snagu i donose vie novog znanja. Oni su otvoreniji prema podsticajima iz iskustva. Njihova uloga ne svodi se samo na proveravanje prethodno stvorenih hipoteza, to je i njihova mana; naime, metodi usmereni na prikupljanje podataka u kvantitativnom obliku manje su probojni u smislu osvajanja novog znanja, ali omoguuju testiranje vie rivalskih hipoteza, dok su takozvani kvalitativni metodi usredsreeni ili na eksploratorno istraivanje ili na istraivanje voeno jednom hipotezom koja se kroz dodir sa bogatstvom i sadrajnou podataka u njihovoj kvalitativnoj formi modifikuje i reformulie. Jednostavnije reeno, primena otvorenih pitanja donosi vie novih saznanja i ne svodi istraivanje samo na proveru prethodno razvijenih pretpostavki. (Ragin, 1989) Ova


3

prednost posebno je znaajna kada se ispituju teme o kojima ne postoji pouzdano i vrsto integrisano teorijsko znanje. Drutva Jugo-Istone Evope razlikuju se od zapadnih drutava; ona su zbog svoje sadanje dinaminosti i jasnih razvojnih diskontinuiteta manje pogodna za primenu teorijskih shema stvaranih za objanjavanje ovih poslednjih; to je jo jedan od razloga koji usmeravaju projekat ka primeni takozvane kvalitativne metodologije. Korieni su, znai, elastini metodi koji podstiu matu da uoava stvarno znaajne i praktino vane probleme. Metodoloka zamisao je bila usmerena ka otkrivanju to vie iznenaenja (serendipity) (Merton), odnosno neplaniranih podataka koji mogu da reformuliu znanje o problemima s kojima se suoava Vojvodina. Kvalitativni pristup je omoguio kombinovanje unutranjeg uvida sa spoljnim analitikim pristupom. Na taj nain se postie ouvanje celovitosti i sloenosti istraivanih problema. Ovakvo reenje potencira sadrinsko bogatstvo izvornih podataka i omoguuje da nove ideje i neoekivani podaci modifikuju polazne teze. Za ovo je potreban senzibilitet za uoavanje opovrgavajuih i devijantnih nalaza koji imaju najvei znaaj za generisanje heuristiki plodnih hipoteza. Vano je podvui da standardizacija kod primene takozvanih kvalitativnih metoda ne znai samo rutinsko ponavljanje procedure, mada je ono takoe preko potrebno, ve pre svega nastojanje da se na jedan razuman nain zajedniki istraivaki pristup primeni u svakoj konkretnoj situaciji kako bi se obezbedila uporedivost dobijenih podataka. O metodolokim problemima prouavanja osnovne teme moe se rei i sledee: pre nego to bilo ta ponemo da analiziramo neophodno je obaviti iscrpne razgovore sa saradnicima koji su prikupljali podatke a ako nam vreme dopusti poeljno je da i sami uestvujemo u prikupljanju podataka ili obavljanju razgovora. Iz tih razgovora zakljuiemo ne samo koliko je bilo sluajeva odbijanja saradnje ve i elementarni profil onih koji su odbili da uestvuju u razgovorima (pol, starost, nacionalnost, tip naselja, socijalni status, imovno stanje) Videemo gde i pored svih naih priprema instrument nije adekvatno radio, odnosno koja su pitanja izazivala nedoumice, na koja su se pitanja ispitanici ustruavali da odgovore, etc. Podrazumeva se da smo pri konstrukciji instrumenta do kljunih odgovora dolazili preko indikatora koji nam na posredan nain svedoe o stanju meunacionalnih odnosa i problemima koji se u tim relacijama javljaju. O konstruisanju indikatora ovde se nee govoriti osim napomene da se uvek mora u to veoj moguoj meri sluiti prethodnim iskustvima pre svega zbog uporedivosti podataka i zbog svesti o tome da e se i budui istraivai oslanjati na neke elemente naih i prethodnih istraivanja. Naravno, u tom pogledu ne treba biti preterano krut i po svaku cenu ukljuivati neka pitanja za koja smo sigurni da ni na koji nain nisu aktuelna. Ima meutim i takvih pitanja koja su se u istraivanjima meuetnikih odnosa uobiajila i bez koja svako ko se ozbiljno uputa u takvu vrstuCenter for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

4

analize ne moe da ignorie. Tu je pre svega Bogardusova skalu etnike distance. Ova skala koja ima obino pet stepeni od kojih je svaki naredni jai u odnosu na prethodni govori o stepenu meuetnike udaljenosti. Meutim, valja imati u vidu da ovakva skala moe da zavara neiskusnije istraivae ili bar one koji nisu prouili istorijski i aktuelni kontekst u kome se istraivanje obavlja. Naime u situaciji naglo pogoranih meuetnikih odnosa moe se doi u situaciju da stavovi koji se nalaze nie na lestvici bolje odslikavaju stanje meuetnikih odnosa nego oni koji se na lestvici nalaze vie. Razlog tome je to je skala konstruisana za kontekst relativno stabilnih meuetnikih odnosa koji se sporo menjaju. U situaciji, meutim, kada meuetniki odnosi naglo zahlade mogue je da e biti vie odgovora koji upuuju na spremnost ljudi da se ene/udaju ili da svojoj deci dozvole ulazak u brak sa pripadnicima drugih etnikih zajednica nego da se drue sa pripadnicima razliitih etnikih zajednica. Razlog za to je relativno jednostavan. Verovatno je da s obzirom na preanje iskustvo relativno skladnih meuetnikih odnosa ljudi imaju u iskustvu bilo linom ili svojih srodnika primere uspenih meovitih brakova i tu injenicu sigurno ne mogu da apstrahuju kada odgovaraju na takva pitanja. S druge strane aktuelna situacija zahladnelih meuetnikih odnosa zatvara ih prema drugim etnikim skupinama i naprosto ne ele da otvaraju bilo kakve nove kontakte sa pripadnicima odnosnih zajednica. Razlozi mogu biti i druge vrste. Ukoliko je re o izrazitoj majorizaciji moe se desti da se brak vidi kao jedan od retkih kanala drutvene pokretljivosti koji pripadnicima marginalizovane etnike skupine otvara prostor za napredovanje te se otuda moe smatrati poeljnim dok druenje ili drugi oblici neformalnog kontakta mogu trpeti uticaj nacionalnog ponosa. Slina je stvar i kada je re o odgovorima na pitanje vezano za rad sa pripadnicima drugih etnikih zajednica. Interesna dimenzija u ovom sluaju moe predstavljati vaniji kriterijum za odreivanje spremnosti na odreenju aktivnost nego kvalitet meuetnikih odnosa. Osnovna predohrana u ovakvim sluajevima jeste paljivo neablonsko tumaenje dobijenih rezultata posebno ukoliko oni odstupaju od oekivanih ili ukoliko su naizgled nelogini. Drugi vaan set pitanja kojim se bavi svako istraivanje meuetnikih odnosa je problem predrasuda prema drugim etnikim skupinama kao i pitanja vezana za autostereotipe. Bilo kako bilo, nesumnjivo je da emo se u naim istraivanjima susresti sa sluajevima da prema svim indikatorima vrednosni sistem pokazuje tendenciju promene u odreenom pravcu koji, teorijski, implicira i promenu kvaliteta nacionalnih odnosa ka toleranciji a da nam podaci govore sasvim suprotno. Odnosno, da imamo na delu vrednosni sistem koji je pre mutant postojeih nama poznatih vrednosnih sistema nego jedan od njih. Prouavanje osnovne teme skopano sa odreenim rizicima. Naa drutvena nauka dugo je, kada je re o prouavanjima nacionalizma i stvaranja i irenja nacionalnih ideja, imala konkurenciju u zvaninoj jednopartijskoj ideologiji. Komunistika ideologija zastupala je jednu uproenu varijantuCenter for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

5

teorije modernizacije i pokrila je skoro celo polje drutvene misli o nacionalizmu. Malo je prostora ostalo za empirijsko istraivanje. Osim toga, jedan od razloga zbog kojih je problematiku nacionalizma bilo teko ozbiljno izuavati jeste taj to je sama tema u subjektivnom smislu veoma osetljiva. Teko je, naime, tretirati nacionalno pitanje bez ostraenosti. im ima ostraenosti, nema diferenciranja niti uoavanja nijansi, to predstavlja jedan od zadataka naunog opisa i pretpostavku za nepristrasnu analizu. Rairena provincijalnost i parohijalnost veine naih drutvenih naunika proistie, pre svega, iz nemogunosti da se ranije uspostavi distanca prema politici, a danas da se uspostavi distanca prema intelektualnim iskustvima s druge strane, pre svega sa zapadne strane. Stoga se i istraivanja nacionalizma esto izvode na politizovan nain ili u maniru karakteristinom za provincijalizovanu i selektivnu recepciju odgovarajuih reenja primenjivanih u nauno razvijenijim zemljama. Primena solucija uspeno korienih u inostranim sredinama, ali neprilagoenih naem prostoru, takoe povlai za sobom nepovoljne istraivake posledice. Vredi podsetiti na brojne pokuaje striktne primene skala Bogardusovog i/ili Likertovog tipa koji su dovodili do evidencije krcate nediskriminativnim i politiki zavodljivim ali istraivaki neuverljivim sadrajima konformistikog usmerenja. Ova pojava dovodi do iskrivljavanja predstave o stvarnom mnenju odre| enih grupa iji se pripadnici oseaju nesigurnima, kao to je sluaj sa pripadnicima nacionalnih manjina. Neka od istraivanja praenosti medija iz susednih zemalja od strane pripadnika nacionalnih manjina u ovom su pogledu donela vie nego neuverljive rezultate. Kao pokuaj da se ova slabost izbegne u ovom istraivanju je primenjeno jedno inae malo korieno reenje, to jest iroka primena pitanja sa otvorenim odgovorima. Njihovo sukcesivno postavljanje uveliko smanjuje mogunost pruanja konformistikih odgovora, a dobar plan ukrtanja moe da uticaj konformizma i neiskrenosti u velikoj meri stavi pod dodatnu kontrolu. Uopte uzev, u istraivanjima delikatnih grupa kakve su manjinske zajednice primena otvorenih pitanja se obino izbegava zbog strunih (neophodnost angaovanja visokostrunog kadra) i finansijskih razloga (rad ovog kadra je skup). Pri tom ne treba idealizovati nijedan oblik primenjenog istraivakog pristupa.


6

Realizovani uzorakNabrojana su mesta u kojima je izvreno istraivanje; moda nije suvino ponoviti da su namerno izabrana konkretna naselja u kojima su vreni hortijevski zloini nad Srbima i jugoslovenska komunistika vendetta nad Maarima. Treba izneti jo par napomena o strukturi realizovanog uzorka. Poto su primenjena dva posebna upitnika za etnike Srbe i Maare i ova obavetenja se moraju dati posebno. Meu ispitanicima srpske nacionalnosti od 1002 popunjena upitnika logiku kontrolu je prolo 979. U obradu je ulo 497 upitnika koje su popunili Srbi kolonisti i njihovi potomci i 482 koja su popunili Srbi starosedeoci. Meu ispitanicima srpske nacionalnosti mukarci su zastupljeni sa 54%. 6% ispitanika roeno je 1930. ili ranije: oni imaju neposreno iskustvo relativno svesnih osoba o ratnim danima iz vremena svetskog sukoba. 29% roeno je izmeu 1931. i 1950. godine; ovde se radi o ljudima koji su najbolji deo svog aktivnog ivota proveli pod komunistikom vlau. 42% ispitanika srpske nacionalnosti roeno je izmeu 1951. i 1972. godine; u pitanju su ljudi koji dobro pamte jednopartijsko vreme, ali koji su posle 1990. godine morali raunati na to da e vaan ili najvaniji deo njihovog ivota proi u posve drugaijim okolnostima od onih za koje su pripremani, edukovani i drutveno programirani. Respondenti roeni 1973. godine i kasnije ine 23% od svih ispitanika srpske nacionalnosti. U njihovom sluaju radi se o generaciji koja nema iskustvo ivota odraslih ljudi u jednopartijskom sistemu i koja je razvojem okolnosti bila gurnuta u jedan drutveni svet koji je za njih jedini koji poznaju.Svi ispitanici su bili punoletni uvreme prkupljanja podataka. Meu ispitanicima srpske nacionalnosti njih 22% su kvalifikovani radnici, 17% slubenici ili tehniari, 15% penzioneri, 14% strunjaci sa viom ili visokom kolom, po 8% zemljoradnici i studenti, po 5% nekvalifikovani radnici, ukljuujui tu i radnike u poljoprivredi i domaice, 4% nezaposleni i manje od 3% ljudi sa neodreenim zanimanjem. U pogledu obrazovne strukture dominiraju oni sa zavrenom strunom (39%) i radnikom (20%) kolom. 79% ispitanika srpske nacionalnosti ivi po selima, 26% u varoicama i 4% u gradovima. Meu 504 upitnika koje su popunili respondenti maarske narodnosti logiku kontrolu izdralo je 486. Meu ovim respondentima ima 59% mukaraca. Stariji od 1930. godita (ukljuujui i ovo godite) ine 4% ispitanika, oni roeni izmeu 1931. i 1950. 28%, roeni izmeu 1951. i 1972. 42% i najmlai 26%. U strukturi prema zanimanju i ovde preovlauju kvalifikovani radnici (27%), potom penzioneri (20%), slubenici i tehniari sa srednjom strunom spremom (13%), strunjaci (8%), nekvalifikovani radnici (7%), nezaposleni (5%), zemljoradnici i domaice (po 4%), studenti (3%), kao i 9% ljudi koji nisu umeli da jasno odrede svoje zanimanje. U pogledu obrazovne strukture dominiraju ispitanici sa srednjom strunom kolom (44%) i radnikom kolom (18%). Ispitanici mahom ive po selima (51%), varoicama (27%) i gradovima (22%).Center for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

7

U celini uzev, uzorci su uporedivi, u meri u kojoj ciljni, namerni uzorci mogu to da budu. Prezastupljenost gradskog stanovnitva meu ispitanim Maarima u odnosu na Srbe razumljiva je zbog samih mesta u kojima se dogodila vendetta. Dobra obrazovna struktura ispitanika ne udi, s obzirom da je u Vojvodini sam reljef omoguavao sve do godina embarga UN jevtin i brz prevoz do mesta kolovanja. Isto vai i za profesionalnu strukturu: vojvoansko radnitvo, ukljuujui tu i tehniare sa zavrenom srednjom kolom, u velikom svom delu ivi po selima i svakodnevno putuje na posao. Ovaj dvojni poloaj koji za mnoge ukljuuje ivot na selu i posao u gradu uveliko je olakao preivljavanje u tekim godinama. Zastupljenost istih poljoprivrednika je delom i stoga mala; onima koji su se tako deklarisali treba, meutim, u izvesnom smislu pribrojati i najvei deo domaica i ogroman broj lica bez zanimanja koji su faktiki neprijavljene seoske sluge. Vei problem u pogledu realizacije uzorka predstavlja mala zastupljenost vrlo starih ljudi. Ovaj problem nije se mogao reiti. Njihov realno mali broj, nepoverljivost, ponekad slabije poznavanje jezika ili ustezanje da se njime slue, kao i ometanje od strane mlaih lanova porodice da se razgovori vre sa najstarijim ukuanima, pa i endemski alkoholizam sa posledicama koje izaziva, omeli su anketare da ovde ispune kvotu. S druge strane, u oba uzorka prisutan je veliki broj ljudi starijih od 60 godina, odnosno nedovoljno starih da imaju relativno odreeno lino iskustvo o deavanjima iz vremena Drugog svetskog rata, ali roenih pre njega i izloenih neposrednoj a ne naknadnoj porodinoj preradi onovremenih iskustava. U svakom sluaju, primenjeni i ostvareni nain uzorkovanja znatno su rigorozniji od onih Rajnprehtovih (Reinprecht) ije je istraivanje posluilo kao metodski uzor. Religioznost ispitanika posmatrana je preko dva indikatora, jednog slabog i jednog jakog. Upitani da li veruju u Boga, ispitani Maari u 70% sluajeva odgovaraju potvrdno, njih 16% se koleba, a 14% izjavljuje da ne veruje. Nalazi su kod ispitanih Srba vrlo slini: njih 69% izjavljuje da veruje Boga, 13% da se koleba, a 18% da ne veruje. No, kada su bii upitani da li veruju u zagrobni ivot, Maari su odgovorili potvrdno u 28% sluajeva, isto toliko je izjavilo da se u vezi sa tim koleba, a 44% da ne veruje. Kod respondenata srpske nacionalnosti odgovarajue procentne brojke su 21, 21 i 58, respektivno. Uoljiva je neto vea stvarna religioznost ispitanika maarske nacionalnosti. Materijalni standard ispitanika meren je preko dva posredna indikatora koji su se dobro pokazali i u ranijim istraivanjima. Upitani Ako bi se Vaa porodica nala u situaciji da mora da skupi veu svotu novca (npr. oko dve hiljade maraka) za nedelju dana, kako bi u tome uspela? ispitani Srbi su u 15% sluajeva izjavili da imaju toliko uteevinu, 43% je izjavilo da bi moralo da pozajmi novac, 19% bi prodalo neto iz kue, a 23% ni na koji nain ne bi moglo da obezbedi pomenutu svotu. Odgovori na ovo pitanje ne govore neposredno o materijalnim rezervama domainstva, ve i o njegovoj ukljuenosti u jednu mreu srodnikih i prijateljskih veza, kao i o ranije skupljenimCenter for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

8

rezervama koje eventualno omoguavaju preivljavanje u tekim okolnostima. Starinci se ovde pokazuju neto bogatijim od kolonista: njih 18% raspolae uteevinom u visini pomenutog oiznosa, dok je kod kolonista odgovarajua procentna brojka 13. S druge strane, meu onima koji ni na koji nain ne bi mogli da obezbede pomenutu svotu ne uoava se razlika izmeu Srba starosedelaca i kolonista i njihovih potomaka. Kada je respondentima maarske nacionalnosti bilo postavljeno isto pitanje, njih 18% je izjavilo da raspolae tolikom uteevinom, 33% bi taj novac moralo da pozajmi, 30% bi prodalo neto iz kue, a 19% ni na koji nain ni u sluaju nude ne bi moglo da obezbedi pomenutu svotu. Sudei po odgovorima na ovo pitanje ispitani Maari i Srbi starosedeoci javljaju se kao u celini neto bogatiji i spremniji da podnesu reformski udar od kolonistikog ivlja. Ovo valja imati u vidu kada kasnije bude bilo rei o izrazitije prisutnoj pro-komunistikoj orijentaciji kod ispitanih kolonista. Respondenti su takoe bili upitani ega ste u toku proteklih godinu dana Vi ili lanovi Vae porodice morali da se odreknete?. Ovo pitanje mnogo neposrednije izraava stvarni kvalitet ivota od pitanja koja se zasnivaju na samoproceni ispitanika. Ispitanici maarske nacionalnosti su u 19% sluajeva izjavili da nisu morali da se odreknu niega, luksuznih potreba se odreklo njih 49%, svakodnevnih potreba koje nisu vitalne njih 18%, a pravih vitalnih potreba koje podrazumevaju znaajnije pogoranje kvaliteta ishrane ili odsustvo mogunosti da se kupe potrebni lekovi njih 14%. Meu ispitanicima srpske nacionalnosti odgovarajue procentne brojke su 16, 49, 25 i 10, respektivno. Ako se u ovom pogledu porede meusobno Srbi starinci i kolonisti, vidi se da niega nije moralo da se odrekne 13% prvih i 19% drugih, da se luksuznih potreba odreklo 55% starosedelaca i 42% kolonista, svakodnevnih potreba 25% starosedelaca i 26% kolonista, a pravih vitalnih potreba 8% starosedelaca i 12% kolonista. Meu kolonistima, oito, ima vie i stvarno bogatih i stvarno siromanih nego meu starosedeocima, a meu Maarima je uoljiv visok udeo najsiromanijih. Bez obzira to uzorak ne omoguuje pravljenje procena za cele populacije, uoljiv je vei udeo onih koji niega nisu morali da se odreknu u svim grupama u poreenju sa nedavnim istraivanjima raenim na uzorcima verovatnoa iji je osnovni skup predstavljalo odraslo stanovnitvo Srbije. S druge strane, udeo veoma siromanih vrlo je visok. Treba podsetiti na zapaanja Mesaroa o poiniocima zloina koji su proistekli iz maarske seoske sirotinje koja je ostala liena veleposednike zemlje ustupljene agrarnom reformom Srbima kolonistima. Opte je mesto politike teorije da siromatvo pogoduje razvoju ekstremizma. Ekonomska dimenzija meu-etnikih odnosa esto biva zapostavljana, i u istraivanjima i u praktinim politikim akcijama, i to ne samo u Vojvodini.


9

Prerada prolosti i etnika homogenizacija VojvodineS take gledita ljudi koji ne pripadaju veinskoj etnikoj zajednici, a ovih je prema cenzusu iz 1991. godine, u Vojvodini bilo oko 43% u ukupnom stanovnitvu, kljuno je pitanje da li ovoj pokrajini preti opasnost da postane etniki homogeno podruje. U pitanju je jedan realan trend sa moguim fatalnim posledicama. Prema saznanjima kojima se raspolae, Srem i Juni Banat ve su uveliko etniki sutinski homogena podruja, a to se u sasvim doglednoj budunosti moe dogoditi i Junoj Bakoj i Srednjem Banatu. Ovde vredi ponoviti neto to je ranije bilo izgovoreno i napisano. Bez namere da se ulazi u moralizatorska razmatranja, moe se, imajui u vidu meusobno optuivanje pripadnika pojedinih etnikih zajednica koje ive u Vojvodini za nacionalizam, dotai pitanje prava na kritiku nacionalizma. Moe se napraviti i jedna paralela iz istorije srpsko-maarskih odnosa, a u pitanju su dve najbrojnije etnike grupe u Vojvodini, koja je neposredno relevantna za razumevanje pravog smisla celog ovog pitanja. Ovakve paralele su uvek rizine, jer je teko praviti korektne analogije, ali one izdiu perspektivu i neutralizuju pristup osnovnom problemu. 1942. godine je u Bakoj bilo ubijeno nekoliko hiljada Srba. Ubili su ih predstavnici Hortijevog reima. Jedan Maar se u Petanskom parlamentu protiv toga pobunio. To je bio Endre Baji ilinski. Tri godine kasnije dolo je do revana, odnosno to takozvane vendete u Bakoj. Ubijen je veliki broj Maara, posebno u Bakoj, od strane partizana. Brojke u razliitim spekulacijama, karakteristinim za etniki obojenu istoriografiju zemalja Jugoistone Evrope, idu i do vie od 40000 ubijenih ljudi. (Cf. Silai; takoe i: ere) Niko od istaknutijih Srba nije se pobunio. U vezi sa maarskim zloinima nad Srbima 1942. godine maarski pisac ere Tibor napisao je 1960. godine novelu u kojoj je jasno opisao zloine pripadnika vlastitog etniciteta i osudio Hortijev reim. Mnogo godina kasnije ere e napisati knjigu o jugoslovenskim zloinima nad Maarima 1944. i 1945. godine. Kada su srpski nacionalisti u Vojvodini stali da osuuju novu ereevu knjigu, uvek im se moglo rei da je pisac prvo osudio zloine pripadnika vlastite nacije. Pravo na kritiku tueg nacionalizma moe stei samo preko prethodne kritike ovinizma u vlastitoj naciji. Moe se stei moralno pokrie za kritiku nacionalizma druge nacije, za kritiku zloina koje su poinili drugi, ili samo stavova koje ispoljavaju, tek onda ako se ne minimiziraju zloini pripadnika vlastite nacije. U protivnom se bei u nacionalizam, a svakom etnikom nacionalizmu zajednika je osobina da minimizira ulogu delata iz vlastite nacije i da svoju naciju predstavlja iskljuivo kao rtvu. Treba imati u vidu da su Srbi apsolutnu etniku veinu u Vojvodini stekli tek posle Drugog svetskog rata, a da je etnika struktura stanovnitva u toku poslednje decenije dodatno korenito promenjena dolaskom oko 300.000 izbeglica, preteno srpske nacionalnosti, i emigracijom oko 100.000 mladih ljudi, od kojih je najvei broj maarske nacionalnosti. (Boarov, 2001:218)


10

Razmiljanje o odgovornosti esto se odvija po degenerisanom obrascu tranzicijske pravde (transitional justice), primerene prelasku iz autoritarnog u demokratsko drutvo. (Sklaar, 2000) Srbija ulazi, sa zakanjenjem, u ono to bi Huntington nazvao treim talasom demokratizacije, (Huntington, 1991) odnosno poputanja globalizacijskim tokovima. E. uliman primeuje da su se godine 1945 Nijemci osjeali krivima. ak i oni koji nisu uinili nita pogreno. Da li danas imamo nekoga u Hrvatskoj, Bosni ili Srbiji ko se osjea krivim? (uliman, 2000:341) uliman ovde preteruje kada govori o nemakom oseaju krivice, ali posve opravdano ukazuje na odsustvo takvog oseanja u juno-slovenskim dravama. Sve to je reeno vai i za Vojvodinu. Jo ove, 2002-ge godine se povodom komemoracija rtvama racije iz 1942-ge godine vode meunacionalni sporovi; isto vai i za proteste vezane za inae redovno polaganje cvea jednom od aradskih muenika, generalu Kiu, junaku revolucije 1848-me godine. Inter-etniki sporovi praeni su onim unutar-etnikim: 23. januara 2002. godine su u Novom Sadu odrane dve komemoracije rtvama iz januara 1942-ge godine, poto predstavnici Srpske pravoslavne crkve, podrani predstavnicima jevrejske zajednice, nisu eleli da na njihovoj komemoracije uestvuje i Nenad anak, predsednik Skuptine Vojvodine. (DANAS, 24. 01. 2002) Za zloine se, istorijski dosta neprecizno, tvrdilo da su ih poinili maarski faisti (Isto). S druge strane, neke se stvari menjaju na bolje. Vie nema verbalnih provokacija povodom polaganja cvea na spomenik generalu Kiu u Elemiru, ve predstavnike Katolike crkve, maarskih nacionalnih udruenja i ambasade Republike Maarske doekuju predstavnici lokalne samouprave. Vredi pomenuti da se meu poslednjima nalazio i potpredsednik skuptine optine Zrenjanin i lan Upravnog odbora Centra za razvoj civilnog drutva g. Fuks Laslo. U Knianinu (Rudolfsgnadu), najveem logoru za Dunavske vabe posle Drugog svetskog rata, u kojem su metani naseljeni sa juga Srbije jo oktobra 2000. godine pozivali policiju da intervenie povodom komemoracije nemakim rtvama i snimanja kapele na nemakom groblju koje su izveli ljudi iz budimpetanske TV Duna, oktobra 2001. su na komemoraciji uz potomke dunavskih vaba uestvovali i predstavnici mesne zajednice Knianin. Ipak, strah od povratka Nemaca u Vojvodinu posve je uoljivo prisutan meu kolonistikim stanovnitvom. Nacionalizam izrasta na interesima: nije udo da su protagonisti najveih zloina koje su u Drugom svetskom ratu nad Srbima poinili pripadnici maarske zajednice bili bezzemljai koje je agrarna reforma Kraljevine Jugoslavije ostavila bez veleposednike zemlje, odnosno bez sredstava za ivot osim slabo plaene vlastite radne snage, dok su zemlju dobili srpski kolonisti. (Cf. Silai, bez god.izd.:91) Kao i Kosovo, i Vojvodina ima u svom istorijskom iskustvu sliku koju e znatno kasnije S. Vudvord vezati za bosanski rat od 1992-1995 godine: rat je tako postao mogunost ispoljavanja revolta obespravljenih, prilika za lino bogaenje, za politike aspiracije i za osvetu komunistikom reimu. Karakter samih borbi najbolje se objanjava drutveno-ekonomskim poreklom onih koji borbuCenter for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

11

vode i u njoj uestvuju kao vojnici. (Vudvord, 1997:266) Intelektualci, sa svoje strane, koji polau monopol na strunu vetinu simbolikog izraavanja, u ovom su pogledu posebno pogodni da budu bilo generatori ili prenosioci ovinistikih ideja. Istorija Podunavlja u devetnaestom veku u velikoj je meri istorija borbe obrazovanih seljakih sinova iz razliitih nacionalnosti da ostvare monopol na poloaje u dravnom aparatu i na sinekure. (Tylor, 1990; u vezi sa srpskom nacionalistikom inteligencijom vid. Ili, 1997.) U vezi sa ovim dovoljno je podsetiti se dugotrajnog spora oko slubenog jezika na maarskim dravnim eleznicama u Hrvatskoj u pretprolom veku. Posle mnogo godina srpske etnonacionalistike radikalizacije u Vojvodini ova je zahvatila i druge grupe, a pre svega maarsku; najjaa nacionalistika maarska partija, VMSZ, postala je delom vladajueg postsocijalistikog saveza nacionalista u Srbiji, preduzimaju se mere na jaoj integraciji optina u kojoj pripadnici ove zajednice ine apsolutnu ili (kao u Subotici) relativnu veinu u stanovnitvu, ime se u samoj stvari priprema realna teritorijalna etnika autonomija, insistitra se na konzervativnim etnonacionalistikim reenjima preko zahtevanja meke varijante apartheid-a u obrazovanju u smislu etnikih sistema obrazovanja u posebnim kolskim zgradama od zabavita do univerziteta, a trai se i Vee nacionalnosti u pokrajinskoj skuptini, ime se oivljavaju svi stari pokuaji reavanja nacionalnog pitanja u Habsburkoj monarhiji od Meterniha i Genca do Lamaa i Redliha, uz prizivanje novijih seanja na mehanizme etnike segregacije prisutne u Bosni i Hercegovini. Preko dve petine etnikih Maara u Vojvodini koji bi se u sluaju uspeha u ostvarivanju ovog programa nali kao mala manjina u srpskom etnikom moru van granica zahtevane teritorijalne autonomije nastoje se pridobiti preko svojih istaknutijih ljudi za podrku ovom programu naivnim obeanjima o kancelarijama autonomije, zaposlenjima i kompjuterima, kao sredstvima kojima se pojaava za sada latentni ali sve izvesniji politiki radikalizam. Srpski ovinizam se istovremeno prekomponuje i reorganizuje stvarajui svoju institucionalnu i organizacionu podlogu u vidu niza udruenja usmerenih na zatitau tradicije, irilice, srpskog karaktera Srpske Vojvodine itd. Radikalsko divljanje u Sremu i progon sremskih Hrvata u razdoblju 1991-1993, kao i progon vojvoanskih Albanaca u prolee 1999. godine, dovoljno svedoe o opasnostima svake radikalizacije etnikih odnosa na ovom podruju. U Srbiji i u Vojvodini na delu je politika prolosti (Offe 1993) koja se uveliko razlikuje od ve vienih istono-evropskih obrazaca preoblikovanja identiteta u novim uslovima nastalim posle pada Berlinskog zida. Prerada prolosti predstavlja jednu od istraivakih tema koje su poslednjih godina dole u modu. To nije bez saznajnog opravdanja. Rekonstrukcija prolosti ne samo to predstavlja pokuaj da se u neminovnosti traganja za saobraavanjem grupnog identiteta uslovima i imperativima novog vremena prevrednuju stare vrednosti i razliiti individualni, institucionalni i grupni uzori, ve ona ima i viestruke latentne funkcije kojima se nastoje opravdati razliiti zaokreti u praktinom ponaanju aktera. Srpski etniki nacionalizam je u svojoj krajnje uproenoj formi uCenter for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

12

reinterpretaciji prolosti ponekad pribegavao glorifikovanju izrazito uskogrudih sadraja, ne libei se da u traenju uzora ide i do faistikih ili faisoidnih izvora poput D. Ljotia ili M. Nedia. Ovaj poslednji istorijski lik smeten je, relativno nedavno, u oficijelni spisak sto najznaajnijih Srba u ukupnoj istoriji ovog naroda. No, razliiti naini prerade prolosti koje obavljaju intelektualci bliski dominantnim politikim snagama moraju da uzmu u obzir i injeniku zasnovanost pojedinih predstava, koja se moe razliito akcentovati, pa i ideoloki iskrivljavati, ali koja se ne moe potpuno ignorisati, kao i receptivnu sposobnost primalaca koja najee nije suvie razvijena. Petnaest godina etnonacionalistike prerade prolosti znatno je smanjilo zahteve na ovom planu. Ovde ima smisla ponoviti neto to je u vie navrata isticano. T. Kulji podsea da je svaka organizovana prerada istorije pokuaj pravdanja neeg savremenog. Legitimnost selektivno odabranih dogaaja iz prolosti ulazi u jezgro drutveno - integrativnog znanja koje osmiljava razliite interese, stvara kolektivni identitet, titi od spoljnog sveta, posreduje oseaj solidarnosti meu pripadnicima drutva, pomae da se sloena okolina strukturira i uini preglednom posredstvom manje ili vie iskljuivih stereotipa o sebi i strancima i slike o javnom prijatelju i neprijatelju. (Kulji, 1999) Prerada prolosti na saznajnom planu izraava uticaj trajnije politike kulture, a na praktinom planu slui opravdavanju zaokreta u aktuelnoj politici. Prema Kuljievim reima, neke promene mogu nositi samo mladi sa novim iskustvom. Politike ustanove se relativno brzo menjaju, politika kultura lagano. U Nemakoj je aktuelni odnos prema faizmu nekada bio svoen na osudu nehrianske dvanaestogodinje tiranije, da bi kasnije poprimio formu radikalnog obrauna, a u poslednjih petnaestak godina umnogome su prisutni razliiti obrasci rehabilitacije faizma kao navodno nune reakcije na komunistiku opasnost sa Istoka. (Kulji, 1999) U Srbiji je anti-zapadnjatvo u toku poslednjih deset godina imalo onu ulogu koju je antikomunizam imao u Nemakoj posle bitburkog pomirenja. Sa promenom vlade oktobra 2000. godine dolazi do veeg pribliavanja dominantnog srbijanskog obrasca prerade prolosti onome primenjivanom u Evropi. No, pitanje je u kojoj meri ovaj pokuaj elite uspeva da korespondira sa sveu stanovnitva. Ovde nema ok terapije sa filmovima iz Omarske ili Keraterma, a veliki deo stanovnitva za Srebrenicu zna samo kao za grad u Republici Srpskoj. Nema ni generacijskog jaza na planu prerade prolosti, osim onog uslovljenog realnim interesima pojedinih bioloki i u edukativnom pogledu trino nejednako kompetitivnih grupacija. Nema ni filmova o holocaust-u koji bi cepali porodice. Nema provokacija poput Goldhagenove knjige s kraja devedesetih godina, a nemakom Historikerstreit-u od pre petnaest godina ovde odgovara gotovo unisono utanje. Kako je, ili, tanije, kako je bilo drugde, u zemljama sa bar donekle slinom istorijskom sudbinom? K. rajnpreht (Reinprecht, 1994) ija je studija umnogome posluila kao jedan od oslonaca i za ovo istraivanje, pre nekoliko godina je svoj projekt realizovao u Pragu i u Budimpeti. (Cf. Ili,Center for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

13

2001a) Obe sredine su iza sebe imale iskustvo viedecenijske sovjetske okupacije i potrebu da u prolosti nau uporita za izgradnju novog identiteta. esi su iza sebe imali guenje Prakog prolea i, jo ranije, neselektivan izgon sudetskih Nemaca; Maari , u najmanju ruku, Budimpetanski ustanak 1956. godine i, bar u izvesnoj meri, starija iskustva autoritarnog Hortijevog i nacistikog Salaijevog reima, od kojih je ovaj poslednji bio optereen uestvovanjem u holokaustu. Razlike u odnosu na Srbiju su evidentne, poto ova nije bila okupirana, ve je u toku poslednje decenije nastojala da okupira druge. No, u sva tri sluaja se radi o neophodnosti da se odredi prema prolosti i da se suoi sa nekim kolektivnim traumama. U ehoslovakoj je bio primenjen najradikalniji pristup, koji je ukljuio i donoenje takozvanog zakona o lustraciji 1991. godine. (Ovaj zakon faktiki nije bio primenjivan u kasnije nastaloj Republici Slovakoj). Prema Reinprechtovim nalazima, masovni izgon Nemaca se u ekoj doivljava kao svesno noeno optereenje. U ovoj zemlji je osuda starog reima uopte znatno otrija nego u Maarskoj; dok se esi stide svoje kolaboracije sa Sovjetima, Maari se ponose sposobnou da opstanu i imaju u celini znatno bolji pogled na staru komunistiku elitu. No, znai li ova manja mera samokritinosti da su Maari vei nacionalisti od eha? Na planu personalnih preferencija iz prolosti esi se najee opredeljuju za Masarika, Karla XIV (osnivaa poznatog univerziteta), Jana Husa i Jana Amosa Komenskog. Maarski favoriti su Seenji, Matija Korvin i Kout Lajo. Veza izmeu prolosti i sadanjosti na planu osmiljavanja novog identiteta i prevladavanja prolosti uopte je znatno jaa u Budimpeti nego u Pragu. Postoji zaziranje od nedavne prolosti: u odgovorima respondenata retko se javljaju posleratne linosti kao to su Dubek, Bene, Kadar ili Na. esi svoje zlatno doba dosta nesigurno trae u meuratnoj ehoslovakoj, dok se Maari odvanije usmeravaju bilo ka razdoblju austro-ugarskog dualizma ili ka zlatnim sedamdesetim godinama Kadar Janoa. Za razliku od ekog prekomernog stida zbog navodno kolaborantske prolosti sa Sovjetima, Maari trae reevaluaciju Hortijevog reima, opsednuti su Trijanonom i nacionalno su znatno samosvesniji. Reinprecht smatra da nastojanje da se oisti autoritarni, anti-semitski i kolaboratorski Hortijev reim ispunjava specifinu funkciju u onome to on naziva post-totalitarnim reimom. Njegov je zakljuak da, dok u Maarskoj centralnu vrednost ima nacionalni mit, esima nedostaju nacionalizam i nacionalno samopouzdanje. U Srbiji, kod nacionalnih intelektualaca radi se pre o namernoj normalizaciji nacionalizma koju bi Judt (Judt, 1992) nazvao cinizmom u reinterpretaciji istorije. Jedno ranije istraivanje je pokazalo da je srpski obrazac prerade prolosti znatno sliniji budimpetanskom nego prakom. (Ili, 2001a)


14

Savremeni srpski nacionalizamO savremenom srpskom nacionalizmu kao nesumnjivo dominirajuem u Vojvodini treba rei sledee: Nacionalizam predstavlja plodno tlo za nastanak i razvoj etnikog ekskluzivizma i militantnog ovinizma. Specifinost ovinizma u odnosu na nacionalizam jeste tretiranje odnaroenih pripadnika vlastite nacije kao veih, prioritetnijih i znaajnijih protivnika od etnikih konkurenata. Svaki nacionalizam izvesno ne predstavlja ovinizam; moe se rei i da nacionalizam ne mora nuno da alterira u ovinizam. No, specifinosti konkretnog prostora i trenutka u velikoj meri odreuju meru opasnosti od pretvaranja benignijih obilika nacionalizma u uskogrudi etniki ovinizam. Razliita ekstremno-reakcionarna ovinistika i rasistika nastojanja u dananjoj zapadnoj Evropi po pravilu se iscrpljuju u anti-amerikanizmu i anti-arapizmu, u zalaganju za Evropu Evropljana, u reakcionarnom pozivanju na obnovu evropskog duhovnog zajednitva i novog carstva Karla Velikog. Protivnici ovakvih zapadno-evropskih ovinista jesu globalizacijski i amerikanizacijski trendovi i strancimigranti u zapadno-evropskim zemljama. Na Balkanu stvar stoji drugaije; ovde ovinizam podrazumeva razvijeni etniki ekskluzivizam, istiskivaki pristup prema inorodnicima u sopstvenoj zemlji i veliki rizik od faizacije. Razlika izmeu zalaganja za Evropu Evropljanai delatnog nastojanja da se stvore etniki homogene drave jeste kljuna razlika izmeu savremenih evropskih i balkanskih ovinizama. Nacionalizam u Srbiji, ukljuujui tu i Vojvodinu, danas ima dve dominantne forme: liberalnu i konzervativnu. Kljuna teza liberalnih jeste nacionalista da nacionalno heterogena drutva samo izuzetno mogu da razviju stabilnu demokratiju. Stoga su predstavnici ove varijante savremenog srpskog nacionalizma prinueni da prihvate neke izrazito konzervativne ideje da bi pomirili vlastitu poziciju sa svojom vizijom ostvarivanja nacionalnog interesa. Oni pri tom ne naputaju liberalnu retoriku, da bi ostali saobraeni preovlaujuem duhu vremena i da bi na taj nain imali vie prostora za irenje uticajnosti svojih pogleda. Oni osporavaju mogunost postojanja konsocijetalne demokratije u multietnikoj zemlji, tvrdei da ona funkcionie samo do prve vee krize; pri tom se pozivaju na konzervativne autoritete poput nacizmu vrlo bliskog Karla mita, klasinog anti-liberalnog pisca koji je pomodan meu naim oviniziranim liberalima zbog svog shvatanja politike homogenosti koje prua osnovu za etniki (ili rasni) ekskluzivizam. Liberalni nacionalisti smatraju da je nacionalna drava najvanija pretpostavka demokratije. Oni osporavaju konsocijetalnu demokratiju kao neefikasnu i nesposobnu da uvidi znaaj iracionalnih aspekata politikog ivota, kao to su oseaj zajednitva, duh istovetnosti i tome slino. Ovaj antropoloki pesimizam, inae svojstven pre konzervativnoj nacionalistikoj nego doslednoj liberalnoj poziciji, srpski nacionalistiki liberali dopunjuju zalaganjem za stvaranje etniki homogenih drava, odnosno za dravnu podelu ili za razgranienje izmeu suprotstavljenih etnikih grupa, poto je, po njihovom miljenju, etnikaCenter for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

15

raznolikost razorna i opasna po demokratiju. Ideje o podeli Kosova, kao i ranija zalaganja za podelom Bosne, poivaju na ovom ukljuivanju konzervativnih idejnih sadraja u liberalno nacionalistiko stanovite. Pri tom liberalni nacionalisti najee nisu svesni da je shvatanje homogenosti izvorno bilo odreeno u kontekstu krvne, rasne, bioloke homogenosti, u vreme nastojanja da se na ravni politike i pravne teorije opravda nacizam. Jedva da je potrebno napomenuti da je sam mit posle Drugog svetskog rata ovu poziciju napustio i da vie nikada nije pominjao istorodnost kao pretpostavku uspene politike. Nai liberalni nacionalisti koji se zalau za etniku homogenizaciju zarad promicanja demokratije zapostavljaju injenicu da je, s obzirom na razlike izmeu evropske i balkanske politike kulture, svaki nacionalizam na Balkanu danas potencijalno znatno vie faizirajui nego u Evropi. Jednostavnije reeno, ideja etniki homogene drave kao bitne pretpostavke demokratije na Balkanu predstavlja igranje upaljenim ibicama oko bureta baruta. Primer prikazanog stanovita vrlo je pouan, poto pokazuje sve tekoe s kojima se liberalna misao susree u pokuaju izgradnje demokratije u polu-periferijskim zemljama meovitog etnikog sastava i nedemokratske politike kulture. Slino Nemakoj, koja je bila politiki fragmentisana u celoj svojoj modernoj istoriji, osim u razdoblju od 1871. do 1945.godine, i u kojoj je tenje ka nacionalnoj homogenizaciji ojaala hladnoratovska podela zemlje, i sadanja dravna podeljenost srpskog naroda objektivno jaa homogenizacijske tenje i u praktinoj politici i u politikoj misli. No, dok se u Zapadnoj Evropi etnizacija politike uglavnom svodi na iskazivanje mrnje prema strancima, na Balkanu ona podrazumeva prihvatanje vrlo visokog stepena rizika od podsticanja novih ratova izmeu meusobno srodnih etnikih grupa. Za razliku od savremenih evropskih krajnjih desniara, koji se protive amerikanizaciji i arapizaciji Evrope i koji osporavaju kosmopolitizam i navodnu dekadenciju Moderne, smatrajui ih pre neprijateljem evropskog nego partikularnog etnikog identiteta, domai konzervativni nacionalisti u svom vraanju mitu i tradiciji premoderne etniziraju politiku i zastupaju borbeni istono-hrianski pogled na svet uz naglaenu afirmaciju ekskluzivistikih (a ne prosvetiteljskih, niti uljuujuih) sadraja pravoslavlja i svetosavlja. Ovo selektivno korienje domaeg naslea povezano je sa osporavanjem celokupne moderne zapadnoevropske tradicije, koja se sagledava iskljuivo kao materijalizam zapadnog sveta koji je stran srpskom nacionalnom biu. Njihov ovinizam lien je dravne vizije, a na prvom mestu rang liste njihovih neprijatelja smenjuju se komunistiki internacionalizam i mondijalizam, to pokazuje izrazito kanjenje u odnosu na evropsku krajnju desnicu koja je jo pre deset godina apsolvirala kritiku komunistikog internacionalizma i koja je usredsreena na otpor amerikanizaciji Evrope. Domai konzervativni nacionalizam se u ovom pogledu pokazuje kao parohijalan i kao nedorastao svojim evropskim pandanima poput Le Pena ili


16

Anri de Benoa; u svojoj viziji samosvojne i samodovoljne Srbije on pokazuje svojevrsni desniarski provincijalizam. Nastup konzervativnih nacionalista odlikuje emotivno optereena terminologija sklona demonizovanju svake vrste kosmopolitizma, koja po svojoj nediferenciranosti u oznaavanju neprijatelja neobino nalikuje nekadanjem slubenom komunistikom reniku iz njegove staljinistike faze. Nacionalni neprijatelj sagledava se kao homogen, a Sjedinjene Drave, komunistiki internacionalizam i svetska katolika (i, ree, cionistika) zavera kao njegovi meusobno povezani i usaglaeni predstavnici. Stie se utisak da je u ovoj kritici kosmopolitizma obrnut samo predznak, a da je shvatanje neprijatelja preuzeto iz jednog ranijeg vremena. Isto vai i za shvatanje politike kao gole sile bez fraze, to je jo jedna specifinost domaeg konzervativnog nacionalizma, dok je u Evropi krajnja desnica napravila otklon od tribalizma i bila prinu|ena da se ogrne retorikom parlamentarizma i ideologije ljudskih i graanskih prava. U ovakvom idejnom kontekstu realizovan je projekt. Prethodne napomene koje se odnose na preovlaujue forme srpskog nacionalizma niukoliko ne amnestiraju savremeni maarski nacionalizam u Vojvodini koji se javio kao partner beogradskim vlastima u savezu nacionalizama koji danas vlada Srbijom. U Srbiji je danas na vlasti DOS koji je do te mere heterogen da u njemu valjda nisu zastupljeni samo S. Miloevi i dr Karadi. Vodei meu sadanjim vlastodrcima su podravali dr Karadia znatno due i sa znatno manje rezervi nego g. Miloevi. Posle su promenili stranu i kasu i pustili Zapadu da ih dovede na vlast. U ovom kontekstu govor mrnje istovremeno istrajava i odumire, povlai se i prividno normalizuje. Zavreno je sa masovnom represijom nad etnikim manjinama. Ona je i u prethodnom razdoblju bila nejednakog intenziteta. Dok su Albanci, Muslimani (Bonjaci) i Hrvati bivali fiziki zlostavljani, pa i ubijani, za neke druge manjinske zajednice je otvarana nastava na manjinskom jeziku i za samo po jednog aka u naseljenom mestu. Srbija je danas umorna i od ekstremnog nacionalizma i od kritike nacionalizma. U Vojvodini ima jo manje energije, i pored prividno radikalne retorike nekih javnih inilaca. Vojvoanski autonomai i maarske etnike partije konkuriu jedni drugima i putaju Beogradu da arbitrira u meri u kojoj su beogradske vlasti nezavisan politiki inilac. Verbalni radikalizam ponekad slui upravo prikrivanju odsustva stvarne samostalnosti. Maarske i autonomake partije jedne drugima obaraju cenu meusobnim dampingom. Kada se glasa o poverenju predsedniku pokrajinske vlade, ministri iz Saveza vojvoanskih Maara, g. Bunjik i dr Korhec, glasaju na strani demokrata, a protiv svojih autonomakih saveznika. Zakon o manjinama prave neformalne grupe i interesne koterije. Nacionalizam ovde u dogledno vreme ne moe ponovo da preraste u nasilje, jer se tome protivi Zapad, a domai politiari su danas samo njegovi pioni. Naravno, Zapad nije jedinstven i umnogome jo trai svoju politiku prema promenjenoj Srbiji. No, nacionalizam je postao deo oficijelne kulture i do te mere je proeo sve pore drutvenog ivota daCenter for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

17

je postao skoro neraspoznatljiv. S druge strane, to je raireniji, on je slabiji i u jednom intimnom smislu sve manje uverljiv. Intelektualna elita je prevarila ne samo narod ve i samu sebe, i sad je zbunjena i najradije bi da bude ostavljena na miru. To joj biva utoliko lake to je graanska opcija marginalizovana i liena nedvosmislene strane podrke, to ne moe vie da parazitira na Miloeviu i to su se njeni protagonisti zadovoljili sinekurama u raspodeli plena. Optereenja prolosti su ogromna, ali se otvoreno suoavanje sa prolou ne moe oekivati poto ono ne odgovara onima koji imaju dovoljno uticaja da ga izvedu.

Odnos prema Hakom tribunaluIma smisla poi od posmatranja odnosa prema skorijim optereenjima prolosti u vidu odgovornosti za masovne zloine na etnikoj osnovi, pa potom posmatrati stavove ispitanika prema onim davnijim. Reeno je da je pitanje odnosa prema Hakom Tribunalu detaljnije ispitivano u sluaju etnikih Srba, dok je etnikim Maarima bio postavljen manji broj pitanja o ovoj temi. Nalazi su potvrdili opravdanost ovakve istraivake orijentaciju. Pozitivan stav prema Tribunalu ima 64% ispitanih Maara, negativan njih 16%, a neodluan 20%.1 Zamoljeni da obrazloe svoj stav, ispitani etniki Maari navode odgovore poput ko je poinio zloine treba da odgovara, treba da izae na videlo sve to je bilo, oni pokusavaju da nau istinu, pravosudni sistem u Srbiji nije kvalitetan, osuda ratnih zloinaca koji treba da odgovaraju za svoje postupke.Haki tribunal je legitiman za takve procese , Haki tribunal regulie mir u svetu, krivce treba kazniti, pravedni su, svi koji su krivi treba da se kazne. Ako mi ne moemo, postoji meunarodni sud, ko je greio mora da odgovara i da snosi odgovornost, nae sudstvo nije u stanju da obavlja takve stvari, oni koji su ubijali moraju biti kanjeni, Miloevi je zasluio to to je dobio, svia mi se kako rade sa Slobom - tako mu treba, treba da postoji da bi sluio kao primer svakom ko proba slino, velike su greke pravljene, treba videti ko je odgovoran i slino. Negativan stav izraavaju formulacije poput zato to ne sudi zloincima iz razvijenih zemalja, u boljem su poloaju drave ex-Jugoslavije od nas, taj sud je paravan, nije pravedan, ni oni sami ne znaju sta hoe jer da znaju ne bi vukli godinama sve ovo, narod je trebalo da ispita greke, a Sloba se borio za narod i slino. Neodluan stav vidljiv je iz iskaza poput mnogo sporo rade, zbog toga to treba da postoji sud za ratne zloine a nije siguran koliko je on zaista nepristrasan, trebalo bi doneti zakon ve jednom itd. S druge strane, ispitani etniki Srbi pokazali su pozitivan stav prema Tribunalu u neto preko 11% sluajeva, negativan u vie od 74%, a neodluan u neto preko 14%. Ovi nalazi znatno su loiji1

Zbog lake preglednosti svi procentni poeni su zaokrueni na cele brojeve.Center for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

18

od onih koji su dobijeni ispitivanjem odraslog stanovnitva Srbije januara 2001. godine na odgovarajuem vieetapnom uzoraku verovatnoa.(Ili, 2001a) Rezultati pomenutog vlastitog istraivanja gotovo da su se podudara u procenat sa rezultatima istraivanja koje je aprila 2001. SMMRI izveo za potrebe Veran Matieve konferencije o istini i odgovornosti. Valja imati u vidu razliku u tipu uzorka, u istraivanju iji se rezultati sada analiziraju primenjeni uzorak ne omoguuje pravljenje procena; osim toga, u njemu su namerno prisutni etniki Srbi iz regija koje nose optereenja ratnih zloina iz vremena Drugog svetskog rata, bilo da se radi o starincima ili o kolonistima. Vredi pogledati razloge kojima ispitanici obrazlau svoje neprihvatanje Tribunala. Kolonisti i njihovi potomci za Tribunal kau to nije sud, to je vrsta odmazde prema srpskom narodu, produena ruka NATO-a, njihovi plaenici, sude samo Srbima, negativan stav prema Srbima, neobjektivnost, pristrasan sud, samo Srbe vode a one druge ne, samo Srbe kanjavaju nikog drugog, osnovali su ga agresori i sud radi za njih, u pitanju je odmazda, zbog toga sto cilj suda nije pravda vec opravdanje pogrenih postupaka meunarodne zajednice, sud za Srbe, politiki nastrojen a ne pravno, da ne isporuujemo jer je veina isporuenih Srbi a treba da su i drugi isporueni a ne samo Srbi, postavljeni su od strane jakih zemalja da bi pravdali ono to oni rade, i slino. Umereniji stavovi izraavaju se preko formulacija poput nije fer, nesumljivo da su nai krivi a na sudu ispada da smo samo mi krivi a za svau je potrebno bar dvoje, ili svi koji su napravili zloin treba da odgovaraju ili svi koji su krivi treba da odgovaraju. Vojvoanski starosedeoci imaju povoljniji stav prema Tribunalu. Meu njima je 16% sa pozitivnim stavom prema Hakom Sudu, a 66% sa negativnim, dok su odgovarajue procentne brojke kod kolonista i njihovih potomaka 6 i 82. Negativan stav prema Tribunalu starinci izraavaju preko formulacija poput zato to su Srbi unapred osudeni, ne mogu da ga razumem, svaka drava treba sama da reava svoje probleme, zato to je to sud bez dokaza, okomili su se na Srbe, ne postoji pravno utemeljenje za taj sud, politika institucija, nisu Srbi jedini krivi za rat, zato to je jasno da je neprijateljski nastrojen prema Srbima, zbog pristrasnosti njegovih organa, nisu isti kriterijumi za Srbe, Muslimane i Hrvate, ne obuhvata zloince iz svih zemalja, samo je za Srbe, svaka zemlja treba da odluuje o svojim zloincima, mi nismo nikad bili agresori, zato to je to politiki tribunal, neravnopravan je i njime se prikrivaju NATO zloini, to je politiki organ koji su Amerika i NATO formirali itd. Umereniji i pozitivan stav ispitanih starinaca prema Tribunalu izraavaju formulacije poput nuno zlo , sud sa kojim moramo saraivati, svi bi trebali ii u Hag bez razlike, mora se suditi ratnim zloincima, to je jedini nain da se naplate zloini koji su poinjeni, sudije nasih sudova nisu kompetetni za takva suenja, svi treba da plate za ono sto su uinili, krivci treba da budu kanjeni, svako treba da odgovara za svoja nedela i slino. Vidljivo je da razlika izmeu starosedelaca i kolonista postoji ne samo s obzirom na razliite procenthneCenter for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

19

brojke koje izraavaju njihov stav prema Tribunalu, ve i u pogledu formulacija. Razumljivo je da kolonisti koji imaju snane veze sa svojim bratstvenicima i zemljacima ukljuenim u ratove u Hrvatskoj i Bosni oseaju u veoj meri pritisak Tribunala nego starinako vojvoansko stanovnitvo. Kao to je reeno, etnikim Srbima je postavljen niz dodatnih pitanja o odnosu prema Hakom tribunalu. Upitani Koji su po Vaem miljenju najdrastiniji primeri zloina nad civilnim stanovnitvom u poslednjim ratovima? ispitanici su najee navodili sva ubijanja civila podjednako (24% meu kolonistima i 44% meu starosedeocima), potom zloine nad Srbima (po 29% u obe grupe) itd. NATO bombardovanje SRJ navelo je 16% ispitanih kolonista i 11% starosedelaca; bez namere da se umanji traumatinost ove pojave po stanovnitvo SRJ, apostrofiranje NATO bombardovanja kao najznaajnijeg zloina u poslednjim ratovima potvruje staro pravilo da se nesrea koju neko sam doivljava tumai kao stranija od realno stranijih nesrea koje se deavaju drugima. Zloine nad Muslimanima kao najdrastinije pominje priblino po 5% starinaca i kolonista, zloine nad Albancima neto preko 1% prvih i manje od 1% drugih, a zloine nad Hrvatima 3% starinaca, dok se meu koloinistima oni uopte ne pominju. Zanimljivo je da se bombardovanje SRJ municijom sa osiromaenim uranijom sree kao najdrastiniji primer ratnih zloina kod zanemarljivog broja kolonista i kod skoro 3% ispitanih starinaca. Neposredno upitani za najdrastinije zloine u prethodnim ratovima ispitanici iz obe grupe pominju najee Gorade, Bratunac, Oluju, Bljesak, Gospi, bombardovanje Jugoslavije, Vukovar, Srebrenicu i Markale. Primetne su razlike u odnosu na odgovore na isto pitanje koje su dali ispitanici iz uzorka verovatnoa s podruja cele Srbije (bez Kosova) januara 2001. godine. (Cf. Ili, 2001a). Zamoljeni da odgovore na ovo pitanje raniji ispitanici su najee navodili zloine nad Srbima (30%), NATO bombardovanje SRJ (23%) sva ubijanja civilnog stanovnitva podjednako (22%), upotrebu uranijumske municije (3%), zloine nad Albancima (neto iznad 1%) itd. NATO bombardovanje se polako zaboravlja, a izvestan znak otrenjavanja bi trebalo da predstavlja ee apostrofiranje svih ubijanja civilnog stanovnitva kao najznajnijih zloina u odnosu na zloine poinjene nad Srbima. No, valja imati u vidu nepodudarnost uzoraka koja oteava korektno poreenje. Upitani Ko je poinio zloine i zbog ega? respondenti su najee navodili SAD i NATO (zbirna frekvencija 20%), potom zloine koje su poinili Hrvati (19%), podjednako pripadnici svih nacionalnosti (16%), rukovodioci, politiari (11%), nacionalisti (10%), Muslimani (6%), Albanci (3%), pa ak i Maari (!) (oko 1%). Razlike izmeu kolonista i starinaca gotovo da i nema u ovom apostrofiranju najznaajnijih ratnih zloinaca. Formulacije odgovora na pitanje zbog ega su poinjeni ratni zloini ponekad ubedljivo upuuju na istrajavanje etnikog nacionalizma: NATO jer im nije odgovarao vladajui reim, muslimani nad Srbima (nacionalna netrpeljivost), strani plaenici, Hrvati zbog netrpeljivosti prema Srbima, Hrvati zbog verske netrpejlivosti, Tuman da isteraCenter for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

20

Srbe, strane sile da bi nam vratile dug od `45, muslimani da prebace krivicu na Srbe, NATO iz nekih svojih interesa, SAD zbog mrnje prema Srbima, NATO zbog njihove sile i nadmoi da mogu da dokau da mogu sve,da su svetski policajci, iptari - hoe da bude njihovo Kosovo, iptari zato sto smo Srbi, NATO, ne znam zbog ega, Nemci i NATO zloinci - zato to su genocidan narod, meunarodna zajednica zbog nekih interesa velikih sila, hrvatski ekstremisti pod vostvom Mirka Norca, zbog toga sto su ubijeni bili Srbi itd. U ranijem istraivanju kao odgovori na isto pitanje sretali su se sledei razlozi: Motiv za NATO bombardovanje pronalazio se uglavnom u ekonomskim razlozima, (Zapad, zbog para, Vlada SAD, poveanje vojne industrije, NATO-ekonomski razlozi, SAD da bi se oslobodili zastarelog oruja, Amerikanci, zbog izvlaenja bogatstva iz nae zemlje kad okupiraju), a motivi etnikih konkurenata za zloine nad Srbima otkrivaju se u hrvatskoj mrnji Srba, kod Hrvata jer su uvek mrzeli Srbe, vlasti u Hrvatskoj radi stvaranja jednonacionalne dr`ave, iptari da bi dobili samo njihovo Kosovo, iptari zato to su muslimani. Vidljivo je da stereotipi istrajavaju i posle promene vlasti u Beogradu i da su i dalje usmereni i ka etnikim rivalima i ka Zapadu kao iniocu koji je sproveo bar deliminu stabilizaciju Balkana. Upitani Koja javna linost, ustanova ili politika stranka prema Vaem miljenju najbolje izraava adekvatan stav prema pitanju ratnih zloina? ispitanici srpske nacionalnosti najee pominju predsednika Jugoslavije V. Kotunicu i druge politiare iz DOS (zbirno 29%), a potom razliite radikalske (15%) i socijalistike (3%) politiare. Njih 17% kae da ne postoji u zemlji linost koja izraava adekvatan stav prema pitanju ratnih zloina, 2% se opredeljuje za linosti iz nevladinih organitzacija, neto ispod 2% za predstavnike autonomake opcije itd. Zanimljive su razlike u odgovorima na ovo pitanje izmeu ispitanih stanovnika kolonistikih i starinakih mesta. Meu prvima se kao izbor gotovo ne sreu linosti iz nevladinih organizacija, a meu drugima gotovo da nema pominjanja S. Miloevcia i drugih socijalistikih politiara. Radikalske politiare kao one koji najbolje izraavaju adekvatan stav prema pitanju ratnih zloina pominje 20% prvih I 11% drugih, a politiare iz DOS 24% kolonista i njihovih potomaka prema 35% starinaca. U ranijem istraivanju, upitani Koja javna linost, ustanova ili politika stranka prema Vaem miljenju najbolje izraava adekvatan stav prema pitanju ratnih zloina? respondenti su se ubedljivom relativnom veinom opredelili za stranke i linosti iz Demokratske opozicije Srbije (35%), esto su tvrdili da takav javni inilac ne postoji (10%), a znaajniji izbor je predstavljala i Srpska radikalna stranka sa svojim liderom (8%). Ostale javne opcije pominjane su retko, ukljuuju}i i onu koju izraava dominantna leva frakcija u bivoj vladi, raunajui tu i njenog vou S. Miloevia (svega 4% od ukupnog broja odgovora). Najistaknutiji protagonisti politike saradnje sa Tribunalom


21

uopte se nisu sretali u odgovorima respondenata, ni kao pojedinci ni preko svojih organizacija. (Ili, 2001a) Uoljiva je slinost nalaza, i pored razlike u tipu primenjivanih uzoraka, a prezastupljenost radikalskih politiara u sadanjem istraivanju lako je objanjiva velikim udelom kolonista meu respondentima; kolonistike sredine u Vojvodini su u toku poslednje decenije predstavljale jedno od stalnih i vrlo vrstih uporita srpskih radikala. Obe polarne opcije u politikom ivotu Srbije u pogledu odnosa prema Hakom tribunalu prisutne su u odgovorima ispitanika. Meu ovima se, mada retko, kao linosti koje izraavaju najadekvatniji stav prema Tribunalu sreu i Vojin Dimitrijevi, Amfilohije Radovi, Goran Svilanovi ee od svih autonomakih politiara, potom publicista Drecun, Drago Kalaji, pa i Radovan Karadi. Upitani Da li mislite da krivci treba da budu kanjeni bez obzira ko je zloine poinio? ispitanici se ponaaju konformistiki i daju potvrdne odgovore u 87% sluajeva, pri emu nema znaajnije razlike izmeu starinaca i kolonista. Zanimljivo je kako neslaganje sa saradnjom sa Tribunalom sapostoji sa stavom da treba kazniti sve ratne zloince. Ovaj nalaz, delom proistekao izb samog sadraja pitanja, ukazuje, ipak, na postojanje prostora za praktinu akciju kojom bi se rad Tribunala demistifikovao u oima vojvoanske javnosti. Preovlaujui negativan stav prema Tribunalu nije neto to je jednom zauvek dato i izvesno je podloan promeni pod dejstvom razliitih inilaca, kao to su edukacija, korupcija i drugi. Upitani da li misle da su i nae snage poinile ratne zloine ispitanici srpske nacionalnosti su u 51% sluajeva odgovorili izriito potvrdno, a u 29% su se izjasnili za alternativu da, verovatno jesu. U ranijem istraivanju na pitanje formulisano kao ta mislite, da li su i nae snage poinile zloine u poslednjim ratovima? pozitivan odgovor je dalo 55% ispitanika, odgovor da verovatno jesu njih jo 26%, a odrean odgovor neto manje od 9% respondenata. U poreenju sa rezultatima iz Hrvatske ovi nalazi govore o samokritinijem odnosu respondenata prema zloinima snaga vlastitog etnikog predznaka, pri emu valja imati u vidu da smo mi verovatno primenili otriji pristup u formulaciji ponu|enih odgovora, jer se drugaije ne bi mogla objasniti ogromna razlika izmeu istraivanja uHrvatskoj i u Srbiji izmeu udela odgovora tipa verovatno jesu, odnosno da ili sigurno jesu. Psihologija rtvi takozvanog Domovinskog rata ovu razliku ne moe da objasni, s obzirom da su i ispitanici u Srbiji imali dosta razloga da se oseaju kao rtve, pogotovo posle neposrednog ukljuivanja gotovo celokupnog stanovnitva Republike u ratnu situaciju u toku NATO bombardovanja. Razlike se, meutim, mogu bar delimino objanjavati injenicom da je Hrvatska, bar prema preovlaujuem uverenju njene javnosti, dobila rat 1991-1995. godine, a da je Srbija svoje poslednje ratove i realno i prema shvatanju stanovnitva izgubila.


22

Prema rezultatima ankete koju su aprila 2000. godine sproveli zagrebaki Jutarnji list i agencija Media metar na uzorku od 800 ispitanika pokazalo se da 90,8% anketiranih smatra da krivci za svaki zloin moraju da budu kanjeni, bez obzira ko ga je poinio. ak 65% smatra da su hrvatske snage verovatno poinile zloine, a njih jo 4,3% je u to savim sigurno. Ipak, veina ispitanika, oko 53,5%, nezadovoljna je dosadanjim odnosom Tribunala prema Hrvatskoj, a na pitanje o tome nije elela da odgovori gotovo petina ispitanika. (Glas, 19.04.2000) Na pitanje Ko je, po Vaem miljenju, najvie kriv za stradanja u poslednjim ratovima? ispitanici srpske nacionalnosti su u 40% sluajeva prozvali politiare, u 21% Zapad i NATO, u 12% Miloevia, u 9% nacionaliste, a u neto preko 5% etnike rivale, najee Hrvate i Muslimane. Razlike izmeu posmatranih grupa su uoljive, poto kolonisti ee kao najvee krivce pominju Zapad i NATO , kao i Hrvate i Muslimane (23% i 7%, prema 19% i manje od 4% kod starinaca, respektivno), a starinci ee pominju Miloevia (16%) i nacionaliste (12%), nego kolonisti (8% i 6%, respektivno). U ranijem istraivanju su na isto pitanje dobijeni sledei odgovori: relativna veina graana opredelila se za politiare, a skoro isto toliko njih za zapadne zemlje (25%), potom se kao glavni krivac proziva S. Miloevi (21%), a tek zatim etniki konkurenti, odnosno voe Hrvata i Muslimana (ukupno 4%), nacionalisti (2%) itd. (Ili, 2001a) Kada bi nalazi ovih istraivanja bili potpuno uporedivi, moglo bi se govoriti o porastu racionalnosti i smanjenju izmanipulisanosti graana u toku poslednjih godinu dana. No, opet treba podsetiti na razlike u sastavu primenjivanih uzoraka. Vidljivo je, u svakom sluaju, da antizapadnjatvo i sklonost da se odgovornost prebaci na mali broj ljudi i dalje istrajavaju. Moda bi bilo neobino kada bi bilo drugaije. U ispitivanju je posmatrana i stvarna spremnost na otpor zahtevima meunarodne zajednice u vezi sa saradnjom sa Hakim tribunalom. Ispitanici su bili zamoljeni da odgovore na pitanje . Da li biste podrali neprihvatanje pritiska Hakog suda u roku od nekoliko godina, po cenu daljih pritisaka na Srbiju dok se okolnosti u svetu ne promene i dok ponovo ne dobijemo jae inostrane saveznike? Njih 29% je odgovorilo potvrdno, praktino isto toliko odreno, 19% neodluno, dok su ostali dali vrlo rasute odgovore. Meu kolonistima je vie onih koji bi bili voljni da prihvate dalja liavanja i izolaciju nego meu starosedeocima (31% prema 27%, respektivno). S druge strane, izriito odbijanje da se izloe daljim inostranim pritiscima u vezi sa ovim problemom iskazalo je 34% starinaca i 24% kolonista. Vidljivo je da su kolonisti odluniji u svom otporu saradnji sa Hakim Tribunalom i da su ee voljni da plate cenu za svoj izbor. U ranijem istraivanju je na slino pitanje da li bi bili spremni da istrpe dalje inostrane pritiske na Srbiju u roku od par godina potvrdno odgovorilo 22% ispitanika uz jo 15% neodlunih. Na jo sugestivnije pitanje, formulisano u obliku Da li bisteCenter for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

23

podrali neprihvatanje pritiska Ha{kog suda u du`em roku, po cenu nastavljanja stranih pritisaka na nau zemlju i u narednih 20 godina?, potvrdno je odgovorilo manje od 14% ispitanika. Tom prilikom je zakljueno da je Srbija umorna od pruanja otpora globalizaciji. S druge strane, kolonistiki ivalj u Vojvodini javlja se kao jedan od masovnijih nosilaca otpora saradnji sa Tribunalom, to jasno govori o optereenjima prolosti i o uticaju koji istorijska iskustva imaju na sadanje ponaanje ljudi u Pokrajini.

Pojava u njenom razvijenom obliku: KnianinKnianin predstavlja mesto koje je do Drugog svetskog rata bilo naseljeno Nemcima; posle rata je naseljeno stanovnitvom iz june Srbije. Pored samog naselja je godinama bio smeten veliki logor za nemako civilno stanovnitvo. U vezi sa ovim logorom pojavio se u toku poslednjih decenija veliki broj napisa u publikacijama nekadanjih vojvoanskih Nemaca koji su posle rata iveli ili jo ive u Nemakoj i Austriji. Poslednjih godina je i u Hrvatskoj objavljen niz publikacija o Knianinu, od kojih su najuicajnije one sa potpisom V. Gajgera, jednog mlaeg zagrebakog istoriara. Novonastala vojvoanska nacionalna nemaka udruenja takoe su naela temu Knianina, a znaajnu ulogu u probijanju zida utanja imalo je i Drutvo srpsko-nemakog prijateljstva iz Beograda na elu sa prof. dr Zoranom iletiem. Knianin nije bio koncentracioni logor smrti, ali je svakako bio sabirni logor u kojem je od gladi i bolesti umro ogroman broj nemakih civila, vei nego u bilo kojem drugom mestu u Jugoslaviji. Metani, kao i stariji stanovnici susednog Perleza, skloni su da u neformalnim razgovorima pominju uistinu neljudske uslove u kojima su iveli i umirali zatoeni Nemci u godinama posle rata. Na jednom drugom planu, onom na kojem se dodiruju drutvena nauka i ideologija, civilne rtve iz Knianina predstavljaju neprestani predmet aritmetike zloina kojom se nastoje ostvariti odreeni politiki ciljevi. Preuveliavanju njihovog broja izvesno je bitno pridonelo viedecenijsko utanje jugoslovenske komunistike istoriografije o ovoj temi. Ovo utanje je mistifikovalo logor kod Knianina i povealo mogunost politike manipulacije. S druge strane, posve je neosporno da je u logoru smrtno stradao ogroman broj nedunih civila. Knianin je u tom smislu reita pria o ceni koja je plaena za komunistiku pobedu nad faizmom i za pola veka mira i odsustva ubijanja na Zapadnom Balkanu. Zatoeni Nemci bili su tretirani posve drugaije nego pripadnici drugih etnikih grupa u Titovoj Jugoslaviji. Razumevanje Knianina, njegovog dananjeg aktuelnog znaaja za politiku prolosti u Vojvodini i za razliite dananje politike projekte ne moe da se osloni samo na neformalno kazane iskaze metana ili na pisanje emigrantske ili hrvatske tampe. Ve je bilo rei da se stav samih metana bitno promenio u pogledu njihovog ponaanja prema posetiocima nemakog groblja izmeu 2000. iCenter for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

24

2001. godine. No, podaci dobijeni istraivanjem, u kojem je mesto Knianin namerno bilo izrazito prezastupljeno u strukturi uzorka, govore drugaije i od sadraja neformalno datih iskaza metana i susednih Perleana i od pisanja, naunih i politikih, o ovom pitanju. Sadanji stanovnici Knianina nastoje da ignoriu sudbinu svojih prethodnika. Upitani da li ste uli za neke zloine za koje se tvrdi da su ih poinili komunisti i za koje?, oni samo u jednom sluaju pominju ienje Srbije od Nemaca, pri emu je sam upotrebljen izraz vrlo reit, a kao najee pominjan primer komunistikih zloina u odgovorima respondenata izdvaja se Goli otok, odnosno situacija obrauna izmeu samih komunista. Kao primeri komunistikih zloina sreu se jo odgovori u smislu klali su sve one koji su ih hranili (bogatae) i bacali ih u bunare, Informbiro, konfiskacija, nisam uo - osim to su kanjavali svoje komuniste, Beli dvor, oduzimanje zemlje, Lepoglava, Sremska Mitrovica i slino. Ponekad se tvrdi da nisu komunisti nikakve zloine poinili, a neki kau sigurno su uinili ali se to isuvie dobro krije. Nekad se navode uobiajeni motivi srpske etnonacionalistike kritike komunista, kao to je proboj Sremskog fronta. Vrlo su esti notorno neistiniti odgovori poput ne moe da se seti, nisam ula, ne znam ili, naivnije, nisam uo - ako se i pria to nije istina. Pri tom je posve nesporno da je u logoru kod Knianina smrtno stradao ogroman, svakako petocifren broj civila nemake nacionalnosti. Vojvoanski Nemci su doiveli sudbinu koja se vie puta ponavljala u dvadesetom veku u sluaju razliitih etnikih grupa: povlaenje vojske redovno podrazumeva stradanja naroda. U ovo su vrlo vrlo jasno mogli da se uvere krajiki Srbi 1995. godine, ili Srbi sa Kosova juna 1999. Ova pravilnost izvesno ne opravdava nijedan od zloina poinjenih nad civilnim stanovnitvom, svejedno koje nacionalnosti, ali je nju potrebno imati u vidu kada se tumai bilo reinterpretacija prolosti bilo njen uticaj na sadanje oblikovanje inter-etnikih odnosa. Upitani ta mislite, koja je nacija na prostoru Vojvodine najvie stradala u Drugom svetskom ratu i na koji nain, respondenti iz Knianina, koji su u Vojvodinu naseljeni tek posle Drugog svetskog rata, mahom pominju ubijanja Srba koja su poinili Nemci ili Maari: Srbi, u Dunavu i Tisi plivali pod ledom, Srbi - bacanje Srba u Tisu i Dunav, Srbi od Maara, Srbi streljanjem, srpska od strane Maara u Bakoj, ustaa u Sremu, Nemaca u Banatu, Srbi i Rumuni - dobrovoljci prve kolonizacije. Dosta esto se uz Srbe kao najvee rtve ovog rata pominju Jevreji i Cigani (Romi), a posve retko Nemci I Maari. Rat se, oito, u razumevanju velike veine ispitanika zavrio 1944. godine, povlaenjem nemake vojske, a drutveni zaborav zloina poinjenih za vreme osvete predstavlja dominantnu pojavu. Kada je bilo postavljeno konkretnije pitanje, u formi A ta mislite, koja je nacija na prostoru Vojvodine najvie stradala u vremenu komunistike vlasti i na koji nain?, dobijeni su neto diferenciraniji odgovori. Jo uvek je veina ispitanika pominjala stradanja Srba od komunista, uz formulacije poput Srbi konfiskacijom, Srbi bogatiji konfiskacijom, Srbi - isteraniCenter for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

25

sposla i oteta im sva imanja, Srbi u Vojvodini su stradali od komunista, Srbi - nacionalizacija i ostalo, Srbi - politiki, indirektno, Srbi - Titel , itite , Alibunar, ali su se sretali i drugaiji odgovori, poput nacionalne manjine - Nemci u Knianinu proterivani, ikanirani, svi su stradali u konfiskaciji, Nemci i Srbi starosedeoci, Nemci zbog uea na pogrenoj strani, svi protivnici reima, sve nacije, svi podjednako i slino. Ovde je manja vana potvrda starog metodolokog pravila prema kojem sam instrument, odnosno u konkretnom sluaju formulacija i pojaavanje postavljenog pitanja, utie na rezultate, a zanimljivije je kako anti-komunizam utie na tolerantniji stav prema priznavanju zloina koji su poinjeni i nad stanovnitvom drugih etnikih grupa. Antikomunizam se na Balkanu mahom javlja u obliku etnikog nacionalizma i ovinizma, no, kao to biva u politici, zajedniki neprijatelj (u ovom sluaju komunisti) moe bar ponekad i da ublai stav prema etnikim rivalima. Vredi, takoe, podvui i apostrofiranje stradanja Nemaca zbog toga to su bili na pogrenoj strani. Nemaki civili svakako nisu uestvovali neposredno u ratim poduhvatima Wehrmachta, ali se relativna konstanta balkanske istorije dvadesetog veka prema kojoj poraz vojske neminovno povlai i stradanja civila ovde oituje sasvim jasno. Jo konkretnije pitanje, formulisano kao ta znate o zloinima koji su posle Drugog svetskog rata poinjeni nad pripadnicima nacionalnih manjina u Vojvodini? donelo je, uz ostale, i ovakve odgovore: nisam onda bila ovde, nismo doli kad je bila kolonizacija nego kasnije 1965, proterivanje Nemaca, Knianin je bio sabirni centar za vabe i tu su oni umirali ali je to posledica nematine koju su sami izazvali ( tifus ), sklonjen je svako ko nije bio podoban, bilo je obostranih zloina, osveta, proterivanja, puno su stradali neduni, ili niz odgovora u smislu ne znam nita o tome, ne zna, bilo je ali ne zna tano, bili su ali ne zna koji su, bilo je ali ne zna kakvih i slino. Uoljivo je relativizovanje zloina nad pripadnicima etnikih manjina, preko pozivanja na momenat revana, isticanje da stanovnitvo Knianina koje kasnije naseljeno s tim nije imalo veze, ali i njihovo priznavanje uz izraze svesti da su se oni desili i uz naznake njihove imlicitne osude. Stanovnitvo Knianina znatno je manje zatvoreno prema preispitivanju prolosti nego to bi se moglo zakljuiti na osnovu ovlanog ispitivanja. Ovaj nalaz ima znaaj koji je svakako vie praktinog nego saznajnog karaktera. Knianin je zasluio da u okviru ovog projekta bude tretiran posebno, upravo stoga to ogroman broj nemakih civila nastradalih u ovom mestu ili neposredno pored njega ne predstavlja samo stranu ljudsku tragediju, ve otvara i mogunost za radikalne praktine akcije usmerene ka produktivnom prevladavanju prolosti. injenica da sami metani nisu uestvovali u ubijanju glau i boleu ovakav bi napor mogla samo da olaka.


26

Zloini prema pripadnicima manjina iz perspektive Srba starinaca i kolonistaNalazi dobijeni u Knianinu upuuju na jedno ire poimanje zloina nad pripadnicima manjinskih zajednica koje postoji meu vojvoanskim Srbima. Ima smisla ui u opirniju interpretaciju ovog problema, imajui u vidu cilj projekta. Upitani Da li ste uli za neke zloine za koje se tvrdi da su ih poinili komunisti i za koje? ispitanici srpske nacionalnosti ili kau da takvih zloina nije bilo (35%) ili daleko najee pominju zloine u okviru meusobnih komunistikih obrauna (takoe 35% od ukupnog broja ispitanika srpske nacionalnosti). Zloine nad ne-komunistikim politikim protivnicima pominje 9% ispitanika, a zloine nad pripadnicima manjinskih zajednica njih neto preko 3%. Kolonisti ee izjavljuju da takvih zloina nije bilo ili da za njih nisu uli, nego ispitani Srbi starinci (41% prema 31%). Ovo se moe objasniti veom ukljuenou kolonistikog i kadra i ivlja u komunistiku vlast; no, mada je ponueno objanjenje verovatno tano, pri iznoenju ovakvih tumaenja uvek se treba uvati primesa kulturnog rasizmna koji je prisutan u vojvoanskoj javnosti i koji se ispoljava preko karakterisanja kolonista kao prirodno naklonjenijih komunistikoj vlasti i manje sposobnih za promenu bilo shvatanja ili ponaanja. Starosedeoci ee od kolonista pominju unutarkomunistike obraune (38% prema 31%) ili zloine nad ne-komunistikim politikim protivnicima (11% prema 6%). S druge strane, kolonisti neto ee pomiju zloine nad pripadnicima etnikih manjina nego to to ine starosedeoci (4% prema 3%). Formulacije odgovora u obe grupe ispitanika su sline i nema ih smisla posebno navoditi: Goli otok, slanje Nemaca u logor u Knianin i njihova muenja, '45. ubijanje crnogorskih etnika u Sloveniji i Hrvatskoj, ubijanje etnickih porodica u Hercegovini, kada su Nemci ubijali ljude u Kragujevcu, komunisti su krivi jer su naterali ljude da ubijaju Nemce iako su znali za osvetu, streljanje etnika, jesu, naroito u Crnoj Gori ali naroito posle 2. svetskog rata, tj.da bi odbranili vlast koju su na silu oteli, nad politiarima koji nisu bili istomiljenici Titovi, njihov najvei zloin je to su ubili Boga i naterali mnotvo da ga se odrekne; to je koren ostalo su posledice, Bilea, Sremski front, Batinska bitka, osveta nad civilnim stanovnitvom, nad sopstvenim narodom drugaijeg politikog opredeljenja, komunisti su napali i u'vatili Maare, palili ito!, Zelengora 1945., da, ubili su Drau Mihajlovia,, progon Maara iz uruga, 5000 Nemaca (ene,deca,starci) ubijeni su u logoru i sahranjeni u Knianinu kod Titela u parku,a mukarci su odvedeni u logore u Rusiju, uo sam za zloine '45. i '46.ali ne znam koji su, nacionalizacija ,oduzimanje imovine i "obaveze" poljoprivrednicima posle rata, uo sam; zlocini na Golom otoku, istke po Beogradu 1944. itd. Upitani ta mislite, koja je nacija na prostoru Vojvodine najvie stradala u Drugom svetskom ratu i na koji nain, ispitanici srpske nacionalnosti daleko najee kao najvee rtve navode Srbe (77% od ukupnog broja ispitanih Srba), potom Jevreje (3%), Nemce i Maare (sa po neto ispod 2% zaCenter for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

27

svaku od ovih grupa), Rome (1%) itd. U odgovorima na ovo pitanje nema znaajnijih razloga izmeu doseljenika i starosedelaca, osim to se u doseljenikoj grupi ee javlja odgovor ne znam, koji je razumljiv s obzirom da doseljenici nisu iveli u Vojvodini u vreme na koje se odnosi pitanje. Odgovori, ipak, nisu nezanimljivi. Doseljenici kao najvee rtve apostrofiraju Srbe i Maare u borbi i u meusobnim sukobima, Srbe u borbi, Srbe, bacanje Srba pod led od strane Maara, Srbe, racija inteligencije u Novom Sadu (bacali u Dunav), Srbe na sremskom frontu, Srbi i Jevrejiubijani i bacani u reke, Nemci-oterani itd. Starinci pominju Rome zbog masovnog ubijanja, Srbe zbog terora, Jevreje - u racijama, Srbe pod okupatorom i komunistima. U njihovim odgovorima kao najvee ratne rtve javljaju se i Srbi do '44. a onda i ostali, Srbi u racijama, nemaka, zato to je proterana i sve im je oduzeto, Srbi i Maari ubistvom, Srbi, istrebljivanjem-etniko ienje, Srbi u racijama, Nemci - racije, raseljavanja, Srbi, najvie je stradalo Srba, Srbi, bacanje pod led 1942. u Bakoj, klanja u Sremu 1941.-'43 itd. Na pitanje ta mislite, koja je nacija na prostoru Vojvodine najvie stradala u vremenu komunistike vlasti i na koji nain? ispitanici srpske nacionalnosti najee daju odgovore u kojima pominju stradanja Srba (40%), mnogi kau da su stradali svi jednako(12%), neki apostrofiraju Nemce (5%) ili Maare (4%), pa i Rome (manje od 1%). Uskraivanje odgovora na ovo pitanje znatno je prisutnije kod kolonista (12%) nego kod starinaca (2%), to neto govori i o odnosu pripadnika ovih grupa prema komunistikoj vlasti. Srbe kao najvee rtve komunistike vlasti u Vojvodini ee pominju starinci (43%) nego kolonisti (37%), Maare za nijansu ee kolonisti nego starosedeoci (5% prema 4%), a Nemce, obratno, znatno ee starosedeoci nego kolonisti (6%) prema priblino 1,5). Ovi nalazi su razumljivi, ne samo u smislu prethodnih naznaka o veoj simpatiji za nepodeljenu vlast meu kolonistima nego meu starosedeocima, ve i stoga to staosedeoci nisu neposredno profitirali od progona Nemaca, dok su kolonisti naseljeni u nemaka sela i na nemaka imanja, pa su manje skloni da se seaju ovog aspekta prolosti. S druge strane, viestruko iitavanje formulacija odgovora na ovo pitanje u grai u kvalitativnom obliku ne otkriva znaajnije razlike izmeu starosedelaca i kolonista. Na pitanje ta znate o zloinima koji su posle Drugog svetskog rata poinjeni nad pripadnicima nacionalnih manjina u Vojvodini? 58% ispitanika srpske nacionalnosti izriito tvrdi da takvih zloina nije bilo, 20% kae da ne zna odgovor na ovo pitanje, a sledeih 20% navodi konkretne primere zloina nad pripadnicima manjinskih zajednica u Vojvodini. Razlike izmeu ispitanih Srba kolonista i starosedelaca su posve uoljive. Tvrdnju da nije bilo takvih zloina iznosi 61% prvih i 55% drugih; tvrdnju da za njih ne zna iznosi 24% ispitanih kolonista i 16% starinaca. Poslednja razlika u odgovorima je verovatno objanjiva odsustvom kolonista u Vojvodini u vreme izvrenja najveih zloina, pre svega nad pripadnicima maarske zajednice: kolonisti su zaistaCenter for the Development of Civil Society, 23000 Zrenjanin, Makedonska 11, www.cdcs.org.yu tel/fax:+381 (0)23 511 066; mob: +381 (0)63 81 47 011, e-mail: [email protected], [email protected]

28

doseljeni neto kasnije. Primere zloina navodi 12% kolonista I 29% starisedelaca meu ispitanicima. Kolonisti su realno imali manje prilike da uoe odreene zloine, pre svega one poinjen nad etnikim Maarima. S druge strane, oni su, ili bar stariji meu njima, bili svedoci postupka prema vojvoanskim Nemcima, ako ne ubistava poput onih u Bavanitu ili Lazarevu koja su izvrena odmah po osloboenju Vojvodine, 1944. godine, kada kolonisti jo uvek nisu bili naseljeni, onda onih oblika zlostavljanja koji su primenjivani nad logorisanim vojvoanskim Nemcima u narednim godinama. Formulacije odgovora na ovo pitanje izraavaju jedan prepoznatljiv stav prema zloinima koje su izvrili komunisti, pripadnici vlastite strane: kolonisti izjavljuju meni nisu poznati,osim naravno zabrane veroispovedanja, nita ne znam, ne znam nita o tome, ne znam da li je bilo takvih zloina i slino. Starinci ee govore u smislu proterivani su Maari i Nemci, bilo je sitnih odmazdi, ali su one zatakane, bilo ih je, svi su posledica revanizma, uo sam da je bilo revanizma, ali ne znam detalje, na njih je vren pritisak psiholoki i ekonomski, mislim da ih nije bilo organizovanih, raseljavanje i proterivanje Nemaca i Maara, logor za vabe u Knianinu, bilo ih je u Bakoj, ali su to rezultati osvete za Boi 1942., progoni,ubistva, etnika ienja, bilo je neopravdanih zloina i slino. Kolonisti se otkrivaju kao ciljna grupa koja o zloinima zna malo i koja o njima po svoj prilici ne eli vie da sazna, pa je utoliko potrebnije raditi na njihovom obavetavanju. Mimo svih oekivanja, mlai meu ispitanim Srbima skloniji su da priznaju postojanje zloina nad pripadnicima manjinskih zajednica od onih koji su bili svedoci vremena u kojima su se ovi desili. Primere zloina nad pripadnicima etnikih manjina navodi 25% ispitanika srpske nacionalnosti roenih 1973. godine ili kasnije, prema po priblino 19% onih koji pripadaju drugim generacijskim grupama. Ovo govori o postojanju svesti o zloinima koja se prenosila unutar-porodinim kanalima komunikacije, pri emu se najmlai meu ispitanicima, svesni odsustva vlastite odgovornosti, pokazuju sklonijima da o ovoj pojavi otvorenije govore. Nalaz je u praktinom smislu povoljan, poto govori o oslobaanju od optereenja prolosti pripadnika najmlae generacije vojvoanskih Srba. Nalaz istovremeno, upozorava na zatvorenost starijih ispitanika i na njihovu nespremnost da otvoreno progovore o pojavi koja optereuje inter-etnike odnose u

Documents

Prevladavanje proslosti,10.3.2002