janhodder-pitanje proslosti

5/28/2018 janhodder-pitanje proslosti

1/142

JAN HODER:

PITANJE PROLOSTISavremeni pristupi tumaenju u arheologiji


2/142

2

Za Meg


3/142

3

Sadraj

1 Problem

Kulturna zna

enja i kontekstAktivni pojedinacIstorijski kontekstZakljuak

2 Sistemski pristup

Materijalistiki pristup kulturiPasivni pojedinacIstorija i vremeMerenje i predvianje svestiZakljuak

3 Strukturalistika arheologijaFormalna analiza i generativne gramatike

Strukturalistika analizaKritikaVerifikacijaZakljuak: znaaj strukturalistike arheologije

4 Marksistika arheologija, ideologija i praksa

Marksistika arheologijaIdeologijaIdeologija: zakljuciPraksa i strukturisanje

5 Arheologija i istorija

Istorija dugog trajanjaIstorijska teorija i metod: KolingvudNekoliko primeraZakljuak

6 Etnoistorijski primer: preispitivanje etnoarheologije i teorije srednjeg opsega

Povratak u BaringoZakljuak

7 Kontekstna arheologija

Dva tipa znaenjaPitanje teksta materijalne kultureSlinosti i razlike


4/142

4

Relevantne dimenzije varijacijeDefinicija kontekstaObjanjenje i opis

Zaklju

ak8 Post-procesna arheologija

Norme i varijabilnostProces i strukturaIstorijski znaenjski sadraj: idealno i materijalnoArheologija i drutvo: objekt i subjektArheologije starosedelacaFeministika arheologijaOstale alternativne arheologije na ZapaduKritika TeorijaZakljuak

9 Zakljuak: arheologija kao arheologija

Spisak ilustracija

Bibliografija

Indeks


5/142

5

PREDGOVOR

Na izvestan na

in me

udi da se moe napisati jedna ovakva knjiga u kojoj seopseno razmatraju razni teorijski pristupi prolosti. U jednom znaajnom lanku DejvidKlark (Clarke, 1973) kae da je arheologija ezdesetih i sedamdesetih godina izgubilanevinost kada je prigrlila pristup sa utvrenim skupom procedura, metoda i teorija. Dobanepromiljenog nagaanja bilo je zavreno.

Arheolozi su se, meutim, oduvek zalagali za to da njihov rad bude strogo nauan.Odista i sam sam raspravljao (Hodder, 1981) o nezrelosti arheologije sve dok bude odbijalada razmotri i isproba irok spektar mogunih pristupa prolosti. Iako je posezala zapozitivizmom, funkcionalizmom, teorijom sistema itd. i postavljala se u alternativneperspektive, arheologija je u poreenju sa srodnim disciplinama i dalje bila ograniena izastarela.

Ali u novije vreme su se pojavile alternative, uglavnom na evropskoj sceni

(Renfrew, 1982), tako da se sada moe govoriti o marksisti

koj i strukturalisti

kojarheologiji, kao i o procesnim, pozitivistikim pristupima. Naravno takvih alternativa jebilo i ranije, ali ostajale su marginalne zato to nijedna nije prerasla u odreen pristup kojibi upranjavao veliki broj strunjaka. Starije normativne i kulturno-istorijske kole i daljenapreduju. Dok one, kao i erozija starih rasprava o "Novoj arheologiji", i dalje budu ilesvojim putem, arheologija poinje da gubi nevinost i sazreva kroz potpunu integraciju sasavremenim diskursom. Ova knjiga ima za cilj da sledi taj novi duh u raspravi i da mudoprinese iz posebnog ugla.

U isto vreme ini mi se da se kroz iru raspravu arheologija i sama uspenijedefinie kao posebna i plodonosna oblast prouavanja, no daleko od toga da bi moglapotpasti pod druge discipline. Takva rasprava omoguuje da se ustanove razlike i slinosti uodnosu na druge discipline. Arheologija nije "istorijska" niti "antropoloka". Ona ak nije

nauka niti umetnost. Poodmakli stepen sazrevanja arheologije doputa joj mogunostisticanja njenog nezavisnog karaktera kao i posebnih kvaliteta putem kojih moe da dajedoprinos.

Arheologija vie ne mora da bude "nova" i jednosmerna, niti da predstavljajedinstven front. Ona je dovoljno zrela da moe da podnese razliitost, kontroverzu inesigurnost. Sve se primenjuje na arheoloku prolost, poev od teorija katastrofe dosociobiologije. Ali u takvom juriu nazire se i umereniji stil kojim se, kroz obnovu starog idefinisanje novog, ustanovljava poseban tip arheolokog istaivanja. Ma za kojegpojedinca postalo je teko da obuhvati svu raznolikost pristupa koji danas postoje u ovojdisciplini, tako da time opravdavam i sopstvene propuste. Ovakva tekoa osobito je uticalana ogranienje u predstavljanju pristupa koje nudi ekologija ili paleoekonomija. Ekolokipristupi su ovde istraeni u vezi sa teorijom sistema u 2. poglavlju, dok se za opirnije

razmatranje italac upuuje na izvrsne preglede kakvi postoje, na primer, kod Bejlija(Bailey, 1983) i Bucera (Butzer, 1982). Morao sam, neminovno, da usvojim odreenostanovite sa kojeg posmatram arheologiju. Ono je skicirano u 1. poglavlju, usmerenom na


6/142

6

karakter kulturnih znaenja i na materijalnu kulturu kao znaenjski ustanovljenu. Ekolokeparadigme su razmatrane onde gde doprinose takvoj raspravi, no najvei deo radova koji bise mogli podrazumevati pod tim nazivom je ostao van okvira ove knjige.

Brojni su istraiva

i,

iji rad sam ovde pokuao da obuhvatim i rezimiram, koji suuloili trud u razjanjavanja bez kojih pojava ove knjige ne bi bila moguna. Mogu jedinoda im zahvalim zbog toga to su me nadahnuli i unapred zamolim izvinjenje za bilo kojipropust u tumaenju nastao s moje strane. Siguran sam sa e mi kritike koje sam uputio naraun njihovog rada biti u velikoj meri uzvraene.

Dok su neke od ideja opisane u ovoj knjizi bile predstavljene jednoj generacijistudenata u Kembridu, sam tekst predstavlja sadrinu kursa na diplomskom seminaruDravnog Univerziteta njujork u Bingemtonu /Binghamton/ s prolea 1984. Ovaj tekstmnogo duguje uesnicima tog seminara. To je bila ivahna, kritiki nastrojena grupastudenata i nastavnika voljnih da sarauju. Svima njima, a posebno Meg, zahvaljujem zatakvu mogunost i podsticaj.

Zavretak pisanja knjige omoguen mi je 1985, kao gostujuem profesoru

Univerziteta Pariz I - Sorbona. Prijatno okruenje i kriti

ki komentari tamonjih prijateja ikolega bili su neprocenjivi za pripremu zavrnog rukopisa. Posebno bih eleo da zahvalimSeru Kleziju (Serge Cleuziou), Anik Kudar (Anick Coudart), @an-Polu Demulu (Jean-Paul Demoule), Majku Iletu (Mike Illett), Pjeru Lemonijeu (Pierre Lemonnier) i Alanunapu (Alain Schnapp).


7/142

7

1PROBLEM

Sve vie ljudi je svesno da je takozvana Nova arheologija ezdesetih i sedamdesetih

imala propuste, ali saglasnost o prirodi i obimu tih propusta ne postoji. Moglo bi se re

i daje Nova arheologija zapravo ukoila razvoj same arheologije u pokuaju da je podvede poddruge oblasti prouavanja (osobito antropologiju i prirodne nauke). Iako je Dejvid Klark(Clarke, 1968) insistirao da je "arheologija je arheologija je arheologija", njegov pristup,zasnovan na idejama preuzetim iz statistike, geografije i informatike, nije vodio u pravcujedne odreene arheologije koja bi mogla da oivi.

Da bi se povela adekvatna arheolokarasprava, osim velikog doprinosa Novearheologije metodologiji moraju se preispitati i mnoge od sredinjih tema koje su izuavaneu eri koja je prethodila Novoj arheologiji. Naravno, i tradicionalni pristupi imali su propustekoje treba razmotriti. Ali starije pristupe ne treba u potpunosti odbaciti, bar ne onako kakoje Nova arheologija ponekad odbacivala "normativnu" arheologiju (Flannery, 1967;Binford, 1962; 1965).

Moj put ka ovakvom stanovitu prakti

no je bio trasiran kroz etnoarheoloki rad naterenu o kome sam izvestio u Simbolima u akciji / Symbols in Action/ (Hodder, 1982a). Triosnovne ideje su se razvile iz tog rada, a sve imaju paralelu u Novoj arheologiji: (1) da jematerijalna kultura ustanovljena znaenjski, (2) da pojedinac mora da bude ukljuen uteorije o materijalnoj kulturi i drutvenoj promeni i (3) da uprkos svom nezavisnompostojanju, arheologija ima najuu vezu sa istorijom. Hteo bih sada da ukratko izloim ovatri "problema".

Kulturna znaenja i kontekst

ifer (Schiffer, 1976) je veistakao da kulturni preobraaji utiu na odnosmaterijalnih ostataka i ljudi koji su ih proizveli. Simboli u akcijijo vie su ukazali na

vanost ovih "k - preobraaja" kako ih zove ifer.Na prvi pogled, ovakav zakljuak ne ugroava arheologiju kao naunu disciplinukoja se bavi generalizacijama. ifer je pokazao kako se mogu stvarati generalizacije o k-preobraajima. Moe se, na primer, dokazati da porastu trajanja i intenziteta korienjanalazita, odgovara porast organizacije i sekundarnog pomeranja otpadaka dalje od zonadelatnosti. Tokom rada u Baringu postalo mi je jasno da materijalna kultura esto nepredstavlja direktan odraz ponaanja ljudi; ona je najpre preobraaj tog ponaanja.

Na primer, ranije se mislilo da je stilska podudarnost izmeu predmeta utoliko veaukoliko ljudi vie kontaktiraju. Meutim, to je bilo vie meusobnih kontakata na graniciizmeu etnikih grupa u Baringu, to je stilska podudarnost bila manja. No, ipak, ovakvirezultati mogu da budu inkorporirani u Novu arheologiju, jer se moe izvesti generalizacijai iskazivanje "zakona" da osobenost materijalne kulture stoji u korelaciji sa stepenom

negativnog reciprociteta izmeu grupa (Hodder, 1979). to je vea konkurencija izmeugrupa, izraenije su granice izmeu njihovih materijalnih kultura.


8/142

8

Drugi sluaj iz koga se jasno vidi da materijalna kultura nije ni prost ni direktanodraz ponaanja ljudi jesu sahrane. Binford (1971) je predloio optu korelaciju izmeusloenosti pogrebnog ceremonijala i sloenosti drutvene organizacije. Ali Parker Pirson

(Parker Pearson, 1982) je pokazao kroz studiju pogrebne prakse u Kembridu danas inedavnoj prolosti, da ovakva uoptavanja proputaju da uzmu u obzir kulturni preobraajodnosa ljudi prema sahranama. Pak i veoma izdiferencirano drutvo onakvog tipa kakvognalazimo u dananjem Kembridu moglo je da odlui da svoje pokojnike sahranjuje u"egalitarnom" stilu.

Ipak, takav rad ne mora obavezno da rezultura podmetanjem piljaka Novojarheologiji. Izvesne zakonomerne generalizacije o tome zato se drutva razliitopredstavljaju i izraavaju kroz pogrebne obiaje mogle bi biti izvodljive. Na primer u ranimfazama razvoja kompleksnog drutva, drutveni status po smrti mogao je biti preuvelian i"naturalizovan", dok je u poznijim fazama drutveno rangiranje moglo biti "negirano" krozraznolikost sahrane .

U sluaju pogrebne prakse, ovakva uoptavanja su neubedljiva i stanovite da je

materijalna kultura indirektan odraz ljudskog drutva jasno dobija na snazi. Takopoinjemo da uviamo da su ideje, verovanja i znaenja ono to se stoji izmeu ljudi istvari. Nain na koji e sahrana odraziti drutvo oigledno zavisi od odnosa prema smrti.

Isto se moe rei i za granice meu kulturama i deponovanje otpadaka. Da liodreeni tip artefakta izraava ili ne izraava granicu jedne etnike grupe zavisi od idejakoje ljudi toga drutva imaju o razliitim artefaktima i od toga koji artefakt smatrajuprimerenim za oznaavanje etnikih grupa. Veza izmeu otpadaka i drutvene organizacijezavisi od odnosa prema smeu. Naime, ak i privremeni logori mogu imati dobroorganizovano uklanjanje otpadaka, dok se u dugotrajnim logorima mogu nai hrpe smeakojih bi se danas gnuali i nalazili da su nehigijenske.

Takvi kulturni stavovi i znaenja u vezi sa materijalnom kulturom izgleda da suosujetili generalizaciju kao cilj Nove arheologije, jer itava materijalna kultura se sada

mogla sagledati kao znaenjski ustanovljena. Tu se uoava i ogromna razlika koja postojiizmeu razmatranja simbolizma u arheologiji i srodne "simbolike antropologije". Ovaposlednja moe da opstane kao pododeljak antropologije, uz ekonomsku antropologiju itako dalje. Moe se prigovoriti da ekonomska antropologija ne mora da se izuava uzpomosimbolike antropologije. No u arheologiji svi zakljuci proizlaze iz materijalnekulture. Ako materijalna kultura u celini ima simboliku dimenziju koja utie na odnosizmeu ljudi i stvari, onda se pod njom podrazumeva itava arheologija, i socijalna iekonomska.

Zbog toga, problem nije u tome "kako izuavati simbolizam u prolosti?", ve"kakose mi uopte bavimo arheologijom?" U okviru Nove arheologije metodologija za tumaenjeprolosti je bila "tvrda" i univerzalna. Jednostavno reeno, obrazac materijalne kulturemogao se korelisati sa ljudskim obrascem. Ovaj drugi je "iitavan" onim prvim kroz

primenu optih zakona i teorije srednjeg opsega. Konano, materijalna kultura jesagledavana kao proizvod adaptacije na okruenje, i fiziko i drutveno. Kada bi se nekozapitaozato obrazac materijalne kulture izgleda tako kako izgleda, uvek bi se morao vratiti


9/142

9

na problem materijalnog opstanka. Takvim "redukcionistikim" pristupom uvek se moglopredvideti kakav smisao materijalna kultura ima i ta odraava, bez obzira na kontekstokruenja.

No postavka da je kultura zna

enjski ustanovljena, u krajnjoj liniji dovodi dopostavke da su aspekti kulture nerazloivi. Odnos materijalne kulture i ljudske organizacijeje delimino drutven, kako emo kasnije videti. Ali on takoe zavisi od skupa kulturnihstavova koji se ne mogu predvideti na osnovu okruenja ili redukovati na nj. Kulturneodnose ne prouzrokuje nita van njih samih. Oni prosto jesu. Zadatak arheologa je daprotumai ovu nerazloivu komponentu kulture kako bi se moglo "proitati" drutvo kojestoji iza materijalnih podataka.

Kako se izvodi takvo "itanje"? Pesto se kae da su materijalni predmeti nemi, da nemogu da govore, pa kako se onda mogu razumeti? Naravno da predmet iz prolosti ne moenita da kae o sebi. Kada uzme u ruku predmet iz nepoznate kulture arheolog e estoimati tekoa da ponudi neko tumaenje. Ali posmatranje samih predmeta zapravo uoptenije arheologija. Arheologija se bavi nalaenjem predmeta u slojevima i ostalim

kontekstima (prostorima, nalazitima, jamama, grobovima) da bi se mogli protuma

itinjihova starost i znaenje.Pim je poznat kontekst nekog predmeta, on prestaje ga bude potpuno nem. Kljueve

za razumevanje znaenja daje njegov kontekst. Artefakti naeni u grobovima u predelupokojnikovog vrata tumae se kao ogrlice. Predmeti naeni u sloenim ne-naseobinskimkontekstima nazivaju se ritualnim. Jasno je da ne moemo tvrditi kako nam predmetisaoptavaju svoje znaenje, ak ni u kontekstu, ali s druge strane oni nisu potpuno nemi.Tumaenje znaenja zavisno je od tumaenja konteksta.

Teite na kontekstu u Simbolima u akcijivodilo je ka raspravi o sahranjivanju,stilu, razmeni, deponovanju otpada, organizaciji naselja. Sve ove oblasti materijalne kulturesada su se mogle posmatrati kao razliiti konteksti u meusobnom odnosu. Artefakti moguimati razna znaenja u razliitim kontekstima, ali znaenja iz jednog domena mogu se

dovesti u vezu, kroz izvesno iskrivljavanje, sa znaenjima iz drugih domena. "Pitanje"arheolokog zapisa mora da uzme u obzir takve kulturne preobraaje.Ovakvo stanovite iznedrilo je izvestan broj problema i pitanja. Prvo, taje

kontekst? Sam kontekst mora se tumaiti iz podataka, a definicija konteksta je stvar zaraspravu. Da li je kontekst odreenog tipa artefakta koji je nalaen na nekropolamapredstavljen telom, grobom, grupom grobova, grobljem, regionom ili ime? Kako nekoodreuje granice kojima se definie kontekst?

Drugo, ak i ako pretpostavimo da se mogu rekonstruisati znaenja iz kontekstnihasocijacija, slinosti i razlika, da li ta znaenja postoje i u ljudskoj svesti? Sigurno je da semnoga kulturna znaenja materijalnih predmeta ne poimaju svesno. Mali je broj onih kojisu svesni svih razloga koji ih navode da izaberu neki deo odee kao primeren za odreenikontekst. No da li treba da spoznamo svesna i podsvesna znaenja u ljudskom umu ili

postoje samo kulturna pravila i praksa koji se mogu posmatrati izvana? Treba li prosto daopisujemo nesvesna kulturna pravila nekog drutva ili treba da proniknemo u to kako ljudiopaaju ta pravila? Na primer, da li je dovoljno rei da u odreenoj kulturnoj tradiciji


10/142

10

raznolikost pogrebnog rituala stoji u korelaciji sa drutvenom raznolikou, ili da jepogrebni ritual organizovan kao preobraaj kultura/priroda, ili je potrebno da razumemoodnos ljudi prema smrti, da proniknemo u njihovu svest?

Tre

e pitanje smo ve

dodirnuli. Do koje mere smemo da izvodimo generalizacije oidejama u ljudskoj svesti? U tumaenju prolog i ovog dananjeg sveta oko nas, koriste seizvesni opti principi o odnosu suprotnosti, asocijacija, slinosti, konteksta i znaenja ustrukturama, Pak i opaska da znaenje proizlazi iz kontekstnih asocijacija predstavlja optuteoriju. Do koje granice ovakva uoptavanja imaju vrednost? I dalje, ta arheologija ima zacilj? Da proizvede generalizacije? Ako kaemo da znaenja zavise od konteksta, ondajedino moemo da dolazimo do saznanja koja e vaiti samo za jedan odreen kontekst,koji predstavlja jedinstven skup kulturnih predpostavki i prakse. Generalizacije o jednojkulturi ne mogu se primenjivati na neku drugu. Pak i ako postoje neke opte pretpostavkekoje treba da koristimo u tumaenju prolosti, one su, po svojoj prirodi, trivijalne - a toteko moe da bude ia naunog ispitivanja. Do koje granice moemo da izvodimouoptavanja o jedinstvenim kulturnim kontekstima, i zato bismo uopte eleli da

generalizujemo?Ova pitanja relevantna su i za drugi problem koji je proizaao iz Simbola u akciji.

Aktivni pojedinac

Materijalna kultura ne samo da postoji nego je nju neko i proizveo. Stvorena je da bineto inila. Zato ona nije pasivan odraz drutva - ona najpre stvara drutvo kroz aktivnostpojedinaca.

Pitanje znaaja pojedinca za drutvo nije novo. S jedne strane postoji uvena izrekaDona Dona (John Donne): "Nijedan ovek nije ostrvo, samo sebi dovoljno, svaki ovek jekomad kopna, deo celine." Ovo je aspekt istine, koji govori da treba da posmatramo kakodrutvo utie na pojedinca. U krajnjem ishodu takvo stanovite daje pojedincu malu vanost

u istoriji oveanstva. S druge strane D.S. Mil (J.S. Mill), poznati individualist, rekao je:"Kada se okupe, ljudi se ne pretvaraju u drugu vrstu supstance."Nova arheologija je izbegavala pojedinca, osporenog u socijalnim teorijama. Kao

to je primetio Flaneri (Flannery, 1967), cilj nije bio da se kroz artefakt dopre do Indijancapojedinca, vedo sistema koji stoji i iza Indijanca i iza artefakta. Procesna arheoloka kolaje smatrala da postoje sistemi koji su toliko ukorenjeni u prirodi da pojedinci i kultura nemogu da uine nita kako bi ih izmenili. To je deterministika struja - konstrukcija teorijepodrazumeva rad na otkrivanju deterministikih, uzronih odnosa. Ovde je veza izmeuodbacivanja pojma kulturnog verovanja u bliskoj vezi sa odbacivanjem pojma pojedinca.Oba pojma smatraju se arheoloki neuhvatljivim, nepredvidljivi su i koe generalizaciju.

No, gledite da arheologija ne moe da "vidi" pojedinca zapravo je varka. Istina jeda arheolozi retko znaju imena ljudi koji su pravili grnariju ili imena velikih voa neke

zajednice. Kada istiem pojedince u socijalnoj teoriji, ne mislim da treba da se identifikuju"veliki ljudi" i "velike ene"; svaki arheoloki predmet stvorili su pojedinci (ili grupapojedinaca), a ne drutveni sistem. Svaku posudu je napravila jedna linost, dala joj oblik i


11/142

11

ukrasila je. Na taj nain arheologija u izotrenoj formi postavlja pitanje odnosa pojedinca idrutva. Kakva veza postoji izmeu pojedinane posude i drutva kao celine?

Nova arheologija je prosto zaobila ovo vano pitanje. Pojedinane posude

ispitivane su samo kao pasivan odraz socijalno-kulturnog sistema. Svaka posuda, svakiartefakt moe se ispitivati kako bi se sagledala njegova funkcija u sistemu kao celini. Naprimer, odreena posuda je odraavala status i time pomagala regulisanje protoka energije isirovina u okviru sistema. Uz to, posmatran je razvoj sistema kroz "dugo trajanje". Stoga supojedinani sluajevi raznolikosti koji ne deluju za dobrobit sistema kao celine beznaajniza njegov dugotrajni opstanak, a ionako bi arheoloki bili jedva vidljivi.

Ova dva pojma - sveobuhvatni sistem adaptacije i dugotrajnost - dovela su doodbacivanja pojedinca iz arheoloke teorije. To je rezultiralo shvatanjem da materijalnakultura predstavlja pasivan odraz drutvenog sistema. Bilo je jedino vano kako je nekaposuda funkcionisala u drutvenom sistemu, bez obzira na to ta su pojedinci imali na umudok su je pravili. Ono to je pojedinac pokuavao da uini sa predmetom postalo jeirelevantno.

Etnografski rad opisan u Simbolima u akcijiukazao je na neprimerenost ovakvogstanovita. Na primer, u selu Lozi, slini tipovi grnarije ne predstavljaju pasivan odrazmree uenja i uestalost interakcija. Keramiki stilovi najpre su korieni da se u okvirusela ustanove drutvene razlike i alijanse. Isto tako u Baringu - Kenija, neki artefaktiukazuju na socijalne granice, ali na primer ne i koplja. Stilovi izrade kopalja koja pravemladii, slue da uzdrmaju autoritet starijih mukaraca. Oni igraju aktivnu ulogu.

Stav da materijalna kultura moe povratno da deluje i utie na drutvo koje ju jeproizvelo, mogao se bez tekoa primeniti u procesnoj arheologiji (Rathje, 1978, 52 .Osobito gradovi i arhitektura kua jasno kanaliu kasnije ponaanje i deluju na njega. Sdruge strane, materijalna kultura ne moe nita da uini sama: ako "uzvraa" drutvu ondamora da deluje u okviru znaenja sadranih u samom drutvu. Nain na koji materijalnakultura deluje na ljude je drutven; takvo delovanje moe da postoji samo u okviru

drutvenog okvira verovanja, koncepata i dispozicija.Materijalna kultura i znaenja koja se za nju vezuju predstavljaju aspekte socijalnihstrategija. Uloge pojedinaca nisu predodreene, ne odigravaju se prema scenariju. Ako bi tobilo tako, ne bi bilo potrebe za aktivnim korienjem materijalne kulture da bi se stekladrutvena pozicija i izvela drutvena promena. Nismo samo pioni u igri koju je odrediosistem - mi najpre koristimo mnotvo sredstava, ukljuujui i simbolizam materijalnekulture, da stvorimo nove uloge, redefiniemo postojee i negiramo postojanje nekihdrugih.

Moglo bi se raspravljati o tome da li se procesna arheologija zaista baviraznolikou na nivou pojedinca. Konano, nije li reagovala na normativne pristupe iisticala vanost adaptivnog ponaanja u odnosu na situaciju? Kroz celu ovu knjiguraspravljae se pitanje da li je procesna arheologija izbegla normativnu poziciju. Za sada

treba samo okvirno razjasniti znaenja koja termin normativnog ima u arheologiji. Prvo,ovaj termin se esto koristi kao referenca za kulturno-istorijski pristup. U takvom kontekstuponekad ima pogrdne konotacije; odnosi se na deskriptivnu kulturnu istoriju. No to nije


12/142

12

smisao koji dajem tom terminu koristei ga u ovoj knjizi. Drugo, "normativno" se odnosi nagledite da se kultura sastoji od skupa zajednikih verovanja. Ponekad postoji implikacijada zajednike ideje (norme) ometaju uraznolienje situacije. Tree, norme sadre propise -

oni ukazuju na to ta treba

initi. U ovom smislu norme se odnose na pravila ponaanja.Naravno, moe se biti kritian prema normativnom pristupu (u prvom smislu) a i dalje bitizainteresovan za norme u drugom i treem smislu, no oba poslednja znaenja ovog terminaimaju malo veze sa ulogom pojedinaca kao drutvenih delatnika. Ova knjiga postavljazahtev za jednom optijom kritikom normativnih pozicija.

Istorijski kontekst

U reakciji protiv kulturne istorije i normativne arheologije, procesni arheolozi su seokrenuli antropologiji. Glavni razlog zbog ega se Nova arheologija nije primila u Evropi uonoj meri kako je to bilo u Americi, mogao je konano biti taj to je evropska arheologijaintelektualno i administrativno (univerziteti) bila u najuoj vezi sa istorijom a ne sa

antropologijom. Nov pristup u ameri

koj procesnoj arheologiji, morao je biti unakrsno-kulturni, morao je posmatrati sisteme u odnosu na njihovo okruenje i morao je stvaratiiskaze koji su univerzalni. Posledica toga, bilo je stvaranje bezvremene prolosti. Ispitivanesu putanje sistema, vreme je deljeno na segmente a panja usredsreena na unakrsno-kulturne pravilnosti u promenama od tipa a u tip b(na primer od mobilnih lovaca-sakupljaa u stalno nastanjene zemljoradnike).

Dosadanja rasprava u ovom poglavlju veje pokazala da ne postoje unakrsno-kulturne zakonitosti koje ne bi bile trivijalne, no da li su onda istorijski zakoni moguni -odnosno generalizacije koje imaju vrednost za odreene kontekste u vremenu? Potodelatnost u okruenju delimino zavisi od koncepata, a kako se koncepti ue kroz iskustvou okruenju u kojem se odrasta i ivi, moguno je da postoje dugotrajni kontinuiteti ukulturnim tradicijama koji se neprekidno preispituju i preobraavaju, ali su u svakom

sluaju nastali unutar njih. Jedan od ciljeva arheologije mogao bi biti da se ustanovi da litakvi dugotrajni kontinuiteti postoje i kako se preobraavaju i menjaju.Veje reeno da su kulturna znaenja ovde posebno naglaena jer ukazuju da

kultura ne moe da se svede na materijalna dejstva. Da bi se objasnilo zato jedna kulturnaforma ima specifino znaenje i upotrebu, neophodno je ispitati njene prethodne asocijacijei kontekste, njenu difuziju i tok. Premda su difuzija i kulturni kontinuitet drutveni procesi,oblik kulture koji je prethodio takoe utie na ono to e se kasnije dogoditi. To se deavazato to ljudska bia mogu da opaaju i deluju samo posredstvom kulture koju suistovremeno stvorila i ive u njoj. Kao to kae Pajld (Childe, 1936), ovek stvara tradicije,ali i tradicije stvaraju oveka - ovek stvara sebe samog.

Moglo bi se pomisliti da ovde preti opasnost od novog tipa redukcionizma.Kulturno ponaanje se ovde ne bi svodilo na opstanak, vepre svega na mogunost

beskonane regresije, kada bi se kulturni oblici tumaili u terminima prethodnih kulturnihoblika i tako unatrag do prve ikada izraene kamene alatke u vremenskoj izmaglicipaleolita. Mada je ovakav istorijski red veliine retko kad neophodan, bilo bi teko razumeti


13/142

13

zbog ega bi neko negirao znaaj kulturno-istorijskih studija. U svakome od nas postojineto od onih odluka koje su donete pri okresivanju prve kamene sekire. Samo arheologijamoe da ostvari ovako grandioznu zamisao. No ak i kad dopremo do izvora neke ideje, ne

moemo je svesti na neto izvan nje same. Kulturni oblik opstaje kao stvoren, specifi

an inesvodljiv.Iako bi u krajnjoj liniji bilo poeljno da se tragovi stvaranja dananjice prate do u

duboku prolost, preobraaji znaenja kroz toliki vremenski period suvie su veliki.Adekvatan uvid u kulturna znaenja moemo mnogo ee da postignemo izuavanjemblieg istorijskog konteksta.

Stoga, poreklo stvarijeste vano. Ono je predstavljalo sr kulturno-istorijskogistraivanja u tradicionalnoj arheologiji. Difuziju obeleja sada moramo da posmatramo kaodrutveni i znaenjski proces; asocijacije predmeta u drugom ili prethodnom kulturnomkontekstu utiu na korienje tih predmeta u novom kontekstu. To znai da difuzija imamoobjanjavanja, a nije deskriptivna kako se esto govorilo.

Dok se zastupa ponovna afirmacija veze arheologije sa istorijom u Evropi, vano je

sagledati i razlike izme

u arheologije i istorije. Arheologija je deo istorije u onoj meri ukojoj se istorijsko objanjenje moe definisati pozivanjem na prethodne kontekste idogaaje (neadekvatan ili nepotpun opis, kako u pokazati u 5. poglavlju). No arheologijase bavi materijalnom kulturom a ne dokumentima. I samo ispisivanje mastila na hartiji jejedan tip materijalne kulture, pa donoenje zakljuaka o znaenju iz takvog podatkaodgovara onome koje vai za materijalne predmete uopte. U ovom smislu, istorija je deoarheologije. Pak i onda kada istorijska dokumenta sadre znatno vie informacija okontekstu zato to prepoznajemo jezik kojim su pisana, proces zakljuivanja i dalje sezasniva na pripisivanju znaenja prolom materijalnom svetu.

Zakljuak

Nadam se da u kroz ovu knjigu razjasniti pitanja postavljena u ovom prvompoglavlju. Cilj predstavlja suoavanje sa izazovima pred kojima se nala arheologijaspoznavajui vanost kulturnog znaenja, aktivnog pojedinca i istorije. Ukratko, vidimo data spoznaja deluje u trima sredinjim oblastima arheoloke rasprave. To su (1) odnosmaterijalne kulture i drutva - kakva je veza materijalne kulture i ljudi, (2) uzroci promene -ta prouzrokuje drutvenu, ekonomsku i kulturnu promenu i (3) epistemologija izakljuivanje - kako arheolozi tumae prolost.

1 Ponaanje-materijalna kultura

Odavno je poznato da odnos ponaanja i materijalne kulture predstavlja glavnutekou koja se mora razreiti u arheologiji. Problemi u ovom odnosu rano su uoeni,

prilikom otkrivanja samo deliminih podudarnosti izmeu materijalnih "kultura" i "naroda"(Childe, 1951).


14/142

14

Doprinos procesne arheologije sastojao se u pokuaju da se sistematski razmilja oodnosu ponaanja i materijalne kulture. U mnogim ranim radovima dominantna tema jebila: ponaanje .... materijalna kultura. Materijalna kultura bila je pasivan sporedni proizvod

ljudskog ponaanja. Ovakvo gledite bilo je zastupljeno u hipotezi matrilokalnog boravita(Longacre, 1970), u teorijama o odnosu populacije i naseljenog prostora (Naroll, 1962) i oodnosu stila i interakcije (Plog, 1978). Binfordov pokuaj (Binford 1983) da uoblii teorijusrednjeg opsega, onoliko koliko se ona moe primeniti na kulturne procese, ispoljava istuelju za sigurnim, nedvosmislenim vezama materijalne kulture i ljudskog ponaanja, uosnovi ekvivalentnu iferovim zakonima (Shiffer, 1976). U novije vreme, kao to smovideli, ovakav unakrsno-kulturni pristup je proiren (Rathje, 1978) stanovitem damaterijalna kultura povratno deluje na drutvo, stvarajui dvosmernu vezu: ponaanje....materijalna kultura.

U ovoj knjizi hteo bih da odem jo dalje i dokaem da odnos ponaanja i materijalnekulture zavisi od delanja pojedinaca u odreenom kulturno-istorijskom kontekstu.

ponaanje .....materijalna kulturapojedinac,kultura,

istorija

Stoga ne postoji direktan, univerzalni unakrsno-kulturni odnos ponaanja imaterijalne kulture. U njemu interveniu sklopovi znaenja koje arheolog mora daprotumai. Tom naporu bi morali da se izloe svi oni koji ele da istrauju prolost kaoarheolozi, ak i kada ih ekonomija i drutvena organizacija zanimaju vie nego simbolizam.Pak i kada hou da kaem da se ekonomija na odreenom lokalitetu zasniva na lovu velikogbroja divljih ivotinja, na osnovu visokog procenta njihovih kostiju, morao bih da iznesemneke pretpostavke o odnosu koji je postojao prema ivotinjama, kostima i otpacima ili

smeu. Na primer, treba da pretpostavim da su se ljudi na samom lokalitetu hranili ili bacaliostatke ivotinja kojima su se hranili (a ne izvan njega, ili da su bacali kosti u reke gde seone arheoloki ne bi odrale, lii da su ih spaljivali). Kulturna znaenja se moraju uzeti uobzir, tagod eleli da kaemo o ljudskom ponaanju u prolosti.

2 Uzrok-dejstvo

Uzroci drutvene promene predstavljaju drugu glavnu oblast istraivanja. I ovde sujednostavna gledita uzrok ....dejstvo (na primer da tehnoloka promena vodi porastupopulacije) zamenjena odnosima uzrok ...dejstvo kroz uvoenje sistema, povratnih veza,efekta umnoavanja i viestruke uzronosti. Veina arheologa bi se danas saglasila da suuzroci drutvenih promena sloeni i da ukljuuju mnogo razliitih faktora - ekonomske,

drutvene i ideoloke - a u novije vreme bilo je zanimljivih pokuaja da se ovi faktoripoveu u sloene spojene sisteme (2. poglavlje).

Comment: Page: 15


15/142

15

U takvom nainu rada ipak se zadrava gledite da uzroci imaju dejstva koja su doizvesnog stepena univerzalna i predvidljiva. S druge strane, uoavanje znaajaindividualnog opaanja uzroka vodi drugaijem stanovitu.

uzrok ... dejstvo...pojedinac,kulturaistorija

Uzroci u vidu dogaaja, uslova i posledica (namernih ili nenamernih), ne moguimati drutveno dejstvo osim kroz ljudsko opaanje i vrednovanje. Erozija zemljita moeda bude uzrokije dejstvoe biti u tome da ljudi napuste svoja sela i raziu se. Aliinjenica erozije zemljita sama po sebi ne predodreuje neku posebnu reakciju, zato topostoji mnogo naina da se erozija zemljita izbegne ili predupredi. Kako e se erozija

zemljita ili njeno dejstvo opaati i kakva

e biti procena za mogu

nu reakciju, zavisi odnaina na koji erozija zemljita uestvuje u pojedinim socijalnim strategijama u okviruodreenih kulturno-istorijskih konteksta.

Time je reeno vie od toga da je ideologija vana za prilagoavanje ljudi i dafunkcionie na razliite naine. U veini arheolokih rasprava o ideologiji, sistem verovanjase posmatra kao predvidljiva reakcija sistema adaptacije (2. poglavlje); ovde se pak tvrdi daodreen sadraj vrednosti i tradicija izgraenih kroz istorijske kanale, predstavlja sredstvoputem koga se adaptacija odvija. Stoga uzroci (drutveni ili fiziki) nemaju drutvenadejstva; istorijska tradicija se najpre reprodukuje zavisno od dogaaja u okruenju.

3 Podatak - teorija

Kroz vei deo ranijeg razvoja arheologije odravao se empiristiki stav da podacigovore sami za sebe - "pustimo lonce da govore". Zato je Kolt Hor (Colt Hoare) rekao da sezakljuuje na osnovu podataka a ne teorije. Smatralo se da se o pojedinim stvarima (madane svim) moe saznavati ako se vrsto drimo podataka. To je, kao to emo kasnije videti,pojednostavljivanje sloenog skupa verovanja kojeg su se arheolozi pridravali pre pojaveprocesne arheologije. No uglavnom, moe se rei da se zakljuivanje odvijalo po sledeojemi: podatak ...teorija.

U novije vreme naglaava se alternativno stanovite po kome se podaci prikupljajuna osnovu teorije. Hipotetiko-deduktivni pristup podrazumeva dedukciju iz razliitihteorijskih pretpostavki koje se potom proveravaju na podacima. Primer koji je izneoBinford (Binford, 1967) o jamama za dimljenje predstavlja dobru ilustraciju ovakveprocedure. Renfru (Renfrew, 1982) je odnos teorije i podataka predstavio kao podaci

...teorija. Podatak i teorija su suprotstavljeni ali se u meusobnom odnosu svako od njihmenja.


16/142

16

U stvari, Binford i Sablof (Binford & Sablof, 1982) su ukazivali kako je odnosteorije i podataka toliko blizak da se podaci opaaju kroz teoriju, pa su otuda takvi podacizapravo teorije (u Binfordovom i Sablofljevom smislu opaajni podaci zavise od

paradigmi). Opaajni proces se sve vie i vie smatra zavisnim od teorije, iako svi ve

pominjani pristupi ukazuju da stvarni svet postoji nezavisno od naina kako ga opaamo.Ogoljene kosti koje nalazimo, podaci su stvarnog sveta koji nikada ne moemo daposmatramo.

Problemi opaanja koje je postavila post-pozitivistika filozofija mogu se ilustrovatidijagramima na sl. 1. Pre nego to izmerimo i uporedimo prikazane predmete treba daodluimo ta su oni. Na primer, ako odluimo da merimo prednje povrine svih takvihkutija, koja je prednja povrina? Ili ako odluimo da merimo razdaljinu izmeu donjeg igornjeg dela kljuna svih takvih ptica, moramo znati da pravimo razliku izmeu ptica ijelena.

Ovakvi problemi posebno su izraeni pri izuavanju preistorijske umetnosti,premda predstavljaju veliku tekou za itavu arheologiju. Pre nego to se neto izmeri ili

prebroji moraju se uspostaviti kategorije (tipovi posuda, konteksti, kulture itd.). Tekategorije se uspostavljaju kroz proces percepcije.Binford i Sablof (Binford & Sabloff, 1982) potraili su reenje obraajui se teoriji

srednjeg opsega. Oni tvrde da je u testiranju odnosa materijalne kulture i drutva koje ju jeproizvelo moguna primena nezavisnih instrumenata merenja i da se na taj nain paradigmemogu "objektivno" testirati. Takvo reenje je neadekvatno (a) jer ono to se meri zavisi odpercepcije i kategorizacije i (b) zato to ne moe biti nezavisnihinstrumenata za merenje jeri metodologija zavisi od teorije.

Iako e se u ovoj knjizi dokazivati da stvarni svet ograniava ono to o njemumoemo da kaemo, isto tako je jasno da koncept "podatka" ukljuuje i stvarni svet i naeteorije o njemu. U krajnjem ishodu, teorija o prolosti koju neko zastupa zavisie u velikojmeri od sopstvenog drutvenog i kulturnog konteksta. Triger (Trigger, 1980), Lioni (Leone,

1978) i drugi, ubedljivo su pokazali kako promene tumaenja prolosti zavise od promenadrutvenog i kulturnog konteksta dananjice. U dananjem drutvu pojedinci koristeprolost kao jednu od socijalnih strategija. Drugim reima, odnos podatak-teorija zainje sei kontrolie u okviru kulturnih i istorijskih konteksta.

Podatak...teorija

Pojedinac,kultura,istorija

Hteo bih da do kraja ove knjige preispitam razne implikacije saznanja da ne moebiti "testiranja" teorije na podacima, nezavisnih sredstava za merenje, ni sigurnog saznanja


17/142

17

prolosti. Pini mi se da veina arheologa zazire od takvih problema jer su na prvi pogleddestruktivni: ugroena je sama struktura arheologije kao naune discipline, usvojena jotokom njenog ranog razvoja. Hteo bih da kaem da se sa problemima moramo suoavati

ako arheologija treba i dalje da ostane rigorozna disciplina a arheolozi drutveno odgovorni.


18/142

18

2SISTEMSKI PRISTUP

U prvom poglavlju postavljeno je pitanje: kako na osnovu materijalnih ostataka iz

prolosti zaklju

ujemo o kulturnim zna

enjima? U ovom i slede

im poglavljima bi

erazmotreni razliiti pristupi za ostvarivanje tog cilja. Trai se pristup koji u dovoljnoj merivodi rauna o aktivnom pojedincu u istorijskom i kulturnom kontekstu.

Pre svega neophodno je ustanoviti razliku izmeu dve velike klase pristupa kojeslede arheolozi i koje u nazvati materijalistikim i idealistikim. Kasnije emo videti da jesmisao ovih termina raznolik u raznim kolama miljenja; za sada u im dati provizorna aliprecizna znaenja.

Za Kola (Kohl, 1981, 89) materijalizam "pripisuje veu kauzalnu teinu ponaanjudrutva nego njegovim idejama, miljenju, ili opravdanjima za to ponaanje". Ta definicijase mora proiriti da bi obuhvatila osobenost zakljuivanja u okviru materijalistikihpristupa. U ovoj knjizi pod materijalistikim pristupima podrazumevam one koji okulturnim znaenjima zakljuuju na osnovu odnosa ljudi i njihovog okruenja. U takvom

okviru mogu se iznositi pretpostavke o idejama u svesti ljudi na osnovu njihove ekonomije,tehnologije, drutvene i materijalne proizvodnje. Ukoliko je poznat nain organizovanjamaterije i energije moe se predvideti odgovarajui ideoloki okvir. Prema takvomstanovitu, nema potrebe da vidimo ta se dogaa u svesti ljudi, jer moemo da predvidimonjihovu ideologiju na osnovu "materijalinih" dokaza dostupnih arheologiji.

Pod idealistikim podrazumevam svaki pristup koji prihvata da postoji komponentaljudskog delovanja koja se ne moe predvideti iz materijalne osnove, ali koja u nekomsmislu proizlazi iz ljudske svesti ili kulture. U 1. poglavlju osvrnuo sam se na stanovite pokome kultura ne moe u potpunosti da se svede na druge oblike, veje kultura do odreenemere ono to jeste. Kada se zakljuuje o kulturnim znaenjima u prolosti, drutvena imaterijalna organizacija resursa s jedne i kulturne ideje i vrednosti s druge strane se nemoraju neminovno dovoditi u vezu .

Ovakva podela istovetna je Gelnerovoj (Gellner, 1982) identifikaciji "obuhvatnogzakona" /"covering law"/ i "emanacionistike" koncepcije uzrokovanja. Prva se ograniavana svet iskustva i trai kauzalitet u emi slinih iskustava, pravilnih asocijacija, opaenihzakona; ona druga pak postulira unutranju sutinu, obino skrivenu od pogleda, koja izpozadine povezuje vidljive fenomene.

U ovom poglavlju hteo bih da ispitam jedan opti noviji pristup u otkrivanju prolihkulturnih znaenja, koji je po mom miljenju esto materijalistiki a ima karakter"obuhvatnog zakona" - korienje sistemske teorije adaptacije. Kol (Kohl. 1981, 95)ukazuje da veza izmeu materijalizma i sistemske analize nije neophodna. Ipak, u praksi jesistemska analiza predstavljala sredstvo za primenu modela ije teite je na ekologiji iekonomiji, zasnovanih na predvidljivim zakonomernim odnosima. Nameravam dailustrujem ove stavove kroz jedan broj reprezentativnih primera. Mora se naglasiti da su oni

odabrani upravo zato to predstavljaju dobre primere u okviru korienog pristupa.Kritikujui ih ne kritikujem autore ni njihov rad, vesamo okvir koji su usvojili.


19/142

19

eratov (Sherrat, 1982) rad o promenama ekonomije i drutva u maarskoj ravniciizmeu 6. i 4. milenijuma pre n.e., prvi je primer inkorporiranja idejnog podsistema usistemske pristupe, ukljuivi stil i ritual. Rendsborg (Randsborg, 1982) takoe pokazuje

kako se ideologije, a naro

ito odnos prema smrti, menjaju kroz vreme u vezi sa ostalimpodsistemima. On ispituje redosled promena u periodu izmeu bronzanog doba i dobaVikinga u Danskoj u odnosu na klimatske varijacije.

Mnogi noviji radovi o simbolizmu i stilu inspirisani su jednim Vobstovim (Wobst,1977) lankom. Ti znaajni i kreativni radovi pokazuju kako se stil moe dovesti u vezu saprocesom razmene informacija, a Vobst vezuje podsistem razmene informacija za protokmaterije i energije. Vobst tumai stil prema tome kako on funkcionie u odnosu na drugepromenljive veliine i zato u njegov pristup nazvati sistemskim.

Jednako je vaan i uticajan lanak Flanerija i Markusa (Flannery & Marcus, 1976) ukome se ideologija smatra aspektom regulacije drutvenih i ekonomskih podsistema krozduge periode u dolini Oaaka (Oaxaca) u Meksiku. Oni pokazuju kako se kosmologijaZapoteka moe shvatiti kao sredstvo organizovanja informacije o okruenju.

Materijalistiki pristup kulturi?

Ako se ovi lanci uporede, prvo to se moe primetiti je da su svi onimaterijalistiki u ranije iznetom smislu. U svima se smatra da stil, simbolizam, ideologija ikulturno znaenje izraavaju adaptivne prednosti. Kada se to razradi, svibi kulturu sveli naopstanak. Naime, erat polazi od pretpostavke da dobro navodnjena istona maarskaravnica predstavlja prirodno tlo za uzgoj goveda. U 5. milenijumu pre n.e. ljudi naseljavajuokolna uzvienja gde im postaju dostupni kremen i opsidijan. Govee kao sirovina iz nizijestoga je razmenjivano za sirovine sa visije i ova regionalna razmena je dovela dointenziviranja proizvodnje (na primer goveeta). ljudi su se okupljali u vea, trajnija iutvrena naselja kako bi mogli da se staraju o dragocenoj mobilnoj sirovini (govee) i

zatite je. To je dovelo do promene stila u ukraavanju grnarije koja postaje raznovrsnija,kvalitetnija i lokalnija jer "bilo je korisno da lokalni proizvodi budu to osobenije izradekako bi prodrli u sistem regionalne razmene koja je bila u punom cvatu". I ritual jeizmenjen zato to je konkurencija nad resursima zahtevala vru kontrolu unutargrupakoja je uspostavljana ritualnim i ideolokim sredstvima. Usavrena je izrada kultnihpredmeta, figurina i tako dalje.

Redovno, dakle, polazimo od materijalne baze, od okruenja i ekonomije, kreuinavie ka drutvu i naseljavanju, ka ritualu i ideologiji. Ista ema se vidi i uRendsborgovom primeru. On prati kroz vreme sledei odnos: (a) optimalna klima, irenjenaselja i bogatstvo grobnih priloga. Smatra se da takva korelacija rezultira iz manje strogih"normi" za nasleivanje mobilnog blaga. U periodima povoljne klime i ekspanzije, pravilasukcesije ili nasledstva manje su stroga: sukcesija se dovodi u pitanje i kada nastupi smrt

javlja se nadmetanje. Polaganje vrednih dobara u grobove javlja se kao izraz rivaliteta usukcesiji. (b) U periodima suavanja naselja u manje povoljnim vremenskim uslovimaproizvodnja se intenzivira a grobovi su siromani, iako je socijalna stratifikacija jo uvek


20/142

20

oigledna u drugim domenima kao to su ostave. Na osnovu klime, ekonomije i drutva,Rendsborg predvia odreen skup stavova prema smrti i sahranjivanju.

Vobst jasno istie da ga zanima korienje artefakata a ne njihova proizvodnja.

njega zanima adaptivna prednost koju artefakti imaju u razmeni informacija. "Nau

enoponaanje i sposobnost simboliziranja posredstvom artefakata znatno uveavaju mogunostljudskih delatnika za interakciju sa okruenjem. Ova mogunost ... poboljava njihovusposobnost da zauzdaju i prerade energiju i materiju" (str. 320). Razmatrajui adaptivneprednosti koje stil moe da saopti, Vobst predlae jedan broj unakrsno-kulturnihgeneralizacija. Na primer, stil artefakta dobija na vrednosti ukoliko potencijalni primalacnije suvie socijalno blizak (zato to davalac i primalac treba da se prepoznaju) ali ni suviedalek (jer je deifrovanje poruke nepouzdano). Stoga, to su socijalne jedinice vee tako daje interakcija sa socijalno umereno udaljenim primaocima vea, bie izraenije i stilskoponaanje artefakata. Jo jedna generalizacija je da "to je artefakt manje uoljiv za lanovedate grupe, manje je pogodan da prenosi bilo kakve stilske poruke" (str. 328).

Takav rad usredsreen na materijalne funkcije, svodi simboliko ponaanje na

korisnost i adaptaciju. Izvedeni su opti iskazi koji sugeriu predvidljiv odnos ekonomije idrutva: na primer, izneo sam postavku (Hodder, 1979) da su granice izmeu materijalnihkultura izraenije tamo gde raste negativan reciprocitet izmeu grupa. Slina je Vobstovapostavka u vezi sa jugoslovenskom narodnom nonjom da se "u oblastima snane inter-grupne kompeticije oekuje vei udeo ljudi sa kapama koje signaliziraju grupnu afilijaciju,nego u oblastima sa relativno stabilnim homogenim populacijama" (str. 333).

Flaneri i Markus (Flannery & Marcus, 1976) predlau iri kontekst za takvegeneralizacije. Idui za Rapaportovim (Rappaport, 1971) ekolokim stanovitem ukazuju dase simbolizam i ritual mogu posmatrati kao deo ekologije oveka njih zanima nain na kojiritual regulie odnos izmeu ljudi i okruenja; kosmologija Zapoteka se posmatra kaosredstvo za ureenje i regulisanje prirodnih dogaaja. Ritualno putanje krvi uz korienjebodlji morske rae pokazuje lanovima zajednice da je zemljoradnik na gubitku i da mu je

potrebna pomou darovima kukuruza. Ekosistem oveka obuhvata razmenu materije,energije i informacije.U kom obimu ovakvi materijalistiki sistemski pristupi mogu da objasne kulturno

znaenje, ideologiju i kontekst? Prva primedba bi bila da nisu stvoreni u nameri da objasne"nastajanje" kulturne proizvodnje. Vobst je jasno rekao da ga zanima korienje i funkcijastilova artefakata, a ne njihova proizvodnja. To je problem svih funkcionalnih, adaptivnihobjanjenja u kojima je "uzrok" dogaaja poistoveen sa svojim "dejstvom". Naime, priobjanjenju nastanka neeg kao to je putanje krvi uz pomobodlji morske rae, pozivamose na kasnije dejstvo, regulaciju resursa. Ovakvu temporalnu inverziju veina sistemskihteoretiara ipak uvia, pravdajui se da arheologija moe da istrauje samo dugotrajnuadaptivnu prednost, samo ono to je odabrano u cilju opstanka. U okviru takvog stanovitajedva da se obraa panja zbog ega je neto proizvedeno.

Stoga je, gotovo po definiciji, najvei deo kulturne raznolikosti koju iskopavajuarheolozi iskljuen iz domena objanjavanja. Ne moemo da objasnimo zato je korienaba bodlja morske rae i zato ba putanje krvi a ne neka druga artefakta i rituali.


21/142

21

Reference se odnose samo na uoptene karakteristike kulturnog ponaanja - eratovaosobena grnarija i ritual, Rendsborgovo bogatstvo grobnih priloga, Vobstov porast iopadanje stilskog ponaanja. U veini sluajeva ne moemo da objasnimo zato se odreeni

ritual, ili ritual uopte, koristi za odre

enu funkciju kada bi i druge stvari mogle podjednakodobro da odigraju ovu ulogu? Problem je jasniji ako poemo od dekoracije, od odreeneare na posudi, a ne od adaptivno funkcionalnog kraja. Teko da bi se moglo rei daadaptivna prednost odreuje izgled ara na posudama. Siromatvo sistemskih argumenatane doputa nam da objasnimo specifinu kulturnu raznolikost. Mnogo toga ostajenerazjanjeno.

Kako se odreuju idejna znaenja u takvim studijama? Da li se pripisivanjeznaenja postie kritiki? Mnogi arheolozi se dre empiristikog stanovita i sumnjiavi suu pogledu idejnog domena, esto izjednaenog sa spekulativnim i nenaunim, tako da radijegovore o materijalnim funkcijama nego o idejama u svesti ljudi iz prolosti. Ipak, mislim daje nemoguno raspravljati o funkciji ako se iskljui idejni domen, najmanje sa tri razloga.

Prvo, to je stav da "funkcija" ima neki "cilj" ili nekoliko "ciljeva" koji su na neki

na

in rangirani po vanosti. Na primer, kad neko raspravlja da li su nazup

ani ilinenazupani projektili efikasniji u ispunjavanju svoje funkcije/funkcija, mora da razmotri ikakve su te funkcije bile, kao i njihov relativan znaaj. Takvi "ciljevi" mogli su bitiranjavanje ili ubijanje neke osobe ili ivotinje, iz blizine ili sa daljine, brzo ili sporo, sa ilibez mogunosti zamene istog orua itd. Naravno, osim toga moguno je da orue imavana simbolika znaenja koja utiu na njegovu upotrebu i ubojni potencijal. Ovakorazliiti "ciljevi" stvoreni su u okviru matrice kulturnih znaenja.

Drugo, pre nego to govorimo o funkcijama nekog predmeta uobiajeno je dastvorimo kategorije predmeta - projektile, nazupane projektile, posude itd. Potomporedimo i suprotstavljamo funkcije ovih razliitih kategorija. Izbor sistema kategorizacijedelom zavisi od funkcije, no znatan stepen subjektivnosti nee biti iskljuen. Miodluujemo ta je znaenje neke kategorije, esto na osnovu konvencije.

Tree, hipoteze o funkciji su uvek zasnovane na pretpostavci znaenja objekta.Nazvati neki predmet sekirom, znai predpostaviti da su ga ljudi u prolosti posmatrali naisti nain kao mi danas - kao predmet koji se koristi za seu drvea. Funkcija i znaenje sunerazdvojno povezani; to postaje oigledno naroito onda kada raspravljamo o drutvenimfunkcijama predmeta. Takve drutvene funkcije zavisne su od nekog konceptualnogznaenja, koje esto nameemo prikriveno i nekriticki.

Na primer Rendsborg sugerie da u izvesnim drutvenim uslovima i uslovimaprirodne sredine, pogreb moe da se koristi za drutveno iskazivanje. Ukoliko su norme osukcesiji dovedene u pitanje, implicira se da e pogrebi predstavljati jedan vid nadmetanjaza status. Nije uinjen pokuaj da se vidi da li odnos prema smrti odista stoji u vezi saovakvim pretpostavkama za Dansku. Sahrane bi verovatno mogle imati sasvim drugaznaenja. Da bi se reklo kako bogatstvo pogreba odgovara drutvenom nadmetanju, trebalo

bi da se "unesemo" u preistorijski odnos prema sahranjivanju. Takoe, u periodima loijeklime danskog redosleda postoje siromani grobovi a Rendsborg ipak pokazuje da su u timperiodima ostave bogate i raznovrsne. Moe se predpostaviti da su po smrti ostave polagane


22/142

22

u movare i da bi mogle da odgovaraju grobnim prilozima iz perioda optimalne klime.Ostave su mogle imati isto znaenje a otuda i istu funkciju kao pogrebi. Bez pronicanja utakva kulturna znaenja, ne moe se razumeti ni kako su predmeti funkcionisali. Kao

slede

em primeru za ovu primedbu, vratimo se Vobstovim jugoslovenskim kapama. On ihnavodi da bi potkrepio opti iskaz o tome da uoljiviji predmeti kulture prenose porukeveim drutvenim jedinicama - nonja za glavu je veoma uoljiva. Ali postoje mnogiuoljivi naini korienja tela da bi se pokazala socijalna bliskost ili udaljenost, osobito, naprimer, dranje, pantalone, kaputi itd. Vobstova rekonstrukcija je moda tana, a ako jeste,to je stoga to je ispravna njegova hipoteza o tome kako starosedelako stanovnitvo opaaaspekate tela koji su vani za obeleavanje socijalne afilijacije. Kapa jemoda uoljiva, no moda nije opaana kao veoma uoljiva, ili je mogla biti opaana upogledu znaenja koja nisu vezana prvenstveno za iskazivanje identiteta.

Slina je bila moja primedba (Hodder, 1984a) povodom evropskih megalita. irokoje prihvaeno tumaenje ovih monumentalnih pogrebnih tumula kao obeleja teritorije iligrupe (Renfrew, 1976) koja nadmetanje nad resursima legitimie pozivanjem na pretke.

Iako takvo gledite moe da izgleda potpuno razlono, vano je uvideti da je teorija odrutvenoj funkciji (kompeticija, legitimacija) zasnovana na teoriji o znaenju grobova(preci, prolost). Ovi su, oigledno, moglibiti opaani na razliite naine, a u tom sluajunjihova drutvena funkcija je mogla biti drugaija. Naizgled materijalistiki, argumentobuhvatnog zakona zapravo je zasnovan na pripisivanju unutarkulturnih opaanja. Slinaprimedba moe se staviti na arheoloku identifikaciju "prestinih" objekata.

U okviru obuhvatnog zakona, sistemskog pristupa, kulturna znaenja su nametnutabez potpunijeg razmatranja i uvek izvana. Pripisivanje kulturnih znaenja se obino temeljina zapadnjakim stavovima koji su implicitni i o kojima se ne raspravlja. Smatra se dasahranjivanje, rituali, nonja za glavu i ukraavanje posuda imaju univerzalne drutvenefunkcije koje se vezuju za njihova univerzalna znaenja; predmeti su otrgnuti iz svogkonteksta i objanjavaju se unakrsno-kulturno.

Usitnjavanje kulturnih sistema na razne podsisteme, to je polazna taka za svesistemske analize, i samo je utemeljeno na zapadnjakom pogledu na svet. Podela naopstanak, trgovinu, drutvo, simbolizam, ne mora biti podesna za drutva u prolosti. Takvapodela, i sama zasnovana na obuhvatnom zakonu, daje naizgled podjednaku teinu svimpodsistemima, no u praksi, kao to smo videli, dominantnim se smatraju "materijalni"podsistemi. Flaneri i Markus su pokuali da ideologiji dodele vaniju ulogu, ukazujui da sedelovanje sistema mora posmatrati u okvirukosmologije, uvrene i organizovane krozneki skup kulturnih verovanja. No ak i ovde, uloga ideologije je pasivno regulativna, onadeluje za dobrobit sistema kao celine i na dugi rok. Svaka sistemska analiza sadripretpostavke o kulturnim znaenjima, a videli smo da su u arheologiji ovakve pretpostavkepo karakteru esto materijalistike.

Pasivni pojedinac


23/142

23

Pasivni stav o ideologiji u veini sistemskih analiza uticao je da udeo pojedinaca uteorijama bude mali - javljaju se samo kao predvidljivi automati koje pokree obuhvatnizakon. U dosadanjim primerima generalno se smatra da pojedince kontroliu rituali; ni u

jednom smislu oni ne mogu aktivno da manipuliu ideologijom niti da je dovedu u pitanje.Ova primedba je oigledna kada je reo stilu. Vobst se usredsreuje na stil irazmenu informacija: jedino je vano da li je poruka uspeno emitovana i primljena. Sudeiprema Vobstovom prouavanju, za organizaciju informacije bi se moglo rei da je aktivnajer informacija podstie organizaciju energije i resursa. No u takvim prouavanjima nepostoji interesovanje za proizvodnju stila, pa se stie utisak da su pojedincima dodeljenepasivne, predodreene uloge a da materijalni simboli prosto omoguuju da se takve ulogeuspeno realizuju. Retko se pomilja da pojedinci moraju te uloge da ostvare kroz delanje isposobnost manipulacije simbolikim svetom - "pod istim ostalim okolnostima" stie seutisak da je prosto re o potovanju pravila. Aktivni pojedinac igra sporednu ulogu utakvim teorijama.

Prema jednom drugom aspektu sistemskog pristupa ideologiji, izgleda da su

pojedinci naivni. Vladaju

a ideologija ih lako otupi i lako se saglaavaju sa legitimno

ukontrole. U eratovom primeru postoje rituali koji legitimiu kontrolu unutar grupa.Predpostavlja se da svako slepo veruje u novu ideologiju, ili je bar prihvata, i da nije ustanju da pronikne u njen raison d'tre.

Uprkos tome to je celokupna Nova arheologija ili procesna arheologija utemeljenana odbacivanju normativnog pristupa, moda iznenauje da je sistemski obuhvatni zakon isam normativan, u smislu da verovanja i rituali, znaenje i stil, predstavljaju zajednikapravila koja potuju lanovi drutvenih zajednica. Ne predpostavlja se da bi razliiti ljudi ilipododeljci drutva mogli razliito da vide istu stvar (ritual kao to je putanje krvi ilimanifestacije pogreba). Vobst naroito raspravlja o tome kako stil omoguuje lanovimagrupe da procene meru u kojoj se odreeni pojedinac saobrazio normama ponaanja tegrupe. Nonja za glavu ima optevaee znaenje za drutvo u kome se koristi.

Istorija i vreme

Ako, u okviru sistemskog pristupa, svako drutvo poseduje skup normi koje reguliuodnose sa okruenjem, kako dolazi do drutvene promene? Karakteristian je nain na kojise tretira vreme. Kulturni razvoj se razbija na vremenske faze i za svaku ponaosob seprocenjuje prilagoenost okruenju. Putanja sistema se rastavlja a onda opet sastavlja kakobi se uoio opti razvoj kroz vreme. Takva podela na periode posebno jasno moe da se vidiu eratovom i Randsborgovom radu gde je svaka faza razliita po karakteru klime,okruenja, opstanka i posebno se tretira. Pak i kada je nov kontekst okruenja zasnovan nastarom (kao kada se posle nasipanja zemlje naselje neminovno iri), pristupa se objanjenjusvake faze ponaosob uz primenu obuhvatnih zakona.

Nastaje problem kako da se objasni kretanje iz faze au fazu b. To se iniukazivanjem na nov kontekst u okruenju, ekonomiji, koji zahteva drutvenu i ideolokupromenu ili ukazivanjem na unutranje tekoe i patologije koji vode ka promeni, no


24/142

24

nejasno je kako se dolazi do odreenogreenja za nove probleme. Kako je odlueno da seod svih mogunih izbora, ukljuujui odustajanje i stabilnost kao suprotne rastu, napravijedan odreen? Teorija sistema u arheologiji bavi se izuavanjem funkcije vepostojeih

stvari. Ne moemo objasniti kako se neki sistem razvio zanemaruju

i proizvodnju,stvaralatvo i inovaciju, posmatrajui jedino adaptivne kvalitete tog sistema; niti moemoda objasnimo zato su ljudi prihvatili novi sistem. Kako dolazi do novog idejnog sistema,do drutvene legitimacije? Odakle dolazi nov sistem verovanja i zato ga ljudi usvajaju?

Da bi objasnili promenu sistema, potrebno je videti kako se faza bizrodila iz faze a.Kad spoznamo ideoloke strukture u fazi a, moemo da ponemo da ispitujemo kako jepromena u fazu bproizvedena i kakvo znaenje je dobila. Naa analiza sistemske promenezato treba da uzme u obzir istorijska znaenja. Izbor putanje sistema sadran je u prethodnopostojeem kulturnom okviru, koji se takoe menjao. Flanerijeva i Markusova sistemskaanaliza najbolje odgovara ovakvim zahtevima jer je dola do tumaenja koje, uprkospomenutim nedostacima, sadri mnoge komponente konteksta. Kosmologija Zapotekasmatra se jedinstvenom i istorijski je osobena. Ne nameui zapadnjake stavove o

zadovoljavaju

im ili maksimiraju

im strategijama, Flaneri i Markus najpre ukazuju da suZapoteci posedovali "etiku harmonije" po kojoj se ritual, drutvo i ekonomija temelje naodreenoj vezi sa kosmosom.

"Svet Zapoteka bio je ureeno mesto u kojem se ljudske delatnosti zasnivaju naempirijskim opaanjima, koje se tumae u svetlosti koherentnog logikog korpusa. Pim seta logika shvati, celokupno ponaanje Zapoteka - bilo ekonomsko, politiko ili religiozno -dobija smisao kao niz povezanih i interno konzistentnih reakcija zasnovanih na istom skupuosnovnih principa. Drugim reima, jedna vrlo ne-zapadnjaka metafizika regulisala jerazmenu materije, energije i informacije" (str. 383).

Iako je ovaj stav vrlo normativan, on pouzdano definie okvir u kome se drutvena i

ekonomska promena mogu objasniti i razumeti. Metafizika Zapoteka je sredstvo kojim seizvodi drutvena promena zavisno od promenljivog ljudskog i fizikog okruenja.

Merenje i predvianje svesti

Flaneri i Markus su do metafizike Zapoteka doli na osnovu istorijskih ietnografskih izvora. Ali kako postupiti sa preistorijskim drutvima koja nemaju kulturnikontinuitet sa dananjicom? Gelnerov opis pristupa obuhvatnog zakona ukazuje da sumetodi koji su najtenje skopani sa sistemskom arheologijom modelovani u prirodnimnaukama. Smatra se da ritual, drutvena organizacija i ideologija stoje u univerzalnimunakrsno-kulturnim odnosima sa materijalnim opaljivim svetom; stoga o ideologijimoemo sa sigurnou da sudimo na osnovu merljivih arheolokih podataka.

Renfru (Renfrew, 1983a) je energino ukazivao na ovo stanovite u svompredavanju "Ka arheologiji svesti" /"Towards an Archaeology of Mind"/. On istie daarheolozi mogu da proniknu u znaenje ukoliko znaenje deluje na drutveni svet i obrasce


25/142

25

artefakata. Znaenje se ovde razdvaja od materijalne kulture kroz suprotnostpodatak...teorija. Renfru eli da zakljuuje o kognitivnim procesima bez vrtoglavih skokovaintuicije; da bi se to postiglo neophodno je razviti eksplicitne procedure i koherentan

teorijski korpus tako da se zaklju

ci mogu izvoditi sa sigurno

u.Ovakav pravac kao da podrazumeva postojanje nekih univerzalnih dimenzijasvesti. Model prirodnih nauka je jasan, ali je unutranja tenzija takvog nazora izrazita. Sjedne strane Renfru, ovde, i Binford i Sablof (Binford & Sabloff, 1982), zalau se zanezavisne instrumente merenja prolosti; s druge strane prihvataju da se prolost opaa uokviru nae drutvene i kulturne matrice. Renfru takoe tvrdi, uz Flanerija i Markusa, da"svaka kultura ima sopstvenu 'spiralu interakcije', sopstvenu istorijsku putanju, akoprihvatimo termine sistemskog miljenja" (str. 25). Razvoj ideja e, kae on, biti razliit usvakome od konteksta; svaka istorija imae sopstvenu kognitivnu filogenezu. Za Renfrua,"svest" ine formulisani koncepti i zajedniki nain miljenja koji, u bilo kojoj specifinojkulturnoj matrici, predstavljaju zajedniko naslee svih njenih pripadnika kao uesnika (str.26).

Postoji unutranja kontradiktornost u okviru ovakvog iz nauke proizalog iistorijskirelativnog gledita. S jedne strane "mi" u sadanjoti i "oni" u prolosti imamo/imajusopstvene kulturne matrice, razliite naine miljenja u okviru kojih "mi" i "oni"opaamo/opaaju svet stvari i objekata. S druge strane, postuliran je univerzalni metod kaoi koherentna teorija, koji naine miljenja dovode u vezu sa materijalnim predmetima. Kakose moja koherentna teorija i eksplicitna metodologija o odnosu materijalnog i idejnog moeprimeniti na drugu kulturu koja poseduje sopstvene kognitivne procese i "kognitivnufilogenezu"?

Problem zakljuivanja u okviru sistemskog pristupa ne postoji doklegod je neko ucelini materijalist. Tekoe se ne javljaju doklegod se govori "Mogu da previdim ideje,misao i saznanje na temelju ekonomske baze koristei obuhvatni zakon, a ekonomska bazase moe objektivno opaati i meriti". No im se to iskae uoava se nedostatak humanizma;

u razmatranju "svesti" Flaneri i Markus i Renfru usvojili su normativnu i delom idealistikupoziciju u okviru koje spoznaja i opaanje nisu univerzalno determinisani materijalnombazom, vesu delimino istorijski zavisni, utemeljeni na odreenim kulturnimfilogenezama. No im se dopusti kulturna relativnost, pojavljuje se nepremostivakontradiktornost. Univerzalna nauna teorija i metod, koji bi doputali sigurnozakljuivanje i predvianje svakog istorijskog konteksta, vie nisu moguni.

Stoga je neophodno da se, u potrazi za adekvatnom arheologijom svesti, pristupobuhvatnog zakona prirodnih nauka odluno odbaci. Sledei Kolingvuda, videemo daprocedure zakljuivanja koje arheolozi rutinski slede obuhvataju rekonstrukciju prolihkulturnih matrica "iznutra". Kasnije u ovoj knjizi pokazae se koliko su dalekoseneimplikacije kolapsa modela prirodnih nauka pri sueljavanju sa sveu.

Zakljuak


26/142

26

U ovom poglavlju izjednaio sam sistemsku teoriju u arheologiji sa Gelnerovimpristupom obuhvatog zakona. Vezu sistemske analize sa modelom reda-i-zakona naroito jenegirao Flaneri (Flannery, 1973), koji tvrdi da primena obuhvatnih zakona nije neophodna

za analizu procesnih me

uodnosa.Sistemsko miljenje je svakako kontekstno u izvesnom smislu. Ono ima za cilj daispita kako se odreen skup komponenti odnosi prema celini. Moglo bi se pomisliti da tajmetod, ili nain miljenja, ne ukljuuje univerzalne zakone; no kao i svaka metodologija, iova je ograniena teorijom. U okviru sistemskog pristupa je teko predstaviti druga gledita,kao to su marksistiki stavovi o kontradikciji, konfliktu i dijalektici. Takoe, taj metod nedoputa strukturalistiku koncepciju drutva u obliku kultura:priroda:muko:ensko.

Sam metod ne uzima u obzir neke specifine opte principe. On pretpostavlja da sedrutva mogu podeliti na podsisteme - odvojene tipove aktivnosti. Na primer meni bi biloteko da odluim da li se dananji "obrok" nalazi u ekonomskom, socijalnom ili ritualnompodsistemu, ili koji bi se delovi "obroka" nali u nekom od podsistema. Svakako bih bioveoma sumnjiav prema pretpostavci da se "obroci" nalaze u istim podsistemima svih

drutava. Uz to se pretpostavlja da objanjenje jednog tipa aktivnosti (kao to je ritual)uvek ukljuuje pozivanje na neto izvan tog tipa (drugi podsistem, kao to je drutvenasfera). Objanjavamo jednu stvar njenom funkcijom u odnosu na neto drugo. Smatrao bihda ni to ne zadovoljava kada je reo engleskom "obroku". Iako utilitarne, drutvene iideoloke funkcije predstavljaju deo objanjenja za "obrok", ini mi se da moramo razumetida se nain organizacije obroka u izvesnom delu ne moe svesti na spoljanje funkcije.

Mada gledite o funkcionalno povezanim podsistemima predstavlja oiglednuunakrsno-kulturnu teoriju, to ne znai da je teorija sistema materijalistika: materijalna bazane mora da bude primarna. No, kako smo videli, u praksi ona tei da preuzme glavnu uloguu odnosu na funkcionisanje drutva i ideologije. Ovo temeljno gledite identino jeHouksovoj (Hawkes, 1954) lestvici zakljuivanja. Vaan aspekt teorije sistema uarheologiji je u tome to je omoguila kretanje uz ovu lestvicu na sistematski nain. Za

Houksa su tehnologija, i u manjoj meri ekonomija, bile dostine, no dalje uz lestvicu,drutvena organizacija i religija uglavnom su bile van dohvata. Denijel (Daniel, 1962, 134-5) prihvata da su artefakti proizvod ljudske svesti, no kae da materijalni i nematerijalniaspekti kulture nisu podudarni. Teorija sistema nudi metod za ukljuivanje socijalnog(Renfrew, 1973) i idejnog (Renfrew, 1983a) u domen praktinog izuavanja, zato to semogu predpostaviti veze materijalnog sveta sa onim manje vidljivim aspektima ivota. Naprimer, dokazuju su veze izmeu kategorija opstanka i pogrebne prakse (Binford, 1971),izmeu stresa i "mahanja perjem" (Johnson, 1982, str. 405) i izmeu porasta proizvodnje iporasta rituala (Drennan. 1976, 360).

Teorija sistema premostila je jaz u vezi sa verodostojnou arheolokog prouavanjaidejnog domena, no u ovom poglavlju sam pokuao da pokaem da nas nije daleko odvela.Taj pristup ne moe da objasni veliko bogatstvo, raznolikost i specifinost kulturne

proizvodnje, dok pojedince i njihova zajednika verovanja predstavlja kao pasivnesporedne proizvode "sistema". ljudska aktivnost je bezvremena, ona nije istorijski izvedenaveje najpre proizvod sistemskih meuodnosa. Nadasve, ovaj pristup je u arheologiji


27/142

27

doveo do interne, samoj sebi suprotstavljene epistemologije. Nije udno to se sada traga zaalternativnim pristupima.

Na osnovu svih kritika upuenih sistemskoj analizi u ovom poglavlju moe se

izvesti zaklju

ak da se ona obavlja samo na "povrinskom" nivou. njene procedure sadredirektno merenje veliine naselja, broj figurina, priliv i irenje populacije itd. Svi takvi"opaljivi" podaci se potom dovode u meusobnu vezu, a u kompjuterskoj simulaciji semoe primenjivati skup matematikih formula. Naravno, apstraktne teorije (kao to jeprimat materijalne baze) se usaglaavaju sa podacima, no stie se utisak da sve biva onakokako je i oekivano. Ako se uopte upotrebi u takvim analizama, termin "struktura"odgovara terminu "sistem".

Kroz ovo poglavlje nagoveten je i drugi nivo analize. Zato sistem ili podsistemizgleda upravo tako, zato bodlja morske rae, zato drutveno nadmetanje iskazuju grobovia ne ostave, zato mahanje perjem a ne razbijanje grnarije, i ta to struktuira "obed"?Verovatno u osnovi takvih kulturnih izbora postoji red ili struktura do kojih nam teorijasistema ne doputa da dopremo.

Po

eli smo najzad da uvi

amo vanost tuma

enja simboli

kog zna

enja umestosamo da pripisujemo simbolike funkcije. Na primer, ne moemo da razmatramo drutvenefunkcije grobova a da ne raspravljamo ta su oni znaili. Zato treba da se osvrnemo napristup koji posmatra strukturu i znaenje znakova.


28/142

28

3 STRUKTURALISTiPKA ARHEOLOGIJA

Kada je Edmund Li(Leach, 1973) predviao da e se arheologija od

funkcionalizma uskoro okrenuti strukturalizmu, idu

i stopama socijalne antropologije,oigledno nije znao da strukturalistika arheologija vepostoji. Osobito mnogo seraspravljalo o Lerua-Guranovom (Leroi-Gourhan, 1965) delu koje je u nekim aspektimaslino Levi-Strosovom. Naravno strukturalizam nikada nije dominirao u ovoj disciplini, none moe mu se porei velika privlanost (Bintliff, 1984; Deetz, 1983; Huffman, 1981;1984; Kent, 1984; Leone, 1978; Miller, 1982a; Muller, 1971; Richards & Thomas, 1984;Schnapp, 1984; Van der Velde, 1980). Ti lanci, uz one o kojima e biti rei u ovompoglavlju, pokazuju da se danas moe govoriti o strukturalistikoj arheologiji.

No zato je do analize "strukturiranih skupova suprotnosti" dolo tako kasno i zatoje imala tako mali uticaj? Zbog ega strukturalizam nikada nije uobliio vodeu koherentnualternativu u arheologiji? Prvi odgovor na ta pitanja je da strukturalizam ni sam nijekoherentan kao pristup, budui da obuhvata veoma raznorodna dela, od Sosirove

strukturalne lingvistike i generativne gramatike Pomskog, do Pjaeove razvojne psihologijei Levi-Strosove analize "dubinskih" znaenja. Ova raznorodnost se u arheologiji ogleda urazlikama izmeu formalnih analiza Vobernove (Washburn, 1983) i Hilijera (Hillier et al.,1976), Vinovih (Wynn, 1979; i v. Paddaya, 1981) pjaeovskih iskaza, i Leroua-Guranovih(Leroi-Gourhan, 1965; 1982) analiza levistrosovskog tipa.

Skopan sa tom raznolikou je i drugi odgovor, da su se neki strukturalistikipristupi u arheologiji mogli, gotovo neprimetno, uklopiti u procesnu arheologiju i delovati uistom cilju kao Nova arheologija. Fric (Fritz, 1978) na primer razmatra adaptivnu vrednostprostornih i simbolikih kodova. Odista izmeu sistemske analize i strukturalizma postojemnoge slinosti a kasnije emo videti da i kritike koje im se mogu uputiti imaju paralelantok. Najoiglednija slinost izmeu dva metoda je da se oba bave "sistemskou". Teite jena meuodnosu entiteta: cilj sistemske analize i strukturalizma je da nas snabde

organizacijom koja bi omoguila uklapanje svih delova u koherentnu celinu. U sistemskojanalizi ovakva struktura je predstavljena tekuim dijagramom, ponekad sa matematikimfunkcijama koje opisuju odnos podsistema; sistem je vie od, ili vei od sastavnih delova,ali je prisutan na istom nivou analize. Mada u strukturalizmu strukture postoje i na dubljemnivou, delovi se opet povezuju u celinu putem binarnih suprotnosti, generativnih pravila itd.I u sistemskoj i u strukturalistikoj analizi najvaniji je odnos izmeu delova.

Dalja slinost izmeu teorije sistema i strukturalizma je da oboje zahteva rigoroznuanalizu opaajnih podataka. U nekim tipovima strukturalistike arheologije (osobito onimakoje nazivam formalnom analizom), uzima se da su strukture i konceptualne emeempirijske i merljive. Teorija sistema se usko vezuje za pozitivizam zato to se sistemidentifikuje i verifikuje merenjem kovarijacije izmeu promenljivih veliina u opaajnomsvetu. Iako je pozitivizam "ideologija" koju izraava jedan broj analitiara strukture i forme

u arheologiji, manifestna "tvrdoa" podataka i strogost metoda su iluzorne.Trei odgovor na pitanje zbog ega strukturalizam nikada nije ponudio koherentanskup alternativa za arheologiju lei u injenici da su neki tipovi strukturalizma (kao to je


29/142

29

formalna analiza) opaani kao rigorozni i "tvrdi", a neki (kao to je rad koji je oblikovao ipraktikovao Levi-Stros) kao "meki" i nenauni. Konkretno, mislilo se da je nemogunoverifikovati hipoteze o strukturama znaenja, osobito zato to se veliki deo

strukturalisti

kih analiza van arheologije bavi mitovima. Arheologija, koja se smatrapozitivistikom i materijalistikom, teko moe sa sigurnou da se vine u takav domen.Kako je pokazao Vajli (Wylie, 1982), svi tipovi arheologije moraju da dopru iza podatakada bi ih protumaili i po tome se ne razlikuju od strukturalizma. Pa ipak dominantnaarheoloka perspektiva nauke bila je u antitezi sa strukturalizmom.

Imajui u vidu ova tri razloga sa kojih je arheologija skeptino reagovala na Liovepostavke, procesna arheologija je od svih tipova strukturalizma mogla najlake da primeniformalnu analizu, o kojoj e prvo biti rei, jer ona najpre tei opisivanju stvarnog sveta a nenagaanju skrivene sutine.

Formalna analiza i generativne gramatike

U Sosirovoj strukturalnoj lingvistici sam znak se smatra proizvoljnim ikonvencionalnim. Drugim reima, bilo koji simbol (perla, patka, strelica) moebitiupotrebljen da oznai poglavara; veza izmeu nosioca znaka (perla) i oznaenog (poglavar)nije neophodna. Usled takve proizvoljnosti, Sosirova analiza znaenja usredsreuje se nastruktuirani skup razlika. Tako je perla, ukazujui na "poglavarstvo", suprotstavljenanedostatku perle ili prisustvu druge stvari koja oznaava "ne-poglavarstvo". Analizira seformaa ne sadraj.

Formalna analiza u arheologiji se najbolje moe ilustrovati radom Vobernove(Washburn, 1983) usredsreenim na problem identifikacije i poreenja pravila simetrijeunutar i izmeu kultura. Izuavanje ornamenata na grnariji, na primer, moe da rezultiraklasifikacijama koje nisu zasnovane na ornamentalnim motivima vena nainuorganizovanja motiva u simetrine odnose. Osnovni tipovi simetrije koja je utvrena

prikazani su na sl.2. Prema tome, stvar nije u tome da li se zapeta, trougao ili zvezda koristekao ornamentalni motiv, jer su etnografska istraivanja pokazala (cf. Hardin, 1970) dasadraj ornamenta nije dobar indikator grupne afilijacije. Struktura ornamenata se smatrastabilnijom dimenzijom kulturnog grupisanja.

Analiza simetrije je u mnogom pogledu ne-generativna. Ona se bavi ispitivanjempostojeih, statinih, obrazaca na povrini posude i identifikacijom strukture na kojoj suzasnovani. S druge strane, simetrija se moe opisati kao pravilo koje generie obrasce.Pomski istie "kreativnost kojom upravlja pravilo" pa je u analizi ukraavanja tikvi kodNuba u Sudanu utvrena generativna gramatika (Hodder, 1982a), na osnovu analiza koje jeobjavio Feris (Faris, 1972).

Govoriti o gramatici ili jeziku ornamenta znai registrovati poreklo takvestrukturalistike analize u Sosirovoj strukturalnoj lingvistici. U sluaju Nuba, gramatika je

proizala iz motiva krsta (sl. 3:1). Ukazuje se na "rei" i na "gramatika pravila" iz kojih jemogla proizai velika raznolikost u ukraavanju tikvi, od veoma organizovanih ornamenata(sl. 3:10) do prividno "nasuminih". Tako je traka sa motivima mane na sl. 3:15, mogla da


30/142

30

se izvede pripajanjem uglova (ne stranica) "rei" trougao: .... Ovaj motiv mane potom je,prema drugom pravilu rotiran za 90/ da bi se stvorio ......, itd. Na svim ornamentima satikava nacrtanim na sl. 3, vlada pravilo: "rei" se spajaju na uglovima (ne na stranicama)

itd. Vobernova (Washburn, 1983, 138) tvrdi da analiza simetrije omoguujesistematsko i objektivno merenje i poreenje ornamenata kroz vreme i na irokom prostoru.Slino obeanje kao da nudi formalna analiza strukture naselja (cf. Hillier et al., 1976;Fletcher, 1977). Izgleda da u svim takvim sluajevima moemo da opisujemo strukture i daih rigorozno proveravamo na podacima. Putem statistikih testova (Fletcher, 1977) ikompjuterski simuliranih gramatika (Hodder, 1982a) moe se videti da li one odistageneriu opaene obrasce. Takav rad onda izgleda lien rizinih skokova u stepenupouzdanosti: znaenja se oigledno ne pripisuju i ima mnogo naune rigoroznosti. Analizaje strogo formalna. Zato takav rad moe lako da se ukljui u okvir pozitivistike Novearheologije - on je ne ugroava, naroito ako je povezan sa sistemskim tumaenjima (vidinie).

No, ipak, da li se formalne analize odista ne bave pripisivanjem zna

enja isadrajem? Uzmimo kao primer analizu ornamenta evrona


31/142

31

Ovoj poslednjoj primedbi u se vratiti kasnije u knjizi, no za sada je vano primetitida subjektivnost koja stoji iza pretpostavljene objektivnosti niukoliko ne umanjuje deloVobernove. Takva subjektivnost pre svega je neophodna kao komponenta svih arheolokih

analiza. Ve

smo sagledali neodre

enost problema percepcije u postpozitivisti

koj filozofiji(str. 17-18). Sve arheoloke analize zasnovane su na subjektivnim kategorijama (tipoviposuda, naselja) i strukturnim ili sistemskim odnosima koji se ne mogu posmatrati(pozitivna i negativna povratna veza, odnosi razmene itd.). Dok primenjujemo Tisenove/Thiessen/ poligone na obrazac naselja, na primer, nikada ne moemo biti sigurni da li senae "analitike jedinice" (lokacije ili vorovi u obrascu naseljavanja) zaista mogu porediti.Moramo im pripisati znaenje (naselja, gradova, velikih gradova) pre no to predloimosistemski ili strukturni odnos unutar ili izmeu njih.

Zato je "tvrdi" karakter formalne analize iluzoran. Analiza simetrije se, na primer,moe slobodno ubaciti u arheologiju, zato to je arheologija u celosti voena istomideologijom pozitivizma. Zbog toga jedva da je bilo pokuaja da se od simetrije uukraavanju grnarije dopre do sadraja poruke (poruka). Tumaenje simbolikog znaenja

bilo je minimizirano u korist direktnih veza simetrije i procesa drutvene interakcije. Naprimer, Vobernova sugerie da je "istovetnost strukture ornamenata izgleda indikativna zahomogenost kulturnog sastava i intenzitet kulturne interakcije" (1983, 140). To bi moglabiti plodotvorna hipoteza, "testirana" u okviru etnografskih interpretacija i uspenoprimenjena na arheoloke podatke (ibid.), no povezujui ornamentalnu formu sa drutvomna tako neposredan nain, previamo realnu mogunost da je struktura ornamenta moglaimati razliita znaenja u razliitim kulturnim kontekstima. Koliko smemo dapretpostavimo da e subjektivno definisane strukture imati univerzalne drutveneimplikacije? Prava rigorozna a samim tim i nauna analiza treba isto tako da ispitasimbolika znaenja koja posreduju izmeu strukture (ornamenata) i drutvenih funkcija.

Strukturalistika analiza

Kada istraujemo znaenje simetrija ili drugih formalnih struktura, kadarazmatramo da li simetrije u ornamentisanju grnarije predstavljaju preobraaj onih izprostorne organizacije naselja ili pogrebnih obiaja i kada takve strukture povezujemo saapstraktnim strukturama u svesti, tada prelazimo sa formalne na strukturalistiku analizu.

Moglo bi se primetiti da se pripisivanje koncepata jednom delu ili celini struktura,kao u Leroa-Guranovom (Leroi-Gourhan, 1965; 1982) delu, ni po emu ne razlikuje odpripisivanja znaenja crteima na posudama pri definisanju ornamentalnih motiva. Modaje jedina razlika u tome to je pripisivanje znaenja u ovom poslednjem sluaju,ilustrovanom kroz briljive i ubedljive analize Vobernove, skriveno pod platomobjektivne nauke. Raniji radovi Leroa-Gurana, s druge strane, sadre samosvesni pokuajpripisivanja znaenja. Istovremeno, Leroa-Guranov tip rada potencijalno je "nauniji" jer se

znaenja pripisuju otvoreno umesto da se primenjuju neopazice.Ipak, u arheologiji se strukture isuvie esto identifikuju i porede bez adekvatnograzmatranja znaenjskog sadraja - ova kritika se moe uputiti analizi holandske neolitske


32/142

32

grnarije (Hodder, 1982b). U njoj je identifikovan preobraaj struktura, od "omeenih"ornamenata u kojima se mogla identifikovati hijerarhija horizontalno/vertikalnihsuprotnosti, do horizontalnih "dodatnih" sekvenci rasporeenih u zone (sl. 4). Stariji

ome

eni ornamenti bili su direktno vezivani za ome

ene drutvene entitete (grupe rodova),dok su pozniji dodatni ornamenti izraavali ukljuenje grupa u ekstenzivne socijalne mree.Ovakva interpretacija nije verodostojna jer nemamo nikakvog razloga da oekujemo bilokakvu vezu izmeu ukraavanja grnarije i takvih aspekata drutvene organizacije. Dabismo mogli da tumaimo drutvenu funkciju ukraavanja treba da steknemo neku ideju otome ta ornamenti i posude znae. Treba da razmotrimo da li su posude domae, ritualne,prestine, da li se posude koje imaju razliitu upotrebu razlikuju po ukraavanju, da liukraavanje postoji i na drugim artefaktima, kakvi su uopte konteksti ukraavanja u tojkulturi itd. to se vie pribliavamo takvim znaenjima konteksta, utoliko lakepovezujemo strukture ornamenata sa drutvenim funkcijama koje su ispunjavali.

Sledei primer pojanjava ovu primedbu. Arnold (Arnold, 1983) pokazuje kakoorganizacija dekorativnog prostora na oslikanim posudama odraava osnovne principe

organizacije i kori

enja prirodne sredine i drutvenog prostora u Kvinua (Quinua) u Peruu.Prirodno okruenje te grnarske zajednice je prostorno organizovano kao niz horizontalnoporeanih ekolokih zona od nizije ka visiji, od kojih svaka mora da se koristi u ciljuostvarenja nezavisnog opstanka zajednice. Arnold dovodi u vezu horizontalne zone uokruenju sa horizontalnim zonama na ukraenim posudama; uz to, horizontalne zoneprirodne sredine sa fiksnom nepromenljivom eksploatacijom, odraavaju se uodgovarajuim zonama na posudama kroz relativno odsustvo raznolikosti motiva.Unakrsnu podelu okruenja i drutva na dve zajednice vezane za podeljen sistemnavodnjavanja, Arnold izjednaava sa korienjem bilateralne simetrije u grnarskojdekoraciji.

U vezi sa kontekstom, Arnold daje veoma malo podataka koji bi mogli da potvrdehipotezu o vezama strukture ornamenta sa prirodnom sredinom. Problem je; zato bi iko

verovao da postoji veza izmeu dva tipa zonalnosti? Zar to nije primer analitiara kojisravnjuje obrasce i uvek pronalazi neto to bi se uklapalo? Da bi tumaenja bilaverodostojna, apstraktne strukture (horizontalne zone, bilateralna simetrija) se morajuzasnivati na kontekstu upotrebe i sadraju znaenja u specifinim kulturnim situacijama.Arnold uzgred napominje da analizirana grnarija predstavlja posude za vodu ija javnafunkcija je bazirana na raspodeli vode u okviru organizovanog prostora zajednice.Verodostojnost iskaza mogla bi se proiriti daljim istraivanjem takvih veza i asocijacija.Postoji li ma kakva slikana predstava koja ukazuje da posude, zone, motivi "znae" zoneprirodnog okruenja, gore/dole itd.?

U navedenim primerima struktura ornamenta se povezuje sa ostalim strukturamabez adekvatnog razmatranja konteksta upotrebe korienih artefakata ili sadraja njihovogznaenja. Isto bi se moglo rei za nekoliko strukturnih analiza obrazaca naselja. Na primer,

Fric (Fritz, 1978) identifukuje simetrine odnose u organizaciji naselja u kanjonu Pako(Chaco). Uravnoteene i neuravnoreene simetrije (poreane u pravcima Z-I, S-J) javljajuse kako na regionalnom stupnju tako i unutar naselja. Za strukturni raspored se potom kae


33/142

33

da je adaptivan, u vezi sa hijerarhijskom drutvenom strukturom s jedne i simetrinimsocijalnim odnosima s druge strane. Mada postoji izvestan napor da se prostornimsuprotnostima pripie kulturno znaenje (npr. sveto/profano), argument bi bio

verodostojniji da je vie panje bilo poklonjeno sadraju naseljenog prostora u kontekstuPako kanjona. Kakvo znaenje ima pravac S-J u razliitim gradacijama ? Trebalo bi daraspolaemo sa vie dokaza o svrsi koju su razliiti lokaliteti i njihovi delovi imali uobrascu naseljavanja.

Teko je iznai kako se strukture znaenja mogu tumaiti u odnosu na ostaleaspekte ivota, bez neke ideje o znaenjskom sadraju dekorativnih ili prostornihelemenata. No, kako se znaenja pripisuju? Ovde se moemo vratiti na Lerua-Guranovopionirsko delo. On je svakako pripisao znaenje (muko, ensko) paleolitskim slikama nazidovima peina, no vrednost njegovog dela osporavana je iz mnogih uglova. Po mommiljenju, nedostaci njegovog dela ne proizlaze iz pokuaja da se pripie znaenje, jer, kaoto smo videli, pripisivanje znaenja materijalnoj kulturi je neophodan korak u analizi. Tinedostaci najpre proizlaze iz ogranienosti naih informacija o paleolitu i oklevanja da

kritikujemo univerzalnost sopstvenih pretpostavki. Lerua-Guranu je dostupan mali brojinformacija o znakovima korienim u paleolitskoj umetnosti. Identifikovanje njihovihasocijacija ogranieno je stepenom do koga se takvi znaci mogu pratiti u drugim domenimakulture (sahranjivanje, artefakta, prostor naseljavanja). Konkretna znaenja takvihdekorativnih motiva u kontekstu paleolita jugozapadne Francuske ne mogu se lakoidentifikovati, prosto zato jer su podaci ogranieni.

Onaj ko tumai znaenjske sadraje mora biti spreman da izvodi pojmove izasocijacija i suprotnosti u arheolokom zapisu. To se moe briljivije i rigoroznije uinitionde gde - za razliku od poznog paleolita - razliiti tipovi podataka pruaju vieasocijativnih informacija. Primer asocijacione, kontekstne analize, u kojoj su znaenjapripisana a spojevi izmeu struktura koje se javljaju u razliitim aktivnostima utvreni,nalazimo u Mekgijevoj (McGhee, 1977) raspravi o preistorijskim arheolokim ostacima

kulture Tule (Thule) u arktikoj Kanadi. Polo se od zapaanja da se harpuni vezuju zakljove i kosti morskih sisara, dok su strele pravljene od roga irvasa. Pokuavajui da shvatiovu dihotomiju, Mekgi je po traio druge asocijacije kljova i rogova u kulturi Tule. Kljovesu koriene za predmete koji se vezuju za lov na morske sisare: titnici za sunce,konstrukcije za kajake, kope za psee uzde itd. Drugi predmeti od kljova vezuju se za enei zimske delatnosti: kutijice za igle, drai za naprstak, enski nakit, figurice pticolike ene.S druge strane, za rog irvasa se vezuju kopneni sisari, osobito irvas, mukarci i letnjiboravak na kopnu. Tako izranja sledea struktura, zasnovana na kontekstnim asocijacijamarogova i kljova:

zemlja:more::leto:zima::mukarac:ena::rog:kljova

Ovaj struktuiran skup razlika nadalje je potkrepljen ukazivanjem da razliitaupotreba roga ili kosti nije prouzrokovana razliitim funkcijama lovakog orua i oruja.Uz to, etnografski i istorijski podaci pokazuju da dihotomija izmeu kopna i mora


34/142

34

predstavlja sutinu Inuitskog (Inuit) koncepta prirodnog okruenja. Meso irvasa i morskihsisara nije se smelo kuvati u istom loncu. Koa irvasa nije se smela iti na morskom ledu.Asocijacije izmeu ena i morskih sisara i izmeu kopna, mukaraca i letnjeg ivota

prona

ene su i u mitologiji istorijskih Inuita. Takvi podaci nisu radikalno druga

iji odarheolokih; oni prosto pruaju vie kontekstnih informacija za hipotezu o strukturi injenom znaenju.

Mekgijeva analiza predstavlja jasan primer mogunosti da strukturalistika analizabude rigorozna, ako se kombinuje sa analizom konteksta i sadraja (t.j. da postojiasocijacija kljova, morskih sisara i ena u kulturi Tule.). Moe se s razlogom oekivati dae neki tipovi strukturalistike analize, oni u kojima dolazi do pripisivanja znaenja, postatiuobiajeniji i prihvatljiviji, s obzirom na demistifikaciju "tvrdog" karaktera" arheolokenauke. Trenutno jedva iskorien, potencijal za detaljnu analizu je ogroman. Moguno je naprimer identifikovati razlike u korienju levih/desnih, prednjih/stranjih,centralnih/perifernih delova kua, naselja, nekropola, grobova, ritualnih nalazita itd. Moguse potraiti i druge dihotomije izmeu ritualnog i profanog, ivota i smrti. Svaka takva

strukturalisti

ka analiza unekoliko uklju

uje pripisivanje zna

enjskog sadraja.Sledei primer od potencijalnog interesa je domae/divlje u odnosu naunutranjost/izvanjskost naselja. Ovde se moe ispitivati stepen razvoja tih sfera. Na primeru starijim etapama evropskog neolita razvijen je domai kontekst - domaa grnarija jebogato ornamentisana, kue su solidne i uslonjene. Tokom neolita opada razvoj udomaem domenu tako da grnarija postaje neornamentisana, kue su trone a razvija se"divlje" - to se vidi u namernom ritualnom polaganju ostava u movarnim zonama,briljivim sahranama izvan naselja, usponu umetnosti graviranja stena koje prikazujumuke delatnosti izvan naselja, kao to je teranje stada, dok domae aktivnosti nisu likovnoprikazane. Moguno je takoe, da na lokalitetima procenat divljih ivotinja raste odmomenta nestanka "odbrambenih" granica oko naselja. Takve promene teita sa domaegna divlje, sa kulture na prirodu, u arheologiji treba tek da se detaljno ispitaju (meutim, v.

Richards & Thomas, 1984). O granici oko nekog na

Documents

janhodder-pitanje proslosti