100
PAGE 2
Teodor V. Adorno
MINIMA MORALIARefleksije iz oteenog ivotaMinima Moralia, Drugi
deo, aforizam br. 100 (1951)100
Sur l'eau (Na moru).1 Na pitanje ta je cilj osloboenog drutva,
obino stie odgovor kako je to ostvarenje ljudskih mogunosti ili
bogatstvo ivota. Ma koliko to pitanje bilo u isti mah nelegitimno i
neminovno, isto tako neminovan je i taj odbojni, teatralni odgovor,
koji priziva u seanje socijaldemokratski ideal linosti iz
devedesetih godina XIX veka, bradate naturaliste, reene da ive
punim pluima. Neno e biti samo ono najgrublje: to to vie niko nee
biti gladan. Sve ostalo bilo bi primenjeno na ljudsko stanje u
skladu s ljudskim potrebama, na ponaanje oblikovano po uzoru na
proizvodnju, koja je sama sebi cilj. Utopijska slika nesputanog,
energinog, kreativnog ljudskog bia zaraena je fetiizmom robe, koji
buroasko drutvo isporuuje zajedno sa inhibicijama, oseanjem
bespomonosti i sterilnom monotonijom. Pojam dinaminosti, koji
upotpunjuje buroasku aistorinost, uzdignut je na nivo apsoluta,
iako se i dalje, kao antropoloki odraz zakona proizvodnje, u
osloboenom drutvu mora kritiki suoiti sa potrebom. Ideja o
nesputanom delanju, o neprekidnom stvaranju, o jedroj nezasitosti,
o slobodi kao intenzivnoj aktivnosti, hrani se buroaskim shvatanjem
prirode, koje je oduvek sluilo tome da opravda drutveno nasilje kao
neto neopozivo, kao sastavni deo zdrave venosti. Upravo zato, a ne
zbog neke navodne tenje ka uravnilovci, pozitivni nacrti
socijalizma, koje je Marks odbijao, ostali su ukorenjeni u
varvarstvu. Ono od ega treba zazirati nije pad oveanstva u dokono
izobilje, ve divljako irenje neega to pod maskom univerzalne
prirode ostaje drutveno kolektiviteta opsednutog slepom, mahnitom
aktivnou. Naivna pretpostavka o nedvosmislenoj tendenciji razvoja
ka stalnom poveanju proizvodnje i sma je deo tog buroaskog
karaktera, koji doputa razvoj u samo jednom pravcu, zato to je,
integrisan u totalitet kojim dominira kvantifikacija, on
neprijatelj kvalitativne razlike. Ako osloboeno drutvo zamislimo
kao slobodno upravo od takvog totaliteta, onda vidimo da opti
obrisi tog rasporeda imaju malo toga zajednikog s poveanjem
proizvodnje i njenim ljudskim odrazima. Ako nesputane osobe nisu
uvek i najprijatnije, niti ak najslobodnije, onda drutvo osloboeno
stega moe doi na ideju da ak ni proizvodne snage nisu krajnja
osnova ljudskih bia, ve njen istorijski oblik prilagoen zahtevima
robne proizvodnje. Moda e istinskom drutvu dosaditi razvoj; moda e,
u svojoj slobodi, ono ostaviti mogunosti neiskorienim, umesto da
pod sumanutom prisilom juria na udaljene zvezde. oveanstvo koje vie
nee znati za oskudicu, poee da stie predstavu o varljivoj i jalovoj
prirodi svih dotadanjih aranmana za izbegavanje oskudice, koji su
bogatstvo koristili samo zato da bi oskudicu reprodukovali na jo
irem planu. I smo uivanje bie time preobraeno, kao to se i njegov
obrazac u sadanjem poretku ne moe razdvojiti od aktivnosti,
planiranja, nametanja neije volje, potinjavanja. Rien faire comme
une bte (Ne raditi nita, kao ivotinja), leati na obali i gledati
smireno u nebesa, biti, nita vie, bez ikakvog daljeg odreenja ili
ostvarenja2, moglo bi zameniti proces, delanje, izvravanje i tako
istinski ostvariti obeanje dijalektike logike, da e na kraju
kulminirati u svom izvoru. Nijedna apstraktna ideja nije blia
ostvarenoj utopiji od venog mira. Svedoci progresa, kao to su bili
Mopasan i ternhajm3, pomogli su da se ta namera izrazi, stidljivo,
na jedini nain koji joj njena krhkost doputa.
1. Naslov knjige Mopasanovih beleki o jedrenju (Guy de
Maupassant, Sur leau, 1888).2. G. W. F. Hegel, Wissenschaft der
Logik, I: Die Lehre vom Seyn (Nauka logike, Prva knjiga, Uenje o
biu), 1812. 3. Carl Sternheim (18781942), nemaki dramaturg, koji je
napisao niz satirinih komedija o vilhelmovskoj Nemakoj, u stilu
slinom Mopasanovom.
Izvor: Theodor W. Adorno, Minima Moralia. Reflexionen aus dem
beschdigten Leben, aforizam br. 100, 1951. Novi prevod, na osnovu
originala i dva engleska prevoda, E. F. N. Jephcott (1974) i Dennis
Redmond (2005): AG, 2010.http://anarhija-blok45.net1zen.com/
[email protected]
