– Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava ......dobila je 3.346 glasova ili 19,1%. Za listu dr Vojislav [e{eq Srpska radikalna stranka glasalo je 1.200 gra|ana ili

2 april-maj 2016. godine

K U L T U R N I C E N T A R V L A S O T I N C EINFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE

Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-300, e-mail: [email protected], ìro ra~un: 840 – 287668 – 36. Direktor: Maja Markovi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.

Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sneàna \oki} (lektura i korektura),Boban Dimitrijevi} (prelom), [tampa: Suzy D&D – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadràva redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.

V E S T I

J E D N O G L A S N O P O D R @ A L IA L E K S A N D R A V U ^ I ] AA L E K S A N D R A V U ^ I ] A

Op{tinski odbor Srpske naprednestranke Vlasotinca, a u skladu sa statu-tom ove stranke, je na svojoj sednici od18. maja predloìo da se na sedniciSkup{tine Srpske napredne strankezakazanoj za 28. maj Aleksandar Vu~i}izabere za predsednika stranke.

„Nepodeqenom voqom svih ~lanovana{ Op{tinski odbor je jednoglasnoodlu~io da se na Skup{tini SNS-a, koja}e se odràti 28. maja, za predsednikastranke izabere Aleksandar Vu~i}, zbogbespo{tedne borbe protiv kriminala i

korupcije kao i ekonomskih reformi.Aleksandar Vu~i} kao dosada{wipredsednik SNS-a i premijer VladeRepublike Srbije je svojom mudrom irealnom politikom vratio dostojanstvoSrbije u svetu, a Srpskoj naprednoj stran-ci je na posledwim izborima omogu}ioveliku podr{ku gra|ana, kako na nivourepublike i pokrajine tako i na nivoulokalnih samouprava – rekao je NenadStojkovi}, predsednik OO SNSVlasotinca.

Op{tinska izborna komisija je 29. apri-la objavila kona~ne rezultate zaodbornike u Skup{tini op{tineVlasotince. Na izborima, 24. aprila, pravoglasa imala su 24.463 upisana bira~a, asvoje pravo glasa gra|ani vlasotina~keop{tine mogli su da iskoriste na 58bira~kih mesta. Prema podacima iz izvodabira~kih spiskova na izborima je glasalo17.587 glasa~a ili 71,85 %. Prema podacimaOp{tinske izborne komisije, izborna listaAleksandar Vu~i} - Srbija pobe|uje ~iji jenosilac liste na lokalnom nivou bio ZoranTodorovi} osvojila je 6.651 glas i 21 mandatza odbornike u Skup{tini op{tineVlasotince. Lista Velimir Ili} – NS

Bo{ko Stan~i} dobila je 1.445glasova i 4 mandata. Za listu„Ivica Da~i} – Socijalisti~kapartija Srbije (SPS),Jedinstvena Srbija (JS)“ ~iji jenosilac bio Neboj{aStojanovi} glasao je 3.391 bira~i osvojila 10 mandata. ListaDveri Vlasotince osvojila je406 glasova i nije pre{la cen-zus. Za listu dr Vojislav[e{eq – Srpska radikalnastranka glasalo je 757 bira~a iostala bez mandata. Lista DrSpasi} – SDPS-SNP Dr DraganSpasi} osvojila 788 glasova,{to nije bilo dovoqno ni zajedan mandat. ZaSocijaldemokratsku stranku –Boris Tadi} „Mi drìmo re~“dr Slavoqub Mitov glasalo je

3.140 bira~a i time dobila 10 odborni~kihmandata. Ispod cenzusa, bez mandataodbornika, ostale su i liste Srpsko –ruskipokret Vlasotince sa 247 glasova iDemokratska stranka, dr veterine GoranStojiqkovi} Gera sa 272 glasa.

Iz Op{tinske izborne komisije su rekli,da su izbori protekli bez ve}ih nepravil-nosti a da su prispeli prigovori odbijeni uskladu sa zakonom. Prema re~ima sekretaraOIK-a Bojana Cvetkovi}a, prigovori su seodnosili na tok a ne na rezultate glasawa,s obzirom da je rok za àlbe istekao a daUpravni sud nije traìo mi{qeweOp{tinske izborne komisije, OIK je pro-glasio zvani~ne rezultate.

NAPREDWACIMA NAJVE]I BROJ MANDATANAPREDWACIMA NAJVE]I BROJ MANDATA

Na parlamentarnim izborima odrànim 24.aprila gra|ani Vlasotinca svojim glasommogli su da podrè 20 izbornih listi. Najve}ibroj glasova 49,16% ili 8.651 glas dobila jeizborna lista Aleksandar Vu~i} – Srbijapobe|uje. Lista Ivica Da~i} – „Socijalisti~kapartija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS)dobila je 3.346 glasova ili 19,1%. Za listu drVojislav [e{eq Srpska radikalna strankaglasalo je 1.200 gra|ana ili 6,82 %. ListaBoris Tadi} êdomir Jovanovi} Savez zaboqu Srbiju – Liberalno-demokratska partija,Liga socijaldemokrata Vojvodine,Socijaldemokratska stranka dobila je 2.517glasova ili 14,30%.

Ina~e, pravo glasa na parlamentarnimizborima imalo je 24.444 gra|ana Vlasotinca.Svoje pravo da glasa iskoristilo je 17.599bira~a ili 72% upisanih u bira~ke spiskove.

V.M.

VLASOTINÂNI PODR@ALI VLASOTINÂNI PODR@ALI S R P S K U N A P R E D N U S T R A N K US R P S K U N A P R E D N U S T R A N K U

Predstavnici udruèwa boracaop{tine Vlasotince obeleìli su 9. maj -Dan pobede nad fa{izmom. Na spomenik`rtvama Drugog svetskog rata na Staromgrobqu predstavnici delegacije lokalnesamouprave kao i predstavnici delegaci-ja udruèwa boraca tog dana poloìli suvence i odali du`nu po~ast palim borci-ma i `rtvama fa{isti~kog terora.Podse}aju}i se na doga|aje vezane za Drugisvetski rat, predsednik SUBNOR-a StojanStamenkovi} je istakao:

„Po broju `rtava u Drugom svetskomratu Jugoslavija dolazi odmah iza Poqskei SSSR-a, sa milion i 706.000 poginulih.Rat je opusto{io i tada{wu jugoslovenskuekonomiju. Ratna {teta procewena je na

46,9 milijardi dolara. Se}aju}i se danasna `rtve nastojimo da ih ne zaboravimo.Prilika je da se podsetimo da na podru~juna{e op{tine postoji veliki brojspomenika i spomen-plo~a poginulimborcima i `rtvama rata, koji se nalaze ulo{em stawu jer se godinama neodràvaju, te su oni prioritet SUBNOR-aVlasotinca, moramo ih za{titi kako ne bidaqe propadali. Mi to dugujemo onimakoji su svoje ìvote dali za slobodu“.

Ina~e, 9. maja u Srbiji se slavi i DanEvrope, a ove godine proslavqa se i 66godina od pokretawa inicijative zastvarawe Evropske unije.

V.M.

@RTVE NE SMEMO ZABORAVITI@RTVE NE SMEMO ZABORAVITI

IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE REPUBLIKE SRBIJE

VLASOTINA^KI NAPREDWACI LOKALNI IZBORI 2016

UDRU@EWA BORACA OBELE@ILA 71 GODINU ODZAVR[ETKA DRUGOG SVETSKOG RATA

april-maj 2016. godine 3AA KK TT UU EE LL NN OO

Lokalna samouprava Vlasotinca iCentar za razvoj Jablani~kog iP~iwskog okruga 13. maja potpisali suugovor o saradwi na projektu Godina pre-duzetni{tva. Vrednost ugovora je 4 mil-iona dinara a odnosi se na mere finansi-jske i nefinansijske podr{ke razvojapreduzetni{tva.

„Vlasotince je prva op{tina sakojom smo sklopili ovaj ugovor, projekat}e se realizovati do kraja godine i pred-stavqa nastavak dobre saradwe op{tineVlasotince i Centra za razvojJablani~kog i P~iwskog okruga“ – reklaje Biqana Stankovi}, direktor Centraza razvoj Jablani~kog i P~iwskog okru-ga.

Projekat }e se realizovati kroz~etiri komponente: Podse}awe nadugogodi{wu tradiciju Vlasotinca kao

preduzetni~kog centra, Osvrt nauspe{ne primere preduzetni{tva danas,Podsticaj i razvoj preduzetni{tva iFormirawe Foruma za razvoj pre-duzetni{tva.

„Mere finansijske i nefinansijskepodr{ke koje }emo sprovesti u okviruprojekta treba da kod qudi inicirajustvarawe uspe{nog preduzetni~kog duha.Taj duh podrazumeva energi~nost,odgov-ornost, kreativnost, samopouzdawe,odre|ena znawa i ve{tine i orjenti-sanost na postignu}a. Danas je praksa kodmladih qudi da svi traè posao u javnomsektoru. Mali broj ima èqu da postanesam svoj gazda i krene trnovitim putempreduzetni{tva. Mi upravo èlimo daprobudimo taj duh i da qude usmeravamona pokretawe sopstvenog posla“ – kazaoje predsednik op{tine Zoran Todorovi}.

On je naglasio da smatra da svaka god-ina treba da bude Godina preuzetni{tva

kako bi ve}ina gra|ana osetila boqitak,dodav{i da na evidenciji Nacionalneslu`be zapo{qavawa u Vlasotincu imaoko 5000 nezaposlenih.

„Verujem da mnogi od nezaposlenih,uz adekvatnu obuku i finansijskupodr{ku, mogu da zapo~nu sopstveniposao. Put do uspe{nog preduzetnikanije lak, ali svaki put zapo~iwe seprvim korakom, trudi}emo se da napravi-mo prve korake zajedno sa preduzetnici-ma u ciqu postizawa op{teg razvojadru{tva“ – dodao je Todorovi}.

Ovaj projekat je u skladu i sa poli-tikom republi~ke Vlade koja je 2016. god-inu proglasila Godinompreduzetni{tva. Projekat se sprovodi uciqu ja~awa poslovawa i unapre|ewakonkurentnosti malih i sredwih pre-duze}a, jer wihov razvoj treba da bude

pokreta~ razvoja ekonomije. „ Republi~ka Vlada je za projekat

Godina preduzetni{tva odvojila 16 mil-ijardi dinara. Planirana su 33 programau okviru kojih mogu da se koriste ovasredstva. Trenutno je aktivno 20 progra-ma a u narednom periodu bi}e aktiviranii preostali“ – rekla je KatarinaObradovi} Jovanovi}, pomo}nik minis-tra privrede za mala i sredwa preduze}a.

Koordinator Kancelarije zalokalni ekonomski razvoj op{tineVlasotince Marinko \or|evi} pred-stavio je detaqe projekta, naglasiv{i daoni koji èle da se dodatno informi{u uvezi projekta mogu da do|u u ovu kance-lariju ili pak da se jave u Centar zarazvoj Jablani~kog i P~iwskog okruga.

Ina~e, op{tina Vlasotince trenut-no ima registrovanih 1200 privrednihsubjekata.

Krov zgrade Zavi~ajnog muzeja uVlasotincu u narednom periodu bi}erenoviran. Sredstva za realizaciju ovogprojekta dobijena su od Ministarstvakulture i informisawa. Naime,Ministarstvo kulture i informisawaprojekat Rekonstrukcije krovne kon-strukcije zgrade muzeja, upravne zgrade,kaldrme, izrada instalacije grejawafinansira sa tri miliona dinara, dok jeu op{tinskom buxetu za prvu fazu ovogprojekta, koji se odnosi na rekonstrukci-ju krovne konstrukcije, opredelilo600.000 dinara. Ukupna vrednost projektaje 9 miliona dinara, a za prvu fazu min-istarstvo je obezbedilo tri milionadinara. Po re~ima direktorkeKulturnog centra i rukovodioca projek-ta Maje Markovi}, ciq ove investicijeje rekonstrukcija i modernizacija oveustanove kulture.

„Realizacija pomenutog projektapomo}i }e nam da sa~uvamo zgraduZavi~ajnog muzeja koji je jedinstveni

spomenik kulture u Srbiji ovakvog tipa,a samim tim sa~uva}emo i muzejsku gra|ukoja se nalazi u woj i koja ima nepro-cewivu vrednost“ – istakla je direktor-ka Maja Markovi}.

Po re~ima direktorke Markovi}ugovor o realizaciji projekta potpisanje 23. maja, a u narednom periodu bi}e pre-duzet zakonom predvi|en postupak.

Planirano je da se rekonstrukcijakaldrme i izrade instalacije grejawa umuzeju i zgradi uprave obavi u slede}ojfazi projekta. Da se podsetimo,Ministarstvo kulture i informisawapro{le godine finansiralo je projekatKulturnog centra pod nazivom „Za{tita,o~uvawe i prezentacija muzejskognasle|a (stvarawe uslova za boqe~uvawe, za{titu i odràvawe muzejskegra|e, prezentacija i publikovawe muze-jskih zbirki)“. Vrednost ovog projektaiznosila je 452.650 dinara.

V. Miltenovi}

R E K O N S T R U K C I J A K R O V A M U Z E J A

GODINA PREDUZETNI[TVA I U VLASoTINCU

Ministar za rad,zapo{qavawe, bora~ka isocijalna pitawaAleksandar Vulin je 26.maja posetioVlasotince. On je ovomprilikom obi{ao adap-tiranu zgradu biv{eginternata gde je odnedavno preseqenCentar za socijalni radop{tine Vlasotince iCrna Trava.

Vulin je tom pri-likom rekao da ovakvicentri predstavqajustub socijalne za{tite ida 14.000 zaposlenih u Ministarstvu radasvakodnevno brine za vi{e od 700.000korisnika.

„Prioritet dràve je svakako obnovacentara za socijalni rad i svih drugihustanova socijalne za{tite i zato sadaulaèmo u wih. Vodimo ra~una oravnomernosti razvoja socijalne za{titei pomaèmo lokalnim samoupravamaodre|enim namenskim sredstvima. Ovegodine smo uspeli da sa smawenomkoli~inom novca pove}amo obim uslugasocijalne za{tite. Tako samo uspeli dakrenemo i u proces obnavqawa institu-cija, pro{log meseca na{e ministarstvoje isplatilo vi{e od ~etiri milijardedinara za razne usluge socijalne za{tite.Vlasotince je ove godine Uredbom onamenskim transferima dobilo oko 3,5miliona dinara {to je dovoqno da sesa~uvaju sve postoje}e usluge socijalneza{tite“ – kazao je ministar AleksandarVulin.

Pored Centra za socijalni rad u ren-oviranoj zgradi nekada{weg internatabi}e sme{teno i Savetovali{te za braki porodicu, Dnevni boravak za decu saporeme}ajima u pona{awu, Centar zadecu i omladinu, igraonica i fizioter-apeutska sala.

Mom~ilo Igwatovi}, direktorCentra za socijalni rad op{tinaVlasotince i Crna Trava istakao je da jeproces renovirawa internata isre|ivawa novog prostora trajao vi{egodina.

„U ure|ivawu ove zgrade do sada jeuloèno oko 15 miliona dinara, od toga jelokalna samouprava uloìla 12 milionadinara, Kraqevina Norve{ka oko dvamiliona dinara a resorno ministarstvo

1,4 miliona dinara. Mislim da su sadastvoreni svi uslovi da na{a ustanova jo{boqe funkcioni{e“ – naglasio je direk-tor Igwatovi}.

Nakon desetak godina od po~etka ren-ovirawa zgrade nekada{weg internata,krajem maja ove godine u adaptiranuzgradu uselili su se slu`benici Centraza socijalni rad.

„Vlasotince spada u ~etvrtu grupurazvijenosti, {to zna~i da ima dostaugroènih gra|ana a mi se trudimo daodgovorimo wihovim potrebama. Lokalnasamouprava je buxetom za ovu godinu opre-delila sredstva od oko 30 miliona dinaraza usluge socijalne za{tite. To je oko 5%op{tinskog buxeta i koliko znam,najvi{e u Srbiji – rekao je ZoranTodorovi}, predsednik op{tineVlasotince i naglasio da lokalnasamouprava u~estvuje u raznim projekti-ma socijalne za{tite, sa ministarstvom idonatorima.

Otvarawu novih prostorija Centraza socijalni rad prisustvovao je ina~elnik Jablani~kog upravnog okrugaBoìdar Stojiqkovi}, koji je istakao daje Centar za socijalni rad ustanova kojatreba da bude primer kako treba daizgledaju ustanove socijalne za{tite uSrbiji.

Da se podsetimo, zgrada nekada{weginternata, a sada Centar za socijalnirad, bila je vlasni{tvo industrijalcaGavrila Popovi}a. Zgrada je sagra|enadavne 1923. godine, posle Drugog svetskograta je nacionalizovana. Nakonprestanka kori{}ewa bila jeprepu{tena zubu vremena. A kada jevra}ena vlasnicima tj. naslednicima,lokalna samouprava je 2006. godineotkupila zgradu za {est miliona dinara.

MINISTAR ZA RAD, ZAPO[QAVAWE, BORA^KA I SOCIJALNAPITAWA ALEKSANDAR VULIN POSETIO VLASOTINCE

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD DOBIJANOVE PROSTORIJE

Po odluci Vlade Republike Srbijezakonski rok za otpis kamate i reprogramduga za porez na imovinu isti~e po~etkomjula.

„Zakonski rok za otpis kamate ireprogram duga za porez na imovinu poodluci Vlade isti~e 1. jula. To zna~i dagra|ani treba da do|u u lokalnu poreskuadministraciju i podnesu zahtev zareprogram dugovawa i otpis kamate poodre|enim uslovima kao {to su to ~inili2011. godine“ – rekao je predsednikop{tine Zoran Todorovi} i dodao:

„Broj rata zavisi od visine osnovnogduga. U mnogim slu~ajevima kamata je50% iznosa duga a negde i vi{e. Zato jeva`no da gra|ani do|u i podnesu zahtev doisteka zakonskog roka. Nakon toga unarednom periodu dobi}e re{ewe oglavnici a i o tome na koliko rata moguda je isplate. Treba iskoristiti prilikui dugovawa regulisati na zadovoqavaju}ina~in. Nakon 5 godina su apsolutnozastarela, ali ona do 5 godina mogu da senaplate“.

M O G U ] N O S T R E P R O G R A M A D U G A Z A P O R E Z N A I M O V I N U

4 april-maj 2016. godine AA KK TT UU EE LL NN OOAA KK TT UU EE LL NN OO

Akcija Vojni lekar na selu 18. maja jesprovedena po ~etvrti put na podru~juvlasotina~ke op{tine. PripadniciTre}eg centra za obuku vojske Srbije izLeskovca i op{tina Vlasotince zajednosu realizovali ovu akciju, a me{taniKomarice i Guwetine su, u okviru akci-je, mogli da provere op{te zdravstvenostawe. Pacijentima je kontrolisan nivo{e}era i masno}e u krvi, krvni priti-sak kao i rad srca. Me{tanima je naraspolagawu bio i vojni veterinar kojije tokom trajawa akcije obi{ao zain-teresovana gazdinstva i davao stru~nesavete iz svoje oblasti.

Ina~e, akcija Vojni lekar na selutraje od 2013. godine, do sada je organi-zovana 11 puta u selima Jablani~kogokruga a ~etiri puta na podru~ju vla-sotina~ke op{tine.

„Akcija Vojni lekar na selu sprovodise pod pokroviteqstvom Ministarstvaodbrane a u saradwi sa predstavnicimalokalne samouprave. Ciq akcije je dame{tanima u zaba~enim selimapruìmo lekarsku pomo} a istovremenodamo i stru~ne savete i pomo} kada je upitawu stoka. Gde god da smo oti{liqudi su nas dobro primili i rado seodazvali na{im pozivima i na{im pre-gledima. Tokom trajawa akcije do sada jepregledano oko 700 pacijenata“ – rekaoje kapetan Predrag Kosti}.

Vojnim lekarima su kao i u ranijimakcijama pomagali predstavnici vla-sotina~kog Doma zdravqa, dok su pred-stavnici Crvenog krsta i Centra za

socijalni rad najugroènijima delilipakete sa osnovnim namirnicama zahranu i higijenu.

„Lokalna samouprava je otvorena zasvoje gra|ane u svakom delu op{tine imi se nezavisno od ove akcije trudimo dame{tanima ovog ali i drugih planin-skih sela olak{amo ìvot. Poznato jeda su u planinskim selima ostalauglavnom stara~ka doma}instva, odnos-no qudi koje se teè kre}u a nemajuadekvatan prevoz. @iteqima ovog delaop{tine obe}ali smo da }emo tokom ovegodine uraditi projekat za izgradwuputa jer je to wima najbitnije“ – kazao jepredsednik Zoran Todorovi}.

Ovo selo nema ambulantu, ima prob-leme sa putnom infrastrukturom aOsnovnu {kolu „Boìdar Miqkovi}“,koja je istureno odeqewe {kole izDoweg Prisjana, trenutno poha|a samojedan u~enik, desetogodi{wa MiqanaKrsti}. Ona poha|a ~etvrti razred a sjeseni }e morati svoje {kolovawe danastavi u Vlasotincu, a {kola uKomarici presta}e da radi. Wen u~iteqGoran Stojanovi} }e morati na drugoradno mesto, ali ne àli. Kaè da jebilo veoma te{ko putovati 20 godina dosela i nazad, uglavnom svojim autom, aisti~e da mu je posebno bilo te{koputovawe zimi.

Kako smo saznali, slede}u akcijuVojni lekar na selu pripadnici Tre}egcentra za obuku planiraju da izvedu junameseca u crnotravskom selu Zlatanci.

V.M.

U VLASOTINA^KIM SELIMA KOMARICI I GUWETINISPROVEDENA AKCIJA

VV OO JJ NN II LL EE KK AA RR NN AA SS EE LL UUVV OO JJ NN II LL EE KK AA RR NN AA SS EE LL UU

Skup{tina Republike Srbije krajemnovembra meseca pro{le godine jedonela Zakon o ozakowewu nelegalnoizgra|enih objekata. Ovim zakonompredvi|ena je mogu}nost jeftinije i jed-nostavnije legalizacije nelegalnoizgra|enih objekata. Zakon omogu}avalegalizaciju stambenih, poslovnih ipomo}nih objekata. Sredinom maja bi}eformirane komisije koje }e krenuti upopis nelegalno sagra|enih objekata nateritoriji vlasotina~ke op{tine.

„Formira}emo ~etiri do pet komisi-ja koje }e krenuti u popis nelegalnosagra|enih objekata. Nakon toga,gra|evinski inspektor }e doneti odlukuo ru{ewu tih objekata, ali to ne zna~ida }e oni biti sru{eni. To je pravnipostupak kome vlasnici tih objekata,nakon dobijawa re{ewa, treba da podne-su zahtev za ozakowewe istih – rekao jepredsednik Zoran Todorovi}.

^lanovi komisije detaqno }einformisati vlasnike nelegalnosagra|enih objekata o dokumentaciji

koju treba da pripreme za postupak oza-kowewa. Popis pomenutih objekatatreba da se zavr{i do kraja godine.

Da podsetimo, za sve objekte koji sunelegalno izgra|eni zakonom supropisane takse i one su slede}e:

Za objekte povr{ine do 100 metarakvadratnih taksa je 5.000 dinara bilo daje u pitawu objekat za stanovawe, stan,ekonomski objekat ili skladi{te;

Za stambene objekte i stanove od 100do 200 kvadratnih metara taksa iznosi15.000 dinara. Za povr{ine od 200 do 300kvadratnih metara taksa je 20.000dinara. Za povr{ine preko 300 kvadrat-nih metara taksa iznosi 50.000 dinara;

Za stanove i stambeno-poslovneobjekte kao i komercijalne objektepovr{ine do 500 kvadratnih metarataksa iznosi 250.000 dinara;

Za stambeno, stambeno-poslovne ikomercijalne objekte do 1.000 kvadrat-nih metara pla}a}e se taksa u iznosu od500.000 dinara. Za one objekte ~ijapovr{ina je od 1.000 do 1.500 kvadratnih

P O ^ I W E P O P I S N E L E G A L N O S A G R A \ E N I H O B J E K A T A

metara taksa je milion dinara. A za objek-te ~ija povr{ina je preko 1.500 metarakvadratnih propisana je taksa od tri mil-iona dinara;

Program popisa na podru~ju vlasoti-na~ke op{tine bi}e objavqen na op{tin-skom sajtu i na drugim vidqivim mestima.

Predsednik op{tine Vlasotince je 23.aprila obi{ao radove u vlasotina~kimselima Boqaru, Konopnici i Batulovcu. UBoqaru su u toku radovi na izgradwifekalne kanalizacione mreè, u Konopnicise radi ki{na kanalizacija, a u Batulovcuse renovira Dom kulture. U Boqaru su u tokuradovi na postavqawu fekalne kanal-izacije, u duìni od 1.500 metara. Vrednostradova je {est miliona dinara, a radoveizvodi vlasotina~ko preduze}e "Pionir".Izgradwa fekalne kanalizacije finansirase sredstvima iz op{tinskog buxeta.

„Neshvatqivo je da u 21. veku tre}inavlasotina~kih sela nema izgra|enu kanal-izacionu mreù. Za sada je zavr{eno dvetre}ine radova, ostalo je da se uradi jo{jedna ulica duìne oko 500 metara, a tiradovi treba da krenu vrlo brzo. U drugojfazi planirano je da se uradi fekalnakanalizacija u ostatku sela i spajawe sagradskom kanalizacijom ili pak da se uradikolektor za pre~i{}avawe otpadnih vodakako bi se za{titila reka Vlasina odzaga|ivawa“ – istakao je predsednikop{tine Zoran Todorovi}, prilikom obilas-ka radova.

Izgradwom fekalne kanalizacije u ovomselu re{io bi se problem 330 doma}instavakoliko trenutno ima u Boqaru.

U Konopnici su u toku radovi na izgradwiki{ne kanalizacije, u duìni od 125metara, a zatim sledi priprema ulice zaasfaltirawe u duìni od 145 metara.Ukupna vrednost radova je 1,8 milionadinara. Da bi se radovi izveli porodica

Sneàne Mladenovi} dala je saglasnost zaprolazak radova kroz dvori{te i deo wive.O tome Sneàna kaè:

"Omogu}ili smo da radovi pro|u krozna{e dvori{te i kroz wivu, jer smatramo daizgradwa ki{ne kanalizacije predstavqaspas za nas kao i ovaj deo sela. Êêsto smobili plavqeni u ranijem periodu".

"Ovo jebio prioritet u Konopnici. Ovdequdi dve decenije imaju problema sa atmos-ferskom vodom. Dali su saglasnost bezikakve nadoknade da ki{na kanalizacijapro|e kroz wihovo dvori{te. S druge straneplavi ih i Vlasina, ali Srbijavode radiprojekat ure|ewa korita reke Vlasine tako

da se radi na tome da se i ovaj problemre{i. [to se ti~e fekalne kanalizacijeplaniramo da uradimo projekat za sva sela ire{imo i taj problem“ – istakao jeTodorovi}.

On je naglasio da Savet mesne zajednice uKonopnici ne funkcioni{e i da nijedan sas-tanak nije odràn u posledwih pet godina.

„Predsednica Saveta nema deponovanpotpis, a sredstva za Konopnicu u iznosu od3 miliona dinara stoje na ra~unu op{tine.Ova sredstva su namewena za ogradu okoigrali{ta kao i za rekonstrukciju Doma kul-ture“ – pojasnio je predsednik Todorovi}.

U selu Batulovcu u jeku su radovi narekonstrukciji Doma kulture. Dom kulturene radi ve} desetak godina, a od 1974.godine nije renoviran. Radovi koji setrenutno izvode predstavqaju prvu fazurekonstrukcije kako bi se ovaj objekatza{titio od daqeg propadawa.

„U prvoj fazi planirano je da se skinestari krov i postavi novi i uradi masivnabetonska plo~a i sanitarni ~vor . Sredstvaza ove radove u prvoj fazi izdvojila jelokalna samouprava u iznosu od 4,7 milionadinara. Sa radovima se krenulo sredinomaprila i po dinamici poslova ovi radovitreba da budu zavr{eni u narednih 60 dana.Tokom narednog perioda planirano je da seuradi i druga faza kako bi ovaj objekat biokompletno ura|en“ – rekao je predsednikZoran Todorovi}.

Predsednica Saveta mesne zajedniceBatulovce Jasmina Jovi}, istakla je da jeveoma va`no za sve me{tane, a posebno za

mlade, da se uradi kompletna rekonstrukci-ja Doma kulture jer se nekada u tom objektuodvijao bogat i raznovrstan kulturno-umet-ni~ki ìvot.

„Nekada je Dom kulture bio mesto gde suse okupqali svi, a posebno mladi qudi.Zgrada je po~ela da proki{wava i zatvore-na je. U selu trenutno ne postoji kutak gde bise mladi okupqali pa odlaze u Vlasotinceili u Leskovac kako bi se zabavili idruìli. Renovirawem Doma kulture mis-lim da }emo im to omogu}iti“– rekla jeJasmina Jovi}.

Ina~e, ove radove izvodi preduze}e„Pionir“ iz Vlasotinca.

PREDSEDNIK OP[TINE ZORAN TODOROVI] OBI[AORADOVE U BOQARU, KONOPNICI I BATULOVCU

PRIORITET URE\EWE INFRASTRUKTURE

april-maj 2016. godine 5OO BB RR AA ZZ OO VV AA WW EE

Za ve}inu naroda na Balkanu zajedni~kaje slovenska kultura i pismenost. "Danislovenske pismenosti" maja meseca odrànisu u bugarskom gradu Perniku, gde se velikibroj {kola sa Balkana okupio da proslavi„Svetski dan pismenosti“. Me|u brojnim gos-tima i u~esnicima manifestacije boje jugaSrbije branili su u~enici Osnovne {kole"8.oktobar" iz Vlasotinca. Na{i u~eniciu~estvovali su i u defileu svih {kola

u~esnika programa, a najavqeni su kao pri-jateqi grada i {kole.

Hor Osnovne {kole „8. oktobar“u~estvovao je na centralnoj proslavi, kojase tradicionalno odràva na velikomGradskom trgu u centru Pernika. Prisutnimasu se predstavili sa pesmama „S one straneduge“, „@ubor voda ùborila “ i „SvetiSava“.

Svoje znawe iz srpske i svetskekwièvnosti u~enici osnovnih i sred-wih {kola potvr|uju u~e{}em naKwièvnoj olimpijadi. Gimnazija„Stevan Jakovqevi}“ svake godine imapredstavnike na republi~komtakmi~ewu, koje se tradicionalno majameseca odràva u Sremskim Karlovcima.Tako i ove godine. Svoje dobro poznavawesrpske i svetske kwièvnosti vlasoti-na~ki gimnazijalci su pokazali naokru`nom takmi~ewu iz kwièvnosti -na Kwièvnoj olimpijadi za sredwe{kole Jablani~kog okruga, koje jeodràno u [koli za tekstil i dizajn uLeskovcu. Vlasotina~ku Gimnaziju je na

ovom takmi~ewu predstavqalo 13u~enika, od kojih }e petoro putovati uSremske Karlovce sredinom maja meseca,a to su Viktorija Arsi} i Natalija Ili}(prof. Suzana Pe{i}), An|ela Miti} iJovana Petkovi} (prof. Dragana Haxi-\oki}) i Jelena Mladenovi} (prof.Radmila Petkovi}). Pored pomenutihrepubli~kih takmi~ara, zapaène rezul-tate ostvarili su i ostali vlasotina~kigimnazijalci Jelena Mladenovi},Marijana Jankovi}, Milica Pe{i},Milan Koci}, Nikola Mihajlovi},Marija Jankovi}, Katarina Stefanovi}i Bratislav Stojiqkovi}.

PET PLASMANA NA REPUBLI^KO TAKMIÊWEIZ GIMNAZIJE „STEVAN JAKOVQEVI]“

Za osnovce koji ove godine zavr{avajuosmogodi{we {kolovawe, Tehni~ka {kolaiz Vlasotinca nudi mogu}nost upisa u novprofil - industrijski mehani~ar. Sporazumo saradwi op{tine, Tehni~ke {kole,nema~ke organizacije za me|unarodnusaradwu GIZ i pet partnerskih kompanija(Gruner, Elrad, Elrad WS, IMG „Mladost“ iSLR „Vitko“) potpisan je 30. maja. Ciq ovesaradwe je da se vlasotina~koj privrediobezbede adekvatni kadrovi, a da se mladi-ma koji zavr{e {kolovawe omogu}i brìdolazak do posla.

„Ovako smo ukqu~ili privatni sektorkoji posluje na podru~ju na{e op{tine u sis-tem sredweg stru~nog obrazovawa, i ja }u sapozicije na kojoj se nalazim, ali i kaoprosvetni radnik, u~initi sve da se tasaradwa nastavi a istovremeno bude i najednom vi{em nivou“ – kazao je ZoranTodorovi}, predsednik op{tineVlasotince.

Program za profil industrijskimehani~ar osmi{qen je po ugledu nanema~ki obrazovni sistem i realizuje se pooperativnom modelu koji podrazumevapove}ani obim prakti~ne nastave ali i~vr{}u saradwu {kole i kompanija. U drugojgodini {kolovawa u~enici }e provoditidva radna dana u kompanijama sa kojima{kola sara|uje, dok }e u tre}oj , zavr{nojgodini, provoditi tri dana na prakti~nojnastavi u kompanijama. Ostalim danimapoha|a}e teorijsku nastavu u {koli, kako biono {to nau~e u teoriji odmah primenili upraksi.

„Mi moramo da idemo u korak sa privre-dom. Pre dve godine pokrenuli smo smerelektrotehni~ar elektronike, a od ovegodine pokre}emo novi smer industrijskimehani~ar. Dogovara}emo se sa privredom iubudu}e o wihovim potrebama“ – rekao je

Milivoje \or|evi}, direktor Tehni~ke{kole.

U ime nema~ke organizacije za me|unaro-dnu saradwu GIZ, prisutnima se obratilavo|a GIZ-ovog projektnog tima An KatrinHen{el i izme|u ostalog rekla:

„Od 2013. godine sprovodimo projekat zareformu sredweg stru~nog obrazovawa uSrbiji, u oblasti zanatsko-tehni~kih pro-fila. Najva`niji na{i partneri su upravona lokalnom nivou. Kooperativno obrazo-vawe predstavqa obrazovawe u kome se u~ii u {koli i u kompanijama. Za sada ovaj vidobrazovawa sprovodimo u Poègi iPe}incima, od sada i u Vlasotincu. UVlasotincu imamo pet angaòvanih kom-panija i ovaj primer saradwe moè da budeuzor svima u Srbiji“.

U ime predstavnika privrede, u~esnikau projektu, obratio se direktor Elradaêdomir Boìlovi} i rekao:

„Mi u Vlasotincu poslujemo godinamaunazad i poku{avamo da iniciramo promeneobrazovnog sistema upravo sagledavaju}ipotrebe privrede. Dobri kadrovi sunajva`niji za rast i razvoj kompanija. Zbogtoga i podràvamo ovakav vid obrazo-vawa“.

Svoje zadovoqstvo da je pokrenut jedanovakav projekat izrazio je i direktorGruner Srbija Vladica Stankovi},nagla{avaju}i da je stru~ni kadar bogatst-vo svake kompnije, te da ovaj projekat pred-stavqa po~etak podsticaja zapo{qavawa ipruà mogu}nost da deca koja se rode uVlasotincu tu i ostanu.

Ina~e, ovaj projekat javno-privatnogpartnerstva vredan je 97.750 evra, od togaGIZ u~estvuje sa 33.500 evra, op{tinaVlasotince sa 26.300 evra a pet kompanijazajedno sa 37.950 evra.

NOVI OBRAZOVNI PROFIL -NOVI OBRAZOVNI PROFIL -INDUSTRIJSKI MEHANIÂRINDUSTRIJSKI MEHANIÂR

„DANI SLOVENSKE PISMENOSTI“

U okviru programa me|unarodnerazmene, sredwo{kolci iz italijanskoggrada Falkonara Maritima krajem majameseca proveli su nedequ dana kodu~enika i profesora vlasotina~keGimnazije. Ovo je uzvratna poseta mladihItalijana, s obzirom da su vlasotina~kigimnazijalci, wih 14, posetili svoje dru-gare u Italiji u novembru mesecu pro{legodine. O boravku svojih drugara uVlasotincu, i utiscima koje nose sasobom, gimnazijalka Aleksandra Krsti}je napisala tekst, u kome se izme|u osta-log kaè:

„Boravak sredwo{kolaca iz itali-janskog grada Falkonara Maritima uVlasotincu doprineo je da se prijateqs-ka veza na{ih u~enika i u~enika izItalije dodatno u~vrsti i postaneneraskidqiva. êtrnaestoro u~enikaGimnazije „Stevan Jakovqevi}“, zajednosa prof.engleskog jezika BiqanomPipovi} i prof. filozofije Sawom@ivkovi}, upoznali su i posetili svojeprijateqe u Italiji u novembru pro{legodine. U toku pro{le nedeqe mladiItalijani i wihovi profesori su dop-utovali u uzvratnu posetu. U ponedeqak, uvlasotina~koj Gimnaziji, gosti su, uskladu sa srpskim obi~ajima, do~ekani uzpoga~u i so, dok je prijem u zgradiop{tine Vlasotince odràn u sredu. Tomprilikom predsednik op{tine ZoranTodorovi} je iskazao zadovoqstvo zbogsaradwe sa {kolom iz Falkonara i èquda se ona nastavi. Uz pesmu i dobro raspo-loèwe, gosti iz Italije su svojetrenutke boravka u Srbiji podelili i sa

svojim vr{wacima iz Crne Trave iLebana. Posetili su Vlasinsko jezero,Ni{, Cari~in grad i Sijarinsku Bawu.

Na pitawe {ta misli o Srbiji iVlasotincu, jedan od u~enika iz Italijeje odgovorio:

„Dopada mi se ovde. Qudi su veomaprijatni, svi kao jedna velika porodica.Moja èqa da se vratim ovde jednog danaje svakim danom sve ve}a. Srbiju }u pamti-ti jedino po lepim trenucima, jer lo{ihnije bilo.“

Go{}a koja se nedavno vratila sarazmene na Kanarskim ostrvima jedodala, „ najlep{e iskustvo u mom ìvotu– druèwe na Keju kraj reke“.

Gimnazija duguje veliku zahvalnostmnogim divnim qudima koji su gostimaboravak u~inili tako posebnim iomogu}ili da ova poseta ima ne samo tur-isti~ki ve} i izuzetni obrazovni karak-ter.

Mlade Italijane primio je wihovsunarodnik , a sada ìteq Vlasotinca ivlasnik tekstilne fabrike, gospodinFjorentino.

„Verujem da su na{i gosti na najboqina~in doìveli Srbiju i na{ kraj.Uverili smo se da je odlazak u~enika naprogram razmene jedno veliko, jedin-stveno ìvotno iskustvo, a ujedno ipriprema za budu}e ìvotne izazove“ –rekla je Biqana Pipovi}, prof.engleskog jezika, koja je ovu razmenu orga-nizovala u saradwi sa Monikom Macom,kolegenicom iz Italije.

V.M.

IZ GIMNAZIJE „STEVAN JAKOVQEVI]“

MLADI ITALIJANI POSETILI VLASOTINCE

U TEHNI^KOJ [KOLI

6 april-maj 2016. godine DD RR UU [[ TT VV OODD RR UU [[ TT VV OO

Volonteri, aktivisti izaposleni Crvenog krstaVlasotinca 11.maja obeleìli suSvetski dan dobrovoqnogdavala{tva krvi. Oni su na platouispred zgrade Skup{tine op{tineizveli javnu akciju "Ja sam kapkrvi". Tom prilikom su delili pro-pagandni materijal u èqi dainformi{u gra|ane Vlasotinca aistovremeno i promovi{udavala{tvo krvi. U razgovoru sagra|anima volonteri su podsetilida je jednim davawem krvi ~ovek uprilici da spasi i pet qudskihìvota, da krv daju zdravi qudistarosne dobi od 18 do 65 godina, dakrv treba da ~eka bolesnika a nebolesnik krv. Najmla|i volonteritokom akcije imali su priliku da sesretnu i razgovaraju i savi{egodi{wim davaocima krvi iupravo razgovor sa wima ih je zadi-vio i podstakao na ve}i humani-tarni rad. Najinteresantniji detaqbila je maskota napravqena uobliku kapi krvi, koja je prolaznikepozivala da se ukqu~e u akcijamadobrovoqnog davawa krvi.

„„ JJ AA SS AA MM KK AA PP KK RR VV II ““„„ JJ AA SS AA MM KK AA PP KK RR VV II ““

U ciqu razvoja i promocije pre-duzetni~kog duha i podsticawe pre-duzetni{tva kod mladih, èna i soci-jalnog preduzetni{tva 12. maja je u saliSkup{tine op{tine zainteresovanimaprezentovan javni poziv za dodelu pake-ta podr{ke u okviru projekta "Podr{kepo~etnicima za zapo~iwawe posla -START UP". Ovaj projekat realizujeRazvojna agencija Srbije u saradwi saakreditovanim regionalnim razvojnimagencijama. Obra}aju}i se prisutnima,Marinko \or|evi}, koordinatorKacelarije za lokalni ekonomski razvojpodsetio je prisutne da je Vlada Srbije2016. godinu proglasila Godinom pre-duzetni{tva, te da }e kroz razne projek-te Vlada podsticati razvoj pre-duzetni{tva jer se smatra da jebudu}nost Srbije upravo u razvoju malihi sredwih preduze}a.

„Pravo na kori{}ewe bespovratnihsredstava imaju fizi~ka lica koja nema-ju zaposlewe ali imaju kvalitetnuposlovnu ideju za samozapo{qavawe.Projekat je namewen mladim pre-duzetnicima od 18 do 30 godina, ènamakoje imaju preduzetni~ki duh i te{kozapo{qivoj kategoriji starijoj od 45godina kao i licima iz devastiranihpodru~ja. Projekat }e se realizovati udve faze, prva faza predstavqa obuku zazapo~iwawe biznisa a druga faza je

dodela bespovratnih sredstava i men-toring“ – rekla je Jelena Pavlovi}, izCentra za razvoj Jablani~kog iP~iwskog okruga.

Ve}e {anse za dobijawe podr{ke izovog projekta imaju poslovne idejevezane za obavqawe delatnostiproizvodwe, prerade ili pojedinihuslu`nih delatnosti. Da su korisnicievidentirani u NSZ , da za aktivnost zakoju konkuri{u za dodelu bespovratnihsredstava nisu koristili podsticajnasredstva koja poti~u iz buxetaRepublike Srbije i buxeta lokalnesamouprave ili donatorskih organi-zacija. Druga faza predvi|a zavr{neobuke predvi|ene projektom, izradubiznis plana i sopstveno u~e{}e - min-imalno 50% sredstava. Korisnici kojiza realizaciju svoje poslovne idejedobiju bespovratna sredstva u rasponuod 500.000 do milion dinara imajuobavezu da, pored samozapo{qavawa,zaposle najmawe jo{ jedno lice. Morajuda posluju najmawe dve godine i u tomperiodu ne smeju otu|iti osnovna sred-stva i smawiti broj zaposlenih pred-vi|enih u okviru projekta. Ovom pri-likom zainteresovani su se upoznali isa svom potrebnom dokumentacijom,na~inom prijavqivawa i svim propisan-im rokovima vezanim za ovaj projekat.

V.M.

OBELE@EN SVETSKI DAN DOBROVOQNOG DAVALA[TVA KRVI

PPPP OODDRR[[KKAA ZZAA ZZAAPPOO^̂IIWWAAWWEE PPOOSSLLAAOODDRR[[KKAA ZZAA ZZAAPPOO^̂IIWWAAWWEE PPOOSSLLAA

Plesni klub „Fantasy“ je 17. aprilaorganizovao plesno takmi~ewe na kome jeu~estvovalo 320 takmi~ara iz osam grado-va. U modernom i latinoplesu takmi~ilisu se i klubovi iz Surdulice, Leskovca,Kwaèvca, Dimitrovgrada, Vlasotinca iGrdelice. Na plesnom podijumu u sport-skoj hali toga dana pred publikom i ìri-jem nastupilo je i 54 plesa~a izVlasotinca.

Po re~ima Novice \oki}a, treneraPK „Fantasy“ organizatora takmi~ewa,uveliko se radi na tome da od slede}egodine ova manifestacija preraste uInternational Performing Arts Fest, odnosno ume|unarodni festival takmi~arskogkaraktera koji }e pored plesa obuhvatatimnoge oblike muzi~ke umetnosti.

S.S.

ORGANIZOVANO TAKMIÊWE U VLASOTINCU

Od 13. do 15. maja 2016. godine u Zaje~aru su odràni jubilarni 35. Timo~ki med-icinski dani. Uz u~e{}e preko stotinu lekara, uglavnom iz isto~ne Srbije, vla-sotina~ki Dom zdravqa predstavqao je dr Momir Kitanovi}, spec. urgentne medi-cine. Skup je protekao u znaku jubileja, jer se malo koja manifestacija u Srbijiodràva 35 godina.

„Program je sadrào 41 predavawe po pozivu eminentnih predava~a, 17 usmenihradova i 68 poster prezentacija. Ja sam na ovom nau~nom skupu u~estvovao sa posterprezentacijom pod nazivom " Va|ewe stranog tela iz obraza pacijenata u ambulant-nim uslovima". I, po oceni stru~ne komisije, to je najboqi rad koji dolazi iz pri-marne zdravstvene za{tite. Posebno mi je zadovoqstvo {to sam upoznao legendesrpskog zdravstva akademikaRadoja ôlovi}a, predsednikaSrpskog lekarskog dru{tva iprof. dr Vi{eslava HaxiTanovi}a, jednog od najboqihsrpskih kardiologa“ – rekaoje Momir Kitanovi}.

Dr Momir Kitanovi} jeod 16. do 18. maja u~estvovao na12. Simpozijumu sekcijeurgentne medicine, koji jeodràn na Zlatiboru, saradom „Akutni endem plu}a –terapijski tretman u ku}nimuslovima“. U Ni{u je naDrugom kongresu Dru{tvalekara urgentne medicineu~estvovao sa radom „No}nahipoglikemija – prikazslu~aja iz prakse“.

3355.. TTIIMMOO^̂KKII MMEEDDIICCIINNSSKKII DDAANNII3355.. TTIIMMOO^̂KKII MMEEDDIICCIINNSSKKII DDAANNII

PLESNI KLUB „FANTASY“

Tema Skup{tine bila je razmatraweIzve{taja o radu, sa finansijskimizve{tajem, za 2015. godinu, kao i razma-trawe i usvajawe Programa rada za 2016.godinu. Po{to je osnovni zadatak bora~keorganizacije o~uvawe tekovina NOR-a iza{tita spomenika i spomen obele`ja, teje glavni akcenat u izve{tajima, kao i uraspravi, dat upravo ovim temama. Svidati izve{taji, kao i predloèniProgram rada jednoglasno su usvojeni.

Ova je sednica bila posebno sve~anajer je to bila prilika da se pred ~lanovi-ma najvi{eg tela op{tinske bora~ke orga-nizacije, i zvani~no saop{ti odluka ododeli Medaqe borca trojici ~lanovaodbora - Stojanu Stamenkovi}u,Tomislavu Miti}u i NoviciStamenkovi}u. Pored wih, istim priz-nawem nagra|eni su i @ika Jovanovi},predsednik OO SUBNOR Crna Trava(koji je i prisustvovao pomenutoj sednici)i Bogomir Lepojevi} iz Krivog Dela, jedi-

ni ìvi u~esnik formirawa Peteju`nomoravske brigade, koja je formirana4. februara 1944. godine u Jabukoviku. Re~je o priznawu koje im je Republi~ki odborSUBNOR-a dodelio povodom sedamdeseto-godi{wice oslobo|ewa zemqe odfa{isti~kog okupatora, a "u znak priz-nawa i zahvalnosti za doprinoszajedni~koj pobedi nad fa{izmom, zaafirmaciju trajnih vrednosti NOR-a, slo-bodarskih i antifa{isti~kih vrednosti,za zbliàvawe i prijateqstvo me|u qudi-ma, narodima i dràvama".

Medaqe borca su im jo{ 10. jula 2015.godine uru~ene na sednici Okru`nog odb-ora SUBNOR-a Jablani~kog okruga, aredovna godi{wa Skup{tina je bila pri-lika da se dobitnicima u ime Op{tinskogodbora ~estita na priznawu i zahvali nanaporima koje su ulagali u o~uvawu tekov-ina NOR-a i za{titi spomenika i spomenobele`ja na teritoriji na{e op{tine.

S V E ^ A N O N A G O D I [ W O J S V E ^ A N O N A G O D I [ W O J S K U P [ T I N I O O S U B N O R -S K U P [ T I N I O O S U B N O R - aa

Redovna godi{wa Skup{tina Op{tinskog odbora SUBNOR-a odràna je 8. aprila

april-maj 2016. godine 7KK UU LL TT UU RR AA

U galeriji Narodne biblioteke „Desanka Maksimovi}“ 20. maja prire|ena je pro-mocija romana „Ne veruj re~ima“, autorke Jelene Milenkovi} Mladenovi}.Pozdravqaju}i prisutne, direktorka biblioteke Miqana I{qamovi} je istakla daje promocija romana „Ne veruj re~ima“ nastavak saradwe biblioteke i O[ „8. okto-bar“ jer je upravo profesorka srpskog jezika i kwièvnosti Jelena \oki} glavni"krivac" za ovu promociju. O romanu su govorili prof. Jelena \oki}, autorka kwigeJelena Milenkovi} Mladenovi} i Vladica Milenkovi}, glavni i odgovorni urednikKwièvno – umetni~ke asocijacije „Artija“ iz Para}ina, koja je i objavila ovukwigu. Govore}i o romanu Jelena \oki} je istakla:

„Iako sam naslov govori druga~ije re~i Jelene Milenkovi} Mladenovi} su wenonajja~e oru`je kojim maestralno spaja nespojivo, izri~e neizre~eno i na taj na~insvoje misli preta~e u slike obojene posebnim bojama, istinite slike koje su jasne irazumqive svima. Vrlo smelo, sigurno i bez uvijawa govori o sre}i, nadi, qubavi,usudu o ìvotu i ni sa ~im ne kalkuli{e. Ne meri, ne vaga, jer je su{tina zapravosamo u tome koliko smo iskreni prema sebi samima. Roman je zapravo svojevrsnadrama na{e svakodnevnice, koja ìvot prikazuje s lica i nali~ja“.

Zahvaquju}i se prisutnima, autorka romana je istakla da ni{ta nije toliko jakokao re~i u trenutku kada budu one prave i da u ìvotu ni{ta nije onako kao {toizgleda.

„Kwiga prati ìvote qudi koje sam imala priliku da vidim i sretnem svakod-nevno. Iznela sam istinu o svetu onakvu kakvu je ja vidim. Kroz roman poru~ujem dase qubav ne meri koli~inom vremena koje ste proveli zajedno ve} koli~inom nevre-mena koje ste zajedno prebrodili. Osnovni i primarni motiv romana je qubav, i tone bilo kakva ve} qubav koju hrabro podnosimo i onda kada nam se desi i onda kada jeo~ajno prizivamo a ona nam izmi~e iz ruku“ – rekla je na promociji JelenaMilenkovi} Mladenovi}, autorka romana.

Vladica Milenkovi}, glavni i odgovorni urednik Kwièvno – umetni~ke asoci-jacije „Artija“, koja je objavila roman je izme|u ostalog rekao:

„Ovaj roman nije roman koji se ~ita u jednom dahu. Na pojedine wegove delovemoramo se vra}ati. Ovo je urbana pri~a gde }emo se sresti sa dru{tvenim pojavama

koje su karakteristika dana{wice. Sre}emo se sa elementima pop i rok kulture,zatim lokalpatriotizma, satire ali i fantastike. Roman je pisan u vi{e delova ali uosnovi ipak ima istu nit koja se nadovezuje, {iri i na kraju raspli}e. Velika jesposobnost ove tekstove sklopiti u mozaik, u celinu. A to je autorka u svom romanu„Ne veruj re~ima" uradila“.

„„ NN EE VV EE RR UU JJ RR EE ^̂ II MM AA ““

Ove godine vlasotina~ka biblioteka„Desanka Maksimovi}“ obeleìla je 104godine svog postojawa. Vi{ednevna mani-festacija „Dani biblioteke“ trajala jeod 10. do 16. maja – dana ro|ewa poznatesrpske pesnikiwe Desanke Maksimovi},~ije ime biblioteka nosi. Programuprili~en ovim povodom bio je namewensvim populacijama stanovni{tva. Ozna~aju kwige 10. maja govorila je prof.Ivana Ceki} u~enicima O[ „8. oktobar“koji su u~estvovali na radionici „îtam,dakle postojim“. Za sve one koji suèleli da ~uju gde se danas kwiga nalazi ueri telekomunikacija govorio je prof. dri kwièvnik Ivan Cvetanovi} na pre-davawu „Kwiga u vreme masovnih medija“.Prire|ena je i izlo`ba nekwi`ne gra|eZavi~ajnog odeqewa, na kojoj su prisutnimogli da vide deo gra|e iz arhive ovogodeqewa. Pesni~ko ve~e "Majsko stiho-radovawe" prire|eno je za qubiteqepisane re~i, a svoje stihove kazivali supesnici Miroslav Mi{el Boltres i mrLuka Krsti}. Zainteresovani gra|animogli su da ~uju i deo speva „Hod nadAlbanijom“, autora Sa{e Stankovi}a, astihovi su posve}eni srpskoj vojsci iprelasku preko Albanije do dolaska naKrf 1915. godine. Vi{ednevna mani-festacija „Dani biblioteke“ zavr{ena jedodelom nagrada i zahvalnica zaslu`nimpojedincima i ustanovama sa kojima bib-lioteka sara|uje. Uprili~en je i prigo-

dan program za tu priliku. Govore}i oradu biblioteke direktorka MiqanaI{qamovi} je rekla:

„Ove godine odobrena su nam dva pro-jekta kod Ministarstva kulture i

informisawa. Jedan projekat jeDigitalizacija Zavi~ajnog fonda a drugiElektronska ~itaonica. Sprovo|ewe ovadva projekta doprine}e pruàwukvalitetnije usluge na{im ~itaocima“.

Ona je dodala da vlasotina~ka bib-lioteka trenutno raspolaè sa fondomod oko 70.000 kwiga, od kojih je 45.000zavedeno po naslovima. Ali, da se i fondbiblioteke stalno uve}ava.

„Mi i daqe otkupqujemo kwige, dobi-jamo ih i iz otkupa ministarstva, ali i odmnogobrojnih darodavaca i donatora.O~ekujem da tokom narednih godina na{kwi`ni fond dostigne brojku od 100.000naslova“ – rekla je direktorkaI{qamovi}.

Ovom prilikom su u~esnicima nakonkursu „Svet koji vidim i svet kojièlim“ dodeqene prigodne nagrade.Nagra|eni su i najaktivniji ~itaoci uprotekloj godini sa pozajmnog i de~jegodeqewa. Najaktivniji ~itaoci sa poza-jmnog odeqewa u prethodnoj godinio bilisu Nata{a Radenkovi}, NikolaMihajlovi} i Maja Miladinovi}. Nade~jem odeqewu najaktivniji su biliMilan Nikoli}, Emilija Dimitrijevi} iTamara Marinkovi}.

Ina~e, vlasotina~ka biblioteka brojioko 1000 ~lanova, a na „Danima bib-lioteke“ za sve zainteresovane u~laweweje bilo besplatno. Vi{ednevnu p mani-festaciju „Dani biblioteke“ Narodna

biblioteka „Desanka Maksimovi}„ orga-nizovala je u saradwi sa vlasotina~kimosnovnim i sredwim {kolama.

V.M.

Posledwe nedeqe aprila meseca uVelikoj Plani je odràn jedanaestiMe|unarodni festival dokumentarnogfilma „Zlatna buklija“.

Na ovogodi{wem festivalu film„Nebeska igra“ Neboj{e Ili}a Ilketaosvojio je „Zlatnu bukliju“, nagradu

ìrija za impresivni filmski prikazsportskog doga|aja.

Sve~ana dodela nagrada organizovanaje 29. aprila u Centru za kulturu„Masuka“.

„Nebeska igra“, pri~a ovlasotina~kim paraglajderima je sport-sko-turisti~ki film koji promovi{eVlasotince kao idealnu turisti~ku des-tinaciju, posebno za razvoj sportskogturizma.

Film je po re~ima autora Neboj{eIli}a nastao tokom trajawa dràvnogprvenstva u paraglajdingu koje je 2008.godine organizovano u Vlasotincu.

– S obzirom da promotivni filmzahteva kadarove koji bi morali da serade uz pomo} dronova, kranova i ostaleopreme koja je veoma skupa, ja sam pri~uo Vlasotincu kao izuzetnoj destinacijiza sportski turizam uradio tako {to samdopustio da o na{oj varo{i govore qudikoji su prvi put boravili u Vlasotincu,o onome {to je za wih ostalo upe~atqi-vo, neponovqivo, ono {to }e ihnaterati da se ponovo vrate u

Vlasotince, da ovde dovedu svoje pri-jateqe i kolege. I ìri i publika bilisu jedinstveni u oceni da je „Nebeskaigra“ upe~atqiva pri~a o Vlasotincuiako je bez ijednog kadra o samom gradu –kaè Neboj{a Ili}.

On dodaje da je nakon snimawa filma

„Pustood“, ovo jo{ jedan od na~ina da seoduì svom Vlasotincu i da doprinesewegovoj promociji kao neizostavne tur-isti~ke destinacije.

Do sada je Neboj{a Ili} sa filmom„Nebeska igra“ u~estvovao na pet festi-vala i osvojio pet nagrada. Nagrade sustigle sa „Jahorinafesta“, „Silafesta“,"Srem film festa", sa festivala uSolinu i posledwa iz Velike Plane.Ovo pokazuje da }e najnoviji dokumen-tarni film Neboj{e Ili}a dosti}iuspeh poput prethodnih filmova i da onod svakog de{avawa koje "beleì"kamerom moè da napravi vrhunskodokumentarno filmsko ostvarewe.

Na ovogodi{woj „Zlatnoj bukliji“ utakmi~arskom delu programa u~estvova-lo je 170 filmova iz 12 dràva.

Po re~ima organizatora festivala,ciq ove filmske manifestacije je dapodsti~e produkcije i autore nastvarawe i negovawe dokumentarnogfilma kao jedinstvene forme filmskogizraàvawa.

S.S.

„ZLATNA BUKLIJA“ „ZLATNA BUKLIJA“ ZA „NEBESKU IGRU“„NEBESKU IGRU“

U NARODNOJ BIBLIOTECI „DESANKA MAKSIMOVI]“ PROMOVISAN ROMAN JELENE MILENKOVI] MLADENOVI]

OOBBEELLEE@@IILLAA 110044 GGOODDIINNEE PPOOSSTTOOJJAAWWAAJO[ JEDNA NAGRADA NEBOJ[I ILI]U ILKETU NARODNA BIBLIOTEKA „DESANKA MAKSIMOVI]“

8 Leto april-maj 2016. godine N O ] MM U Z E J AN O ] MM U Z E J A

Ove godine u gradu na Vlasini je podrugi put organizovana manifestacijaNo} muzeja. Vi{e stotina posetilacauìvalo je u raznovrsnom programu kojije za ovu priliku pripremio Kulturnicentar Vlasotince. No} muzejaobeleìle su izlo`be ali i brojni nas-tupi u~enika vlasotina~kih osnovnih isredwih {kola, a program se odvijao natri lokacije. Najpre su se mnogobrojnojpublici u sali Kulturnog centra pred-stavili u~enici O[ „Sini{a Jani}“,koji su za ovu priliku pripremili veomainteresantan kola`ni program. No}muzeja otvorio je hor ove {kole. Potom suse re|ali nastupi u~enika dramske irecitatorske sekcije. Prisutni su

uìvali u izvo|ewu odlomka iz komedije„Izbira~ice“ , kao i u igri „Bogiwa“,igrokazu „Zaqubqenko“, u stihovima naengleskom, ruskom, nema~kom, fran-cuskom i srpskom jeziku. Svaki wihovnastup je nagra|ivan bogatim aplauzom.Potom su prostor na sceni zauzeliwihovi drugari iz O[ „8. oktobar“.^lanovi dramske sekcije su za ovu pri-liku izveli delove iz „Pokondirenetikve“, Jovana Sterije Popovi}a i„Kirije“, Branislava Nu{i}a. U imedoma}ina i organizatora No}i muzeja sveprisutne pozdravila je direktorkaKulturnog centra Maja Markovi},rekav{i da se Vlasotince po drugi putpridruùje mnogom gradovima u Evropi i

Srbiji koji organizuju ovu manifestacijupo 13. put. Program je nastavqen u galer-iji Zavi~ajnog muzeja gde je otvorenaizlo`ba karikatura iz likovnog fonda

muzeja. Posetioci su mogli da vide radoveeminentnih karikaturista iz Srbije, akoji su prethodnih godina u~estvovali nakonkursu koji se organizuje povodomVinskog bala. Bile su izloène karika-ture Klasa, Mivela, ]eli~anina,Dimitrijevi}a, Opa~i}a, Ota{a,Om~ikusa, Blatnika kao i vlasotina~kihautora. Prisutnima su se predstavile iu~enice Tehni~ke {kole koje su za ovupriliku izvele performans „@enski raz-govori“, Du{ana Radovi}a.

N I [ T A N I J E V R E D N I J E O D S M E H AN I [ T A N I J E V R E D N I J E O D S M E H ANO] MUZEJA PO DRUGI PUT U VLASOTINCU

Rezawem slavskog kola~a kod Gradskog krsta i nastupomFolklornog ansambla „Crnilovi}“ Vlasotin~ani su 22. maja proslav-ili gradsku slavu, prenos mo{tiju Svetog oca Nikolaja, u narodu poz-natijem kao letwi Sv. Nikola. êstitaju}i slavu prisutnima kao isvim Vlasotin~anima protojerej stavrofor Zoran Stojanovi} je pod-setio na ìvot Sv. Nikole, na wegova ~udotvorstva na Dan prenosamo{tiju u italijanski grad Bari, koji je u to vreme bio centarpravoslavqa.

„Sveti Nikola odrekao se materijalnog bogatstva i po{ao za re~juBo`jom, naglasio je protojerej Zoran Stojanovi}, podse}aju}i da svakood nas ako èli da svet promeni na boqe mora}e da pre svegapromeni sebe i svojim primerom bude uzor drugima.

U ime lokalne samouprave prisutnima se obratio ~lan Op{tinskogve}a Zoran Stamenkovi}. êstitaju}i slavu, Stamenkovi} je tom pri-likom pro~itao ~estitku koju je Vlasotin~anima, povodom gradskeslave, uputio predsednik op{tine Zoran Todorovi}, a koji je bioslu`beno odsutan. U ~estitki se izme|u ostalog kaè:

„Nadam se da smo izvukli pouke i nau~ili lekcije koje }e od svihnas napraviti boqe qude, radnike i gra|ane. Verujem da Vlasotinceulazi u jedan period stabilnosti koji nam je preko potreban, kakobismo u ovim te{kim vremenima uspeli da uradimo ono {to je najbo-qe za na{u op{tinu. Nadam se da }emo svi dati svoj doprinos tomnaporu“.

U galeriji Kulturnog centra naNe{i}evom keju u prisustvu mnogobro-jnih Vlasotin~ana ali i gostiju sa straneu No}i muzeja otvorena je izlo`ba doku-menata i fotografija pod nazivom„Udruèwe ugostiteqa za varo{Leskovac – srez leskova~ki i vlasoti-na~ki“. Izlo`bu je priredio Istorijskiarhiv iz Leskovca u saradwi saKulturnim centrom.

„Ako imamo vere i voqe, ako smo dovo-qno vredni i uporni, vrata }e se uvekotvarati pred nama, mo`da ne ona kojasmo zami{qali ali sigurno ona koja }ena kraju biti najboqa za nas. Na{a kul-turna institucija je nosilac odgovornos-ti jer je na{ zadatak da nudimo sadràjeusmerene ka razvitku interesovawa koddece i mladih .Upravo iz tog razlogaKulturni centar Vlasotince u ~ijem sas-tavu je i Zavi~ajni muzej pridruùje seevropskoj manifestaciji No} muzeja iove godine sa temom Ni{ta nije vrednijeod smeha, to je snaga da se smeje{ inapusti{ sebe, da bude{ svetlost“ –rekla je direktorka Maja Markovi}.

Govore}i o izlo`bi MarijaLazarevi}, direktorka Istorijskog arhi-va Leskovca je rekla da su prisutni uprilici da vide autenti~na dokumenta i

fotografije „Udruèwa ugostiteqa uperiodu od 1932. do 1947. godine“.

„Postavka sadrì 53 dokumenta i jednudiplomu iz fonda i zbirke Istorijskogarhiva kao i 50 fotografija izporodi~nih zbirki. Fotografije koje suizloène uglavnom su dobijene od nasled-nika. Saradwa koju imamo sa Kulturnimcentrom je veoma dobra i nadam se da }e unarednom periodu biti jo{ boqa“.

U~enici Gimnazije „StevanJakovqevi}“ su za ovu priliku izvelidramski prikaz „Pri~e iz ju`wa~kekafane“, wihov nastup nasmejao je sveprisutne a publika ih je nagradila burn-im aplauzom.

Za uspe{nu saradwu organizator jeop{tini Vlasotince, ustanovama iinstitucijama uru~io zahvalnice.

Za qubiteqe pozori{ne umetnosti usali Kulturnog centra izvedena jemonokomedija „Dr Feler“, autora iglumca Dragana Boè Marjanovi}a.

Program u No}i muzeja pratili su nesamo Vlasotin~ani ve} i mnogobrojniposetioci iz Leskovca i drugih mesta, akoji su u kasnim ve~erwim satima moglii da razgledaju Zavi~ajni muzej i videizlo`be i stalne postavke.

DD OO KK UU MM EE NN TT AA II FF OO TT OO GG RR AA FF II JJ EEDD OO KK UU MM EE NN TT AA II FF OO TT OO GG RR AA FF II JJ EEUU DD RR UU @@ EE WW AA UU GG OO SS TT II TT EE QQ AAUU DD RR UU @@ EE WW AA UU GG OO SS TT II TT EE QQ AA

O D 1 9 3 2 . D O 1 9 4 7 .O D 1 9 3 2 . D O 1 9 4 7 .

PP RR OO SS LL AA VV QQ EE NN AA GG RR AA DD SS KK AA SS LL AA VV AAPP RR OO SS LL AA VV QQ EE NN AA GG RR AA DD SS KK AA SS LL AA VV AA

april-maj 2016. godine 9DDaannii VVllaassoottiinnccaaDDaannii VVllaassoottiinnccaa

Drugog dana tradicionalne mani-festacije „Dani Vlasotinca“ u saliKulturnog centra je izvedena de~ja pred-stava „Min|u{e od cvetnih grana“.U~enici gradskih osnovnih {kolauìvali su u predstavi koju je za ovu pri-liku izveo De~ji dramski studio „Haos“,koji postoji i radi pri Kulturno-umet-ni~kom dru{tvu „Sini{a Jani}“.

Predstava je ra|ena po tekstu ZoranaDavini}a, a reìju potpisuje DaliborKoci}.

Re~ je o predstavi koja je do sada igranau vi{e navrata, a na de~jim smotrama inagra|ivana. I ovom prilikom nastupDe~jeg dramskog studija „Haos“ i predsta-va „Min|u{e od cvetnih grana“ nagra|enisu burnim aplauzom.

„MIN\U[E OD CVETNIH GRANA“„MIN\U[E OD CVETNIH GRANA“

„Dani Vlasotinca“ , manifestacijaustanovqena povodom gradske slaveDana prenosa mo{tiju Svetog ocaNikolaja, po~eli su 19. maja kola`nimprogramom pod nazivom „Detiwstvo uboji“. Kulturni centar Vlasotince je usaradwi sa Pred{kolskom ustanovom„Milka Dimani}“ otvarawe ove mani-festacije priredio u centru grada.Okupqenu decu, wihove vaspita~e iroditeqe, kao i brojne posetioce najpreje pozdravila direktorka Kulturnogcentra Maja Markovi}. Ona je tom pri-likom pozvala gra|ane Vlasotinca danarednih dana prisustvuju kulturnimde{avawima koja ova ustanova kultureorganizuje u okviru „Dana Vlasotinca“i povodom „No}i muzeja“, s obzirom da suse ova dva kulturna de{avawa vremenskiskoro podudarila. De~ji program po~eoje nastupom mla|e grupe, koja je izvela„[panske igre“. Ovaj deo programa sadecom su pripremile vaspita~iceOlivera Stankovi} i MajaMiladinovi}. Najmla|i me|u najmla|imu~esnicima izazvali su simpatije iveliki aplauz publike. Potom su nas-tupili wihovi ne{to stariji drugari izpripremne pred{kolske grupe koju vode

vaspita~ice Sla|ana Milo{evi},Nadica Jovi} i Du{ica Milovanovi}.Oni su se najpre predstavili igrom„Qubav je kad se neko voli“, a potom suizveli i igru „Meri Popins“ sa kojom sunedavno nastupali u Oxacima. Prisutnesu, pored dobro uve`bane i izvedeneigre, odu{evili i kostimi dece, koji sura|eni u radionici vrti}a. Vaspita~iGordana Stojanovi} i Marjan Anti} suza ovu priliku sa decom pripremiliigru pod nazivom „Tebi moja mazo“,kojom su izmamili osmeh na licimaprisutnih. Program je zavr{en „Igramaiz na{eg kraja“, koje su izvelipred{kolci koje vode vaspita~i IvanaPetkovi} i Mihajlo Stojanovi}.Muzika, de~ja igra i radost i ovoga putaobeleìli su ovu priredbu.Pred{kolci su do sada svojim nastupi-ma otvarali „Leto u Vlasotincu“, ovogaputa oti{li su korak daqe otvaraju}i„Dane Vlasotinca“, ~ime su pokazali dasu neizostavni i veoma aktivni u~esni-ci mnogih kulturnih de{avawa uVlasotincu jer rado{}u boje svet okosebe.

S.S.

„ D A N I V L A S O T I N C A “ „ D A N I V L A S O T I N C A “ OTVORENI NASTUPOM PRED[KOLACA

GGRRAADDSSKKII OORRKKEESSTTAARR GGRRAADDSSKKII OORRKKEESSTTAARR ZZAATTVVOORRIIOO „„DDAANNEE VVLLAASSOOTTIINNCCAA““ZZAATTVVOORRIIOO „„DDAANNEE VVLLAASSOOTTIINNCCAA““

Ovogodi{wa manifestacija „Dani Vlasotinca“ zavr{ena je celove~erwim koncertomGradskog orkestra. Koncert je odràn 24. maja u prepunoj sali Kulturnog centra. Program jepo~eo Tambura{kim kolom a potom je Novica Ili} Bomba izveo instrumental Svilen konacna saksofonu. Vlasotin~anima su se predstavili Aleksa Kosti}, Marina Markovi}, NemawaStojanovi}, Zvonko Ili}, Milica Val~i}, Du{an Koci}, An|ela Ili}, Milorad Pavlovi}Arsa, Bratislav Mladenovi}, Jovana Milo{evi} i Zvonimir Stanojevi} Balavur. Wihovenastupe pratili su Bratislav Val~i} na harmonici i {ef Gradskog orkestra, Novica Ili}Bomba na saksofonu, Blagoje Kosti} Blaà na gitari i Jordan Ili} Lali{ na kontrabasu.

Program je zavr{en izvo|ewem Kraqevskog kola. Tokom trajawa programa prisutni suuìvali u izvo|ewu staro-gradskih i izvornih pesama, uizvo|ewu sevdalinki, poppesmama, odnosno u pesmamaza sve ukuse. Publika jenagra|ivala burnim aplauzomsvaki nastup, a posebno suburnim aplauzima nagra|eniAleksa Kosti} i MiloradPavlovi} Arsa. Aplauzom jepozdravqena i 13. godi{waAn|ela Ili}, koja se oveve~eri prvi put predstavilaVlasotin~anima. Publika jezajedno sa Zvonkom Ili}empevala poznatu rusku pesmuKaqinka.

I ovaj nastup Gradskogorkestra Vlasotinca jepokazao da Vlasotin~anivole dobru muziku i pesmu, adva sata trajawa koncertaispunila su sva o~ekivawa.

V.M.

Zbog velikog interesovawa publike, nakon predstave „DrFeler“, Kulturni centar Vlasotince je 13. aprila organizovaoizvo|ewe jo{ jedne monokomedije. Ovog puta glumac leskova~kogNarodnog pozori{ta Dragan Marjanovi} je izveo monokomediju„Putovawe kroz gusto grawe“, ra|enu po tekstu BranislavaMarkovi}a.

To je nastavak pri~e o Rokiju, biv{em bokseru i biv{em robi-ja{u sa juga. Zapravo se radi o periodu wegovog ìvota desetakgodina nakon neslavne epizode u Ha{kom tribunalu i wegovompoku{aju da se vrati u legalni biznis.

I ovoga puta traìla se karta vi{e za predstavu pa su organi-zatori obezbedili dodatna sedi{ta za publiku.

Nakon predstave razgovarali smo sa glumcem DraganomMarjanovi}em o veoma velikom interesovawu publike za wegovepredstave, posebno za monokomedije.

„Nakon prvog gostovawa u Vlasotincu, kada se tako|e traìlakarta vi{e, pretpostavio sam da }e i ovog puta biti isto. Radujeme {to je publika bila raspoloèna za {alu, za dobru zabavu, {tosu se qudi od srca smejali – kaè Dragan Marjanovi}.

„Putovawe kroz gusto grawe“ jedna je od predstava koju je pisaoBranislav Markovi} i koja je veoma aktuelna u ovom trenutku jernam dolazi leto, vreme putovawa. Ovo je jedna od pet predstava izserijala o Rokiju. U tih pet predstava publika moè da uìva uraznoraznim dogodov{tinama ovog lika, u kojima se pokazujekoliko je svestran ~ime god da se bavi.

– Izbor komedija pokazao se kao pravi potez jer publika danasèqno i{~ekuje komediju, ho}e da se nasmeje. Taj smeh tokom pred-stave deluje kao prava terapija za wih. Meni, kao glumcu, jenajve}a nagrada kada publika iza|e sa osmehom na licu, kada qudinapune svoje baterije pozitivnom energijom za dan koji im pred-stoji, za predstoje}u nedequ, za vreme do slede}e predstave.@ivimo u turobnom vremenu kada nam je drama sastavni deoìvota, kada svakoga dana imamo dramu. Dovoqno je samo daukqu~imo televizor ili pogledamo novinske naslove. Mnogo je

lo{ih vesti, mnogo tragedija okonas, mnogo negativne energije. Zbogsvega toga ovo vreme ne ide na ruku dramama i tragedijama upozori{tu jer su qudi èqni iskrenog smeha, potrebno im jepra`wewe od svakodnevnih briga – dodaje Dragan Marjanovi}.

Gostuju}i {irom Srbije, posmatraja}i qude oko sebe, kaè,shvatio je da je sve mawe qudi na ulicama koji se iskrenu smejui raduju. Sve vi{e je zami{qenih qudi okupiranih svojim briga-ma i problemima.

„Zbog toga su komedije idealan na~in da qudi bar na trenutakzaborave svoje probleme, da se od srca nasmeju, da se napune poz-itivnom energijom jer u ìvotu ima tako malo iskrenog smeha. Jase trudim da publici pruìm pozitivnu energiju i da napravimdobru interakciju sa qudima. To uspevam. Uspeo sam i uVlasotincu. Publika je prepoznala moju dobru nameru, prepoz-nala je moju iskrenost u ovome {to radim i rezulat toga je pre-puna sala nasmejanih posetilaca koji su ve~eras nakon pred-stave iza{li ndobro raspoloèni – kaè Marjanovi}.

On je sa Kulturnim centrom uspostavio odli~nu saradwu,vlasotina~ka publika ga je srda~no do~ekala tako da se uVlasotincu o~ekuje jo{ neka od wegovih jedanaest monodrama.

S. Stankovi}.

VLASOTINA^KA PUBLIKA U@IVALA U PREDSTAVI „PUTOVAWE KROZ GUSTO GRAWE“

DRAGANOVO PUTOVAWE KROZ SMEHDRAGANOVO PUTOVAWE KROZ SMEH

Politehni~ka {kola iz Suboticebila je doma}in 27. Republi~kogtakmi~ewa sredwih stru~nih {kola upodru~ju rada Geodezija i gra|evinarst-vo Republike Srbije. Takmi~ewe jeodràno u periodu od 13. do 15. maja 2016.godine. Me|u 27 {kola, bila je iTehni~ka {kola iz Vlasotinca, au~enici koji su je predstavqalipostigli su zavidne rezultate. Tehni~ku{kolu iz Vlasotinca predstavqali suu~enici obrazovnog profila arhitek-tonski tehni~ar-ogled. U~enikDimitrije Stefanovi} iz 3/1 razredatakmi~io se iz predmeta statika i

otpornost materijala i osvojio drugomesto. Mentor je profesorka JelicaPe{i}. U~enik Lazar Stamenkovi} iz2/1 razreda tami~io se iz predmetanacrtna geometrija i osvojio tre}emesto. Mentor je profesor DraganConi}. Milica Damwanovi}, u~enica3/1 razreda takmi~ila se iz predmetaautocad a \or|e Milo{evi}, u~enik 2/1razreda takmi~io se iz predmetagra|evinske konstrukcije.

Sa ovakvim uspesima ovi u~enici supokazali da rad, trud i upornost vode karezultatima.

V.M.

DD II MM II TT RR II JJ EE II LL AA ZZ AA RR PPOOSSTTIIGGLLII ZZAAVVIIDDNNEE RREEZZUULLTTAATTEE

Po~etkom maja meseca je na platou ispredop{tine Vlasotince odràna „EkOlimpijada“pod sloganom „Moje {kolsko eko dvori{te“, au~esnici manifestacije bili su u~enici O[„8. oktobar“ iz Vlasotinca. „EkOlimpijada“ jeorganizovana pod pokroviteqstvomOlimpijskog komiteta Srbije. U~esnici suimali priliku da se upoznaju sa PredragomFilipovi}em, na{im sugra|aninom, koji }e kaoi mnogi drugi sportisti braniti boje Srbije naOlimpijskim igrama u Rio de @aneiru. Sveprisutne pozdravio je Milan Jovi}, pomo}nikpredsednika i poru~io u~enicima da se {tovi{e bave sportom ali i da nau~e da ~uvajusvoju ìvotnu okolinu ne samo za sebe ve} i zageneracije koje dolaze.

Dobrodo{licu je svima poèleo i PredragFilipovi}, poru~iv{i, pre svega deci, da nijenemogu}e ostvariti zacrtane ciqeve.

„Neka nam jedan od ciqeva bude da nastavi-mo tamo gde }u ja stati, da nastavite daVlasotince i u budu}nosti ima sportiste koji}e braniti boje svoje zemqe i na Olimpijskimigrama – kazao je Predrag Filipovi},reprezentativac Srbije.

Ciq „EkOlimpijade“ je da osnovci krozsport i zabavu u~estvuju u raznovrsnimradionicama, razvijaju olimpijski duh, upozna-ju prave olimpijske vrednosti i shvate va`nosto~uvawa ìvotne sredine.

Milan Pavlovi}, predsednik Olimpijskog

komiteta je rekao da Olimpijski komitetsprovodi razne radionice u ciqu edukacijepre svega mladih, a poseban akcenat u 2016.godini bi}e stavqen na ekolo{kim {kolskimdvori{tima.

„Ve} {est godina Olimpijski komitetsprovodi razne projekte kojima je ciq daosnovci kroz sport i zabavu upoznaju praveolimpijske vrednosti, nau~e o za{titi ìvotnesredine, ceremoniju otvarawa i zatvarawaOlimpijade, pevawe himne i sli~no. Ho}emoda nau~e radost igre, da shvate {ta je fer plej,{ta je po{tovawe, izuzetnost, jedinstvo duha,tela i uma a to su pet olimpijskih vrednostikoje bi trebalo da usvoje i da ih primewuju i usvakodnevnom ìvotu. Predstavqaju}i na{eradionice do sada smo posetili preko stomesta i op{tina u Srbiji – rekao je Pavlovi}.

Op{tina Vlasotince je ove godine prvidoma}in „EkOlimpijade“, na kojoj je u~estvova-lo vi{e od sto osnovno{kolaca. Ina~e, pred-stavnici Olimpijskog komiteta su u {koli uKonopnici zasadili pet stabala koja sim-bolizuju pet olimpijskih vrednosti, a pred-stavqaju deo programa „Olimpijska aleja“.U~enici {kole iz Konopnice na poklon sudobili lopte od kompanije Coca Cola koja je part-ner Olimpijskom komitetu. U~enici O[ „8.oktobar“, koji u~estvuju u sportsko-ekolo{kojradionici na poklon su dobili kante za recik-laù od kompanije Sekopak.

Pred{kolska ustanova „MilkaDimani}“ nedavno je posetila svoje pri-jateqe iz PU „Poletarac“ u Oxacima.Povod za posetu bila je proslavaosamdesetog ro|endana te ustanove. Timpovodom deca pripremnog pred{kol-skog programa iz Vlasotinca, koje supredvodile vaspita~ice Sla|anaMilo{evi}, Nadica Jovi} i Du{icaMilovanovi} pripremili su plesnuta~ku „Meri Popins“. Kroz svet bajkiklinci su pro{etali sa svojim{tapovima a klinceze su sa ki{obrani-ma preletele u svet muzike i ma{te.Wihov nastup publika je nagradilavelikim aplauzom u toku i na krajuta~ke. Vlasotina~ki pred{kolci bilisu veoma sre}ni i zadovoqni, ne samozbog gostovawa, ve} zbog druèwa sa

drugarima iz cele Srbije.Usledilo je wihovo u~estvovawe na

proslavi povodom obeleàvawa DanaRoma, a uskoro ih o~ekuje nastup naDe~jem pozori{nom festivalu „Dedar“u Smederevu. Pred{kolska ustanova„Milka Dimani}“ bila je i doma}in,sada ve} tradicionalne Uskr{weva{arijade.

Ova ustanova posebnu pa`wu pok-lawa povezivawu sa drugim pred{kol-skim ustanovama, studijskim posetama,razmeni iskustava i druèwu sa kolega-ma iz Srbije i regiona.

Nedavno je direktorka vrti}aSneàna Filipovi} sa svojim saradni-cama Mirelom Puzi} i Qiqanom\oki} posetila JPU „VukosavaIvanovi} Ma{anovi}“ iz Bara, koja je

obeleàvala 95godina svog rada.Prilikom poseterazgovarano je oradu vrti}a, ouspesima koje onipostiù, kao i oi n o v i r a w uvaspitno-obra-zovnog rada sadecom. Posebnapa`wa posve}enaje razgovorima os a r a d w ip r e d { k o l s k i hustanova naBalkanu.

S. Stankovi}

SS AA RR AA DD WW AA SS AA UU SS TT AA NN OO VV AA MM AA SS AA RR AA DD WW AA SS AA UU SS TT AA NN OO VV AA MM AA UU SS RR BB II JJ II II RR EE GG II OO NN UUUU SS RR BB II JJ II II RR EE GG II OO NN UU

PRED[KOLSKA USTANOVA "MILKA DIMANI]" OLIMPIJSKI KARAVAN U VLASOTINCU

UÊNICI TEHNI^KE [KOLE UÊSTVOVALI NA REPUBLI^KOM TAKMIÊWU

U Osnovnoj {koli „Vuk Karaxi}“ uTego{nici odràno je op{tinsko takmi~ewe izpoznavawa saobra}aja pod nazivom „[ta zna{ osaobra}aju“. Na takmi~ewu je u~estvovaloosamdesetak u~enika iz osnovnih {kola uVlasotincu, Gloànu, [i{avi, Kru{evici,Svo|u, Prisjanu i Tego{nici.

Po re~ima direktora {kole Ratka Ili}a,ovo takmi~ewe pomaè deci da {to boqesavladaju poznavawe saobra}ajnih propisa,{to }e doprineti wihovoj bezbednosti u sao-bra}aju.

„Tako|e, pripremom za takmi~ewe |acisavladavaju vo`wu biciklom tako da radimona tome da omasovimo ovo takmi~edwe koje setradicionalno organizuje u na{oj {koli“ –dodao je Ratko Ili}.

Ove godine pobednici takmi~ewa su, zah-vaquju}i lokalnoj samoupravi, pored plas-mana na okru`no takmi~ewe, dobili i vrednepoklone. Lokalna samouprava je od namenskihsredstava dobijenih na osnovu dela naplatesaobra}ajnih prekr{aja na podru~ju op{tineVlasotince a namewenih edukaciji iz sao-bra}aja, najboqim u~esnicima takmi~ewaobezbedila bicikle. êtiri bicikla u vred-

nosti od oko 80.000 dinara dodeqena sunajuspe{nijim de~acima i devoj~icama u B i Ckategoriji. Me|u u~enicima petog razredavredne nagrade dobili su David Veqkovi} izTego{nice i Marija Stojanovi} iz {kole "8.oktobar" u Vlasotincu. Me|u u~enicima od{estog do osmog razreda nagrade su dobili\or|e Jovi} iz [i{ave i Andrijana Stankovi}iz Tego{nice.

Uru~uju}i bicikle pobednicima takmi~ewapredsednik op{tine Vlasotince ZoranTodorovi} je ~estitao najboqim u~esnicimatakmi~ewa i wihovim nastavnicima sjajnerezultate a organizatorima poèleo da se ovotakmi~ewe omasovi, kao i da {kola uTego{nici jednog dana postane doma}inokru`nog takmi~ewa.

„Lokalna samouprava }e od sredstavaprikupqenih na osnovu prekr{ajnih prijavaizdvojiti 300.000 dinara za edukaciju dece usaobra}aju“ – dodao je predsednik Todorovi}.

Takmi~ewe je odràno u saradwi sa sao-bra}ajnom policijom, a podràli su gaMinistarstvo prosvete, Auto-moto savezSrbije i Dru{tvo nastavnika tehni~kog obrazo-vawa Srbije.

S. Stankovi}

BB II CC II KK LL II ZZ AA NN AA JJ BB OO QQ EEBB II CC II KK LL II ZZ AA NN AA JJ BB OO QQ EE

10 april- maj 2016. godineO B R A Z O V A W EO B R A Z O V A W E

ODR@ANO TAKMIÊWE „[TA ZNA[ O SAOBRA]AJU“

april-maj 2016. godine 11KK uu ll tt uu rr aa

UUVal~i}evoj palati je 19. aprila u prisustvu mnogobrojnih zvanicasve~ano otvoren Klub ~italaca koji }e nositi ime praunuke MilanaT. Val~i}a, prof. dr Sla|ane Filipovi}. Milan T. Val~i} je bio

vlasnik prve banke na jugu Srbije krajem 19. veka, bio je osniva~ prvogakcionarskog dru{tva u ovom delu Srbije, trgovac i vinar ~ije se vino izvozi-lo u Austriju i Francusku. Porodica je ime svog dede, me|u prvima u Srbiji podono{ewu Zakona o rehabilitaciji, u sudskom postupku rehabilitovala. Ina~e,Milan T. Val~i} je posle Drugog svetskog rata progla{en za neprijateqa dràvei naroda. Oduzeta mu je sva pokretna i nepokretna imovina. Sada je u toku postu-pak restitucije - povra}aj imovine naslednicima, a me|u jedanaestoro nasledni-ka je i prof. dr Sla|ana Filipovi}. Svi naslednici su se sloìli da popovra}aju imovine naprave zadu`binu Milana T. Val~i}a u kojoj }e, po wihovojèqi, biti sme{tene ustanove kulture. Na palati }e pisati Zadu`bina MilanaT. Val~i}a, a vrati}e se i porodi~ni grb.

Danas se u palati Milana Val~i}a nalazi Narodna biblioteka „DesankaMaksimovi}“. Na sve~anosti povodom otvarawa Kluba ~italaca pozdravqaju}isve prisutne Miqana I{qamovi}, direktorka biblioteke je izme|u ostalogistakla:

„Porodica Val~i} poznata je Vlasotin~anima kao ugledna porodica obrazo-vanih i srda~nih qudi. Da su to zaista i da vole svoj rodni grad pokazali su i

time {to su odlu~ili da gradu ostave svoju palatu u kojoj se mi sada nalazimo. Nataj na~in, moram pomenuti , na{a }e biblioteka kona~no dobiti svoj prostor isvoju ku}u kulture. Iz zahvalnosti prema porodici odlu~ili smo da klub nosiime jednog od zadu`binara. I znamo da smo napravili izuzetak, ali sa ponosomsmo odlu~ili da nosi naziv Klub ~italaca „Prof. dr Sla|ana Filipovi}“. Na

taj na~in se biblioteka zahvaqu-je porodici Val~i} na svojojhumanosti“.

Potom se prisutnima obratiopredsednik op{tine ZoranTodorovi}, koji je govorio obogatoj karijeri prof.drSla|ane Filipovi}. On je tadaizme|u ostalog rekao:

„Sla|anin pradeda po majci jeMilan T. Val~i} u ~ijoj se palatinalazimo. Svi naslednici, wihjedanaestoro, su svojom voqom i slo-gom odlu~ili da po okon~awu procesarestitucije ovu palatu - kao zadu`binuMilana T. Val~i}a daju na dar svom naroduu Vlasotincu i Srbiji. Sla|ana je dala sve odsebe da zadu`bina osvane u toku ove godine. Ona jedobar ~ovek, mnogo voli qude i ìvot. Veruje da je wen poziv zapravo wenzadatak na ovoj zemqi. Sve moè i sve ho}e da uradi, kako bi svima bilo {toboqe. Za wu ne postoji nemogu}e, nosi vedar duh, radost i ~ast - posebna je! Nevoli titule niti nagrade. Drì se re~i Indire Gandi „postoje oni koji rade i

oni koji dobijaju nagrade, budite me|u onima koji rade – tu je mawa konkurenci-ja“. Mnogo }e vode prote}i Vlasinom dok se ovako briqantan doktor iboànstvena i nesebi~na du{a ne rodi u Vlasotincu".

Prof. dr Sla|ana Filipovi} zahvaquju}i se prisutnima, vidno uzbu|ena iprepuna emocija, je izme|u ostalog rekla:

„Ponosna sam {to takva sloga vlada me|u naslednicima moga pradede i {to sejedanaestoro naslednika svojevoqno sloìlo da ovekove~imo svoga dedu, dodu{emoga pradedu po majci, jer smo sigurni da mu se du{a nalazi u palati koja je bilawegov porodi~ni dom. Kada je nakon Drugog svetskog rata progla{en za dràvnogneprijateqa i kada mu je oduzeta sva pokretna i nepokretna imovina on je jedinopatio za porodi~nim domom, za ovom palatom. U na{oj porodici vaìo je jedanzavet, koji je ostao jo{ od moga pradede, a to je da svako iz generacije postignejedan ve}i nivo edukacije. I, da u svakoj generaciji jedan od ~lanova porodicemora da bude lekar a jedan ekonomista, a ostali {ta èle. Ovaj zavet po{tujemoi dan danas - pri~a Sla|ana o svojoj pordici i dodaje:

„Na{ uslov je da zadu`bina bude ku}a kulture, da se u palatu nikako ne uselinijedna politi~ka partija. Da se vrati porodi~ni grb koji se nalazio na samomvrhu ku}e. @elimo da zadu`binu pose}uju mladi ali i stariji gra|aniVlasotinca i da se edukuju iz raznih oblasti. Drìmo se maksime „ako ne budemoboqi posta}emo gori“, zato èlimo da se zadu`binom ori pesma hora kao {to seorila danas. Zahvaqujem se svima koji su u~estvovali i u~estvuju u procesu resti-tucije i nadam se da }e do kraja godine ona biti zavr{ena i da }e palata MilanaT. Val~i}a postati neodvojivi deo kulture i kulturnih zbivawa u Vlasotincu.Sre}na sam jer mislim da }e se formirawem zadu`bine kona~no smiriti duhmoga pradede Milana T. Val~i}a“.

Posebnu atmosferu i sve~arsku notu dao je nastup hora O[ „Sini{a Jani}“, au jednom momentu dr Filipovi} je ustala sa svog mesta, pri{la horu i zajedno sau~enicima zapevala pesmu „Tamo daleko“.

V.M.

ZZ AA DD UU @@ BB II NN AA –– KK UU ]] AA KK UU LL TT UU RR EEZZ AA DD UU @@ BB II NN AA –– KK UU ]] AA KK UU LL TT UU RR EE

Sla|ana je ro|ena 24. jula 1954. godine u Vlasotincu, od majke Mare i ocaFilipa. Wen pradeda po majci bio je Milan T. Val~i}. [kolovawe je zapo~ela uVlasotincu i nakon zavr{enog prvog razreda u O[ „Sini{a Jani}“ sa porodicomse seli u Ni{. Tamo zavr{ava osnovnu i sredwu {kolu i Medicinski fakultet.Bila je me|u najboqim studentima Univerziteta u Ni{u, ~ekalo je mesto asisten-ta na predmetu patofiziologija. No, ona je èlela da svoju radnu karijeru dokto-ra zapo~ne u Vlasotincu, svom rodnom mestu. Radila je u Medicinskom centruVlasotince, i{la na teren u vlasotina~kim selima, deùrala, pora|ala, i na tajpo~etni deo svoje karijere veoma je ponosna. Od {kolske 1978. godine karijerugradi na Medicinskom fakultetu i Klini~kom centru u Ni{u. Magistrirala jeendokrinologiju 1981. godine. Specijalizaciju iz interne medicine zavr{ila je1984. godine. Doktorila je 1990. a subspecijalista iz onkologije je od 2005. godine.Osniva~ je i prvi direktor Klinike za onkologiju u Ni{u, istovremeno je osni-va~ predmeta klini~ka onkologija i magistarskih, doktorskih i subspecijal-isti~kih studija iz onkologije na Medicinskom fakultetu u Ni{u. ^lan je bordaza rak dojke Evrope. Kao wihov ~lan u Ni{u je organizovala tri evropske onko-lo{ke {kole posve}ene raku dojke. To je najvi{i nivo edukacije gde predavawadrè samo eksperti me|u kojima je i ona. Rezultate svog nau~nog rada referisalaje na brojnim doma}im, evropskim i svetskim kongresima onkologije. Objavila je198 nau~nih i stru~nih radova u vode}im doma}im i svetskim nau~nim ~asopisima.Autor je dva uxbenika iz klini~ke onkologije i koautor u vi{e monografija iuxbenika iz oblasti raka dojke. ^lan je najzna~ajnijih nau~no- stru~nih doma}ih,evropskih i ameri~kih udruèwa onkologa. Predava~ je Evropske onkolo{ke{kole. Sla|anin ìvotni moto je „u ìvotu samo ono {to da{ je zaista tvoje“.Ravno pre 30 godina u Ni{u je organizovala Dru{tvo za borbu protiv raka- Ni{,a 2006. godine osniva Dru{tvo èna sa rakom dojke „Biser“, koje upravo slavi 10godina izuzetnog rada.

O SLA\ANI FILIPOVI] O SLA\ANI FILIPOVI]

N A S L E D N I C I M I L A N A T . V A L ^ I ] A D A R U J U P A L A T U G R A D U

U vlasotina~koj Gimnaziji pesni~ko ve~e odràla je Vera Cvetanovi}, pesniki-wa iz Babu{nice, dobitnica brojnih kwièvnih priznawa i autorka dvadeset dvekwige.

O pesnikiwi je govorio profesor srpskog jezika Sa{a Stankovi}, koji ju je naz-vao dostojnom naslednicom pesni{tva Desanke Maksimovi} na jugu Srbije.

„Vera Cvetanovi} je apsolutni pesnik, jer ona pi{e podjednako dobro za decu i zaodrasle, kao profesor srpskog jezika svakodnevno neguje lepu re~ u kontaktu sau~enicima, a svoje bogato pesni~ko iskustvo prenosi i na mlade pesnike u svojoj„Maloj pesni~koj {koli“ – istakao je Stankovi}.

Pesnikiwa je izrazila zadovoqstvo {to posle pet godina gostuje u Gimnaziji inapomenula da je poseb-no vezana za Vlaso-tince, jer je tu pre vi{eod dve decenije objavilasvoju prvu zbirkupesama.

Gimnazijalci supored uìvawa u sti-hovima, imali prilikuda postave pitawa.Pesnikiwa je govorilao svojim kwièvnimp o ~ e c i m a ,stvarala~kom nadah-nu}u, kao i o prijate-qstvu sa najve}im pes-nicima dana{wicepoput Matije Be}ko-vi}a, Qubivoja R{u-movi}a, Ra{e Popova…

V.M.

VERA CVETANOVI]VERA CVETANOVI]U VLASOTINA^KOJ GIMNAZIJIU VLASOTINA^KOJ GIMNAZIJI

12 april-maj 2016. godineDDDD RRRR UUUU [[[[ TTTT VVVV OOOO

Nacionalni ekspert za biomasu i pro-fesor [umarskog fakulteta dr BrankoGlavowi} odrào je u Gimnaziji iTehni~koj {koli u Vlasotincu pre-davawa za u~enike na temu Efikasnokori{}ewe ogrevnog drveta udoma}instvima. Deca, kao budu}idoma}ini, edukovani su o tome kada ikako treba nabavqati ogrevno drvo, kakoga skladi{titi i kako loìti.

„Sve to sa ciqem da se smawi zaga|ewevazduha i da se racionalno raspolaè{umskim fondom. Sirovo drvo ne moènas ogrejati, wegovim sagorevawemzaga|ujemo vazduh koji udi{emo, a strada-ju nam i dimwaci i pe}i, odnosno kotlovikoji progorevaju od vlage iz drveta –rekao je profesor Glavowi}.

On je naglasio da je period od sredineaprila do po~etka maja pravo vreme zanabavku ogrevnog drveta, kako bi se onoprosu{ilo narednih {est meseci idostiglo nivo vlage od 20 -25% koji jepodesan za loèwe vatre.

„Drvo nabavqeno mesec dana prepo~etka grejne sezone ima 50% vlage usebi, a voda, poznato je, ne moè da gori –obja{wavao je prof. Glavowi}.

Radionice u {kolama odràne su uokviru projekta Efikasno kori{}eweogrevnog drveta u doma}instvima, koji jedeo GIZ DKTI programa i sprovodi se uokviru bilateralne saradwe VladeRepublike Srbije i Savezne RepublikeNema~ke.

KK AA KK OO EE FF II KK AA SS NN OO KK OO RR II SS TT II TT II OO GG RR EE VV NN OO DD RR VV OO

V O L O N T E R I U S P E [ N I U R A D U S A U ^ E N I C I M A

Tradicionalni uskr{wi va{ar Centra za decu i omladinu ove godine organizovanje po {esti put. Ni ovog puta deci i wihovim vaspita~ima nije mawkalo voqe ima{te da pripreme mno{tvo uskr{wih ukrasa. Na svojim {tandovima u galerijiKulturnog centra oni su izloìli i farbana jaja koja su li~ila na prava mala likov-na ostvarewa. Prazni~ne radosti polaznika Centra za decu i omladinu upotpunilisu u~enici Tehni~ke {kole, koji su sa svojom profesorkom Jasminom \or|evi},posetili va{ar i mali{anima uru~ili veoma lepe prazni~ne poklone i mnogo slat-ki{a. Oni su tom prilikom jo{ jednom organizovali i humanitarnu akciju„Mafinima do srca“, tako {to su prodajom mafina iz svoje radionice prikupilisredstva za pomo} svojim drugarima iz Centra. U ovu lepu manifestaciju ukqu~ilisu se i u~enici O[ „Sini{a Jani}“, koji su obi{li {tandove, kupovali uskr{weukrase i na taj na~in omogu}ili da Centar za decu i omladinu prikupi {to vi{enovca za svoje aktivnosti.

Po re~ima direktora Centra za socijalni rad Mom~ila Igwatovi}a, prikupqeninovac i ovoga puta bi}e iskori{}en za izlet ili jednodnevnu ekskurziju dece izCentra u mesto koje ona budu odabrala.

Tokom trajawa uskr{weg va{ara decu je posetio Zoran Todorovi}, predsednikop{tine Vlasotince kao i predstavnici Grunera. I ovoga puta pozivu se odazvaoproslavqeni scenarista Sini{a Pavi} i wegova supruga Qiqana, koji svesrdnopodràvaju humanitarne akcije ove ustanove.

S. Stankovi}

ORGANIZOVAN TRADICIONALNIU S K R [ W I V A [ A RU S K R [ W I V A [ A R

ZABELE@ENO U CENTRU ZA DECU I OMLADINU

Tokom aprila i maja meseca volon-teri Crvenog krsta nastavili su saradionicama iz programa Promocijahumanih vrednosti u osnovnim {kolamavlasotina~ke op{tine. Odràli suradionice u osnovnim {kolama„Sini{a Jani}“, „8. oktobar“, „SvetiSava“ u Gloànu i „Bra}a Milenkovi}“u [i{avi.

„Na{i volonteri radili su marqivoi predano na realizaciji ovog programa.U realizciju smo ukqu~ili i sedamnovih volontera koji su svojim radomdokazali da su znawe koje su stekli naseminarima uspe{no preneli u~enici-ma. U prethodnom periodu odràne su 24informativne radionice iz ovog pro-grama koje su obuhvatile 536 u~enika.Realizaciju programa nastavi}emo dokraja {kolske godine, ina~e ovaj pro-gram Crveni krst sprovodi u posledwedve godine i volonteri i u~enicipokazali su veliko interesovawe zaprogram“ – kaè Vi{wa Buwevac,sekretar Crvenog krsta.

Crveni krst Vlasotinca konkurisaoje kod Nacionalne slu`bezapo{qavawa za javne radove.

„Na{a aplikacija kod Nacionalne

slu`be zapo{qavawa odnosila se naobilazak udaqenih seoskih sredina, alinismo uspeli da dobijemo takvu vrstujavnog rada. Odobren nam je javni rad zaosobe sa invaliditetom, tako da trenut-no radimo sa sedam na{ih gra|ana kojispadaju u pomenutu kategoriju. Javni radsmo prilagodili zdravstvenim sposob-nostima osoba. Oni izlaze na terengrada, Boqara, Manastiri{ta,Batulovca, Gloàna, Prilepca,Stajkovca, Ladovice, Kukavice iOra{ja (ravni~arski deo op{tine),zna~i sve je prilago|eno zdravstvenimsposobnostima qudi koji su na javnomradu“ – rekla je Vi{wa Buwevac idodala:

„Na{i radnici }e u toku javnog radaprikupqati i ~lanarinu za Crvenikrst, naravno, ko bude izrazio èqu dauplati 100 dinara. ^lanarina }e sekoristiti za rad, promovisawe volon-tera i u socijalne svrhe. Crveni krstVlasotinca koristi priliku da se zah-vali predsedniku op{tine ZoranuTodorovi}u koji nam pruà neophodnupomo} za rad“.

V.M.

Osnovna {kola „8. oktobar“ nedavno jeorganizovala prole}ni va{ar podsloganom „[kola otvorenog srca“. Ovogaputa {tandovi sa radovima u~enika izrazli~itih oblasti, sa poslasticama izmamine kuhiwe i drugim zanimqivostimapostavqeni su u dvori{tu {kole. Novinupredstavqa to {to su se na prole}nomva{aru ovoga puta predstavili i u~enicikoji su izvode}i svoje eksperimente izprirodnih nauka pokazali brojnim gosti-ma da nauka nije bauk. Naravno, najzan-imqiviji gosti bili su polaznicipripremnog pred{kolskog programa izPU „Milka Dimani}“. Stariji drugari iz{kole poèleli su dobrodo{licu

budu}im prvacima i sluìli ih raznimposlasticama. Tokom lepog prole}nogdana {kolsko dvori{te bilo je ìvqenego uobi~ajeno. Sada{wi i budu}i |aciokupqeni na jednom mestu, muzika za decu,igre na sportskom terenu, gosto-primqivost doma}ina pokazali supred{kolcima da }e ova {kola u godinamakoje dolaze biti oaza wihovog znawa, igre,sazrevawa. Gosti ove lepe {kolske mani-festacije bili su u~enici i nastavniciosnovne {kole iz Bojnika.

Direktorka {kole Svetlana Koci} jeroditeqe budu}ih prvaka tom prilikomupoznala sa radom ove ustanove obrazo-vawa.

S.S.

EDUKACIJA ZA BUDU]E DOMA]INE

Zaposleni, aktivisti i volonteri Crvenog krsta i ove godine obeleìli suNedequ Crvenog krsta u periodu od 8. do 15. maja. Tako su 9. maja sproveli akciju naplatou ispred op{tine i iskoristili priliku da gra|anima predstave neke od pro-grama koje sprovodi Crveni krst. Istovremeno su sproveli i akciju "Selfi zasvakoga".

„Ovo je jo{ jedan na~in da sem predstavqawa dela programa na{ega rada pro-movi{emo i volonterizam. Dobili smo nove volontere. Mnogi od wih do sada nisuimali niti stav niti neka saznawa o Crvenom krstu. Ali, polako smo po~eli to damewamo. Sve je vi{e mladih volontera u Crvenom krstu i oni predstavqaju na{ponos“ – rekla je sekretar Crvenog krsta Vi{wa Buwevac i dodala:

„Volonteri koji su u ovom periodu imali planirane radionice po~iwali su ihupravo sa besedom o Danu i Nedeqi Crvenog krsta“.

OBELE@ENA NEDEQA CRVENOG KRSTAAKTIVNOSTI CRVENOG KRSTA VLASOTINCA

PP RR OO LL EE ]] NN EE RR AA DD OO SS TT II SS AA PP RR EE DD [[ KK OO LL CC II MM AAPP RR OO LL EE ]] NN EE RR AA DD OO SS TT II SS AA PP RR EE DD [[ KK OO LL CC II MM AAOSNOVNA [KOLA „8. OKTOBAR“

april-maj 2016. godine 13SS aa ss vv ii hh ss tt rr aa nn aa

Tim studenata Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu je postigao velikiuspeh na dvadeset tre}em takmi~ewu stude-nata prava iz oblasti arbitraè i me|unar-odnog privrednog prava Willlem C InternationalCommercial Arbitration Moot u Be~u. U timu koji jepredstavqao Pravni fakultet bio je na{sugra|anin Filip [u{uli}, apsolvent ovogfakulteta. U Be~u je postignut veliki uspehjer je konkurencija bila veoma jaka,takmi~ilo se 311 fakulteta iz 66 zemaqasveta. Na ovom presti`nom takmi~ewuFilip [u{uli} je jedan od laureta nagradeza najboqeg govornika u konkurenciji od2000 studenata. Ovo takmi~ewe sastoji se ure{avawu jednog zadatog slu~aja iz oblastiarbitra`nog prava i prava me|unarodneprodaje robe. Za ovo takmi~ewe studenti sepripremaju vi{e meseci i u~e{}em napripremnim takmi~ewima u Rimu, Moskvi,Qubqani, Beogradu. Pored profesora ovog

fakulteta, u pripremama za takmi~ewe stu-dentima su pomagali brojni biv{i u~esniciovog takmi~ewa danas uspe{ni pravnici uraznim pravni~kim profesijama, koji su svo-jim komentarima i sugestijama na usmene nas-tupe studenata pomogli da kvalitet argu-mentacije bude na nivou koji je prikazan natakmi~ewu.

Filip [u{uli} se na{ao me|u dobit-nicima nagrade za najboqeg govornika, awegov usmeni nastup na ovom presti`nomtakmi~ewu ocewen je prose~nom ocenom odpreko 45 poena, na skali od 25 do 50 poena.Wegov uspeh je jo{ ve}i kada se zna dadolazi iz neengleskog govornog podru~ja.Filip sada uspe{no zavr{ava ~etvrtu god-inu Pravnog fakulteta u Beogradu, a~iwenica je da je pred wim uspe{nabudu}nost u ovoj profesiji.

V.M.

Pred{kolska ustanova „MilkaDimani}“ je i ove godine uskr{wepraznike polaznicima vrti}a ulep{alaorganizovawem tradicionalnogUskr{weg va{ara. Lepo vreme po{lo jena ruku pred{kolcima da na keju brojnimposetiocima pokaù sve svojerukotvorine koje su radili inspirisaniuskr{wim praznicima. Preko 150pred{kolaca sa svojim vaspita~ima a uzveliku podr{ku roditeqa u~estvovalo jena va{arijadi. Uskr{wa jaja, razniukrasi, prazni~ne ~estitke, baloni,igra~ke, cve}e zasa|eno u malene saksijenapravqene quspica jaja, kokice, slat-

ki{i, grickalice… Sve na jednom mestu,sve lepo upakovano, sve ura|enobri`qivo i ma{tovito… Na sve stranesmeh, de~ja graja, razdraganost, muzika.Roditeqi su do{li da podrè svojemali{ane, da pohvale wihove radove, danagrade wihov trud.

Po re~ima direktorke vrti}aSneàne Filipovi}, prikupqeni novacbi}e upotrebqen za opremawepred{kolske grupe u Ora{ju. Pro{legodine je na isti na~in opremqena grupau Prilepcu.

S.S.

U S K R [ W E R A D O S T I N A K E J UPRED[KOLSKA USTANOVA „MILKA DIMANI]“

Nastavak veoma uspe{ne saradwe izme|u Kulturnog centra Vlasotince i 3. Centra zaobuku u kasarni "Vojvoda Petar Bojovi}" nastavqena je nastupom Folklornog ansambla„Crnilovi}“, koji je povodom Dana vojske Srbije nastupio u okviru kulturno-umetni~kogdela programa.

Ovom prilikom folklorci iz varo{i sa Vlasine izveli su „Igre iz leskova~kog kraja“,„Igre iz Srbije“ i „[opske igre“, sve u koreografiji Brace Stojkovi}a. Proslava Danavojske Srbije u leskova~koj kasarni prire|ena je dan ranije, 22. aprila. Gosti izVlasotinca su tom prilikom poèlili doma}inima da Vojska Srbije i daqe ostane najsig-urniji i naj~asniji stub na{e dràve. Sve~anosti u Sinkovcu prisustvovao je i predsednikop{tine Vlasotince Zoran Todorovi}.

Zahvbaquju}i lepom vremenu program je izveden na poligonu kasarne uz prisustvovelikog broja zvanica.

S.S.

A N S A M B L „ C R N I L O V I ] “ A N S A M B L „ C R N I L O V I ] “ N A S T U P A O U K A S A R N IN A S T U P A O U K A S A R N I

F I L I P [ U [ U L I ]F I L I P [ U [ U L I ] , NAJBOQI GOVORNIKSvi u~enici zavr{ne godine tek-

stilnog smera u Tehni~koj {koli uVlasotincu dobili su ponudu da, ~imuzmu diplome, po~nu da rade. Ovu ponuduuputila im je tekstilna fabrikaManufaktura europea, koja godinamaposluje u Vlasotincu. Slu~aj da se iz{kolskih klupa krene pravo na posaodecenijama se nije dogodio u varo{i naVlasini, a verovatno ni u ostatku Srbije,s obzirom na krizu koja je ve} 20 godinaprisutna u dru{tvu.

„Na{ plan je da naredne godinezaposlimo izme|u 40-50 radnika, a po{tosu nam potrebni edukovani kadrovi, mismo u~enicima zavr{ne

Documents

– Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava ......dobila je 3.346 glasova ili 19,1%. Za listu dr Vojislav [e{eq Srpska radikalna stranka glasalo je 1.200 gra|ana ili