Novozavjetni komentari Urednici: Aleksandar Birvi~ i Stjepan Oreic

Tumacenje Evandelja ро Marku

.. 1 .

1 .

i '

EVANDELJE РО MARKU

UVOD 1 KOMENTAR

ALAN COLE

1984.

Naslov izvornika : Tyndale New Testament Commentary

The Gospel according to St. Mark Ьу

Alan Cole

Copyright ® Inter - Versjty Press, London, 1964 (1974)

Copyright za Jugoslavjju: Dobra vest, Novi Sad

Preveo: Radovan Gajer

Lektor: Nives Opatic

Korektor: Bogdanka Moravek

Korice : Zivka Or~jc

Slog: Jelisaveta Pe~kai Kova~

Tehn. urednik ; V\atko Moravek

Odgovara : Stjepan Or~jc

Izdaje: Baptistj~ka teolo§ka ~ola DOBRA VEST, Koru§ka 24, Novj Sad

' Stampa: Dobra vest, Novi Sad

Tirat: 1000

1 1

PREDGOVOR NA~EM IZDANJU

... svidje/Q se Bogu ludoicu propovijedanja spa­sitivjemike.- Ј . Kor./ :21 .

Rjjetko Ьi tko u suvremenom jugoslavenskom kr~anstvu smatrao nepotrebnim sastavno izdavanje tumatenja Svetog pisma. Та se potreba osoblto osjeca na podru~ju Novog zavjeta. Onje na­~ naj~jtanjja knjiga, utkana u opeu nam pismenost , obrazovanje, umjetnjtko nasJjjec1e, duhovne vrjjednosti ј - ро sebl razumljjvo -u bogoslu!enje ј moraJ. Tako је bilo ј prj nastanku Crkve. Qtjto­vale su se dvjje tinjenjce: silazak Svetog Duha ј propovjjed ар. Petra. Propovjjedalo se puno, а to se tini i danas. Rljet је rac1aJa rjjet: iz Svetog pismaje staJa izviratj kr~anska propovijed. Tuma· tenja Botije rђе~ј su bila sastavni djo bogoslu!enja, pobotnostj ј duЮbri!ni~kog razgovora. U razdob~u crkvenih otaca, za vrjjeme velikih nаu~Шеђа crkve ј sve do danamjih dana, Ьiblijski komenta­rj su nezaobilaznj sastojak teolo§ke knjitevnosti. Nj danamju teolo~u literaturu ne motemo zamjslitj bez njih. U kultwnom svijetu se svake godine javljaju nova djela, novj nizovj komenatra.

Novosadska D о Ь r а v е s t se nada da се nizom N о -v о z а v ј е t n i k о т е n t а r i doprinijeti popunjavanju

jedoog neoprostivo zanemarenog podru~ja u nаЮј ј jna~e siro­mUпoj teoloflcoj literaturi. lzdava~ vjeruje da ~inj korak naprijed u razumjevanju ВiЬНје i vjerodostojnostj kr~anskog propovijeda­nja. Sama tuma~enja nisu propovijedi, nego grac1a za oЬlikovanje .

Zjvot је hitriji od knjiga. Zato treba proutavatj ј Sveto pjsmo ј ljude. Ovim tuma~enjima ono prvo се bltj pobolj~no, а samo propovjjedanje vj~ okrenuto Bibliji.

К о т е n t а r i nisu predvjc1eni kao nadomjestak Duha Svetog. То nitko ozbiljan ni ne misli. Izdava~ vjeruje da su ova tu­ma~enja rac1ena uz punu nazotnost Duha, te da се istom prosvj­jetljeno~u bltj darovani svi koji ih budu prou~avalj u molitvi ј poniznosti - bez obzira na bogoslovno obrazovanje i svrhu ~itanja .

Neka Bog pomogne ovom nizu tuma~enja da ~asno 'ispuni svoju svrhu i bude na Ьlagoslov svakom korisniku .

Aleksandar BIRVIS

Novi Sad, svibnja 1983. Stjepan ORCIC

5

N о v о z а v ј е t n i k о т е n t а r i su niz

zasnovan na djelima koja su najЯre prihvacena u pro­

testantskom svђetu. Pojedine knjige su obradili teolo­

zi iz па~ zemlje. Ukoliko nije drukfije napomenuto u

samoj knjizi, novozavjetni navodi su iz prijevoda Bo­

naventure Dude i Jerka Fu~aka (,.Novi zavjet". izda­

nje: "Kr§Canska sadamjost" Zagreb ). U tekstu је oz­

naten s D- F.

6

OPCIPREDGOVOR

Sve koje danas zanima podui!avanje Ш proui!avanje Novog zavjeta mora zabrinjavati nedostatak takvih komentara kojj ne Ьi zapadali u jednu od dvjju krajnostj - bilo u navodenje nepotrebnih strui!nih pojedinosti, bilo u pretjeraпu safetost od koje nema ko­rjstj. Urednik ј izdavai! nadaju se da се ova serija donekle pridoni­jeti uklanjanju spomenutog nedostatka. Njihov је cilj da studenti­ma i ozblljnim i!itaocima Novog zavjeta stave na raspo}aganje, uz umjerenu cjjenu, komentare nekolicine znanstvenika, kojj su, iako slobodni da svoje tekstove oЬlikuju ро vlastjtom nahot!enju, uje­dinjeni u zajednii!koj teljj da promji!u ЬiЬljjsku teologiju.

Svi su komentari u prvom redu egzegetski, ра tek onda ho­miletski, mada se valja nadati da се Ьiti informativni i korjsni ne samo za studenta nego ј za propovjednika. Кritji!ka pjtanja орЉ­nо su obrat!ena u uvodnim odjeljcima, а - prema nalюt!enju poje­dinih autora - i u dodatnim bilje~ama.

Komentari Novog zavjeta u ovoj serjjj dosad su se temeljili na tzv. autoriziranom (Кing James) prijevodu. Met1utim, ui!inilo nam se potrebnim da se ova posljednja knjiga serije, koja izlazi osmanaestak godina nakon prve , temeljj na djelu Revised Stan­dard Version, jer onj kojj se danas bave proui!avanjem ВјЬlјје uve­like upotreЬ!javaju taj prijevod . Nijedan prijevod, met!utim , ne smatramo nepogre~ivim , kao ~to ni za jedan grtkj rukopis ili sku­pinu rukopisa ne drtimo da је uvijek ispravna! Gri!ke rijei!i napi­sane su latinicom da se pomogne onima koji ne vladaju tim jezi­kom, te da onima koji znaju grtki u~tedimo napor u odgonetava­nju о kojoj se rijei!i raspravlja.

Zahvalni smo ~to је zanimanje za ovu seriju komentara, koja је sada i dovr§ena, bilo jednako sna!no tokom svih godina njenog objavljjvanja, te da su onj i dalje korjsni onima koji proutavaju BiЬliju u mnogim dijelovima svijeta.

\

R.V. G. TASКER

7

АУ

RV

GLAVNE KRAТICE

Authorized Version (eng1eskj tzv. "Autoriziranj" Ш "Кing James" prijevod)

Revised Version (eng1esld tzv. "Revidirani" prjjevod), 1881.

RSV Revised Standard Version (aшerjckj tzv. "Revjdirani standardni" prijevod), 1946.

NEB New EngJisl1BiЫe: New Testament, 1961.

Arndt ј А Greek-Eng/ish Lexicon о[ the New Testament, izdali Gingrich Wiliam F. Arndt i F. Wilbur Gingrjch, 1957.

Cranfie1d С.Е.В. Cranfie1d, The Gospel according to St. Mark (Cambridge Greek Testament, nova serjja), 1959.

Euzeblje History of the Chuтch, izdao Burton, 1856.

Grollenberg L.H. Grollenberg, Atlas of the BiЬle, 1956.

Huck Albert Huck, Synopsis of the First Tllree Gospels, 1949.

Lightfoot Тhе Apostolic Fathers, izdao Ј.В. Lightfoot, 1889-90.

Moule C.F.D. Moule, An ldiom.Ьook о[ New Testament Greek, 1953.

Moulton Ј.Н. Moulton, А Grammar о[ New Testament Greek, Vol. 1, 1930.

8

Singer Authorized Daily Praycr Book о[ the United Hebrew Congregations о[ the British Empire, s prijevodom kojj је nacinio Singer, 1949.

Strack- Strack-Bilerbeck. Kommentar zum Neuen Testament Billerbeck aus Talmud und Midrash , 1922-28.

Taylor Vincent Taylor, The Gospel according to St. Mark, 1952.

Wikgren Hellenistic (;reek Texrs. J7dali Wikgren, Colwell ј Marcus, 1947.

9

Napomena prevodioca

О11е koji се se pusluziti ovom knjigom potrebno је ovdje u­pozoriti na dvije stvari .

1. Engleski izvornik upotreЬijava ЬiЫijskti tekst prema RSV prijevodu. i to tako da ga cjelokupno uklapa u tekst komen­tara. а da Ьi se od ovog potonjeg mogao raz.lu~iti. tiska ga kurт.i · VOIII. u наs prijcvud uvc k11jigc щюtrcьtjcll је tckst Novuga /.:~vjc :

1:1 u prijevudu 13on:~vcnture Oudc i Jerka Fucaka . izdaпjc Kr~aнs· ke sadilsnjosti. Zagreb. te је dakako . i оп uklopђen u teksl ko· mc11tara . Medut im, zal1valjujuci нюrfoloskim i $intilkt ickiш po­seb•юstima engleskog. odnos11o l1rvatskog. jezika . .njcstiшicaю нiје hilo шogucc 1ekst BiЬiijc uklopiti u tekst koшeнtara bez ma­нjill izшјсш1 u prvoш od нјЉ . Rijec је iskljucivo о pro111jena111a u dekli11aciji i konjugaciji. promjeпama koje . narav110, ni u najma­lljoj mjcri 11е mijenjaju sшis:ю tcksta. Neka se citalac stoga ne iz­IICJiadi ako tu i 1:11110 naitlc na hihlijski tckst koji se tl svakom slo­YII 11е podudaril s 011im u нjcgovoj HiЬiiji.

., Poseban su proЬ1en1 onih a-.ekoliko mjesta и BiЬiij-skom tek~tu na kojima se engleski i nas prijevod ne podudaraju , ра gdje autor komentara katkad raspravtja о pojmovima kojih 11

naSem prijevodu BiЬiije nema. Na tim је mjestima, u slu~ajevima kad је Ьеz toga nemoguce-pratiti tekst komentara , te. optenito , kad se to ~inilo nui.nim, upozoreno na spomenute razJike u poseb­nim zagradama 1 1. ozna~enima s .. prim. prev."

10

\ Ј

!

1

PISCEV PREDGOVOR

Ova knjii.ica ne teti za tim da bude znanstvena, ali poku~va da bude barem teolo!ka. Vec postoje mnogi odlicni komentari E­van<!elja ро Marku, no mo!da te ovo kratko djelo ipak naci svoje mjesto na policarna onili koji su prezaposleni da Ьi uzmogli citati op!irnije komentare, ili pak onih koji sebe ne smatraju dovoljno spremnirna da Ьi mogli utivati u onom bogatstvu znanja koje se u drugim djelima mo1e naci u gotovo zastra!ujucem obilju. Ovo djelo predstavlja poku!aj da se izradi praktican i svakidaШji komentar za upotrebu onima koji su u krSCansku slШbu ukljuceni na njenim ni­!im razinama. Upravo је takav i pisac ove knjige. Cirljenica da se u njoj ne spom.inju rnnoga djela dokazane vrijednosti nije posljedica nekog omalovuavanja njih i njihovog sadrtaja, nego naprosto rezul­tat okolnosti da је ЬiЬlioteka pisca ovih redaka, koji је Ьiо pozvan da zajedno sa .svojom kr~artSkom bracom radi u crkvi jugoistocne Azije, nШno morala Ьiti prilicno ogranicena. Ako је pisac ponegdje nehotice propustio da ukate na izvor iz kojeg crpi svoje podatke, on se zbog toga smjerno ispricava. То naime, nije namjerno cirlio, vec је to posljedica tako cjelovitog usvajanja materijala da је o vaj postao djelo pisca; а , ako cemo pravo, ne Ы se mogla naci bolja pohvala za te sad vec od pisca zaboravljene autore. Ova knjiga sad odla.zi izdavacu s molitvom da ona svojim citaocima uzmogne doni­jeti isto onoliko Ьlagoslova koli.ko је donijela i svom piscu, i to na isti natirl . briiljivim prou~avanjem konkretnog teksta Pisma. Da ova knjiga ima posvetu, ona Ьi Ьila upucena pBcevoj braci u crkvi jugoistocne Azije, kojima је pisac ovih redaka dao tako malo, а od kojih је toliko mnogo nau~io .

R.A.C.

11

SADRZAJ

i PREDGOVOR NASEM IZDANJU 5

l ;- OPCI PREDGOVOR 7

PISCEV PREDGOVOR 11

UVOD 15

Evanc!elje i Crkva Кritika izvora i kritika oblika Papijin ulomak Drugi podatak о Markovom Evanc!elju Vrijednost predaje crkvenih otaca

ANALIZA 56

KOMENTAR 61

-13

. 1

UVOD

1. EVANDEUE 1 CRKVA

Otvorimo li svoju englesku BiЬliju , naici cemo na ёetiri knjige koje nose naziv "evanёtelje". Ovaj komentar bavi se upravo jednim od njih, Evanёteljem ро Marku, ili - krace - Markovirn evanёteljem . S pravom cemo se, dakle, upit.ati: а ~to је evanёtelje?

Etimologija pojedine rijeёi , mada mozda zanimljiva s filolo~ kog stajaШta, nije nipo~to pouzdan putokaz u odredivanju dana~­njeg znaёenja te rijeёi. Do tog се nas znaёenja dovesti jedino onaj орее prihvaceni smisao koji ta rijeё ima u suvremenom govoru. No usprkos tome, etimologija ipak nije bezvrijedna, jer nam ёesto us­pijeva pokazati prvotno znaёenje koje је pojedina rijeё imala u shvaeanju na~ih predaka. Kad Ьi oni iskovali neku novu rijeё , bilo је to stoga ~to је i pojam koji је trebalo da ta rijec izrazi Ьiо nov. А to vec i samo ро seЬi daje vrijednost takvom izuёavanju, s obzirom da nam omogucuje da vidimo kako је ta ёudna nova stvar, kr~cans­ko ev~delje, izgledala na~im tada јо~ poganskim precima. Ne radi se tu iskljuёivo о prouёavanju religijske povijesti: shvatimo li, na­ime, svo bogatstvo znacenja koje је ta rijeё nosila u shvacanju м~ih pradjedova, Ьit cemo mozda u stanju da i sami uoёimo bar ne~to otl tog bogatstva, bogatstva koje vi~ nismo kadri osjetiti upravo zbog toga ~to nam је ta rijeё postala tako bliskom i oЬiёnom.

Nije nam poznato kada su Anglo-Sasi prvi put iskovali rijec "Godspell" ( od te је rijeёi s vremenom nastala dana~nja engleska ri­jeё "gospel", "evanёtelje"; prim. prev.), no taj izraz odrazava prvu reakciju saskih plemena na tu ёudnu novu vjeru koja је stigla sa Sredozemlja. Nejasno је, ~tovise , i toёno znaёenje te rijci: је li nje­zin smisao Ьiо "dobra vijest" ili pak "vijest о Bogu"? Каdа Ьismo u maglovitoj indoevropskoj proslosti potrafili njezine korijene, lako је moguce da Ьismo ustanovili da izmedu ta dva znacenja nije niti bilo neke znatnije razlike. No i tradicionalno tumaёenje i izvorni smisao grёke rijeёi, smisao koji је tada~njoj rimskoj crkvi ро svoj prilici јо~ Ьiо poznat i koji је dolazio do izraiaja u njezinom rnisio­narskom propovijedanju. govore u prilog shvacanju da је prvotno znaёenje ipak bilo "dobra vijest". Osim toga, izvorna anglosaska ri-

15

МАRКОVО EV ANDELJE је~ navodi na zaklju~ak da је ta "dobra vijest" pristigla u oЬliku izgovorene "pripovijesti" ili poruke, ~to је, uostalom prirodno i neizbje!no kad se radi о narodu koji је do dolaska kr~tanstva Ыо prete!no nepismen, premda nema sumnje da је, sudeti ро mnogim pretkr~anskim elementima u Beowulfu i drugim fragmentima taj narod • posjedovao u najmanju ruku nimalo beznatajnu epsku knji· !evnost.

Prema tome, ljudima koji su govorili tada~njim engleskim је· zikom evandelje је oznatavalo dobru vijest, i to vijest koja se pre­nosila od usta do usta. А kako se nikakva druga definicija nije smat· rala potrebnom , mozemo pretpostaviti da se evandelje smatralo dobrom vijesti par exce/lence.

No kakva veza postoji, ako neka veza uopte i postoji, izmedu te govorne poruke, bilo da је prenose utenici iz prvog stoljeta bilo Augustinovi ljudi u Canterburyu, i ove blijede, nijeme knjige koja, ukoritenau tamnim koricama,lezi pred nama? То је krupno teolo~­ko pitanje, koje је crkvu zaokupljalo stoljecima, а najvi~e tokom posljednjih stotinu godina. Neka veza nul.no mora postojati: no ka· ko је ona uska? Radi li se о posvema!njoj identicnosti, ili је pak ta veza ne~to neodredeno i nesigurno? Postoji li doista potreba za "tra!enjem povijesnog Jsusa" ili је on vet ovdje, jasan i ocit pred nama? Postoji li ili ne potreba za "demltologiziranjem"? 1 Ako pi· sano evandelje svjedoci о Kristu, kako pouzdanog svjedoka ono predstavlja?

. Nisu sve kulture i svi narodi evandelje primili kao izgovorenu rijet, niti su u njemu prije svega to vidjelL Nekima је ono pristiglo prvenstveno kao pisana rijet раје zato takvima to pitanje ј о~ nepo· srednije i hitnije, premda се malo razmИ!janja jasno pokazati da se u krajnjoj liniji svi osim prvog nara~taja utenika moraju suotiti s tim istim problemom. Za Юneze ono је Fu· Уiп-:!Јщ "Кnjiga ra· dosnog glasa" ; za Malajce, kao i za sve narode na tiji је kulturni zi· vot arapski jezik imao presudan utjecaj, ono је Кitab-Injil, "Zapis evangeliona". Stovi~e. рој ат svete knjige, bez sumnje preuzet iz ju· deo·kr~anskog svijeta, oЬ\ikovao је titav misaoni !ivot Is\ama, ma· da је Koran za njih, vec ро svom nazivu, knjiga koja se slu~ prili· kom titanja naglas, kao ~to је opeenito bio oЬitaj u starini, а ne ne· ko stati~no otkrivenje na papiru. Ovdje nalazirno most izmectu izgovorene rijeci i knjige: to је rijec koja se cita. No sa skupinama

16

UVOD koje su posjedovale potpunu pismenost stiglo је i Pismo. Јо~ mnogo ranije, 635 . godine, one iste godine kad је Aidan iz Ione do!ao u Northumbrђu, perzђski biskup ро irnenu Alopen uspjemo је okon· сао svoje odva!no putovanje koje ga је na konjskirn Jedirna preko stepa sredBnje Azije dovelo na kineski dvor na sjeveru. Pred piscem ovih redaka visi papirnati odljev "Nestorђanskog kamena", koji је nekih sto i pedeset godina kasnije tj. 781 . godine, podigla kineska crkva u spomen toj kr~anskoj karavani. lstina, taj srnion ali i ne· reformiran biskup, u svojirn је Ьisagama dopremio ikone (stupac 10, na vrhu), ali donio је i "istinito Pismo", kako jasno proizlazi iz te ploce (stupac 9, na vrhu). Osirn toga, ako namje suditi ne samo ро izricitoj tvrdnji koju nalazimo na p\oci (stupac 9, sredina) vec i ро manuskriptirna koje је Sir Awel Stein prona!ao u pecinama Tun Hwang, vidljivo је da su taj biskup Ш njegovi nasljednici poduzeli korake da se to isto Pisrno prevede na kineski jezik · toliku su mu, ocito, va!nost pridavali kao, u najmanju ruku, svjedocanstvu evan· delju. Moguce је, sudeci ро inace dosta nejasnim ostacirna manu­skripata, da kao evandelje u po~etku nisu preveli cetiri posebna evandelja, nego Tacijanovog Diatessaron ili "Cetveropreg" · neku vrstu usporednog teksta evandelja za koji nam је poznato da је medu tadamjirn kr~anskim crkvama na srednjem istoku bio naj· omiljeniji. lpak, Ыlо on bilo r~egovi nasljednici nesumnjivo su · poznavali cetiri evandeђa. Jasno se, nairne, spominje "dvadeset i sedam knjiga" Novog zavjeta (stupac 6, na vrhu), dok i.traz "Stari zakon dvadesetcetvorice mudraca" (stupac 4 , na dnu) isto tako jasno predstavlja Stari zavjet. U prilog takvom tuma~nju govori i slicnost koju s mnogobrojnim slicnirn pat.ristickim izrazirna odaju i druge pojedinosti u frazeologiji tog zapisa, slicnost koju aluzivni karak.ter klasicnog stila kak.o na lstoku tako i na zapadu samo povrmo moze sakriti i koja pokazuje da је ta udaljena kineska crkva bila u punom doticaju s tradicijom isto~ne patristi~ke misli i

egzegeze.2 Na kraju krajeva, radi se ipak samo о nijansarna. Jer bez obzi·

ra na to da li је ta crkva upotrebljavala jednu Ш ct;tiri knjige evan­delja, tinjenica је da је neko evandelje svakako upotreЬljavala te da је u njegovu vrijednost pisanog svjedocanstva za Krista bila u toj mjeri uvjerena da se prihvatila te§kog zadatka da ga prevede sa (ро svoj prilici) sirskog na lci.neSki jezik. Obrisi evani1elja koji se mogu

17

МARКOVOEVANDEUE utvrditi u tim fragmentima iz Tung Hwanga imaju, izmei!u svih e­vani!elja, najvik sli~nosti s Matejevim. No to motda ni nije tako va!no. Takoi!er је istina da se smatra da Tacijanov Diatessaron od­ra!ava neke hereti~ke tendencije, no ~ak. ni to ne oslabljuje zaklju· ~ak о tome koliku је vrijednost jedna od prvobitnih crkava, kao !to је bila ona u Kini u doba dinastije T'ang, pridavala pisanom evan· i!elju.

Ako је, dakle, toliko mnogo prvih crkava pridavalo tako veli­ku va!nost pisanom evani!elju,je li takvo njihovo shvatanje bilo op­ravdano? Da to izrazimo bez okoliЬnja : koliko su pisana evani!elja pouzdana kao prikaz Kristovih rije~i i djela? Cini se, naime, da pri poku!aju da stvorimo neku predodzbu о Kristovoj osobi i njegovim tvrdnjama, u neobi~no velikoj mjeri ovisimo о te ~etiri knjige, ~e­mu se јо! mo!e dodati i nekoliko izoliranih natuknica u poslanica· ma. Ne raspolatemo . kao !to је to slu~aj u judaizmu · ni sa kak· vom "usmenom predajom" koja Ы postojala usporedo s pisanom ri­je~i, koja Ы bila preno!ena preko bezbrojnih nara!taja i koja bi za sebe tvrdila da рrШа i metodu tuma~enja i dodatne podatke, kao i nezavisnu potvrdu sadrtaja tih knjiga. Cak ni rimokatoli~ka crkva, usprkos svo~ svojem nagldavanju predaje, ne zna ni za kakve prih· vatljive vankanonske (!to ~е r~i nebiЬlijske) prikaze lsusovih rije~i i djela. Za Rim, sadrtaj predaje predstavljaju porijeklo i tumatenje ve~ postoje~eg kanonskog Pisma. Crkva, prema tome, ne donosi ne­ko nezavisno svjedot!anstvo о Kristovoj prirodi, premda moze · а to i ~ini ~ neprekidno i radosno svjedo~iti о njegovoj stvarnosti u 1i· vom iskustvu kr§~anskog tijela. Biblija doista jest svjedo~anstvo crkve о Кristu: sarna је crkva, naime, postupaju~i ро onom nepog· re§ivom duhovnom instinktu koji је dokaz kako toga da Duh pre· biva u njoj tako i ~injenice da ona posjeduje Кristovu misao, "izba­cilo iz sudnice" ono veliko i razdorno mno§tvo nekanonske preda· је, kako usmene tako i pisane. 3 Prema tome, Кrist iz·iskustva iden· ti~an је s Кristom iz pisanih evani!elja. Kad Ы, naime, ne§to za §to Ьi netko ustvrdio da predstavlja iskustveno dozivljavanje Воgа do§. lo u suprotnost s podacima evani!elja, crkva bi tako ne~to ubrzo optutila kao herezu . to jest kao skretanje na neku vlastitu stazu i odbijanje da se kr~e onom koju su utabala stopala bezbrojnih kr~anskih putnika. Кrist crkve jest Кrist evani!eђa: to dokazuje ve~ i samo postojanje vjerovanja i formulacija . Razli~ite vjerske

18

1

\

1 ! 1·

i !

-1

•

UVOD zajednice ne moraju se slagati · а i ne sla!u se · u pogledu teolo§kog tuma~enja podataka, no nijedna od njih ne nije~e da su ti podaci o­no jedino kona~no mjerilo te, prema tome, normativni. Prema to­me, bez obzira ~to u tom pogledu poku~vali iznaci, ne poznamo nikakvog drugog Кrista osim Кrista evandelja. А dalje od evandelja ne motemo ici, osim ako ne podemo sami · kao ~to је to ut!inio Marcijon , kao ~to su to ucinili gnostici te rnnogi drugi nakon njih. А to је, vec ро defmiciji, hereza.

No upravo t.a istina vodi nas do neceg ~to Ьi nekiшa moglo predstavljati tezak proЬlem: а ~to ako је crkva oЬlikovala evande­lje? Svaki paZljiviji citalac zapazit се da Кrist Novoga zavjeta nije identican s Kristom apokrifnih evandelja. А vecina Ьi se znanstveni­ka slozila s mШjenjem da slika Кrista koju nam prufa Novi zavjet predstavlja jedinstvo, jedan konzistentan portret, dok su pak Кris­tovi apokrifnih knjjga mnogobrojni ј razlicjti, vec prema teolo~im sklonostima pojedinog pisca. "Bogovi rnnogi i gospodari mnogi" iz. raz је kojj se mofe primijenitj na pisce apokrifnih evandelja: malo је slucajeva da Кristovi portreti iz tih evandelja imaju dodirnih to· ~aka, da se potpunija podudarnost ni ne spominje. No zar nije mo­guce da је jedinstvenost Кrista kako је prikazana u Novom zavjetu zapravo jedinstvo koje mu је silom nametnuto izvana, kalup koji је odobrila crkva? Zar ne Ьi i to mogao Ьiti razlog koji Ьi obja~nja­vao railiku izmedu kanonskog i apokrifnih portreta? Konacno, ne

. Ьi li upravo to moglo objasnjti c injenjcu da је crkva odlucno odba· civala sve osim "sluzbenog" prikaza, sve osim, da tako kafemo, "partjjske linije" ?

Da је to istina, na~ Ьi polofaj doista Ьiо beznadan. Ne posje­dujemo, naime, nikakvo apsolutno ј nezavisno mjerilo koje Ьi se na· lazilo izvan BiЬlije i pomocu kojeg Ьismo mogli rekonstruirati ne­kakvog ''izvornog Isusa" Ш "povijesnog Isusa'', bez obzira kakav naziv za to upotrijebili. Kad Ьi kr~canin napustio doktrjnu о vje­rodostojnosti pisanog evandelja, na~ao Ьi se izlozen na milost i nerni\ost bezbrojnim tuma~ima koji svojevoljno rekonstruiraju i preraduju ЬiЬlijski materijal, vec prema tome da li se ti podaci nji· hovom razumu cine prihvatljivima ili ne, odnosno da li su u skladu s njihovom unaprijed stvorenom predodfbom о Кristu·, Ш nisu. Za· pravo, tokom posljednja dva ili tri nara~taja svjedoci smo upravo takvog razvoja situacije. А sve ~to se na kraju krajeva doЬije, samo

19

MARKOYO ЕУ ANDEUE је јо§ jedna subjektjvna tvorevina vj§e. Тkо ne teli јсј za svjetlom, prisiljen је роеј za nekom himerom; а tko nije spreman prihvatjtj tradjcjonalnu predodzbu о Кristu, morat се na kraju prihvatjtj jed· no od mnogih indjvidualnih (ра zato ј "heretjtkih") tumatenja, primijenjv~j pri tome jednako tako velik tjn vjere.

Srecom nismo prisiljenj da postupamo s takvom otajnitkom hrabro§Cu, da prihvatimo stojtko uvjerenje da nik.akvu drugu sliku Кrista, osim one koju је stvorila crkva, ра makar ona bila i pogre§­na, nismo u mogucnostj stvorjtj te da је se zato, faute de mieux, mozemo ј dalje uporno drzatL Prvo, medutim , valja primjjetitj da је kr§Canska crkva iz prvog stoljeea bila kr§Canskom dogadaju dva milenija blite od bilo kojeg dana§njeg, intelektualno tako nezavjs­nog znanstvenika te da је ta ista crkva bez sumnje posjedovala mnoge dodatne izvore podataka, izvore koji su nama danas nedo­stupni. Osim toga, ako је Кrist evandelja ujedno i Кrist crkve, raz­log је tome - tvrdimo - ~injenica da se crkva kao cjelina, usprkos svim herezarna, tvrsto drtala Кrista evanc1elja. Nadalje, jako ie lako moguce da је crkva napjsala na~ pisana evanc1elja, samo evanc1elje ona nije stvorila. Naprotjv, evandelje је bilo ono ~to је stvorilo ј oblikovalo crkvu. Tako је do~o do toga da је crkva postala ~uva­rom evandelja. Tako је doflo i do toga da su se od mnogih4 pisanih evanc1elja samo ~etirj nametnula crkvj kao ona koja su ne samo konzistentna jedno s drugim, nego konzistentna ј s istinskirn povi­jesnim lsusom. U njirna se opeenito gledao pisani ekvivalent one izgovorene rђe~i koja је, zapravo, bila rjjet stvaranja u zoru prvog dana postojanja crkve (vidj Post 1,1 ј usp. lv 1,1 ).

Nairne, ne srnije se zaboraviti tinjenjca da је evandelje koje se propovijedalo, bez obzira kojj datum nastanka pripisali pisanim e­vanc1eljima u njihovom dana~njem obliku, vremenski ovirna pretho­dilo. Njegovo porjjeklo nedvojbeno seze sve do onog kruga utel\ika koji su poznavali Gospodina kad је bio na zemlji i koji su bili svje­doci svih tih dogadaja. То barem jasno proizlazi iz Lukina uvoda, kao ј iz raznih usputnih natuknica apostola (np~. Dj 1,21.22). Na­~ evandelja duguju svoje postojanje tinjenicj da se tada, u doba kad su takvj otevicj jedan za drugim padali u san (1 Kor 15,6), vje· rovalo da је u tim knjigama pohranjeno ono najЬitnije §to su ti ote­vici imali reci, rnada razurnljivo ne ј sve u cjelinj (Ut 1,1.2 i lv 21, 25) te da u njima nema ni~ega ~to Ьi Ьilo u suprotnostj sa svjedo-

20

1

1 1

Ј

1 1

t i

UYOD

tanstvom tih otevjdaca. Tako је, u stvrj, na~ prvoЬitno govoreno evandelje s vremenom nuino postalo pisana Otristes Ьос, "Кrjstova knjiga". No u shvacanju prvih kr§Cana tu nije bilo nikakvog preki· da. Pit.anje nacela ро kojem su bile odredene knjige novozavjetnog k~rю на do sada јо~ nije rjje§eno na zadovoljavajuci nacin, ali tjni se Vl~ no vjerojatnim da је pojedina knjiga zadriana u kanonu jedino u sl_utaju kad se vjerovalo da ona neposredno ili posredno projstje­~e ~ kruga onih koji su poznavali Krista u doba njegovog utjelov­IJ_enJa. ~akva Ьј knjiga bila prihvacena na temelju apostolskog auto­пteta , tJ. kad se srnatralo da је neki apostol ili njezin autor i1i pak da jamti za nju. Na taj natin pomaknuli smo problem unatrag do prve generacije kr§Cana, do razdoblja koje је uslijedilo neposredno nakon uskrsnuca i uzdignuca, do dana kad јо§ nisu kolale zbirke tekstova, kao §to su bile "lsusove izreke", " lsusova djela" ili pak "St~r?zavje.tni dokazj о Кristu" . Jesu li apostoli vjerodostojno svje­~obli о Kшtu, kojega su tako blisko poznavali, ili pak nisu? Ako Jesu, ~ovi zavjet smijemo prihvatjtj kao vjerodostojnog svjedoka. Ako rusu, tada srno izgubljenj, jer nema Ьа§ nikakve nade da Ьi nam mogla uspjeti neka nezavisna rekonstrukcija.

Kad se stvar promatra u tom svjetlu , vidj se da se radi о sta­rom problemu: danas i svakog dana rni se nalazimo u sasvim istom polotaju u kojem se nalazilo i ono zaёudeno mno~tvo u knjizi Djela apostolskih dok је slu~alo prve kr~canske propovijedj apostola . "Svi srno mi tomu svjedoci", uporno tvrdi Petar (Dj 2,32 jtd). Ovisno о na§em prihvacanju ili odbacivanju ~stolskog svjedocanstva о Кristu Ьit cemo, da upotrjjebimo ЬibЩske izraze, opravdani i1i osu­deni. J~r , na ю:ајu krajeva, vjera koja opravdava jest prepu~tanje se­be sami11 na milost Bogu, koji је mnogirn putevirna ј natinima sebe otk~jo u S~arom zavejtu, а ponajvise ј potpuno u Кrjstu Novoga zaVJeta, Кп~u о kojem svjedoci taj prvi kr§Canskj nara!taj. . . Na~a~e. Petar sasvirn jasno daje do znanja da njegovi postup­

CI ~~u .n•po.sto proi~voljni. Onima kojj su apostoli Bogje namjerno ~Od!J~ll~ taJ polozaJ upravo zato da Ьi mogli svjedociti о Kristu, ~mpnmrs о njegovoш uskrsnucu (Dj 1,22; 2,32. jtd), ali i о svirn po­

Jedinostirna njegovog zemaljskog iivota, о kojima apostoli s toliko pouzdanja govore (Dj 2,22.23 itd). Kr§Canin kojj vjeruje takoder се zapazjti, а i ozbiljno uzetj k srcu, kako Gospodinovo obecanje Du­ha kao onog koji ее pomoei slabjjem pameenju (lv 14,26), tako ј iz-

21

MARКOVO EV ANDELJE ri~ito svjedotanstvo Pisma о Gospodinovom neprekidnom prisust­vu kod njegovih utenika tokom ~est tjedana izmedu njegovog uskrsnuca i uzdignuca, kad in1 је "govorio о kraljevstvu Botjemu" (vidi Dj 1,3).

Ti razlozi Ьit се u potpunosti prihvatljivi samo uvjerenim kr~­canima, premda ih svatko mora uzetj u obzir kao podatke koji se odnose na to pitanje, bez obzira kako ih inate tumatjo. No u apso­lutnom smislu, uvjerljivije је pouzdanje s kojim se Petar obraca svom nekr~anskom slu~teljstvu trЗZeci od njega da potvrdi povi­jesne tinjenice о Kristovu zivotu i smrti (Dj 2,22). Dakako , о nje­govom uskrsnucu Ьilo је i drugatijih prita, kao ~to је vidljivo iz Ma­tejeva evandelja 28,11-15. No ondje su jednako tako vidljivi i razlo­zi za nastanak tih izmi~jenih prikaza. Nadalje, prema tim drugim obj~njenjima uskrsnuca mno~tvo је Ьilo u najmanju ruku sumnji· ~avo. То se moze zakJjutiti iz cinjenjce da ti slu~aoci nikada nisu naprecac odbacjvaJi razloge koje su iznosili Petar ј ostali kad su go­vorili о uskrsnucu (Dj 2 i 3). Ti slu~oci Ыli su, ро svoj prilici, pod znatnim utjecajem farizeja, о tijoj su poboznosti ј patriotjzmu ima­li vrlo visoko nililjenje, а ne pod utjecajem saduceja, bogate svece­ni~ke aristokracije (Dj 4,1.2). Naravno, uskrsnuce samo ро sеЫ nj­je za farizeje predstavljalo nikakav kamen smutnje, kao ~to to poka­zuje Pavlov uspje~n protunapad u sudnici u Ој 23,6. Oni su mofda mogli dovoditi u pitanje tvrdnju da је konkretno taj Isus iz Nazare­t.a doista uskrsnuo, аЈј ne i opcenit pojam uskrsnuca · za razliku od Grka za koje је i sam taj pojam Ыо budala~tina (Dj 17 ,32). Za Zi­dove nije bilo neprihvatljivo Кristovo uskrsnuce, nego misao о to­me da su i nezidovi ukljutenj u Bofji plan (Dj 22,22). Prema tome, Petar moze s pouzdanjem pozvati svoje nevjerujuce, ра stoga i " ne­pristrane" zjdovske slu~oce da potvrde povijesnu vjerodostojnost njegovog prikaza Кristova Zivota i njegovih djela. А to ne vrijedi sa­mo za Petra: kad, mnogo godina kasnije, na\azimo Rabl Saula, ina­ce izradivata ~tora, kojj је, prema uzretjci, izricao mШjenje " u ime RаЫ Gamalijela", na sudu pred kraljem Agripom, vidimo da se on јо~ uvijek s istim pouzdanjem moze pozjvati na opeepoz.nate i priznate povijesne podatke о zivotu ј smrti tesara Isusa, nepisme­nog raЬija iz Nazareta, koji se usu<!ivao izricati mШjenje u svoje vlastito ime (usp. Ој 26,26 s Мk 1,22).

Stigli smo tako do srzi citavog proЫema, do jezgre kr~canske

22

L ,.

t•

UVOD vjere: Petar ili Pavao bili su u stanju uvjeriti svoje zjdovske ili nezi­dovske slu~oce (ako vec ne na~ suvremene umove) u povijesnost tinjenica koje su iznosili, ali ne i u svoje tumatenje tih ~injenica. То drugo, naime, moze se prihvatiti jedino vjerom; а vec ро defini­ciji, upravo је vjera tim slu~ate1jima koji nisu vjerovali manjkala. Ovdje је, dakle, posljednje uporШe liberalizma, i starog i novog: spreman је prihvatitj tinjenjce Кristova zivota (mada testo s odre­denim ogradama u pogledu cudesnoga), ali ne i njihovo Ыblijsko tumacenje. Dodu~. onj се priznatj da to tumacenje seze u doba davno prije Pav\a, sve tamo do prvih propovjjedi koje su nam skjcj­rane u Djelima 1-12.5 No, kazat се onj, upravo ovdje lezj korijen tjtavog nesporazuma: vec је to apostolsko tumatenje tih inace jed­nostavnih tinjenica pogremo, а udatle kao iz izvora buja ј tece No­vi zavjet, koji је cjtav velika pogre~na predodzba, kazu oni, ј k to­me jedinstvena unutar sebe, s obzirom da to sve izvire iz togjednog fons erroris.

Kad Ьi dojsta bilo tako, bila Ьi to vrlo ozbiljna zamjerka. No 1.astupati takvo тј~јеnје znacj zanemariti dva temeljna natela : prvo је u vezj sa samom prirodom otkrjvenja , dok se u drugom radj о razlogu ocuvanja prikaza nekih Кristovih izjava ј djela, nedvojbe­no samo jednog sicumog djelica od titavog materjjala koji је tada Ьiо na raspolaganju. Bilo Ьi - da se prvo pozabavimo prvospomenu­tim natelom - beskorisno takvom tovjeku dokazivati da se pod spomenom onog ~st-tjednog ukazjvanja Gospodina njegovim uce­nicirna izmedu njegovog uskrsnuca i uza~~ca, kao i pod tvrdnjom da irn је u tirn prilikarna "govorjo о kraljevstvu Boijemu" (vjdj Dj 1,3) podrazumijeva tumatenje onih inace nam dobro poznatili do­gadaja iz zivota na~g Gospodina, а ne njihovo puko preprjcavanje. Bilo Ы to beskorisno zbog toga ~to Ьi takav covjek to smatrao sa­mo jo~jednim poku~jem da se nade"pokrjce", da se opravda apos­tolsko stajalВte . No takav covjek cesto ne uvida da је tu u pjtanju tjtav pojam otkrivenja. Danas smo sklonj do te mjere Ьitj zasljjep­ljeni inate istinitom predodzbom о "Bogu kojj djeluje" da zaborav­\jamo jednako tako jstjnit pojam о "Bogu koji govori". Djelovanje koje ostaje neobja~njenim ne predstav~a nikakvo otkrivenje: napro­tiv, ono nas ostavlja u mraku. Osobina је hirovjtih poganskih oogo­va da djeluju iznenada i razorno, а potom ostavljaju ljude da sami pogode о kakvom se to njihovom hiru ili zeljj radi. Bog otkrjvenja

23

MARKO VO EV ANEJELJE jest onaj ~јјј је svakj ~jn konzjstentan s njegovom vec otprije ot­krjvenom nam prirodom te ~ije djelovanje, kad zna~enje tog djelo­vanja bude obja~njeno ј shvaceno, predstavlja daljnju ј nezavjsnu potvrdu te vec poznate nam prirode. Кratko ј shematskj moglo Ьi se to kazatj ovako: ~jn + tuma~enje=otkrjvenje. Ono ~to vrjjedj za Isusa Кrista u Novom zavjetu vrjjedj ј za Bofje otkrjvenje u cjelinj, to jest za ~itavu BiЬiiju. Cjn bez tuma~enja samo је tajna bez zna­~enja ј smisla, dok ie .tuma~enje bez ~ina kojj mu prethodj nestvar­no, jer se tada radi'_~ ' plodu ma~te. U prvom Ьismo slu~aju dojsta ~tovaJj nepoznatog 'Soga. U drugom bismo pak slu~aju ~tovaJj nest­varnog Boga, jer tada on, na kraju krajeva, ni ne Ьi Ьiо u~inio ona djela za koja tvrdirno da pokazuju njegovu prirodu. Pavlove rije~i, izre~ene bez uvijanja, о neodrzjvosti ~itavog teolo~og stajali~­ta kr~anstva u slu~aju da је cak ј uskrsnuce samo pobofna izmj~­Ijotina, mogu ovdje posluziti kao korisna smjernjca (1 Kor 15, 15).

А ipak, danas postoje dvije ~о1е teolo~e misli koje rnjecu jedan Ш drugi od ta dva cirnbenika. Jedna od tih ~ola sav naglasak stavlja na Вођа djela, priznajucj njihovu Ьitnu poviJesnost, аЈј оро· vrgava izvorno blЬJjjsko tuma~enje tih doga<!aja. Druga pak prihva­ca to tumacenje, ali ne ј povijesnost cjnjenica na kojirna se to tu­ma~enje jedino moze temeUiti. Vjdjeli smo vec da su apostoli, bar kad se radilo о osnovnirn ~injenicama, potvrdu onoga ~to su govo­rili mogli trafiti od svojih slu~aca. No tumacenje se, vec ро priro­di stvari, ne moze ni dokazatj ni opovrgnuti. Ono se moze jedino prihvatitj ili odbaciti. 1 upravo takvo prihvacanje, svim srcem, kako cinjenjce tako i njezinog tumacenja jedno је od zna~enja koje u BiЬliji irna pojam "vjera". Jer cinjenica se mofe prihvatiti i samo intelektualnim prjstankom, dok prihvacanje tumacenja podrazum­rrnjeva i dozivljavanje odre<!enog duhovnog iskustva. 1 upravo spoj toga dvoga cini ono ~to se u biЬiijskom smislu naziva spasonosnom vjerom.

Prema tome, odbljanje da se prihvati tumacenje ne podrazu­rrnjeva samo odЬijanje da se prihvati apostosko svjedocanstvo, koje se inace 1>9kazalo vjerodostojnim na jedinom podrucju na kojem se ta vjerodostojnost mofe provjeriti, tj. na podrucju povjjesne to~no­sti. Ono tako<!er podrazumijeva odbacivanje ЬiЬiijskog pojma otkrj­venja. 1 vi~e od toga, ono podrazumijeva odbljanje da se suocirno s dubokirn psiho\o~irn nacelom • nacelom se\ekcije ~injenica koje

24 t 1 1

UVOD jmaju neko znacenje, dakle ne~im sto је nuzni sastavni dio svakog spasiteljskog ~jna. Svakj prikaz povijestj , osim kad је rijec о pukoj kronici, napisan је uz prirnjenu procesa selekcije. То odabiranje,' pak, pod utjecajem је sjstema tumacenja kojj pojedini pisac prirnje­njuje, jer jedjno to tumacenje odreduje koje се se cjnjenjce smatra­ti relevantruma ј vafnjma, а koje nevafnjma. Povjjest Кrjstova zjvo­ta njje u tom pogledu nikakva iznirnka. Dobro poznata pote~oea da se oЬlikuje koliko-toliko zadovoljavajuca kronolo~a shema nje­govog zjvota, da se о nekom uskladjvanju na~ih cetirjju prikaza u jedan nj ne govorj, pokazuje da evandelje njje puka sveobuhvatna kronikз. Prema tome, prikazj dogadaja ј lsusove jzjave koje danas ј. marno onj su koje је kr~canska zajednjca odabrala i sacuvala zbog toga sto је te dogadaje ј izjave smatrala narocito vaznirna. Ako prj-1\vacarno makar i neku najopcenitjju doktrinu о nadahnucu od stra­ne BoZjeg Ouha, nюramo u najmanju ruku ustvrdjti da ucenjcj rnsu pogrjjesili kad su vrШj taj jzbor te da nащ te izjave ј dogadajj dojsta pruiaju jasnu sliku о tume ~to је Isus tvrdjo о sebl . No cak kad ni to ne Ьismo htjeli prilivatiti, ipak bismo nюrali prjznatj da smo pot­puno nesposobпj da podemo jma\o dalje od evandelja. Nairne, ne samo da nismo u mogucnosti da odvojjmo cinjenicu od njezinog tu­ma~enja, vee је ј ta sama cjnjenjca zaЬiljefena jedjno zbog tumace­пja koje ide uz nju. Dati prikaz Krista "bez predrasuda'' пaprosto је nenюguce : svako evandelje mora napjsatj Ш vjernik ili nevjerпik. То tumacenje katkada silazj neposredno s ustjju na~g Gospodina (Iv 13,10), katkad se опо javlja u obliku popratnog objasnjenja ko­je daje sam evandelist (Iv 13 ,11), а katkad ostaje neizre~eno . No jspod svega toga stojj jsto pjsholo~o naёelo. 1 tako nas to ponovno vraca na jsto, na prilivacanje ili odbacjvanje poruke onakve kakva jest. Jer ako namje prvotna crkva nekj dogadaj saёuvala samo zbog tumaёenja koje ide uza nj, kakvu vrijednost moie irnatj pukj prikaz tog dogadaja ako se odvojj od tog tumaёenja? Sasvim је sigurno da Ьi za prvobltnu kr~ansku zajednicu on Ьiо sasvim bezvrjjedan.

Ј о~ jedna opзsnost javlja se kod nekih struja danasnje · zпanos­ti koje zaklju~uju da је crkva, s obzirom da је prikaz pojedinog do­gadaJa saёuvala samo zato ~to је ovaj ilustrirao neku jstjnu, te pri­kзze zapravo sama stvorila ili iћ barem izntijenila, videcj u njima sa­mo sredstvo za pou~avanje te jstine. No samo jedan trenutak raz­mШjanja dovoljan:-1: da nam pokaze da sc radi о svojevoljnoj pret-

25

MARKOVO EVANDEUE postavci. Jer kako Ы crkva mogla vidjeti Ш samo zamisliti te istine odvojeno, u zraku, а da ih prije toga nije vidjela utjelovljene u ne· koj rije~i Ш djelu? lstina kao neki apstraktan princjp jdeal је gr~kih filozofa. Takav pojam blo је stran hebrejskoj religjjskoj mjsJi, da se nekakva skupina seljaka ј riЬara ni ne spominje. А svi Gospodinovj u~enicj bili su Ljdovj. Da је prije pojave pisanih evandelja postojao nekj dugotrajan period "inkubacije", takvo Ьi stajali~te, bez obzira koliko mu se zamjerki moglo uputitj, mozda ј bilo odrzivo. No da· nas, kad su neprekidna otkrica sve strjjih ј starijih papirusa pomak· nula najvjerojatniji datum nastanka prvih evandeoskih tekstova sve do prve generacije nakon raspeca, takvo Ьi gledj~te bilo srnije~no. Danas se zna da stvarno razdoЬije "jnkubacjje" njje prethodilo evandelju , vec da ga је slijedilo. ako је neko takvo razdoЬije uopce i postojalo. Njje, dakle, bilo dovoljno vremena da se takav skup jdeala oЬiikuje in vacuo. Takoder, nije Ьilo moguce nekaznjeno stvoriti tako brojne izrni!ljene dogadaje i podvaliti ih teolo~i111 laicirna, dok је јо~ prvj nara~taj svjedoka Ьiо ziv i u stanju da opovrgne takve izmШjotine . Takvo krjvotvorenje velikih razmjera ne Ьi se bilo moglo provesti prjje no ~to su vrjjeme s jedne i opus· to~enje lzraela od strane Rimljana 70. godine s druge strane manje ili vi~ ukloniJj sa scene onu generacjju koja se јо~ sjeeala Kristove zemaljske sluzbe. No do tada Ьi u najmanju ruku lsusove izreke vec postale орее poznate ра Ы tako postojalo krjtj~ko mjerilo kojim Ьi se mogla vagatj autentiёnost ostalih izjava koje Ьi mu se pripisale.

Osirn toga, valja nam uzeti u obzir jos jednu relevantnu ёinje· nicu, koja se mozda najjasnjje moze uoёitj u okviru slijedece uspo· redbe. U talmudskoj raspravi Priqe Abotll na popisu predmeta kojc је Bog u po~etku stvorjo nalazinю ј neobl~an predmet . "ma~jce sa· ёinjene pomocu ma~jca·• (5. pog)avlje). Razlog sto se on na~o на tom vrlo raznorodnom popjsu је nastojanje da se razrjjesi dobro ro· znata zjdovska Шozofska pote~koea: нairne , da Ьi se mog)e naёjnjtj

ma~jce , jskovane i oЬiikovane u vatri, potrebne su druge ma~ice . А

tko је onda na~inio prve mзSjce? "Bog'', odgovorjo Ьi Ljdov krat· ko, ро svom oblёaju , da tako zakljuёi raspravu. Teolosk j govoreci, on је bez sumnje blo u pravu, bez obzira kakvu vrjjednost prjpisiva· li tom konkretnom odlomku Midra~a . Primijenimo li to na proЬ\em о kojern је ovdje rijeё , pjtanje Ьi glasilo: ako је crkva stvorila еvан· delja, tko је onda stvorio ~rkvu? Naravno, u krajnjoj linijj odgovor

~6

UVOD doista glasj " Bog". No sama crkva jasno kaze da ju је oblikovala up· ravo ''rijeё evandelja" (1 Sol 1,5-10. jtd). 1 doista, egzistencijalna cjnjenjca postojanja crkve zahtjjeva neko takvo obja~jenje. Danas zaboravljamo kako је bila neoblёna ta pojava koja је nastala gotovo preko nocj - kako su se mijenjali karakteri ljudj, kao ј ~jtavo usmje· renje njihovi11 zjvota. Nj pogansld ni zidovski svijet нјје volio crkvu (Ој 17,6). ProgoniJj suje (Ој 8, 1·3), ali nijekati njezino postojanje ј пjezinu prirodu njsu se usudivali. Crkva је, dakle, odablrucj dogada­je koje је zeljela sacuvatj, nastojala da o~uva nesto $to vec postoji, а ne da stvori nesto novo. А naёelo kod tog odabiraнja Ьilo је ujed­no ј naёelo njezinog vlastitog Ьiса , stvaralaёka "rјјеё evandelja".

11. KRIТIКA IZVORA 1 КRIТIКЛ OBLIКA

То nas vodi do razmatraнja onoga sto lezi iza ј ispod nasih е· vandelja. Ne smjjcmo zamШjatj da је postojala neka vrsta Ыskupjjs· kog ureda , u kojem је neld jzdavaёki savjet pa7.ljivo prouёavao sve raspoloZive izvjestaje о, recirno , Gospodinovim cudesnirn djelima. da Ьi onda od\uёio kojj su od tiћ prikaza najpogodniji da se o~uva­ju, obiljezivsi ilt oznakama ''Q", "L" jtd . Takve predodzbe u pot­puнom su nesk\adu s prilikarna u оно vrijeme. Umjesto toga, radi se о prjrodnom ј spontanom nastojanju da se ocuva snazna i ziva pre­daja u kojoj је. pomoeu zdravog krscaнskog instinkta, а ne nekim namjernin1 odablranjem, zadriano ono ~to је irnalo dokazanu vri· jednost. А tek kad se sa izurniranjem prvog krscanskog narastaja pocela gasiti ј ziva usтncna predaja , do~lo је do kristaliziranja te us· тnene predaje u pisanom oЬiiku . Кnjjzevnost uvijek nastupa kad шпjetnost poёinje umiratj. А s postupnim odlaskom apostolskiћ svjedoka sa scene, proЬiem blljeienja i оёнvаnја nauёavanja ili evandeljstiёkog materijala postao је akutnim. No evanёlelja u obli­ku u kojem ih danas imanю nisu, dakako, bila niti prvi njti jedini takvi zapisi. Dana$nji pokusaji da se otkriju neki od tih najranijih slojeva nazivaju se kritika izvora odnosno kritika oЬ/ika. То dvoje valja nam sada ukratko razmotriti, premdu је prvi od njih danas vec rnanje ili viSe odbaёen, а i drнgj se 11alazi u opasnosti da ga istisne, da upotrijeЫmo moderni fargon za opis otprjje poznatog pristupa, "demitologiziranje''.

Svatko tko usporeduje na~ ёetiri rvзndelja ustanovit се da

27

MARKOVO EV ANDEUE izmedu Matejeva, Markova ј Lukina evan<Jelja postoje mnogobroj­ne sli~nosti, bez obzira na kojj ih na~in obja~njavaJj. lvanovo је,

pak, evandelje u mnogo kojem pogledu sui generis. U~jлjeno је mnogo neuspjelih poku~ja, da se objasni to~an medusobnj odnos izmedu prvilt triju, tzv. sinoptjckih evani1elja.6 Istjnjta је tvrdnja. ako u njoj vidimo jedjno opjs postojeceg stanja . da postojj velika kolicina zajednjckog materjjala, koju predstavlja najvecj dio Marko­va evan<lelja ј kojoj Matej ј Luka dodaju razli~jte elemente kojj su karakterjstj~ni iskljucjvo za njih. Takvo rje~nje "sjnoptj~kog prob­lema" oЬi~no se izratava, kvazialgeЬarski, upotrebom slova "Q" {od njemackog Quelle, ''izvor"), koje oznacuje nemarkovski mate· rijal kojj donose i Matej i Luka, dok slova "L" ozna~uje materijal koji donosi iskljucivo Luka i kojj cesto sadrfj podatke u vezi s me­djcinom Ш pak s neћdovima, а slovo "М" materijal kojj donosi js­klju~jvo Matej ј kojj cesto sadrzj podatke kojj se posebno ticu Zi­dova. Naravno, takvj algebarskj ili nekj slicni sintboli mogu se um· nafatj ad jnfinitum, ра tako mozemo irnatj L' ј L2 , jtd . No valja drzati na umu da је sve ovo ~to је upravo receno samo poku~j da se opi~ sadamji polozaj pojedinog evandelja u odnosu na ostala. Time, nairne, nismo uspjeli objasniti kako su evandelja nastala. Јо$ manje nam је time uspjelo dokazati da su tj algebarski sjmboli ika· da predstavljali neke konkretne pisane dokumente iz prvih dana kr~~nstva ра ~ak njtj neke komplekse usmene predaje, kojj su eventualno moglj nezavisno postojati. U svojoj zudnjj za analizira­njem kr~anska је crkva katkad to zaboravljala раје pretpostavlja­\a postojanje ne samo konkretnih dokumenata, nego i koпkretne literarne ovisnosti ј konkretne literarne ovisnosti.

Neizbjezno nastavljajuci tirn istim putem, znanstvenicj su ро· tom uznastojali ustanovjti relatjvne datume nastanka pojedjnih е· vandelja. О tom pitanju jpak posjedujemo nekoliko oskudnih izvan· Ьiblijskih podataka sumnjive vrjjednostj, koje cemo kasnjje poЬlife razmotriti u vezi s njihovim odnosom prema Markovu evan<lelju. Ovdje је dovoyno recj da је oslanjanje na tu izvanЬiblijsku predaju navelo rirnokatolicku crkvu, kao ј neke protestantske znanstvenike, da uporno zastupaju mШjenje о "prjoritetu Mateja" . tj. mШjenje da је Matejevo evan<lelje bilo napisano prvo ј da је poslutilo kao te· meyni izvor za ostala evan<lelja. То Ьi gled~te Matejevu evandelju prjdalo vrlo rani datum nastanka ј omogucilo pretpostavku da је

28

UVOD ono poteklo iz pera apostola tog imena. S druge strane, mnogi pro­testantskj znanstvenjcj zastupaju mШ.jenje о prioritetu Markova e­vandelja ili neke rane verzije tog evanc!elja, istjcucj prj tom da је

ono najkraee ј podacima najoskudnije evande\je. Smatraju, s tim u skladu, da је ono posluzilo kao izvor za Мatejevo ј Lukino evande­lje, mada лјро~tо ј kao jedini izvor.

Та su pitanja, me<lutim , danasjo~ samo akademskog interesa, jer se ona tako jasna ј pregledna"dokumentna hjpoteza·: kao ~to se to dogodi\o i u suvremenom proucavanju Staroga zavjeta, manje ili vi~ sru~ila pod vlastitom tezinom. S beskrajnim i zbunjujueirn um­naianjem simЬola u posljednje vrjjeme, te razlicjte hipoteze izgu­bile su ј svaku deskriptivnu vrђednost, da se о eksplanatornoj vrj­jednosti ni ле govori, раје konacni rezultat Ыlа potpuna fragrnen· tасђа. Mnogi Ьi dana~njj znanstvenici, ako njihovo razrni§ljanje u­opce ј jde ovim smjerom, prije pretpostavi\j postojanje mnogostru­kih ranih pisanih izvora, kojj su tek kasnjje srasli u nekoliko vecih Ьlokova materijala. Takvo gledi~te, osim ~to vec ј samo ро seЬi zvu­ci logicno, u skladu је i s nekim natuknicama u Novom zavjetu (usp. l..k 1,1 ј lv 21 ,25). То se, takoder, slaze i s onim ~to namje iz arheologije poznato о tome kakva је bila situacija u pogledu novo­zavjetnih manuskripata u vrђeme prije pojave kasnijih velikih tek­stualnih "~ola", kad su mec1usobno katkad nesuglasni rukopisi po­stepeno bili asimilirani u jednu od tih Юсоlа. U tom pogledu , barem, dana~nja tekstualna krjtika pocjnje bacatj n~to svjetla па ranu po­vjjest biЬlijskih rnanuskripata. lpak, glavni је razlog za~to је kritika izvora danas prestala jgrati neku vainjju ulogu na polju novozavjet­nog proucavanja to ~to ju је u n.ajvccoj mjerj jstisnula krjtika oblika.

Kad se radj о пastanku krjtike oЬlika, vjerojatno је istinjta tvrdnja da је ona nastala kao neka vrsta pobune, kao Ьђеg od onog ~to је u meduvremenu postalo tiranjjom krjtike izvora- Ьа~ kao ~to је skandinavska "Юсоlа usmene predaje" na polju proucavanja Sta­roga zavjeta predstavyala pobunu pr<Hjv dokumentne hipoteze kao nacina da se objasni nastanak ј da•ш~nji oblik Petoknjizja ili Sesto­knjifja. lstina, ј sama kritika oblika rюstala је jsto takva tiranija. No ро na~inu kako је nastala . ona је bila poku~j da se na svjet nacin pristupi evandeoskom materjjalu. 1 opet poput krjtike izvora, i kri­tika oblika bila је u pocetku iskljucjvo opisnog karaktera ј upravo је na tom polju najv~ postigla. No kad је zapocela s poku~jima

29

MARKOVO EV ANDEUE da obja~njava, onda se i ona stala ruШi. Кrjtika oЫika ne klasificira materjjal prema njegovom izvoru, nego prema prirodi samoga mate­rђala: ovo predstavlja "izreke roc1enja", ovo pak "popratne prite"7

ј tako redom. Takvo opisivanje evandeoskog materijala sasvim је opravdano te nат . tako dugo dok u tome gledamo samo nov natin grupiranja tog materijala - omogucuje da stari materijal sagledamo u novom svjetlu i iz toga izvutemo neku korjst. Cak је opravdan ј o­vakav zakljutak: "Tu i tu vrstu materijala crkva је vjerojatno satu­vala zbog toga jer se u njemu vidi ta i ta kr~anska istina." No logit­ki motemo ustvrditi samo dvije stvari: (а) da taj materijal jest satu­van i (Ь) da on doista nautava tu istinu. Zakljutak koji Ьi iz ovoga rnogao slijediti uvijek је moguc, tak је mo!da i veoma vjerojatan, no mi ga ne motemo izvesti pomocu logike. No kad kritika oЫika kate "Ovo је i satinjeno upravo radi toga" i1i tak "Ovo је vjerodos­tojnije od onoga", onda ona tirne sa svog podrutja prelazi na dru­go, na kojem se njen glas nema pravo tuti. Jer, prva od te dvije tvrdnje, vec ро svojoj prirodi, ne moze se ni na koji natin dokazati ра zato uvijek nuzno ostaje samo hipotezom, dok је druga, u stvari, vrijednosni sud te predstavlja teolo~ko pitanje, sasvim neprikladno za deskriptivnu znanost.

No sad vec i ortodoksna kritika oЬiika izlazi iz mode i ustupa mjesto drugim i novijim oblicima pristupa, od kojih nam kao prim­jer mote poslufiti "demitologiziranje" Rudo\fa Bultmanna. Hoti­rnitno upotreЫjavamo ovdje izraz " izaci iz mode", а ne "nadv\ada­ti" ili "istisnuti", jer tako to ide u teologiji. Fronta se premje~ta na nove polozaje, а stari Ьivaju napu~teni. No do toga ne dolazi zato ~to Ьi stara pitanja Ьila rije~ena, vec prije stoga ~to se оЬа suparnika umore od Ьitke koja је vec izgublla svako stvarno teolo~o znate­nje i relevantnost. Moda se promijenila раје Ьitka uskoro u punom jeku na nekom drugom podrutju. Imamo li to na umu,lak~ cemo zadrzati osjecaj za teolo~u perspektivu, а i po~tedjet cemo se od pretjerano temeljitog proutavanja netega ~to је testo јо~ samo "duhovna arheologija". Takoder, to се nam posluzjtj kao opomena da ne dopustimo da nas neki najnoviji teo\o~j smjer "obori s no­gu", ~to Ы se mog\o \ako dogodjtj u slutaju da ne znamo kako su te nove teorije najte~ce kratka vjjeka.

Shvatanja Rudolfa Bultmanna najbolje је proutavatj cjta­njem njegovih v\astjtih djela. Neka ovdje bude dovo\jno ako kate-

30 t

UVOD

mo da on, poput Djbeliusa , nastojj prodrjjetj kroz ono ~to on sma~­ra umjetnom "korom" pjsanog evanc1elja do njegove prave_ srft: Drugirn rijetjma, to је samo јо~ jedan primjer moderne .~e.voljkost~ da se ј tinjenjca ј njeno tumatenje prihvate kao neodVOJlVl sastavru djjelovi otkrjvenja. Vrijeme се reCi svoje о t~~virn gledi~tj.~a. U me­duvremenu, vatno је da se poku~ ustanoV1tt motemo l1 tz t.akvog nekog novog smjera teolo~kih proucavanja, bez obzira kolik~ se mozda malo s njime slagali, izvucj neki svjez uvjd u proЬiemattk~ .

Ostavimo 1i ро strani te cesto te~o shvat\jjve pristupe tjm pt· tanjirna, jpak se moramo zapitati ~to lezi ~а na§~. pisa.nih evanc1e­lja , kako su i kojim redom ona dobila SVOJ ~da!~J~ oЬlik .. U dana~­nje vrijeme stalnih promjena na tom podru~J~ ct~~ se .da Је ~~.raho­po~tovanjem , popraeen "privremeni agnosttc~am . ~JmudnJt stav kojj Ьi proutavatelj Novoga zavjeta mogao prihvatltt. Motemo ~o­bodno pretpostaviti pocetno razdoЬlje neposredne usmene predaje, mnogostruke i zato razljcite, kad su razni ljudi evocirali ili ~re~ri­cavali razljcite dogac1aje, no predaja koja је cestim ponavlJanJem pocela sve vi~ poprirnati usta\jen oblik, narocito kad se p~jenj~­vala za katehetske potrebe u okviru crkve. А onda su se pojavile pt· sane zbirke pod nazivom Logia, i1i Jsusove izreke. Nesigurno је da li smijemo posebno izdvojiti i /susovq djela . Cini se, nairn~ , .da su mnogi prikazi Isusovih djela sacuvani upravo zbog popratnih ~reka koje su ta djela tumatile , ра Ьi ti prikazj mofda prije treba~ pot: pastj takoc1er pod Logia, а ne pod Erga.S druge str~~ · ~epr.e~da~ ~ dvojak novozavjetni naglask na ono "~to је Isus ctnto 1 uсю (vtdt Dj 1,1 itd}, povezan sa stalnirn sporninjanjem njegov.ih "sil~ dje­la" kao onoga ~to potvrliuje da је Bozja ruka na nJemu (Dj 2,22 jtd), motda ipak nagovje~tavaju postojanje оЬје te knjjtevne vrste. No treta stepeпica jasno је uocljiva: ро svemu sudeci, u to vrijem~ bile su u opticaju i Knjige svjedocanstava, sastavljene od starozav­jetnih prorocanstava, svrha kojiћ је bila da pr:ensteno L.ido~.ma •. a potom i svirn ostalirn \judirna, dokafu da Kпstov do1azak ruJe Ью rezultat neke naknadne Boije odluke, nego ispunjenje Bozje na­mislj od samog pocetka otkrjvenja, odnosno · reteno ЬiЬlijskim jezikom . da Isus jest Кrist (vidj Dj 17 ,2.3. za tu vrstu aktivnosti).

31

MARKO VO EV ANEJEUE

111. Р APIJIN FRAGMENT

No imamo li ikakvih dokaza za ovo ~to је upravo re~eno, i1i se i ovdje radi о ne~emu ~to је jedna.ko tako hipotetsko kao i sva ona druga mШjenja о kojima је bilo rije~i? Neki dokazi doista po­stoje, i to dvovrsni dokazi: iz predaje i iz arheologije. Dokazi koji se temelje na predaji sami ро sebl nemaju neku ve~u vrijednost. Nai­me, odmah nakon Ьlje§tavo osvijetljenog пovozavjetпog razdoЬlja crkva ulazi u prvi od svojih tzv. "mra~nih" perioda, gdje tamu sa­mo mjestimi~пo osvjetljavaju treperava svjetla aposto lskih otaca. Tek s Justinom Mu~eпikom u drugom stolje~u. а onda sve vi~ do povjesni~ara Euzeblja u ~etvrtom, izlazimo ponovno na danje svjet­lo. No ti ђudi i sami su ve~ daleko od ranih predaja koje пavode, iznose~i katkad i jetka mi~jeпja о njihovoj vrijednosti. Usprkos to­me, pogledajmo malo poblite te rane predaje, koje su • barem • nadf.ivjele taj tzv. "mra~пi" perjod. Jer, ako sadrt e Ьilo kakav po­datak koji potvrduje arheologђa, zaslutuju na§u najve~u patnju .

Papija iz Hijerapolisa tivio је sredinom drugog stolje~a i bio suvremenik Jџstina Mu~eпika . O~uvanje fragmenata njegovih napi­sa dugujemo EuzeЬiju iz Cezareje, povjesni~aru crkve, koji је pisao u ~etvrtom stolje~u - ~to је jednako tako daleko od Кrista kao ~tu smo mj udaljeni od reformacije, Ш pak jedna.ko tako daleko od Pa­pije kao Jto је od nas dalek rat za ameri~ku пezavisnost . То nas vec samo ро sebl upozorava da пе budemo previ!e lakovjerni. А ј sam Euzeblje iznosj nimalo pohvalпu prirnjedbu о Papijinoj inteligenciji u. vezj s njegovirn gledutima о milenijumu. EuzeЬije је, dok је p1sao, pred sobom imao Papijine knjige, dok ih tni nemamo. А za izno!eпje vjerodostojnog svjedotanstva ove vrste neka velika pamet пiје ni neo phodna; u stvari, ona mote Ьiti ј smetnja. Neinteligentaп eovjek mot da пеtе shvatjti znatenje neke predaje, aljje vjerojatпo da 6е on prenjjeti vjernije od nekog inteligentnog tovjeka kojl Ьi је mogao dovesti u pitanje Ш је ~ak ispravljati. То је onaj poznati slu­~aj neinteligentnog prepisjvata - takav mote pogrjje§iti, ali on nete u tekstove unositii ispravke, ра је utoliko vjerodostojnijj, Nadalje, Papija tvrdi za sеЬе da је u~enik Ivana u Azjji, а to bi ga dovelo u neposrednu vezu s posljedпjim godinama опе klju~пe prve geпera­cije kr~ana, mada оп sam. naravno, nije nipoJto mogao tvrditi da

32

UVOD јој pripada. Zato Ьi пjegovi podaci mogli Ьiti mпogo vredniji no sto se ciru па prvj pogled. Njegove podatke о Markovu evandelju raz. motrit cemo kasпjjc, а na ovom ссnю mjestu jstaknutj samo пagla­sak koji је on stavljao na postojaпje Gospodinovjh Logia. za koje је napisao i "Objasnjenje".

"Marko је", kaze Papija , "zapjsao ono sto је Gospodin govo­rio il ј Cinio" - tu se ponovпo javlja ona dvojaka podje\a . mada. ka­ko se cini, ne prema kronoloskom redu ; "jer on је", nastavlja Рарј. ја, "naprosto doveo u sklad Gospodjnove Logio" (2 ,15.6)- iz cega se nedvojbeno namece zakljucak da su takve zbirke dojsta postoja­le. "S\icno tome". kaze Рарјја , " Matej је Logia prired jo na llebrejs­kom" · pod cim on najvjerojatнjje podrilzurнijeva aramejsk j, kao sto ј е to uoЬicajeno u Novom zavjetu (Ој 22,2). Drugi su potom izradili raznolike prij evode iz tog zajednickog izvora. Dakako , istj. calo se da Papija uopce пе upotreЬ\java rUec euange/ion, "evande­lje", dok EuzeЬije to c jn i, ј to u istom kontekstu , ра se na temelju toga zastupalo mШjenje da је Logia jednostavno starj nazjv za o no sto se kasnjje nazivalo etшngelion. Navodjo se i analogan naciл upotrebe jzraza logia u Novom zavjetu kad se govori о Starom zav­jetu (Rim 3,2). No, strogo uzevsi, to nije opravdano. Prvo, cak su ј posledjce poznavale ј upotreЬ\javale izraz euangelion u smislu same ~vandeoske poruke, mada naravno ne i u smislu tada jos nepostoje­ca cetiri evandelja (Gal 2,2 itd). Rek\o Ьi se da је do tog prosirenja znacenja moglo doej bez nekih pote~oea. Drugo, nета sumnje da su sva cetiri evandelja postojala davno prije Papije, а Marko u naj­manju ruku, zapocinje svoju knjigu nazivajuci је bez okoliSanja euangelion (1 ,1 ). Lako је moguce da је to Ьiо prvi slucaj kad је ta rjjec tako upotrijeЬ\jena - mada Marko njome moida nije namjera­vao opisati to \iko svoju eitavu knjigu koliko poseban vid njezina sadri aja - te da se taj naziv onda ро~ео primjenjivat j, prvo, za c ita­vo Markovo dje\o, а potom ро analogijj ј za ostala trj evandelja. No ni to ne utjece na stajaliSte da ј е taj naziv Ьiо potpuno uhodan vec davno prije Papijinog vremena . Trece -а ovo је ј najvatruje. osnov­no sto Papija i eli istaknuti, ako sam i ne upotrebljava naziv eшmge­lion da Ьi njime opjsao pisano evandelje u danasnjem smislu. tvrd­nja је da postoji vrlo stvarna razlika izmedu prvoЬitnih Logio i ko­nac nih proizvoda evandelista. То dvoje ruje jdenticno. No о cije­lom tom pitanju mnogo se raspravlja ра o ni koji tele duЬlje zaci u

33

MARKOVO EVANDELJE

tu proЬlematiku utj.njt се to lako ako se posluze nekim od stan­dardnih uvoda u Novj zavjet.

S arheolo~kog stajaiШa ta se teorjja moze provjerjtj ш po­moc poznate tinjenice da su " lsusove izreke" (ро svoj prilicj Logja upravo onakvog tipa о kojem је ovdje rjjet) postojale u oЬliku pa­pirusa, u Egjptu posve sjgurno, а stoga vjerojatno ј u drugim pod­rucjima, davno prUe Papjjjna vremena. Koliko ill Ьlizu razdoЬiju Kristove zemaJjske sluibe moiemo smjestiti, јо~ је otvoreno pita­nje. Zanimljiva је pojava da su fragmenti koji su sacuvaлj do danas, kako se cini, veciлom ili ltereticke ili barerн vankanonske izreke . no to Ьi mogao Ьiti ј puki slucaj. lz Lukina narn је uvoda poznato da su na~ dana~nja evandeUa samo cetiri od mnogilt ranijih evande­lja, s vremenom istisnutih od strane kanonskilt. А nemamo razloga za pretpostavku da su i sva ta ostala evandelja Ьila pod uplivom onog tipa heretjtnostj koji nam је sacuvan u tzv. apokrifnim evan· deljima. Na primjer, lako је moguce da Luka usputno navodj Mar­ka. Mnoga od tih apokrifnih evandelja mozda su sadriavaJa uspo· redne prikaze onih istih dogadaja koji seopjsuju u na~m kanonskim evandeljima, no na sada~joj nesavr~noj razini na~eg znanja bilo Ы opasno povlacjtj neke sveobuhvatne zakljucke. U meduvremenu , djela kao na primjer, knjiga Skeata ј BalJa, Frangmetlts of а п Unk· nown Gosџl (''Fragmenti nepoznatog evaлdelja"), predstavljaju mudro upozorenje na to koliko zapravo maJo znamo о tom forma· tivnom razdoЬlju te kako је stoga nerazumлo davati neke konacne tvrdnje о tome ~to se moraJo ili sto se nije smjelo dogoditi.

Drugo, iako se postojanje Клјigа svjedocanstava, tih zbirkj starozavjetnilt tekstova koji su se mogli primjjeniti na lsusovo mesi­janstvo i koji su mogli korisno posluziti u polemikarna u vrlo ranoj kr~anskoj predaji, poimence ne spomiлje, ono је vi~ nego vjerojat­no. То proizlazj iz tiлjenice da se istj ili sJjcni starozavjetni tekstovi neprestano javljaju u uzajamno slicnim polemjtkirn kontekstima u Novom zavjetu. Те~о Ьi Ьilo duЫje zaci u to pjtanje, а da se prj tom ne razmotrj cjtav proЬiem "katehetskih oЬlika" u novozavjet­noj crkvi · tih tipiziranih ј kratkih, da tako kafemo, pregleda razlj. citih vidova krscanskog naucavanja i pravila pona~nja, kojj su se upotreЬijavaJi za sjstematsko poucavanje tjsuca odraslih obracenika koji su pristupaJi kr~anskoj crkvi tokom prvih nekoliko desetljeca njeziлa postojanja. No preop~iran је to predmet da Ьi se о njemu

34

UVOD moglo ovdje raspravljatj ра cjtaoca upucujemo, ponajprjje, na knjj. gu E.G. Sclwyna Commetltary оп tl1e First Epistle о[ Peter ("Ko­mentar prve Petrove poslanjce"), а potom na ono sto је nadЬiskup Carrjngton pjsao о tom pjtanju. 1 kratka monografija pjsca ovih re­daka pod nazivom Т11е New Temple ("Novi hram") (Tyndale Press, 1950) odnosj se na tu proЫematiku. Neka bude ovdje dovoljno recj da bez pomocj arlteologjje mozemo dokazatj samo to da su neke skupine prorockilt tekstova postale, da tako kazemo , "tjpjzirane". ро svoj priJicj tako sto su se prilikom poucavanja neprekjdno ро· navljale · "tjpjzirane" kao ''klasjcnj stjћovi" kojj se odnose na mesi­janstvo lsusa j.z Nazareta · te da su se stalno upotreЫjavaJe za ono sto 8јЬЈјја nazjva "svjedocenjem" Zidovima (sto se, kako se сјпј , u Dj 18,5 i drugdje upotreЫjava kao posve teJщjcki nazjv za takvu aktivnost). No danas ne samo da znamo da је usmeno poпavljanje tjpiziraJo takve zbirke , vec rtam је, zaћvaljujuci jednom nalazu u e­gipatskom pjjesku , pozпato ј to da su one postojale ј u oЫiku рарј. rusa.

Dosad snю, dakle, ustanovili da su prjje Ыlо kojeg evandelja, ра tako ј prjje Markovog u onom oЫiku u kojem ga dan.as poznaje­mo, postojale u najmanju ruku zbirke Gospodjпoviћ izreka, vjero­jatno takoder i zЬirke njegovih djela , а posve sigurno ј Knjige svje­docanstava koje su sadr!avaJe navode iz Staroga zavjeta. А ~to nam, pjtamo se sada, ima predaja reei о tome kako se ta raznorodna ma­sa materijala preoЫikovala u Jюmogena evandelja? Mnogo u sva­kom pogledu. А cjtalac kojj nema ni vremena ni prilike da proucj izvorne tekstove in extenso nacj се dobar pregled ranih patrjstjckiћ tekstova u knjizi A!Ьerta Hucka Synopsis (str. vii ј dalje), gdje se na izvornom jeziku ukratko navodj vecina relevantnih odlomaka. Oni pak citaoci koji ne vladaju grckjm jezikom mogu se posluzjti knji­gom Н.М Gwatkina Early Cl~ristian Writers (''Rani kr~canskj pis­ci"), gdje se mлogj relevantnj odlomci donose u originalu i u prjje­vodu.

Papija ( Frag. 2.15) nam slijedecim rjjecima prenosj predaju koju је primio u vezi s Markom: "PrezЬiter (tj. prezblter lvan) irnao је oblcaj govoriti i ovo : Marko је, buduci da је Ьiо Petrov prevodi­lac (ili "tumac"), pailjivo zapisao sve cega se sjecao, по pri tom, medutim, nije sacinio neku kronolo~i poredanu kroniku Gospodi­novih izreka ј dj~\a. Jer on Gospodjna nikati<J ruje cuo, а nitj је Ыо

35

MARKOVO EVENDEUE njegov utenik, nego је kasnjje, kao ~to sam rekao, Ьiо Petrov ute­nik. А on (Petar) је oЬicavao poutavatj u skladu s potrebama (sc. svojih slШaJaca) , no ne s namjerom da stvorj nekj sredenj pregled Gospodjnovih izreka. Marko, prema tome, nije Ьiо u krjvu (ili ''njje pogrjje~io") kad је tako zapisao neke stvari (tj. ne sveobultvatan prikaz?) kako ih se on (Petar) prjsjecao. Jer 11jegova (Markova) је jedjna briga bila ova - da ne jzostavi nista od onog sto је tuo, te da u tome n~ta ne izmjjenj." Tocan jdentitet tog prezЬitera neoЬitno је zanimljjvo pitanje -је li to lvan bar-Zabdaj, ili pak slabo nam po­znatj Efetanjn Staljesina lvan te kakav је njegov odnos prema Iva­novu evandelju ј prema Otkrivenju? Та pjtanja valja nam ovdje os­tavjtj nerjjesenjma, zadovoljivsi se zapatanjem da se taj staljesina, tko god on Ьiо, smatrao jednim od izvora apostolske predaje ра se njegove rije~i i navode u tom smislu.

Ovaj Papjjin fragment poznat је ро poteskocama koje zadajc prevodiocima, а znanstvertici се prjmijetjtj da је tr gornjem slobod­nom prijevodu pisca ovilt redaka taj gordjjski cvor na pojediлjm mjestima presjecen umetanjem zagrada s obja~njenjima. No to ј нјје tako neopravdano kako jzgleda, jer је dodavanje nekih tumacenju tom tekstн neophodno. А ako su ona koja smo ovdje predlotili [)1 •·

gresna, vaJja nacj druga ј njima zamijenitj ta pogresna. Mada nas o­vaj fragntent svojom kratkoeorн moze i obeshrabriti, ipak razmatra­nje podataka koji nam - kako је opeenito priltvaceno . dolaze iz prve ruke pruza neko narocito zadovoljstvo, ~ak i kad је njiltovo tuma~enje predmet beskrajnilt rasprava. Ovdje, mozda, nюtemo nacj rjesenje zagonetke Markova evandelja. Nema sumnje da је Ра­рјја to smatrao odgovorom, ј to, stovise, odgovorom prjmljenjm iz ruku predaje. Jer Papijina slava, kako u njegovjm otjma tako i u o­cima kasnijih narзStaja, lezj u tome sto је on jedna od najvecih riz­njca jvanovske predaje (Euzeblje, Hist. 3.39). Uvijek postoji moguc­nost, kao sto su to neki znanstvenicj izrekli na uljudan akademski na~in, da је Papija Ьiо samo jedan brЬljavi stari laiac koji је nasto­jao sto bolje iskorjstiti svoje veze s Ivanom. No u najmanju ruku vjerojatno је neke veze s lvanom morao imati, jer Ьi mu u protiv­nom sve te njegove prite bile beskorisne. No bez obzjra na to slo­bodni smo, dakako, da te predaje, nakon sto smo ih temeljjtt,' pre: tresli i oc~enili, odabacimo. No ucjnjmo 1i to, naci cemo se jos u vecoj tami no da smo ih prihvatili, s obzirom da ne posjedujemo nj-

36

UVOD

kakve druge izvore tako ranog datuma te da se kasnija predaja, ba­rem u osnovnim crtama, podudara s Papijom. Ovo potonje mogla Ьi objasniti eventuaJna asimilacija te Papijjne predaje, bez obzira da li se za nju znalo neposredno (naime, njegove su knjige ocito jos uvi­jek kolaJe u PaJestini u Euzebljevo vrijeme, u cetvrtom stoljeeu) Ш pak posredstvom tog velikog povjesnicara koji ju је cjtirao i tako је sacuvao. U tom Ьismo slucaju irnali pred sobom dokaze samo na jednom umjesto na dva kolosjeka, no to taj jedan kolosjek ne Ьi oslabilo, vec Ьi ga samo ostavilo bez dodatne potvrde. Osim toga, to Ьi znaeilo ne samo da su Papijini podaci u to najranije vrijeme opcenito Ьili prihvaceni kao istiniti ili barem kao vrlo vjerojatni -~to је vec samo ро sebl prilicno uvjerljiv dokaz- nego i to da se ta­da nije znalo za neko alternativno objasnjenje, sto predstavlja jos i jati dokaz. Nadalje, gledajuci na to s psiholoSkog stanovista, vidlji­vo је da је prva crkva ocito smatrala da nikakvo daljnje objasnjenje nije potrebno te da је, prema tome, bila posve zadovoljna Papiji­nom predajom, ~iju је vjerodostojnost, kako se tini, po~ela dovodi­ti u pitaoj e tek mnogo kasnije. Sve to predstavlja kumulativne do­kaze nemale vrijednosti, naro~ito s obzirom na ~injenicu da је ta predaja, kao sto to pokazuju posprdne rije~i s kojima EuzeЬije od­bacuje Papijino glediste о rnilenijumu , bila prihvacena zbog toga sto је ро miiOjenju crkve bila istirtita, а ne samo zato ~to је nosila na se­Ьi patinu starine i bila povezana s imenima koja su ulijevala posto­vanje (ponovno, vidi Euzeblje, Нist. 3.39). lvanovo ime postovalo se diljem citave crkve, no to nije Ьiо slu~aj s Papijinim imenom.

U cemu se, dakle, sastojao taj proЬiem Markova evandelja, proЬlem koji је prva crkva, kao uostalom i mi, pokШavala rijesiti? Prvo, proЬlem је vec sama kratkoca Markova evan<telja te njegov odresit ј neuvijen stil: zasto Matejevo ј Lukino evandelje sadrze to­liko mnogo vi5e materijala? (lvanovo evandelje mozemo u takvim usporedbama potpuno ispustiti iz vida, s obzirom da se u vrlo veli­koj mjerj razlikuje, ро svom planu, sadriaju i izvedЬi, od trojice sinoptika). Nadalje, za~to katkad izgleda da se Markov prikaz razli­kuje od prikaza ostale dvojice, ~ak i onda kad opisuje ne~to za ~to Ьi se moglo pretpostavitj da је isti doga<taj? Osim toga, Мarkovo evanc1elje na prvi pogled ostavlja utisak da nastoji Gospodinov zivot prikazatj sredenim kronolo~im redoslijedom - no је li to doista ta· ko? Ako se citalac zeli poЬliZe upoznati s raspravama koje se vode

37

MARKOVO EV ANEJELJE о povijesпoj auteпti~пosti Markova evaпёlelja, iJi pak s dobro poz· natim poteiOcoeama da se kroпolo~kj redoslijed пjegovog evaпdelja uskladi s redoslijedom ostalih, upu~ujemo ga па ostale standardпe komeпtare ј uvode. ProЫem se, prema tome, svodj па dvije stvarj . па~еlо odabiranja mater~ala koje је Marko primjeпjjvao te Markova kronologija. Valja imati па umu da ime "Marko" zasad upotreЫja· vamo samo kao prikladaп algebarskj simbol kojj predstavlja ''drugo evaпdelje u пjegovom dana~пjem oЬliku", а da pri tom пuzпо пе povla~imo nikakve zaklju~ke о ideпtjtetu pjsca ili pisaca.

lz predaje koju пavodj Papija па osnovj lvaпova autorjteta ("Rab' Papija kazao је па osпovj autorjteta Rab' Јоhапап'а". јо~ smo, пaime, blizu oпim prvim judeo- IЩ~aпskirn danima) vidljivo је da su ta ista pitaпja zaokupljala ј prvu crkvu. Та паs tјпјепјса uvje­rava da tj proЫemi nisu rezultat llirova dana~пje krjtike, vec da se пame~u svakom razlozпjjem ~itaocu evaпttelja, bez obzira u kojem оп stolje~u tivio. ProЫeme su, prema tome, dobro uo~avalj. No ~fe li rје~пје koje је poпudila prva crkva i паs zadovoljitj? lz 1zraza upotr~eЫjeпih u gore пavedeпom fragmeпtu , bez obzira па proЫemati~ne pojediпosti u pr~evodu , otjto је da se Markova vje· rodostojпost poЬijala па temelju slijedetih razloga: пeki su mu prj­govarali zbog опоg ~to је izostavio, пеkј zbog пemarпosti, пеkј zato ~to nam nije preпio kronolo~j redoslijed zЬivanja, neki zbog krivo­tvorenja, а nekj pak zbog toga ~to је pri odabiranju materijala prj­mijeпjo neuoЬi~ajeno па~еlо selekcije. Kakav је Рарiјјп . Ш lvanov · stav prema tim prigovorima? O~ito је da оп irna visoko mШjenje о Markovoj \jerodostojnosti ра stoga sve te kritike odbacuje vrlo jednost.avno: tako !to ustvrduje da Markovo evandelje пјје prirna­raп, пеgо sekundaraп izvor: prirnarni izvor bilo је Petrovo propovj. јеdапје. Prema tome, do izostavljaпja odredenog materijala do~lo је zbog toga !to se Markovo evaпёlelje nufno ograni~ilo na uspomene tada ve~ starog Petra. А dobro је pozпato da su takve uspomene ~esto пеЈоgј~пе , kao ~to to svatko mote ustaпovitj ро svojim vlasti· tim jsprekidanim sje~anjima па djetinjstvo, u kojima su odredenj trenuci predmet пеоЬi~по zjvih uspomeпa, dok su istovremeno du­ga razdoЬija potpuno prekrivena tamom. Marko је, kaze predaja, dobro pazio da ne izostavi ni§ta od onog ~to је tuo od Petra. No ~ј. пi se, takoder, da је on sebe ogranitjo jskJjutivo na taj izvor. То је ujedno i odgovor па optuibu о nemarпosti: upravo ta Markova

38

UVOD kratka odre~jtost , kaze predaja, dokaz је пjegove totnosti, а ne ne· marпosti. Jer оп је pazio da taj svoj petrovskj materijal prenese onakav kakav је Ьiо, bez dodavanja i1i oduzirnanja. Istovremeno se odbacuje i optuzba za krivotvoreпje: Marko је pouzdaп svjedok Petrovih rije~j · а ako se to jpak dovodj u рјtапје, опdа prigovor va­lja uputitj prvoj generacijj, tj. samom Petrovom svjedo~anstvu.

Ako Markovo evaпdelje. kao ~to to tvrdj predaja, dojsta pred­stavlja djelo koje se osпjva na s.tmo jednom izvoru, опdа prigovori о nedostatku smisla za kronolo~ki redosljjed te о svojevrsnom пa~i­nu odabiranja materijala nisu zapravo upuceni Marku, пеgо njego­vom izvoru. Marko пјtј njje mogao stvoriti пeki tо~ап kroпolo~kj redoslged dogadaja u Gospodjnovom zemaljskom zjvotu iz jedno­stavnog razloga ~to оп пiје Ьiо o~evjdac tih dogadaja, а nitj је osob­no ne~o znao о пјiша. S druge straпe, Petar nije taj kronoloiOci re­doslijed satinio jedпostavпo zbog toga §to mu to пitj пiје bila nam· jera. Jer оп, па kraju krajeva, пiје stvarao пеkо "evaпdelje", пеgо ruzlitite Didascaliili ili ''Katehetske oЬiike", da Ьi ih upotrjjeЬio u svom propovijedaпju ј pou~avanju, u Rimu ili пegdje drugdje. Tirne :ото doЬili јеdпо od пajjasnjjih оЬјаmјепја za pomanjkaпje kroпo­loiOcog redoslijeda, kao i za па prvi pogled tudпo па~еlо odabiraпja materijala, а i пeku vrstu opravdaпja za пе§tо poput Кrjtike oЫika. Nema sumnje da se Petrovo odabiraпje materijala razlikovalo od prilike do prilike. No u tome ga је, kate па§ fragmeпt , uvijek ruko­vodilo jedпosta~пo ј temeljпo па~еlо zadovoljavaпja potreba svojih slu~aca. 1 tako је Petrovo propovjjedaпje polako potelo doblvatj ustaljeп oЬlik, rukovodeno u svom natiпu odabiraпja materijala potrebama јо§ mlade ј nejake crkve, u Rimu Ш negdje drugdje. А пета sumnje da su se neke pojedjпostj, od опоg mno~tva Petrovih uspomeпa па Кrista, пjihovim stalnim ponavljanjem prilikom pou· tavanja postepeпo kristalizirale i zadobile ~vr§Ci oblik. Oko пjih su potom svoje mjesto na§le ј neke druge pojedinosti, dok su s druge strane mnogi dogadaji ili izreke bili pre§utпo izostavljani ј zaborav­ljeni. Ono ~о је u potetku пedvojbeno Ьilo spontano i razпoliko propovijedanje postepeno је, sarnim tirn poпavljanjem, po~elo do­Ьivati ustaljen i kvaziliturgijski oЬlik · §to је vrlo testa psiholo~ pojava, narotito medu ljudima u godiпama. . U vezi s ovim fragmeпtom preostaje паm јо§ samo jedno pita·

ПЈе: !to se ondje zeli kazati onim rije~ima da је Marko Ьiо Petrov

39

MARKOVO EV ANDEUE hermeneutёs, " tumat" (ili "obja~njivat")? Nijedan znanstvenik ne Ьi mogao ozbiljno pretpostaviti da Petar nije poznavao grtki jezik, premda је njegov materinjj jezik nesumnjivo Ьiо galilejski dijalekt aramejskog, sa svim svojim guturalnim osoЬinama (Mk 14,70). Pet­rove poslanice i same nas stavljaju pred mnogo proЬJema, no, bez obzira na njih, tinjenica da se Petra smatralo · bilo је to mi~jenje drugih, а i njegovo vlastito mШjenje (Dj 10,34 ј dalje , 15,7) · prvim propovjednikom nefidovima, bila Ьi potpuno besmislena da on nije poznavao barem kolokvijalni grtki jezjk. Prema tome, njemu njje Ьiо potreban " prevodilac" ili "tumat" u uzem smislu te rijeti, ni u Rimu ni bilo gdje drugdje. Rimska crkva upotreЫjavala је grtki je­zik barem tokom prvog stolje~a svog postojanja, kao ~to to svjedo­te pojedini rani liturgijskj fragmenti. А ni Pavao kako se tjni, nika­da ni ne pomillja na mogu~nost da Ьi rimska crkva mogla imati kakvih pote~oea s poslanicom koju im је napisao usprkos tome ~to је napisana na grtkom. Ne, kljut nam valja trazjti u tinjenici da је Marko Ьiо Petrov utenik Ьа~ kao ~to је Petar Ьiо Gospodinov ut e­nik. 1 opet se jednom vrat amo u rane judeo·kr~anske dane : kao ~to је Petar prepritavao ј obja~njavao rjjeti svog raЬija, tak.o је ј

Marko to jsto tinjo s vjsoko cijenjenim rijetjma svog po~tovanog raЬija, Petra. Као ~to је Papija sacuvao lvanove izjave te tumatio njihovo zna~enje i njihovu relevantnost, tako је i Marko sa~uvau 1

tumatio Petrovo propovijedanje. Vcc а priori nije vjerojatno da Ьi Marko to zapisao prjje no

~to Ьi prvotнo izvoriste tih podatak, u oЬJiku izgovorene Petrove ri­jeti, bilo pred odlaskom ili mofda ve~ bilo оШlо. Takoder је vjero­jatno da to nije zapisano nj prjje no ~to sekundarnj svjedok nije os­jetio da mu se prirnite kraj · kao sto to, bez sumnje, vryedi ј za Pa­pjjjno zapisjvanje jvanovske predaje. Nije karakteristika iskljutivo sada~njeg vremena da ljudj rijetko zapjsuju svoje uspomene ili pi~u autoЬiografije prije no sto ostare. Uzrok tome nije samo felja da se, na nekj natiл, nastavi zivjeti u sjetanju ljudi, ve~ takoder ј vrlo praktjtan razlog da u ranijim godinama zivota takve uspomene nisu jedinstvene . tj . mnogi ih drugi ljudi takoder јо~ mogu imati · ра ~ је ј vriJednost zato manja. Tek kad је netko posljednji predsta~ik svoje generacjje, njegove uspomene postaju doista vrjjedne, kao ЈО~ jedina preostala veza s izguЬJjenim vremenom. Nema sumnje, pre­ma tome, da је Marko nast oj<.~o svom djelu dati neku vrstu krono-

40

UVOD lo~og redoslijeda ili bar oЫik sredenog prikaza. Ako је tome dojs­ta tako, onda se radi Ш о shemi koju је satinio jos Petar (sto njje vjerojatno) iJi о njegovoj vlastjtoj rekonstrukci,ji, izradenoj gotovo dvjje generacjje nakon dogadaja koje opisuje. Kafemo da nije vjero­jatno da se radi о Petrovoj shemi zbog toga sto је vet sama priroda Petrova propovijedanja jskJjutivala takav kronolo§ki plan (osim naj­gruЫji kojj Ьi ukljutjvao jedino Isusovo rodenje, krHenje, smrt ј us­krsnuce). Materi,jal kojjje do~ao od strane Petra nije Ьiо ni odabran ni organiziran ро takvom planu: natelo ро kojem је bio okupljen Ьiо је njegov sadrfaj, а ne kronoloSki redoslђed. Osim toga, jedjni materђal s kojim је Marko raspolagao Ьiо је za njega unaprijed od­reden Petrovim izborom, koji su pak izbor odredivale potrebe krs­t anske zajednice. Uzgred reteno, ta Ьi tinjenica mogla objasniti provjerenu vrijednost Мarkova evani!elja za kr§Cansko poutavanje na suvremenom misijskom polju. Jedini, dakle, zadatak koji је le­zao pred Markom sastojao se u tome da razlitite Didascпliai ili " preglede za potrebe poutavanja" koje је primio na temelju Pet­rova autoriteta slozi u skladu s nekim smislenim kronoloskim ili drugim redosJjjedom. Је li u tome uspio ili ne, sasvim је drugo pitanje. No on, u najmanju ruku, nije mogao · nista vise no sto to mi mozemo . роеј dalje od svog jedinog izvora.

IV. ОSТ ALI RANI PODACI О MARKOVU EV ANDEUU

Cak i ako ne mofemo prihvatiti tvrdnju da iza Papђine preda­je stoji ivanovski autoritet, ili ako u tom Ivanu vidimo u najboljem slutaju slabo nam poznatog maloazijskog starje~jnu, а ne apostola Ivana, jpak imamo, u najmanju ruku, pouzdanu sliku s potetka drugog stoljeca о tome kakvo је tada mi!ljenje о tome vladalo, miS­ljenje koje је navodno svoje porђeklo vuklo jos dublje u pro~osti od neke poznate osobe iz prvog stoljeca. А sto је s ostalim ranim patristjtkim podacima • potvrduju li oni ili opovrgavaju Papijin prj­kaz? Antimarcionitski uvod u Markovo evandelje Ьаса malo svjetla na to pjtanje, ali i to nam је dragocjeno. Pitanja povezana s tirn u­vodjma zanimljjva su, ali i previ~e slozena da Ьismo ih ovdje mogli razmotrjti. Dovoljno је reti da је taj uvod svjedo<'5anstvo koje је na­stalo otprilike u isto vrjjeme kada i Рарђјnо. No jesu li podaci koje sadrfi dojsta nezavisni ј irnaju li neku vrjjednost? Da је pjsac tih u-

41

МАRКО VO EVANDEUE voda poznavao Papijine tekstove, vjdJjjvo је iz njegovog uvoda u ~etvrto evandelje. No usprkos tome, lako је moguce da se ipak radi о nezavisnom izvoru, ponajprjje zbog toga ~to је on vremenskj pre­malo .udaljen od ~арјје da Ьi vec mogao Ьiti asimiliran u njegoV\J predaJu, а potom 1 zato sto, premda se u osnovnjm crtama poduda­ra s njim, popunjava razlj~ite praznine koje је Рарјја ostavjo, Тај u­v~d nam .saopeava ono sto smo vec ionako pretpostavljali: da је je­d~n~ sto Је Marko u~jnio bilo da zapjse sadriaj Petrova propovjje­danJa n~on ~to је ovaj potonjj umro. Kaze nam takoder da је to eva~deiJe u p1sanom oЬiiku nastalo u Italijj. gdje је, gotovo је pos­~e Slgurno, Pe.tar propovijedao prjje svoje smrti. Kona~no, odaje se 1 podatak da Је Marko Ью poznat pod nadjm.kom kolobodaktulos ili "kratkoprstj" ј to se objasnjava tvrdnjom da su Markovi prsti u usporedЬi s njegovjm visokim stasom Ьili relatjvno kratki.

. T~vi nadjmci kojj su, kako se cinj, bili posljedjca neke fizic-ki neobн~ne oso~.jne lju~j kojj su ih doЬivali, Ьili su vrlo cesta poja­va u dr.evnom SV1Jetu раЈе nalazimo cak i u krugu apostola. Naime, J~~v lZ Je.ruzale~a Ьiо је poznat pod nadjm.kom "Devino kolje­"? , mada Ј~ u nJegovom slucaju to, ро svoj prilicj, bila posljedica nJegovog оЬ1саја da se gorljivo moH, а ne neke tjelesne deformira­nosti koja Ьi, kako se tvrdilo, nastala kao rezultat takvog oblcaja. Као sto spominjemo nize u komentaru, mnogj apostoli nosili su takve nadim.ke, no oni su se oblcno osnjvaJi na nekoj njihovoj k~akt~rnoj crti, а ne na fizickim osobinama. Тај oblcaj Ыо је vrlo ras~ren u tadasnjem svijetu: stari Chalkenteros, "Bakrenj zeludac" dobio је svoj nadjmak zbog svoje sposobnostj da se bavi izucava: njem, а ne kao posljedjcu nekakvog kiru~og zahvata! Isto tako, ni­ko~e ne Ьi ni na kraj pametj palo da izraz "zlatousti", sto је Ьiо nad~rnak lvana Њisostoma , dovede u vezu sa zubarstvom umjesto s gov?~nom vjestinom. Тј Ьi nas podacj vec samj ро seЬi morali upo­zor1t1 na mogucnost da је onaj pridjev koji se kao nadjmak prjdavao Marku mozda saddavao ј duЬije znacenje od onog kako ga је shva­cao nas vrijednj antirnarcionitski izdavac. Nadalje, takav nadimak mogao se javiti samo medu ljudima koji su medusobno govorili grc­ki. А ako је Marko odrastao u Jeruzalemu, vise је no nevjerojatno da Ьi se on kretao u nekom takvom dru~tV\J. Ali se zato u krscans­koj crkvi, onoj istoj koja је ~itala ј upotreЬljavala Markovo evanile­lje, govorilo grckim jezikom, kako u l taHjj tako ј drugdje. 1 upravo

42

+

UVOD ta jsta krscanska crkva, koja је inace bila ј te kako svjesna (kao sto smo gore jzlozili) toga da је Marko mnogo materjjala izostavio iz svog evandelja, kao ј njegovog nedostatnog kronolo~og redoslije­da, nazvala ga је " kratkoprstirn", bez obzira kojj је tome Ьiо raz­log. Imamo li to sve u vidu, shvatjt eemo da је lako moguce da је o­na ista brza grcka duhovitost koja је iskovala naziv Olristiani (~to је vjerojatno jgra rijeci s izrazom Olrёstos, kojj znacj "dobar" ili " koristan" i kojj је vrlo cesto robovsko jme) za sljedbenike tog no­vog boga, sada, ovaj put u okviru crkve , iskovala jos jedan nelaskav pridjev za ono sto Ьi lako moglo Ьitj , usprkos patristjckoj predajj ј rirnokatolickjm znanstvenjcima, prvo pjsano evandelje. No to nije ni vatno, jer је ј bez toga ocjto da је u ocjma prve crkve Markovo evandelje, u usporedbl s ostalin1 evande)jjma, Ьilo na manjoj cjjeni. Mozemo recj, prema tome, da Ьi zakljucak о prjoritetu Matejeva evandelja samo potkrjjepjo ono ~to ovdje zastupamo. Ne mozemo sa sigurno~u zakljucjtj koje је bilo tocno znacenje spomenutog na­c.iim.ka. Mo:l.da on znacj naprosto nesto kao "nesposobnjakovic", ili se pak odnosj na Markov sturj stil, u kojem su pojedini gramaticki elementi u recenicj svedeni na najmanju mogucu mjeru. Ako је do­ista tako, onda nam to predstavlja jos jedno svjedocanstvo za to da је Markovo evandelje Ьilo prvoj crkvi poznato u onom jstom obliku u kojem ga mi danas posjedujemo te da su na~i proЬlemi s njirn u vezi bili isto tako ј njihovi proЬlemi . Moguce је cak i to da је prva crkva bila jednako tako jznenadena onim nenadaniш u.·;г~etkom

tog evandelja kao sto smo ј тј danas time iznenadeni. Irenej (Protiv hereza З .I .i) u osnovnjm crtama potvrduje OV\J

predaju, ali prj tom upotreЬljava rjje~j koje navode na zakljucak da on njje neovisan о Papiji. То nas, ako је Papijina predaja ро svom porijeklu doista jvanovska, nimalo ne iznenaduje, jer је Irenej irnao veze ј s juznom Galijom ј s Malom Azijom, lvanovom maticnom crkvom u poznijim godinama. On ponavlja podatke о tome da је Marko Ьiо Petrov ucenik i "tumac" (ucestalo javljanje te neoblcne rjjec~ upucuje na zajednicku prvotnu predaju), da је pjsac nakon smrt1 ~etrove, koji је · bar sto se Marka tjce . Ьiо primaran svjedok, te da Је u svom radu vidjo prije svega nastojanje da se predaja, sada sv~de ~а .pisanj oЬlik, prenese buducirn narastajima . Sadrzaj te pre­daJe Ью Је, kako to Irenej neuvijeno jzratava, Petrov kёrussomena • grada koju је oblcavao upotreЬljavati u svojjm govorirna. Istina је

43

MARKOVO EV ANDEUE da u istom kontekstu lrenej zastupa mi~ljenje о prvenstvu Matejeva evandelja, no to је, buduci da nema utjecaja na osnovni proЬ\em, u ovom trenutku za nas irelevantno.

Tekst Muratorijevog kanona, izvora s kraja drugog stoljeca, is­kvaren је upravo na ovom mjestu раје sve ~to о Markovu evan<!elju ondje mofemo saznati jedna zagonetna po1ovica retenice, "quiЬus tamen interfuit et ita posuit". U najmanju ruku lini se olitim da se ovdje dokazuje, uz upotrebu sad vec dobro poznatih argumenata, da sam Marko nije Ьiо ocevidac vecine dogadaja о kojima govori, rnada је moguce da је nekima od njih i prisustvovao.Drugo, to је i uoblcajena argumentacђa koja se iznosi u obranu Markove totnos­ti · tvrdnja da је sve zapisao totno onako kako је tuo · ergo, pisac ovog popisa novozavjetnih knjiga iz drugoga stoђeca Ьiо је zasigur­no svjestan kritika koje su se upucivale na Markov ratun раје ovo iznosio kao obranu.

Кlement iz Aleksandrije, kako ga navodi Euzeblje (Нist. 6.14. 5), iznosi prirnjedbu da su "najstarija evande1ja ona koja se bave ro­doslov1jirna". То Ьi se, barem dje1ornitno, odnosilo na Matejevo i Lukino evandelje. А kako Markovo evande1je na taj natin ostaje, da tako katemo, visjeti u zraku, Кlement se turi da njegov nastanak objasni na tradiciona1ni natin, tj. kao nastojanje vjernog utenika da zap~ ono ~to је njegov ljuЬljeni ucitelj govorio i propovijedao (а Origen, prema onome kako ga takoder navodi Euzeblje, Hist. 6.25 , З, b'ti~c da ј~ . sudeci ро izrazirna upotrijeЬljenima u 1. Petrovoj poslanici 5 .14, ta ljubav Ьila uzajamna). Кlement naglШva tinjeni­cu da је Marko Ьiо jedan od starih Petrovih utenika (osirn ako se izraz porrбthen ne odnosi ла prostornu uda1jenost, а ne na vre­mensko trajanje, u kojem Ьi se slucaju on odnosio na dugacko pu­tovanje od Jeruzalema do Rima, koje је Ivan Marko poduzeo zbog svog tako po~tovanog utitelja , а ро svoj prilici i u njegovu dru~tvu) te stoga dobro osposoЬljen da zabiljefi njegovu predaju. On tako­der istice cinjenicu da se ne radi о nekom "Petrovom evandelju", buduci da Petar nije niti poticao niti osuёlivao taj pothvat (§to jedva da је i mogao uciniti ako је knjiga, kao ~to је vi~e no vjerojatno, na­stala tek nakon njegove smrti!), vec da је ona nastala na zahtjev lju­di koji su toliko mnogo puta slu~ali Petrove propovijedi •. а ~~jima on те nije mogao propovijedati . То se vec samo ро seb1 CIЛI vrlo vjerojatnim te ostavlja dojam posve prirodnog razvoja doga<!aja, bez

44

UVOD

obzira da li је do toga do~lo u Rirnu Ш negdje drugdje. Bilo Ьi veo­ma nesigurno ratunati na pronalafenje neke pouzdane i nezavisne predaje u tako kasnom razdoЬlju . Origen samo ukratko ponavlja opeeprihvaeeno stajaШte, dok је zaokupljen prvenstveno borbom za tetiri, isk.ljutivo tetirt, evandelja kao jedina evandelja Sveopce crkve . Euzeblje, koji nam је i zaЬiljetio sva ta rni§ljenja, nalazi se manje ili vi~ u istom polotaju kao i mi danas, mada је njemu · ~to mu "pada na du!u" . Ьilo dostupno daleko vi~e podataka no narna, podataka od kojih је vecina za nas zauvijek izguЬljena . Medutim, on ipak iznosi zanimljivu prirnjedbu da је evandelje moguce naziva­ti "sinopblkima" samo uz odre<!ena ogranicenja (Hist. 3.24.5).

1 Jerolirn (Uvod и komentar Evandelja ро Mateju, para.6) nam samo prenosi stare predaje kad kate da је Marko Ьiо Petrov interpres, da nikada nije vidio Gospodina u tijelu te da је s pomnji­vo!Cu zabiljefio dogadaje kako ih је tuo s Petrovih usana · u stvari, da је vi~ pafnje posvetio totnosti no kronolo§kom redoslijedu. No kad nam saopcava da је Marko Ьiо prvi aleksandrijski Ьiskup, mora da taj podatak predstavђa neku svjetu lokalnu predaju, za koju је cuo za vrijeme svog boravka u tom gradu. Cudno је da ni Кlement ni Origen u satuvanim fragmentima svojih tekstova to ne spominju, jer је ocito da је to, barem u Aleksandriji, tada bila tiva predaja, Ьi­lu ona istinita ili ne. Osim toga, cinjenica da је Jerolim mogao, а da se pri tom ne pla~i protivljenja, ovu predaju navesti odmah do one prethodne dokazuje ili da је Papijirla predaja о nastanku Markova evandelja u osnovnim crtama Ьila prihvacena u aleksandrijskoj crkvi {kao §to је nufno morala Ьiti u rimskoj crkvi, s obzirom da Ьi u protivnom test spomen Rima u svim tirn predajama izguЬio svoj smisao ), ili da, u najmanju ruku, nikakva druga, ovoj prvoj posve­ma protivna predaja о nastanku tog evandelja nije tamo Ьila pozna­ta, usprkos svom aleksandrijskom pozivanju na njihovu vezu s Mar­kom. U ranim predajama psiholo~ki zakljucci koji se rnogu izvuci vec if cinjenice da odredena predaja uopee postoji mogu Ьiti goto­vo jednako tako vatni kao i istinitost, odnosno neistinitost te pre· daje. А ovdje imamo pred sobom upravo takav primjer tog opeeg pravila.

45

МАRКОVО EVANDEUE

У. VRIJEDNOSТ PATRISTI(:КE PREDAJE

Sto smo, prema tome, dobili kao zbir, odnosno srt svih till gledi!ta? Suo~eni smo sa snatnom ј neprekinutom patrjsti~ko_m predajom koja nam, kad se prevede na dana~njj na~in izrcdavanJa, sao~ava da diugo evandelje ne predstavlja prvotni oЬlik u ~оје~ su bile poznate Isusove izreke ј djela. Stovi~e. motda ono nче rut1 prvo cjelovito "evandelje", premda neposredno ne ovisi nj о kojem drugom cjelovitom pjsanom evandelju, bilo to Matejevo, Proto-ma­tejevo Ш bilo koje drugo. U osnovi to је evandelje koje po~jva -~а jednom jedinom izvoru, а taj је izvor Petrovo apostolsko propovчe­danje . dakle usmenj, а ne pi~~шi izvor, koji је , dodu~e, s vremen~m nedvojbeno zadoЬio stalniji oblik, koji obiljetava pisanu predaJU. Priroda tog izvora odredila је i prirodu ovog evandelja. А ograni~e­nja koja ро opcem priznanju obiljefavaju ovo evandelje _ posljedic~ su, prema tome, konkretnih potreba koje su, namecuc1 odrede.щ na~irl odaЬiranja materijala, oЬlikovale taj izvor. Ovo evandelJc. kao i njegov izvor, nastalo је radi zadovoljavanja potreba tada jos mlade i nejake kr~canske zajednice, а pisani је oЬiik doЬilo tek kad se, sa zavr~etkom apostolskog vremena, razdoЬJje usmene predaje

vec sasvim prirnaklo kraju. Do te to~ke predaja је jaSJta, sveopca ј logitna. Ona ~ neo­

Ьi~no dobro sl..Ze s ono malo znanja koje imamo о uvjetima kojj su vlada1i u tom maglovjtom razdoЬlju , kao ј s onim za ~to је literarna kritika ovog evandelja ustanovila da је vjerojatno. Dovle је, dakle, mozemo oprezno prihvatiti. No ~to se tice pitanja mjesta na kojem је Markovo evandelje napisano, kao i identjteta njegovog autora, Ьi­lo Ьi bolje da ostanemo neopredijeljenima. О tim pitanjima sa~o evandelje ne pruta nikakve jasne podatke, nj namjerne nj nenamJer­ne, no mote se reei da se natuknice koje Ьismo s tim pitanjima mogli dovesti u vezu ne protive tradicionalnom gledШu. О tim '.'n~­tuknicama" Ьit ее rijeci nife kad nam se pojave u tekstu. Ovdje Је dovoljno ukazati na mla:dica u lanenom ogrta~u . spomenutom. u Мk 14,51 , za kojeg se cesto drzi da predstavlja usputan spo~en pls· ca evan<telja (usp. motda lv 14,35). Naravno, motda se ~ad1 Jed~os­tavno о jednoj od onih nevaZnih, ali tivih uspomena koje pamt1mo zbog toga ~to su povezane s pojedirlim trenucima ispunjenima du-

46

UVOD boldm osjecajima. Tako је piscu ovih redaka do dana~njcg dana os­tala u pameenju urezana slika crvendaca koji stoji na dr~u lopate, prva slika koju је ugledao kada је 1939. godine, ~uv~i preko radija v~est о izЬijanju drugog svjetskog rata , iza~ao iz kuce u vrt . No u najmanju ruku pred sobom imamo podatke nekog ocevica u Jeru­zalemu, а postoje i mnogobrojnj drugj odlomcj koje Ьi bez postoja­nja takvog o~evica bilo te~o objasniti. Premda Ьi ta uloga ocevica dobro pristajala Ivanu Marku iz Jeruzalema (vidj Dj 12,12.25), kojj је i u zemljama veoma udaljenima od Judeje Ьiо poznat kao jedan od mladih ~lanova apostolskog kruga (Dj 1 З ,5; 15 ,39) i koji је vec ро predajj imao veze s Pavlom (2 Ti.ln 4 ,11) ј s Petrom ( 1 Pt 5 , 13) u " Babilonu", ~to је , kako nam је poznato, u prvoj crkvi bila neka vrsta sifre za oznacavanje Rjma (Otk 14,8), jpak Ьi se sve to moglo prjpjsati ј ~injenicj da је Marko upotreЬljavao podatke nekog pet­rovskog izvora. Ј er. ~to је apostol Petar uopce Ьiо ako ne ocevidac u Galilejj ј u Jeruzalemu (Мk 14,70)?

Valja primijetiti da izlozena argumentacija, ako se zastupa jedno od veoma krjtjckih gledista na Pastoralne ili na Petrovske poslanice. sa1no doЬiva na snazi, а nista ne guЬi · mada pisac ovih redaka ne vidi нikakvu pote~ocu u tome da se prihvati miSljenje da spomenute poslanice predstavljaju apostolskj izvor.8 Jer ako pret­postavimo da је te poslanice. nakon vremena tih apostola, ali zato u njihovo irne, napisala skupina njihovih gorljivih ucenika u nastoja­nju da sacuvaju i iznesu apostolske predaje koje su vukle svoj kori­jen u ucenjima Pavla, odnosno Petra, onda to predstavlja ЈО~ ja:nijj dokaz da se tada, vec tako rano , smatralo da је Marko Ьiо s Petrom u Rimu, u ulozi pisara i tajnika. А cini se prilicno sigurnim da је prva crkva tog Marka poistovjecivala s lvanom Markom iz Jeruzale­ma, Вarnabinim necakom. Mnogo toga govorj u prilog te jednosta­vne jdeпtiПkacije. Crkva, na kraju krajeva - а posebno apostolski krug • tada jos nije Ьila tako velika da Ьi u njoj moglo Ьitj mnogo istoimenih krscana. А i vjerojatnije је da Ьi takvo evandelje napisao netko od onih kojj su se nalazili u sredjstu dogadaja, kao Но је to nepoЬitno slucaj s lvanom Markom. No ako је Marko u apostols­kim danima doista Ьiо tako usko povezan s crkvom, ~ak ј krvnom vezom, kako da se onda objasnj Papijirla predaja о tome da Marko

osobno nije irnao nikakvog udjela u dogadajjma koje је opisao? Motda odgovor lezj naprosto u cirljenicj da је on svoju mladost

47

MARKOVO EV ANDEUE proveo u Jeruzalemu, gdje је Gospodin • osim za praznike ~ boravio malo vremena, а gdje је nesumnjivo bilo mnogo toga ~to Је moglo zaokupiti patnju mladica. U tom slutaju nema njteg proturjjetnog u povezivaлju predaje о tome da Marko nije Gospodina osobno poznavao s pretpostavkom da је pjsac drugog ~vandelja • mo~da u njegovu ranijem "izdanju" • identitan s mlad1eem spomenutн~ u Мk 14,51, gdje vec i same upotrijeЫjene rijetj up~cu~~ na z~IJU· tak da se radi prije о mladicu koji se trgnuo iz sna 1 kOJ1 Ь1 telю su­djelovati u opcem uzbudenju, no о nekom odanom Gospodinovom

sljedbeniku. . . . . Тkо god konkretno Ьiо pisac tog evandelJa, stgurno ЈС da lffia­

mo posla s petrovskim izvorom: ima previ~e sjtn~. psiholo~i~ po~e­dinosti da Ьismo tu predaju mogli olako odbac1t1. А testo ЈС · 1 s pravom . primjecjvano da је to evanc1elje smje~teno u ~eti_dov~u sredinu. А priori, Marko kao Petrov tajnik zvut1 posve VjeroJatn1m: nema naime, Ьа~ mnogo "centralnih" litnosti u razdoЬlju koje po­vezuj; apostolsko vrijeme sa subapostolskim, а Timotej i Маr~о su dvojica od takvih. Ako је Pavao pozvao Marka da dode u ~m (~ Tjm 4,11), ili pak ako se samo mislilo da ga је pozvao (~to bt, kao 1 u prethodom slutaju, predstavljalo јо~ snatniji argument,jer _ы do­kazjvalo da је crkvi bllo poznato da је Ма~о u t~m ~orm~ttvnom razdobђu doista Ьiо u Rimu i da је ondje Ью u naJU!OJ ve~1 s apos­tolskjт krugom), nета nikakvog а priori razloga zbog kojeg on ne Ьi kao Но to inate predaja tvrdj, pomagao i Petru u njegovu pro­~vijcdanju . ako se i Petar tada ondje nal~o, kak_o nam t~ jedno­glasno govori sva najstarjja predaja. Bez оЬша ko~o se mt motda protivili nekim tvrdnjama dana~njih rim~ pap~: Jedv~ da se danas mote sumnjati u to da је Petar doista SVOJe pozruJe godme _prove~ u !Qmu te da је ondje i umro mutenitkom smrcu, motda u ~to VnJe­me kad ј Pavao, а motda ј kasnjje. Prema tome, stara predaJa о Pet­rovu biskupovanju u Rjmu • predaja koja, u tom kontekst~, ne spo­minje Pavla • mote se lako objasnitj ovime: P~vao se _nalazt u zatvo­ru, dok је Petar istovremeno bio. na slobod1. Ak_o Је Pavao umro kao mutenik smaknuli su ga kao rimskog gradaruna. Petra su, pak kao nekog lu~ajuceg zidovskog kr~canina ро svoj prilici lintovali za vrijeme jednog od slutbenih progona do kojih је do~lo nakon Ner~­nova potara (64. godine) ili ne~to kasnije. No u mec1uvremenu OnJ~ mogao slobodno lutatj izmedu Rima, Ostije i " Tri gostione", pasue1

48

UVOD Botje stado, dok је plameni Pavao 11estrpljivo sjedio u zatvoru ili pak izljjevao svoje srce u "zatvorskim poslanicama".

То Ьi takoder moglo posluzjti da se objasni i uska povezanost lvana Marka s Petrom: Marko је mozda prvotno Ьiо pozvan u Rim da pomogne Pavlu, no Marko nije Ьiо zatvorenik kao sto је to Ьiо Pavao. Sto Ьi, dakle, bi!o prirodnjje no da Marko bude Petrov ute­nik i pomagat te da ga godinama slusa kako propovijeda rimskim krscanima? 1 tko Ьi onda Ьiо pogodniji od njega da zapiSe sadrtaj tog propovijedanja? Ako је Pavao u Rimu dvaput tamnovao, а ne samo jednom, te ako је u razdoЬ!ju izmedu ta dva tamnovanja po­duzeo neko misjjsko putovanje, tada gornji zakljucci postaju jos uv­jerljivijima. Jer Pavao је uvijek Ьiо uze povezan s Timotejem, а ne­ma nagovjestaja da Ьi ga Marko ikad pratio na nekom daljnjem mi­sionarskom putovanju. Moguce је, dakle, da је Marko ostao u Ri­mu s Petrom. Sad kad је samo jedan od te dvojice apostola ostao u Rimu, Markova Ьi veza Petrom postala јо~ utom. А ako је Pavao umro prije Petra, to postaje cak jos vjerojatлijim - mada је predaja koja govori о istovremenoj smrti obojice apostola za vrijeme jednog istog progona neoblcno jaka.

No Markovu vezu s Aleksandrjjom, sto mora da је predstav­ljalo snafuu aleksandrjjsku lokalnu predaju , tete је objasnjti: takve predaje ле izmjs\jaju se bas posve projzvoljno ра tako i ova mora sadrzavati neku istinjtu jezgru. Ш је, dakle, u tim prvim danima po­stojao neki istoimenj Marko kojije Ьiо prezЬiter aleksandrijske crk­ve, Ш је pak lvaл Marko pred kraj svog tivota posjetio Aleksandri­ju, ро svoj prilici nakon smrti svog ucjtelja u Rimu , i to, posve је moguce, kao bjegunac od jednog od antisemitskih edjkata koje su julioklaudjjevski carevi tako testo izdavali. Takvi su edjkti znali zi­dovske krscaлe prisiljti ла preseljenja u udaljene krajeve . Tako u Dj 18,2 susrecemo Zjdova iz Ponta, koji је donedavлo zivio u Rjmu, а sada preЬiva u Korintu, dok ga ne~to kasnije nalazimo u Efezu (Dj 18,26). Prema tome, nema nicega ~to Ьi se samo ро seЬi protivilo pretpoit.avci da је jedan jeruzalemski Zidov, nakon ~to је odreёteno vrjjeme boravio u Rimu te nakon ~to је odande istjeraл Ш pobje­gao, nasao utocВte u Aleksandriji - koja је i inace uvijek Ьila veliko zidovsko srediSte, а narocito nakon opustosenja Jeruzalema 70. go­dine. U tom slucaju, Markovo је evandelje mog1o nastati u Aleks­aнdrtii isto tako lako kao u Rimu. АЈј ј preuaja ј procjena vjerojat-

49

MARKO VO EV ANDELJJ:: nostj govore u prilog zapadnog mjesta nastanka. U svakom slutaju, izvor tog evandelja predstavlja Petrovo "zapadno" propoyjjedanje раје to pitanje zapravo neva!no.

Promatrano iz tog kuta, i pitanje "prioriteta Markova evande­lja" ili "prioriteta Matejeva evandelja" postaje takoder neva!nim • uza svo uva!avanje mШjenja na~ih rimskih prijatelja . znanstvenika. Кasnija uzajamna asimilacija teksta daleko је \jerojatnija od Ьilo kakve svjesne ј namjerne ovisnosti jednog teksta о drugom, premda su · prirodno · svi oni crpili iz zajednitke riznice apostolskih preda­ja, koje su se, poput oЬlutЩ<.a oЬlikovanil1 vodom, neprekidnim ро· navljanjem postepeno zaokruzivale i izgladile. Stovi~e. nemamo ni· kakva razloga za pretpostavku da se u potetku Petrovo propovije· danje (Dj 2 itd) jako razlikovalo od Stjepanova propovijedanja (Ој 7), а za Jakovljevo i Pavlovo propovijedaпje izritito se, uostalom. kaze da su istovjetna ро svom teolo~kom sadrzaju (Gal2,9), prem­da Ьi se, dakako, izbor preuzetih dogadaja i primjera razlikovao otl tovjeka do tovjeka, ovisno о njegovim uspomenama ili izvor:.

Као sto sпю vidjeli, rana kr~anska predaja gledana u cjeJinj . koliko ona vrijedj da vrjjedi · govori u prilog prioriteta Matejava е· vandelja. Cjelovitoj raspravi о tom pitanju mjesto је, ро svemu, u komentaru Evande1ja ро Mateju. Ovdje te Ьiti dovoljno ako kaze­mo da ta mogutnost nuzno ne zahtijeva nitj pretpostavku о posto· janju Matejeva evaпdelja u njegovom dana~njem oЬliku, nitj. ~to је ј о~ vafnije • zakljutak da ga је Marko upotreЬljavao kao sekundarni izvor. No vidjeli sпю vet da Ьi se o~ite krjtike koje је prva crkva u­putivala na Markov ratun mogle lako objasniti pretpostavkom da је tada vet postojalo barem nekakvo drugo "protoevandelje", kao ne­ka vrsta duhovnog mjerila prema kojem Ьi se mogli odvagnuti Mar­kovi "nedostaci". Papija kafe jedino to (Frag. 2.16) da је Matej sas­tavio zbirku Logia ili " lsusovih izreka'', ј to na aramejskom (~to је, kao ~to је vet spomenuto,9 on gotovo sigurno podrazumijevao pod izrazom "hebrejski jezik" · sitne razlike jzmedu medusobno srod­nih barЬarskih narje~ja nisu Grcima Ьile zanirnljive), te da su te iz. reke onda drugi kasnjje "tumabli" {ili " razlagali" . ona ista gr~ka rijet koja se upotreЬljava za opis Markova postupka u odnosu na Petrovo propovijedanje) kako su znali i umjeli. tini se da Papija ovdje postulira postojanje samo jedne zbirke kolokvijalnih aramejs­kili Logia, za koje se vj~:rovalo da potivaju na Matejevu aposto1s-

SO

UVOD kom svjedo~anstvu , te mnogobrojnil1 zbirki medusobno razlititih grtkim Logia. Razlike medu njima Papija objamjava pote~kotama oko prevodenja te razli~itim sposobnostjma prevodilaca. Sto se to­ga tiёe, mozda је u pravu, а mo!da i nije : mi cemo se suzdrzati od suda, na to da priblljezimo njegovo mШjenje i iznesemo razloge ko· ji su ga motda nave\i da ga stvorj. Koliko nam је poznato, Papga tak nitj ne insistira na prioritetu tog "protomatejevog" evandelja, vet naprosto navodj njegovo postojanje.

Na!alost, antjmarcjonjtsJ<j uvod u Matejevo evandelje, је iz. guЬljen, ра tako ne raspolafemo njegovim podacima kojj Ы mogli rasvijetliti Papijino stajaliste. Ali se zato u uvodu u Lukino evande­lje spominje kao predmet tradjcionalnog uvjerenja mШjenje da su Matejevo ј Markovo evaпdelje vet postojali kad је Luka pjsao svoje, s tim da је Matejevo nastalo u Ј udejj, а Markovo u l taliji. Mozda se taj polemjёki nastrojeni autor naprosto oslanja na tvrdnju iznesenu u Lk 1,1 , о tome da su tada postojala vec mnoga evandelja. No ka­ko nam on u kontekstu donosi i neke vankanonske predaje о Lukj­nom evandelju, vjerojatno је da је raspolagao ј nekim vanjskim ј ne­tavisnim jzvorom. Lako је moguce da је taj izvor blo neki drugj, da­nas izguЬljen fragment Papijjnog teksta. Medutim, osim redoslijeda u kojein se spominju, nista u kontekstu ne ukazuje na prioritet Ma­tejeva evandelja. Naprotiv. i Matejevo i Markovo evandelje opisuju se kao " rana .. , nasuprot Lukinu , а IIO&Otovo lvanovu evandelju.

Od Ireneja (Protiv hereza З.I.i) ра nadalje, prvi put је zablJj~­zena - ili је tek tada stvorena - predaja о tome da је Matcjcvo нajra­nije od svih evande1ja. Ondje se kaze da је Matejevo evande1je nasta­lo za vrijeme Petrove i Pavlove sluZЬe u Rimu , а Markovo tek na­kon smrtj te dvojice. U Muratorijevom fragmentu na ovom mjestu је praznina: Origen, Euzeblje ј Jerolim IIOnav1jaju ono sto sada sumnjivo nalikuje na "partijsku liniju", no oni se jav1jaju prekasno da Ьi mogli posluziti kao dobar primarni izvor. Кlement jz Aleksan­drije originalniji је i zanimljivijj, а uz to је Ьiо barem za jednu generaciju ЬIШ zjvoj predaji ёаk ј od Origena . Yalja а priori pret­IIOstaviti da su progoni u tretem sto1jecu ima\i za IIOS1jedicu veliko prekidanje ustaljenih struja predaje, kao ~to se u manjem oblmu nesumnjivo dogodilo i prilikom ranijih progona. Кlement ј~ kako ga navodi Euzeblje (Нist. 6.14.5) i kao ~to smo vec spomenuli t о, Ьiо milljenja da su najranija evande1ja ona koja sadrze rodoslovlja ,

51

MARKO VO EV ANEJEUE ~to se оtШо odnosi na Matejevo ј Lukjno evandelje, jer tek na.kon toga op!jrno raspravlja о Markovom. No to Ьi lako moglo Ьitj i neko retrospektivno ј reflektjvno zak\ju~jvanje, ~to Ьi Кlementu posve nalikovalo. А osjm toga, ј prjjevod fragmenta о kojem је r~e~ mogao Ьi glasitj druga~ije, tj. "najstarjji djjelovi evandelja su oni kojj okrutuju rodoslovlja". Та Ьi tvrdnja lako mogla Ьitj istinita, ali nas ona od proutavanja evandelja odvodj do proutavanja njihovih judejskih izvora, ne • dakle . do Мatejeva evandelja, nego do proto· matejevih Logia • а to је ne!to posve drugo.

Prerna tome, nemamo nikakvu ranu predaju о prjorjtetu Ма· tejeva evanc1elja, а јо~ manje о ovisnostj Markova evandelja о Мate­jevu, vec samo snatnu predaju о tome da је u Palestini postojala najmanje jedna zbirka aramejskih Logia (а motda ј neka rodoslovlja ј prikazi lsusova rodenja), kao ј mnogobrojne slitne, mada medu· sobno donekle nesuglasne zbirke na gr~kom, ј to sve u vr~eme koje је prethodilo nastanku Markova evandelja. Vjdjeli smo vec da је to vec samo ро sebi, iz mnogih drugih razloga, vjerojatno ра zato to motemo zasad prihvatjtj. Tako Ьi Markovo evandelje. motda u ne· kom ranijem "izdanju" · postalo prvo pjsano evandelje te Ьi kao takvo moglo posluzjtj, zajedno sa zЬirkom Logia jz Protomatejeva evandelja, kao jedan od izvora Matejeva evanc1elja ona.kvog kakvo!! ga poznajemo danas. Istovremeno, tini se da је Luka znao barem za postojanje Markova evanc1elja. Stalo nam је da ponovno naglasimo da ne brar.jmo jdeju о nekoj neposrednoj literarnoj ovisnosti, vec sашо о tome da su se upotreЬljavalj istj ili barem sJjtnj Ьlokovj pre· daje. Onj kojj jmaju keltsku ili skandinavsku pozadinu, gdje usmena predaja јо~ ima fivu snagu (а u gelskoj zapadnoj lrskoj naziva se seanachaidhe, !to је anglicizano kao "Shanaghy"), neee se p~ezir· no odnositi prema filavostj i ustrajnosti oЬlika fjve usmene predaje.

Zanimljjvo је nagat!atj nije li redoslijed nastanka evanttelja koji im је prjpisjvala predaja izveden iz redoslijeda u kojem se ona oЬitno javljaju u ЬiЫijskim manuskrjptirna. 8јо Ьi to jednostavan korak da se potra.fi objamjenje tog redosl~eda , а ј о~ Ьi Ьilo jednos­tavnije dati taj odgovor. No iza tog olakog odgovora priviruje upor· no pitanje • no z~to su evandelja dobila taj redoslijed? Njje li Ьа· rem jednako toliko vjerojatno da su ga dobila zbog toga ~to је od· govarao tradicionalnom gledi!tu о datumirna nastanka pojedinih od njih, bila ta gled~ta u pravu ili u krivu? No premalo znamo о na~e-

52

1

1 1 1

+

. +

1 -

UVOD lu koje је upotrijeЬljeno prilikom slagaвja ј odredivanja redoslijeda tak i pavlovskog korpusa. da Ьismo u tim pjtanjima mogli donosjti konatne zakljutke. А u svakom slu~aju , to Ьi nam moglo pokazati jedino kakvo је bilo mШjenje crkve о tom pjtanju, ј to u relatjvno kasnom razdoЬlju , kad su na!a tetiri evandelja poteli doпositi kao cjelinu. А ta tetiri evandelja vjerojatno su prvi puta izdana kao cje­lina tek nakon galame koja se digla oko Diatessarrma, а motda tak u Origenovo vrijeme, jer se tek tada ро prvj put, kao ~to је spome­nuto• •. pojavljuje krilatica " Cetjri evandelja i samo tetiri". U sva· kош slutaju, samo postojanje takvog gledi~ta ne Ьi moglo nШа do­kazati о njegovoj totnostj: ono Ьi predstavljalo dodatan podatak, ali ne i dokaz.

Toliko, dakle. о pozadjni. datumu nastanka te о pitanju autorstva drugoga evandelja. No preostaje staro pitanje о pouzda. nosti tog evandelja, а to је zapravo samo jedan vid cjelokupnog pi· tanja о pouzdanostj Pisma kakvo danas poznajemo. Vidjeli srno da је prvu crkvu uznemiravalo ono !to se cjnilo da predstavlja nesug· lasje izmedu Markova prikaza i prikaza ostalih sinoptika. ј to u kro· nologijj i u pojedinim tinjenicama. Prvo od njih, ako је suditi ро dana~njoj psihologiji na misijskom polju, Ьiо је prvoj crkvj manjj proЬlem od drugog. No vidjeli smo kako је crkva spasila dobar glas Markova evandelja i rij~ila taj proЬletn . barem za svoje vlastito U·

mirenje . tako ~to је svu odgovornost za te proЬlematicne pojedj. nosti prenijela s Marka na Petra , а joiiS cr origo. Ро svoj priJicj crkva se osjecala sposobnom da ta prividna protu~ecja prihvati na temelju apostolskog autorjteta, mada ne ј na temelju sekundarnog markovskog autoriteta. No motemo li i mi, s na!im analitickim za. padnjackitn stavom, utjnitj to isto? Nije li prva crkva, prenijev!i taj proЬiem na duЬiju razinu, na~a samo laino rje~enje, u temu је mi ne motemo slijeditj? Vec smo vidjeli da mi, poput prvih kr~ana , u· koliko zelimo pronaci Krista spasenja, moramo u svakom slutaju prihvatiti apostolsko svjedotanstvo о Kristu : jer drugog Krista ne· ma · ne poznajemo nikakvog drugog Krista osim Кrista evandelja. No mozemo li tu vjeru prenjjeti ј na sve pojedinosti? Каkо da vjeru­

jemo dvama prikazjma kojj se tine da mettusobno proturijece u ро· jedinostima? Zar se moramo spustiti na razinu varljivih poku~ja us· kladivanja koji te prividne suprotnosti nastoje po~to-poto rijeШi , U·

potreЬljavajuc i pri tom i sumnjjva sredstva·: Takva pretjerana briga

53

MARKO VO EV ANDELJE

za detalje kao da odaje uskogrudnost. Mnogo је mudrjjj ј ~jrj Ј eroli· mov stav. Njegova zadaca, kaze on, njje da razglaba о pojedjnjт rj. je~jma ј jmenima, nego da iznosi evandelje. Vjdjmo tu ~vrstocu ј svjezjnu vjere kakva Ьi na~a odjeka u Pavlovom nestrpJjjvom odba­civanju onoga ~to је smatrao tricama (vidi Rim 14,17: Ј Kor 9, 16). Јеап C'aJvjn ne okJjjeva da ustvrdj da ta prjvjdna nesuglasja, ako јћ uoce jma, postoje zato ~to је Воl.ја volja da se ondje нalaze te da u tako povr~nim razlikama pravog proturje~ja zapravo п ј nema .

Кlju~ lezj u na5em temeljnom stavu kojj zauzjmamo prema BiЬJijj , stavu stralюpo~tovanja ј vjere koja priћvaca. Takav stav do­voljno је snazaн da moze dozvo\itj da nekj od ti/1 nerjje~eni11 pdvr~­llill proЫema ј ostanu ncrjje~cпima , bez obzira da li оп prj tom iza­brao ili 11с izbarao da se posluzj jezikom poznate ј mnogo kudene "jzguЬljene prjncetonske ВiЬЩе'' 1 2 , dobro zna11e ро tvrdnjama о nepogre~jvostj. No posljednjj jzraz ne~to је vjse od puke teolo~kc "psovke". On, u svom najbo\jem oЬ\iku. sa stralюpostovanjem jz1.1 zava uvjerenje da nitj jedan proЬlem. kad Ьisnю па raspolaga11ju ј. mali sve ~jnjenjce, kao ј jasne jzvjestaje ocevjdaca о svakom doga­daju, ne Ьi ostao nerijesenjm. Та jstina zacjjelo је o~jta svakom mi· saonom ~ovjeku. А druga mjsao utjelovljena u konccptu tzv. " Prjn. cetonske BiЬ\ije" sastoji se u spremnom prizпanju da takvo potpu­no znanje jpak ne posjedujemo te da се zato пеkј prohlemj ostati пerjje!enima zauvijek. 1 tome jedva da se moze usprotjvjti. Jer to naprosto izrazava strahopostovanjem pro1et "privremenj agпosticj­zam" u pogledu nekih sporednih pitanja, kojj nj u kojent sn1islu ni· је prepreka daljem jstraiivanju i stalnim pokusajima da se pronade rjesenje, u skJadu s postepenim pojavJjjvanjem sve veceg ј veceg bro­ja podataka s lingvisti~kog , tekstualnog ј arheolo~kog polja. А dlluc sub i11dice lis est! по krscanin upravo zato sto је tako siguran u ko­na~an jshod. pozdravlja. vi~e no drugi- svakj novi komadicak jstin· skog podatka. Ali pri tom је oprezan: za njega је previse toga na kocki da Ьi nюgao sebl dozvoliti da, sa svakim novjm povjetarcem Ьiblijskog prou~avanja , preskakuje iz jednog mШjenja u drt1go : secums orbls terrantm i11dicat.

То је razlog da је u komentaru ove vrste uvelike uzet u obzjr collsensus ГШе/iит. tj. ono u ~emu su se slagali svj ili mnogi misao· nj, ali ј ponizni komentatмj , iz pro~log iJi sadasnjeg vremena, bez obzira kojoj krscanskoj i'aJcJnici sebe priЬrajali. Jer za nas, u ЬiЬ·

54

' '

1 1

UVOD

lijskom komentaru, svi ljudi su iz Zajednjce Kristove. Svako novo ili posve drugacije tuma~enje Bofje rijeci vec ipso facto njje vjero­Jil tno da је u pravu. Tome nas u~j poniznost. а svj mudrj ljudi nas· toje se toga drzatj.

55

ANALIZA

PRIPRA VITE PUf: PRAEPARA ТЮ EV ANGELICA (1.1-13) а. Naslov knjige (1.1) Ь. PredWпik ( 1.2-8) с. Kristovo krStenje ( 1 .9-11) d . Ku~nja (1.12.13)

11 NJEGOVI GA NE PRIMISE: РОСЕТ АК SLUZBE U GALILEJI (1 ,14-3.6) а. Kraljevstvo Boije u Galileji ( 1,1445)

1. Po~tak propovijedanja u GaШeji (1.14.1 5) 2. Pozivanje u~nika ( 1.16-20) 3. Krist u Kafamaumu ( 1,21-28) 4 . Petrova punica (1,29-31) 5. lscjeljenja uve~r ( 1,32-34) 6. lz Кafamauma u Galileju ( 1 ,35-39) 7 . Ozdravtjenje gubavca ( 1,4045)

Ь. Po~tak sukoba (2.1 -3 ,6) 1. lscjeljenje uzetoga (2,1-12) 2. Kristova sluiЬa (2 .13) 3. Pozivanje Levija ( 2.14-17) 4 . Rasprava о postu (2,18-22) 5. Rasprava о suboti (2,23-28) 6. Cuvjek s usahlom rukom (3,1-61

111 А ONI KOJI GA PRIMISE: POZIV ANJE 1 PRIPREMANJE UCENIКA (3,7-8,26) а. Sukob se ~iri (3.7-35)

1. Prekid s vjerskim vottama (3.7-12) 2. Pozivanje dvanaestorice (3.13-19) 3. Sve veee protivljenje lsusu. Rasprava о Вeelzebulu

(3.20-30) 4. Prava Kristova braea (3,3 1-35)

Ь. Prispodobe о kraljevstvu ( 4.1-34) 1. Prispodoba о sijacu. Razlog za upotrebu prispodoba

(4,1-25)

56

ANALIZA 2. Jos dvije prispodobe о rastu ( 4 ,26-32) 3. Zaklju~ak о prispodobama ( 4,33.34)

с. Sluiba u okolici Galilejskogjezera ( 4,35-7 ,23)

1. Krist stisava oluju ( 4,3541) 2. Opsjednuti Gerazenac (5,1-20) 3. Jos dva ~uda iscjeljenja (5,21-43) 4. Krista odbacuje njegov vtastiti grad (6,1-6) 5. Slanje dvanaestorice (6,7-13) 6. Herodovo mHijenje о Kristu (6,14-16) 7. Mu~enitka smrt lvana Krstitelja ( 6,17-29) 8. lsus hrani pet tisuca ljudi (6,3044) 9 . Hodanje ро vodi (6,45-52)

10.1scjeljenja u genezaretskom kraju (6,53-56) 11 . Nastavak sukoba s judaizmom (7 ,1-23)

d. SluiЬa u sjevernoj Palestini i povratak u GaШeju (7 ,24-8 ,26) 1. Sirofeni~anka (7.24-30) 2. Gluhi mucavac (7 .3 1-37) 3. lsus hrani ~tiri tisuce ljudi (8,1-9) 4. Farizeji traie znak (8,1 0-13) 5. Cuvajte se kvasca (8,14-21) 6. Slijepac iz Betsaide (8 ,22-26)

IV ON KRENU SA SVOM ODLUCNOSCU: PUT PREMA JERUZALEMU (8 ,27-10,52) а . Petrovo priznanje i Kristovo preobrai.enje (8.27-9,10)

1. Petrovo priznanje Krista (8.27-33) 2 . Cijena u~enistva (8,34-38) 3. Preobraienje (9.1-10)

Ь. Navjestaj stradanja (9,11-50) \. ""1\ija redivivus .. (9 ,11-13) 2. Padavi~ar (9 ,14-29) 3. Drugi navjestaj stradanja (9 ,30-32) 4. Тkо је najveCi u kraljevstvu? (9,33-37) 5. lstjeriva~ ilavola (9 ,38-40) 6. О saЬ\azni (9 ,41 -48) 7. Solzemlje (9,49.50)

. с. Odlazak izGalileje (10,1-34)

57

ANALIZA 1. Lokalna situacija (10,1) 2. Kristovo u~enje о braku (10,2-12) 3. "Pustite dje~icu" (10,13-16) 4. Вogati mladi uglednik (10,17 -31) 5. Trea navjestaj stradanja (10,32-34)

d. Zebedejevi sinovi ( 1 О ,35-45) е. Slijepac Bartimej (10,46-52)

V REVNOST ZA DOM TVOJ: SLUZBA U JERUZALEMU (11,1-13.37) а. Ulazak u Jeruzalem (11 ,1-14)

1. Ulazak ( 11 ,1-10) 2. Povratak u Betaniju ( 11 ,11) 3. Proklinjanje smokve ( 11,12-14)

Ь. Cis6enje hrama (11,15-19) с. Opomene i raspraYe (11 ,20-12 ,44)

1. Zna<'!enje usahle smokve ( 11 ,20-26) 2. Kojom vlэSeu? (11 ,27-33) 3. Zli vinogradari ( 12,1-12) 4. Porez caru (12,13-17) 5. Saducejsko pitanje (12,18-27) 6. NajYeea zapovijed (12,28-34) 7. Тkоје sin Davidov? (12.35-37) 8. Јао pismomancima! (12,38-40) 9. Udovi~in nov~ic (12,41-44)

d. Govor na Maslinskoj gori (13,1-37) 1. Propast hrama (13,1-4) 2. Znaci svnetka ( 13 ,5-8) 3. Po<'!etak nevolja ( 13 ~-13) 4. Grozota pustoSi (13 ,14-20) 5. Latni Кristovi i laini proroci (13,21-23) 6. Dolazak Sina ~ovje~jega ( 13 ,24-27) 7. Prispodoba sa smokvom (13,28.29) 8 . Tocan ~as dolaska (13,30-32) 9. Kraj govora (13.33-37)

Vl GLE JAGNJE BOZJE: PRIКAZ КRISTOVA STRADANJA (14,1-15 ,47)

58

ANALIZA а. Posljednja vecera ( 14,1-25)

1. Kovanje zavjere protiv Krista ( 14,1.2) 2. Pomazanje u Betaniji (14,3-9) 3. Judina izdaja (14,10.11) 4. Gospodar gomje sobe ( 14,12-16) 5. Navjestaj izdajstva (14,17-21) 6. Veёera Gospodnja (14,22-25)

Ь . Smrtna borba u Getsemanskom vrtu 1 14 ,2~2)

1. Na putu u Getsemanski vrt ( 14.:!6-31) 2. Smrtna ЬоrЬа u vrtu (14,32-42)

с. Krist uhvacen (14,43-52) d. Petrov pad ( 14,53-72) е. Sooenje pred Pilatom (15,1-15)

1. Pripremanje sudenja (15,1) 2. Pilat osuduje Кrista na smrt (15,2-15)

f . Raspe6e (15,16-47) l . lzrugivanje (15,16-20) 2. "Uzmi krii svoj" ( 1 5,21) 3. Raspeee (15,22-32) 4. Кristova smrt (1 5,33-41) 5. Ukop (15,42-47)

Vll А TRECEG DANA: POSLANJE USКRSLOG GOSPODINA ( 16,1-20) а. Uskrsnuee (16,1-8) Ь . Duia varijanta zavnetka l\101rkova evandelja ( 16,9-20)

5()

KOM E NT A R

1. PRIPRAVITE РUТ: PRAEPARATIO EVANGELICA (1 ,1 -13)

а. Naslov knjige (Џ)

Prva re~enica, osim ~to predstavlja naslov ~itave knjige (а va­lja zapaziti da taj naslov glasi Evandelje lsusa Krista, а ne Evandelje ро Marku), takoder је ј sa.Zetak njezina sadrzaja. Evandelje је "vi­jest" ili "glasjne". Njje, medutjm, sigurno u kojoj је mjerj ~jtalac iz prvog stoljeca Ьiо svjestan zna~enja "dobra vjjest" kao zna~enja koje ta gr~ka rjje~ euangelion u sebl nosj. Postoje starozavjetnj po­dacj na tentelju kojih Ьi se moglo zaklju~iti da Ьi tu rije~ . u ovom tako kasnom razdoЫju, oЬi~no trebalo prevoditi s izrazom "nagra­da za dono~enje dobrih vijestj". No, u svakom slu~aju, za crkvu је evandelje uskoro, vec ро samoj prirodj svoga sadrZЭja, zadobllo po­znato nam znacenje dobre vijestj - ~to nam pruia dobar prirnjer nа­сјна на kojj је prva crkva kovala svoj vlastiti rjecнik, da Ьi se mogla izrazjti.

Pтedmet ove vijesti osoba је ро irnenu /sus, Но је prilicno ,·~sto ЫЬijjsko jme, kako u svom hebrejskom oЫiku Josua u staro­zavjetJto vrjjeme. tako i - u нovozavjetnom razdoЬlju - u svom ara­mejskom oЫiku Jestш. Prema etjmologjjj ј prema povjjesnirn prirn­jerirna to irne zna~ilo је "Jahve је spasenje", а nadijevalo se boZэns­kj odredenome vodj, poslano1ne BoZjem narodu u trenutku njihove velike potrebe. Prema tome, kad је andeo navje~tavao Josjpu to bu­duee rodcнje, poboinom Zidovu kakav је Ьiо Josjp ~inilo Ьi se pos­ve prikladrum ј prirodnirn da andeo tom prilikom kaze "Тј се~ mu nadjenuti ime Isus, jer се on spasjtj narod svoj" (М t 1 ,21 ). lzraz ko­jj neposredno slijedi, "od grijeha njegovilt", predstavlja - kad se shvati u svom najduЫjem znacenju . tjpj~no novozavjetan pojam; to spasenje, nairne, nece Ьitj samo f!zj~ko nego i moralno.

On neee, medutjm, Ьitj samo spasitelj. On се takoder Ьiti i boianski odreden Bozjj predstavnik na zemljj. Та ideja da је on iz­dvojen ј izabran radj nekog narocjtog zadatka izraiena је pojmom " pomazanja" za taj zadatak, kao ~to Ьi u starozavjetno vrijeme Ьiо pomazan svakj kralj ili svecenik. 1 taj pojant ј ta rjje~ javljaju se u

6\

MARKO 1,2.3 Novom zavjetu vrlo testo, katkad u semjtskom oЫiku Mesija, no ~е~6е u obliku Krisr, prj temu је upotrjjebljen grtki korjjen chrio s istim znatenjem kao ј hebrejski korjjen m!h, tj. ' 'pomazatj".

Otvoreno је pjtanje treba li u ovaj stih ukljutitj ј izraz Sina Botjega. Izvorni podacj ne pruzaju nam konatan odgovor na to pj­tan!~- 13_ ~о ~ svakom slutaju , radj se о Кristovu imenu za kojj po­stOJl obilje SVJedotanstava drugdje ро Novom zavjetu (npr. Rjm 8 З) i kojj је, ~ovi~e. utjelovljavao upravo onu Kristovu tvrdnju zbo~ koje ga је Sanhedrin osudjo na smrt (Mt 26,65). U tom pojmu "Sin" nisu prvi kr~ani vjdjeli nikakvu duhovnu metaforu а njtj jm је on znatio naprosto usvojenje nekog smrtnog tovjeka u bozansko trojstvo. Da Ьi se taj pojam mogao u potpunostj razumjeti ј protu­rna~iti, neophodno је cjelovito nau~avanje о djevitanskom zatecu , mada se ono u Markovu evandelju poimence ne spominje (а ne spo­minje ga ni Pavao ). Autoritativni primarni izvorj za ovo nau~avanje p~e~stavljaj_u prvo poglavlje Matejeva, odnosno Lukina evaш1elja. ~lru se da Је to bilo jedno od onih nau~avanja koja је crkva prihva­tila kao sama ро seЬi o~ita, а ne kao neko koje Ьi valjalo izrj~jto obznanjivati i о kojem Ьi trebalo raspravljatj. Primjer s}j~an ovome је i nau~avanje о Trojstvu.

ь. PredWпik (1 ,2-8)

2.3. Nadalje, ta dobra vijest u neposrednoj је vezi s ~jtavim Boz­jim otkrivenjem kako ga је u pro~lostj objavio svom narodu. Prema t~me, N?vi ~vjet ne predstavlja prekid sa Starim zavjetom, nego Пjegovo 1SpUnJenje (Mt 5 ,17). А ipak - za~udo - starozavjetno pro­ro~anstvo koje se ovdje navodi 14 s namjerom da pruzi neophodnu "vezu" ne odnosi зе u prvom redu na Krista, nego na Ivana Krstite­lja. Као da nam Marko time zeli saopeiti da је vijek evanc1elja zapo­~eo s Ivanom. Та је ista misao vi~ no jasno izrafena pomoeu op~ir­nog datiranja kOjim Luka po~inje svoj prikaz roc1enja Ivana Кrsti­telja u treeem poglavlju svog evandelja, kao i tinjenicom da i evan­delist lvan uvodi lvana Кrstitelja vec na satpom po~etku svog djela (takoder u prvom poglavlju). Кrstitelj је Воtјј glasnik i Кristov pred!asnik. Та njegova uloga, koju slufbeno zidovstvo nije bilo volj­no priznatj, ovdje је sasvim nedvosmisleno iskazana. Njegov је zada­tak pripremiti put za Boga, а metoda mu је propovijedanje. Sadrzaj

62

MARK01,4 njegovog propovijedanja vrlo је utbiljan ј beskompromisan poziv ljudima da se pripreme za bozanskj dolazak .

4. Ivanovo krstenje njje bilo krscansko kr~tenje, nitj је bilo po­vezano s darom Svetoga Duha (vidj Dj 19,2. gdje Pavao ponovno krstj Ivanove utenike, jer oni dotad nisu nj znali za postojanje Du­ha, а niti su bili krstenj u lsusovo ime). No treba takoder primijetiti da nema podataka о nekom ponovnom krstenju oniћ Gospodinoviћ utenika koji su pretl1odno bili lvanovi ut enici i za koje Ьi se ро to­me moglo pretpostavitj da su vec Ьili primili njegovo krstenje. lva­novo krstenje , prema tome , predstav\jalo је jedan od obreda inicija­cije i otiscenja kasnog judajzma te је Ьilo vanjskj znak i simbol po­ruke koju је lvan propovijedao. Pozivao је ljude da зе promijene u svom srcu i u svom stavu , nakon cega се im Bog oprostitj njihove grjjehe. А jz evandeoske predaje gledane u cjelini jasno је da је Ivan, kao dokaz takvog istinski izmijenjenog srca , zahtijevao ј posve izmijenjeni nacin zivota.

5-8. Pocetni odazjv na lvanovu poruku pokazao је da se radi о pravom nasljedniku starozavjetnih proroka . Ljudi su u njemu od­maћ prepoznali onog kojj jm donosi rije~ Gospodinovu . Odjeca, hrana i mjesto na kojem је preЬivao obiljetavali su ga kao nasljedo­vatelja Ilђe i ostalih pustinjskih proroka (usp. 2 Kr 1,8), а isto Ьi se moglo kazati i za es~atoloSki karakter njegovog propovijedanja us­mjerenoga_ prema buducnosti. No u lvanovu slutajlJ ttjegovo тr.es\­jansko propovijedanje odavalo је jzvjestan osjecaj hjtnosti i necega sto neposredno predstojj, dakle ne~to cega u pronosti nije bilo: Botja intervencija , koja се kao posljedicu imati uspostavljanje nje­gove vlasti na zem}jj, samo sto nije po~ela . А sve to bilo је kod lva­na popraceno neoblcno jakom svije~u о relatjvnoj nevafnosti nje­govog djela i sluZЬe, u usporedbl s "onim koji dolazj"_

с. Kristovo krstenje (1,9-11)

9. Isus је do5ao lvanu sa zeljom da primi njegovo krstenje; ne, dakako, zbog svijesti о vlastitoj gresnosti (hereticko "Hebrejsko evandelje" u ovome vidi poteskocu), nego iz zelje da "ispuni svu pravednost" {Mt 3,15), tj. da ispuni sve sto је Bog odredio svom na-

63

MARKO 1,10.11 rodu. lz prethodnog stiha u Matejevu ёvandelju vidUjvo је da је sam lvan odbacjvao svak:u pomjsao na to da Ьi lsusu Ьilo potrebno takvo \Щtenje u znak pokajanja.

10.11 . То је jedan od najpoznatjjih novozavjetnih odlomak:a kojj govore о trojstvu. Ovdje Duh ј Otac svjedo~e za $jna. Као ~to је u knjizi Postanka Bog stvorjo svijet putem svoje rjje~i ј posredst­vom Duha, tako је ј sada, na samom po~etku Botjeg novog djela, ponovnog stvaranja unutar ljudskih srca, bilo primjereno da se na djelu nal!e ~itavo trojstvo. Ovdje, na obali Jordana, Bog opet jed­nom izgovara svoju rjje~. а Duh opet Jebdj nad vodama.

G/as ... s nebesa (11) predstavlja kombinacjju mesjjanskog Psalma 2,7 te lzaije 42,1, gdje se govori о Sluzj koji stradava. Ovo kreatjvno stapanje dvaju razlj~itih odlomak:a savr~no izratava dvojaku prirodu Kristova djela. Upotrjjebljena gr~ka rijet agapetos, prevedena s LjиЬ/jeni, jma takoder i prizvuk "jedinj", раје stoga prjk\adan u dvojakom smjslu.

d. КШnја (1,12.13)

12. Duh se ovdje promatra u dvojakom svjetlu. On је njetan "go­lub" {10) koji lebdi nad vodom, kao ~to је Noina goluЬica lebdjela nad korabljom spasenja ј vodama Bozjega Duha (Post 8,8 ј dalje). No ('Н је takoder ј mocan Duh stvaranja, kojj lebdj nad vodama kr~­tenja , iz k~i}-. ~~ Bog pozvatj svoje novo stvorenje, u vjdu novoobli· kovanih mu~araca i tena (2 Kor 5,17). Upravo taj mocnj Duh sile neodoJjjvo nagoni Кrista и pиstinjи, ondje gdje su tako mnogj sta· rozavjetnj prorocj znaH dobltj otkrjvenje i primjtj svoje zadatke.

13. U toj pustinjskoj samocj Krjst је ostao cetrdeset dana, ~to

vjerojatno odgova.ra onih ~etrdeset godina ku~anja koje је lzrael, Bozje dUete, proveo u pustinjj (Ps 95,10). Za Zjdove је pustinja Ьi· la tmurno ј zastra~ujuce mjesto, nastamba davola ј necjstih zvijerj. Вoravitj sa zvijerima nUe za njih imalo romantjtan prizvнk kojj tak­va mjsao moze imati za umorne stanovnike danasnjih gradova. Moz­da se ovdje podrazumijeva i bozanska zaЉta: kao ~to је Bog zatvo­rjo lavlja usta da izbavi svog slugu Danjjela (Dn 6,22), tako је ј svog slugu lsusa sacuvao od djvJjih Z\'ljerj. Osim toga. kao sto је to lzrael

64

MARKO 1,15 Jol.ivjo u pustjnjj (narotjto u оtјта kasnjje L.jdovske ortodoksije), ј lsusu su sluZiJj andeli. lz cjelovjtjjif1 prikaza nalazimo u drugim evandeljima (vidj Mt 4 i Lk 4) o~ito је da је svrha ovog ?ora~ka u pustjnji bila da Krjst susretne ј nadvlada specjficne kusnJe koJe su projz\azile iz njegovog poziva da bude Mesija , da Ьi potom mogao zapocetj sa svojom sluzbom.

11 NJEGOVI GA NE PRIMISE: РОёЕТ АК SLUZBE U GALILEJI (1.14-3,6)

а. Kraljevstvo Boije u Galileji ( 1,144S)

Ј. Pocetak pюpovijedanja и Galileji (1,14.15 }. Na ovom mjestu Marko samo usputпo spominje citav onaj slijed dogadaja u vezj s lvanom Krstiteljem, od ~asa kad је ovaj Heroda optuzjo za nemoralno vladanje, ра do njegovog zatvaranja ј smaknuca kojj su uslijedili. Ovdje to sluzj samo kao vremenska oznaka , jer od t~g tre­нutka zapo~inje 1susovo propovjjedanje dobre vjjestj. MateJ nam daje do znanja (Mt 4,12-16) da okolnost da је to propovjjedanje росе\о ponajprjje u Galileji, toj siroma$noj i tvrdoglavo nacjonal.is­tickoj pokrajinj, koja је uvijek Ьiva\a prvom metom svakom zaVOJe­vacu koji Ьi dolazjo sa sjevera, пiје nimalo slutajna. Као ј u rijecj­ma proroka, tako i u Кristovoj zemaljskoj sluzbl Galileja simboJizj. ra BoZji narod u okovima, kojernu се doci svjetlo spasenja (lz 9 1.2).

1 S. Vijest koju је Кrist , dakJe, objavljivao u Galileji sastojala se u tvrdnjj da је kucnuo Bozji cas, da је pristiglo vrjjeme koje је citav Starj zavjet ocekjvao. Bozja vladavina na zemlji - predodzba koja је prorocima bila vrlo bliska - samo ~to nije otpocela. Ljudima је upu­cen poziv da se promijene u srcu i da prihvate tu vijest za koju је јо~ Ivan pripravio put. No ono ~to је ljudima јо§ valja\o naucjtj i §to је kako se kasnjje pokazalo , Gospodjnovim ucenjcjma bilo naj­teze prihvatitj , bila је cjnjenjca da Bozja vladavina nece Ьiti neki kataklizmjcan vanjski trijumf koji се postjci nekj zemaljski Mesjja, vec tiha vladavina nad ljudskim srcima.Bozja vladavina је, kazao је Krist, "medu" 1 doslovno: "unutar"; prjm. prev ./ njegovjm uceni-

65

MARKO Ј,Ј6-20 cima{Lk 17.11).

2. Pozivanje uёeniko ( 1,16-20 ). Gospodin је pozvao Sj­muna ј Andrђu da budu "riЬarj Jjudj" ( 17). Premda је povod za upotrebu te metafore Jako moglo Ьiti ono ~ime su se bavili u t-re­nutku kad su pozvani, takoder је jstjna da је na to pozvan ј svakj drugi Gospodinov u~enik. 1 5 RiЬar, ratar, gradjtelj, sija~. pastjr, nadglednik, sluga - evant1elja su puan takvih jednostavnjh metafora koje izrзZavaju razli~ite vidove obaveza koje svi rni jmamo prema svom Gospodinu i prema ostalim ljudima.

Za оЬа para brace njihova poslusnost Kristovu pozj\ru imala је visoku cjjenu: ona је zna~ila napustanje svega do cega in1 је Ьilo stalo, svake zemaljske sigurnosti, te jednostavno povjeravanje sebe Kristu. Ne mozemo reej da su oni kojj su ostavili svog оса ј unajm­ljene radnike ostavili vi5e od onih kojj su napustili jedjno svoje mre· ze, jer su i jedni i drugj ostavili sve ~to su imali. А to је uvijek onaj rninimum kojj se o~ekuje od krscaнina ( Lk 14.33).

Kehler је dobro istaknuo da Ы jsto~пjaku , kojj ina~e nije na­vikao da hoda usporedo i rarne uz rame s drugjш osobama kao sto Ы to zapadnjak prirodno ucjnio, izraz ici za nekjm, tj. "sJjjedjtj"' nekoga, zna~io ono sto mi podrazumjjevamo pod "icj s nekim··. Da Ьi hodili s Bogom kao sto је Enoh hodjo (Post 5,22), ovj ljudj na­pustili su sve svoje zemaljske planove. No usprkos tome, jstjna је da је do novozavjetnog razdoЬlja t.aj izraz "sliJedjtj" vec doblo ј odre­deni eblki prizvuk, s ozbirom da uvijek veci ј vШ jde naprijed, dok manji ј nШ jde iza njega. Prema tome, ovdje se podrazumijevao u najmanju ruku odnos kao sto је onaj izmedu rabiJa i u~enika.

З. Krist и Kafaranumu (Ј ,2Ј-28). Кrist је dosljedno oЬicavao odJazjtj u hram ј u sinagogu. Poput Ыlо kojeg drugog odraslog zi­dovskog muSkarca, on је u sjnagogj jmao mogucnost da pou~ava. No, za razliku od svih drugih ucjtelja koje su dosad ~uli on nije na­vodjo koje drugo rabinsko ime njtj se na nj pozjvao kao na prese­dan. Ljudj su bili zapanjenj, ј to ne samo sadriajem njegovog uce­nja, nego ј tihom pretpostavkom osobnog autorjteta kojj se ocjto­vao u nacinu na kojj је on to ucenje jznosio. То је Ьilo sasvjm sup­rotno od pretjeranog opreza ј sitnjcavog dovjjanja pjsmoznanaca, kojjma se nacin na koji је Gospodjn postupao sa zakonom i s pre­dajom morao cinjti, nщblaze receno, nemamjm ј presmionim.

66

MARKO Ј ,23-26

23-26. Neposredna posljedica Krjstova propovijcdanja njje Ьila sJoznost ј mir nego rascjep i sukob , bas kao sto је kasnjje ј upozo­rjo Jjude (Mt '\0,34). То suprocenje moglo је ostati ~rikrive~jm u mjsJima Jjudj u sinagogj, alije jzbilo na povrgnu u uzv.~u ~~SJedn~­toga. On barem jzrj~e svjedocanstvo, premda _mu to ~Је cilJ, о ~пs­tovoj osoЬi ј djelu, mada se nagonski povl~ct ~red nJe~~vom ctsto­com, sJ1vacajucj da pred sobom ima propovJednika s kOJI~ on nema njceg zajedni~ko (Sto ti imal s пата ... ?). K_afarna~m, mJesto u k_o­jem se odigralo ovo ~udo oholi је grad nevJerovanJa u usporedbt s kojjm се Tir i Sjdon dobro proci na dan suda (М~ ~ 1 ,~3.24)._ C~dnu s\iku na dulюvпo stanje u Kafarnaumu Ьаса cmJentca da Је Jedan opsjeunutj C::ovjek mogao prjsustvovati bogosluZju ~ ta~osnjoj _sina­gogi, а da pri tom . dok se nije suo~io s lsusom · ruJ_e OSJCCa~ nik~~­vo protuslovlje, niti је , kako se ~inj, pokazi~ao z~IJU da se tzb~vt IZ tog svog stanja. No Gospodin је odmah reaguao, 1 to tako sto_ ЈС za. ustavjo to neћoticno demonsko svjedo~anstvo te oslobodto tog ~ovjeka od zlog duha u njemu. (Grcki jzraz pllimбthlti, Umukni (15), bolje је prevestj sa "Stavj brnjjcu'').

27 .28. То ocjtovanje sile samo је potvrdilo dojam kojj је u lju­dima ostavilo vec njegovo nautavanje. dojam da је pred njima oso­ba kojoj је dan autorjtet. Medutim, premda је t~ u ~judj~a. jzazva~o veliko ~ut1enje, to cudo ih njje potaklo da UZVJefUJU. Ctn! St'. da Је to razlog zbog kojeg је Gospodin tako stedno ј selektjvno ~r~ю ~u­desna djel~ . ј to samo za one u kojjma је vjera vcc postojala , bez obzira u kako malom oЬimu (Lk 17 ,6).

4. Petrova punica (Ј ,29-3 Ј) . Ovo "kucno cudo" pruia nam rijetku priliku da bacimo pogled na kucнj zjvot ~postol~. Mogu~e је da је Sjmunova zena svog hirovitog n~uia kas~tJe prat~a ~~ nJego­vjm misionarskirn putovanjima, s obzuom da Је Pavao IZrt~tto spo-minje u Ј Kor 9,5. 1 6

Као ~to је to cest slucaj u evandeljjma, JCrjstov dodir imao је kao posljedjcu trenutacno iscjeljenje {З 1 ). А svijest о iscjeljenju izazvala је osjecaj zahvalnosti ј odanosti njemu , Sto se ocitovalo u radosnoj sluzbl - u ovom slucaju u okviru cetirj kucna zida.

5. Jscjeljenja uveёer (Ј ,32-34 ). Dva prethodna cuda izvrsena u sinagogi, odnosno u privatnoj kucj, ~ine predigru opeenitom is-

67

МАRКО 1,34 cje\jjvanju koje se opisuje u ovim stiћovima. Та prethodna dva tuda odjgrala su se u subotu. А sada, poslije zalaska sunca, nakon ~to је subota zavrsila, sakupilo se mno§tvo trafecj iscjeljenje. Motda је evani1elist smatrao primjerenim da је do tog opceg iscjeljenja i Ьla­goslova do§lo na dan koji је crkva kasnije uzela smatrati Gospodi­novim. Cini se da pitanje iscjeljenja u subotu ј о§ nisu poceli iznositi kao prijepomo. Bilo је to ро svoj prilici zbog toga sto је ozdravlje­nje opsjednutoga bilo izvrSeno gotovo protiv volje, dok se iscjelje­nje Petrove punice odigralo u privatnoj kuci ра zato nUe izazvalo sablazan medu ortodoksnima.

34. 1 opet Gospodin odblja da prihvati demonsko svjedotanstvo о njegovom boZзnstvu. Svako takvo svjedocanstvo predstav\ja samo nedragovoljno i nehoticno priznanje iskustvene cjnjenice, а nije posljedica nekog moralnog ili duhovnog otkrica koje Ьi potica\o na trazenje promjene. Кrist је spreman sacekati na otkrivenje koje се Bog dati \judima i koje се im jedino omoguciti da zajedno s Petrom kazu "Ti si Mesija" (vidi Mk 8 ,29). U Jak 2, \9 vidljivo је da је tak­vo nevoljko priћvacanje Boga kao mrske stvarnosti sШta suprotnost istinskoj kr~anskoj vjeri: zlodusi mogu u Boga vjerovati, ali se oni u njega ne pouzdaju.

6. Jz Kafarnauma и Gali/eju ( 1,35-39}. Mora da su sva t.a r:J/ · \icita i~cjeljenja koja se ovdje spominju zauzela prilicno vremena . Po7.t13tQ нatn је da је , barem u nekjm slucajevima, takvo cudo iscje­lj<·nja Ыlо popraceno svjesnim prelazenjem sile sa Gospodina na bo­lesnika (Mk 5 ,30) раје moguce da ga је to iscrpljjvalo .

Nakon burne subote provedene u bogosluzju i propovijedanju u sinagogi, u vrijeme kad Ьi drugi na njegovom mjestu potratili od­mor i relaksaciju, Krjst је potratio Boga u osobnoj molitvi. То је Ьiо nacin na koji је Gospodin oЬicavao provoditi svoj " propovjed­nicki ponedjeljak". Rani sat u koji se dizao, kao i napori koje је po­duzimao da seЬi osigura neko rnirno mjesto gdje nece Ьiti prekidan u molitvj, ostavili su na ucenike trajan dojam. Barem Simun, ako vec ne i drugi, duboko se protivio Gospodinovoj ''nerealistickoj" strategijj da se iz gutve u Kafarnattmu i mnostva prilika koje su se ondje pruZзle povlati u ti§inu nekog samotnog mjesta. А mora da је postajao jos zbunjeniji kad Ьi Кrist u povecanom loklanom zani­manju koje Ьi budilo njegovo iscjeliteljsko ujelovanje vidio znak da

68

MARKO Ј ,43.44

ne krene dalje ј da propovijeda u drugim selima. То, obja§njava Krist , predstavlja ispunjenje njegove bozanske rnisjje , kojaje na taj nacin postala jedna ·misija propovijedanja ј iscjeljivanja koja је ima­la peripatetski znacaj, а oslanja\a se na sinagoge u Gali\eji.

7. Ozdravljenje gubavca (Ј ,4045 ). Ovaj prikaz ozdravljenja gubavca ma\a је vinjeta u kojoj se jznosi dogadaj one vrste kakvih se moralo veoma mnogo odigrati u nezaЬi\jetenom dije\u sluzbe na­seg spasitelja , sluzbe koja је {kako nas lvan upozorava u 21 ,25) mo­rala Ьiti daleko opsetnija no §to је to vjd\jivo iz oskudniћ izvora ko­jjma raspoiЗZemo. U prikazu ovog cuda jav\jaju se samo dva lika. Prvi \ik је " nedodirljivi", svjestan svog stanja, pun silne zelje da se ocjstj, а dovoljno ponizan da zamoli za iscjeljenje i da vjeruje da Кrist ima moc da ga doista jscjjeli. Drugj lik је Кrist , pun samilostj, koji se ne ustrucava da svoju ruku stavi na nesto tako odbojno kao §to је tije\o gubavca. Kad god se sastanu Krist pun samilostj ј gre§­nik pun zelje za ocjscenjem, dolazi do trenutacnog ј potpunog 0-

ciscenja. u antiseptickoj cjstoci danasnjih bolnica lako se izgubl iz vida sva velicina i smisao prjzora u kojem se Krist saginje da dotak­ne odiosum pecotorem, "smrdljivog gre§njka", ako smijemo upotrj­jebltj taj snзZan izraz, nasjm predima veoma drag. l,jdovu, ј te kako svjesnom obredne necjstoce gubavca (Lev 13,3 , jtd.), takav prjzor blo је posvema zapanjujucj.

43.44. Ј opet jmamo pred sobom slucaj da se Kristove zapovj­jedj kose s prirodnjm Jjudskim shvacanjem. lsprjcatj drugim Jjudima ~to mu se dogodilo Ьilo Ьi za tog iscjeljenog gubavca najprirodnjja stvar na svijetu, spontani izraz ljubavi i obotavanja. No ,u ovom slu­caju to mu је Ьilo najizrjcjtjje zabranjeno. Razlog tome'nedvojbeno је Ьiо u cinjenici da Krist njkada nije zelio da mu ljudj dolaze ј da ga slijede jednostavno zbog nade da се preko njega uspjeti postjcj neku materjja\nu ј tjelesnu dobroЬit . Jedan nemudar svjedok nekog fizjckog iscje\jenja privukao Ьi druge \jude iz pogresnih motiva. То је jedan od paradoksa koje susrecemo kod Krista . On vjdi da је mnostvo gladno, bude mu ga tao ра ga nahrani - а jpak prekorava ljude kojj mu do\aze radj toga da budu naluanjeni (lv 6,26). On su­osjeca s bolesnima ј ne odblja ih kad mu dolaze trazeci iscje\jenje, no sam nikad ne pokusava da potraZi bolesne ј da ih ozdravlja. Na­protjv, kada gomila onih kojj traze iscjelje11je postane preve\ika, on

69

MARKO 1.45 se povla~j. jer пш u takvoj sjtuacjjj postaje пemogucjт da obavlja svoju sluzbu poutavanja, koja је jedjno u stanju da pravilno protu­ma~j njegovu sluzbu jscjeljivanja . Jer on је prije svega Utitclj, а ne 1 scje lit elj.

S druge strane, kad онај covjek pokaze sebe sveceнiku i pri­nese propisane irtve, Ьit се to i primjeren natjn da se Вogu izrazj zahvalnost za ozdravljenje ј jspuнjenje zakonskjlt propjsa, koji su predstavljali medjcjnski ј l1jgjjeпskj, kao i obrcdnj kodeks zjvota izraelskog naroda (usp. Pnz. ~4.8. gdje se utvrduju propisi iz Lev 14).

45. Neposlu~nost jzritjtoj Kristovoj zupovijedi. cak ј onda kad su јој uzrokom najboJjj nюguci porjvi. nюze Kristovu djelu samo sшe­tati ili ga sprecavati.

Ь. Po~etak sukoba (2.1 -3,6)

Ј . Jscjeljenje uzctvga (].Ј.Ј~). Ev:111d~ljc нamj:.~srю t.laje do znanja da se, kad god Ьi Mesjja u~o u пeku kucu. ta cjnjenica ruje dala sakrjtj (vjd j Мk 7.~4)- njegova prisutnost sve је prozjrнala. 1 tako se mnostvo p<>novпo s:1kupi\o \1 Kal'arнuumu, koji је, nakon lsusova odlaska iz Nazareta postao нjegovo glavпo sjedj~te (Mt 9, 1; za preseljenje vjdi Lk 4,3 1 ). No ovaj put ljudi nisu do~li u prvom redu zato da se jzlijece od svojilt f1zjtkiћ bolesti , vec da ~uju Bozju rjje~ . Privremeno Кristovo povlacenje spomenuto u 1 ,38, kao ј pu­tovanje ј propovijedanje ро Galileji spomenuto u 1.39, posluzilj su svojoj svrsi: p~nj~no zrno odvojilo se od p\jeve.

Usprkos tome, kako su potrebe stanovnika Kafarnauma Ьile mnogostruke i razlicite te kako је Krist bio voljan da te potrebe · bez obzira kako razпolike one Ьile - i zadovo\jj, on је ј dalje vrsio is­cje\jenja. А iscje\jjvanje, na kraju krajeva, Ьilo је ј jedan od mesj­janskih znakova (l..k 7 ,:22; usp. Mt 8,17). Mno~tvo koje se sjatilo oko vratiju te kuce . moralo se radjti ili о novoj Marjjjnoj kucj ili pak о kucj rodhine Simunove zene - bilo је gladno da cuje Bo:Zje ri· je~i. l tako је siromasnirna propovijedano evandclje.

3-S. Ovoj cetvoricj koja su s toliko vjere dopremili svog bolesnog druga Ьilo је рrЦе sveg:.~ stalo da ovaj dohije fizitko ozdravljenje.

70

MARKO 2,6.7

Njihovoj ze\jj bilo је udovoljeno. Sam uzeti covjek, ako је sudjtj ро Gospodinovu postupku prema пjemu , nije Ьiо svjestan toliko svoje fizjcke potrebe koliko svog duhovnog tereta . Zato mu је Gos­podin dao oprostenje. Jedjno pismoznancj , oholo samozadovoljni ј nimalo st,jesni neke svoje potrebe, nisu od Krjsta nj~ta dobili. U 17. stihu nalazimo Gospodinov miran komentar · ne bez ironije · te prj­vjdne anomalije.

Као i oЬicno , Gospodin је iscjeJjjvao jedino kao odgovor na vjeru. Ovdje nam Pismo ne pokazuje jasno stav samoga bolesnjka. Lako је moguce da је ј on jmao vjere, no nije jskJjuceno da је on Ьiо i previse st,jestan svoje gresnostj da Ьi mogao sakupjti dovoljno pouzdanja da se na taj nacin pokusa pojavjti pred Kristom. Najjed­nostavnue је pretpostavitj da је to ~udo Gospodin u~inio kao odgo­vor na tu jaku i aktivnu t,jeru one cetvorice prijatelja. koji su dopre­mili svog Ьеsронюсноg druga ј polozili ga lsusu pred поgе. Stv:~r­пost njilюve vjcre ocitovala se u toj tvrdoglavoj upornost i i u odЬi· j:.~r·.j u da se napusti паdа. Ovaj dogadaj mogao Ьi predstavljati ideal­нu propovijcd па terнu teksta u Jak 2,26 . s obzirom da pokazuje da је vjera, stvarnost koja se ne otitujc u akciji, zapravo пestvarna ј da vodi u zavaravanje samoga sebe.

6.7. Ovi pismoznanci Ыli su u tcolo~kom smislu obrazovani i ost­roumni. То rusu bili lokalni mudrijasi iz sinagoge provincijskog Ka­farnauma, vec prava istrazna koшisija poput one koja је dt>talj!ю unakrsno ispjtjvala lvana Krstitclja (Jv 1,19; Lk 5,17 ). Опi ~u od­mah uocili tcolo~ke korjjene ovog proЬlema . Naravno, njtko do Bo­ga ne moze oprastati grijelte; ра kako onda jedan cot,jek kao !to је tsus moze tvrditi da j.ma tu vlast? Neprestaвo је za vrjjeme Kristova zjvota iskrsavala ta dilema. Jer, ako on nijc bozaпske prirode, onda uo doista lщli (аш Deus. rлu lromo 11011 bo11us) • drugog jzlaza ne­rнa. Ako ga pismoznanci ne priћvate. овdа ga moraju оdтаћ osudi­ti. Barcm ncki od вjilt vec su u samor11 potetku uoёili liёnost tog zakljucka (vjdj Mk 3.6) ра su 11ladnokrvпo poceli kovati zavjeru da ga uklone.

8.9. No ipak. kad se radilo о ostalim pisnюznancima, \ako је mo­guce da је njiltovo cudenje Ьilo posve autenticno , kao sto је to ne­dvojbeno bio slucaj s ooim po~tenim pismoznancent spomenutirn u

71

MARKO 2,10.1 Ј 12,34. Da Ьi takvjm ljudjma poшug;tu da dodu do zapanjujuceg zakljutka о istovjetnostj ~ovjeka Krjsta lsusa ј Boga , Gospodin jm је, izlije~jv~j uzetoga pred njihovim otima. pruzio znak svoje bo­zanske sile, znak koji пisu nj trazili.

Dakako, jednako је lako rей оЬје te re~enice spoшenute u tekstu, kao ~to је bozanskoj sili lako da djeloш opravda onaj pri· zvuk autorjteta koji se osjeca u оЬје te jzjave. No nеша vaпjskog znaka kojjm Ьi se moglo provjerjti da li је do opro!tenja grijel!a doista do~lo, dok је. naprot iv, svakome vjdljivo moze li uzeti ~ov­jek hodati Ш ne. Drugim rije~ima, na tom polju пajlak~e se moglo ustanoviti da li је Gospodinov stav рrеша njegovom vlastitom auto­rjtetu opravdan ili njje. 1 tako је Gospodjн , kao sto se ~esto doga­dalo, ро~ао do tabora svoji11 пeprjjatelja ј ondje ih porazio. lz os­mog је stiha vidljivo da је on, postupajuci tako, Ьiо potpuno svjes­tan njjhovil1 mjsJi. Zapravo, bilo је ннюgо laksc izlije~jti tjjelo nego obnoviti tovjecju du~u . Naime. i proroci su нюgli iscjeljivati, по nitko tko је Ьiо samo prorok nije nikatla нюgао opra~tati grijel1e. No nije Ьilo vjerojatno da се pismoznanci. sa svojim neprekidnim zahtjevima za znakovima. to nюci sl1vatiti (vidj ~.11). U svakom slutaju, оvош zgodom Кrist је ј iscijelio ј oprostio grijel!e, ostaviv~i piSIHU/.11;111~·~ \)~/ rijeti. l):J Stl iншli OCi kojiшa Ьi vjdjcJi SllvatiJi l•1 da ј:: pred нјirна upravo онај :шuk koji su traiili. Ali пitko нiје tu lt· ku sЩер kao онај tko пе .teJj vitljeti.

10 .11 . Ovaj нlomak нюzе se sl1vatiti на dva tmёitш. ОЬа su pristupa вjegovom tumaceпju korisнa, а kotla~no sc. slijet1iню li iћ dovoljнo daleko. stap:~jн tt јеdан. Prvo tuma~et1je пю.i:е sc prikazati slijedecoш paral'razom: "Kalete da samo Bog moze uprastati grije­lle'! А ја cu vam poku;tli daje ovdje <.'vvjek koji i1на tu istu vlast". Ђkva it.java нavela bi 111isaoнog pisnюzнaпca da covjeka Krista ls­usa iz.j~~lнa~i s Bogom.Тakvo tumateнje pretpostavlja da sc tt izrazu Si11 t'v ~iet'ii vi<ll 11aprosto uoЬicajeni seшitski itliom u zнacenju "Sшrtaн ёovj~:k" ( ЕЈ. .;,1: jtd ). Drugo tttma~enje. polazi od pretpo­stavke tla izrc.v. Sin cmjecji u ovom sluёaju predstavlja вaziv koji је Gospodit1 sam za se odahrao. kao sto је to nuzнo slucaj u Lk 19, 1 О ittl. 17 Ako sc t:Jj izraz. tlakle, sl1vati kao Gospotlitюv osobni naziv. онdа Ьismo пjegovu izjuvu mogli purafrazirati ovako: "tla vam po­kazem da ја osobno ima ·tt tu vlast da opra~taш grijel1e ... ". U оЬа

7.;

MARI\0 :!.1:! slнt:~ja mcdutitн . cudo ima dokaZJIU \' rijedпost .

12. PoiiOVIJO sc Jokи:JIO Ја је Kristova rijec djelotvorпa . Као sto jr u Postaпktl Uug svојшп rijecju stvarao нi iz cega. tako је. IHitcm је~lн~ rijeёi. 13ozji Siп mogao не1110ё pretvoritt u sнagu. 1 tako sc o­tligralo 11esto sto је ро priroJi bllo JleiJH>gttcr · нzeti covjek oti~ao је kнёi нoseci svojн posteljн. PriroJнu re;tk~ita uнog dijela rнпostva \..oji нiје im ;ю нc\..ill prc~lrasuda \)i\a је Ја slavt 13oga koji је takvtl sj-111 (tj. vlast) puvj1:110 ljLJJ1111:1 (vi~li ~lt 9 .Н). opravJavajuci tako Gos­JIOJ\1\ov razlog t.bt>g kujcg је 1 ttt::iнio cuJo. M1юstvo је. u пujmanjtl rнkн. sl1vatЊ) Ја $С на IX> IO t' llt ~ i pojavio po~vc ноv cimbeнik . "prst 13o.i:ji" (usp. ILI H. I<J : М1 12 . .;~\). Nu LasuJ su sc Ladovuljava\i time Ju se divc IOJ vl:~st t koja је, cto. puvjereнa sп1n tю111 covjektt. а da нisн postavljalt ptt:IHJe kuje it toga proit.luzi : tko је taj Siн ёovjcc­ji'! C'jelovit otlgovur на to pitaпje оссе se dublti sve do C'et.arcje Fi­lipuve (~_.;7-30). а t.asad cak нi нjcgovi нёeoit:i oisu l>ili spret111ti za

•• pitaпje . :!. l\1·i~tm·u slu:bu ( :!. U J. Za Co~puJitш sc ccsto kaze Ја је

propovijeJao 11:1 ut voreпotll. ;1 на н 1citu pokruj Calilcjskog mora. gdje sc mtюg() ~ela ћilo stis1111lo н'l ubзlu jczt-ra Jetlaн ()U ratloga zu taj нjcgov ol1itaj l>i la Ј~ ню).dа ёiпjenica tla Stl padirlc koje su sc spustale prem:.t jc;er11 t:111ik нc\..tr vrstн amt'itcatra vrlo pogodпog za veliko slнsatcljstн' . а II:Jiocil<> а\..о ј~ GospoJш oblcavao propovije­Jati iz С3111С3 11\..\1\V(.J~ II t\~ ll plн.:akU (k:ю SIO је. (;јнј SC. Ьiо sJucaj l1

4. 1 ). Molda li.IJ 1sti pra\.. ttclll rat.log. kao i gcograГske osobl11e ёitu­vog tog potlrtlёja . 11111~11 objasпiti ёiнјенiсu da је Gospodiн vo\io poucavati 11:1 ohroщ:ima Ьrc:t.uljaka. Оо је odrastao u gorovitom 'azaretu ( 1.9). gdje su нjegove (ро svoj prilici sad vеё нdate) sestrc.

kako se cini. н:~stavilc zivjeti (6.:Ч i 11akon ~to sc оп presclio dolje na ol>alн jarra 1 Lk 4.31 ). (Vidi biljeskн роЈ 2.1 о Kafarнaш11tJ kao нјеgсн·он1 dо1ш1 н kasпijim godiпama). U Mt 11.20.2 1 spo111i· нјu sc Korozaiн i Uctsaida kao mjesta gdje su se odigrala oeka оЈ ojegovillпajvecill djcla. U svakom slнcaju . za нekolicinu нjegovil1 tl · ccпika izrijckom sc ka.i:e da роtјсён iz podruёja 13etsaide (lv 1.44). Sto sc tice о11е tri godiнe 11jegove aktjvнe slu:t.he. podrucjc koje se prostiralo нeposred нo шшоkоlо Galilejskog 1110ra. а ne brcgovita srcJisнja Galileja. Ьilo је. dakle. njcgovo ро\ащо isl10diste, premda је lako moguce da "govor na gori" predst:J' lt.r sazetak onoga sto је

73

MARK02,15 nau~avao u tom bregovjtom podru~ju (Mt 5-7). Kalto nam Luka umjesto toga donosj jedan "govor u ravnjci" (Lk 6), opravdano је pretpostaviti da taj govor predstavua sazetak onog u~enja koje је lsus iznosjo u ravnicj kraj jezera. U tom Ы slu~aju nau~avanje koje Marko ovdje spominje, ali poЫize ne razraduje, moglo tvorjtj jedan djo tog Lukinog korpusa, s obzjrom da se moze pretpostavjti iz\jes­na opeenjta jednoobraznost u Gospodinovu naucavanju tokom cije­le njegove galilejske sluibe.

Krjstova sluzba prikazuje se upotrebom razlicitih izraza. On propovijeda /doslovпjjc: "navje~cuje"; рrјт . prev./ dobru vijest (1 ,14), naucava (l ,21 ), navje~uje Rijec (2,::!). Mozda blsmo u ova tri izraza, u grublm crtama, mogli vidjeti evangeJizjranje, sistemats­ko poucavanje te opeenito i neformalno ucenje. U evandeljima na­lazimo primjere za sve te tri vrste.

З. Pozivanje Levija {2,14-17). Levije, koji se oblcno poistov­jecuje s Matejem (М t 9 ,9), Ыо је poreznik, а buduci da је Ыо u Ga­lilejj, moze se sa sigurno~cu zakljuciti da је radjo za Heroda, tog omrznutog Edomljanina (usp. Lk 23,6.7). То ga је ucinilo izopcr· nikom iz ortodoksnog zidovskog dru~tva u istoj mjerj u kojoj је to Ьiо i gubavac spomenut u 1 ,40. Takvi su ljudi cesto, ako vec ne ј U·

vijek, Ьili gramzljivi ј nemoraJni, а nacjonalistjcke predrasude, naro­~ito ako su radili neposredno za RimJjane, ~inile su jh јо~ omrznu­tijjma. No jpak, kao sto је svoju ruku polozjo na gubavca i jscijelio ga, tako је sada Gospodin pozvao Levija da postaпe jedan od dva­naestorice, jedan od osnjvaca njegovog novog drustva (usp. Otk 21. 14; s Ef 2,20), jedan od dvanaest phylarcl1-a, plemenskih starjesjna njegovog novog lzraela (usp. Lk 22,30). Podmukli Levjje iz Postan­ka 49 u ОVОП1 је covjeku vec postao vjerni Levjje iz Ponov1jenog za­kona 33.

IS. Kako se cini jz Lk 5,29, ovaj obrok blo је neka vrsta prima­nja koje је Levije priredjo za svoje stare poslovne znance, da Ы im tako omogucio da susretnu njegovog novog Gospodara. Ovaj stЉ, kao ј ostra kritika farizeja u Mt 11,19. kao da dokazuje daje Gos­podin mnoge takve poreznjke tada vec ubrajao u svoje sljedbenj­ke.•s

16. Krist nikada nije opr:~vdavao iJi odobravao grijeh. Naprotjv,

74

MARKO :!.lf> 11ijedaн pismozнaнa~.: ili r:нll~.l t11j~ ostrije od пјсgа osudjvao grijel1 . Ov:.t kritik:.t нрuсена К rjst Ll щl Ш<~не Љrizcj:J bii:J је n:J pogresнjт os1юv:Jm:J iz vise rat.log<~ . l'rvLI. ka~l ћ1 11cki 1\Нiskar:~c iJj zена postali l sнюvj slj~tЉcнici jli prijatcljj. i stoнemcнo ћi prcstali hiti gresnici­ma Drнg<1. rulog Љоg k.ojeg sc Luspouin 11ijc нim:~lo Llstrнc:Jv:to da saohr:Jc:J s tim sloje111 tJrtJst,·a lczao је Ll t:iнjeнi ci ti:J је 11jilюva potre\)a bila vсо1на vc\jka. t.:Jti t н Ја Sll онi. t.a rulikll od svojil1 "pr:JvedнiJI" st~vremeнjk<~. b1li svjcsJJi svojc potrel)c ј z:~to sprcmнi

U:J priJJV:Jte KristO\'ll portJklJ tc Ја је 01\ zclio ~la ill izmijcl1i. l)oist<'l sc ccsto t:Jd:J тоg<ю L:ut1 prj~tovor ti:J Gospotliп 111111alo нс pazj kad otJabire svoje prijateljc. "Ovaj priiJ13 gresнikc 1 b\agLJje s nјјнш". go­vorili su нjegovi kritic:~ri (vidi L.k 1 5.~). i to ро svemu sudecj posve opravdaнo . F:нizcj Sјшuп. relati\'tiO l1\ago11:tkloнo raspolozen рrе­ша Gosrюdjщt. Ьiо је Llvjc1c11 tl:tl'i ov<~j.tla doista posjedLJje istiпs· kj prorockj d<~r ј ~la је 11а tcmclju tog:~ 11 st:JtJjн pro~ijeнit.i pravu prirod tl gresnjce koja 111u jr prisшpil<~ . oLima\1 Llst нkщщ od svakog tlodir<~ s пјот ( Lk 7.39). N(1 Jrнgi l'aш.cji hili Sll kako 111<111јс Ьlago· п:~kloнi оЈ SiшшЈа tako i vis~ Ll tн<~vн Ll svojem predvid<~пjн vjero­jatnc GospodiiiO\C reak~ijc . s ... m Gosrюdio dobro је zнао da su ga Гarizeji najcescc ,lr .l.<lli izjelil:om i pijaoicom. prjjateljcm rюreznik:J i gresnika (vit\1 Mt 1 1 .1 <Ј Ј о tJsprkos tom svetoш zgrazav:~пjll. vje­rojatiН> је d:J SL' !!,I:J\'111 prigovor koj1 SLI Љrizcji нpucivali takvim lrustveпim slot•"· i111a 11ijc temeljio 11:.1 istjпskiш 11ЮralпitJ1 obziri111:1. нegu 113 рнkо1 1 1 ~наlн1 tl:J се se. :Jko Jodu н tloti~aj ,; ol ,redпo 11с·

cistim ljtldim<~. i ~1111i o11cl:istitj u olнetlпo111 smislн iщ;J: .. I,· 1 ':\.~. ~ Ј .

Gospodiн \)ј svje~нo tlotak1ню gllb:tvca . ~lok sc svcceпik iJj lcvit zbog svojc svece11il:kc slнЊс не Ы tJSLitlili priskoL:jti Ll ронюс нi jedno111 raнjeнikLI kojj lezi kraj puta ( Lk 1 1.31 .32. Ј .

17. Ne samo da Gospotlj11 пiје zaнijekao tн opttllbll. 11ego је sto­vise Llstvrdio Јз ovakav njegov postup<~k. tj. truzcнjc gresnika. pred­stavlja osпovпu svrlш нjegovog poslaнja. а нz to i 11eoborivi dok:Jz пjegovog mesijaнstv<J . Као i u Zal1ejevu slнcajtl. Siн tovjccjj dosao је s nашјеrош da potrai.i i spasi izgнЬijeнe (viJi t.k 19.10). Citava njegova шisjja \) iJ:J је usmjeren:J prema oнima koji su gresнi. iJ ј bolesнi. da sc poslt~Zimo izrazom upotrjjeЬ!jc11i111 u ovom ulomku. Он ovim rijeciшa 11ije kao.io reci dз Joista postojj netko tko је pr<~­vetJaн ј t.Jrav i k'ojemu, prerнa tome. nijc р· , , rсЬпо 11jegovo dulюv-

75

. MARK02,/7

no iscjeljenje. Ono Ьitno ~to se Zeli kazatj jest шјsао da za njih, ako ne postojj osnovni preduvjet · svjjest о potrebl . nece nюсј Ьitj ni· kakvog jscjeljenja, jer njsu voljnj docj njemu , tom jedinom Izvoru , da to iscjeljenje potra1e (usp.lv 5,40).

4. Rasprava о postu (2,18-22). Ivanovj u~enjcj, а prema tome · mozemo pretpostavitj · ј sam lvan, veoma su pazili na briZno dr.Za­nje obrednog zakona. То su ј sami farizejj morali nevoljko priznatj, tak i u svojoj krjtjcj upucenoj Isusu. Ivan, dakle, nђе Ьiо ni.kakav herezjjarh, nego pravi stup ortodoksnog judaizma, premda је u svo­jim primjedbama na ra~un svecenstva bio jednako tako jedak kao ј mnogo kojj prorok prije njega. Buducj da se barem nekolicina Gos­podinovih u~eni.ka , prjje no ~to ih је Ivanovo svjedo~anstvo navelo da sljjede Isusa (Iv 1,35-37), ubrajala medu Krstjteljeve sljedbeni.ke, ta strogo ortodoksna pozadina veoma је va.Zna. Farjzeji, а katkada ј sam Ivan, mora da su znali posunшjatj da su tj u~enicj zapravo iza­brali lak~i put. Premda redovjt tjednj post njje Ьiо odreden Mojsjje­vim zakonom, do novozavjetnog је vremena takav post postao vaz­nim dijelom u judaistj~koj praksj, odakle је pre~o ј u rano kr§ean­stvo, kojom se prilikom, medutim, izrnijenjo dan na koji se to vrsj­lo. 19 2jdovima је , prema tome, taj pojedina~an proЬlem posta po­vla~io za sobom ~jtavo pjtanje Кristova stava prema obrednom za­konu. lsus је tada vec Ьiо iscjeljivao u subotu ( 1,26), premda to do­sad jos njje postalo predmetom osporavanja а njegovi u~enicj uzj. rnali su hranu bez prethodno obrednog pranja ruku (7 ,2), ра ~ak su ј zjto grkkali u subotu (2,23). Promatrano u cjelinj, sve se to ~inilo vrlo sumnjjvim.

19-22. Као ~to је ј ina~e cesto ~jnjo , Gospodjn је na farizejs· ku krjti.ku od&ovorjo na dvjje razine. Prvo Ьi octsovorio povrsno, na onoj razini na kojoj su ta sitni~ava pitanja Ьila oblcno ј postavljana. А potom, nakon sto је oborio njihov prigovor na razini na kojoj је Ьiо i postavljen, pozabavio Ьi se time na mnogo duЬljoj teoloSkoj razini. Ovdje Ьi se njegove rije~i mogle parafrazirati ovako: ' 'Kad је drustvo veselo, tko misli na post?'' U ВјЬlјјј је post ili znak neke nesrece ili dobrovoljno poniZenje duha. Tuga koja se izraiava pos­tom i sama се prebrzo doci, kad se zajednj§tvo prekjne ;2 о tada, kad Gospodin ode Ocu, Ьit се oni u ZЗ!osti (Iv 16,20). Kod primje­ne te analogije, koja је ocito veoma primjerena ljudskom zjvotu,

76

MARKO 2,19-22 nюglo Ьi se recj da је vrjjeme koje је Gospodin proveo sa svojjm u­cenjcima na zerнlj j u mнogokojem pogledu zapravo medurazdoЬlje te da пiје normativпo za crkvu. Stoga пе treba povlacjtj ni.kakve opcenjte zakljucke iz postupaka njegovjh ucenika u to vrijeme, а da se prjje toga onj brШjjvo ne usporede s kasnijom praksom novo­zavjetne crkve, iz doba koje је nastupilo nakon sto је Krist uza~o u nebo ј нakon sto је Svetj Duh Ьiо izliven.

No radjlo se ovdje ј о mnogo duЬijem pitanju . kojega ~ak nj uceпici nisu postali svjjesnj sve dok se, u vrijeme Djela apostolskih , nisu naSii nasilno istjerani iz okrilja ortodoksnogjudaizma. Је li taj cjtav sistcm zidovskog obrednog cernюnijala . sto. dakako, ukljucu­je i post. doista suglasan s нovjm duhom koji vlada medu Mesђinim sljedbenicima? Novi duh nюra пасi i nove oЬlike u kojjma Ьi se iz. razio · to је poruka ove prispodobe. А kнjiga Djela apostolskЉ po­kazuje, s jasnocom koja је od pocetka prema kraju sve veca ј veca, kako је Ьilo posve nemoguce to mlado krscanstvo zadrzati u okviru judaizma samo kao neku "reformiranu sektu". Nije slucajno da su не samo judaizatori nego ј пeheretj~ke zjdovsko-krscanske crkve "'·stali u kasnjjjm stoljecima. А pitanje da li su nedavno suvremenj puku~jj da se takve crkve obnove mudri ili ne ostaje ј dalje spor­njm.2 1

5. Rasprava v suboti (2.23-28). Farizeji nisu odgovorili nj na onaj ''slucajaн" niti pak na onaj "Ьitan'' razlog. Zapravo, tesko је zamisliti Sto su uopce ј mogli kazati. No usprkos tome, dva dogada­ja kojj slijede. jedan s kojim ovo poglavlje zavr~va ј drugj s kојјш slijedece poglavlje zapo~inje, prikazuju sukob do kojega је doSio u vczi s dvije druge pojcdinostj obrednih propjsa. Ocito је, dakle. da su, u Sirem smjslu , ortodoksni farizeji bili sve prije no zadovoljni. U ovom slucaju prigovorili su pona~nju uceni.ka. Upada u oci da nisu bili u stanju nikakav prigovor uputjtj osobno na Isusov racun. cak nj neku najtrjcaviju optuibu da је prekrsio obredni zakon. Jedjno zlo koje mu se moglo dokazati bila је cjnjenjca da је iscjeJjjvao u subotu. Da se ta optutba ne Ьi mogla odrzati na verskom sudu San­hedrina kao optuzba za krsenje subote. vidljivo је iz ~injenjce da prilikom sudenja lsusu, kad su se hvatali bilo koje slamke dokaza koja Ьi mogla govorjtj njjma u korist, ta optuzba nije bila niti spo­menuta . Poput Pilata, bez obzira koliko se trudili, nije im uspijeva­lo da u njemu proпadu ikakvu manu (Iv 19 А!.

77

МАRКО 2,23-!8 Farizeji su u~enike optu:tili da .. rade .. u subotu, ј to u Jvoja-kom smislu: dok su hodali kroz zjtno polje onj su ne sarнo ubiralj zrelo klasje, nego su ga i ljuШli m~du dlanovirna (Lk 6,1 ). Za samo jedenje, dakako, nisu se mogli smatratj krivirna, ~ak ni u farizejs­kim oc:!lma. U~enici su tako postupali, а da pri tom nisu bili nirnalo svjesni nekog moguteg prekr~aja, ј to - motemo Ьitj uvjerenj - zaci­jelo ne prvi put. No njih nikad nitko nije pou~io ovjm izvanjskirn i nevatnim propisima rabinskih ~ola. Poznato nam је kako su zes­toko farizeji prezirali ат ha-iires, prost narod kojj ne poznaje za­kon ј kojj је stoga proklet (Iv 7,49). Cak se ј na Gospodina gledalo vrlo sumnji~avo kao na neukog raЬija (lv 7 ,15), tj . kao na raЬija ko­ji nђе pro~o razdoЬlje ~olovanja do nogu nekog vec priz11atog vjerskog u~itelja . А neznanje koje su njegovi u~enici ispoђili u po­gledu tih Пnijih pojedinosti zakonskЉ propisa zacjjelo је samo јо~ vik ocrnilo njihovog Gospodara u rabinskim o~ima. U krajnjoj Jini­ji, upravo је profesionalna zavist zidovskih teologa natjerala Krista u smrt. Nitko nije Ьiо tako slijep kao oni kojj su se hvalili svojirn teolo~irn znanjem (lv 9,41). То Ьi nama danas, ako se ponosimo svojom "prosvijetljeno~cu", moralo poslublj kao ozbiljno upozo­renje.

Gospodinov odgovor porюvno је dvojak. Prvo, on pokazuje da postoji bЉlijski prirnjer, ј to ni manje ni vik nego u оsоЫ Davi­da, za slu~aj kad је zakon nu:tde prevagnuo nad obrednim zako­nom.11 Drugo, on pokazuje da se u tom slu~aju nije radilo о pu­kom lju~tenju zrnja zita, nego о mnogo ozbiljnђoj optutЫ da su David i njegovi ljudi pojeli prineseni kruh koji је, nakon !to је Ыо prinesen Bogu, morao biti izuzetan od sekularne upotrebe i kojj su smjeli jesti jedino svecenicj.

Lako је mogute da su farizeji, premda su bili prisiljenj prizna­ti da se radi о povijesnoj ~injenici (bez obzira da li se to zЬilo za svecenika Ebjatara ili ne1 3) ј da је taj ~in pro~o u Pismu bez prђe-kora, taj Davidov postupak, zapravo osu<!ivali te da su to smatrali u najboljem slu~aju bђednom isprikom za prekr~j Кristovih uceni­ka.

27. 1 tako Gospodin sada iznosi mnogo duЬlju tvrdnju. Оп ustvr­<!uje da su farizeji, s tirn svim svojirn velikim ogranicenjirna, koja su ina~e nastala u nastojanju da se izbjegne bilo kakva mogucnost da

78

MARK01.18 se prekr~j drzanje subote zaprзvu ud tog:~ на kraju u~inili sanю пс­роdпо~\јјv teret (usp. Mt 23,4 ). 0J1i Stl 113 taj nacjn potpuno zabo­ravili da је subota nastala kao jzr:JL Bozje milostjve brige za covje­ka . А covjek zasigurno njje stvoren jednostavno zato da na svom primjeru prikaze ј da se drzj nekog nepromjjenjjvog nacela о po~t j­vanju subote. kao !to su to pojedinj ekstremjstj Ыli posve spremnj da zastupaju.

28. Mo:tda Ьi farjzejj mogli progutati ~ak ј to na~elo da је subo­ta stvorena radj covjeka. аЈј Gospodin jde јо~ dalje. Ako је subota stvorena radj ~ovjecje dulюvne ј tjelesne dobroЬiti, а ne obrnuto, onda је Sin covjecji Gospodar subote te smjje propise s njom u vezi tumacjtj vet prema potreЫ. U stvari, to su ј sami raЬini cinili. ma­da su pri tom krcnuli pogre~njm smjerom. Nadaljc, ako izraz Sin (.'mjeL"ji Gospodjn ovdje upotreЬljava kao svoj osobnj naziv te ako su i пjegovj prot jvnjcj taj izraz tako sl1vatili (no ni prvo ni drugo rti­jc sigurno), tada njegova tvrdnja јо~ doЬiva na o!trjnj, То Ьi , nairne. lr1aёilo da Gospodjn ne samo da ne nije~e optuzbu, nego da је dra­!!Ovoljno priznaje. On tvrdj da jma apsolutno pravo da, ako to zelj, t .tpostavj subotu, ј to zbog toga tko on zapravo jest. kao ј zbog :;vog polotaja predstavnika ~ovjeka pred Bogom. Takva tvrdnja, po­sve prirodno, vodj do velikog sukoba zbog iscjeljivanja u subotu, ~to se opjsuje na pocetku treceg poglavlja. Njegovi protivnicj ko­na~no pocinju sћvacati da iscjeljenja koja је u~inio u 1.25 ј Ј ,3 1 nisu puka slucajnost. nego da su izvr~ena zbog tog& tto on sнbotu sn1atra svojom, podredenom seЬi. Zato onj odlucuju da nш postave klopku. da ga svjesno provociraju . Medutim. kao ~to se to cesto opisuje u Novorn zavjetu. kad do toga dojsta dode, oni sa sudacke stolice na koju su upravo zasjeli vrlo brzo Ьivaju preseljenj na osudenjcku klupu.

6. C'ovjek s usalllom mkom ( 3,1-6 ). Nema podataka о tome о kojoj se sinagogi radilo, osim ~to је sigurno da se nalazila u GaliJe­jj. No vjerojatno је da se to odigralo u Kafarnaumu. s obzirom da se ona teolo!ka delegacjja jz Jeruzalema, kako se cjnj, ј о~ uvijek опdјс nalaziJa i budno pratila razvoj dogadaja. Covjek nad kojjm је ovo ~udo jzvr~eпo nije, prije Кristova iscjeliteljskog dodira. Ыо u sta­nju da radi. ZanirnJjjva stara predaja 1 4 saoptuje nam da је taj ёov­jck Ьiо "gjpsar", radnik s gipsom, kojemu је vec zbog priro<lc нје-

79

МАRКО2,28

govog posla mogucnost upotrebe оЬје ruke blla posebno vatna. La· ko је moguce da su mnoge od tih vankanonskih pojedinosti koje su nam ostale satuvane u t.akvim izvorima, istinite. Те~о је inate shvatitj zЬog tega Ьi bile izrni~jene, s obzirom da se njima ne doka· zuje nikakva teo\o~a istina. Mora da је mnogo usmene predaje о 1· susu ko\alo Palestinom, barem do katastrofe iz 70. godine.

2. Кrjvica farizeja је u tome ~to u tom bo\esniku nisu vidjeli tovjeka u velikoj potrebl, vec jedino mogucnost da optute lsusa, ako on iskoristj taj subotnji susret da opet utini jscje\jenje. Takvim moralnim sljepilom samj su sebe osudili.

З . Ako taj tovjek dojsta zeli iscje\jenje, on mora blti spreman da prizna svoju potrebu i da svoju vjeru u lsusovu moc da zadovo\jj tu potrebu pokaze na taj natjn ~to се statj pred tjtavu zajednjcu. Za neku osjetljjvu osobu takvo javno pokazjvanje svog unakazenog dijela tijela predstavljalo Ьi gorku ca~u srama. No Gospodin је to cesto zahtijevao ( usp. zenu s krvarenjem u 5 ,33).

4 . Gospodinovo pitanje, poput onog о izvor~tu lvanova kr~· tenja u 11 ,30, bilo је takvo da njegovi protjvnicj na njega nisu mog· li odgovorjtj, а da pri tom ne napuste vlastiti stav. Bit tog pitanja ј о~ se jasnije uocava u prispodoЬi, iznesenoj u Mt 12,11 , uzetoj iz svakodnevnog seoskog zivota, о zivotinjj koja upada u jamu ј koju njezin vlasnik, Ьila subota ili ne bila, smjesta vadi iz te јате . Na tu usporedbu galilejski Ьi se seljacj pljeskali ро koljenima i grohotom nasmijali, kao ~to su se nedvojbeno ~lili i na racun tih gradskih ra· Ьiла koj: su tvrdili da konja ili mazgu treba u subotu ostavitj bez hrane {Lk 13,15), premda је u Talmudu bilo prica о poboznim ra· binskim mazgarna koje su odЬija\e da jedu zjto od kojega јо~ njje bila prine!ena desetjna, Svakj covjek koji Ьi priznao opravdanost te usporedbe priznao Ьi ujedno i to da је opravdano u subotu cinjti dobro • jer spasiti Zivot bespomocnoj Zivotinji nedvojbeno је dobro. Nada\je, ostavitj tu bespomocnu zivotinju znaci\o Ьi uzrokovati njenu smrt, а to Ьi ocito predstavljalo tinjenje zla. Prema tome, za koju se god od te dviJe mogucnosti opredijelio, vlasnik је blo pri· moran da u subotu jpak ne~to ucini. А izabrati moze jedino da li се uciniti dobro i1i zlo. Svjesno se sudr!atj od toga da se ucjni dobro znaci uciniti zlo (Jak 4, 17). Uciniti zlo djelo, sasvim formalno gle· dajuci, predstavljalo Ьi isto tako veliko kr!enje subote kao ~to Ы to bilo i neizvr~avanje onog dobrog djela, na ~to su farizeji tako brifno

80

1

+

MARK02,28 pazili. U Mt 1:!, 12 se jstice da to . uko\iko vrjjcdi cak za spa!avanje nemu~te zivotiлje. mora а priori vrijcuiti 1 l3 spa~vanje covjeka stvorenog ро Boi jem oblicju .2 5

5. То је prvj slucaj u Markovu cvaвdelju da se spominje ta okorjelost srca koju је Gospodin susretao не samo , kao ~to је to ovdje slucaj, medu farizejima, nego takoder ј medu oblcnim svije­tom (lv 12,3740), cak i medu svojint vlastitjm ucenjcima (Мk 6,52). Kad Ьi na takvu okorjelost srca naj~o medu svojim neprija· teljirna, ona Ы ga razgnjevila. А kad Ьi је vjdjo kod svojih ucenika. raialostila Ьi ga ј zacudi\a. lzraz "okorjelost" nama danas oznacuje beseutnost i\i okrutnost, no Hebrej је pod tom rjecju podrazumije· vao tvrdoglavo odbljanje da se covjek povinuje Bozjoj namisli, tj. su~tu suprotnost onoj poniznostj ј Ьlagoj pouc\jivosti koje Bog zah. tjjeva od covjeka. То је jedan oblik ponosa te, poput nevjere, pred· stavlja, barem djelomicno, stav vo\je. Prema tome, ako se u tome U·

porno ustraje, to n10te dovesti do onog neoprostivog grђeha protiv Svetoga Duha. Valja zapazjtj da su tom grђehu , ako је sudjti ро Pis­mu, podloznijj teolog ј poboznjak no ~to su carinik ј gre~nik. No kad se covjek prjbojava tog grijeha, to је istovremeno i dokaz da ga nije pocinjo .

6. Posljedjca vjere ј poslu~ostj (ako se ta dva pojma uopee nюgu razlikovati) tog covjeka Ьilo је njegovo potpuno ozdravljenje. Marko је jedinj od svih evant1e\ista kojj nam saopeuju da su od tog trenutka farizejj ј ћerodovci2 6 poce\i smi~jati kako da ublju lsusa.

Farizeji su bili razblje$njenj onim ~to su smatrali ocitim i ho­timicnim kr$enjeш zakona. No te~ko је vjerovati da su u svojim na· mjerama da ublju lsusa vec osigurali podr~u v\asti u Jeruzalemu, koje u tom trenutku јо~ nisu mogle u lsusu vidjeti narotito opas­nog protivnika. Razlog zЬog kojeg su herodovci bili ukljuceni u zavjeru nije Ьа~ jasan. Premda је ta stranka imala u svojim redovima i mnogo pismoznanaca, jedva Ьi se moglo reci da su njeni pripadnici bili revni za zakon. Moguee је da su njihovi porjvi u ovom slucaju Ьili cisto politicke prirode, kao ~to је to hiJ,, ј s Kaifom {lv 11.50).

81

MARKO 3,9.10 111. А ONI KOJI GA PRIMISE: POZIVANJE 1 PRIPREMANJE

UCENIКA (3,7-8.26)

а. Sukob se siri (3,7-35)

1. Prekid s vjerskim vodama ( 3,7-12). Ovi stjhovj, kako se ci­nj, obiljezavaju onaj prijelonшi rascjep izmedu Gospodina ј organi­ziranog ljdovstva. Do tog је rascjepa doslo нbrzo nakon poёetka Kristove sluzbe, а u sinoptjckim evandeJjjma prjdaje mu sc jsto onakav jstaknut ј prjjeloman karakter kakav ima ј н lvanovu evan­delju. Gospodjn se odmaknuo od oniћ kojj su postali njegovj пeprj­jateJjj, gotovo svjesnjm cinom odvajanja od njiћ , а njegovj su uёenj. сј, po~av~j za njjm, prihvatili posljedice tog odvajanja. No i vBe od toga, dolazila su mu ogromna mnostva ljudj. sad vj~e nc samo iz Ga­lileje. Od Edoma na jugu, preko Transjordaпijc na jstoku do Tira на sjcveru onj Ьi pristizali, zeljni da budu jscijeljenj. Као da је Gosr" djnov postupak u sinagogj naisao na odobravaпje oЬiёnog ёovjek:t. usprkos tome ~to ga је sluzbeпo zidovstvo osudilo. BiЬ\ija vrlo uoё­

Jjjvo nagla~ava da је u dнlюvnim pjtanjim:t jednostavna prosudba prjprostog sн:а pouzdaniji vodic od prepirkj uёeniћ Jjudj. Sto је skriveno о~ mudrЉ, otkriva sc djecicj (~lt 11 .~5 .~6).

9 .1 0. Na nekoliko se mjesta spomiпje Gospodjnov оЬiсај da , kad nema drugog nacina da njegove rjjecj dopru do tako velikog broja ljudj, sjedne u camac ukotvljen kraj obale ј da odatle propovjjcda mno~tvu na obali. То је Ьiо samo jedan od prirnjera kojj su pokazj­vali da prjjamjj zjvot i znanje njegovih ucenjka-ribara nisu ni u ko­jem slucaju bili uludo utro5enj, premda su Љ se odrekli da Ьi mogli njega sЩedjti. On Ьi cesto upotrjjeЬio пjihovu vjcЉnu i snagu da camcem prqede na drugu obalu jezera, premda su oni s vremenom moraJi nauёiti ј to da је Krist Gospodar i na onom polju koje је njj­ma Ьilo najЬliie (usp. 4,41). Barem na jednom mjestu u evandelji­ma susreёemo Petra kako ро Gospodinovoj zapovijedj рсса udicom (Mt 17 ,27), а prilikom jednog od Gospodinovjћ pojavJjjvanja nakon uskrsnuca ponovno zatjcemo ucenike u riЬolovu, ovaj put s mreza­ma (lv 21 ,3). Logicno је, prema tome, pretpostavitj da је ta vjesti­пa ucenika cesto omogucivala toj maloj skupinj da se opskrЬi hra­nom.

8~

MARKO 3,11.12

11.1 2. Valja zapazjtj uporno Gospodinovo odbljanje da prih­vatj demonsko svjedocanstvo о svojoj osoЬi ili djelu , usprkos tome sto Ьi takvo svjedocanstvo bilo neoborivo. Gospodjn је zelio da Jju­di ustanove tko је on na taj nacin ~to се sluSзtj njegove rijeci ј pro­matrati njegova djela. То se jasno vidi u njegovom odgovoru zbu­njenjm uёenicinta utaпшjcenog lvana , kojj jh је poslao da bez oko­lisanja нpitaju lsusa da li on jcst ili nije Krjst . ''Podite ј javjte Ivanu sto ste vjdjeJj i ёu\i'' ( Lk 7 .~ ~) . odgovorio jm је Gospodjл. Mesijan­skiJt znakova Ьilo је н i7ohiljн. аЈј је bilo neopћodno jmatj oko vje­re da Ьi se oni mogli protumaciti.

No pisnюzнct щ:i ј t'arizeji, koji su na temelju svog briZljivog proucavanja Staroga zavjeta morali, prije no drug.i Jjudi, znati kako da prepoznaju Krjst:t kad dode , ne samo da su ostali "mrtvj.Jlladnj" na пjegova djela, пеgо su, ~tovi~e, istjerivanje demona pripisjvali de­monskoj sili (Mt Ј 2.~4). То је Ьilo svjesлo izopaёavanje istjne, koje је Isusa pot:tklo da iznesc onu ozbiljnu opomenu о tome da је ta­kav grjjeh protjv Svetoga Dulta nu~no neoprostjv. Kad neld covjek do te mjere otvrdпe svoje srce prema Во~јој ljubavj , za njega vj~e nema nade. Jer jedino slomljeno ј pokajnjcko srce 1110ze primjtj op­ro~tenje , а to su upravo onj prcduvjetj koje је takav covjek dosljed­no odbijao.

2. Pozivanje dvanaestorice ( 3,13-19). Nakon tog prekjda sa sluzbenirn zidovstvom, sa "crkvom zjdovstV3 .. , Gospodjn је роёео stvaratj svoju vlastitu crkvu. Povukao se s obale jezerd u t·re~o·;jto

podrucje sred~nje Galileje (vjcrojatnjje је da se upravo to podrazu­mjjeva pod grckjm jzrazom oros. а nekj konkretnj brijeg u okolici Kafarnauшa) , 27 te је cjtavu nоё proveo u molitvj ( Lk 6.12), da Ьi potom iz sjreg broja svojih sljedbenika izabrao njih dvanaest s na­kanom da ih posebno prjpremj za sluzbu.28

14.15. Та dvanaestorica jzabrana su prvenstveno radj toga da budu neprekidno u drustvu svog RaЬija. kojj је Ьiо ujedno ј uёjtelj ј voda tc skupine. Na taj nacin onj се se moc j okorjstjtj njegovim kako formalnirn tako ј neformalnirn naucavanjem te upamtjtj ј u srce pohranjtj njegove usputne izjave - kako nam је to poznato ј u slucaju Sokratovih ј Konfucijevih ucenjka. kao ј iz uoЬicajene ra­binske prakse u to doba, а i kasлjje. Drugi r:~zlog zbog kojega su onj

83

MARKO З. Ј 6-19 jzabraru bila је Gospodjnova namjera da il1 kao svoje osobne pred­stavnike poSзlje na pojedine zadatke koje се vrsitj za njcga. Na О· vom stupnju njiћovog uceпjstva on im пjilюvu ulogu objasnjava ta­ko sto im kaze da се опј objav\jjvatj tu vijest о ustaпovljavanju Boi ­je vladavjпe . А na temelju toga doblli su ј vlast . koju jn1 је sam Krist povjerjo, da iz ljudskili zjvota jzgone demoпskc sile koje su dotad tjm iivotjma vladale.

16-19. Markov popisapostola sadriava vise nadjmaka od milja, dakako aramejskЉ,2 9 od popjsa u bilo kojem drugom evandelju. А to је ј posve razumljivo ako se Marko, kao sto је receno u Uvodu ј

kao sto to predaja podriava. oslanja neposredno na petrovsku pre­daju . Simun · (\6) се postatj Petar. ili Kafa na aramejskom, "stjje­na''. Jakov i lvan ( 17) su eksplozivna dvojka - oru su Boanerges. tj . Donner und Blitzen, Sinovi groma. Tadeja ( 18) vjerojatno treba рО· istovjetjti s Lebejom - ~to neki manuskripti jzricito i cjne . te пjego­vo ime prevestj s "Veliko srce'·. premda пiје sigurno misli lj se tjme na hrabrost ili pak na osjecajnost. Simun Каnй1шјас (18) bolje је prevesti sa "Zelot" ili "Ekstremjst", prema Lk 6,15. Vjerojatnije је da se radi о nadimku od milja nego da taj izraz oznacuje konkretnu prjpadnost stranci koja је kasnije tako nazjvana. Ako taj nadimak pre•ted~mo sa ''Ziva vatra", zadriat cemo bar dijelic izvornc igre ri­jeti s tim geografskim imenom, kao i pravi smisao te riJecj. А mot · da juaz Ки1ш1шјас njje toliko pogreSзn prjjevod koliko svjestan Ор· re<: da SE: ~rнljanj ne navedu da posunшjaju na izdaju . Markovo evandelje nastalo је rano u povjjesti prve crkve ра niSta njje jamcilo da ono nece dospjeti u pogresne ruke. Nize cemo navesti jos neke primjere Markova opreza pri izboru nekih rђeci?O Sto se tjce na· djmka !Skariot ( 19), mogucnost da on znacj "covjek s bodeiom·• (§to Ьi se u danasnje vrijeme nazivalo otprilike " revolverasem'') ј da potjece od mjeSзne grcko-latinske rjjeci sikлrilJtёs vjerojatna је ba­rem toliko koliko ј pretpostavka da on znaci "covjek iz Karjjota Oto oznacuje ili opcenito ''sela" ili pak predstavlja neko odredeno mjesno ime). Ako se prihvatj prijevod "covjek s bodetom", onda Ьi to mogao Ьitj ili cistj nadjmak, ili Ьi to moglo ukazivatj na politic­ku povezanost s razlicitim ekstremistickim strankama koje su Ьile poznate pod tim nazivom.

Ako se tri posljedнja primjera i mogu shvatiti kao nadimci, js.

84

+

MARKO З,20-ЗО tina је da nema nikakva neposredna podatka о tome da је Krist u­cerucima nadjenuo te nadimke. No iz njiliove kasnije upotrebe u crkvi moze se zakljucjti da su to nedvojbeno bila imena koja su se upotrebljavala u okviru same grupe. Talmud је pun takvili slicnili nadimaka, koji su se upotreЬljava\j zato da Ьi se pojedini istoimeni rabini mogli razlikovati.

u tom izboru ucenika nalazimo ј primjer necega sto za da­nзSnjeg covjeka ostaje tajnom. Krist је izabrao u skladu sa svojom suverenom voljom, а oru koje jeodabrao odazvali su se njegovom pozivu (usp. lv 6,37, mada to ne нaglasavajedino lvan, kako se ina­ce cesto tvrdi). No zasto је izabrao bas tu dvanaestorjcu? 1 ima li to pitanje uopce neki smjsao ako se primijeru na Bozju suverenu mi­lost? Lako је recj da је on izabrao one kojj su vec dokazali da su najspremrujj da prihvate njegovo ucenje, s obzjrom da је on tu dva­naestoricu i izabrao izmedu onill koji su vec otprije bili njegovi sljedbenjci ра su tako vec u izvjesnoj mjerj Ьili proresetani i provje­reni. ёаk Ьi se moglo kazati, iako s dosta opreza, da prispQdoba о taleнtima govori u prilog tog opcenjtog smjera razmiSljanja. No ti· •ne se jpak ne moze doprijeti do dna ove tajne, jer је savr~no bo­tansko predznanje buducnosti (lv 2,23.25) ipak izabralo i Judu. Motda је razlog lezao u tome da је Кrist cak i u Judi zapazio spo­юbnost da se odazove bozanskoj istini. lti је pak taj izbor Jude bio poput onog umocenog zalogaja koji је Gospodin prilikom posljed­nje vecere prutio Judj • uzvj~en znak botanske ljubavi koja ее tog covjeka ili pridoblti zauvijek, ili ее ga nepovratno osuditi. Upravo nakon sto је odЬio taj uzvi!eni cin ljubavi ucinio је Juda i onaj ne­povratan korak (lv 13,30). Zato se i Pavao ponajvi~ priЬojava za one koji odbacuju znakove uz~ne botanske ljubavi pri veceri Gospodnjoj (l Kor 11 ,29).

З. Sve vec.=e protivljenje lsusu. Rasprava о Beelzebulu (З. 20·30). Posljedica cinjenice da је Krjst bio Sin svog nebeskog Оса Ьilo је potpuno neshvacanje koje su prema njemu pokazivali oni koji su mu na zemlji bili najblizi i najdrafi. Njegova vlastita braca rusu u njega vjerovala za vrijeme njegove sluzbe (lv 7 ,5), premda se iz Dj 1,14 vidi da su kasnije barem neki od njih bili pripadruci crk­ve. Premda је Mar~a povjerovala rijeci andeoskog glasnika (Lk 1 ,45), premda se cudila i razmisljala о tome (Lk 2,18.19), premda је sve to cuvala u svom srcu (Lk 2,51) ј kasn ije ispricala Luki Ш о-

85

MARKO 3,20-30 nome od koga је Luka doblo te podatke, ipa.k se cini da u to vrije­me ona јо~ nije s.hvatila svog sina. То nesl1vacanje, taj nesporazum, bilo је neposredna posljedica njegove svjesnosti о njegovom pozivu Вotjeg Sina, kao ~to se vidi jz zacudenih rjjeci djeteta lsusa u hra­mu : "Za!to ste me tratili? Njste li znali da mj је Ьitj u onome !to је Оса mojega?" / doslovan prijevod s engleskog glasi: •· ... da se mo­ram bavitj poslom svog Оса?" prim. prev./ (vidi Lk 2,49). Uoblca­jenj nacjn prevodenja s "u kuci svog Оса" njmalo ne mjjenja opci smjsao. ёа.k i u Kani galiJejskoj, Marya ga, premda је nedvojbeno jmala vjere u svog sina, njje razumjela, ~to је Gospodina potaklo da је Ыаgо prekorj rijecima "Zeno, !to ја jmam s tobom?" (lv 2,4; doslovno: "~to mj imamo zajednickog?"). Premda ima izvanredno povJa~ten poJotaj, Marija jpa.k mora naucjtj da se na taj svoj. poJozaj ne poziva ni ne oslanja ( Lk Ј ,28).

U 3,3 Ј opisuje se kako је Marjja ponovno poku~la da se po­zove na taj fJZjcki odnos izmedu majke i sina te kako је ponovno od Gospodina doЬila Ьlag prijekor. Lako је moguce da је Gospodin, kad је izjavio da се "neprijatelji covjeku Ьiti ukucani njegovi" (vidi Mt 10,36), govorio iz vlastitog gorkog iskustva. А zuto su njegovi rodaci ustvrdili. mada nesumnjivo sa sirovom Ыagona.klono!Cu u dnu du!e, usprkos svojoj ocitoj razdratenosti, da је on izvan sebe (doslovno: "izgublo је pamet")?З i ~to је to Uude koji su ga najbo­lje poznavali do te mjere uvjerilo da је оп poludjo da su bili sprem­ni, a.ko је potrebno cak ga i silom zadrzati? ёini se da razlog tome nije Ьiо sadrtaj njegovog propovijedanja, nego za njih neocekjvane posljedjce tog propovijedanja: toliko је mno!tvo ljudj nagrnulo da ga cuje ј da tratj jscjeljenje da su redovni obroci postali nemoguci· ma. А za njih је to Ьila ona posljednja slamka. Poput Petra kad је cuo kolika се Ьiti cijena Kristova odlaska u Jeruzalem (Mt 16,22), oni su zakljucili da moraju lsusa spasitj od posljedica njegovog po­zjva. Poput Petra, drtali su da to cine kao njegovi prjjateljj. No tak­vi prijatelji bili su za njega opasniji od neprijatelja. Poput ucenika na studencu u Samariji, oni nisu irnali nikakvu predodzbu о onoj pravoj hrani koja је odrtavaJa Gospodina . apsolutno neprekidnoj poslu!nosti Ocevoj volji (Jv 4,32-34).

Ima ovdje teolo!ka klopka u koju Ьismo mogli nehoticno u­pasti. Motda se necemo poistovjetiti s neshvacenjm Kristom ра се­то tako od sebe naciniti I::IZne mucenike te se ispuniti osjecajem

86

MARK03,22 samosazaljмja i divljenjem velicini vlastite zrtve. Novj zavjet nika· da ne potice takav oЬJik varljive sentimen.talnosti. Naprotiv, treba da sebe vidimo kao one koji dosljedno Кrjsta ne shvacamo , kojj se nad njegovim djelima dosljedno saЬlaZпjavamo, koji dosljedno od njega zahtjjevamo nemoguce, usprkos svom vanjskom odnosu pre­ma njemu. Pismo nam nikada ne dozvoljava da zauzmemo stav neu­tralnog promatraca sa strane: uvijek smo iJi zatvorenik па optuze­njckoj klupi iJi pak svjedok u kablni za svjedoke, ali nikada sudac na sudackoj stolici. Nikad nas se ne potice da vazemo ј apstraktno razglabamo о necem !to se u najneposrednijem i najkonkretnijem smislu ne Ы odnosilo na nas.

22. Moglo se, dakle, dogoditi da ga rodaci i bliski prijatelji ne s.ha­te. Moglo se dogoditi i to da on cak i svojim ucenicima hude veli­kom zagonetkom. Ali је zato teolo~ka istrazivacka komjsija njega i njegove rijeci namjerno pogre~no prikazivala i tumacila. U njihovoj odsjecnoj prosudЫ osjeca se proracunata jetkost , koje nema u ina­ce prilicno grublm rijecima njegove rodbine, mada је i to nes.hvaca­nje koje је lsusova oЫtelj pokazala prema njemu moralo Gospodi­IIU te~ko pasti. Komjsiji је bilo v~e stalo do toga da izrice o~tre rije­c i nego istinu. S tim se mogu usporediti izjave kao !to su "Davla·i­n1a р;~ mahnita! ~to ga slusate?" (vidi lv 10,20) i ''Ne ka:temo li prav1> da si Samarijanac i da im~ davla?" (vidi Iv 8,48). Mora da је опај prikrjveniji udarac u rijecima '.'.Мi se нismo rodili iz pre[jubз"

(vidi lv 8,41) zacijelo Ыо dio оне patnje za koju је kаишо da се kao mac probostj Marijinu dusu (Lk ::! ,35 ). Naime, ako је Josip i znao istinu , drugi mora da su samo nagadali (Mt l ,18.19). ёinjeni­ca da sam Gospodin navodi na ojegov racun upucene rijeci о tome da је on "izjelica i vinopija, prijatelj carinika i gresnika" (vidj Lk 7, 34) pokazuje da on нiје ostajao ravnodu~n na to izrugivanje.

ёudan је to paradoks da se u vrjjeme vjerskog probudenja i o­citog djelovanja Вozjeg Duha cesto upravovjerske vode najupornije protjve Вozjem djelu ј najspremnjji su da ga pogresno shvate. Uzrok је tome cinjenjca da kod svakog covjeka najveca opasnost da se saЫazni u Kristu lezj upravo u onom !to taj covjek smatra svojom

najjacom stranom, onom cime se on najvise ponosi. Bog cini, kaze Pavao, da mudri padaju u klopku svoje vlastite mudrostj (1 Kor 19-21): bogatas pada zbog bogatstva (Jak 5,1); moralnost osuduje

87

MARKO 1,21-26 ~ovjeka koji se ponosi svojim besprijekornim tivotom (Rim :џ 1 ).

lidovski crkvenjaci nisu mogli zanijekati da је lsus doista ist· jerao demone iz zivota mnogih ljudi. Medutim, to njegovo dobro djelo oni su • protivno svakom zdravom razumu, kako је to Gospo­din istaknuo u svojoj jednostavnoj prispodoЬi - pripisali nekom zlom ~imbeniku. Takvo Ьi tuma~enje nutno pretpostavljalo unu­tarnju podvojenost zla, pravi gradanski rat unutar samog kraljevst­va zla, ~to ne samo da Ьi u stvarnosti bilo posve nemoguce, nego Ьi takoder predstavljalo teolo~i apsurd u koji niti jedan lidov ne Ы povjerovao. Predrasuda , u punom smislu te rije~i. tj. u smislu unap­rijed stvorene prosudbe, zaslijepila је njihove o~i za ono ~to је jed­nostavnijim du~a bilo odmah jasno. lpak, ne Ьismo ih trebaH o­sudivati, vec Ьi svatko od nas morao seЬi postaviti pitanje iz lv 9,40 "Zar smo i mi slijepi?"

23-26. Usprkos njihovoj tvrdoglavoj sljepoci, Gospodin је ipak dobrohotno postupio s njima. On najprije pomoeu prispodoba po­kazuje o~itu apsurdnost njihovog stava, koji pretpostavlja postoja­nje rascjepa unutar carstva zla, ~to Ы Ыlо otprilike isto ~to i Soton­nino samoubojstvo. Ostala dva sinoptika dodaju da је svoje neprija­telje Gospodin upitao i о tome kojom silom tidovski istjeriva~i de­mona, ortodoksni ро opcem priznanju , ~ine sli~ne stvari i sa sli~­niш posljedicama . nije li i tu onda demonska sila u pitanju? (vidi Mt Ј 2,27; Lk 11,19). Usputan spomen ~o'ojeka koji је istjerivao de­monc u I3usovo ime, а koji nije Ьiо poznat kao njegov sljedbenik (Mk 9,38), kao i ono neugodno iskustvo Skevinih sinova, istjeriva­~a demona spomenutih u Dj 19,14, pokazuj u kako је praksa takvog istjerivanja bila medu zidovstvom vrlo pro~irena . Prema tome, istje­rivanje demona nije bila nikakva nova ili izdvojena pojava, da Ьi је farizeji u toj mjeri morali pogre~no shvatiti. Jedino ~to је, vjerojat­no. Ыlо u tome novo Ьiо је bezizniman uspjeh s kojim је Gospodin to prirnjenjivao, za razliku od samo povremenog sli~nog iskustva njegovih u~enika (vidi Mk 9 ,28). 33

27. Iz svega toga Ыlо је moguce izvesti samo jedan zaklju~ak :

ako Gospodin na taj na~in mote istjerivati dепюnе, mora da posje­duje moc i vlast koji su veci od Sotoninih . А za lidova to је mogla Ыti jedino Botja sila (Lk Ј 1 . ~ 1 ). А to је, opet zna~ilo da је do~o

88

1

MARKO 3,28-30 kraj Sotoпinoj vladaviпj grijelш i sн1rti tc da је Bozja vladavina vec zapo~ela , ј to u srciшa i шisliшa ljudi koje је Кrist otkupio i jzba­vjo od Sotoпine moci. Sotoпa sc njkada нссс trijumfalno vratjti. 0-duzeto mu је, nai.me. njegovo vla~tito orнZje. u koje se tako dugo mogao poutdavat ј ( tako Pavle н Kol ~.1 S. а opsirnije u 1 Kor 1 S ). Smrt је Ьila Sotonino најјасе ort•zje. ali је ono od casa Krjstova uskrsнucil izguЫlo svojн ubojitu ostrjcll .

:!Н-30 . То 11as uovodj do јсd1н: utl нajozbiljпjjjll jzjava i оро· 1111:на koje нalazj111o u Novum zavjeltl Л to је pak povezaпo. kao sto је cesto slt•caj. s jedп im otl velikil1 •юvozavjetп ill obecanja. Kod 1\oga sc пюzе doЬiti oprostcпje Z:J sval,j grjjel1 ili lшlu. osim jednog. ('јнi sc tla је to овај grjjch на s1нrt о kojem lvaп tako oprezno go­vor j u 1 lv 5.16. Тај grjjel1 pociпjaju опј koji st• lюtimiёнo sljjcpi, koj1 llosljcd•ю odЬijaju svako prosvijc tljeпjc Dнl1a koji se protjve lljc lн Онl1а i kojj takav svoj postupak opravdavaju пјсgоvјт namjer­пo laznjm prikazjvaнjem. Za takvc. kao sto је gore reёeno. ne 1110ze Ьiti oprosteнja, jer su онј udbacili onaj jeujnj put oprostenja koji je Bog prjskrhio. Medutjm, kao sto је to uvijek н BiЬ\iji. паs se пе po­ticc tla sa samozauovoljstvoш ј pomnjjvo promatraшo раЈ drugih ljodi, vec da istra~uje11ю vlastita srca tl stral1u da ј тј r1e Ьismo pali 1 1а sЈјёан н<Јёјн (osp.l Kor 10.12).

-1. ћm·а K1·ismva hrщ:a ( 3.3 1-35). Ovaj tlolaz:~k Krjsюvc шај­kе ј brace ро svoj prjlj<.:i t reba jos uvijek promatratj u kontekstt• 21. stjlш. gdje sc iLпosj da su, zbog toga ~to su posve pogre~no sl1vatili prirOUU нjegove s\uzbe, Ьi\i Spremnj ua ga рО pOtrCЬi i SiiOill obtlZ· daju . Роsvеша~пјј 11esporazum sli~an оvо1не lezao је ј 11 11:1111jcri 111110~tv::t . пakon ~utlesnog oalнaпjivanja pet tisuca ljt1dj . ua ga si­lom t1!1vate i okruнe za kralja ( lv 6.1 S ).

Ve!jka 1111 10~tva jos uvjjck se skupljaju oko Krista i оп il1 sistc­•нatskj poucava · barerп hisnю tako mogli zakljuёiti ро izrazu "sje­ujelo·· о 32. stillu, kojj Ьi jstocпjaёkorн s!Jvacanju odmal1 nagovjje­stjo postojanje od1юsa uёenik-u~it elj. O~jt је primjer za to Marija. koja је sjela tlo l sнsovi.l1 nogн i slusaJa njegovo naucavaпje ( Lk 10.39).

U ovo111 pak slucaju koji је prcd пата, Marjja , Gospodiпova majka. zajcdнo s 11jegovom bracom i sestrama, pokusala је pozvati sc na svoj zemaljski odno~ prema lsusu i iz toga svojatatj nekil prava

89

MARKO 3.35 na njega. Slicno је vec i prije ciлila. ponajprjje u jeruzalemskom luanш. а potom ј na svadЬi u Kani galilejskoj . U tome је Marjja Ьila odraz citavog zjdovskog naroda u КJjstovo doba . Тај narod mu је dolazjo, svojatajucj za se prvenstveпo pravo на kraljevstvo ј poziva­jucj se prj tom na svoje fizjcko porijeklo od Abraltama (Mt 3,9: Iv 8,39).

Oni kojj su tu poruku donjjeli kroz 1\ШO~tvo 1 susu ocjto Stl se slagali sa shvacaнje111 da takav izvaнjskj odnos osjgurava prvenstve­no ''pravo'' na Krjsta. U njihovjm se rjjecjma cak nюie razaznatj ј

prjmjesa Ьlagog prjjekora, kojj је projz(azjo iz cvrstog uvjerenja da се Krist, cjm sazna kako stvarj dojsta stoje, odmalt priznatj svu op­ravdanost njihovog gledj~ta . No pokazuje se da taj straпac !<rist nije а1щ1 Ьа~ nimalo svjestan nekog takvog ''prava" koje Ьi projzlazilo jz takvog izvanjskog odnosa. U Gospodjnovjm rijecjma u Kanj osjeca sc jskreno jzнenadenje (lv 2,4 ). Ovakav Krjst Ьiо је straпac cak ј

Marjjj, sve dok njje sltvatila prirodu tog novog odпosa kojj Ьi treba­lo da vlada medu njjma. Gospodiл naime. razorjvsj to jsprazno tje­lesнo pouzdanje s kojjm su doSlj, pokazuje da u 13ozjem kraljevstvu postojj novj odnos, kojj је jednako onako prjsan ј kojj sa sobom do­jsta nosj onakvo "pravo". No taj је odnos dulюvan ј urшtarnjj, а ne jzvanjski ј automatski, kako ga је shvacalo zjdovstvo i kako ga se katkad sltvaca ј u crkvenom zjvotu, cak ј danas.

35. Da Ьismo bili prjmJjenj u taj polozaj narocjtc prjsnostj s Kris· tom, postojj samo jedan uvjct: moramo, poput 11jega, poznavatj volju Boiju ј sudjelovatj u njoj. Novj zavjet dosljedno naglaSзva da puko pozпavanje doktri11e. cak i ako је popracenO iлtelektualnim odobravanjem ј uvazavanjem jstjna sadrianiл1 u njcrnu, njje dostat­no. U stvari, takvo паs znanje samo osuduje (Lk 12,48). Takvo iп­

telektualno pristaj:111jc u krajnjoj liniji vodj nas do zavaravanja sa­mih sebe ј do na~ propasti, kao sto nam se jasno daje do znanja u prispodoЬi о dvjje kuce, od koji!l је jedna sagradena na stjjenj, а druga na pjjesku (vjdi Lk 6,47-49). U Lk 8,21 prikazana su ta dva koraka posve jasno: taj се Ыagoslov doЬiti oni kojj ј slu~aju Bozju rjjec ј izvrSзvaju је. U tome је razlika izmedu iнtelektualпog pris­tanka ј jstjnske vjere. А s kojim od to dvoje imamo posla, ustaпovjt cemo tako da upitamo da Ј ј је znaнje popraceno poslusnoscu ili nije (Jak 2,21-24). Poznav:ttt1.: Boga nije nesto apstraktno ј intelektual-

90

.\IAI0\0 4.1-З.f но. vec је to nc~to osobno. moralпo 1 jskustv.:нo Ово нiјс statjc­вo. пеgо је dјватјёnо. јег је он zjvj J3og. Nc radi sc. daklc. u jiHe­kktu::tiiiOI\1 otkricu . kao ~to је to slнcaj н po~lcJu ostalog zпа11ја. 11cgo 1) dtr\IOVI1011\ jskUSI V\1 koje COvjeka J11jje11j:l ј dajC lllll i, j VOI. js. ktiSIVLI kojc. poput Petra. tlobivamo katl IНIS prosvjjctlj Во?.јј Dнl1

(Mt 16.17).

Ь. Prjspodobe о kraljevstvu (4.1-34)

Ј. Prisrюdvba v sijac.'rt. Ra:log :а щюn·('bll prispodoba (-1. 1-25). Katl Ьјsто u ovoпt stjhu пaglasili grt:l..н гјјес palin. opet. "ро drugj put". to Ьi ozп:~cav<!lo. kao ј н 3.7. 1\.rjstovo 11<1111jerno okretaвje Jeda uпima kojj su ga du tc mjt•rc pogrc~нu sllv<ltjJj ra ta­ko ј oovo pril1vacanjc bozanskog poziva.н 1\о dok Stl u 3,7 tj kojj stt ga tako upor110 pogre~пo sl1vacali biJj пjcgovi пeprijatcJjj, ovdjc su to вjcgovj roda'i ј prjjatelji. Kristov rнt Ьiо је нvijek i samotaп pll! (k:Ju sto se j3Sil0 vkli Ll НсЬ \ 3,11-13). Оо тога stradati izv:ш tabor:~. А kao sto је to u Poslaпjci Hebrcjjma. tako је ј ovdje: Ьilo

тпоgјЈ1 drugil1 koj1 ~ll ЬiЈј sprcшnj da se izloie gnjevu sluzbenog ljdovstva ј da. поsссј пjegovu sraвюtu. jzadu k njemu izvan tabora.

Doista . oJazjv је blo tako velik da је Gospodjн Ьiо prisiljeп t.la pribjcgnc нeohicнom naciнu pouёavanja. On је , kao sto s1но vec vidjeJj. poucavao sjedeci u tamcu. bez sumnje usidreпo1н u plicaku , dok је llшostvo kojc је slнsalo sjcdilo tll оЬаlн posvud:.1 пaokolo. Ј\ on i11 је pouёavao puterп prjspodoba. Тај насјn pot1!·~vaпja imэo је

1шrocjtu svrlщ da medu 11jegovim slusao,jma odvoji Zito od pljeve. Dп1gj hj se ucjteJjj radovali kad Ьi 1ћ slijedila veliku mno~tva, аЈј пе i Gospodio . Jcr 011 је ј predobro pozвavao motjve ljudskog srca (lv 6.26: 2.24.:!5 ). Prcd nama је cudan uёjtclj: svrl1a је пjegoviћ pris­podoЬi da jskusaju. ali пе jntcJjgeпcijн nego dul10vnн prijemJjjvost njegovil1 slнS:llaca. adalje. tl dulюvнim stvari.rna postojj rteka vrsta arjtтetjcke progresjje : оно1не tko vec нesto ima dat се se jos vjse (Mt 25 ,29). а uvjt.J н Zll:lCCIIje јеdпе prjspodobe dovest се do du­lюvnog uocavaнja zпасеоја urugjћ takvilt prispodobl . Nasuprot to­me, ako нс sl1vati1HO ulazit ccmo u sve gнsсн magltl, dok se posve ne zbuпimo i 11 е izgublmo u mrakн. U tome. kao i u svim drugim uulюvnjт st varima, ili vjdi1нo ili ne vidimo . А ako vjdjrno imamo

time dokaz da smo primili prosvjetljenje "' .:tog Dtllta , koji jedjnj

91

MARK0' 4,2 mo:!e na~e duhovne oci. slijepe ро prirodi, otvoriti Botjoj istini.

2. Prispodoba о sijaёu nije prva koju је Krist upotrijeЬio. kako је to vidljivo u ovom evandelju . Za rijeci u 3,23 . u vezi s raspravom о Beelzebulu. izricito sc kaie da predstavljaju prispodobu , а to је, ocito, ј ulomak u 2,19-2 2 (svatovi i zarucnik te novo vino u starjm mje~inama) . No ovo је prva sloienjja prjspodoba za koju nam је sam Gospodin dao cjelovito objasnjeпje. U sva tri sinopticka evaн­delja ona se nalazi на celu niza prjspodoba, koje ocito odgovaraju posve odredenom planu poucavanja kojj је Gospodin u to vrjjeme prunjenjjvao. Nadalje, ova prjspodoba predstavlja u odredenom smilu, kljuc za sve ostale prjspodobe. jer govori о 11acjnu na koji priltva~amo cjtavo Kristovo ucenje ( 4.13). Za ljdova, dakako. nije bilo njceg cudnog u takvom nacinu poucavanja. U Starom zavjetu naJazjmo obilje prirnjera upotrebe prjspodoba radi poucavanja (usp Sucj 9 ,8-15). а cjnj se, ako је sudjtj ро Palestinskom Talmudu, da је to palestjnskjnt rablnjma Ьiо jedan od нajomiljenijjћ nacina na koji su "plasirali'' svoje jezgrovite izreke. JS Vazno орсе pravilo kod tumacenja prispodoba kaze nam da ne smjjemo zaboraviti da su prjspodobe stvorene zato da Ьismo provjeravali sami sebc, а нс da Ьismo osudivali druge. Stoga ne Ьisпю smjeli poku~vatj da u svakoj pojcdinosti pronademo neko dulюvno znacenje. imajuci па umu da neke pojedjnosti naprosto tvore "kulisu" prjspodobe.

З. Po~ve је nюguce da је povod za upotrebu sijaёa kao glavnog lika ove prispodbe Ьiо prizor nekog konkretnog sijaёa koji је пюi­

dа upravo Ьiо zauzet svojim poslom na brezuljcima iznad jezera. No ni~ta u kontekstu ne nagovjestava о kojem Ьi se godi~njem dobu moglo radjti (usporedj ocjtu povezanost izmedu rijeёj u lv 4,35 ''podignjte осј svoje i pogledajte: njjve se bjelasaju za zetvu" i опо­gа ~to је ondje tada prjsutna skUJ)ina slu~laca mogla doista 1 vidjcti u tom trenutku). Gospodjn njje poucavao u nekoj zatvorenoj rablп­skoj ~koli, vec u svakome dobro poznatom i ЬJjskom okoblu. а prj­likorn poucavanja upotreЬ\javao је jednostavne slike uzetc пepo­sredno iz svakodnevnog zjvota. Za poucavanje koje је odvojeno od svakjda~njjce opravdanje se ne moze naci u Isusovjm rijeёima пiti u njegovom prjmjeru.

92

MARK04,4-8

4-8. Ova prispodoba govori о pjtanju koje u оёјmа ёovjeka koji razmi~ja predstavlja jedan od najveёih proЬ\ema; kako је m~gu~ da pismoznancj ј farizeji mogu Кrista do te mjer pogre~no prikazl­vati, kako је moguce da ga njegova rodЬina ј ucenici mogu . tako posvema pogresno sltvatiti? Za~to slu!anje lsusova nauёavanJa ne dovede u svakom srcu do istog rezultata? Odgovor na to, kako ga sam Gospodin daje. glasj da djelovanje Botje rijeёi na tiudska srca njje automatsko te da - dok samo nauёavanje ostaje nepromjjenje­njm . naёin na koji se neko srce odazove toj rijeёi nutno ovisi о to­me kakvo је to srce.

Danas medu egzegetirna katkada dolazi do izrataja moda da da se ovorn sijaёu prigovara zbog njegove lo~e tetve te da se ukazu­je na njegov pogresan nacjn sijanja - bez razlikovanj~ ~~edinih vrs­ta tala. No prihvatitj takav stav znaёi pogre~no shvat1t1 C!tavu svrhu prjspodobe ј zanemaritj veliku teolo~ku istjnu. Bog ~alje Щu jedna­ko pravednirna ј nepravednirna (Мt 5,45), а tako ј svoju rijeё upu­cuje ljuduнa, bez obzira da li се је oni poslu~ti ili preёuti (Ez 2,5). Osim toga, nismo pozvanj da hvalirno Ш pak krivimo sij~ё~ ~Ьо~ metoda koje је jzabrao: ova usporedba govori о iskustvenoJ СШЈеШ­сј da sjeme pada na razlicita zemljista. Tvrdo srce, plitko srce, pre­natrpano srce te dobro srce - sva su 011:1, u stvari, prisutna kad god se propovjjeda Botja rijeё. То se ne odnosi sa~o na ~-ёetn~ pro­povijedanje evandelja ј na poёetnj odaziv ёо~еkа _ kOJl na~tvamo "obracenjem". Citav је krscaпski tjvot neprek1dno 1 progres1vno o­dazivanje uvijek novom duhovnom otkrivenju. Bit ёе nam, dakle, jasno kako је prirnjereno da ova prispodoba sluti kao uvod u duga­ёak odlomak s Isusovin1 nauёavanjem , koje је ovdje i samo pretez-110 izneseno u oЬliku prispodoЬi.

9. Ova zagonetna reёenica predstavlja upozorenje njegovim slu­~ocima da prispodoba о kojoj је rijeё zahtijeva duboko razmiSlja­nje. opomenu da је ne stavimo olako u stranu, а da prije toga ne is­trazjmo vlastita srca. Kr~anin koji vjeruje neprekidno је u opasrюs­tj ј u iskusenju da Bozju rijeё prirnijeni na druge, а da је prije toga ne prirnijeni i na seb~.

10. Ova prispodoba, kad nam је njeno zn:~ёenje poznato, moze se

ЧЈ

MARKO 4.11 tjnjtj vrlo jednostavnom, no ocjto је da је ucenicjma biJa posvc ne­jasna ра su ultvatili prvu priJiku kad su se na~li s njim nasanю da ga upjtaju za njeno znacenje. U Mt 13,10 dodaje se da su zeljeli sazna­tj ј zbog tega оп uopce upotreЬijava poucavanje putem prjspodo­ba. Otjto је da taj nacjn cak ni Gospodjnovjm utenjcjma njje Ьiо lak. Dobro se osjeca olak~anje u njihovjm rijecjma ''sad otvoreno zborj~. nikave prispodobe ne kazujes·· (lv 16,29). No jpak, samo putcm prjmjene prispodoba nюglo је docj do procesa dulюvnog prosijavaпja . Тај proces dovest се i1i do sve vece ј vecc dobrobltj , Ш do sve vece i vece zbunjenostj, vec prema tome da li pojedjnac ima "usj da tuje'· iJj nema - sto се recj, ielj lj dosta zarko iJi r1e razurпe­tj Bozje putove. Ako је volja jspravna, tada razum nece predstavlja­ti njkakav proЬiem (lv 7, 17).

11 . U svom odgovoru ucenicjma lsus upotrebljava vrlo ozbiljr1e rjjeci, kojima је svrl1a da il1 potaknc da sl1vate kako su kao njego­vj utenicj u povlastcnom polozaju. а pri tom он jzrюsj псkс od пaj­duЬijill tcoloskil1 tajпi u cjjelom Novom 1.avjetu. Вogu је Ьilo

ugodno da toj maloj skupinj otkrije "tajnu kraljevstva Bozjega": oni su in1aJi mogucnost da razgovaraju s Kristom licem u ljcc ј da ga zamole za obja~njenje svega опоgа sto im је Ьilu nejasпo , dok Ьi jedino obja~jenje koje su mogli dobiti oni vanj Ьilo u oЫiku јо! jedne prispodobe. sto zпасј i jos jedne zagonetke. Mozda se djelo­mjtno obja~njenje za to nюze naci u stiltu kojj Matej dodaje na ovom mjestu u svom evandelju (Mt 13,13)- dakle, svejateg upija­nja duћovnih istina u zakonu ili pak progresjvnc dulюvne atrofije. Jasno је ispisana osuda onih kojj cuju , aJi nc pril1vate : njilюva sposobnost sltvacanja i prillvacanja duhovne istjne postepeno sve vi~e slabl, dok konacno potpuno ne пestane. Nasuprot tome. koliko vise Bozje otkrivenje istine mi upili. toliko се vj~e на~а

sposobnost z~ upijanje te jstjne rasti. ро nekoj vrsti geometrijske progresije. No cak ni ovdje nema mjesta ponosu: kao prvo, rru sami ne posjedujemo nШа osin1 onoga sto sп1о prjшiJi (lv 3,27; Ј Ког

4,7), а drugo. dulюvno sћvacanje Bozje istine пosi u sebl opasnost: ona nas osuduje, ako ne postupimo u skladu s onim ~to smo sћvatili. Povecano znanjc doпosi sa sobom ј povecaпu odgovomost (Lk 12,48). Bozji jzbor covjeka пesto је ~to izazjva ogromno strahopo~tovanje, i SIO 1е istovremenO vrlo daleko OU svakug

94

MARKO 4,12 "favoriziranja", kao sto to vrlu jasno pokazuje povijest lzraela u Starom zavjetu.

12. Buducj da duhovna jstina nije splet izdvojenih jntelektualлih postavki koje valja sav1adati. nego cjelina koju treba posvojiti izne­nadnim Ьljeskom dulюvnog uvjda koji је pravo otkrivenje Кrista koje nam Bog daje (Mt 16,17 ), oпin1a koji su vani sve treba Ьiti u obliku prispodoba. jer Ьi Ьilo beskorisno poutavati iћ dubokim du­ћovninl istinama dok jos nisu savladali nitj ono najonosnovnije. No jpak, svaka prjspodoba dostatna је da du~u koja razmШja i postav­lja pjtanja povede da1je prema istini: kao ~to Gospodin kaie ma1o nize. dobra zem1ja primit се rjjct, shvatjt се је (Mt 13,23) i istjnu koju ona nosi prin1ijeпit се u zivotu s velikom uporno~u (lk 8, 15).

Ovaj stil1 rпo:ie se protumaciti na пekoliko nacina . Jedan је nacin da se pretpostavj da u grtkotп izvorniku Novoga zavjeta vez­nik llina. "da". koji jnace izratava namjeru. katkada oznacuje ј

pusljedicu. Јь Drugo rjesenjc vjdi u ovoj antjtezj vrlo naglasen heb­raizaш, u kojem se kaze vjse no sto sc zapravo mjsJi: to nas vodj do istog rezultata do kojeg nas је dovelo ј gore spomenuto gramaticko rjesenje. Treei је pak nacin da se te rjjetj promatraju u njihovom starozavjetnom kontekstu - koji se јласе pt·ilicno iscrpno navodj u Matjevoj verziji (Mt 13,14.15)- gdje је јаsло vidljivo da је upravo Izrael tako uporno zatvarao svoje oci ј u~j pred Bozjjm mo!Ьama. Prema tome, krjve su njihova gluhoca i slijepoca (lv 9,41) te pred­stav1jaju osudu koju su oni sami na se natovariJi. Tako postaje netz­bjeininl da se poucavaju prispodobama, kao sto је neizbjezno ј da oni te prispodobe ne shvate. Cetvrto moguce obja~njenje , koje se u Ьiti ne razlikuje od treeega, Ьilo Ьi u zauzinlanju jakog teolo~kog stava kojj Ьi ustvrdio da је Bogu bilo ugodno da svog Sina otkrjje jedninla, а druginla da ga ne otkrjje, tc da је stoga ono sto za jedne predstavlja otkrjvenje za druge samo zagonetka. Ovdje smo ponov­no pred tajnom Bozjeg izbora. 1 upravo na ovom mjestu Matej na­vodi Gospodinove ozblljne rjjeci: "А Ьlago vasjm ocinla, ~to vide, i usinla, ~to slusaju ... пшоg.i sн prorocj ј pravednjcj ieljeli vjdjeti sto vi gledate, ali ne vjdje~c·· (vidi Mt 13,16). Takav bozanskj izbor ј u Starom i u Novom zavjetu s jedne strane donosj sa sobom odgovor­nost. dok s druge inla veoma ~irok konacnj cilj. On, prema tome, nema niceg zajednickog s pristrano~cu u ljudskom smjslu te riJeci.

95

MARKO 4,/3

13. Gospodjn Ыаgо upozorava uёenike da је ova prispodoba , da tako kazemo , "prispodoba nad prjspodobama", jer opjsuje reakcjju njegoviћ slu~\aca na cjtav sistem pouёavanja putcm prjspodoba .

То, dak.le, не samo da је najlaksa od svih prispodoba , nego ona predstavlja ј kljuc za sve ostale.

14 . Ova prjspodoba о sijaёu bila је na poseban nacjn prjmjercna sjtuacjjj u trenutku kad је izgovorena. Jer upravo u tom ёasu dok ju је iznosio, Krjst је sijao sjeme rјјеёј te је tako sam predstavljao zjyj primjer 0110ga О cemu prjspodoba govorj, bez obzira da Ji se u tom trenutku на пekon oЬliznjem brezuljku doista mogao vjdjctj nekj zemaljskj sjji.lё i1i ne.

15-20 . PostavUa se jos јеdно pjtanje: kako moze ёovjek Ьitj kri,. za stanje svog srca? Је li on sam, preko rnnogobrojnil1 pretlюd­niћ ёinova izbora, sam odredio da li се mu srce Ьitj tvrdo, pljtko. pretrpano brigama ј zadovoljstvima i1i, pak, "dobro tlo"'? Na ovo pjtanje Pismo ovdje ne daje odgovor. U ovoj se prjspodobl jedjno is· tiёe ёinjenica da se Ijudska srca doista medusobr10 razlikuju te da te razlike uvjetuju naёin na koji se odazivlju rјјеёј .

21-25. Vjerojatno је da u sluёaju kojj jmamo pred sobom os­novml pouka nije istovjetna s onom koja se navodj na drugom mjes­tu i glэsi: "Tako neka svjjctli vasa svjetlost prcd Ijudjma ... " (Mt 5,16). Mora da su Gospodjnovj uёenjcj ЬШ jednako tako zbunjenj kao ј Ьilo kojj danasnji ёitalac. Mora da su upjtali Gospodjna ne predstavlja ili takvo pouёavanje роnюёu prjspodoba zapravo svjes­no prikrivanje istine od оnЉ vanj. Ne, kaze оп. odgovarajucj kao ј oblёno na njiliovoj razini: ра zar Ьi to jmalo smjs\a - upaJitj Iampu, а potom је namjerno sakritj? Ako u prjspodobama jstjna ј jest pri­vremeno sakr jvena, to је samo zbog toga da Ьi mogla bltj otkrjvena :

jer krajnja svrћa prispodobe nije da jstiпu sakrUe , nego da је otkrjje. Zbog toga је potrebno da prjspodobama posvetimo mnogo paznje (Pazite !to s/u§ate, 24. stjћ), ne zaboravljajucj prj tome na dvojaki

zakon "duћovne atrofUe" ј "dulюvnog rasta" koji sню gore spome­nuli. Onima koji spremno uёе, а potom to ~to su nauёi\i prenesu ј

drugima, dat се se jos vjse. 0\•а prispodoba predstavlja dokazjvanje

96

MARKO 4,26-32 ' 'od maнjeg ka vcccm" . t/al v'cl1omer. kako su to nazjvali rablnj:

зkо ёаk пј covjek пе Ьi s upaljenom svjetiljkom postupao tako neraLumнo. kako Ьi to mogao ёjnjtj Bog? (Usp. Mt 7,11 za ovu

vrstu dokazjvanja). lstj taj paradoks vidj se ј u Kristu: u njemu је Bog i sakriveн i prikriveп . J7

2. Jus d1•ije prispudube v rastu ( 4,26-32). Ova је prispodoba s јеdнс straпe nastavak tumaёenja prjspodobe о sjjaёu i prosirenje zakona о dulюvпom rastu , а s druge nova ј od pretlюdne neovisna prispodoba. Као takva, ona prikazuje prirodu Bozje vladavine u ljudskir11 srcjma. nagovjestava krscansko nauёavaпje о "rastu u rni­losti" (2 Pt 3.18) ј potjcc па smireno pouzdanje u Boga, na uvjere­nje da "опај koji оtроёе u vama dobro djelo, dovrsit се ga" (Fil 1 ,р). Rijeёi о tome da sјјаё spava ili bdije, nocu i danju, te da ne zna kako sjeme raste. dio su ljudskil1 ''kulisa" za ovu prjspodobu ра пеmа potrebe da se "produ\юvljuju", tj. da jm se pridaje nek j du­lюvaп smjsao. S tjn1 mozemo uspored jti Gospodiпove rjjeёi upuce­r1e Nikodenш, jednom od izraelskiћ uёjtelja: " . .. а пе znas odak\e do\azj ј kamo ide. Tako је sa svakjm kojj је rodeн od Dul1a"(Iv З.R).

Proces dulюvnog rasta је "prirodna pojava" u okvjru kruljevstv:J B•>zjega. аЈј on jpak ostajc tајпа za prirodnog ёovjeka. Za uspored­l>u s donoseпjcm ploda usporcdi lv 15 passim. Lk (1.43-45 i G\5 ,

22 .23. gdje se u svakom od til1 slucajeva пag\a~va prirodna нeizb­jeznost tog procesa, dakako pod uvjetom da prj tоп1 postoje odre­dena uvjerenja. Posljcdnja је recenjca (29. stiћ), kako se ёini , upo­zoreпje na kraj ёjtave epol1c. kraj kojj se priЬ\iZava . Kad sazrije vri­jeme za to. Bog се se odlucпo umjjcsatj u \ј udsku povijest (ЈЈ 3.1 З) ј uspostavit i svoju vladaviнu , tako da svi mogu vidjetj. Metafora iet­ve, u koju је ukljuёeno odvajanje :tjta od korova (Mt 13.30) ili pak

iita od pljeve (М t З ,1 :!), jos od starozavjetnill dana ёesta је Ьiblijs­ka s\ika svr5etka sadasnje epolte.

30-32. Pojam Boijcg kraljevstva jos је uvijek Ьiо nejasaп Gos­podinovjш ucenjcin1a , koji su, kako se tini, uporпo oёekivaJj neko

kataklizrnjcпo uspostavljanje mesjjaпskog kraljevstva jos za vrijeme njilюva zjvota. О tome svjedocj seblcan zalttjev Jakova i lvana (Mk

10,35), kao ј nestrpljjvo pjtanjc kojc su uёenjcj postavili Kristu ёаk

i nakoн uskrsnuca: "Gospodjne, l10ces lJ u ovo vrijeшe lzraelu opet uspostavjtj kraljevstvo?" (l)j 1 ,6). Upravo to Ьila је jedna od kusnji

97

.1/ARKO 4.30-32 koje је Gospodiн. oнom:~dne u pustjнji . tako odluttю odagoao оЈ scbc (Mt 4). Тај maleн pocetak. kac.> ј polag:~o rast kraljevstva. biJj su prcvjse l:l strpljeнje iJi pak lu sposuhпc.>st s11v:н:<Јнјэ u~епјkэ. nu jed tю ј drugo moic se usporcJjti Sil zivotнimtokom sj~us11og goru­sjcinog sjerнenэ kojc su svi Jobro pщrшvnli. Tvrd11ju ii:J gut·usicjrю *те пэ kraju krajevэ projzvcdc sar1ю grm. u не Jrvu posvc је su­vtsпo сјерјdlэсенје : bjt ji: te slike da iz tog sjcosrюg sjcrнe11u izrastc biljka koja veliciпorн Jaleko пaJmusuje svc sli~щ: ()jljkc. Sveto pjs. те.> valja cit:lti bar uz rнiнimalnu рrјтјспu zdravug rut.uma. а takvo Ьi sitпjcarcпjc. da se radj о Ьilo kojoj Jrugoj kojrlj, hrlo s porugorн оdЬасепо .

Nijc posve jastю na sto se оЈпоsј spomer1 ptiш tn•/)(:skilt (32).

Mozda se tjmc zclj naprosto ukazati нu veJil:jrш tc.>g grma. s obzi­rom da se sit пiје pt rce Joista rнogtr srпjcst it 1 u 11jcg::t . ·111 No to nijc nuzпo ј citav smisao til1 rijeci. Nckj ko111C11tatori viJc u нј iта aluzi­ju па jzтijesaпost koju c.>Ьiljez<Jva i:rk vu. јег izrut. "pt ice нebeskc· оЬlс1ю ima zlokc.>baп prizvuk. Vjcrojat 110 је н:tjbolje objasпjenjc

potr:йjti u starozavjetnoш koпteksttt iltlaklc 11uvoJ i dolazi (Dп 4.14 ). gdje su pti i:e na granaшa. bas k:ю t 2ivoti11jc kojc pod kros­njotn traie zaklon. samo "kulise" vjdcнja kc.>je је taj pюrok torн prilikoш imao. Onj pak koji u rjjeti "ptke" raJije ёujtt 11epovoljaп prizvuk. osloпit се sc na stilюvc kuo sю је нрr .. l'c.>st 40.19. gdje Josip tumacj sап kraljevskoш pckaru .

З. Zakljucak о prisfюJubamu (4,33.34). Murko је j1.11io. Jak ­le. neke pri1нjere Кristova puucav:tnjэ putem prispodc.>l)3 (kојјша Matcj dudaje ј М нekoliko ). 3 sad вagovjcs61je ruLic.>g za upotrebн prjspodoh:t uopce i za pai\jjvu stupnjevitost u нjilюvoj prj1пjeni .

sto је izrazeпo rUcё ima kakv t•ct: nюgalm slu.tati. dusl . "ruuшjetj".

U Kristovoj skoli njtko ne moze prijecj nu lekcjje La napredпije dok jos пјје savladao pocetne. Za оне v:нн uvjjek је Ьiо prjsutaп taj k3· те n spoticanja u obliku prjspoJobc н kojtt v:llj:t proJrUeti. а jciltлo su njegovj trccnicj imali ш predrюst ll3 od lsusa. нusa11IO . (;11ju ol)­jasnjcпja .

с . Slui ba u okulici G:.tlilejskog je1.era ( 4.35-7.23)

1. л·,·ist stЊII'IJ vluju (4.35-41 ). S prispudobaшa s11IO zavrsili te sc пatazi11IO 1'' ,·.1 11ovj111 odjcljkom. u kojcm је Kпst prikat.3r1

<):-,

MARK04,36 kao Gospodar prirode. То је novo otkrivenje (vidi lv 2, 1-11, gdje Stvoritelj pretvara vodu u vino ), ali ј neoplюdno. ako Krist jest Bog. Jer u citavom Zakoнu ј Proroci.tнa Bog је prikazan kao Gospo­dar ј Nadglednik prirodnog svijeta i prirodniJ1 pojava. Опоg Boga koji је svojedobno dozvao istoёнi vjetar ј isusio vode C'rvenog mora ispred lzraela. sada vidirno kako stvara prolaz preko valova Geпeza­retskog jezera svojim uёenicima. novoш "Bozjem вarodu". Dosad је vec Marko prikazao Krista kao onog koji vidi nebo otvoreno, na koga siJazi Dull. kc.>ji se odaziva vodstvu Duha. kon1e andeli sluze ј kome sаш Bog svjedocj da 111u је Sin, ali koji odblja svjedocanstvo dетопа о svojeш bolanstvu. Krist propovijeda i pouёava s novim autorjtetoш: iscjeljuje bolesne. jstjeruje dешове i opra~ta grijelle. Sada. samo se онај koji је prvot110 stvorio vjetar i шоrе 1ноzе usudi­tj da im se па ovaj наСiп obraca. А njilюv<1 trcnutэёnu puslusпost dokazuje нjegovo potpuнo bozaпstvo kao Stvoritelja ј kao Otkupj. telja. Сudепјеш ispuпjeпo pitanje njegovill uёenika u 41. stj l1u po­kazuje da su bar djclomiCпo sl1vatili koji је to zakljucak koji rшzno proizJazi iz пjcgovi11 postupaka.

36. Markovo је cvandclje jedino koje nаш spo1нjnjc Jmge laJc kojc su takoder tada Ьile на jezeru s lsusoш . То znacj d:t је to cudo шiJosrda biJO veceg dometa 110 da SC radiJo SЗI110 О Sp::IS3V311jU СЗ111· са s uplaseпim ucenici.tнa. Mozda Ьisшо s time шogl1 щpc.>rediti zavrsпe rijcti kнjige proroka Jone: ''uz to i 1111юgо i.i''<lliпja"

(4,1 1 ). gdjc se takoder osjcca izrijekom пeizreccнa 1··:j;u :> о (,cskraj­нoj Bozjoj н1ilostj.

37-39. Na ovo putovanjc kreпulo se na Gospodjнov пagovor, s poslusnoscu i vjerom koja ne postavlja pitanja. No tјт је teze ЬiЈо uёeniciшa da razumiju pojavu oluje. а Gospodinov im је stav blo posve neobjasnjiv. U njilюvim rijecjшa Uc'irelju! Zar п е maris srv ginemo? (38) osjeca se i nesto vise od prigovora. (Usp . Martiлe ј Marijiлe rijeci upucene Gospodinu, lv 11.21 .32.).

40.41 . Gospodjпov san nije Ьiо sanю san zbog umora, vec је to Ьiо i оdпюr u vjeri. Postoj j, naiшe, kako bdjenje u vjcri (lz 30, 1 5) tako i odmor u vjeri. U BiЬliji se vjera i straћ mcdusobno is­kljucuju: uceпjcj1na se cinilo da giлu , ali 1 1с· ј Gospodinu. Ni jedna

<)()

MAR/\0 5.1·.!0 sc zapovjjcst ll BiЬiij j не pUIIotVIja cescc otl jctlnostavнog ''не Ьој se"' (vjdj lzl 14.13. ~О,:Ю jtd.), ј to upravo zbog tuga ~tu takav strall njje uskladjv s vjerom u Boga. No uёенi<;ј · t j nedosljedнj ljudj · ј

dalje su sc lюjotli . J'l Ljudskog, prjjateljski 1111 nakloпjeнug lsusa L.e· ljelj su j111atj. Лlt нatprirodnog Sj11a Bozjega'! Ne! Usporedj to s l'et· rovim .. lut ud 111епе"' ( Lk 5.8 ). C'rkva sc testo slaze s uceпkjma. pret posta vljajнcj lau m:шjstjckog К rist:~ lюza нsko111e : rad ј је Ь ismo ј. mali Krjst:l kujj trpi s пеkе pjetci . skt•lpt нrе. неgо silнo velicaнstve­nost liSkrslog Krjsta (Otk 1.1 7 ).

:Ј. Op\jl'dnuti Gcrazenac ( 5. Ј.:! О). N:ikoн odjcljka u koje111 sc j.zttosj К1 jstovo poucavanje putem p1is1юdoba. sljjede ov:~ cuda jsc­jeljcпja. od kojjla је prvo jscjeljenje od dенюна opsjcuttutug covjeka 1ш podrucju Cerasc (t:Jj щ1zjv ima ннюgо ortogr;~t'skilt varjjanti). Gospodj11 је vec ј prjje jscjeljivao takve opsjedпute ljude : vec је spo· 111Ct1Ut prvj takav koнkretan SIUC:lj ( 1,2(1), 11ЗkОП ccga је liSiijedila орсенјtо spo111eнuta kampaнja jst·j~lj iva11ja i jstjerjvuoja demoнa ( 1 .3~ ). Ј uccnjcjl\1:1 је povjeraнa vlu~t U:l jstjcrнjo UCI\\()1\e (3. 15 ). jednako k:.to ~to jm је povjereн L.atl:.ttak \lu ubjavljнjll R:.ttlosнu vj. jcst. No ovaj slt1caj ima oekoliko 1ш rocjt jl1 karaktcrjstjk:~. Lbog ko­jilt је LasluL.ju da bude ovJjc ukljuceп. Naj111e. tnj ~ovjek је vec u1 go vremcпa Ьiо "'па lijeceнju" (kao sto је Ьiо slш:щ 1 sa LCI\0111 s krvaren,iem. ~ю St' spomiнje kasnije u ovo111 poglavlj Ll ): i нpruvo u OC:tjU i 11CUSpje11U ljнuskill pokusaja da SC 1\eSIU UCilli 11\ICrVellif:J r.o)poJj•;. Lijccнjckj postupak kome је ovaj covjck Ью puuvrgнut ћi\.! је Jc,:r·.Jk ul\ol\1 koji sc jos prjje нckoliko gcнcracjja prjmjcнjj. vao s ''ludнica111:1"': vczali sн ga lансј\113, н t~zalнullul11 pukus:~jн du пasilje kojc је izvjruJo jz нјсgа tlkrote tLV3ttjskttt1 ukovjl\13 . Njmalo пе jt.нer1aduje da sc 10 pokazalo posvc bczuspjesнi111 ( 4 ). Otjcru\j sн ga Od \judskilt nastamba, vjerojatl\0 takoder k<IO Јјо .. \јјсёеt1јЗ .. du Ьi он онdа на groЬ\ji111a smjesteнima на pнstj111 brczuljcjma наsао svoj "odjel za izo\acjju"'. No tukva izolacjja. lнlo tla је covjek suн1 jzabere ( Lk 8.29) bilo da нщ је drugi н:.tmettш (kao i u s\LJcaju gLI· bavuca). zпасј jedjno to da се se razorнa sila zla. umjesto tla se us­tlljeri prema van u oЬ\iku nasi!njl1 jspad:~. stustjtj на samog tog juu· Jljku , SIO се se OC itovati U besmjs\e110111 111UCCI1jU SU IHOg:J SCbe, k:tO ~to је to rеёепо ј ovujc ( 5 ).

6-8. Cudпu је da је sl1va(anjc Krjstove prirude od stra11c zla Ьilo

100

МАRКО5,6~

tako jasno i trenutacno. dok su oblёni ljudi bili tako spori da uоёе njegovo botanstvo. U takve velike istine, kako nam saopeava Jakov, "ј davli vjeruju . i dr~u" (Jak 2,19), jer za njih to nisu tako apst· raktna naёela kakvjma se katkada mogu nama uёiniti . Demoni su prepoznali lsusa ј о~ jzdaleka, jer strah, kao ј ljubav, izo~trava pog­led : mozemo se prjsjetitj оса izgub~enog sjna, kojj је јо~ iz velike daljine prepoznao svog djeёaka (l.k 15 ,20). Dotrёalj su i, protiv vo­lje, odalj mu po~tovanje , priznajucj prj tom postojanje golemogjaza jzmedu njih i njega, kao i utjecaja · poput prienja usijanim zelje­zom . koje Dobro ima na zlo. Те~о da Ьi se mogao naci bolji odgo­vor na farizejsku optuzbu da su Sveti Duh koji је pocivao na Кristu ј duh zla u Ьiti jedno te isto (Mk 3,22): ovdje se vjdi kako zlo ne zeli priznati nikakvo srodstvo njti vezu s КJjstom.

9 .10. Gospodin је vec Ьiо jzgovorjo rјјеёј iz kojih је izЬijao njegov autorjtet (8), njegova tiha, ali i nedvosmislena vlast, ~to је, ро sve-'" mu sudecj, ј izazvalo taj demonski jspad (7). А sada ga lsus pjta za njegovo ime (9), da Ьi tako potreba u kojoj se taj ёovjek nalazio postala svima ocjtom, а motda ј zato da Ьi ј pomraёenom umu tog ёovjeka ukazao na strahovito stanje u kojem se nalazi. U BiЬlijj , kad se radi о Bogu Ш о demonskim silama, pod jmenom se podra­zumijeva " priroda", "karakter". То znaёi da se od tog ёovjeka za. pravo zatraZilo da prizna karakter si.la zla koje su ga bile zarobile. Njegov odgovor nije samo priznanje ljudske nemoei, nego ј na zjv naёin izraiava svu moe ј razornu snagu demonskih sila koje su tog covjeka bile ~cepale.

t l-13. Ovdje smo suoёenj s nekoliko z.agonetki: za~to је Gos­podi.t1 u ovom slucaju dopustjo demonima da svoju razornu moc is­kaZu na onotn krdu svinja? Katkada Ьi jstjerani demon znao iskaliti svoju ·silu u jednom, posljednjem nasrtaju na pacjjenta (npr. u 9,26, u slucaju padaviёara), no katkad nam izvori ne spominju nikakvo narocito ocitovanje demonovog izlaska. О tim stvarima znamo ta­ko malo da cemo dobro uёiruti ako im pristupimo sa strahopo~to­vanjetn. Moguce је da је u ovom sluёaju takav vanjski znak Ьiо ne­ophodan da Ьi ljude uvjerio da је do istjerjvanja doista dono. А ve­liёjna tog krda bila је vrlo primjerena broju demona koji ~u opsjeli onog jadnika te је simboliёno svima dala do znanja da је obuzet

101

МАRКО 5,11-13

bezbrojnim zlim porjvima: z.a njega Ьi se tak moglo reci da nije Ьiо "integriran" u tom zlu. l.ako је moguce da је to, na neki naёjn kojj ne mo!emo razumjetj, poslublo kao neka vrsta "sigurnosnog venti­la" iJj pak gromobrana, da Ьi se na taj naёin pacijent spasio od veli­kog nasilja kojem Ьi u duhovnom pogledu mogao Ьitj izloten. Kat­kad se nagada, napola u ~ali, da је to - ako su vlasnicj tih svinja Ьili Zj~ovi, kojj su tu obredno netjstu svinjetinu ро svoj prilici proda­vali tamo~njim netidovima kojjma ta neёjstoca nije nista znaёiJa . Ьiо r\atin da se tj ljudj kazne. No ne tini se bas vjerojatnjm da Ьi se Gospodjn upustjo u sve to samo z.ato da kaznj krsenje obrednog za­kona, dok је istovremeno Ьiо neprekidno jzlozen optuzbama da taj z.akon kr~j (Mk 7,5).

Treba zapaziti da BiЬiija razlikuje nekoliko stupnjeva opsjed­nut~ti : obltno se radj о '1ednom demonu": "sedam davola" pred­staVIJa gore stanje, primjere kojega irnamo u sluёaju Marjje Magda· lene. (~ 16,9) ј u slutaju davola kojj је istjeran, da Ьi se ponovn11 v~atю. s JOS sedam svojih drugova (Lk 11 ,26). No ovaj tovjek jspu­ПJen Је pravom "djvizijom" ratobornill davola. Njtko tko shvaca ~iЬ.lijski. natin upotrebe simboliёnih brojeva nece jnsjstiratj na po­Jedщostirna. Broj sedam neprekidno se upotreЬijava kao simbol по ne toliko "Ьotanskog savrsenstva", kako se to testo tvrdi, koiiko kao sirnbol potpunostj, dovrsenostj i cjelovjtostj (npr. Post 41 ,2). Uspr~os tome, zakljutak је posve jasan: postoje razJitjtj stupnjevi u koJuna Sotona upravlja pojedincem, bas kao sto postoje ј razliёiti stupnjevi u kojima to tjnj Sveti Duh. Ovog Gerazenca Sotona је po­sve okovao, v~e no sto su ga ikad sputavaJj lancj ј okovi. Zbog toga se ne treba tuditi da је prilikom njegovog iscjeljenja doslo do jedna­ko tako drastjtnog otjtovaлja boZ.anske sile.

14-17. Straћ је Ьila prva reakcjja svinjara na ovo ј te kako otj. to otitovanje natprirodne sile (usp. 4,41, gdje se spominje ista ta reakcjja uteпika na sЩavanje oluje). Cini se da su se oni u svom Ьi­jegu ra!trkali, jer su vijest о tom dogadaju tuli stanovnjcj okolnih ~ela i ~ado~a te su doiOj da se ј sami uvjere. А tim su se uvjerili da Је onaJ OpSJednutj· dojsta jscjjeljen, ј sami su se prestra!ili. Kad su od oёevidaca tuli prikaz tjtavog dogadaja- "i ono о svinjama", su­ho dodaje Marko, jedini od evandelista - moilli su ga da napusti taj kraj. Njilюvom uzasu (LI\ 8,37) prjdruziJa se ј mjsao na novёanj gu-

102

+ 1

МАRКО 5,18.19 Ьitak kojj su pretrpjeli, а k tome је mo!da biJa primjjesana ј netista savjest, ako se dojsta radiJo о svinjarjma zjdovske narodnosti . Naj­tuznije је u tjtavom dogadaju to sto је Gospodin poslusao njihovu mo!Ьu ј napustjo ih. Ј ma trenutaka kad је ono najgore sto nат se mote dogodjti to da nam Gospodin uslШ molitvu. Usporedj Ps 106. 15 "1 dade irn sto iskaltu, al' u duse njjne (Izraelove) on groznjcu posla". No kad se. пakon onog ёudesnog ulova ribe, i Petar molio na sliёan natin, uzrok је tome biJo to sto ga је, kad је jznova uоёјо Krjstovo boZ.anstvo, preplavila svijest о vlastitoj gr~nosti i nevrjjed­nosti. No takvu molitvu Gospodin ne zeli usШjtj . ј srecom ро Petra da је to tako! S druge strane, Gerazencj su zeleli samo to da iJt taj zastrasujucj ј natprirodnj Кrjst ostavi na miru. 1 njihova је osuda u tome da јћ је Gospodin dojsta ј napustjo, da se viSe nikad ne vratj­nema, najme, nikakvill Ьibl.ijskil! podataka о nekoj eventualnoj kas­пjjoj Krjstovoj slutЬi u tjm krajevima.

18.19. Ovdje se namjerno jstiёe ta z.apanjujuca suprotnost jz. medu stava Gerazenaca ј stava iscijeljenog ёovjeka. Gerazenci su molili lsusa da ode i on iћ је usl~ao. Iscjjeljeni ёovjek molio је da ostane u Isusovu drustvu, no njegova је mо!Ьа odЬijena . Ima ovdje JUS jedan paradoks: iscjeljenom gubavcu biJo је strogo zabranjcno da ikonte kaie za svoje ozdravljenje (Ј ,44), dok ovaj iscijeljeni ёov­jek doЬiva nalog da se vratj kucj ј da svjedocj (5,19). Ima dobri/1. razloga z.a ono Sto Ьi se u prvom trenutku moglo ucjnit.i samovolj­nim ј nedosljednim. Ocjto је da је za Krjsta Ьilo nemog~te (Ја nas­tavi propovijedati u gerazenskom kraju. Stoga је Gospodin, odЬivsi moiЬu tog covjeka, osigurao nastavak svjedoёanstva u tom kraju u kojem је vladala velika potreba. 4 0 U ёasu kad је jscijeljen gubavac u 1 ,44, mnostvo koje је vrvjelo oko Krista u oёekivanju jscjeljenja postalo је vec jonako preveJjko ра nije Ьilo potrebe da se ta vijest objavljuje. Krist nikada n.ije jscjeljivao samo radj iscjeljivanja : njego­vo iscjeljivanje biJo је selektjvno (usp. Lk 4.~5-27).

20. Isus је onog ёovjeka pozvao na posebno samotan i tezak za­datak, kojj је ovaj, kao sto se mote vjdjetj iz saietog prikaz.a kojj је p~ed nama, vjerno ј uspjesno izvr~jo. Mogli bismo pomislitj da је ПJegovo .razumjjevanje evandelja bilo nedostatno. Ali on је prepo­znao Krtstovu osobu (tak ako to jsprvз i jest bilo preko demona

10.1

MARKO 5,25-29 kojj su bili u njemu) ј dozjvio је na sebl njegovo djelovanje, spase­nje ј о~Шеnје koje on daje. А u prvoj crkvi to se uvjjek smatralo dovoljnim . Тај ~ovjek poistovjjetio је Воgа ("~to tj је u~inio Gospo­din", 19) s 1susom ("~to mu u~ini lsus", 20) te је Ьiо svjestan da se na njega izlila Ьozanska milost. Ups. Dj 8 ,37, gdje se navodi ono ~to је vjerojatno predstav1jalo najranije vjerovanje crkve primjenjjvano prilikom kr~tenja : to poistovje~ivanje nitko ne mote u~initi doli ро Svetom Duhu ( 1 Kor 12,3) раје stoga, pod tim uvjetima, prva crk­va sa zadovo1jstvom primala · Щ bolje re~i. priznavala · nove ~lano­ve.

З. Јо! dva tuda iscjeljenja (5,2143). U prikazu sЩede~ih dva­ju ~uda nastavlja se tema ljudskog о~аја i bespomo~nostj , kojj su kao mra~na no~. u kojoj onda zaЬlista svjetlo Вotjeg spasenja (usp. Lk 1 ,78. 79).

25-29 . Iscjeljenje zene koja је bolovala od krvarenja ~udo је ljubavi i milosrda, koje se u evandeljjma spominje usput, u konteks· tu iscjeljenja Jairove k~erke . No i ovdje se jasno i bez ј najmanjeg О·

kol~nja kaze (ne iznenaduje da to lije~nik Luka jpak donekle Ьla­

ze jzratava, usp. Lk 8,43) da јој zemaljski lijecnicj ni lijecenje njsu bili u stanju pomoci. Lijecnik mora, kao i riЬar , nauciti da bez Кrista ne moze ni~ta uciniti (usp.Lk 5,5 s lv 15,5). Lako је pouzda­vati sc u Boga u na~im "slabim tockama". No valja nam nauc iti da i ondje gdje ~matramo da su nam "jake tocke" osje~amo i svoju ne­dostatnost i onakvu potrebu za vjerom kakvu osjecamo kad se radi о na~m "slabim tockama".

Та је zena ~ula za Isusa (27), а potom је i postupila na teme­lju onoga ~to је ~ula, doSзv~i tako k njemu. Velicinu svoje vjere po­kaza1a је ne samo time ~to је povjerovala da је lsus moze iscijeliti, nego i time ~to је trazila samo tako mali dodir s njiш : dotaknuti sa­mo rub njegove haljine Ьit се dostatno. А vjera onog stotnika Ьila ј-е ј о~ ve~a : " ... samo reci rije~ i izlije~en ~е Ьiti sluga moj" (Mt 8,8) On nije trazio niti dodir, ра cak niti Isusov posjet. No zato је on Ыо vojnik, koji је u Isusovim rjjecima osjetio prizvuk vojnickog autoriteta. Gospodin se zadivio takvoj vjeri u nezidova, kojoj ravne nђе Ьilo ni u Izraelu (Мt 8, 10). А takva vjera kod ove zene odmah је bila nagradena iscjeljenjem, kojega је ona istog trena postala i svjesna (29). '

104

МАRК05,30

30. Ovaj stih. z.animljiv је ро tome ~to pokazuje da је Gospodin Ьiо svjestan od\afenja i iscjeljiteljske sile s njega na bolesnog роје· dinca. Mogu~e је da su ga takva iscjeljenja stajala mnogo duhovne e­nergije, jer citamo da је znao Ьivati umoran te da se katkad povla­cio od takvih dje\atnosti na oporavak i mo\itvu (Mt 14,13, itd). No u pogledu iscjeljenja koja su c inili apostoli ni~ta nam ne nagovje~ta­va da su ih ona i~ta stajala (Dj 3 ,7 itd). Mozda Ьismo kljuc za to mogli na~i ondje gdje ga је i Matej vidio , u prirnjeni rjjeci iz Iz 53,4 na Gospodinovu iscjeljiteljsku sluzbu : "А on је ~е bolesti ponio, na~ је boli na se uzeo·• (Mt 8,17).

31-33. Pred nama је јо~ jedan prirnjer prosvjeda koji su ucenici uputili Gospodinu za ono ~to su smatrali njegovom nerazumno.~u: usporedi s njihovim ljutitjm rijeiЉпa u Mk 6,37 : "Da pod~m? 1 k~­pimo ... ра da im damo jesti?" No u оЬа ta slu~aJa Gospod1~ Је m1r· no preSзo preko toga, jer , ovom prilikom barem, smisao nJeg~vo~ pitanja Ьiо је odmah jasan jednom od njegovih slu~alaca, samOJ tOJ Leni (33). Nije bilo dovoljno vjerovati u srcu, ve~ је ta zena to mo­rala i ustima priznati (Rim 10,9). Ona mora pred svim ljudima priz· nati svoju potrebu za iscjeljenjem, а zatim i radosnu cinjenicu svog spasenja. Iz cinjenice da је bila sva и stralru i trepetu (33) шо!е se vidjeti da јој to nije bilo nimalo lako u~initi . Prozboriti pred isto~­njackirn шnoMvom, а pogotovo о takvirn stvarirna, mora da је za zenu bilo vr\o poni.Zavaju~e.

34. Ona је Ьila iscjjeljena ve~ ј prjje svog jstupa, no njeno prizna· nje dovelo је do rijeci ohrabrenja koje јој је Gospodar uputio, kao i do potpunijeg razumjjevanja tog njenog jskustva. Na taj na~in shva­tila је ~to је Ьiо uzrok kojije doveo do tog njenog iskustva (vjera ... rvoja ), doblla је Воtјј mir, kao i osj~aj sjgurnosti za budu~nost. Prema tome, njezino priznanje nije јој donijelo obr~enje, vec sigur· nost . Ova zena pruta nат dobru sliku iscjeljenja du~e. Вolovala је od bo\esti koja је za Zidove Ьila obredno necista (poput gube) i ko­ja јој је , i opet poput gube, onemogu~avala prjstup Bogu u njego· vom hranш te zajednicko bogoHovlje s Bozjin1 narodom. Svjesna svoje potrebe, mnogo је puta poku~avala da је zadovolji. No ljudska је pomo~ . bez obzira na to ~to ju је ona i tratila i doblvala s najve-

105

МАRКО5,З5

~om iskreлo!~u • bila uzaJudлa. Stovi~e. tjme se лјело staлje samo ЈО~ pogonalo. Svijest о vlastitoj potrebl, povezana s radosnom vije~­~u о lsusu ( оЬа ta ~irnbeлika bila su prisutлa), potakJj su је da do­de, mada isprva samo kao bezirneлa brojka, kao јеdла u gomili. No u лeposredлom dodiru s Kristom djelovaJa је ј o~itovala se лјела vjera. Ciлi se da лђе Ьilo vзzno kakav је tоспо Ыо karakter tog dodira: on ovisi о tome da li је na~a vjera velika Ш mala. МаЈа vjera ~po~ut Naamanove u 2 Кr 5,1 1 iJi Tomine u lv 20,25) zalttije· vaJa bt bllzak оsоЬал dodir. No velicina vjere ove zene Jezj upravo u tоше da је ona tako maJo tra1ila kao ·•zлak· •.

ЗS. ~ај nas st_ih ponovno vraca Jairu, koji se prvj put pojavljuje u _2~ . stihu. RadJ se о ~ovjeku koji је u velikoj potreЬi i koji se ne st~di da t~ potrebu ј javno obznanj ("padne mu pred noge .. , 22 ). NJegova Vjera mozda njje bila onako velika kao vjera zene koja је bolovaJa od krvarenja, ali Ьila је to ipak spasonosna vjera: kad bi lsu~ samo Ыо voljan da dode i stavi svoju ruku ла djevojcicu, prem­da Је ona moz~a ve~ na pragu smrti, sve Ьi bilo dobro. Namjerno је lsus odugovlacto, polako se probljajucj kroz mno~tvo а to mora da ~е Jaira bolno izmucilo. 1 namjerno је lsus zastao d; jscjjeli neku ze_nu_ usre~ mno~tva, ~to mora da је Jairovo strpljenje јо~ u vecoj mЈеп stavilo na ku~nju. Rjjeci u 35. stiltu kao da pokazuju da је takvo nestrpljenje Ьilo opravdaлo . Za svo to vrjjeme potraceno na putu prilika za jscjeljenje otjsJa је u nepovrat. Djevojcjca је mrtva r_ekli ~u gl~snjci ра пета vise potrebe s tim muciti Ucjtelja. N~ ljudski о~аЈ pruza Bogu priliku. Krist se vec Ьiо dokazao kao Gos· podar prirode, а bilo је neoplюdno da se dokaze ј kao Gospodar zi· vo~a .. Вјо је to vazan dokaz Кristova bozanstva, jer bilo је vBe ло prnnJereno da se on, kojj је u pocetku ј stvorio zivot , prjje no sto su grђeh ј smrt Шli u svijet, sada dokaze i kao Gospode~r srпrtj i gro­ba. 1 vire od toga , Ьiо је to i jedan od va1nih preljщjлarнill dokaza njegovog vlastitog uskrsnuca : onaj tko ла taj ла~јn moze poraziti smrt u drugima, mo~j се ј sam slomitj лјеnе okove. Uskrsпuce се u~jek ostatj sredBnje ~udo u BiЬlijj, jer ono mora bltj sredjsnja сј. ЛJenica svog jstinskog krscanskog iskustva.

36. 1 tako Jair doblja нalog da savlada svoj strah (kojj u BiЬJijj oznacuje_ suprotлost vjerjJ te, namjesto toga, da vjeruje. Jedjnj је

106

1 МАRКО5,З7

uvjet kojj moramo jspunjti da Ьi Bog djelovao da sc pouzdajemo u njega. То njje nikakav svojevoljan zahtjev, vec је to uvjet kojj pro­istjece iz same Ьiti odnosa izmedu Boga ј covjeka. Pozvani srno da pokazemo Jjubav ј poslusnost, ршш pouzdanja ј ovjsлostj о Bogu · а ne puko intelektualno prjstaj:шje . to је ЬiЬJjjsko zласелје рој· rna .. vjcra". Takva vjera јеdјлј је prin1jerenj jzraz nase besporno~­nosti ј jedinj prirnjerenj пacin da se prizna Boija moc. Ј stoga је О· na bltan preduvjet spasenja.

37. 1 ovom zgodom , kao ј u nekim drugim prilikama, npr . pre­obrazenje (Mk 9 ,2), od svill ucenika izabranj su jedjno Petar, Jakov i lvan (no, zacudo, ne ј Andrija). Moguce је da је njihova sprem· nost da pri11vate ono ~to su do tog trenutka doblli bila povodm da irn se povjerj jos ј vise . То је, bez sumnje, nacelo ро kojem Bog u duhovnom pogledu postupa s Jjudjma ј koje је vec bilo izlozeno u 4,25. Sudeci ро ЬiЬlijskjт podacirna, lvan, taj apostol ljubavi, Ьiо је Gospodinu пajbliskiji . Zatim је dolazio Petar. Jakov se veoma ri· jetko spominje, no to Ьi mogla Ьiti posljedjca njegove prerane smrti (Dj 12,2), od Herodovil1 ruku , sto је znaCilo da је jedan kolosjek a­postolske predaje tjme Ьiо prekinut. Мј, u stv:нi. posjedujerno i Pe­trovo evandelje i Ivanovo evandelje, tko goJ bili нjilюvi konacni autor~ ali nemamo nikakvo Jakovljevo е' :.llldt.!lje . da ga irnamo, rnozda Ьi slika Ьila drugacjja.

3840. Plakanje ј naricanje (38) koje se culo nije nutrю r.юra· lo potjecatj iskljucivo od unajmljenih narikaca. Tako utjecajan cov. jek zacijelo је irnao mnogo rodaka i prijatelja kojj Ьi do~li da podi· jele njegovu tugu. No podsmjeh (40) s kojim su docekali lsusove ri· jeci kao da pokazuje da је , usprkos svo toj galami, ondje bilo maJo istinske ialosti . Zbog te njihove nevjere Ger о tome se zapravo radi· !о) bilo irn је onemoguceno da vide cudo, kojem su pak djevojcini roditelji smjeli prisustvovatj. ZaJosno је da irn је to onemogucilo njihovo "znanje", njiliovo "ja.znam·bolje·• (usp. Lk 8 ,53, gdje se dodaju rijeci "znajucj da је umrla"). U stvari. ро svim zemaJjskirn mjerilirna djevojka је doista i bila mrtva. No Krjst , znajuci da се је uskrisiti iz mrtvih, opravdano је njeno stanje opjsao rijecju "san", jer nakon sna dolazi budenje. lsto tako i Lazarovu smrt Gospodin opisuje izrazom "san", а svoj zadatak k:111 budenje Lazara iz sna

107

MARK05,41 (lv 11 , 11 ). Tako је, takoder, i prva crkva za svoje mrtve kazala da su "usnuli u lsusu" (Ј So1 4,14). Nadalje, u kasnijiщ vremenima groЬlje su nazivali "mjestom spavanja". Poganski Anglosaksonac nazivao је takvo mjesto izrazom "graveyard'', dakle щјеstош gdje su "urezivali" grobove u tlu ( od glagola "to grave", ''urezati". " izdubsti"; prim. prev ./, dok је za njegovog kr~anskog brata to Ьi­lo "Воzја njiva•· • ovdje је metafora ipak maltice drugatija: oceku­je se radosna zetva (usp. 1 Kor 15,37).

41. Gospodin se nikada nije priЬojavao da се na se navuei obred­no oneti~enje time ~to се dotaknuti gubavca, i1i mrlje krvi, ili IШt· vo tijelo. Toga se nije Ьојао zato ~to је njegov dodir ujedno cistio i ozivljavao ono ~to Ы dotaknuo te је na taj natin, moglo Ы se reei. ukJanjao izvor oneti~cenja. No i vik od toga, u Starom zavjetu "svetost" је mogla blti jednako tako zarazna kao ј "oneti~enje''; zato Ы na one koje је on dotakao pre1azio njegov fivot i cistoca, а njihova oneti~enost ne Ы prena na njega. То, takoder, objunjava njegovu spremnost da jede ј pije s "carinicima i gre~nicima", dakle s onirna koji su bili oneci~eni u moralnom smislu (Mt 11,19). Mar­kovo је evandelje jedino satuvalo same one rijeci, Talita, kum. koje је lsus uputio djevojtici, na aramejskom, njenom шaterinjskom је· ziku. Ako је Petar, kao ~to to tvrdi predaja i potvrduje analiza sa­mog evandelja, doista Ьiо Markov izvor podataka, onda је ocito da је taj prizor na apostola ucinio tako snazan dojam da se јо~ i mno· go vremena nakon tog dogadaja tocno sjecao svake Gospodinove ri· jeci.

Prostor nam ne dopu~ da se upustimo u dugacku raspravu о jezicnoj situaciji u Palestini u to vrijeme. No cini se da su manje· vi~e svi razumjeli grcki, а da је aramejski Ыо uoЫcajen u kuci i о· Ыtelji, narocito u GaШeji, dok је hebrejski motda јо~ sarno tivota­rio u okolici Jeruzalema, kao neki gotovo umjetni ostatak iz pro~­losti. Sve govori u prilog zakljutku da su Gospodin i njegovi uceni· ci Ыli dvojezicni, mada је • s obzirom da su potjecali iz snatno na­cionalisticki usmjerene Galileje, opkoljene netidovskim stanovn~t­vom Dekapolisa i Siro-fenikije • njihov materinski jezik, kako se ti· ni, Ыо aramejski: za to svjedoce prvenstveno nadimci ''Kefa" i " Boanerges", koje је toj dvojici nadjenuo sam Кrist i koji su u ara· mejskom oЫiku. Ostali fosilizirani komadici aramejskog jezika sa·

108

' 1 1

t

МАRКО 5,42.43. cuvani u evandeljima su "Effata", upuceno gluhom mucavcu (Mk 7.34 ), te "Eloi. E/oi, lama sabalttani", Kristov uzvik na kritu (Mk 15,34). Izraz "АЬЬа", kao uzvik upucen Ocu, nalazimo i u evande­ljima i u poslanicama (Mk 14,36 i Rim 8,15). lzraz Marana tha, ~to је u prvoj crkvj Ыlа neka vrsta lozinke, nalazi.Jno u 1 Kor 16,22. Da li је Gospodjn ik.ada poucavao na grckom jeziku (kako је to Mahaf· fy tvrdoglavo zastupao), vrlo је dvojbeno. No cak ako је katkad to ј cinio, bilo Ы vrlo primjereno da, obracajuci se toj djevojcici, Gos­podin upotrijebl njezjn materinskj jezik, kao ~to је uskrsli Gospo· din i s Marjjom razgovarao na njenom jeziku (lv 20.16 ). Nagla~va­nje da se u tim posebnim zgodama upotreЬljavao aramejski motda nagovje~tava da u drugim prilikama mozda ni njje Ыо tako uoЬicз­jen. Onj kojj su odrasli u dvojezicnim podrucjima tzv. "Keltskog ruba" razumjet се svu emotivnu tezinu koju u seЬi nosj takva upot· reba materinskog jezika, cak i kad је taj stranj jezik dobro poznat.

42.43. Ovim cudesnim dje1om Gospodin је dokazao da је јасј od smrti. Dva su ovome slicna cuda podizanje sina udovjce iz Naj­na (Lk 7,15) te Lazara (lv 11,44). Njefna Gospodinova briga ocjtu­J~ se u njegovom nalogu da se djevojcici dade da jede. Njegov~ str_o· ga zapovijest rodjte1jima da nikome ne kazu za cudo pokazuJe nJe­govo nastojanje da izbjegne da, kao cudotvorac, postane "turistic­kom atrakcjjom" (Usp. sJjcne rijeci upucene iscjjeljenom gubavcu u Ј ,44, u situaciji slicnoj ovoj, kad је pritisak nшo~tva takoder pos­tao prevelik).

4. Krista odbacuje njegov v/astitigrad (6,1-6). Jair је Ьiо star­je~jna sinagoge koja se nalazila ako је suditi ро razJicjtjm topograf­skim pojedinostjma , u jednom od gradica na zapadnoj obali jezera. No, kako se cini, Gospodjn ј njegovj ui!enjcj napustili su jezero ј krenuli u unutra~njost prema gaШejskom visoi!ju te ga sada naJazj. mo kako pou~ava u sinagogi u Nazaretu. Nazaret је uvijek ostao njegovim "zavjcajem", bez obzira na to ~to је zivio ј djelovao u Кa­farnaumu. Оо samog kraja on је " lsus Nazarecanin", usprkos svom rodenju u Betlehemu i preЬivanju u Kafarnaumu (usp. Мk 14,6'1 s Lk 4,16; Mt 4,13).

2. Cak је i u Nazaretu njegovo poucavanje ostavilo golem dojam te njtko nije mogao zanijekati njegovu 11шdrost nj svu dubinu ko-

109

MARK06,3

jom је zratilo njegovo nautavanje. Nisu nijekali ni to da је on drugdje utinio silna djela. No umjesto da to sve uzmu k srcu , bilo im је jedino do toga da ustanove koji је izvor svemu tome. U tome se nisu znatnije razlikovali od na~eg suvremenog znanstvenog pristupa, koji nastojj doЬiti odgovor mnogo vj~e na mehanicko pjtanje "kako". nego na teolo~o pjtanje ' 'z~to ... Usprkos tome, samo pjtanje bilo је valjano. Bilo је to ono pjtanje koje је muCilo i pismozmшce ј farizeje (Mk 1 I ,:Z8) . gdje је izvorШe Gospodinove vlasli"! Poput lvanova kr~tenja , ona moze potjecatj iJi " od neba iJi od ljudi". Pjsmoznanci su, dodu~e. kao trecu mogucnost nave1i demonsku silu , no pitanje је , sudeei ро strogosti kojom iш је Gospodin odgovorio, da li su i oni sami tu svoju otrovnu izjavu bas ozbiljno shvatili. Dakle, pitanje ljudi iz Nazareta Ьilo је vaJja 11o. 110

u pitanju је Ьi1а njiћova nespremnost da priћvate odgovor koji se nametao. Jer od 1,22 ра nada1je tinjenica da Gospodin ima oпakvu vlast Ьil<~ је ocita svima koji nisu unaprijed vec bili zaslijepljeнi teoloskim predrasudama .

3. BiJi su и pravu kad su lsиsovo zanimaнje i rodЬiнske odнose od~a.ci\i kao moguc izvor njegove sile. Jer djela koja ј е иcinio nije ~CIПIO kao Marijin sin , niti kao najstariji siп u Josipovoj obitelji, ni­tJ kao seoski drvodelja (Mt 13,55 , "drvodeljin sin" )- to sи . пaime njegovi sumjestani u njemи gledali. Moze se osjetiti kako polako ј s~e vBe raste njihov osjecaj zapanjeнosti dok poimeпce nabrajaj u nJegovu bracu (takoder и onom usporednom odlomkи u Matcjcvu evandelju). No nakon sto su s pravom odbacili mogucnost da se ra­di о nekom ljudskom izvoru te sile, ustuknuli su kad ju је trebalo pripisati bozanskom izvoru : Ьili sи posve preneraieni mogucnoscu takvog poisto\jecivanja - soblai njavaiiU se. kako kaze BiЬiija. Naza­recani su " znali sve" о Gospodinu ра nisu ЬШ spremni da prihvate neko novo otkrivenje. ёinjenica da su ga, kako su mislili, dobro po­znavaJi, rodila је u njiшa prijezir - kao ~to је to, ро svemu sudeci, Ьilo i u slutaju njegove brace, koji sve do vremena poslije uskrsпuca nisu povjerovaJi u njega (Iv 7,5; Ој 1 , Ј 4).

4~. r tat<o se dogodilo upravo u mjestu gdje је odrastao kao dje­ёak, da se, jedino ocitovanje bozanske sile koje је Ьiо u stанји pru­ziti sastojalo u iscjeljc•Jjt• nekolicine bolesnika , yudi ~oji su pat-

1 10

MARKO 6,7-13 njom i svije~cu о vlastitoj potrebl bili u dovoljnoj mjeri ponizeni da Ьi po\jerovaJj u njega (5). Onaj koji se ёudjo vjeri rimskog stotnika (Мt 8 , 10) ёudio se takoder mjeri do koje је ne\jera и stanju zahva­titi njegove vlastite sumjestane (6). Mozda on njiћ ј jest zapanjjo, no ne vise no sto sи oni zapanjili njega.4t

5. Slanje dvanaestorice ( 6, 7-13). Kristova zemaljska sluzba moze se, kako se tini, podijeliti и grublm crtama na razdoЬlja in­tenzivnog poucavanja na nekom uzem podrucju i na razdoЬlja op­cenitije peripateticke evangelizacije. Slanje dvanaestorice (ili pak sedamdesetorice , kao и Lk 1 О, l-6) Ьilo је logicno prosirenje njego­ve vlastite slиzbe. Stovise, upravo је to Ьiо i razlog zbog kojeg il1 је Ьiо pozvao (3.14): da bиdu и njegovoj prisиtnosti (jntenzjvnj vid), kao i da iJ1 posalje u svijet (ekstenzivnj vid).

ёini se da Gospodin, i u ovom sluёaju i u slucaju sedamdese­torice, nikada nije slao ucenike pojedinacno. ро jednog: uvijek sи Шi ро dvojica zajedno. Mozda upravo ta ёjnjenica da su uvijek tvo­rili dio neke maJe skupine moze objasniti иstaljen oЬlik ј ustaljenu medиsobnu povezanost ucenjёkih imena na popisima uёenika koji­ma raspolazemo. То ne mora imatj nikakve veze s eventualnim pot­rebama crkve и pogledu pouёavanja. Ponovno su dobili vlast nad demonima. Matej (Mt 10,8) dodaje da su bili poslanj ј da opeenito iscjcljuju dok nas Luka (Lk 9 ,2) podsjeta da in1 је zadatak Ьiо i da objavljuju nastup Bozje vladavine.

8.9. Moguce је da pred sobom imamo " evangelizaciju ~е:а", вa­kon ~to su veca galilejskз naselja odlutno odbacila Gospodjna. То је sad zahtjjevaJo da se snage rasprse , da se krene u peripatetiёku sluzbu te da se uёenicj mnogo cega odreknu i zive u promibljenoj jednostavnosti, kojoj је Ьiо cilj da pokaze ј da potakne pouzdanje u Boga . No nema razloga za pretpostavku da је to odricanje zamiSije­no kao neko sveobuhvatno pravilo , da је obavezno za sve иёenike u sva vremena. No nasuprot tome, onakva jednostavna vjera, na kojj se god naёin izrazila, odista је pravilo koje obavezuje sve. Naime, nakon ~to se Gospodjn, one noci u Getsemanskom vrtu, u\jerjo da su uёenicj dojsta nauёili da se ne pouzdaju u nista materijalno, na­redjo im је da uzmu sve sto jmaju - ha1jine, novac, mаё {l..k 22,36). U tom kontekstu on ih podsjeca na to da takav postupak ne odra­zava nedostatak \jere, jer su oni vec doka1.ali da niSta od toga njje

111

MARKO 6.10.11 neophodno tovjeku koji hodi u jednostavnoj vjerj, poslu~n је Gos­podjnovoj zapovijestj te na njega teka da zadovoJjj sve njegove pot­rebe.42

10.11. Utenike treba da oblljeiava upornost povezana s Ьla­go~u : pod svaku cijenu moraju nastojatj da nadu priliku da iznesu vijest koju nose, no ne smiju se naturavati ondje gdje ih ljudj ne te­le. Na takvo odbljanje, medutim, ne smiju gledati olako, jer im је poznata osuda koja teka one koji odbljaju evandelje tivota. А to је uzrok da је propovijedanje evandelja uvijek radostan zadatak, ali ј zadatak kojega se tovjek ne smije olako latitj, s obzirom da su sadr­taj tog propovjedanja , pitanja о vjetnoj sudbinj tovjeka. RV, RSV i NEB, povodetj se za glavnim uncjjalima, izostavljaju drugi dio 11. stiha, kojj је na ovom mjestu dodan bez sumnje zbog Mt 10,15.

12.13. Danas u "duhovnom" radu ј u ··medicinskom" radu gledamo dva odvojena mjsjonarska kolosjeka. Vrlo је veliko pjtanje da li је ј prva crkva povlacila tu razliku, tim vi~e ~to su prvj kr~cani u bo\estj gledali nacjn ocjtovanja sotonske sile, mada nisu smatrali da је bolest nutno povezana s grjjehom tog pojedinca (usp.razlikt• izmedu lv 9 ,2 ј lv 5,14). Pomazjvanje uljent.kakvo se ovdje spomj. nje, nij.-: predstavljalo nacjn lijecenja, mada se сiнј da је to ipak bl· lo u slucaju dobrog Samarijanca (Lk 10,34). Pomazivanje, pak, ko­je sc sponainje u Jak 5, 14 ј koje је poprateno nюlitvom mote do­v~sti ~:о ozclravljenja bolesnika. Ulje је blblijskj sjmbol prisustva Svetoga Duha ра tako ј takvo pomazjvanje predstavlja zapravo ne­ku vrstu " odjgrane prispodobe" Ьoianskog jscjeljivanja.

6. Herodovo misljenje о Kristu ( 6,14-16). Ovaj propovjed· njckj pohod ро Galilejj ро prvj је put skrenuo na Krjsta pa1nju He­roda, u сјјој se jurisdikcjji Galileja nalazila. Posljednjj siюmen 1vana' Krstjtelja bila је kratka bilje~ka (u 1 ,14) о tome da је Ьiо bacen u tamnicu, ~to је oblljetilo kraj njegove ј pocetak lsusove sluibe pro­povijedanja. U stihovjma 17-29, nite u ovom poglavlju , iznosi se, u vjdu umetka, razlog kojj је doveo do Ivanova hap~enja ј sщaknuca koje је kasnjje uslijed.ilo. No u ovom trenutku pjsac evandelja vet podrazuщijeva lvanovu smrt, а ovdje ga prjje svega zanirna Herodo­va reakcjja na glasine о Kristu. lstjna, Herod је smaknuo Ivana, аЈј tjme njje uspjo uti~ti vlastjtu savjest, ~to је vjd\jjvo jz toga ~to је

11:!

МАRКО 6,15.16 pojstovjetjo lsusa s nekim lvanoш "Redjvivus"-om. uskrslim od mrtvih. NeoЬjcno је da Herod • usprkos tоше ~to lvan njje ucirtio nikakva cuda. vec је Ьiо naprosto covjek koji је govorio istinu (lv 10,41). nije pokazao nikakvo iznenadenje na pomisao da se upravo u lvanovu slucaju dogodilo to najvece od svih cuda. uskrsnu~e od mrtvih. Cak је ј Herod intao dovoljno teo\oiO<og uvida da shvati da је, kad se jednom dopustj ntogucnost uskrsnuca. svako drugo cudo ne samo moguce nego i logjcno. S ovim valja usporedjti okolnost da је Gospodjn uporno odbljao da svojjm neprjjate\jjma ucirti bilo koje drugo "dokazno" tudo osjm uskrsnuca (Mt 12,39.40). Od tog vremena nada\je telio је Herod da susretпe Krista , u nadj da се mu se prutjtj шogucnost da promatra kako on cjnj neko cudo (l..k 23,8). No, ~to је u pocetku шotda doista blo istjnskj re\igjjskj osje­caj, postepeno је spalo na puko tratenje senzacjje. А tako necem Воg nikada ne udovoljava.

1 S.l6. Као ~to се ј kasnjje blti s\ucaj kad Krist postav\ja ono poznato pitanje svojjm ucenjcjma kod Cezareje Filipove · tako је ј sad vet bilo mnogo razlicitjl\ tumacenja о Kristovoj prirodj ј njego­vom djelu (Mk 8 ,28), no do Cezareje rtitko njje imao pravi odgovor. А Herod se mracno ј uporno driao gledi~ta koje mu је nametala нjegova vlastjta necista savjest. Da ga је ona ј te kako mucila. vjdi se iz surovostj njegovih rjjecj kome ја odrubill glavu ( 16). U Hero­dovu rodu uvijek је postojala ta cudna mje~avina hladne surovosti ј zanimanja za religiju. U njiltovjm tilanta prevladavala је divlja edomska krv, ali herodovsko zide u ve1ikom Нramu u Hebronu svje­docilo је svjma da је Abraham ј njihov otac.

7. Mucenicka rmrt /vам Krstitelja (6,17-29). Ovo shvatanje bilo је u skladu s Herodovim ntoralnim uvidom opcenjto. Herodj (usp. s Agrjpom u Dj 26.3) su bili diletanti u re\igjjj, а tetrarh је ј te kako Ьiо svjestan lvanove dultovne snage (20) ј Ьојао se njegove 1noralne ve\icjne. On је lvanovo propovijedanje ne samo rado slu· ~ао. nego ga је ј veoma ozbiljno uzi.Jnao . Rjjecj ''uvelike Ьi se zbu· njo", ~to је prjjevod najbolje zasvjedocenog cjtanja u 20. stihu (vidj RV), namecu zakljucak da је lvanovo propovijedanje dovodilo He­roda pred veliku dilemu раје Herod stoga odugovlatjo, ne cineci nBta. No ipak је пeumoljjvo Ьiо doveden pred odluku te ju је ј do­nio- prvo da utamnjci lvana , а potom i (\з ga smakne. Premajed-

113

.\IARKO 6,18-21

nот manje vjerojatnom ~jta11ju 20 . stiћa - "on је u~jnjo шлоgе stvarj" - izgJedalo Ьi da је Herod u mnogim stvarima doista poslu­bo lvanovo poucavanje. No z.a tako ~to nemamo nikakvih dokaza.

18-21 . lvaлova osuda Herodova jлcesta dove1a ga је u tanшicu tog tetrarha, covjeka koji nije blo u stanju podnijeti da ga netko ot­voreno kritizira na njegovom vlastitom podrucju. No ta osuda izaz. vala је ј ne~o mnogo opasnije, trajnu mгlnju Herodjjade. Sto se H~r~a Ш~~. lvan, ~ak ni dok је Ьiо u zatvoru, nije bio u nekoj ve­~OJ ttvotnoJ opasnostj · to је jasno iz 20. stiћa. Herod је jedino ze­~ lvanu. ~tvorjtj usta. U njegovim је o~ima ponii.avajutj poraz ko­JI ЈС dotмo od Arete, оса svoje ostavljene prve zene, Ыо bez sum­nje, vet posve dovoljna kazna ј bez lvanove osude. No s Herodija­dom је bilo drugacije: ona је samo ceka1a trenutak da ublje lvana . Ona Ьi . ga. bila odmah ubila, no nije јој se za to prita1a prilik.a ( 19). А sad JU Је konacno dobl1a, prilikom proslave rodendana Antjpe, kako se oblcno naziva taj сlал Herodova roda. Pogled na rodoslov­no staЬlo tog roda pokazat се nam mracan slijed ubojstva ј incesta kojj mrse njegove grane.

2~-~S. Herodova opjjenost Herodijadom navela ga је da utam­ruct lvana. Prema tome, odanost zenj moze zavestj covjeka na straлputicu . Na!e su vrijednosti cesto do te mjere izopacene da u lakomislenom оЬееалјu danom nekoj p1esacjcj vidjmo ve1ikodu~ nost, а da u udovoђavanju nekom z1om zahtjevu vidimo vjernost z.adanoj ~јјесј. Ovdje cak ј poslu~nost kcerj majcj postaje grijehom. lzv.aл Кr~ta, prema tome, sve 1judske ј " prirodne" vr1ine mogu pos­ta~ ~raVJm porocima. Staroz.avjetna је Jezabe1a (I Кr :!1,7) vjecni P~~er zene koja seЬi prisvaja mjesto mu~karca (kao ~to је to ucj. ~~ t Eva, Post 3,6) ј cjji muz, zbog odanosti svojoj zeni, pada u &ПЈеh . Tako u Novom z.avjetu ime Jez.abe1a staje nazjv za zene . herezijarhe (Otk 2,20).43

26-28. Nerna sumnje da је Нerod va ta1ost bila istjnska (26), no vec se nalazio u klopci · i znao је а se tamo na1azj. Bilo је od pocetka pogremo vez.atj se takvim obecanjem. Јо~ dvaput vece z1o ЬiЈо ј~ takvo o~eeanje i odrtati. No Herod se Ьојао prezira svojih vlastttih plememtaSa, k<чi su bili culi kraljevsku z.akletvu. 1 tako је

114

1 MARK06,29

lvan umro, 'sam, u 'tamnicj Maherusa, kraj оЬа1е Mrtvog mora. Cov­jek se pita da li su ti okorjeli Herodovi dvorjani dojsta bili navikli da na svojim gozbama doblvaju jela poput toga. Gospodin osuduje 1akomislene zakletve u Mt 5,34. Lakomislena zakletva stajala је Jif. taha ve1ikih du!evnih шuka (Suci 11 .31 ј da1je ) , lakomislena zaklet­va gotovo је uni§tila Saula (1 Sam 14,38 ј da1je ).

29. Ovo је Ьilo kraj ''lvanovih ucenika" k.ao cje1ovjte skupine, сј.

јј Ьi se postupci шogli usporedjvatj s postupcima Gospodjnovih ucenika (Mk 2,18). Vet od prvih dana lvana su njegovi ucenici pos­tepeno napuStali ј pocinjali sljjediti lsusa. lvan је Ьiо zadovo1jan takvim razvojem dogadaja (lv 3,3). А sada, kad im је voёla blo mrtav i kad su ga do§.Jj pokopati , oni · Matej dodaje tu znacajnu re­cenicu . "odo!e i javUe lsusu" ( 14,12), Sto vjerojatno ukazuje da је opet do§.Jo do njihovog masovnog okup1janja oko lsusa . Medutim , izvan Pa1estine lvanovi su ucenicj ј da1je postojali kao posebna sku­piпa, kao ~to se mote vidjeti jz Dj 18,23, 19,3, gdje su prikazani 1-..ао ' 'sekta" koja је spremna da prihvati cjtavo evandelje, ali koja joS ni~ta ne zna о svom bogatstvu tog evandelja. Onj cak jos ne zna­ju ni za postojanje Svetog Duha unutar crkve. lvanovi ucenjcj Ьi1i su u potpunostj ortodoksnj Zjdovi (Mk 2, \ 8).

8. Jsus llrani pet tisuca ljudi (6.3044). lma neke djvne naiv­nosti u prikazu apostola kojj Gospodinu podnose izvjestaj, ј to ne samo о onome §to su ucinili , nego i о onome Sto su rekli. Rilo је od Gospodina vr1o mudro da im је omogucio da se na taj na~in r:~ stere­te, prije no Sto im је predloZio odmor. Svj koji su prisustvovali "Vi­jestima" u prvom satu svakog dana u nekom dje~jem vrtitu, razum­jet се psiho1ogjju tog lsusovog postupka. Nakon svog onog umora, zurЬe i straniћ lica s kojima su se suocavali na svojoj rnisiji. ucenicj su ceznuli za samoeon1 ј odmorom u lsusovu dru~tvu. А on, mada nije, kako se cjni, vodjo brjgu о tome da sam 11аёlс vremena da jede (usp. Mk 3,20 s lv 4 ,3:!); njje zelio to isto ocekjvati i od svojih u­mornih ucenjka. Vec su ј jednom prjje poduzeli takav pohod pro­povijedanja ро Galileji (1 ,39), no tada је to Ьilo u lsusovoj pratnjj. А sada su ро prvi• put oШli sami, oslanjajucj se na njegovu rijec (usp,U< 5,5).

33. Кratko putovanje preko jezera, povratak dobro im znanom

115

MARKO 6,34 podrutju oko jezera (nakon ~to su dugo gazili pra~njavim stazama), mora da је vec sam ро sebl Ьiо odmor i opu~tanje za te gaWejske mornare. No mali opseg Galilejskog mora omogucio је mno~tvu da, putujuci obalom, prestigne tu malu ladicu koja nedvojbeno nije i­mala povoljan vjetar. Mnogokoja dana~nja duboka luka veca је od titavog Galilejskog mora, а prosjetni lutki tamac veci је od Gospo­dinove ladice u toj prilici.44

34. l.ako је zamisliti kako su otajnicki utenici morali zastenjati kad su, јо~ mnogo prije no ~to su dosegli drugu obalu, opazili da ih је ta neizbjefna istotnjacka gomila preduhitrila. Vjerojatno taj pri­rodni umor obja~njava prizvuk ljutnje u pitanju koje su uputili Gos­podinu u 37. stihu, kao i njihovu ocitu aluziju na to, u 36. stihu, da је gomila, ро njihovom mi~ljenju, vec dobila i vBe no dovoljno Isuo sova ucenja. No Gospodin, koji је nedvojbeno blo jednako tako uo nюran kao i utenici i koji је gledao to isto mno~tvo kao i oni, saia/i ... se (34). No treba zapaziti da је propovijedao on sam i da nije роо zvao svoje umorne ucenike da nш sc u tom zadatku pridruze. (Us­poredi to s onirn ~to је gore receno о njegovoj brizi da svojim uteo nicima, nakon njihovog zamornog propovjednitkog pohoda, osiguo ra valjan odmor, mada se za sebe nije nimalo brinuo).

35. Svi prigovori koje su utenici iznijeli bili su posve na mjestu. Zatsta Је Ьilo vec kasno, uistinu је taj kraj Ьiо pust. А ako Ьi tom rr.no~tVt: trcbalo dati kruha, taj kruh trebalo Ьi donijeti iz znatne u­daljenosti. Ako Ьi trebalo da se svi oni time nahrane, cijena Ьi, ро najskromnijoj procjeni, iznosila najmanje dvije stotine denara. Sva ta njihova predvidanja Ьila su totna, no pri tom su zaboravili na Кrista, taj nepredvidljjv cimbenik. Као odgovor na Кristovu "nerao zumnost'' njihova potjskivana ljutnja raste, jer za prirodnog covjeo ka Вozji put uvijek predstavlja ludost (1 Kor 1,18). Ovo је tudo, prema tome, ilustracjja tog gla~og kamena spotjcanja u kr~anst­vu: а svi mi krivi smo koliko ј ucenicL

36-38. Zanimljiv је redoslijed dogaёlaja kojj irnamo ovdje: nao kon ~to su utenjci jednom uocili potrebu tog mno~tva (35.36), Gospodin irn odmah stav1ja u duznost da tu potrebu i zadovolje (37). Oni, napol u srdfЬi napol ponizno, priznaju da to ni u kojem

116

MARKO 6,39.40

slutaju nisu u stanju uciniti, na ~to ih on mirno podsjeca da svaku hitnu potrebu о pod uvjetom da је nisu sami izazvali Ger Воgа ne smijemo "isku~vati", Mt 4,7) о mogu zadovoljiti tako da upotrђeo Ье ono ~to imaju. ako to, svjesni da је to posve nedostatno, u cije­losti ponude Kristu da on to onda upotrђeЬi. Воg nas ne navodi da uotirno neku potrebu ako ujedno nema i namjeru da nas upotrijeЬi da se ta potreba zadovolji, bilo molitvom bilo na neki drugi nacin.

39.40. Ucenicj sad moraju vjerovati da Gospodin i mote i ho­ce upotrijeЬiti njihovu nedostatnost, а tu Се vjeru pokazati tako ~to се posjesti rruю~tvo, u ocekivanju. Mo:Zda nije preuzetno u ovome takoder vidjeti i nagovje~taj da је Воg Bog reda, onaj koji је u po­cetku vremena iz kaosa stvorio red (Post 1,2), onaj koji trafi red i u bogo~tovlju, umjesto nereda koji tako lako moze proizici iz neoo buzdane prirnjene duhovnih darova (1 Kor 14,40). Nije dovoljno naprosto imati vjeru, vec se ona mora ocitovati u aktivnoj akciji ko­ja i nas, da tako kazemo, uplice do gu~e u to. Utenici Ьi sada, da do cuda nije -do~lo, doista izgledali glupo u ocima mno~tva koje је njio hovirn postupkom navedeno da ne~to ocekuje. No to је rizik vjere.

41. Gospodin је uzeo kruhove, Ьlagoslovio ih45 ј razlomio te ih konatno predao ucenicirna da ih razdijele mno~tvu. Tako su se ucenici, gotovo i protiv volje, nаШ kao sudionici u tom cudu. lsto је tako u duЬljem smislu, sam Gospodin uzeo ј Ьlagoslovio jedno ljudsko tijelo. То Tijelo razlomilo se za nas na kriZu раје sada na~. da se nahranimo njirne. Na isti nacin on mote uzetj, Ьlagosloviti i razlomitj na~e fivote, da bismo tako mogli postati Ьlagoslovom duo hovno gladnom mno~vu u svijetu oko nas (usp. Mk 14,22, posljedo nju veceru).

42-44. Kad Воg zado ljava na~e potrebe, onda је karakteris­ticno za njega da namakne voljno, ра i vi~ no dovoljno. А ipak, za botanski је natin postupanj ·~dnako tako znacajno i pravilo da ne smђe Ьiti otpada ( 43) ра mi moramo nauciti da budemo dobri upravitelji Вo~im obiljem. Sto se tice dvanaestorice, svaki ucenik sakupio је kowicu s preostalirn komadirna ра mofemo Ьiti uvjereo ni da irn је to slijedeceg dana poslufilo za hranu. Oni nisu mogli odo baciti te preostatke, а od Gospodina ocekivati da svaki dan ucini

117

MARKO 6,45-52

neko veliko ~udo poput ovog. То је ona vrsta ku~nje kakvu је Gos­~djn odЬio od sebe 0!10I\1adne u pustiлjj (Mt 4,3). Valja prjmjjetj­tJ da nam Bog jam~j da te zadovoljjtj sve na~e potrebe, no ne nuz­~o ј sve na~e nerazumne prohtjeve: ovo nas је jelo zasjtilo, no Ьilo Је posve obl~no . Uvjjek te Ьitj onih kojj prigovaraju onome ~to jm

Bog prjskrЬi. Tako se Izrael u pustiлjj umorjo od "andeoskog kru­ha~· (vidj Ps 78,25) раје trafjo hranu koja Ьi Ьila vj~e nalik zemaljs­kOJ (Br 11 ,6). Nema sumлje da је mnogo kojj u~enik Ьiо u isku~e­nju da slj~пo pomjsli dok је slijedeceg dana zvakao gnjecave korjce.

9. Hodanje ро vodi (6,45-52). Gospodin је . sto је jos jedna pojedinost koja је pokazjvala njegovo razumijevanje ј ljubav . pos­lao svoje premorene u~enike da podu naprjjed, dok је оп otpustao mлostvo ј _davao mu opro~tajne savjete. No i лakon svega toga ruje se prepustю odmoru, nego је оШао na goru da se moli. Zapravo tek ga је pogled na njegove u~enike i njjlюvu borbu s valovirna od: vratjo od molitve i potakao ga da i.m prjskoёj u pomoc ( 48). Nije nam ~~zno_ pret~stavjtj nikakvu natprirodnu sposobnost gledanja ~а _daiJ~u , Jer zacJjelo se ~amac s uёenjcirna mogao posve jasno vid­JefJ s mJesta na kojem se Gospodiл molio.

Ova zgoda pruia dobru sliku zjvota ucenj~tva, kad ga promat­r~mo kao neprekidno iskustvo isku~enja ј i.zbavljeлja. Naime, uёenj. Cl se ~ toj nevoljj nisu nаЉ zbog neke svoje tvrdoglave samovolje, ~eg? Је to Ьila posljedjca njiћove posluwostj Gospodjnovoj zapovi­JestJ. Prema tome, ta oluja nije ru u kom slucaju zna~ila da su oru Ьili skrenuli s puta BoZje volje. Naprotiv, Bozji put za nji11 је vodjo kroz buru ра na drugu stranu jezera. No osim toga, ~jnilo se kao da ih је Gospodjл zaboravio: bili su samj, u nocj, vesli.ma se suprot­stavlja~uti olujnom vremenu. К tome, to ruje bila i.znenadna jezers· ka OlUJa P?put one koja jt: prethodila sШavanju valova {Mk 4,39), vec se ovaJ puta radilo о zamornom ј нpornom vjetru kojj је puhao u pramac ј zahtjjevao neprekjdno veslanje od kojeg su lade pucale. ~ o~da , kada је tama bi.la najveca, а njjhova рмrеЬа najveca, Isus 1m Је , na posve nep~ekjvan naciл , prjskocio u pomoc. Prilikom оЬје te oluje na Gali.lejskom moru (usp. 4. poglavlje} nюra da se ucerucirna u pocetku ёjnilo da Кrist s tirn nema veze, da od пјеgа tu nece Ьitj korjsti: za vrjjeme prve od tiћ oluja on је spavao na krmj, dok se za vrijeme druge nalazio na gorj u molitvi. U оЬје te zgode mora da irn se cinilo da se njega rumalo ne tice nevolja u ko-

118

MARKO 6,-19 јој su se nasli, no u оЬје se pokazalo da n~ta ne moze Ьiti daljc od jstine. od te pomisli. А z!~to onda htjede iJI mimoiii ( 48)? MoZda se oЬjasnjenje za to moze nacj u rђeёirna koje nalazirno u prikazu dogadaja na putu za Emaus: "а on kao da htjede dalje" (Lk 24,~8). Gospodjn је zelio da njegovi ucenicj, prjje no §to im prjsko~j u po­moe, prjznaju svoju potrebu za njjm. 1 u~enjcj u Emat•su moralj su "navaljivati" (U< 24,29). 1 Jakovu se prjpisuje u dobro to ~to se ~vrsto uhvatjo Boga ј ~to је o..Jbljao da ga pusti (Post 32,26). Njje se radilo о tome da ih је Gospodjп dojsta namjeravao zaoblci, jer је on upravo zbog nevolje н kojoj su se nШli ј dosao . No onj se moraju navesti da samj shvate tu svoju potrebu. Ako zelimo da nas Sin Da­vjdov iscjjeli., moramo svoju potrebu za iscjeljenjem te svoju vjeru u njega iskazatj tirne sto cemo ga zazivatj u pomoc (usp.Mk 10,46, is­cjeljenje slijepog Bartirneja}.

49 . Njihov uzvik Ьiо је samo kri.k straћa , а njje se nuzno radilo о uzvi.ku svijesno upucenom lsusu. No ~ak је ј to Ьilo dovoljno da se un smjesta odazove. Gospodjnova spremnost da se odazove njje og­rilнjёena nedostatno~u naseg zazivanja ра se on cesto zadovoljj na­sjm pocetnjm odazjvom kojj Ьi se inaёe mogao smatratj nedostat­nim.

SO. Као sto se vec ј prije ёesto znalo dogodjtj, ocjtovanje Kristo­ve cudotvome moej u uёerucirna Ьi samo jzazvalo novi strэh ј zabu­nu . Tako је poёetru Kristov ulazak u sjtuacjju u kojuJ su ~е 11alazili Ьiо oblljezen nagliлt povecanjem njihove zabrinutostj ј, kako su po­mjslЩ njiћove nevolje (usp.Mk 9,26).

S I .S2 . Као ј u onoj prvoj zgodi, prilikom oluje na jezeru (usp. 4. poglavlje}, Kristova prjsutnost smirila је ucenike. Uzrok nji.ho­vom strahu i kasnjjem ёudenju evandelist vjdj u tome ~to ucenici nisu i.zvukli potrebne pouke iz dogadaja u vezi s nahranjjvanjem pet tisuea ljudj а vjera ј tvrdo srce dva su grijeha koja neprestano susreee о kod Bozjeg naroda. Tvrdo srce oznacuje nedostatak du­ho prђemljivostj, nedostatak spremnosti da se dademo poucitj, za oji smo u krajnjoj linijj krivi samj sebl te koji Ы u ekstremnom sluёaju , kao sto је to Ьiо slucaj fari.zeja, na kraju doveo ј do grijeha protjv Svetog Duha. Mala vjera, pak, oznacUJe nШ propust da raz-

Ј 19

MARKO 6,53-56 motrinю Воtје djelovanje u pro~losti te da to tako ste~eno zпanje о njegovoj pritodi primijenimo па proЬ\em s kojim se suo~avamo.

10. Iscje/jenja и genezaretskom kraju {6,53-56). Ovaj mali ka­meo predstavlja sa1etak slijeda dogat1aja koji se morao odvijati mnogo puta u mnogo sli~nЉ prilika : spontanog ~irenja radosne vi­jesti ~to је bilo posljedica prisustva Krista · iscjelitelja (u Staro­engleskom је najuobl~ajeniji naziv za Krista Ьiо "lscjelitelj", otpri­like k.ao ~to mi daпas kazemo "Spasitelj"). Kod tih ljudi koje је is­cjeljivao Ьilo је prisutno shvacanje vlastite potrebe, uvjerenje da Кrist tu potrebu moze zadovoljiti te odlu~nost da se zgrabl ta prili­ka koju sad prufa njegova prisutnost. Svi ti ~imbenici prisutni su i u svakom pojedinom slu~aju iscjeljenja du~e. Reakcija ljudi na dru­goj obali Ьila је spontana i nesebl~na . U ovint kratkim stihovima skriven је 1nozda mnogo koji uzet covjek koga su njegovi prijatelji donijeli pred Кrista. А vjera tih bolesnika, izrazena u njiltovoj mol­Ьi da se dotaknu mak.ar skuta njegove ltaljine, podsjeca nas na zenu koja је bolovala od krvarenja (usp.5,28).

11. Nastavak sukoba s judaizmom (7,1-23). Ovdje se ро svoj prilici radi о јо~ jednoj istraiiva~koj komisiji teologa iz Jeruzalema, poslanoj da ispita okolnosti u vezi s Kristovim pohodom iscjeljiva­nja i propovijedanja koji је dotad vec morao podici prili~no pra~iнc .

Nait1"1P.. cak је i Herod, svjetovni vladar tog podrucja, zпао za Кrista ( 6,1 4), а da se vjerske vlasti ni ne spominju. Takva komisjja pojavila se vee btla 1 jednom prethodnom zgodom, k.ako sazпajemo iz usput­ne Ьilje~i<.~ u 3,22. Tada su one otrovne rije~i о tome da Gospodin istjeruje davole uz pomoe Beelzebula izreldi pjsmoznancj iz Jeruza­lema. S obzitom па to, ~in i se vjerojatnim da је о па jetka kritika u vezi s drunjem subote potelda iz tog istog izvora. Јо~ mnogo prije svega toga takva komisjja ispitivala је i lvaпa о njegovom pravu da propovijeda i krsti (vjdi lv Џ 9.25). Prema tome, nimalo ne iznena­duje da је teolo~a komisjja u ovom poglavlju vec od samog po~et­ka рuпа predrasuda i sumnji~avosti. То је vidljivo ро njihovom cje­pidla~enju i пastojanju da po~to-poto proпadu neku pogr~ku. Nisu ga пapali osobno, vec preko njegovjh u~enika {2. stih), Ьа~ k.ao ~to su u 2,24 пapali u~enike da jedu zito, а u 2, 18 ih kritizitali zbog to­ga ~to ne poste. Ovom prilikom napali su ih u po\·odu pojedjnosti u obredu, а ne u samoj vjeri, i to pojedinosti koja niti nije proizlazila neposredno iz zakona, vec iz predaje kojoj је bio zadatak da tuma~i

120 r

МАRКО 7,6-8 zakon ј koja se tako postepeno gomilala oko njega, da bi kasnije oblikovala Mi~nu i Gemaru , dana~njj Zidovski Talmud. Oakako, us­tanovj li se da ucenicima ta "usmena predaja" nije poznata, jasno је kakav Ы se zaldju~ak о njihovom Rabjju mogao izvuci. Marko smatra neoplюdnim da svojjm nezidovskim ~jtaocitna objasni cita­vu teoriju obrednog pranja (3. i 4 . stih), no pretpostavlja da се im pravila о suboti biti vec otprije poznata. Sami farizeji, pak, odali su se titne но se njihovo pitanje puno zgraunja ogranicilo na kr~enje predaje stari/1 (5).

6-8. Nitko nik.ada nije dovodio u pjtanje jskrenost farizeja u dru­nju tih obrednih pravila niti tvrdio da takvi obl~aji ne predstavljaju izvornu povijesnu predaju , niti је nijekao da је tim obi~ajima cilj da odaju cast Bogu, s obzirom da su oni zapravo pro~irenje , mo!da i opravdano, biblijskih nacela koje је Bog putem otkrivenja da~ Zidovima. Za~to onda Gospodin, kad је rijec о pismoznancima 1

farizejima,46 tako cesto upotrebljava o~tru rije~ licemjeri (6)? Zbog toga ~to on u njihovom stavu vidi ispunjenje Ьiblijskog pro­ro~anstva, kao ј potvrdu autoriteta upravo Pisma na koje је trebalo da se oni oslanjaju. Yrijedj zapaziti da Gospodin ovdje s jedne stra­ne navodj Pjsmo , а s druge mu pone~to ј dodaje, da bi ga па taj пacitt protuma~io. Zapravo, u ~item okvitu ~itav Novi zavjet pred­stavlja ilustraciju ovog na~ela , jer Кristove rijeci uvijek stoje ravno­pravno uz bok starozavjetnim rije~ima "ovako govori Gospodin", а prva crkva ih је od samog po~etka tako i shvacala. Кrist , dalde, u farizejima vidi ljude koji glume, koji se pretvaraju da su ne~to drugo od onog ~to jesu.Neosporno је da se kod njih moze vidjeti vanjsko poШvanje Boga , ali је zato farizejski unutra~nji stav u neposrednoj i potpunoj suprotnosti ·tom poШvanju. Та vanjska bogobojaznost ne odgovara unutra~njoj stvarnosti , а zapravo bi ova prva morala biti samo vanjski izraz ј dokaz ove druge. Moida Ьi se s tim moglo ~ porediti razdoblje kraljeva, kad su proroci пapadali rnnogo ~to u besmislenom i ~upljem obredu onoga vremana.

То је tek prva optutba. Druga, u 7. stihu , josje ozbiljnija. Cak da su farizeji i iskreni u srcu, ~itav njihov polouj podriva ci­njenica da ono ~to oni nau~avaju u potpunosti ovisi о ljudskom autoritetu . Stovise, to јо~ nije sve, mada је ј to vec dovoljno lo~ : u­porno pridrfavanje ljudskih predaja пavodi јћ da zanemare jasnu

111

MARKO 7,9-13 Вotju zapovijest. Opet паm valja primijetiti k.ako Gospodin onima koji ga kritiziraju odgovara na dvije razine: ponajprije na njihovoj razini, upotreЬljavajuci pri tom njihove polazne pretpostavke, da Ы onda, nakon !to је tako obeskrijepio njihovo stajali!te, prenio ~itavu proЬlematiku па mnogo duЬlju razinu.

Drugi dio 8. stiha /izostavljen је u prijevodu Duda-Fucak , ali se mo!e naci, npr. , u prijevodu v.s. Кaradzica ; prim.prev./ izostav­ljen је u пajЬoljim manuskriptima. Moguce је da је nastao naknad­no k.ao poku!aj da se poЬii.te protuma~i izraz predaje ljudske, а ро

uzoru па obja~njenje koje u 4. stihu sam Marko donosi za nezidov­ske ~itaoce.

9-13. Takva njegova otvorenost lako је mogla izazvati negodovanje ра zato Gospodin odmah daje pri.Jnjer slu~aja u kojem poslu~nost predaji zapravo zna~i kr~enje bozanskog zakona · samo jedan izm~·· du mnogih sli~nih primjera kojj Ы se mogli пavesti , kako ih podsje­ca ( 1 3). Po~tovanje djece prema roditeljjma ugradeno је k.ao obave­za u samo srce zakona. Medutim, putem tjpi~no rabinskog izvrtanja vrijednostj, postojala је mogucnost da se о па ј novac koji Ы se ina~e utro!jo na izdruvanje roditelja oporu~no ostavi hramu, ~ime Ьi se izbjeglo jspunjavanje te o~jte duznostj, koje su bili u potpunosti svjesni i pogani vani. То је va!na opomena da onaj ulomak о mr!njj prema roditeljima radj Krista (Lk 14,26) treba sltvatitj u kontekstu jstinske sinovske ljubavi i po~tovanja kao kr~canske duznosti. Krjst ne ukida prirodne veze medu ljudima, mada se moze dogodjti da one katk.ad moraju Ьiti stavljene u stranu.

14. Ovo kao da је prjvremeno zatvorilo usta pismoznancima, no osnovni proЬlem valjanostj obrednog zakona јо~ је uvijek Ьiо otvo­ren. Krjstovj u~enjcj dojsta su jeli neopranih ruku te su stoga, ako је obredni zakon valjan, zaista bili kfjvj i zasluzili osudu . Poraz fari­zeja prilikom posljednje rasprave nije nuzno zna~jo da su Gospodj­novj u~enici automatskj Ьili oslobo<lenj optнzbe · to Ьi se dogodj­lo tek kad Ьi se oborilo ~jtavo па~еlо usmene predaje. А upravo se to ј doga<la u primjeru kojj је Gospodin izlozjo. Mora da se u po­~etku mnogim farjzejima ~inilo da Gospodjn, kako је odluёno od­bacjvao predaju st.arih", нiје daleko od toga da prihvatj saducejska gledШa.

122

MARKO 7,15

15. Ova Isusova izjava Ьila је suprotna ~jtavom raЬinskom nau~a­vanju. Ро njima svako one~j~enje pretpostavlja neko " matjcno o­ne~Bcenje'', neki vanjskj izvor, od kojega је, kad је do~o do uza­jamnog dodjra, to one~j~enje ј poteklo . Drugim rije~ima , oni su polazili od pretpostavke da је po~etno stanje bilo stanje cistoee. No Gospodin nije tako misljo. Za njega jzvor oneёВcavanja njje ne­~to izvanjsko, nego se nalazi u samom ~ovjeku. Izme<lu tih .dvij.u teologija, kao i izmedu ta dva shvacanja grijeha, nepremostt~a Је razlika .4 1 Za farizeje је pomanjkanje obredne ёistoce, kao ~to Је to Ьilo u slu~aju Gospodinovih u~enika, nedvojbeno Ыо grijeh, dok Gospodjn, kad malo nize nabraja razli~ite grijehe, spomir1je samo moralne nedostatke. Sto da onda zakljucimo о prividnom pojstov­jecjvanju obrednog grjjeha s moralnim, kako је to sluёaj.npr. u ~­vjtskom zakoniku? Mozda to ima neke s}j~nostj s uporrum zaht!Je· vanjem majke da јој djjete u nedjelju bude okupano ј u cistoj odje­ci. kako Ы ono preko tih vanjskih stvari shvatilo barem nesto о Bozjoj prirodi. Pavao jasno kaze da obredni zakon · mada ne i mo­ralni zakon • pripada Bozjem djeёjem vrtjcu za njegov narod (Gal 4,9).

Povodecj se za najboljim manuskrjptima, RV, RSV ј NEB

izostavljaju 16. stih .

17. Mora da је bllo mnogo drugih slicnih prilika kad obj~njenje neke prispodobe koje nalazimo u evande~ima duguj~rnc• n<>sposob­nosti uёenika da shvate smjsao i naёin primjene te prispodobe te su oni u takvim sluёajevima od lsusa zatra.zili razj~njenje. Кlasiёan је primjer toga cjelovito razja~njenje prispodobe о sijaёu u 4. pog­lavlju. Dakako, neka nerazja~njena ј zato besmjslena prj~doba n~ Ы u propovijedanju Petra niti Ьilo kojeg drugog apostola 1mala rn­kakvu vrijednost ра zato ne Ьi bila ni uklju~ena. Zato, ёаk i kad ni­srno u stanju da razumijemo neku prjspodobu, nemamo opravdanja da ka2en10 da је niti prva crkva njje razumjela. Da је to doista tako, ta nam prjspodoba ne Ьi ostala sa~uvanom. ~

18. Nevjera uёenika rastuzuje Gospodjna. Tvrdoca njihovih srca za~uduje ga (Mk 16,14) - ta osoblna ozalo~cuje ga i kod farizeja (Mk 3,5). No danasnjem ~itaocu pr~e svega upada u o~i njihova ро-

123

MARKO 7.19 svema~nja nesposobnost da shvate njegove ma ј najjednostavnije iz. jave. Uvjjek ј dosljedno shvatili Ьi ga pogr~no, uzimajucj njegove rije~i u najdoslovnjjem smjslu (usp.Мk.8, 16). No to је bilo tako pri­je dolaska Duha, tog velikog Tuma~a (lv 14,26). А isto to sljepilo vidljivo је ј kod prirodnog neobracenog ~ovjeka (2 Kor 3,14). No Ьit се bolje da jspit.amo svoja vlastita srca, а ne da osudujemo u~e­nike.

19. lsusove bez okoblanja izrecene rjjeci mogle Ьi se parafrazjratj ovako: glavna opasnost za covjeka lezi u njegovom umu , а ne u ie­lucu. Posljednju recenicu u ovom stihu, ofisti sva је/а, vjerojatno је najbolje shvatjtj kao evandelistov komentar Gospodjnoviћ rijecj /tako је to shvaceno ј u prijevodu Duda-Fucak; prim.prev./, koje­mu је smisao: tjm svojim rijecima Gospodjn је ukinuo svaku razli­ku izmedu obredno ciste ј neciste hrane. u prilog takvom tumace­nju govori ј re~enica u Mt 15 ,20, koja se inace ne pojavljuje u Mar­kovu evandelju: "а jesti neopranih ruku :te oneci~uje covjeka''. A­

ko prihvati.Jнo gledi~te da te rjjeci tumacenja i komentara proistje­cu iz Petrova propovijedanja, onda се one, s obzirom na vjdeпje ko­je је Petar jmao prije по ~to је posjetio Korпelija (Dj 11,5 ј dalje ), doЬiti i novi srnisao.

20-23. Gospodjn ovdje ne povlacj razliku (kao ~to to jzrije­koш с:нi u Mt 5,28) jzmedu gresпiћ misli i gre~nih djela, za razliku otl ljud~'<.iJ : zаАопа пеkе zemlje, kojj, dakako, nюgu sazпatj jedino za djela ljudj, ali ne i za njihove uпutra~nje stavove kojih su ta djela samo vanjsld izraz.

d. Sluiba u sjevemoj Palestini ј povratak u GaLileju (7 ,24-8,26)

Ј. Sirofenicanko (7,24-30). Dosada~nja Gospodinova aktjv. пost odvjjaJa se na obalama Galilejskog jezera, а sada se оп povlacj dalje па sjever i zapad, na podrucje Feпikjje, па sredozemпoj obali. Moguce је da је ielio пеkо vrijeme provestj u <>dmoru ј priprema­пju , s obzirom da је ielio da пjegova prisutnost опdје ostaпe taj· поm .

2S. Prikaz iscjeljeпja kt\:ri te Sirofeпicanke podsjeca паs da је

124 1 1

MARKO 7,26

svojevremeпo ј prorok llija, otprilike па tom istom podrucju, uci­nio cudo za neku udovjcu ( t Kr t 7,2 ј dalje ). Moida је pornisao na to пavela Mateja da prilikom izпо~епја tih istih geografskil1 podata­ka48 doda "ј sidonskj" (Mt t 5,2 t ). Та dva grada, Тir i Sidon, ~esto se u Novom zavjetu spominju zajedпo (usp.Mk 3,8). То vec ј samo ро seЬi pokazuje da је Krist Ьiо poznat u najmanju ruku Zjdovima kojj su Ьili nastanjenj u tim krajevjma, а ovom prilikom mora da је stanovao inkognito kod nekog od svojih tamo~njih ucenika. lz IJ< 4,25.26 vidljivo је da је Gosrodin katkada pomBijao na to llijino cudo, jer u tom odlomku on. пakon sto su ga odbacili u Nazaretu, jasno upozorava na buducc doнosenje evaпdelja net idovima, navo­deei prj tom kao ilustraciju udovicu iz Sarfate te Sirijca Naamana . Тј primjeri pokazuju ј da је Gospodjn Ьеz protivljenja priltvacao ono sto је netko nazvao "saЬlazan partikularnosti" · to da је Gos­podin prividno zanemario sve one mnoge udovice u lzraelu, ali da se potrudio da po~alje proroka jednoj jedinoj udovicj u stranoj zem­lji, prjpadnici prezrenog naroda. Upravo taj vid kr~canskog evande­lja narocjto је razbje~njavao Zidove (Dj 22,21 .22).

26. Ova tena bila је Grkinja, tj. nezjdovka, kao ~to је gotovo si­gurno bila i iena iz Sarfate spomenute u t 7. poglavlju Prve knjige о kraljevima (usp.1 Kr 17,12, "livoga mi Jahve, tvoga Boga ... "). Ne kare se da је i ova iena bila udovjca, no to је. s obzirom da јој se mui ne spominje, posv~ vjerojatпo. 1 nju је. poput udovice iz Sarfa­te, dovela Вogu te~a ј velika potreba u kojoj se na~lo njezino djje­te. U tome је velika sli~nost s udovicoш iz Naina (U< 7,1 t-15), а bilo је primjereno da оЬје doЬiju pomoe od Boga kojj sa zadovoljst­vom priskace u pomoe udovicama ј sirocadj (Pnz 10,18; Ps 146,9 jt<:q.

27 . То ~to је G<>spodin upotrijeЬio uoЬicajenj tidovski izraz za netidove , psici {kasni grcki deminutjv ni u kojem pogledu ne izra­iava toplinu ili nakJonost nitj ne uЬlaiava udarac49), nikako ne zпaci da је time taj izraz prizпao kao tocan. On је naprosto ielio vjdjetj da li је ta zena spremna da se do te mjere ponjzj da Ьi postjg­la iscjeljenje.No ipak, Gospodjn је imao jaku svjjest о tome da је, za vrijeme пjegovog zemaljskog iivota, пjegovo neposredno poslanje ograniceno na "izguЬljene ovce doma lzr01clova" (Mt 15,24). Tako

125

MARKO 7,28-30 је, u tom razdoЬ\ju svoje s1uzbe. ј svojjm uёenjcima zabranjo da propovjjedaju nezjdoviшa ј Saшarjjancirпa (Mt 10,5 ). Кзd је

jscijelio 2:jdovku, srnatrao је da је to ј te kako na mjestu ј nuzno , jer је ј ona "k~j Abraharnova" (Lk 13,17). Stoga је mogu~e da se ta zena, traze~j milost od njega kao "sina Dзvidova•· (Mt 15 ,:!2), oslanjala na pogre~n temelj, premda ga је ј najmanje zjdovsko djjete s pravom smjelo pozdraviti uzvikorn " Hosana Siпu Davido­vu" (Mt 21,9). Njoj valja nauёitj da је njena jedjna nada u nezaslu­zenoj Bozjoj n1ilostj. Ako nije spremna da sc zidovskom Mesjji obrati u saznanju da ona doista jest nezidovkз , vап Staroga zavjeta, tada za nju dan jscjeljenja ј о~ nije stigao.

28-30. No ona nakor1 ~to је Gospodin odblo da јој odgovorj ne samo da је ostala ustrajпom (Mt 15 ,23), nego је ј spremno priћvatj-1a taj ponizan polozaj te је dala Isusu do znanja da ёаk ј pod tim uvjetjma moli iscjeljenje za svoju kcer. BoZje obllje za njegovu dje­cu Ьilo је tako veliko da је u njemu mogao udjc1a dobltj i posve­n1a~njj stranac. Cjni se da Pavao i.ша sllcnu шјsао na unш kad k ·' ie da је cak ј lzraelovo odb(!civanje nezidovima donije1o Ьlagoslov .

а koliko ~е tek vi~e to vrijedjti za nji.hovo otkup1jenje ј prjћvaca­

nje (Rir11 11 ,15)! Yelika је starozavjetna istjna da се u АЬrаl1апш, ра tako i ulzraelu,na kraju svi narodi Ьiti Ьlagos1oveni (Post 22, 18). Tvrdnja da su p!iit:i нaprosto djo pozadine ili, ako smjjcmo reci. kt•· lisa ove prispodobe, te da su ј Ьit ј naglasak stavljenj na djecu. kujз na tu hranu imaju pravo, odaje izvjesno пеsћvаёаnје . lstir13 је , do­dure, da u mnogim prispodobama ir11a nesto t јћ kulisa koje нjsu predvjdene da budu predmet egzegeze. No u ovom sluё:~ju takvo g1edj ~te zanemaruje izrjёit podatak u Mt 15 ,23 о tomc da је Gos­podin najprjje odblo da је usШj, kao i podatak u Mk 7,].6 о tome da је ona ро narodnosti bila neiidovka. Takva egzegeza ovog od­lomka vidi u iscjeljenju zenine kceri sашо nagradu koju јој је udijc­lio Gospodjn, odu~e\'ljen njenom dosjetJjjvo~cu . No u Mt 15,28 vidj se da јој је Gospodjn kazao: "Yelika је vjera tvoja". Prem:~ tome . on u njezir1om odgovoru nije gledao domШjatost, nego dublnu nje­zir1e vjere. Као ~to је ёest s1uёaj u Starom zavjetu, ono ~to Ьi danas smatralo igrom rjjeёi ili du1юvjto~u tada је ima1o оzЬi1јпо vjersko obiljezje.

2. Glulli mucavac 1 -.31-37). Premda је Dekapo1is pretezno

126

! MARKO 7,32-35

Ьiо nelidovsko podruёje , ondJe se na)azjo ј popriliёan broj zjdovs­kili naselja. Stovi~e. upravo је to Ьila pokrajina diljem koje је op­sjednuti ёovjek kojega је lsus Ьiо iscjjelio onako vjerno svjedoёjo о onom ~to је lsus ucffijo za njega (Mk 5 ,20). Уеё ј u prvim danima Isusove sluzbe znatan broj 2:jdova iz Dekapolisa do~ao је da ёuје njegovo propovjjedaнje (Mt 4,25). Njje , dakle, potrebno pretpo­stavljatj da је taj ёovjek Ьiо nezjdov. tim vj~e ~to је Gospodjп rјјеё sile upucenu njemu izgovorio па aramejskom jeziku. s о Dakako , je­zik kojim је govorio velik dio staпovnШva ро ёjtavoj Siriji Ьiо је izvoпю aramejski, pod tankim slojem lte1enizma. U tim zabltjm podruёjima nije moglo Ьiti rнnogo rodenil1 Grka. No stalna upotre­ba izraza "Grci", kao suprotnost ''2:idovima", nagovje~tava posto­janje barem tankog "premaza" grёkog jezika (lv 7,35, grёki tekst).

32-ЗS. U poёetku је vjera njegoviћ prjjate1ja i ovdje tog g1uhog mucavca Isusu dove1a. No ёini se. kao i u sluёaju uzetoga (Mk 2,3), dn је Gospodin trazjo bar nekakav odazjv ј u samom bolesniku. Svj Gospodjnovi postupcj u 33. ј 34. stiћu zapravo su pantomimom o­pjsjvali sada~nju potrebu tog ёovjeka, tok jscje1jenja te јеdјлј naёjn na koji se takvo jscje1jenje moze ostvaritj, prikazujucj to sve tako da је to mogao razumjetj cak ј g1uћi nшcavac (tj. otvaranjc zatvore­nih usiju , odstranjivanje srнetnje na jeziku tako da se ona slikovito isp1june, pogled uprav1jeп u nebo, uzdalt molitve). Prema tome, ne­ma potrebe da pretpostavimo da se ovdje, nima1o vjs'! no н slucaj:.1 uzetoga, radilo iskljucjvo о zastupnjёkoj vjerj prijatt·:j3 tog covjt:· ka. Spasonosлu vjeru, bez obzira kako mala ona bila, mora ocjtova­ti onaj kome to spasenje do1azj. No nije nevaino.istaknuti da је vje­ri tog mucavca pretћodila vjera njegovi.h prjjatelja. Primjedbe о u­potreЬi aramejskog izraza E[fata (34) vjdj u Ьilje~j pod Мk 5,41 .

36. Ро svemu sudecj, Gospodjn njje zelio da bude poznat kao pu­ki ёudotvorac , za razliku od neki.h ranijjћ rablja u Tabnudu. То,

naime, kao, uostalom, ni magjja, nije nuino imalo nюralni prizvuk. Posljedica toga, suprotno njegovoj zapovijedj ј izriёitoj zelji ("oni su to vj~e ... "), Ьila је da se g1as о njemu ponovno pro~jrjo , но dob­ro prikazuje tu ёudnu izopaёer1ost ljudske psiћologije о kojoj govo­ri Pavao (Rirn 7 ,8) i о kojoj Augustin iivo svjedoёi na teme1ju vlas­titog iskustva. То sigurno ne dokazuje, kal-.1) se to katkad tvrdj, da

127

MARKO 7,37 је Gospodin u stvari racunao na takve posljedice kad је zabranjivao sirenje vijesti о sebl i svojim cudcsniш djeliшa. Takvc jcftinc psiJю­

loske smicalice n.isu u skladu s ostalim metodama koje је Krist primjenjivao ра stoga tu pomisao moze1no odmal1 odbaciti.

37. Prvi koji su culi ove rijcci rнozda нisu priщijetili slicнost iz­medu njiJ1 i prvog poglavlja Kнjige postanka. no tesko је povjerova­ti da је ona ostala neprimijecenom i u prvoj crkvi. Sva Bozja stvara­lacka djela savr5ena su. а takvo је i ocitovanje sile njegovog Sina. Nijc samo Bog vidio da је dobro ono sto је stvoreno (Post 1 ,4), не­gо је to, u ovoj prilici, uocio cak i covjek.

3. lsus l!rani cetiri tisuce ljudi (8,1-9 ). Nikakvim naporom mзSte ne Ьi se nal1ranjivanje cetiri tisuce ljudi moglo proglasiti pu­kim "duplikatom", tj. ponesto drugacijim prikazom istog dogadaja о kojerп је vec prije Ьilo rijeci . naћranjivanje pet tisuca ljudi. U pri­kazirпa tЉ dvaju dogadaja ima i previsc razlika u pojcdiнostima da Ьi se takvo glediste moglo bran.iti. Osim toga. i Matejevo i Markovo evandelje doнose odvojene prikaze til1 dvaju dogadaja, koji stt u tekstoviщa tiћ evandelja, шedutitн. s1нjesteni nedaleko jedan od drugog. То pokazuje da prvu crkvu takve surнnje nisu mucile. То misljenje ne gubl na snazi ёаk ni ako је Matejev prikaz, u oЬiikн 11

kojcm ga danas poznajemo, ovisan о Markovu. Naime, grcka rijec palin. opet. skrece nаш narocitu paznju na to da se radi о drugoj. nO\"OJ zgodi. Sanю maio razmiSljanja uvjerit се nas da је u usmenoj predaji daleko vjerojatnije da се doei do asimilacije prvotno razliёi­tiJ1 predaja , no da се se usporedn.i prikazi jedпog te istog dogadaja kasnije "disimilirati", pogotovo kad iJ1 prenose ljudi koji sami nisu izvorr1i svjedoci tiJ1 dogadaja. Pozabavimo li se tirne dalje, vidjet сс­IПО da, u slucaju kad imaшo pred soborп dva donekle slicпa prika­za пekog c uda, nema potrebe da pretpostavljarпo da su to нuirю sarпo razlicite verzije istog ёuda . Gospodin је ucinio mпoga cuda koja su ostala nezabiljezenima, kao sto је to prva crkva dobro zпa­la (lv :!1 ,25 ; а za vanevaпdeoski prirпjer "lsusove izreke" vidi Dj 20,35 ). Mora da se u mnogo slucajeva dogodilo ро nekoliko medu­sobno slicni11 , no zato nista manje autenticniћ dogadaja , od kojil1 Ьi jedan ostao usjecen u sjecanju jednog apostola, а drugi u sjecanju drugoga. Za1liшljivo је priшijetiti da је tome u gruЬim crtama sliё· na jedna od modernil1 teorij:l tekstualne kritike (teorija fragmenta-

128

ј

1 1

t

MARK08,2.3 cije) : ona pretpostavlja postojanje mnogostrukiJ1 ranih i medusob­no razlicitiJ1 izvora. koji su tek kasnije "izglaёarli" da Ьi oЬlikovali one velike tzv. tekstualne sko1e iz kasнijih vremena.

2.3 Danas је opccnito prisutna sklonost da se cudima pridaje du­lюvno tumaёenje, pri ёemu se guЬi iz vida njihovo osnovno znace­nje. а to је misao da је Gospodin, kad god Ьi vidio ёovjeka gladnog. bolesnog, u ltladnoci Ш nekoj nevolji, osjetio prema takvome ljubav i sazaljenje : а takav Ьi trebalo da bude i nas stav u takvim prilikama (1 lv 3, 17). DrugiJn rijeёiшa , premda su Gospodinova cudesna dje­la doista mogla ukazati na pojedine duhovne istine, onaj ёovjek ko­ji је doЬivao pomoc putem tog cuda nije iJ11ao ulogu neke vrste po­kusnog kunica. odnosno nijc samo pruzao GospodiJш dobar izgo­vor da takvo djelo uёini i til11e zorno i!ustrira neku duhovnu misao. NajduЬiji је povod svakoj sluzЬi , fizickoj ili duhovnoj , taj izvorni u­пutarnji poriv, u kojem novozavjetni pisci jednodusno gledaju Boz­ju ljubav na djelu u nama (2 Kor 5,14).5 1 No lsus nije cudesno isci­jelio sve bolesnike u lzraelu niti је nal1ranio sve koji su bili gladni. U njegovim је postupcima doSla do izrazaja neoЬiёna "selektiv­lll>st", koju је on sam objasnio time sto је ukazao na starozavjetne primjere: Ьilo је mnogo udovica i mnogo gubavaca u lzraelu u to staro vrijeme, no prorok је Ьiо poslan samo jednoj, odnosno jed­nom, а k tome su оЬоје bili i nezidovi (Lk 4,26 .27). No ipak, ova konkretna skupma tako revnil1 sluSзlaca imala је, u izvejsnom smis­lu, narocito "pravo" da od Gospodil1a oёekuje da se pobrine za nji­hovu hranu, jer ga oni nisu potrЗZili radi hrane, poput onili u lv 6 , 26. Ova skupina sluSalaca dokazala је da ima ispravan stav prema duhovnim vrijednostima tirne sto је puna tri dana gorljivo sluSзla Gospodinovo propovijedanje. Nije se radilo samo о tome da su oni gladni, vec prvenstveno о tome da su bili gladni u Воfјој sluzЬi. 1 zato се oni dozivjeti ispunjenje onili rijeci "TrЗZite stoga najprije Кraljevstvo .. . , а sve се vam se ostalo nadodati" (Mt 6 ,33}. Као i Gospodin i oni su, u svojoj gladi da spoznaju i vr5e volju Boiju, do tog trenutka gotovo zaboravili na svoju Пzicku glad (Iv 4,32-34}.

4-7. Ovoga puta pitanje koje su uёenici postavili ( 4) odaje zapa­njenost i neshvacanje. Ono ciJne su oni saщi raspolagali bilo је tak­va malenkost da na nju nisu cak ni pomislili . Tako su malo naucili

129

MARK08,8.9 iz nahranjivanja pet tisuca ljudi, а isto се tako malo · kao ~to se vidi iz 20. stiha ovog istog poglavlja - nautjtj iz ovog novog tuda. То је samo ро seЬi najjata moguca potvrda istinitosti tvrdnje da је ono prvo tudo njima tako malo znatilo. lstina, јо~ је uvijek tu jedna za· gonetka. No to sad postaje zagonetkom koja pita kojj Ьi mogao Ьiti razlog za takvu tvrdoeu srca. Skromnost i nepovjerenjc u samog se­be, tak i ustrutavanje da se prihvatimo zadatka kojj nam је dan, Ьitni su preduvjeti svake kr~anske sluzbe. Ali kad jcdnom postane­mo posve sjgurni da nas Воg poziva. uporno zadrzavanje takvog sta­va odaje pomattjk:щjc vjcre u Вoiju moc te 11311\ se pripisuje u krjv­nju (lzl4,14).

8.9. Cesto se istjcc da је znaёenje rijcёi spuris. kojom је ovdjc oznaёena kosora, posve raz\itito od znacenja rijeёi kopl!inos. koja oznatuje prosjatku torbu u kakvu su prilikom prvog od ta dva ёu· da nallranjivanja spremili ostatke hrane (6,43). Mora da tc sitпc raz. Jike u rijeёjma upotrjjeЬijenima u te dvђe prilikc potjcёu neposred­no od Petrova propovijedanja. U protivnom Ьi biJo te~ko objasпiti kako је kod sinoptika u оЬа ta sluёaja predaja mogla ostati tako ne­promijenjenom. Nema nikakve potrebe da se u brojevima koji se spomjnju u ta dva prikaza traii neka dulюvna simbolika . ОnЉ dva­naest prosjatkih torЬi bez sumnje su bile torbe koje su apostoli ina· te nosili ра otuda ј njihov broj . Onih sedam pletenih ko~ra, posu­denih tom zgodom (njje, naime, vjerojatno da su putujuci propov­jednici nosili takve kowe sa sobom), usidruju ovaj prikaz u povi­jest jednako tako pouzdano kao ј neoЬitan broj "ёetiri tisuce .. , ko· liko је, kaze se u prikazu, Ьilo tada prjsutniltljudi. Jer taj drugi broj ne moze se nj u kojem smislu upotrijeЬiti kao metafora za biJo koji veliki broj, kao ~о Ьi se nюgao upotrijeЬiti, recirno, broj deset tisu­ca. Naialost, u zapadнom svjjetu izraz "prosjaёka torba'' nosi u se­Ьi svakojake konotacjje koje su bile posve nepoznate u drevnom svijetu, gdje је prosjaёenje Ьilo prjznato ј priћvatJjjvo zanimanje.

4. Farizeji trate znok (8,10-13). Pred sobom sada jmamo kra­tak ј tugaljiv prikaz lsusova boravka u kraju da/matunskom (ili pak kraju magadanskom, Mt 15,39; no s.igurno је da se radi о нekom podrutju na suprotnoj strani jezera). Njegov boravak ondje nюg~o је u duhovnom smislu Ьiti plodan kao i Ьilo koji drugj, no ostao Је ipak \)ez duhovnog rezult;~t:.~. i to zbog toga ~to su ondje farizeji,

130

t

MARKOB,J/-13 skloni nadnшdrivanju ј nespremni da povjeruju,lsusa od, prve dоёе· kali s tvrdoglavo "teo1o~kirn'' stavon1. s tim se mozт·· ~sporediti i stav Nazarecaпa, medu kojinta. zbog njilюve tvrdoglave nevjere, nije moglo doci do oёitovanja botanske siJe (Mt 13 ,58). Zapanjuje tinjenica da је u оЬа s1uёaja g1avnu prepreku vjeri tinilo zna~je -teoloSko znanje u ovom slutaju , а u s1uёaju Nazarecana znanJe о Gospodinovu porijeklu i rodblni.

11 -13. Ovom ''trazenju znaka'· pridava1o se tako vcliko znаёе­пје da наш је osta1o zabiljezeno u sva ёctiri evande1ja. Gospodinova reakcija (О11 uzdalmu dos1 . "zasteнja" iz sve du!e, 12) odrazava bo­tansko nestrp1jenje koje је on pokazivao prema пedostatku vjere u onima od kojih је inaёe bilo ocekivati da се је imati. S tim se moze usporedjtj i пjegova reakcija prema nemocnjm uёenicima na P~_d­nozju gore preobrazenja (Mk 9) . Јаsпо је , prema tome . da u kо_пЈе­пu farizcjskog stava Jezi пevjera. О11е koji imaju takav stav не Ь1 uv­jcrio пitj nеЮ znak : "Ako ne s1u~aju Mojsija nj proroka. sve da i od шrtvЉ netko ustane. nece povJerovati'' (Lk 16.3 1). Sto se tjce pri· hvacanja onog ~to Krjst kaze о sebl , proЬlem 1ezi u vo1jj, а пе u in­te1ektu (1v 7 ,Ј 7 ј 5.40). 52

No ostavi li se i ро strani ёiнjcnica da је z11akovima 1jude ne­пюguce uvjeriti, takav stav tratenja znaka udara u samu srz ЬiЬiijs­i-.. l.)g sl1vacaпja prjrode vjere. ''Ako ne vjdite znamcпja ј ёudesa ," ka­zao је Gospodiн , "пе vjerujete" (1v 4.48). 8jЬ\ijskj redosЩed t1 ton~ pogledu glasi: "А ovi се znakovi pratjti оне kojj u,.,jem.:u· · (Mk 16,17). Drugim rђecima , za kr~canjna "vjerovati znacj vidjetj" . а ne vrjjedj ona "vidjetj znaёi vjerovati'' . А u НеЬ 11 , Ј jde se ј о~ da-1je: oko vjere vidi ovdje ј sada ono ~to se zapravo tek treba ostvarjti u buducnosti te na taj nacin doblja snagu da ustraje. Matej ј Luka dodaju da је takav ћladno proraёunat nara~taj "zao ј preJjubпjёki'',

tj . nevjeran Bogu , kao ~to је Ьiо ј narШtaj onili koji su u starozav­jetno vrijeme cetrdeset godina 1utali pustinjom (Pnz 1.35 ). Опј ta· koder dodaju da је jedini znak kojj се se Bog udostojiti dati takvom пarastaju znak proroka Jone (vidi Mt 16 ,4; Lk 11 ,29). Gospodin to obja~njava tvrdnjom da sc to neposredno odnosi na njegovo uskrs­

nuce (Мt 12.40). То ~to Zidovi nisu povjerovali tom znaku na po­seban naёin potkrepljuje rijeёi koje је Abra11am uputio bogata~u ј koje smo gore naveli (Lk 16 ,3 1 ). Oni пi~11 poslu~ali Mojsija nj pro-

131

MARKO 8,14-2/ roke (Lk 24,27), а sada ih nije uvjeriJo njti Kristovo uskrsnuce od mrtvih. U Markovu prikazu tog dogadaja doslovan prUevod 1 :љ. sti­ha glasio Ьi: "Amen, kazem vam, ovome se nara~taju ... " . U semjts­kom govoru to ima, u najpotpunijem smislu, snagu zakletve, kao ~to to za Zjdova ima ~ak ј dvostruki "Amen" (usp.lv 1,51 , jt<4. То је s Gospodjnove strane predstavljalo ~vrsto odЬijanje da krene smjerom kojj је odlutno odbacjo vec prilikom svog jsku~enja (Mt 4,6), tj. da pomocu spektakularnog znaka prisili ljude da prjstanu uza nj. Matej ј Luka dodaju sulш primjedbu da su Saduceji ј farize­jj, kao ljudj kojj su inace tako dobri poznavaoci vremena, doista ne­oЬicno slijepi za "znakove vremena": za ljude kojj na taj nacir1 dobrovoljпo ostaju slijepima (lv 9 .40) svaki daljnji znak Ьiо Ьi bcs­koristan.

5. Cuvajte se kvasca (8, Ј 4-2 Ј). U ovom odjeljku ponovno do­lazi do izraiaja pomanjkanje duhovnog sћvacanja kod ucenika. No taj prikaz guЬi pone~to od svoje ukocenosti kad sl1vatinto da njego­vo ocuvanje dugujenю uspomenama пајmапје jednoga iz tc skupi­nc . Prema tome. to nije sanю osuda ucenika od straпe Gospodiпa , nego i osuda ucenika od straпe jedнoga od нјiћ .

14. ёinj se da Gospodina пiје ni најmанје zaнimalo da li su uce­nici ponijeli kruh ili nisu , no uceнike је to нedvojberю i tc kako za­njr.1alo. Vjerojatno i111 zbog tog previda savjest пiје Ьila cista .. То sc moze razabrati iz rjj<' Ci zaborOJ•ise ( 14), а i iz toga sto su нjilюvc

misli, ka.tJ ј е Lospodiп spomcnuo k1•asac ( 15), odmal1 srkcllllle u tom pravcu. Psilюloski gledaнo , to posve odgovara stvarrюj zivot· пој situaciji: ocekivali sн pokudu zbog pomanjkanja c..laleko v idrюsti

ра su stoga vidjeli prijekor i ondje gdje, kako se cini . пikakav prigo· vor njje namjerno Ьiо izreёen. Jer prijekor in1 пiје Ьiо upuceп zbog pomanjкanja dalekovjdnosti, nego zbog pomanjkanja vjere. Mi u crkvi trazimo dobre poslovode, no Bog trazi svece (u kojima sc, da­kako, podsticu i takve poslovodne osobine: Rim 12,11 ; 1 Kor 14,40).

15. Gospodin ovdje , u jezgrovitoj prispodoЬi koja se sastoji od svega jedne rUeci, usporeduje kvasac s utjecajem koji је nevidljiv, ali koji ipak sve prozima. Тај utjecaj је takav da onaj kojj mu podlegne nije nimalo prikladan za slнi.enje Bogu, ako nam је suditi ро analo-

132

• 1

t 1

MARK08,/5 giji s beskvasni.Jн krulюm koji sc upotreЬljavao prilikom starozav­jetniћ praznika (vidi Lev 2,4, itd.) te ро Pavlovim rijecima "Ocistite stari kvasac ... " ( 1 Kor 5,7), koje se odnose na dobro poznati zidov­ski оЬiсај. koji se prin1jenjivao i u ond~nje i u dana~nje vrijeшe , da se kuca ocistiti od kvasca prije no ~to se slavi Pasll.З . Ocito је. dak­le. da је kvasac ovdje biЬlijski silnbol grijeha. No znacenje tog sjm­bola u ovom kontekstu jasno nшn је prvenstveno zbog toga ~to ga нalazi.Jнo neposredno povezanog s "farjzejinta'· i ' 'Herodom". Jer sаш ро sebl, "kvasac" sintbolizira samo neko nevjdJjivo prozi.J11anje, kao sto је to u prispodoЬi о kraljevstvu (Mt 13.33 ). U slu~aju te prispodobe neki su se, povodecj se za pogre~no narnjerenim idea­lom dosljednostj, osjetili pri.Jнoranjma da zak.ljuce da se ondje misli na sirenje zla unutar crkve. No prirodno znacenje. koje kontekst nатесе. trazj da se u kvascu ondje jednostavno vjdj ~irenje ро svjje­tu.s з No Lk 1 ~ . 1 jasno nam daje do znanja da је "kvasac" о kojem је ovdje rijec farizejsko licemjerje, njihovo "pretvaranje". U Mt 16,12 to se jzjednacuje s njihovom ''naukom" te se kate da su na kraju dvanaestorica to tako ј shvatila. U ~emu se sastojala ta pod­iiiUkla opasnost koja је tada vrebala na tu malu skupinu· ucenjka, na tu proto-<:rkvu? Sastojala se u tome da Ьi ucenjci mogli dopustj. ti da se njiћove mjsli jzjedнace ј stope sa sllvacanjem svjjetla oko njilt, svijeta farizeja i l1erodovaca, koji su u to vrijeme bili glavni vjerski ј politickj krugovj (u Mt 16 ukljuceni su u to ј saducejj). U Starom zavjetu nalaziшo upozoreнja na ponor izшedu BozjiJ1 misli i covjecjiћ mjsli (lz 55,8), а to se jsto naglasava ј u Novom zavjetu u Kristovim rijetima prijekora upucenima Petru (Mk 8,33). Grjjell f arjzeja Ьilo је licemjerje (Lk 12,1 ), dok је Herodov kvasac пюgао Ьitj oportuniza111 pun odugovlacenja , kojj ga је naveo prvo da utamrucj lvana Кrstit,elja, а potom ј da ga smakne, premda se citavo vrijeme borjo s vlastjtom savje~u. U Mt 16.6 umjesto Heroda spominju se "saducejj", kojj su sacinjavali lukavu ј bogatu svecenicku aristokracjju, cUi је utjecaj Ьiо barem jednako tako opasan kvasac kao sto је to Ьiо i tvrdj reHgijskj formalizam farizeja. Karakter te opasnostj mjjenjao se vec prema razJicjtjm razdoЬ\jinta u povjjesti crkve, ali је opasnost Ьila • ј jest · uvjjek prjsutna. U crkvi, kao ј u svjjetu, "cjjena slobode jest neprekidna budnost". "Bdijte ј molite", kazao је Gospodjn (Мt 26 .-+ 1 ).

133

MARK08,16

16. Grki izraz /l()ti (AV, ''zato ~to") nюzda је ovdje upotrjjeЬijen sarno zato da se njjnte najavj navodenje upravnog govora. Slobodan prijevod tada Ьi g\asjo: "RazmШjali su 'No mj uopce nemarno kru­ha'."

17. "Za!to mozgate?" Grtka rђet diolagizamai jzrazava mental­nu aktivnost koja se u evandeljjma jnace osuduje. poput rrwteбriza­mai, "sumnjatj, uznemirjvatj se·' (Lk 1 ::!.19), а dosta Ьlizu ј izrazu tarassomai. "Ьiti zabrinut. zbunjen". No u Mt 1 6.Н to postaje jos jasnijim dodavanjem rijecj ''medu sobom" /za razliku od prijevoda "Stvarnosti", prijevod Duda-Fucak te rjjecj izostavlja; prim. prev ./. Pitaпja kojima ne znaju odgovor ucenicj ne Ьi smjeli izmjenjjvatj iz­medu sebe, nego Ьi ih morali iznjjetj neposredno samom Gos­podinu.

18-21. Onj su Gospodjnu priznavaJj dubok duћovпi uvjd. а u njegovoj su prjmjenj uocili i natpriroc.Jnu sposobnost, ali su је ogra· rtjciJi samo na materjjalne predmete . Bili su do te mjerc zaslijepljenj svojirn neposrednim tjelesnjm potrebama da su ponovno zaboravili da najprjje traze Bozje kraljevstvo, znajuci da се. c.Jok to tjne. i njj. hove tjelesne potrebe bjtj zadovoljene. lpak. usprkos nedostatku duhovnog shvacanja, ti jsti uceruci mogli su na kraju radosno po­svjedotiti о BoZjoj brizj ј staranju za sve njilюvc potrebe (Lk 2 22,35: "Је li vam ~to nedostajalo? ... Nj~ta"). Svakj krscanin pozvar1 је da pokaze takvu vjcru .

6. Slijepac iz Betsoide ( 8,22-26). Zbog toga ~to su se nepre­kidno bavili svojirn neposredrum tjelesnjm potrebama, ucenki su Ьili slijepi za duhovne jstine. Zato је printjereno da slijedece cudo bude otvaranje ot jju slijepca iz Betsaide. То se moze usporedjtj sa slitnirn tudom u lv 9,1-7, koje је takoder ukljutjvalo stavljanje pljuvacke u oti, no koje se dogodilo u Jeruzalemu. Naravno, izrije­kom naпt је receno da је lsus za vrijeme trajanja svoje sluzbe iscjjc­lio mnoge sljjepce ( Lk 7 ,'21. jtd.). Ali ovo tudo zaЬiljeieno је jcdjno u Markovu evandelju, ~to је posvc prirodno s obzirom da se odjgra­lo u Betsajdj, Petrovu rodrюm rnjestu (lv 1 ,44)- јо~ jedna pojedj­nost iz onoga ~to је Petar s1 ~~·dotio о Kristu.

134

MARJ\08,22

22. lz izraza dovedu i zamole u ovom stjhu vidljivo је da је prili­kom ovog cuda. kao ~to је to Ьilo i prilikom nekih drugilt, odrede­nu u\ogu jgra\a ј vjera drugilt ljudj, а ne samo slijepceva: i tu nalazi­mo veliko evandeosko opravdanjc za z.astupпjtku nюlitvu Bogu za druge ljude .

23. Tvrdnja da su slijepca doveli za mku odaje nam ocevica tog dogadaja. а posebno је primjerena Ьа~ s obzirom da se radilo о sli­jepcu. lz istog razloga priшjercн је ј Kristov postupak, kojj se sasto­jao u tome da је tog tovjeka , zbunjenog od galame mпustva. izveo iz sela. u tisjнu. gdje је mogao cutj i razurnjjeti Gospudjna. koga ta­da jos njje 111ogao i vidjcti. Nije vjcrojatпo da је pljuvacka upotri­jeЬljeпa radi пekog evcпtualпog tcrapeutskog efekta. Bio је to јес.Ј. пostavпo posшpak kojcmu је svrl1a bila da usredotocj sljjcpccvu paznju na ono sto sc Gospodin upravo spremao ucinitj. Polaganje ruku imalo Ьi jedпakj ucinak. Slijepcu dodir znacj vise od zvuka, i samo је putem dodira mogao Gospodin tom covjeku objasrtiti ono sto је zelio. Тај covjck rnora razuntjeti Gospodinov cin prjje no sto taj cin moic postati otkrjvenjem. Cudo koje nije popraceno tuma­ceпjem ј koje njje dovedeno u vezu s Bozjom ljubavlju ј пamisli.

preslicno ј!! 111agiji ра za tako ~to ne нalazimo primjera u BiЬiiji.

24. Cini se da se ovdje kaпi recj da је taj covjek mogэo vidjcti, а! ј пejasno. Postoje vanblblijskj printjerj ovakvog izraza t vic.J'. Amdt i Gingricll). ali је пjcgovo zпacenje u svakom slucaju posvc jasno s obzirom па suprotnost u kojoj он stojj s jzrazom tёlougos. jasna. kojj dolazi malo njze. Ne smijemo tog uzbudenog covjeka krivjti zbog toga sto mu opis onoga ~to vic.Ji njje Ь~ tocan. Na kraju kra­jeva, do tog casa on jos njje nikada vjdjo njtj drvo njti covjeka, ma­da је nedvojbeno ј jedno ј drugo poznavao ро opjpu. Medusobno srodne rijeci "trup" ј "trupac" upotreЬljavaju se u vezj s covjekom, odnosпo drvetom, jer оЬа ta izraza oznacuju nesto ~to је ро obrjsj­ma. kad ih ruje moguce jasno promotriti . relatjvno slitno. То се la­ko sћvatitj svatko kome se dogodilo da u londonskoj magli udari u stup ј da mu se potom isprjca.

25. Pjs111o nат пе razajasnjava zlю!! cega је bilo potrebno da

MAR/\08.26 (;ospodin u ovom slucaju svoje ruke upotrijcbl dva puta. Mo:lJ:t zbog nedostatka vjerc kod tog covjeka? Nije L:tblljeuna нi JCdrщ druga zgoda u kojoj Ьi Spasitelj postupio tako Jvokratno. ~ 4 No u tcolo~kont pogledu Ьit ovog dogadaja nije u pitanju о t01111: koliko је to tciak zadatak mogao Ьiti za Gospodina niti pak u ссшu је konkret1ю Ьila pote~koea, nego u tome da Gospodiн nije odustao sve dok taj covjek nije Ьiо potpuno iscijeljen ·(usp. Pavlovc rijeci u Fil 1.6 ). Vec samo to ~to је Gospodin tog covjeka upitao: "Vidi$ li ~to'!" navodi na pretpostavku da је оп bio svjestan da ovome nedos­taje vjere. U drugim slucajevima nije bilo potrebe da se takvo pita· nje postavlja.

26. Gospodin nije zelio da bude poznat kao puki ~udotvorac ра stoga (kao u Mk 7,36) tom covjeku zabranjuje da drugima govori о svom iscjeljenju. Mora ici ravno svojoj kuci. ёаk ne srnqe prvo svra­titi ni u svoje rodno selo. Smijemo li u tome naslutiti znak Gospo· dinove ljubavi? Zar nije vjerojatno da su siUepca kod kuce ~ekali njegova tena i djeca, oni kojima Ьi njegovo iscjeljeнje zna~ilo ne~to najvece na svijetu? Nije li mozda Gospodin zelio da se ti sljep~evi u­kucani prvi obraduju?

IV. ON КRENU SA SVOM ODLUёNOSCU: PUT PREMA JERUZALEMU (8,27-10,52)

а . Petrovo primanje i Кristovo preobrafenje (8,27-9,10)

Ј . Perrovo priznonje Krista (8,27-33). Sada dolazi to veliko Petrovo priznanje Кrista kao Кrista , па putu za C'ezareju Filipovu, kao i prvi jasan navje~taj u~enicima о priЬii.Zavanju njegove smrti. Dakako, nije slu~ajno da ta dva dogadaja dolaze jedan uz drugi. Jer ako u~enici u Isusu doista vide Кrista , Ьitno је da ga vide kao Boz. jeg Krista, а ne ljudskog, te da shvate kakav mora Ьiti put njegovog mesijanstva. Prirodan covjek пikada nema n~ta protiv pojma Mesi· је, ali pod uvjetom da је to Mesija koji odgovara takvom prirodnom covjeku. Ovo patljivo Kristovo obja~njenje njegovim u~enicinta nije Ыlо tako vazno samo zato da Ьi oni Ьili po~tedeni nacionalisti~kiћ ili nekih drugiћ pogremih predodzbl о mesijanstvu, koje је Gospo­din onako odlu~no Ьiо odbacio od sebe prilikmн isku!enja u pusti·

136

MARK08,28 nji (Mt 4), nego i zbog toga ~tu ЈС Kristov put odredivao i njihov put: kako Gospodar, onako i sluga (Mt 10,::!5). Bilo је to ро pro­rockom nadaltnucu da su gradski ~ljivdzije u Antiohiji te • 'sljedbe­nike Puta" nazvali kovanicoш "kr~ani", tj. ' 'mesijanski ljudi'' ili "mesijanci". Takoder је priпtjereno da 011ај koji је netom dokazao svoju moc da otvara slijepe oci. doпese takvu objuvu svojim du110V· no slijepim uceпicima .

28. Uvijek је lako dati odgovor u trecem licu i izпositi ono sto drugi misle о Kristu . Vidjcli Sl\10 vcc da је Herod drtao da је Isus zapravo "lvan redivivus" (Mk 6,1 6), а ~ini se, sudecj ро tom ulom­ku. da u tom svoш uvjcrcнju Herod nije Ьiо usamljen. Drugi su pak smatralj da је Isus "Шја redjvjvus". Т:1 predodzba о Iliji koji se ро-1\Оvпо pojavljuje Ьila је vrlo pro~ircпa medu Zjdovjma onoga vre· me11a. lzvedena је iz Кнјјgе proroka Mulaћije (3,1 : 4.5), а pril1vatio ju је ј sam Gospodin, priJ\\ijcпiv~i је па lvana Krstitelja (Mt 17 ,13). Zaпimljiva је okolпost da su i llija i l vaн , ро definkiji, Ьili Кristovi predsasnici, а ne sam Krist. Prema tome, do tog treпutka jos nitko u svijetu vaпi nUc Ьiо dokucio lsusovu pravu prirodu • njegovo me­sijaпstvo. Drugi pak ljudi nisu bili spremni poistovijetiti Isusa s пе­kот posve odredeпorn оsоЬо1н . ali su sc slagali s misljenjem da је 1\.rist . ocito, prorok. Razgovor koji se vodio па putu za Emaus svje­Joci da se takvo "1нini.шalпo" sl1vacanje njegove osobe i prirode, ра cak i rnedu krscanima, nije dalo lako iskorijcнiti (Lk 24,19). А izraz nabl Jsa. "prorok lsus", koji se javlja u 1\uranu svjedoci о to­me da se u Multamedovo vrijernc taj пaziv upotreЬljavao rnedu de­k:ldentnirн krscanskin1 crkvama u AraЬiji . Okljastreпa kristologija moze na kraju dovestj samo do jos tete hereze, jer ona u Кristu vidj samo pred~snika , а ne posljednju Botju rijec buntovnom covje­canstvu. U Mt 16,14 dodaje se da su ga neki poistovjecivali s Jere­mijom. Zanimljivo је nagadati koje su to Kristove duhovne osobine пavele vanjske promatrace da ga poistovjjete s tim velikanima iz bli· ze ili dalje pro~lostj . Jeremija је prorok ljubavi, kojemu је srce slomljeno i koji nai\azj na malen odaziv. lvan је strogi esћatoloSki prorok propasti i suda. llija је pak neustrasjv cudotvorac, prorok koji izranja iz pustiлje ј ponovno ncstaje u njoj, овај koji је novo­zavjetnim svetima Ьiо ve\ik primjer za snagu mo\itve (Jak 5,16-18). Svj tj prorocj razlikovali su se medusobno, 110 ipak је svakj od njiћ

137

MARK08,29 imao i poneku od kasnijil1 Kristovil1 оsо\)јна . Као sto је to ccsto sluёaj , zelimo li raд1111ijcti 11jegovн oso\)u ј нjcgovo djelo, moracc-1110 zaci na nckolik.o kolosjeka starozavjetнug utkriveпja , ili sc svj smjerovi objave susrecu н Kristu, 111ada su Ьila нedostatпa , нisu Ьila

u pot punosti pogresпa.

29. No sada - kao sto nат se to neprekidпo dogada - dolazj do tog presudnog uJar~.:a 111асеш kojj teologjju jz teorjjske rasprave pretvara u prjrodнo111 ёоvјсkн перосudан (\jjalog jzтedu Boga ј

nas. Jesu li. dakle, ј пjcgovi vlastitj uёenjci onako slijepj kao i drugi Ijudi? Ostali mozda jesu, ali ne i Petar. Odgovor је stigao naglo i ze­stoko -је li шu to Ycliko otkricc svanulo mozda tek u tom trcпut­ku? Тi si ... Krisr. "'Puшazanik. Mesija··. Podaci manнskripata prete­zu н priJog zakljuёku da sн te tri rjjeci sve sto је Marko izvorno пa­pisao, dok је dodatak "Siп zivoga Boga" za koji је svjedocaпstvo manuskripata daleko slablje, gotovo sigurпo пaknadan pokusaj iz­jednaёavanja s Matejevim evandeljem, gdje taj izraz н svakom sluёu ­ju s pravom pripada. S ovime trcba usporedjti sliёnu izjavu Simuнa Petra u lv 6,68.69. Prema tome, imaшo pred soЬom to poistovjeci­vanje lsusa s Kristom kojc C::ovjeka ciпi krscaпiнoш . Nitko не moic uciпНi to poistovjecivaвjc bez uнutrasпjcg prosvjetljeвja Svctoga Duћa (Mt 16, 17). Matcj на ov0111 mjestu, u пastavkн. пavoJi Gos­podinovo Ьlagosiljaнje Pctra. njegovu izjavu tla sc tн 11с radi о нi­cem drugom do о objavj Svctog Dulra te obccar1ja koja је Petar ta­da doЬio. U tumaёcпju svega toga nailazirнo na odredene potesko­ce, u koje, medutim. пе тоrапю ovdje ulaziti. No jedan proЬ\em odmaћ upada u оёi: ako је Petar doista Markov izvor. zasto on on­da tako malo ovdje kaze? Odgovor Jako moze Ьiti u tome da је Pet­ru od svega najjasnije u sjecaпju ostao онај strogi prijekor koji mu је Gospodin na krajн uputio. lli se pak radi о tome da se Petar us­trucavao da u svom propovijedanju spominje taj Ьlagoslov, jer Ьi to moglo ostaviti dojam da zeli veliёati sebe. No koji god tomc Ьiо raz.log, na kasnije rimske tvrdnje u vezi s tim Ьlagoslovom najbolji је komentar to da је, ро crkvenoj predaji, upravo Rim grad u kojem se ta obecanja dana Petru nisu u propovijedima objavljivala te u ko­jem је on - ima valjaniћ razloga za takvo uvjerenje - Ьiо episcopos, tj. starje~ina-Ьiskup, prije svoje smrti, do koje је do~o mozda za vri­jeme onog istog progoнa u kojem је i Pavao naSзo smrt. U Uvodu

IЗR

MARK08,30 sщо zakJjuciJiS s da Markovo evandelje ро svoj prilici predstavlja sadriaj Petrova propovijedanja u Rimu. No ako trazimo ta obecanja dana Petru, morat cemo se obratitj palestinskoj predajj koja lezj u temelju Matejeva evandelja.

30. Zasto нёenicima njje bilo dopusteno da drugima govore о 1-susovu щesijanstvu? Ро svoj prilici zbog toga sto u tom trenutku jos niti jedan uёenik (ра ёаk ni Petar: vidi 32. stih) nije sllvacao sto sve to mesjjanstvo ukljuёuje ра Ьi tako oni vani takvu tvrdnju nemi­novno pogresno razumjeli. No mozda је razlog ј u tome sto se radi о otkrjcu do kojega mora svaki ёovjek sam za sebe docj, kao sto је to Ьilo s Petrom, premda u svakom slucaju, kao i u Petrovu, to mora Ьitj posljedica otkriveпja koje daje Dul1. U tome је, u najkra­cjm crtama, tajna evandelja: u trenutku obracenja тј smo i te kako svjesnj svoje ljudske uloge u tome, no s vremenom sћvacanю, sa strahopostovanjem i ёudenjem , da је to sve ipak Bozje djelo (Jv 15, 16).

31. Ovo је prva od trj zaЬiljezene nam priJike u kojima је Gospo­djn paz.Jjjvo svojinl ucenicin1a objasnio cijenu svog mesjjanstva.56

S ovime valja usporedjti 9,31 i Ј 0,32, gdje Gospodin ocrtava une­koliko cjelovitiju sliku, ро svoj prilici zato ~to su do tog vremena u­ёenicj vee u vecoj mjerj Ьili u stanju da takve rijeci prime. То vec samo ро seЬi dokazuje da пiSta od onoga sto se kasnije dogodilo u Jeruzalemu njje Gospodina iznenadilo. Stovjse, u casu kэd је pril1-vatjo svoj pozjv Mesije, priћvatio је tjme ј pozjv na trpljenje. Cjni se da је u Novom zavjetu izraz "trpjeti", kad se primjenjuje na Mesj­ju, neka vrsta "teoloSke kratice" za njegovu smrt na kriZu (Dj 3,18, itd). No jzraz da mnogo / doslovnjje: mnogo toga; prim.prev./ pre­trpi nedvojbeno ukljucuje јо~ mnogo vj~e od same njegove smrti, jer iz НеЬ 5,8 jasno proizJazj da је kriZ Ьiо samo kraj i vrhunac zi­vota kojj је cjtav Ьiо pun trpljenja. No covjek moze shvatjtj ј cijeni­ti Krjstovo djelo tek kad shvatj njegovu osobu ј karakter: to је ta velika teoloska pouka, koja objasnjava zasto do ovog trenutka Gos­podin jos njje Ьiо pokuSзo da ucenjcima kaze о predstojecem kri­zu. Apodokimasthёnai, da ga ... odbace (31 ), zanimljiva је rjjec, ko­ja doslovno znaci "pasti na jspjtu (jspjtjvanju)". Time se podrazu­mjjeva da се Senhedrin, taj jzraelski sveccнi.:kj sud, pomno jspitati

139

MAR/\.0 8,32

Gospodjnovc tvrdnje, а роtош ga svjesno odbacjtj. No jstinska o­pasnost za sve ljude, kao sto је to Pavao uocjo (1 Kor 9,27), 1ezj u tome da Ьi mogli pastj na Bozjem jspjtu. Kako se сјлј, nj ovom pri­likom пјје Gqspodjn objasnjo svojim uccnicima pojam uskrsnuca, sudecj ро cinjeнjci da jm је taj ројат Ьiо nerazurnljiv jos i mnogo vrerneнa паkон ovc zgouc (Mk 9,1 0). Mozda је njjћov proЬJem, kao ј slucaj Marte (lv 1 1,24 ). Ьiо u tome sto su okJjjevali da priћvate mogucnost uskrsrшca ovdje i sada, dok im uskrsnuce ''u posljedпjj dan" njje zadavalo пjkakviћ poteskoca. Jedino su saducejj odbaci· v~~ citav pojam uskrsпuca , по to је Ьilo u skladu s njiћoviш орее­щtш1 prcdrasudama zbog kojill su nijekali sve nad prjrodno (Dj 23,28).

32. Moi.da је ј u ovom slucaju ona jsta prirodпa suzdrZljivost od­vratila Petra ua spoшene onaj prjgovor koji је uputio Kristu tom zgodom (vjuj Mt 16,22). Bilo је dovoljno vcc to da nije uspjo ra­zu~jeti Kristovc rijecj. Tesko је vjerovatj da u prikazu ovog doga­daJa prvo evaпdeljc пс upotreЬJjava псkј judcjski izvor jli jzvore, kojj su ро svom porijeklu apostolski, ali posve jasno razluceнj od Petroviћ uspomeпa te samo usporedni s пjima , kako su nam zapj­sane u Markovu evandelju. Ako i.za Matejeva evandelja lezi barem Levijeva predaja, onda је to posve sћvatljivo. ёini sc, 11аiше, da su Lr ovoj priuci svj apostoli bili prjsutni раје svaki od пјiћ sacuvao svoje щоЬпс Jspomene.

33. Nikada njjedan farizej пiје Ьiо stroze ukorcn od ovog Kristo­:og ucenika, ovog prvog krscanina. Kad је tako govorio, Petar nije IZraiavao Bozju namisao objavljenu ро Svetoшe Dulш, nego пami­sao neprijatelja ра је stoga bilo moguce da п1u se Gospodin obrati neposredno sa wto110. Mogucnost da se mimojde kriz Ьilo је iskuse­n~~ s kojim se Gospodjn suoёjo i koje је nadvladao jos or1da u pusti· 11Jl. А Petrov prjjedlog ovdje Ьiо је razшjsJjaпjc na ljudskj nacin. а ne na bozanski. lzraz sotona navodj па pretpostavku da pred sobom imamo jos jednu izvornu aramejsku Gospodinovu izreku. U protivnom Ьi Ьiо prije upotrjjeЬljen ёisti grёki izraz diobolos, "davo" (usp. Iv 6,70). Nije vjerojatno da је u znaёenju tih dviju riJeci bilo neke stupnjevitosti, vec se .;јпi da sc radi jedпostavno о sinonimima.

140

MARK08,35 2. Ojena ucenistvu (8,34-38). Sada mozemo vjdjeti zbog ёеgа

је bilo tako Ьitno da Petar shvati uvjete koje је mesjjanstvo postav­ljalo pred Krjsta. U protivnorn , naime, Petar ne Ы mogao shvatjtj niti uvjete koje uёenjstvo postavlja pred njega . Та podudarnost, pri­llvatjшo Јј jednoglasnu predaju о nacinu na kojj је Petar u Rimu pogjnuo, doslaje do izraiaja u vrlo doslovnom srnjsJu. ёini se sigur­nim da је lv 21 ,19 napisano poslijc Petrove snнtj. Bez obzjra koje datiranje nastanka ёctvrtog evandelja prj!Jvatili , to izgleda viSe no vjerojatnim, pogotovo ako је Petar dojsta poginuo za vrijeme Nero­nova progona u Rimu 64. godine. Tako Gospodin upozorava ёitavo prisutno mnostvo · nc samo one kojj su tvrdili da su njegovi ucenici - da јсј za njim znaёj odreci se sviћ prirodnih sklonostj ј ' 'nositi svoj kriZ" (usp. Lk 14,27). Usporedi s ovim Mk 10,39, gdje se navo­de Isusove vrlo ozblljne rјјеёј о cijenj ucenjstva upucene Jakovu ј

I vaпu. Misao iza toga vrlo је jednostavna, а poznataje svakom dje­tetu koje se jgra "slijeditj vodu". Та jgra , пајmе , ima sanю jedno pravilo · nijedan sljedbenik ne smije okljjevati da odc na bilo kojc mjesto na kojem је prjje toga Ьiо ј njcgov voda. U krajnjoj Jinjjj, za krscanina to postaje onom veli.kom нadom u nebo, jer је ј nas Vo­da onamo оШао (НеЬ 6,19.20).

35 . Onaj tko pokuSava svoj zivot zjvjeti samo " scbl", tko ga lju­bomomo i seblcno ёuva , izguЬit се ga. Та jstina nc odnosj sc sanю na smrt s kojom sc na kraju svj ljudi nюraju suoёjtj, vec ј na svaki treпutak ovog Zivota . jcr takav zjvot nitj njje pravj zivot' vec puko zjvotinjsko postojanjc. Takav zjvot nije zбё, неgо је blos. kako bi to lvan kazao . Zjvot nam, zeljeli :нј to Ш ne, protjece kroz prste poput pijeska, а stjsnemo li ruku cvrsce, on се jos sanю brze poceti od nas otjecatj. Prema tome, odbljanje da se prihvati ta ''smrt se­Ьi", koja ukljucuje no~enje Kristova kriZ.a ј slijedenje njega, znaёi zapravo duhovnu smrt. lstovremeno, bozanskj је paradoks da se du­lюvnj Zivot moze naci samo tako da se prode kroz vrata smrti, ј to "sшrti sebl". Svi ljudj moraju jednog dana unнijeti . Кrscanin umj­re ovdje ј sada ра se vj~e nerna cega bojatj. Za njega smrt vi5e nema nikakav ialac ( 1 Kor 15 ,5 5). Rijeci u Lk 17,33 prije su s\jёna Gos­podiлova izreka, no usporedan prikaz jste jzreke (jer se to drugo nalazi u Lk 9 ,23-27), а znacenje опdје postaje jos ja$nije upotre­bom rijeci peripoilsasthai: covjek u svojoj ludostj, zeli svoj zivot

141

MARKO 8,36.37 zadrtati kao svoje vjetno vlasnШvo, kao ne~to ~to се mu ostati i onda kad izgubl sve ostalo ~to posjeduje. Marko kao оЬја~пјепје do­daje rije<:\i i Evandelja, iz cega је jasno kako to valja zivot potro~iti za Кrista, u sluzbl njemu, u ~renju Radosne vijesti ~rom svijeta. Kr~anin nema dva cilja, nego samo jedan.

36.37. Vjerojat nije је da је metafora u ovim stihovima uzeta iz trgovine, nego iz sudstva. Као i oblcno, Gospodin predvida moguce prigovore i suprotstavlja im se na ljudskoj razini, ciljajuci, da tako kazemo, na promucuran poslovni njuћ tih gaillejskih trgovaca, kao ~to је drugom jednom zgodom ciljao па zdrav razum riЬara (Mt 13, 48) ili poljoprivrednika (Lk 13,15). Cini se da su od iste te vrste i prispodobe о Ыagu sakrivenom u polju (Mt 13,44) te о skupocje­nom Ьiseru (Mt 13,45): u оЬа ta slucaja radilo se о tome da је kra­ljevstvo dobra "investicija" bez obzira na cijenu, kad Ьi to ti tvrdo­glavi poslovni ljudi samo mogli shvatiti.

38. No sada, kao i oЬicno, nakon ~to је tovjek dozivio poraz па svojoj vlastitoj niskoj razini razmШjanja, Gospodin titav taj pred­met prenosi na duЬlju razinu, gdje doblva eshatoloiO<i smisao. On је vec i prije za sebe upotrijeblo naziv Sin ёоvјеёјi (npr. 31. stih), ali sada је, nakon velike Petrove izjave, "covjecji Sin" konaёno i ne· povratno poistovijecen s " Mesijom". Gospodin је vec objasnio da ро ЬiЬ\ijskom tumacenju Pomazanik nije, barem ne u potetku, pobjednicki kralj kojega Zidovi tako zeljno ocekuju, nego daje on sluga koji trpi i koga odbacuju (lz 53). А ipak, bez obzira na sve to, njega је, kao "covjecjeg Sina", Bog odabrao da preko njega sudi svijetu kad se on, Кrist, ponovno vrati ( usp. Dn 7, 13). Za ucenike mora da је najveea zagonetka bilo pitanje kako da shvate odnos iz­medu tih medusobno tako razlicitih predodiaba te kako da to sve povetu s Isusom kojega su imali pred sobom. Povijesni Krist uvijek је za covjecanstvo Ьiо najveci kamen smutnje, ne samo za onda~nji narШtaj, nego r za dana~nji. 5 7

З. Preobraienje (9,1-10). Na ~to se odnosi ovo prorocanstvo u 1. stihu? То ovisi о tome ~to cemo smatrati trenutkom u kojem su uceпici vidjeli da је kraljevst vo Boije doslo и sili. Usporedaп

ulomak u Matejevu evande\ju (16,28), zahvaljujuci upotreЬi neznat­no drugacijih izraza · '"S111a covjecjega gdje dolazi sa svojim kra-

142

...

1

-

l

MARKO 9.1

Ijevstvom" . ропе~tо је jasniji. Treba razlikovati dva odvojeпa pita­пja . Prvo је pitanje ~to su uceпici u po<:\etku drzali da ta lsusova iz. java zпaci, а drugo је ~to је sam Gospodin podrazumijevao pod ti· me. Poznato паm је da su mпogi u prvoj crkvi ocekivali da се do Gospodinovog drugog do\aska doci јо~ za zivota prvog nara~taja a­posto\skih svjedoka. Cini se da је lv 21,23 пapisano kao oprezaп poku~j da se opovrgne takvo mШјепје , а to se spominje i u 2 Pt 3,4. Prema tome, \ako је moguce da је prvi apostolski пarastaj smatrao da se ova Isusova izjava odnosi па parusiju, drugi Кristov dolazak nakon kojeg се uslijediti sud i ustaпovljenje пjegove vlada­vine. No danas se takvo mШjenje moze zastupati samo u slucaju da se izraz okusiti smrti shvati u misticnom ili ivanovskom smislu (usp. "nece umrijeti nikada", lv 11 ,26). То је moguce, ali nije vjerojatno. Semitski idom "okusiti smrti" samo је poetski izraz ''umrijeti" ра su i aposto\i to morali tako protumaciti. No gledШa prvog kr~ans­kog nara~taja imaju samo arheolo~ku vrijednost: naime, kad је nas­talo Evandelje ро Marku, Petar је vec Ьiо umro ра takvo doslovпo tumacenje vi~e nije bilo moguce . Marko zac~elo ne Ьi zapisao пeku Isusovu izjavu koja Ьi mu bila besmis1ena ра, prema tome, i za crk­vu beskorisna. Ovaj se stih, dakle, mora odnositi ili na preobrazenje koje u evandelju slijedi odmalt nakon njega, ~to zvuci prilicno uv­jerljivo, ili na Кristovu pobjedu na krii.u, koju је uskrsnuce potvrdi· \о (Ко\ 2,15); ili na dolazak Svetog Duha; ili pak na kasnije ~irenje Ьlagoslova kraljevstva medu nezidove. Od svih moguci!1 tumacenja mozda је najbolje ono koje odgovor vidi u citavom sl~cdu od kriZa do uskrsnuca. Nas је na~ himnodija navikla na predodzbu о Кristu koji kraljuje s drveta, jer је on nakon kriZa kazao "Dana rni је sva v\ast" (Mt 28, 18), te је svoje ucenike odaslao na izvr~enje svog ve­\ebnog zadatka, da idu kao pobjednici da poЬijede (Otk 6,2). No u

Lk 10, 18 ta se pobjeda povezuje sa slanjem sedamdesetorice ра sto­ga mozda grije~imo kad to nastojimo povezati iskljucio s izdvoje­nim vremenskim trenutkom u ljudskom smislu te rijeci.

2. Za ovih sest dana koji se spominju u Matejevu (17 ,1) i Marko­vu evandelju ne mora postojati neki teolo~ki razlog, mada је bilo poku~ja da se oni povezu sa "~st dana" Bozjeg stvaranja u Knjizi postanka, nakon kojih је uslijedio subotnji dan njegovog odmora. То је naprosto jedna od nebltnih pojedi11osti koje ostaju zabiljeze-

143

MARKO 9,2 ne u sjecanju svakog ocevica i koje nат potvrduju da је Kristov zivot cvrsto ukorijenjen u povijest, u svoje mjesto i vrijeme, mada nam mozda nije uvijek moguce da na teme1ju oskudnih podataka kojim raspo1azemo to mjesto i vrijeme poЬliie odredimo. Tako nas i izraz koji нa1azimo u Vjerovanju i koji g1asi ''trpio pod Poncijem Pilatom" neprekidno podsjeca na to da је Vjecnost u~1a u vrijeme te mu tako da1a valjanost i smisao. Luka па оvош mjestu kaze .. jed­no osam dana nakon ... " (vidi Lk 9,~8). Naravno, nijedan nezidov ne Ьi racunao vrijeme u sedmicama. јег је sedmodнcvni .. tjedan .. t i· picno zidovska institucija. Tako, dak1c, i Marko i Luka daju samo priЬliinu oznaku · ''oko tjedan dапа". kako Ьismo mi danas rek­li.s s

Za~to је Gospodin sa sobom uzeo l>as Petra, Jako~·a i /vana ? Zasto је u tu sl<upi.rш ukljucio Jakova, koji је umro nedugo наkоп nastupa apostolskog razdoЬlja (Dj 12.2), а iskljucio svima dragog Andriju, koji је na samom pocetkи doveo Petra lsusи (1v 1.42)'? Boiji sиvereni izbor za паs је tajna, no mozemo Ьiti sigurнi da se ne radi о pristranosti, premda sи ta t rojit:a sиdje1o-.ala и ншogima is­kustvima koja su Ьila uskraceп<J osta1oj devetorici (npr.Mk 5,37). Ako na takvo pitaпje uopce postoji odgovor. moguce је pretposta­viti da su se ta trojit:a pokaza1a и du1юvrюm pog1edu posch1ю pri­j~'l\1lji,in~a za prosvjetljenje koje su do tog trenutka vec bUa primil:t (u!.p.Petrovu izjavu u Mk 8,29). Naime , izreka "опоmе koji i111a, ј о~ се 3е dэti" (Mt 25 ,29) vjecno је duhovno nace1o. Ali, u drugom sr.1is1u , ~:!}: i ta du1юvna prijemljivost zapravo је Вoiji dar ра sc, dakle, takvim razmi~jaнjem nismo nimalo priЬ1iiili srzi te tajne. u najmanju ruku, medutim, iz prispodobe о ta1entima jasno је da је odgovornost da li Cemo dull\)VI!e prednosti koje SU 113111 povjerene korisno upotrijeЬiti ili pak zloupotrijeЬiti potpuno 11а nama (Mt 25), bez obzira radi ili se о ve1ikim Ш malim prednostima .

Ovdje se prisjecanю · moida је to pisac i ielio · onih dogadaja kada је Mojsije poveo Josuu na goru bozanske objave (lz1 24) te ka­da је Mojsije Ыо preobraien slavom Boijom (Iz1 34,29), mada se Ll

Mojsijevu slucaju, kako nam to BiЬlija jasno daje do zr1anja (2 Kor З, 7 .13), radilo samo о slabasnom odsjaju te slave. Kristova је pak slava bila njegova vlastita slava: оп је naprosto za trenutak ponovno uzeo na se onu bozansku slavu koja је bila njegova i Oceva jos prije no sto је svijet nastao (Iv 17 ,5). U izvjesrннn smis1u grijesimo kad

144

, 4-1

ј

MARKO 9.3 dogadaj о kojem је ovdje rijec smatrarno jedinim Kristovim preob­razenjem. kao da se radi о necem jedinstve110m. Naime. istinsko preobraieнje metamorpl1osis. dogodi1o se u Bet1ehemu, kako se to iznosi u Pos1aнici Filipljanima (Fil 2.6.7).

3. Dojam vanzeнш1jske i:istoce Ьiо је rнozda нajtrajniji od svih koje је taj dogadaj ostavio na 1jude koji su mu prisustvovali. lsto ta­ko, kad Ijudi susretnu Bozje duhovпe s1uibenike u 1jиdskom oЬli­ku. oni uvijek nose Ьiје1е 11a1jjne (Mk 16,5). Protjvпo danasnjim ilu­stracjjama BiЬlije. u ЬiЬJjjsko vrjjerнe Ьiјс1а Ьоја nijc Ьi1а uоЬiсаје-на Ьоја radпe odjece,jer Ьi se prebrzo zapr1ja1a u svakodnevnom ra- "" du. Da нiје Ьi1о donek1e neoЬicno da mladjc rюsi na seЬi sjajnu Ы­је1и odjecu. ta pojedjпost ne Ьi Ьila zaЬi1jczena , s obzirom da se u IЗiЬ!ijj Ьоја i.r1acc rijctko sporнiнjc.

4. Cesto smo sk1oпi da и pojavljivanju !lije s Mojsijem o1ako vi­djtlю sаню Zakoн i Prorokc gdje svjedoce о Kristu . То jjest tako, ali ј vise od toga. Sam Mojsijc prorocki је govorio о Kristu (lv 1 ,45: Lk ~4 . .:!7). а i pismozп<JIIcj ј farizcjj ocekjvali su, na teшe1ju Knjige proroka Malahjje 3,1, 4 ,5, da llija dodc kao Mesiji.r1 preteca (Мk

9.1 1 ). Istina, kao sto је to i Gospodj11 kazao. u odrcdeпom smjsJu to se prorocal\stvo vec bllo ostvariJo u pojavi lvaпa Krstitelja (Mt 17 .13). No usprkos tоше, prjsustvo samog llije na ovom mjestu Ьi-1о је prin1jereno na poseban 11aci.r1 . Zanjm1jivo је da Abral1am njjc Ьiо ovdje prjsutan. bez obzira na to ~to је prorockim ocima vidjo buduci Кristov do1azak (lv 8,56). Motda је razlog tome to ~to је Abraham Ьiо. cak i u tje1esnom pogledu, ocem 2jdova , kao ј mno­giћ пeiidova. Мј smo moida svi Abr:~lшнova djeca (Rim 4,16), no jedva Ьi se moglo reci da smo i Mojsjjcva. А Gospodjnovo poslanje u tоп1 је trenut~u jos uvijek bilo samo izguЬljenim ovcama doma lzraelova (Mt Ј О ,б). Luka (9 ,31) dodaje zanjm1jivu pojedinost da је predшet njilюvog razgovora Ьila predstojeca Gospodi1юva smrt u Jeruzalemu. Za "smrt'' 011 namjerno upotreЬljava grcku rjjec exudos pobudujucj tako uspomene na Bozju pocetnu pobjedu u Izraelovoj povijesti, а upotrebom glagola р/ёrоб, "ispunitj" ilj "ost­variti'', to postaje jos ocitijim. Prilikom raspeca, uskrsnuca i uza­sasca dos1o је do пovog izlaska, do novog Bozjeg "spasonosnog ci­na ... 1 sanю u svjetlu toga moie se razumjeii i onaj prvi iz1azak, bas

145

MARK09,5.6 kao ~to se ј pravo znatenje kriia nюze shvatjtj samo proutavanjern starozavjetnih "slika" izbavljenja.

5.6. Luka nam takoder jasno daje do zпanja (9.32) da su utcпici bili zaspali, kao i onom kasnjjom prilikom u Gctsemanskom vrtu. То vec samo ро sebl, kao ј razlog z.a od1azak оа goru kojj Luka na· vodi ("da se pomoli", vjdj Lk 9 ,28), navode na zak1jutak da је do preobrazenja do~1o nocu, ј to ili za vrijeme jedne od onih cjje1onoc­nЉ molitava koje је Gospodin oblcavao odriavati na prije1omnim totkama svoje sluzbe (npr. Lk 6,12), ili pak "rano ujutro, јо~ za mraka", prilikom jednog od Gospodinovjh vr1o ranill dizanja (usp. Mk Ј ,35, itd .). S tjm se moze usporeditj i andeoska s1ava koja је sjajila iz nocnog mraka pastirima u Bet1ellemu (Lk 2,Н.9). Bilo је bozansk.i primjereno da Boije svjet1o spasenja tako sjaji. Petar, nag-1o trgnut iz sna, no јо~ na vrjjeme da vidj kako ta bozanska s1ava пe­

staje (Lk 9,33), Ьiо је govor1jjv u svom stralш, kao ~to to blva ko<.l nekih ljudj. Sad kad su vidjeli onu jstu Sekjпalнlavu koja је u stari­ni pokrivala (zraelovo mjesto sastajanja (lzl 40,35 ), zacjje1o treba пacinjti opet jedan · ~tovi~. trj takva ~tora . No Petar nije znao da је ta Sek.inah-slava, to otitovanje prisutnosti samoga Boga. vcc "p1avila punim jedrin1a'' medu 1judjma, u tjje1u Кristovu (1v 1, 14). Petar ne ~tedj sebe u svojjm sjecanjin1a. А zanim1jjv primjer izvor­nostj tiћ uspomena је i upotreba jzraza Rabl, Ul.<itelju. Na tom mjestu Matej navodi (17,4) uoblcajenj u\judaп oslov Kurie, "Gos­podjne", dok nezidov Luka (9,33) navodi Epistata. "Gospodaru" ili ''Nadg1edruce". No Petar zadriava izvornu aramejsku rijec.

7 .8. Oblak је, kao ј svjet1o, u pustinji Ьiо znak Воzје prjsutnostj (lzl 40,38). А sada, u pravom starozavjetnom stilu, iz oЬlaka se zatuo glas (usp. lzl ::!4,16). То sto је Gospodjn takoder nakon ··~est dana" zazvao iz oЬlaka na Sinaju5 9 u najmanju је ruku neoblcna kojncidencjja. Ovaj put g1as utjerao је ne~to manje straha u srca onih kojj su ga tuli ( usp.Izl 19 ,16). 1 opet је , kao ј prilikom krste­nja , Bog Otac posvjedocio s neba za svoga Sjna (usp.Mk 1 ,11 ). Grt­kj jzraz agapёtos, /juЬ/jeni, ovdje gotovo sigurno jma konotaciju "jedinorodeni", kao ~to Ьi to imao i 11ebrejskj jzraz vaci!Td. Rijeti u 2 Pt 1 ,17. 18 izritito se odnose na dokaznu vrjjednost tog glasa s neba, dok se 2 Pt 1, 14, kako se cini, otl11• 1se na ono sto је Petar re-

'J4(,

MARK09.9 kao о trj satora.

9. Puno znacenje tog videnja rnoci се se shvatjti tek nakon us­krsnuca раје zato lsus ovoj trojjci zabranjo da do tog trenutka dru­gima о tome kaiu. Ро svoj prilici to је znaCilo da ni ostalitп ucenj. cima njsu о tome n~ta smjeli reci. U svakom s1uёaju , sva tri sinop­tiёka prikaza ovog dogaCiaja nutno projzlaze iz Petroviћ sjecanja, јег Matej njje Ьiо ondje prjsutaп. dok је Jakov umro davno prjje no' sto је Luka росео prjkup1jatj svoju gradu ispitjvanjem ocevjdaca (Lk 1,2).

10. Ovo је jedna zanim1jiva usputna potvrda da ucenjcj nisu Gos­podinove rjjeci о njegovom prcdstojecem uskrsnucu nikada doslov­no shvatili. Tako јћ је ovaj dogadaj ostavio u ёudu (Lk 16,8). Cud­na је u tome oko1nost da su јnаёс . u tolikim drugim prilikama, Gospodinove rijeci pogresno sl1vatili upravo zbog toga ~to su iћ uzi­mali pretjeraпo doslovno (usp. Мk 8.16). То Ьi se mog1o objasniti jedino orume sto је vec prije kazano: пetlostajao im је kljut vjere (Mk 8.17.18). Dakako . pojam uskrsnuca u pos1jednjj dan ruje iш t.adavao rukakve pote~koce , no Ьi1о је оёјtо da se Gospodinove rjjc­ci ovdje odnose na пek.i drugi dogadaj.

1.>. Navjestaj stradanja (9,11-50)

1. '1/ija redivivus" (9.11-ЈЗ). Pojava llije na gorj potakla је drugo pitanje u ucenicima: zar se ne mora IЩа tek pojavjtj, ј to ne u nekom videnju, nego u stvarnostj, ј tako najavitj mesjjansko do­ba? Dok su silazili s planjne, postavili su to pjtanje Gospodinu. То u najmanju ruku dokazuje da su sada svi onj vjerovalj u njegovo me­sijanstvo, jer u protjvnom Ьi njihovo pitanje Ы1о besmjsleno.

12.13. Ako је suditj ро Petrovu propovijedanju, onako kako nam је ono sacuvano u Markovu evandelju, Gospodin se ле samo slozio s tumacenjem rјјеёј Malal1ije koje је njiћovo ispunjenje vidje­lo u lvanu Krstitelju, nego је i ukazao na sljёnost sa svojim vlasti· tim sluёajem. ProЬiem sad vise nije Ьiо u tome da li се "Шја redj. vivus" ponovno doci ili ne-ce, nego "kad Sin tovjeёji dode, hoce li naci vjere na zemJj j?'' {Lk 18,8). Odba~o· 1,·,j lvana, farizeji ј pjsmo-

147

MARK09,16 znancj odbacili su ј Bozju namjsao za njih (Lk 7,30), а tјте је pos­talo gotovo sjgurno da се odbacjtj ј Mesjju . NШа od toga njje Boga iznenadilo, jer sve se odjgralo onako kako је Ьilo napjsano (vjdj 12 ј

13. stih). Као ~to је llij in dolazak najavljjvao Gospodjnov dolazak, tako је ј odbacivanje Ilije bila ороmена da се i Gospodin blti odba­~en. А to sve zajedno dogadalo se da Ы se ispunilo Pismo.

2. Padavicar (9.14-29). No tezi posao od apstraktнe teolo~ke rasprave o~ekivao је ovu malu skupinu na podnozju gore, gdje је duhovni neuspjeh posramio ostalill devet apostola te privukao mno­~tvo, za koje neuspjeh ima istu privlacпu snagu kao ј uspjeh. Као ј obl~no, pjsrnoznancj, te teo1o~ke l1arpije , blli su u prvim redovima te su nedvujbeno. pozivajuci se na taj u~eni~kj neuspjeh, dovodili u pjtanje teolo!ku opunomocenost uёenika ili njilюvog Gospodina. Covjek se pjta za~to se ti jsti pismoznanci, umjesto da jonako po­kjsle u~enjke uvaljuju u sve vecu neugodu pred prisutnjm mno~t­vom, njsu dali na to da samj istjeraju tog dенюnа, kao dokaz u ko­rist ortodoksnosti. Medu ortodoksnim Zidovima bllo је i istjeriva~a demona: ~tovi~e. ј sam Gospodin poziva se na to da Ы opravdao svoj postupak (Mt 12,27 ).

16. Gospodin po~inje s pitanjem, no ne zato ~to mu ne Ы bilo poznato о cemu se rad'i. Svrha је njegovih rijeci da se painja mno~t­va skre11e 3 poniienih u~enika na njega, kao ~to se to izri~ito vidi u 19. stihtJ. No nije to bilo sanю zato da Ьi se po~tedjeli osjecajj u~e­n.ika, vec se tu radi о dubokom duhovnom nacelu. Цudi prvo 1110·

raju priznati svoju vlastitu nedostatnost, а zatim se moraju navesti da uo~e Кristovu osobu. Usredoto~jvanje na njegove sluge ne sluzi ni~emu, kako su to i lvan (lv 1,23) ј Pavao (1 Kor 3,5) jasno shva­tili.

17.18. Simptoтj koji se ovdje navode nedvoumno su simpto­mi padavjce, no postupjt cemo mudro ako u pogledu demonske op­sjednutostj zadrzimo agnosticizam pun strahopo~tovanja.60 Smio­nost odgovora tog covjeka nag1a~va njegov umorni осај. Тај otac doveo је svog djecaka ucenjcima u nadi da се ga on jsc.ijeliti, ali ne mogoie, dosl. "nisu bili dovoljno jaki".

19. Gospodjnov је odgovor polovican citat iz Psalma 95, 10 gdje

148

MARK09,20 se govorj о Bozjem strpljivom podn<>!enju nevjernosti narutaja koji је u ono drevno vrijeme lutao pustinjom. Тај citat doЬija na tetini kad shvatimo da је narutaj koji је dozivio Gospodinova velika djela Ьiо ujedno ј narutaj kojega је 1.adesio sud te da је nakon pada Jeru­zalema 70. godine, osim kr~anske crkve koja је pobjegla u PeUu u Transjordan.ijj (usp.Мk 13,14), samo mali broj od on.ih kojj su slu­~li Gospodina ostao tom prilikom zjv - njihova tjje1a lef.ala su u pu­stinji kao !to su leia.la ј tijela njihovih predaka (НеЬ 3,1 7). Вotji gnjev izlio se na taj tvrdoglav i buntovan naraltaj preko rimskih legionara. No kome је ovdje nedostajalo vjere - ucenicima ili rodi­te1jima? lz rjje~i u 23. stihu cinilo Ьi se da је prigovor о nedostatku vjere Ьiо upucen ocu, dok је u~enicima predbacen nedostatak mo­litve (29. stih). No nюlitva је, dakako, samo ocitovanje vjere, tako da u krajnjoj Jinjjj svi stoje pod istom osudom, а i mi zajedno s 11jima.

20. Silina demonskog napada u n.ijemom covjeku odgovarala је izljevu priznanja koje Ьi se otrgnulo s ustiju opsjednutih u ostalin\ slucajevima (usp.Mk 5,7). Bio је to izraz neprijateljevog nenюcnog iJijcsa, nelюticno priznanje Kristova statusa.

21. Gospodina ovdje ne zan.ima samo djetakova "povijest boles­ti''. Оп navodi ovog ~ovjeka da prizna kako је beznadan njegov slu­caj · otet.avajuci mu, da tako katemo, vjeru ~to је viSe moguce. no istovremeno mu pokazujuci da mu је on, Кrist . jedjna nada.

22. Tuzna је to prjca, no bilo је neophodno da је otac isprj~a . da Ьi se tako ostvarila lsusova namjera. Jer, ako је i imao samo malu vjeru, taj covjek, koji је sumnjao u Kristovu silu , n.ikada njje doveo u pitanje njegovu samilost. Va1ja uocitj suprotnost s cvrstom vje­rom gubavca u Мk 1,40: "Ako hoee~. mote~ me ocistiti''. Ovaj, naime, n.ije n.imalo sumnjao u Gospodinovu moc, vec је suntnjao je­dino u njegovu spremnost da pomogne prezrenom gubavcu.

23. Gospodin ga Ьlago prekorava zbog njegovog malovjerja. Stv? Aku muies? doslovno glasi "То 'ako mote~'!" (lsus navodi rjjecj samog tog covjeka). ''Doista, sve se mote uciniti za onoga koji vje­ruje". То је jedno od mjesta gdje se spomioje to veliko Ьiblijsko па-

149

lfARKO 9,24

l..'elo, koje је izneseno u \11 :!1,22 f t•sp.Mk 11,24). Nu 1111 нismo puzvanj da "isprobavamo Buga·· нeoJgovorпom nюlitvom ta olllO

~to је тоМа na~a ljudska :telja, ali nije nuzno i njcgova volji.i . Slo· bodni smo da trazimo ~to god ze\imo, no samo ako је to ono ~to i on teli (l lv 5,14). То ruje puki teolo~i soПzam, vec је to samo drugatiji natin da se izrazi zal!tjev da •·um Kristov" bude u nama. Takoder to је i opomena da se rujedan stih ne smije uzimati odvoje· no od ostalog Pisma te onda na njemu temeljiti preuzetnu molitvu .

24. Otac vapi za Bozjom ponюci, iskreno priznajuci siroma~tvo svoje vjere. А Gospodin usliSзva, ne zbog slabosti onoga koji moli, nego zbog izoЬilja svoje milosti. Тај covjek cini upravo оно isto ~to је ucinila i zena о kojoj је rijec u Мk 7: ponizno prillvaca ocjenu koju mu је Gospodin podijelio te se poziva na bozansku milost, а не na svoje zasluge. Rijeti koje taj covjek izgovara najbolja Stl IHO·

guca ilustracija ЬiЬ\ijske nauke о opravdanju vjerom. То јаsпо pro­izlazi iz toga ~to upotreьtjava isti glagol, Ьоёtl1еб, kao i gore (22. stilt). Tamo је rekao "ako moze~. pomozi mi". Gospodiн ga је pre­korio zbog prvog dijela te reёenice. na ~to је otac "sa suzama" (ne­ki manuskripti) uzviknuo: ''Онdа mi pornozi ovakvom kakav je­sctm , pun sumnje". Drugim rijeёima , taj covjek nije molio da Gos· podin "pomogne" njegovoj nevjeri dok ona не postane takvom da zasluzuje Вozji odgovor. Nije potrebno da molinto Воgа сЈа poveca na~u vjeru dok ona ne postane t.akvom da zasluzuje spasenje, dok ne postane neka vrsta "prikladne, odgovarajuce, primjerene vjere''. То Ьi tada bilo opravdanje djelima, а ne opravdanje vjerom. Umjes­to toga, taj ёovjek molio је za praktiёnu роnюс koja Ьi se ocitova­la u iscjeljenju njegovog sina. Priznao је, duboko potresen, da ne posjeduje nИta ~to Ьi ga ucinilo dostojnim toga. No vec sama ёinjenica da је pristupio Kristu izrazavala је izvjesnu vjeru, punu drhtanja, а to је bilo dovoljno. То је opravdanje vjerom. S time se u mnogome podudara i lsusov uzvik na krizu, uzvik proiz~ao iz osjecaja potpune napu~tenosti (Mk 15,34). No ёаk i u tom trenut· ku uzvik prividnog осаја Ьiо је, u stvari, uzvik vjere, jer је blo upravljen Bogu. Najvece znaёenje nema toliko sadrzaj tog uzvika koliko sama ёinjenica da је Gospodin uzviknuo, premda , na duЬ\joj razini, okolnost da se radi о citatu iz 22. psalma ima veliko znaёe·

nje, s obzirom da taj psalam zavr~avз 11 pobjednickom tonu.

150

MARKO 9,25-27

2S-27. Gospodin nikada nije. poticao okupljanje gomila bespo· slenih radoznalaca koji uvijek jure za najnovijom senzacijom. Tako је katkada namjerno izbjegavao mno~tvo ljudi, i to kada је smatrao da su rnotivi tih ljudi nedostojni (usp.lv 6,26), раје tako odblo da uёini cudo i za "oguglalog" Heroda (Lk 23.8). Prisutnost velikog mno~tva ne znaёi nuino da је duhovni rad uspjeSзn. U pojavi veli· kog mno~tva Gospodin Ьi obltno vidio znak da treba krenuti dalje (Мk 1,37.38) ili pak povr~rum utenicima jasnije protumaёiti kako се visoku cijenu platiti zele li ga slijediti (Mk 8,34). Mjerilo postig· nutog uspjeha Ьiо је tek mali broj sljedbenika koji Ьi ga nastavili sli· jediti i onda kad Ьi mno~tva odusta\a i vratila se.

28.29. Valja z.apaziti da ona devetorica koja su dozivjela ne­uspjeћ nisu ukljuёivala i onu trojicu koji su bili na gori preobraze­nja. Zato smo nюzda u pravu ako kazemo da su ta devetorica bila u dulюvnom pogledu mапје prijemljiva od one trojice. Vruedi primi­jetiti da u prispodoЬi о' talentima natelo ро kojem ti ta\enti Ьivaju podijeljeni slugama glasi "svakome ро njegovoj sposobnosti" (Mt 25,15). No ako se radilo о nedostatku uporne molitve, jesu li ona trojica koji su zaspali na gori preobratenja (kao i kasnije u Getse­manskom vrtu), usprkos tome ~to im је dano v~e prilika, doista Ьi­la doprla dalje na putu duhovnog rasta? Dodavanje izraza i postom (:!9) dovoljno је potkrijep\jeno mnogim manuskriptima.6 1 Pis!"1o ne osuduje primjenu dobrovoljne samodiscipline koja Ьi pratila mo­\itvu (1 Kor 7 ,S). No Pismo zato i te kako osuduje one kod kojih vanjski oьtik ne odgovara unutra~njoj duhovnoj stvarnosti te posta­je povodom za ponos i pros\avljanje samoga sebe (Lk 18,1 2). Ako је suditi ро crkvenim ocima, veliko је pitanje da li su u postaposto\­skom razdoЬlju to uotavali isto onako jasno kao i u apostolskom .

З. Drugi navjestaj stradanja (9,30-32). Iz 30. stiha sasvin1 је jasno da је Gospodin zelio da na ovom putu kroz Galileju putuje in­cognito, jer је zelio svoje u~enike pou~iti nekim vaznim istinam·a. U stvari, to је trebalo da bude јо~ jedno razdoЬlje intenzivnog, а ne ekstenzivnog pouёavanja . Na raz\iku izmedu toga dvoga vec smo u­kazali (vidi bilje~ke pod 6,7). Ovo паm pruza primjer slucaja u ko­jem је on svjesno zanemario jednu mogucnost da Ьi mogao iskoris­titi drugu, а da pri tom ne osje~a nikakv11 1luhovno optere~enje. On

/ 5(

MARKO 9,31

је imao sposobnost da mirno, aJi s posve odredenom namjerorп, o­dabere jednu izmedu dvije ili vi~ mogucnosti koje Ьi mu se pruta­le, а ostale da ostavi ро strani. Та sposobnost tako testo nedostaje u groznitavoj u!urbanosti velikog dijela kr~anskog rada u danamje vrijeme, kojega su gorak plod testo i zivtani slomovi.

31. Ovo obl~no nazivaju drugim navje~tajem stradanja, а moze se naci u svim sinoptitkim evandeljima. U stvari, medutim, drugi nav­je~taj stradanja dogodio se za silaska s gore preobratenja , i to u ok­viru odgovora na pitanje one trojice о lliji redivivusu (vidi gore Ј 2. stih). Ovo Ьi, prema tome, Ьiо zapravo treci takav navje~taj .

32. Sto to oni nisu razumjeli? Naziv koji је upotrijeblo za sebe "Sin tovje~ji" , do tog irn је trenutka vec postao dobro poznatim: "Izdaja" i "smrt" bili su pojmovi koje је Ьilo lako sltvatiti, mada motda te~ko prilivatiti. Mora, dakle, da su irn bile nerazurnljive nje­gove rijeti о uskrsnucu nakon tri dana. Naravno, iz Lk 13,32 vidlji­vo је da se izraz "nakon tri dana·• znao upotreЬijavati neodredeno i metafori~ki u znatenju " nakon toga", tako da u~enike ne treba kriviti ~to te rijeti nisu doslovno shvatili. Starozavjetni natin upot­rebe tog izraza (Но~ 6,2) u svom izvomom kontekstu ne Ьi ovdje ~io od koristi, premda је kr~eanska crkva u njemu kasnije vidjela JЗSno proro~ko predskazivanje uskrsnuca. То је, medutim, zacijelu nю!alo Ьiti jasnije u onoj prilici kad је Gospodin upotrijeblo analo­giju s Jcnorn (Mt 12,40), jer је tom zgodom bez okol~anja izjavio da је u dogadaju s Jonom Ьit tog znaka upravo ponovno pojavljiva­nje iz podzemlja nakon tri dana.

4. Тkо је nojveci и kra/jevstvu? (9,33-37). No taj osjecaj strahopo~tovanja, koji su izazvale te tada јо~ neshvacene Gospodi­nove rije~i. nije dugo trajao. Dok su hodaJi iza svog Rablja, u~enici su se postepeno razvukJi u odu:iu kolonu. Nijedan isto~nja~ki u~e­nik ne Ьi se usudio ici rame uz rame sa svojim utiteljem, а to, uos­talom, ne Ьi dopustili ni uski isto~nja~ki puteljci. U koloni је do~lo do prepirke ра nema sumnje da su povremene ljutite rije~i dopirale do u~iju onog samotnog lika koji је odlu~no krotio na ~elu te sku­pine (usp.Mk 10,32). Njegovo pitanje nedvojbeno је zvu~alo posve prirodno. No izvjestan prijekor osjetio se vec ·i u tome ~to је upotri­jeЬio glagol dialogizomai (raspravljali}, koji osim "raspravljanja"

152

MARK09,35 ima pri1.vuk "prepiranja". No Isus se ipak nije na njili javno okornio - vee su pred mno~tvom bili dovoljno poniZeni. Sa~ekao је da dode ve~ernji odmor kad ее Ьiti nasamo s njirna.

35. lzraz 011 sjede ukazuje da se ne misli samo na puko odmara­nje umornog putnika: Rabl - U~itelj opet se sprema da pou~ava svoje u~enike. S tirn se mo:ie usporediti slu~aj Marije koja "sjede do nogu Gospodinovih i slu~a~ rije~ njegovu" (Lk 10,39), te koja је na taj пacin pokazala da s ponizno~cu prilivaca poloiaj u~enika. Ро jednom tuma~enju ova lsusova izreka izratava duћovno na~elo da oni koj priZeljkuju ili ~ak uspiju zadoblti neki ugledan duhovni polozaj, sebe time automatski osuduju na najnШ polozaj u kraljev­stvu. То је istina, а iz Marijinog hvalospjeva vidljivo је da kao dio svog nama cesto ~udnog djelovanja Bog "silne zbaci s prijestolja' i "uzvisi neznatne". No mozda se pravi klju~ za tumacenje ove izre­ke пю:iе naci tek u izrazu ginestlro u Lk 22,26, "neka postane", koji se ondje pojavljuje na mjestu na kojem sc u Markovu tekstu u­potreЬljava izraz estai, "Ьit се·• / u prijevodu Duda-Fucak to se pre­vodi s neka Ьшlе; prim. prev./. UpotreЬljavajuci buduce glagolsko vrijeme Marko se moida povodi za scmitskim idiomom Petrova iz­vorпog propovijedanja, u kojerн budtrce vrijeme mo:ie izraiavati ta­koder ј imperativ. u 10111 sluc:~ju ovujc Ьi Ьilo izra1eno duЬ\je nace­lo. prema kojem, zclimo li pusti<:i JtJiюvвu veticinu , :ieljet сеnю i Ьit i u poloZзju da sluzirno Jr !tgiiШI tc ..:t:mo namjerno za sebe odab­rati najnize i najneugleJвi1e шјс~tо . t: tome је citav kljuc Gospo­dinova zivota, јег on nij{' blo Josao da 11ш slu:ie, nego da sam bude sluga (Mk Ј 0.45 ). То је 11 п<~јшаnјu ruku jedno od nюgucill znace­nja one ··odigrane prispodobe'' pranja nogu (lv 13,5), bez obzira kakva inace druga znatenja ЫЈа izratena njenom simbolikom.

36.37. Prekrasna је ova slika koju intamo pred ocima. Veёer је. а veёera је zacijalo vec pro~la . Gospodin poziva k sebl ( usp. Mt 17,2) jedno irnedu djece svog domacina i zagrli ga (grc. enagkalisa­menos, dosl. "drtati nekoga rukom obgrljena"). No u Markovu e­vandeUн smisao ove lsusove izreke (37) ostaje donekle nejasaп. Za­to је jasnije ovome usporcdan ulomak u Matejevu evandelju 18,4. gdje se kate: "Тkо god se, dakle, ponizi kao ovo dijete, taj је najvc­ci u kraljevstvu nebeskom". lz toga је, ():Jkle, ocito da prihvatiti

153

МАRКО 9,3840 Jualjevstvo poput djeteta znati prihvatiti ga u poniznosti. А to је, kaze Krist , to veliko pravilo za ulazak u nj (Mk 10,15). Prema to­me, u takvoj poniznosti koja nezna za pristranost (Jak 2,1) postu­pat cemo s djetetom kao ~to Ьismo postupili prema Kralju nad kra­ljevima, kao da је to dijete doista predstavnik samoga Kralja (и тоје /те). Na~a velitina kao kr~ana ne leii u nama, nego u veliti­ni onoga tiji smo predstavnici, u cije ime nastupamo. Tako cak i Gospodina valja promatrati u svjetlu onoga koji ga је poslao, tj. Boga (uspJv 5,43).62

5. Jstjerivaё davo/a (9,3840). Као ~to је Mojsijt: morao otrp­jeti pretjeranu Ju~inu revnost (Br 11 ,28), tako sada i Gospodin mora otrpjeti eksplozivnu cud jednog od "sinova groma" (usp. Mk 3,17). Jednom kasnijom zgodom ta се mu dvojica predloziti da og­njem s neba udari na samarijanske seljane koji su ih onako grubo odblli (Lk 9 ,54). А ovom, pak, prilikom trebalo је nekom tovjeku, koji se nije, kao ~to је to blo slucaj s dvanaestoricom, javno prizna­vao Isusovim ucenikom, zabranitj da istjeruje demone u lsusovo im~. S tim se moie usporediti Dj 19,13-17, gdjesetakoderspomj­nju ljudj koji su upotreЬljavali Isusovo ime prili.kom jstjerivanja de­mona, а da pri tom sami nisu Ьili njegovi sljedbenjcj. Takoder, s tim је usporedivo i sve ono ~to је David morao pretrpjeti kao posljedjcu p<>gre~no usmjerene revnosti Sarvijinih sinova (2 Sam 3,39): i tom zgodom radilu se о istoj strasnoj osobnoj odanostj, povezanoj s jsto takvom nesposobno~cu da se shvatj gospodarev jstjJ1ski karakter i namisao. Onom vec spomenutom kasnjjom zgodotп Gospodar се Zebedcjevint sjnovima otvoreнo kazatj Ju не razumUu prjrodu Du­ha koji ispunjava tu malu skupinu (Lk 9,55). No ovom prilikoш on se ogranicava na to da opozove njjћovu zabranu ј da jznese onaj ve­liki "minimalni" preduvjet, Тkо nije pюtiv nas, za nas је (40). То је pravilo ро kojem valja suditj one kojj su vani. No za ucenika primjenjivija је ona rijec koja glasi: "Тkо nije sa mnom, protiv me· ne је, i tko ne sabire sa mnom. rasipa" (Mt 12,30). Ovdje se radilo о pitanju · cjtave teologije Duha. Naime, pjsmoznanci su imali prili· ke vidjeti djelovanje Duha, ali su to namjerno pogre~no protumacili pripisav~i sve Beelzebulu (Mk 3.22). А ovdje se radilo о njegovim vlastitim ucenicima koji su takoder vidjeli djelovanje Duha ј prizna­vali ga, а ipak ga zabranjivali. U сеnш је onda razli.ka izmedu uceni­ka i pismoznanaca, ako St' 1 jedni i drugi protivc djelovanju Duha?

154

MARKO 9,4148

Jednom drugom prilikom Gospodin se pos1uzio slikom promucur· nog ratara kojenш је kakvoea plodova jedino pouzdano mjerilo po­moeu kojega се ocijeniti neko drvo (Mt 7,16-20). То su rijecj tov­jeka sa sela ра gotovo da mozemo cuti grohotan smjjeh galilejskilt seljaka u slu~ateljstvu dok sc pljeskaju ро koljenima odobravajuci takvoj jzreci. socnoj ј puнuj zdr:.tvog r:.tzuпta .

6. О sablozni (9,41-48). Ako se јо~ uvijek radi о kontekstu iz prethodnog uloщka . onda Ьi to znacilo da se ponovno vracamo о­nот djetetu koje razrogatenih ociju stoji pred Gospodinom te da је 41. stih i rijet tko u njemu zapravo most kojj spaja ta dva ulom­ka. Veza је u rjjeci.n1a sto ste Kristovi ( 41 ). Ako је ta pripadnost Kristu doista tako vatna stvar. onda ni~ta nije tako dragocjeno da se ne Ы moglo t rtvovati radi toga da Ьismo zadriali tu pripadnost. Tako Pavao opominje protiv Ьludnostj, ali ne na strogo "moral­niщ" razlozima, nego na temelju na~ Ьliske veze koju imamo s Krjstom (1 Kor 6,18.19). U kraljevstvu se sva pravila moralnog ziv­ljcпja temelje na teo1o~in1 nacelima. ZЬog toga ometanje nekoga tko ima tako blizak odnos s Kristom. davanje povoda da se takav spotakne, predstavlja stra~an zlocin ра zasluzuje i tako stra~nu kaz­ltu. Usputni podacj u rђetima 42. stiha jednoga od oviJinajmanjill sto vjeruju (usp. Mt 18,6) daju nam naslutitj da se Gospodin u tom trenutku nalazio u kuei nekog od svojih utenika. Tako se takoder nitj mi ne usudujemo dopustitj sebl da se na taj nacin spotaknemo. Nai.Jne. citav stav koji tovjek ima prema seЬi mijenja :;с nakon is­kup1jenja. Prije iskupljenja bilo је moguce da on prezire Ш cctk mrzi sebe, no sad se vi~e 11е usuduje to ciniti. Jer on vi~e nije bezvrije­dan, nego је covjek za kojega је Krist umro. Zato se ako је potreb­no, moraju za dobroЬit cje1ine irtvovati ruka, noga i1i oko, ti naj­vatniji dijelovi tijela, ali i dijelovi preko kojih Ьi moglo doci isku~­nje. А ipak, usprkos svom tom saznanju о beskonacnoj vrijednosti ljudske du~. iskupljen tovjek се~се no ikada pr~e pada u isku~enje da postane ponosan.

43.45.47. Ovdje ne moze blti sumnje da su pred covjeka postav­ljene dvije mogucnosti. Prva se naziva iivot (~to, prema tome, nije iskljucivo ivanovski izraz; usp.l Iv 3,14. itd). Druga se naziva pakao "Gehenna", а znacenje tog izraza protumaceno је kao oganj neuga­

sivi (grt . asbestos), dok Matej upotreЬlj;~vil pridjev aiOnios. "vjec-

155

MARK09,48

ni" (Mt 18,8). Istina је da se znacenje izraza asbestos ne odnosi u prvom redu na vremensko trajanje, ali se zato, ро svemu sudeci, od­nosi na apsolutnu nepromjenjivost ра ta dva pojma nisu ntedusob­no vrlo razlicjta . Njtko nikada njje izgovorio snatruje rjjecj о pakJu od Sjna Bozjeg, punog ljubavj prema ljudima. 63 No о tom predme· tu on је, kao ~to је to i ovdje sJucaj, govorio Ш svojim ucenicima, Ш onjma koji su se smatrali vjerskim vodama (kao u Mt 23.33). Ne­mamo njkakvih podataka о tome da Ьi on to tumacio carjnjcima ili gre~nicima, mada se cini da је lvan Кrstitelj naveliko govorjo upravo u tom tonu (Mt 3,7). Gospodin је о pakJu govorjo onima koji su se smatraJj svetjma. а о nebu onjma koji su priznava\i da su gre~nicj. Мј danas, medutjm, cesto cinimo obrnuto.

48. Starozavjetnj ulomak odakJe su preuzete ove rjjecj (Iz 66,24) pomate nam da jasnjje shvatjmo ove ozЬiljne rjjecj. Radi se, naime, о ''truplima ljudi kojj se od mene odmetnu~". Prema tome, Ge­henna, to smetl~te kraj Jeruzalema koje vjecno tinja, konacno је preЬivaJBte onih koji su sagrjje~Ш prema Bogu. Prjspodoba о boga­ta~u ј Lazaru jstjce tu jstu istinu - istinu koja Ьi nas morala otrijez­ruti · da је sudЬina koju smo izabraJj dok smo bili "u tjjelu" zauvi­jek nepromjenjjva (Lk 16). Valja zapazjtj da Ьођј manuskripti (za kojima se povode RV, RSV ј NEB) izostavljaju 44 i 46. stЉ, koji su lnace jednaki kao 48. stiћ.

i . Sul zemlje (9,49.50). Stih 49. ima ulogu da povet e sJjjede­cj stih s оајш ~to mu prethodj: sve се Ыti proku~ano ј prociSceno vatrom (usp.l Kor 3,13). Та predodtba vatre koja procj~ava mote se nacj ј u Starom zavjetu (МаЈ 3,2). Cini se, prema tome, da gJagol halizomai, "poso\itj", vodj mjsao do Isusove jzreke о soli, halas; u 50. stihu. Dakako, danas ne motemo sa sigurno~cu znati da li је Krist te izreke izgovorjo u jednoj te jstoj prilicj, ili ih је Petar tako poredao radi lak~eg pamcenja, za potreЬe poucavanja kr~ana. Papi­jine rjjecj navedene u Uvodu navode na zakljucak da је okosnicu Markova evan<Jelja cinilo upravo ovo drugo, а ne neki kronolo~ki redoslijed toliko Ыizak zapadnom shvacanju.

50. Svatko tko је fivjo u istocrum zemljama znat се , mada mot­da i nece Ыti u stanju dati ј obja~njenje kemijskih procesa prj tom upotrjjeЬJjenih, kako lokalru, cesto nepo~teni. trgovcj iskvaruju i

156

MARKO 10.1 krjvotvore sol, ~ecer ј mнogu drugu robu. Raspitivanje о tome ka­kav se proces prj tome primjenjuje ј kako dolazi do toga da је ta sol na kraju bezokusna шozda је zanimljivo, ali nebitno. U svemu tоше Ьitna је cinjeruca da је takva sol, sol samo ро nazjvu , beskorisna. А ako је ј sаню ono cemu је svrl1a da da okus ostalome bezokusno kojj је jzlaz jz toga? Tako ј ovdje i.Jnanю same kr~ane kojj se me: dusobno prepjru. Ра kako takvj mogu biti ''sjnovj mira"? / U prjje­vodu Duda-Fucak taj se izraz prevodi s ' 'prijateljj mira" : prim. prev./ (Vidi Lk 10,6 la upotrebu оvјћ rijeci kao kr~anskog наzј. va). Kr~cani moraju Ьitj sredstvo za moraJno ocuvaнje svjjeta, oni moraju zjvot osolitj , zacjniti ga ј sprjjeciti da postane posvema is­kvaren.

с . Odlazak iz Galileje ( 10.1 -34)

1. Lokalna sifllacija ( 10,1 ). Do ovog trenutka, u poglavljjma 1-9. pratili smo Gospodinovu gaШejsku slutbu, а sada. u poglavJjj­ma 10-15, pratjt cemo njegovu judejsku sluzbu. lzmedu to dvoje Lнka umece vccu koliCiнtJ 111aterjjala, kojj jspunjava ugJavnom pog­lavlja 9-18 njcgovog cvaвdelja ј koji se oЬicno naziva Lukjnjm prj­kazom lsUSIJ\'a putovaвju (Lucan Travel-Narratjve), а sadrZi, izme­du ostaloga. rнikaz slanja sedamdesetorice te razne prispodobe (npr. о izguЬijenoJ ov~ j. о izguЬ!jenom novcicu , о izguЬijenom sjnu). Ma­~ ~· i U SVUIН Cli:JIIdeJju donosj c jtav niz izdvojenih pojedjnostj koje ј. 11uёе 11al:~t. i111o tt tom odjeljku Lukjвa evandelja, no Marko јћ u pra­viltl iщstavlj:~ iz svog tcksta. Zato је - s obzirom da је vecj djo tog m:нcrijal;~ posebno zanjmJjiv za Zidove - prihvatljiv zakJjucak da је LtJk:t ( u do jzvjesne 111jere i Matej) upotrebljavao palestinski zjdov­ski jzvor, koji se ро svojoj prirodj, perspektjvj i nakaru znatno razli­k~vao ~d zap~dnog, а zato ј pretezno nefjdovskog Petrova propo­VIJedaнJa, koJe lezj u temelju Markova evandelja (vidj Uvod).

Judejski kraj veoma se razlikuje od galilejskog vjsocja na sje­veru ; od kr~evite Galileje ј njenog sirovog ј snafnog nacjonaJjstjckj ras~lozenog selja~tva , cak је ј Transjordaruja posve drugacija ро ~ОЈ! Ш prirodnim obiljetjima, kao ј ро stanovniOvu. GаШеја је uvj­Jek bila najupornije sredШe tidovskih pobuna, motda i zbog toga ~to ј: taj "krug netjdova'', ~to је znacenje njenog punog naziva, Ьiо okruzen ogorceno protufidovskirn stanO\' Ji j~tvom (vjdj Lk 13 1

' . 157

MARKO 10,2 gdje se spominju nemiri u Galileji z.a vrijeme vjersk.og praznika ; а ~ak i za pobune 70. godine Galileja se, kako је to vidђivo iz djela Flavija Josipa, pokazala tvrdirn orahom za Rirnljane).

2. Kristovo иёепје о braku (10,2-12). Sto su to farizeji irnali na umu kad su postavili ovo pitanje о braku? Odgovor kojj su dali Gospodinu u 4. stihu, pokazuje da su, kao ~to se moglo ј ocekjvatj, vrlo dobro znali ~to Zakon ima reei о tom pjtanju. 17 jzraza da ga iskuJaju (2. stih} vidljivo је da se radilo о prjjevarnom pit.111ju. po­stavljenom ne zato da Ьi se dobile upute, nego z.ato сЬ h . sc Gos­rodina navelo da upadne u klopku. Kad Ьi ga samo mogli namamj. ; da da neku nepromШjenu izjavu, mogli Ьi ga tada ј optuiitj da se

protivj Mojsijevu zakonu ј kasnijoj predaji koja ga tumacj. Saducej­sk.o pitanje о uskrsnucu (Mk 12,23} i herodovsko pjtanje о porezu (Мk 12,5) prirnjerj su takvih slicnill slatkorjecjviJ1 poku~aja da se Gospodina navede da sebe izloii njihovirn optuibama. Svj tj poku­~jj neslavno su propalj (Mk 12,34}. Kad se promatra u tom svjetlu , nebeska mudrost koja izblja iz Gospodinova odgovora postaje јо~ o­citjjom. Prema tome, ovo ne predstavlja Kristovo ucenje о rastavi braka upuceno njegovim ucenicima, da tako kazemo, in vacuo. premda је zapravo i ova prilika posluiila za poucavanje. Radilo se prije svega о odgovoru na pitanje koje је postavljeno s namjerom da se Krist namami u klopku, о odgovoru koji Ьi, Ьеz obzira kako on glasio, uvjjek netko isk.oristjo za zloupotrebu. Ako uzmemo u obzir rijecj koje Matej dodaje (Mt 19,3), :·iz svakog razloga .. i1i "s kojega god razloga", moguca је pretpostavka da su farizeji sumnjali da taj galilejski rabl, ciji su ucenici onako olako krШj propise о subotj (Mk 2,23}, zastupa preslobodna gledi~ta о braku ра su nш stoga po­stavili ovo pitanje s namjerom da tako doblju јо~ jedno uporШe za napad na njega. Dogadaj prilikom kojega је Gospodjn udijelio opro­~tenje preljubnici (lv 8, 1-11} pokazuje kako је lako beskrajnu yu­bav optuiitj za pretjeranu slobodu ј pomanjkanje moralnili stega. No ako је to Ьiо cilj tih farizeja, dozjvjeli su gorko razocaranje. Za­cudene rjjecj Gospodinovih ucenika u Mt 19,1 О pokazuju kako је cak i njih iznenadilo Gospodinovo cvrsto gledj~te. Тј ucenjcj su ta­ko visok stupanj bracne vjernosti smatrali do te mjere nemogucim da irn se ј brak ucinio nemogucirn: ako је ta veza dojsta tako pot· puno neraskjdiva. onda је bolje ne zenjtj se, kazali su. То Ьаса za­nim1jivu usputnu sliku na lн<.~cnj iivot ucenika, о cemu ina~e tako

158

MARKO 10,3

malo znamo.

3. Као i objcno. Gospodin је ovjm ljudima odgovorio ponajprije na njiћovoj razini. uputiv~j ili na Mojsija, ~to su oni bez sun1nje ј О· cekivali. То је jednjm potezom uklonilo svaku sumnju na to da је Ј. sus mozda heterodoksan ј da zastupa pretjerane slobode u pogledu braka . Stov~e. Gospodin је jasno dao do znanja da se njegova uloga sastojj u tome da da zakonu novu dublnu. а ne da ga odbaci kao besmislenoga (Mt 5,17}.

4. lpak, ta farjzejska skupina vec је prjsi\jena na uzmak. ako pri· jelaz s izraza elleteilato, zapovjedi (З}, rijeci koju upotreЬ\java Gos­podin, 11а jzraz epetrepse11. dopustio је. rjje~ koju oni upotreЬ\ja­vaju u svom odgovoru, njje s\ucajan. Oni se ne usuduju kazati da zakon ''nareduje" rastavu braka. cak ako је ј dopu~ta, ра se tako vidj da su vec postali svjesni da је njiћovo polazjHe znatno oslabilo.

S. Sad stize jos jedan udarac: taj Mojsjjev zakon nije samo per­шisivni irnperatjv utпjesto da bude kategoricki irnperatjv, nego је ј otvoreno koncesjvaп , ј to zbog okorjelosti ljudskog srca prema Bo­gu. Mogli bismo to ovako parafraziratj: u vrjjeme Zakona smatralo se da је bolje omoguciti rastavu braka i tako izbjeci otvoren pre­ljub, protjvan svim propjsirna о braku. Bilo је to manje od dva zla koja su se mogla nacj u lzraelu, no vec ј samo njegovo r o>tojanje u­kazivalo је na kobni nedostatak u covjecanstvu. Mozda је i mnogo­ienstvo u Starom zavjetu primjer u kojem dolazj do izraiaja to isto nacelo: mnogoienstvo se podnosilo u ranoj izraelsk.oj povijesti, ali se nikada nije hvalilo kao ne~to dobro.

6. No sada, kao ј oblcno, do)azj ona duЬija teolo~ka razina: Gospodin sada ide dalje od Zakona, koji је Ьiо dan za odredeno vremensko razdoЬ\je, te prelazi na Boiju izvanvremensku narnisao onako kako se ona ocituje u stvaranju. U drugacijem kontekstu Pa­vao jednako tako jasno kaze da је Zakon Ьiо samo ne~to kao "ume­tak" u Bozjoj namisli te da zato on nema pravo ni odobriti ni us­protiviti se Bozjem zavjetu s Abrahamom (Gal 3,17), koji odraiava njegovu vjecnu namisao milosti za covjeka. Та neraskidiva svetost bracne veze ovdje se, dakako, ne temelji 11:1 pukirn rijecirna Knjige

159

MARKO 10,7 postanka, koje su samo opis i popratno tumacenje tog Botjeg cina, nego na samom tom cinu, kao ј na namjsJj koju је Bog imao kad је stvarao dva spola.

7. Prirodna pojava da rnu~arac dobrovoljno napu~ta oЬitelj iz koje је ponikao, tu najsnatniju dru~tvenu skupinu za koju је do tog trenutka znao, da Ьi sa tenom koju priJe nije ni poznavao stvorjo novu i јо~ utu vezu, bila Ьi posve neobjamjiva kad se u njoj ne Ьi promatrao јо~ jedan primjer ostvarivanja te 8о1је namislj. Као ~to је ј inace cesto cinjo, Gospodin se i ovdje obra~a zdravon1 razumu oblcnog covjeka, suprotstavljajuci se zakucastom cjepjdlacenju fa­rizejskih teologa ( usp. Mk 7, 15).

8. Prema tome, bracna је veza najuta veza koja postoji rnedu ljudima, premda је ј to, jer је ljudska, u Ьiti samo Пzjcka veza, ра stoga ne mote nadtjvjetj smrt (Mk 12,25). Usprkos tome, ta је veza jpak tako Ьliska i tako duboko ukorjjenjena u Botjoj narnjsli da је Pavao mote upotrjjeblti kao sliku one duЬlje ј duhovne veze koja postoji izmedu Gospodina ј njegove crkve (Ef 5 ,32), Ш pak izmedu Кrista i pojedinog vjernika ( 1 Kor 6,1 7).

9. Та bliska veza botanska је zamisao, ona је svrha stvaranja, dok је rastava braka posve ljudska stvar. Ni~ta drugo njje trebalo re­cj farizejima. Da li su oni oШli pokunjeni? Ш је Ьi1о medu njjma tnotda i onih koje su Kristove riJeci potakle da se zamisle ( usp. Mk 12,32 i dalje)? То nam se ovdje ne kate. Zacijelo im se nije Ьа~ svj­dao stalnj Gospodinov oblcaj da ide \ dalje od Mojsijeva zakona sve do Botje izvanvremenske namjsli, kako је ona dofla do izrataja u stvaranju ј u zavjetu milostj. Na kraju се to post.atj onaj najveci ka· men smutnje, jer su Zakon, hran1 , ра cak i sam pojan1 izabranog na­roda bili nerazdrufivo povezani, Ьilo da zajedno opstanu, Ьilo da zajedno budu dokinutj.

1 О. No mi, kao Gospodinovj ucenjci, dobljamo i ~jre tumacenje i upute, ~to је tirn farizejskim religijskim stratezima bilo uskraceno. Ovu ~turu Markovu izjavu da ga ucenici ponovno о tome istpitiva· hu Matej pro~iruje time ~to nam saop~ava da su na te lsusove rjjeci oni zakljucili da је brak. pod uvjetom da је do te mjere neraskidjv,

160

MARKO 10,11.12 zapravo nemoguc. S obzirom da је vecina ucenika, ako ne ј svi, bila otenjena (1 Kor 9,5), ove nam rijeci motda omogucuju usputan pogled na oblteljskj tivot apostola. о kojemu је jedini konkretni podatak u Pismu spomen Petrove punice (Mt 8,14). Zanimljivo је da је Gospodin najozblljnjje riJecj koje је ikad kazao о celiЬatu , kao о stanju suprotnom braku, izrekao upraYO u ovom kontekstu (vjdj Mt 19,11.1 2). Ako brak va1ja izbjegavati, onda to ne smije Ьiti zbog toga da Ьi se izbjegle takve popratne pote~oce, vee naprosto zato ~to neke pojedjnce Bog pozjva na celibat, а ne na brak. Pavlo­vo stanovi~te izrateno u 1 Kor 7 u Ьitj se, kako se cinj, ne razlikuje od ovoga, mada on tom pitanju prjstupa iz pomalo drugacjjeg smje­ra, iz kuta kr~~anske slutbe. То ~to su ucenjcj smatrali potrebnim da Gospodinu postave ovo pjtanje navodj па zakljucak da је to bila prva prilika u lюјој је on govorio о tom predmetu, kao ј da је nje­govo ucenje, barem u nekim svojim vidovima, proturijecilo tada opeenito prihvaeenim gledi~tjma. Pokazalo se, dak.le, da onaj koji se u pocetku cinjo i preslobodnim u svom shvaeanju braka zapravo postavlja nevjerojatno stroge zahtjeve. Botja mjerila, naime, uvijek su apso\utna te se nikada nece prilagodavati ljudskoj slabosti.

11.12. Petrov izvje~taj о onome ~to је Gospodin ovom prili· kош izrekao i opet se sastoji sашо od osnovnih obrisa te ni u kom slucaju nije onako jscrpan kao Matejev prikaz. Ovo pitanje bilo је vrlo zanimljivo i vatno za palestjnsku fjdovsko-kr~ansku crkvu koja је narocitu pa.ZПju posveejvala kr~eanskom tumacenju Mojsije~ va zakona, ра nam је stoga u Matejevu evaлdelju sacuvano ј mлogo v~e materjjala о tome. 65 No Petrove rjjecj samo su ~ture smjernice za poucavanje u grcko-rimskoj nefjdovskoj crkvj, u kojoj је Ьlud­ni~tvo predstavljalo veliku opasnost (usp. sabor u Jeruzalemu, Dj 15,29, gdje је znacenje upotrijeЬljenih riJeci, kako se ciлi, posve dos\ovno, а ne samo јо~ jedan metaforicki spomen idolopoklonst­va). Bila је to ј sredjna u kojoj se rastava braka mogla opasno jedno­stavno ostvaritj. Va\ja primijetjti da Gospodin uzirna kao ne~to sa­mo ро sebl jasno da се se rastavljeni suprufnicj, jedan od njih ili motda ј оЬа, ponovno vjencati, а takav ponovan brak on opisuje kao ni~ta drugo doli preljub. Motda је u tome veza, cak ako ј ne uzmemo u obzir usporedan prikaz u Matejevu evandelju, izmedu Pavlovih rjjeci (1 Kor 7,15) ј ovog evandcuskog teksta. U razdvaja-

161

MARKO 10,13-16 nju dvaju supru1ni.ka vidi se tek posljednji izlaz, no ponovno stupa· nje u brak, kako se ~ini, uopee se ne uzima u obzir. lstina је da ne­ki komentatori u Pavlovim rjjecirna "nisu vezani" vjde duЬije zna­~enje te smatraju da se tirne dopu~ta ponovno stupanje u brak. No to Ьi predstavljalo neposrednu proturijecnost rijecirna u 1 Kor 7,11 а jedno od osnovnih nace1a ЬiЬlijsk.e egzegeze traii da se njjedan Ьiblijsk.i tekst ne smjje tumaciti tako da bude u protuslov1ju s ne­kim drugim tekstom. Njje nipo~to sigurno da se tzv. " Matejeva iz­nimka" ("osirn zbog Ыudni~tva" 5,32, te "osim zbog Ыudni~tva", 19,9, dosl. "osirn zbog nemora\a"), ~to god bilo nјено tocno zna­cenje, odnosi na ponovno stupanje u brak, premda su је nekj pro­testantski crkveni starjesine upotreb1java\j u tom smjsJu.

З. "Pustite djecicu" (10,13-16). Vec smo u prispodoЬi koja se navodi u 9,36 vjdjeli da se Воiје kraljevstvo sastoji od onih koji irnaju osoЬine ma1e djece. Vjdjeli smo, takoder, da te osoblne do-1aze do izraiaja u na5em prihvacanju kraljcvstva i ulaska u njega. 66

U Matjevu evande1ju (18,3.4) kaze nат se da se moraтo "obrati· ti" ј postatj kao mala djeca, dok nат se ovdje kaze da treba da opona~o djecu u poniznosti. No cinj se da se u ovom konteks­tu podrazumijeva ј јо~ nesto osirn ponjznostj. Najce~e se jznosj tu­rnacenje da se to odnosj na djetinje povjerenje, na bezrezervno po­uzdanje u onoga koga se voli.

Osirn toga, u ovom kratkom pri.kazu do\azj do izraiaja vjera ј

1jubav rodite1ja koji su svoju djecu doveli lsusu. Njje sigurno da li se radilo doista о paidia (djecica, 13; usp.Mt 19,13) ili pak о brep/1l (l..k 18,15, "dojencad"), no to је posve nevaino. Pitanje oko tuma­cenja ove ili one pojedjnostj takoder ne umanjuju ni osornost u~e­ni.ka, nedvojЬeno veoma umornih. MoZda se radilo о njihovom po­kusaju da svog Gospodina ljubomorno ocuvaju od onoga sto su smatra\j neopravdanirn oduzirnanjem njegovog dragocjenog vreme­na. Ucenici su se pobrinulj da prjstup njihovom Gospodinu ne bude nipo~to \agan (usp.dolazak Grka Isusu, lv 12,21.22). Za nas danas to је pouka ј opomena da ne budemo smetnja koja се stajatj jzme­ёtu \judi i Krista, umjesto da ih dovedemo k njemu.

Razlj~ita ·tumacenja ne utjecu na pri.kaz Gospodinove za\os­ti (\4) / u prijevodu Duda-Futak na ovom mjestu upotrebljava se ројат "zlovolja"; prim.prev./ koju је izazvao t.aj postupak njego~ih uceni.ka, postupak kojj је odavao njihovo posvem~nje nerazumtJe-

162

MARKO 10,17

vanje njegove namjsli jspunjene 1jubavlju (usp.njegove rjjecj prijeko­ra upucene Jakovu ј 1vanu, Lk 9 ,55).

4. Вogati mladi uglednik (10,17-31). Pred nama је pri.kaz lsusova susreta s bogatjm mladjm uglednikom, kojj mora da је na a­postolsk.i krug ostavio snazan dojam, sudecj ро tome da se taj pri­kaz moze nacj kod sva trj sinoptika, od kojih mu svaki dodaje po­nekj svoj podatak, vec prema tome kako su razli~jte pojedjnostj os­tale zabiljezene u sjecanju pojedinih kazjvatelja. lz Matejeva evan­delja (19,20) saznajemo za njegovu mladost. dok nam Lukin izvor saopcava da se radilo о "ugledniku" (l..k 18,18). Njegovo ortodok­sno bogatstvo, tako razJicjto od "evandeoskog siromastva" u kojem su zjvjeli Gospodinovi ucenjcj, ostavilo је na najvne Galilejce vrlo dubok dojam, kao ~to ih se dojmjo ј sjaj Herodova hrama (Mk 13,1 ). Prema tome, taj је m1adic ро svoj prilici, prjpadao drustvenoj sk.upjnj koju jedva da је evandelje do tog trenutka ј dodirnulo (vidi Dj 13,1, gdje se u kasnjjern razdoblju spominje Manahen, suothra­njenik Heroda cetverovlasnika, kojj је bio zjdovski plemic, ali ј krs­canin; usporedi takoder ј plemjca kojj se spomjnje u lv 4,46, gdje se 11ndje upotrijeЬ\jena rjjec moze prevestj ј s jzrazoш "od kraljevske krvj"). А neke zene iz tog drustvenog sloja vec su se od samog po­cetka ubrajale medu Кristove sljedbenikc (Lk 8,3) te su svoj irnetak upotreЫjavale za unapredivanje njegovog djela .

17. Gor\jjvost tog mladjca ocjtuje se u okolnostj da је dot·cao ј k.leknuo pred svima na javnom putu - ako izraz gonupetefi valja uzetj dos\ovno, а ne samo metaforjckj, sto је takocter moguce. Nje­gova duhovna ceznja vidj se u tome sto је na lsusa prirnjjenjo prjd. jev dobri, kao i ро njegovoj veli.koj ieljj da stekne iivot vjecni. Nje­govo nestrpljivo otk.lanjanje Gospodinove prirnjedbe · izrecene na­pola u Sa1i • da se put u zivot osigurava drtanjem zapovijesti, poka· zuje duhovno shvacanje koje је bilo mnogo dublje od shvacanja prosjecnog pjsmoznanca (ali usp. Lk 10,29). No snaga njegovog ka­raktera njje bila u skladu s njegovim duhovnirn shvacanjem раје na kraju ipak оШао zalostan. U ovom slucaju prepreka је bila njegovo bogatstvo. Radije је odustao od Krjsta nego da odustane od svog ј. metka. U tome је on trajna opomena za sve nas.

18. Као i oblcno, Gospodin pokusavэ 11. tog covjeka izvucj ono

IIO

MARKO 10,19 ~to 1ogicki proizlazi iz njegovih v1astitill rijeci. On је , dodu~. do~o Mesiji trateci pomoc, no је li on vec doista po istovijetio lsusa s Bo­gom, ~to Ьi mu omogucilo da shvati istiлsku prirodu Mesije, kao ~to је to Petar ucinio u Mt 16, 16? Jediлo takav bozanski Mesija mogao Ьi n1u dati ono ~to , ро v1astitom priznanju, ро prirodi nije mogao

doblti. U Matejevu evande1ju ( 19,16) mladicevo pitanje postaje ј о~

jasnije u ovim rijecima: "Које mi је dobro c initi da jmam zjvot vjecni?" Sm.isao se, medutjm, time ne mijenja. U оЬа s1ucaja radilo se о istoj temeljnoj pogreЉ : taj m1adjc ро~ао је od predpostavke da on, koji је vec nasljjedjo mnogo irnetka, moze v1astjtjm napori­ma zadovoljiti pravo da doblje vjecni zivot. On је spasenje smatrao necim ~to se moze posticj djelima. No dok ne postane spremnim da to spasenje prihvatj vjerom, nece ga moci doЬitj (Ef 2,9).

U skladu s torn raz1ikom, u Mt 19,7 Gospodiлovo se pitanje navodj kao "Sto me pita~ о dobrome?" No osnovni smisao ј ovdje ostaje nepromijenjenirn ра оЬа oЬlika tog pitanja mogu Ьitj napros­to slobodne grcke parafraze jedne te iste izvorne ararnejske Isusove izreke.

( · .. ·· 19. Gospodin ovdje daje sazetak "kategorickih" zapovijedi koje se tjt.и ,Juznosti pojedjnca prema njegovom bliinjemu, no јо~ ne spo;·rJ.nje dublje pitanje о duznosti koje covjek irna prema Bogu. Ako он vec i na ovoj nizoj raziлi moze izazvati u tom covjeku osje­caj vlastite nгdostatnost~ uto1iko Ьо1је. Bilo је to kao da је Gospo­diл, odgovarajuci na mladicevo gorljivo pitanje "~to m.i је ciniti ... ?" rekao: "Ciлitj! Ako to treba biti put u vjecni zivot, onda mora~ iz­vr~avati sve ~to Zakon na1ate." Pavao је otkrio svu uzaludnost na­stojanja da se zivot zadoЬije drzanjem Zakona (Rim 7 ,24), no је 1i to vec ustanovio i taj mladic? Ako se pod izrazom "ug1ednik" (Lk 18, 18) podrazumijevao c1an Sanhedriлa, izrae1skog vjerskog ve1ikog vijeca, onda po1ozaj tog mladica postaje јо~ slicniji po1oiaju Sau1a iz Tarsa, tog izvanredno nadarenog mladog teo1o~kog studenta, koji је nedvojbeno potjecao iz neke imucne trgovacke oblte1j i.

20. Njegovo duhovno iskustvo nije bilo tako duboko kao ~to је bilo Pavlovo. On је spomiлjao samo vanjsko drz.anje Zakona, а ne i ono unutarnje kr~enje (koje је Gospodin smatrao jednako tako vaz-

164

МАRКО 10,21

nim, Mt 5,28). No nema sumnje da је on govorio potpuno ·ciste sav­jesti kad је kazao da је drfao sve te zapovijedi. Tako је i Pavao rno­gao pred Sanhedriлom (Dj 23,1) izrecj za sebe tu istu tvrdnju u po­g1edu svog vanjskog ponШnja, bez obzira kakve щщtarnje duhovne muke prozivljava1a njegova probudenja savjest (Rirn 7). lpak, ako је izvana ј Ьiо zadovoljan sam sa sobom. barem је shvaeao da mu јо~ ne~to nedostaje (kao ~to se to izricito i kate u Mt 19 .20). Jer, u protivnom, za~to Ьi uopce i do~ao Isusu?

21 . Које su bile osobiлe tog шladjca koje su ga u Gospodinovirn oc irna uciлile vrijednirn 1jubavi? lz izraza emЬiepsas autб (ga ... po­gleda, dosl. "prodorno ga promatrajuci") ocito је da је on u tom trenutku zapazio u tom mladicu ne~to priv1acno. Је li to bila ona hitra spontanost i iskrenost, osobine67 koje se, kako se ciлi, mogu vidjeti u cestitom Davidu, covjeku koji је Ьiо ро Bozjem srcu (Dj 13,22)? Ivan је Ьiо onaj ljub1jeni ucenik (Iv 13,23), а sigurno је da је u tim prvim godinama i on pokazivao tu istu toplinu. lvan i Ja­kov nisu svoj naziv "gromovi i munje" (vidi Mk 3.17) dobili niza­.~to , kao ~to se vidi u Lk 9 ,54. 1 Petar је uvijek Ьiо c1an te trojke. А ono је bila i njegova osobina, vi~ no bilo koja druga, ра cak i u pretjeranoj mjeri. No cak ni za nekoga koga је zavo1io i koga је ze­lio doblti kao svog ucenika nije Gospodin Ьiо spreman sniziti uvje­te ucen~tva , da Ьi tako na 1ak naciл do~ao do novog obracenika.

Gospodiл ovdje izvodi igru rijecima, upotreЬijavajuci pri tom m1adiceve rjjeci (ako nam је suditi na teme1ju usporedbe Matejeva i Markova prikaza ovog dogadaja), ~to је vrlo te~ko prenijeti na en­g1eskom jeziku. "U cemu ја to zaostajem?" "Jedna stvar navodi te da zaostaje~ . .. " - igra rijecirna zasniva se na glago1u hustereб. No Gospodin tog mladica ispituje i na dub1joj raziлi: evo, radi se о covjeku kojemu nikada nije ni~ta nedostajalo (to је, nedvojbeno, Ьiо razlog da on nikada nije do~o u i.sku~nje da uЬije ili op1jacka, kao ~to Ьi se moglo dogoditi siromahu, Izr 30,9), no Gospodin mu nastoji dovesti u svijest da је on zapravo "siromШni bogata~" i da i­ma veliku , premda nevidljivu potrebu (usp.Otk 3 ,17).

Тај zahtjev za Пzickim odricanjem od zemaljskog irnetka i u­dobnosti upucen је potencijalno svirna nama, а nekima od nas moz­da се Ьiti upucen i doslovno. Kad od1ucirno da cemo slijediti Kris­ta, on od nas trati da se, odmah na pocetku . odreknemo svega (Lk

165

MARKOJ0,22 14,33}. А ono ~to nam on onda ponovno preda, ostaje potpuno njemu na raspolaganju. Od tada mi to drzimo samo kao njegovi sluzbenici. А na njemu је da da ili uskrati, ve~ prema svojoj volji (ЈоЬ 1,21}.

22. Ovo је jedinj covjek u citavom Novom zavjetu za kojega se kaze da је iz Gospodjnove prisutnostj оШао ialostan, mada su mnogi bili tu1nj kad su doiOj Gospodinu, (usp. "snuzdene", skutll­

rбpoi, uceni.ke па putu za Emaus, Lk 24, 17). Jzmjeren је bio na va­gi ј ustanovilo se da је lak (usp.Dn 5,27) On vec ро definjcjji nije mogao Ьiti Krjstovim uceni.kom (Lk 14,33), jer је to zahtijevalo potpuno izrucenje sebe Kristu, na ~to on u tom trenutku јо~ nije bio spreman. Njegova reakcija vi~ no jasno pokazuje da је Gospo­din svojim prstom ukazao na pravo mjesto te da је bogatstvo tog mladi~a bilo doista ono ~о mu је srpecavalo pristup u kraljevstvo Bozje.

23. Da ne Ьismo mozda cestitali sami seЬi ~to nismo bogati ј ~to, prema tome, ne potpadamo pod ovu Isusovu izreku, dobro је driatj na umu da Ьi doslovan prijevod glasio: "Kako је te~ko za one koji posjeduju stvari ... ". Televizijski aparat, gramofon, projektor. to su neke od "stvari" koje mogu lako zauzeti prvo mjesto u zivotu da­na~njeg covjeka, u na~oj civilizaciji skupih naprava i "stvari" (novo­zavjetni chrenшra). Covjek dolazi u isku~nje da se pita u kojoj је mjeri evandelist ovdje zelio rijecj dusko/1Ys (tesko, dosl. "s te~o~a­ma") pridati njeno izvorno znacenje. Kako nezadovoljni, s kako malo veselja ulaze bogata~i u kraljevstvo, jer za njih је cijena tako visoka! S jezicne strane takvo је tumacenje mogu~e. а potkrepljuje ga cinjenica da је netom bila spomenuta zalost tog bogatog mladj­~a. koju је pokazivao njegov smrknut izgled. No onaj tko nade Ьi­ser veli.ke vrijednosti radosno prodaje sve ~to ima da Ьi ga mogao kupiti (Mt 13,46). Budu~i da svatko tko zeli slijediti Krista mora dati sve ~to ima, tko medu nama moze kazati tko је dao najvi~?

24. Ucenjci su bili kao gromom o~inuti. Uvijek su pretpostavljali da је ulazak u kraljevstvo, Ьа~ kao ј sve ostalo, lak~j za bogata~e. bez obzira sastojalo se njihovo bogatstvo u jntelektu, dubinj njjho­ve licnostj ili pak nekom uhli.ku nadarenostj, da se novac ni ne spo-

166

MARKO 10,25 minje. То је uoblcajeno gledi~te "prirodne re\igjje", gledi~te koje је dijelila ј svjetovna zidovska "crkva" onoga vremena. Ро svemu su­de~i. djjeJilj su ga ј Gospodinovi ucenici, dok su s nerazumjjeva­njem promatralj lik tog mladjca kako se udaljava, mladj~a obdare­nog tolikim prednostima ј u mnogo kojem vanjskom pog!edu upra­vo jdealnog za kraljevstvo. No kr~~anstvo cinj sve ljude ravnoprav­nima: nitko nema neku pocetnu prednost kad se radi о ulasku u Boije kraljevstvo.

No, na duЬljoj razini, radi se о јо~ jednoj jstinj, koja mora da је tada pala na шn barem nekirna od uceni.ka: svatko od nas "bo­gat" је u necemu - ра tko onda moze Ьiti spa~en? То је ono ~to ih је istinskj zbunjivalo ј ~to su sa sneblvanjem izrekli u 26. stilш: ako је tesko za bogatase, tesko је ј za sve ostale.

Bez obzira da li је Gospodin dojsta izrekao ovu citavu rece­nicu , kako li се resko imucnici и kra/jevstvo Boije, dosl. "onj koji se oslanjaju na bogatstvo" (manuskripti na ovom mjestu govore pri­licno izjednaceпo u korist оЬа ta cjtanja), ocito је da је upravo to namjeravao kazati. No krace citanje . "kako је tesko uci u kraljevst­vo Bozje", jednako је tako prihvatljivo. s obzirom. s jedne strane, t!a u njemu "bogatasi" prestaju bltj neka izdvojcna skupina ljudi, te da, s druge straпe, jz njega projzlazj da је ulazak za bogatase tezak пе stoga ~to su bogati , nego zato sto su smrtni ljudj. То је ve\ika teolo~a jstiлa, nu mozda ta generalizacija ј nije posve primjerena na ovom mjestu. Nаiлщ stih koji пeposredno sJjjedi (25) predstav·· !ја povratak na " posebni" predmet razgovora, na mla1log b1~g<tta~a,

а "opei'· predmet javlja se poпovno tek u 26. stihu i poslije. (: јпi se , prema tome, da u 24. stihu valja dati prednost onom duzeш cjtanju.

25. Covjek pada u jsku5enje da u rijeci kamёlos, deva, procita is­tozvucnu - barem u koinё obliku grckog jezika - rjjec kamflos, "u­ze", no iz najranjjeg razdoЬija nema pouzdanih podataka о takvom citanju, koje Ьi moglo predstavljatj samo pogre~no pisanje iste rije­cj. Osim toga, tjme Ьi vrlo ocita narodna poslovjca koja је izraiava­la pojam nemogucnosti postala prilicno banalna. S ovim se moze usporediti i suprotstavljanje "komarca" ј "deve" u Mt 23,24, gdje se takoder zeli jzraziti taj pojam glomaznostj. U novozavjetno vrije­me deva је Ьila najve~a zjvotinja koja se I IЮgla naci u Palestini. 68

167

MARKO /0,26 Slonovi su v~ odavno bili izumrli, ~ak i na gornjem Eufratu, dok је vodeni konj u suptropskoj dolini Jordana bio veoma rijedak, ako ne vee i posve izumro. Cak је i veliko divlje ·gove~e iz Ba~ana bilo јо! samo uspomena. Postoji i gledi!te da su se pod izrazom u!ice ig/ene podrazumijevala sporedna vrata u gradskim zidinama kroz koja Ы deva mogla proci samo na taj nacin da klekne i da јој skinu sav te· ret , da Ы је potom mogli progurati kroz njih. Pre1nda se radi о kras­noj slici, nema poшdanih ranih podёttaka za takvo tumacenje. Zato је u tom usiljenom tumacenju holje vidjeti samo primjer kr!Cans­kog "midra!a", а ne pravu egzegezu, а citavu metaforu shvatiti kao na~in da se izrazi posvemdnja nemogutnost. Ne Ьi li se motda iz­bor deve, te najrazdra!ljivije od svih tivotinja, mogao objasniti time da su pomisao na nju izazvale gornja rije~ duskolOs (23, "te~ko"), te "talost" tog bogatog mladog uglednika?

26. Ono razdrateno Kai (dosl. " i") na po~etku pitanja koje pos­tavljaju u~enici gotovo је nemoguce prevesti. Ono izrШva prije o­gor~enje i razdratenost nego о~ај . А to nije ni u kom slu~aju prvi puta da је prividno pomanjkanje " reaiizma" u Gospodina izazvalo kod njegovih nestrpljivih u~enika takvu reakciju.

27. lsusov odgovor јо~ је jedan botanski paradoks. Te!ko? Ne, nego posve nemoguce! Ali Bog је Bog nemoguteg ра zato i nemo­gutc postaje mogutim. On stvara iz ni~ega (Post 1,1; 1 Kor 1,28). Кr ist ni ·..: ~~mu ne рорШtа koleЬljivosti na~e vjere koja se tako la-. ko spoti~e. Naprotiv, upozorava nas da nas o~ekuju јо§ i veci kame­novi о koje temo se spoticati (usp. lv 3,12, u razgovoru s Nikode­mom). Mi, dok god је to moguce, nikako da shvatimo kako је za prirodnog ~ovjeka velik kamen sшutnje na~in na koji Воg postupa s njim te kako to nije nikakav slu~aj , nego bo!anska nutnost (1 Kor 1,23).

28. Nije li Petar barem malo ljubomoran na svu tu patnju koju је lsus posvetio tom mladicu? Mozda doista ijest, no ne toliko u ime sebe sama koliko u ime ~itave u~enicke skupine. Suo~eni s osobom koja pripada drugom dru§tvenom sloju, ucenici su nagonski cvr§Ce zbili svoje redove. Oni ne mogu zaboraviti one Ыjedne riЬarske mrezice koje su ostavili n:~ ubali GaliJejskog mora. U psihologiji је

168

MARKO 10,29 poznata cinjenica da su oni koji su najmanje ostavili najvi~ svjesni zrtve koju su time u~inili. (Usporedi s time slu~aj zene gre~nice, Lk 7,38, ~ija је istinska ljubav bila spremna bez oklijevanja utvova­ti i ono najdragocjenije.) No ipak, Petar nije Ыо u krivu kad je ·to rekao. Svatko tko slijedi Krista cini podjednaku zrtvu. jer svatko se mora odreci svega ~to ima. А tu frtvu Gospodin cijeni velikom ili malom ne prema onome ~ega se odreknemo, nego prema onome ~to smo zadr!ali za sebe. То је pouka koja proizlazi ne samo iz slu­~aja s udovi~inim novcicem ( 12,42); nego i iz dogadaja s Ananijom i Safirom (Dj 5,3). Gospodin ni ne prekorava Petra, jer је istinito ono ~to Petar govori. Na Кristov poziv oni doista, ро rijecima evan­delista, "ostavi!e sve i podo~ za njim" (usp. Lk 5,11). Moguce је da su neki u toj apostolskoj skupini, zaslijepljeni bogatstvom tog mladica i njegovim odЫjanjem da da sve ~to in1a kao cijenu da dо­Ыје Krista (usp.Mt 13,46), tugaljivo i s kajanjem pomШjali na zrtvu koju su oni sami u pocetku ucinili ра im је bilo prijeko potrebno uvjeravanje od strane Gospodina da on vidi i cijeni tu njihovu zrtvu. Ova Isusova izreka mora da је ostavila dubokog traga u Petrovu pamcenju, sudeci ро tome kako ju је on prepri~avao u svom propo­vijedanju. On је, s istinskom ponizno§Cu, uvijek Ыо spreman da sa­t:uva i ispri~a neku anegdotu u kojoj se on pojavljuje u nepovolj­nom svjetlu.

29 . U ovom slu~aju Marko donosi cjelovitiji tekst s rije~ima po­radi тепе i poradi Evande/ja te је tako svrha svega toga u njegovom evandelju jasnija. U~enik tu frtvu cini zbog svog Gospodina te zato da Ы se prosirila dobra vijest о njegovom Gospodinu. U tom smislu, Pavao gotovo da је personiПk.acija Evandelja ( 1 Kor 9,23).

30. Ovaj stih ima pobjedonosan prizvuk za svakog kr!Canskog djelatelja, а posebno za misionara, koji u zemlji koju mu је Gos­podin dodijelio пalazi bezhroj ne spone Jjubavi koje zamjenjuju one koje је u svojoj domovini morao privremeno prekinuti. No uvijek је prisutna i ona neupadljiva naznaka, sadr!ana u rijecima s pюgon­stvima, koja treba da nas podsj,eti da kriZ ne predstavlja samo po~etan teret, nego teret koji se mora nep!ekidno nositi ("danQ: mice", vidi Lk 9,23). 1 na kraju, premda nam se mnogo toga na­doknadi vec i u ovom tivotu, ipak је kr§Canska nada u svojoj Ыti

169

MARKO ЈО,ЗЈ usmjerena na drugi svijet (usp.l Kor 15, 19).

31 . Ovdje motda vidim lsusa kako miroo hrabri svoje u~enike is· ti~uti misao da Bog ne gleda na ljude onako kako to ljudi ~ine . Тај mladit motda i jest uglednik u ovome svijetu , ali се zato u~enici kojj ostanu vjeroo stajati uz svog Gospodina u vrjjeme njegovog is­kuknja (Uc 22,28) Ьitj " uglednicj" u svijetu kojj dolazi. Ona udo· vica sa svojim nov~icem dala је vik od Ыlо kojeg bogata~ (Mk 12,42), а tako su i u~enici sa svojim mretama ostavilj ј svaku mo· gucoost da zaraduju za svoj tjvot.

5. ТreCi navjeftaj stradanja ( 10.32·34). Sada је pred nama tre­ci navje~taj lsusova stradanja • ili tetvrti, 69 ako uzmemo u obzir i Gospodjnove rjje~i upucene onoj trojicj prilikom silaska s gore preobratenja. То је dosad najpotpunije upozorenjc па sve ono ~to treba da se dogodi. No o~ito је, iz slijedecjlt dogadaja opisanilt 11

Markovom evandelju, kao i iz izri~jte Lukine tvrdпje u Lk 18,34. da utenicijo§ uvijek nisu ni~ta sl1vacali. Sto im је to smetalo da pri· ltvate takve smjone jzjave? Mozda to ~to se spominjalo ј uskrsnuce. Naime, ako to nisu shvacaJj doslovno, onda im је i sve ostalo mora· lo ostati zagonetnim. Biblija jasno pokazuje da је uskrsnuce ne~to шi generis • da se, u stvari, uskrsnuce mo1e razumђetj jedino u svjetlu uskrsnuca.

32. Sto је to u Кristovim postupcima ili stavu one koji su ga slђedili jspunjavalo zaprep~tenjem i strahom?7 0 RazJogom nije n1og\o Ыti to da је Ыо na putu za neprijateljski Jeruzalem,jer је to vec i prjje tinio. Nije to mogla Ьiti ni okolnost da је hodao ispred svojih u~enika , s obziron1 da је to, vec ро definiciji, rаЫ i morao cinjtj (mada Ы se znalo dogoditj da ih u nekim manje vatnim prili· kama ро~је da podu i ispred njega, usp. Lk 10,1). Nije vjerojatno ni da је u pjtanju bilo sjecanje na ona dva prethodna navje§taja stra· danja, jer ih apostoli ionako nisu razumjeli, а potpuno su i zabora· vili na njih, tako da је Gospodin smatrao potrebnim da ih ovdje јо§ jednom i јо~ ozЫJjnije podsjeti na to. Mora, dakle, da se radilo ili о nekom nejasnom predosjecaju, ili pak о netem na Gospodinovu licu i u njegovom p(,na!anju !to је zastra!ilo tu glasnu i svadljivu skupinu . S ovim se mogu usporediti iijetj "krenu lsus sa svom od· lutno!cu prema Jeruzalcmu" (Uc 9,51) koje su, kako se tini, odjek

170

MARKO ЈО,ЗЗ

rije~i "Zato u~inih svoj obr~z ko kremen" iz lz 50,7 / u ~em pri· jevodu izguЫ\a se sJj~nost izmedu te dvije re~enjce koja postoji u izvorniku ; prim. prev./. U svakom slu~aju , nema sumnje da se radi о semitizmu, koji ima prizvuk rijeti nekog starozavjetnog proroka.

33. Najgorca са!а nije ~ak ni lzraelovo odbacivanje njihovog Ме· sije, vet to ~to се lzrael svog Mesiju, odbacujuci ga, izru~iti ne1ido­vima, poganima, onirna koji su vani. То је vjerojatno puno zna~enje izraza anomos u Dj 2,23: Zidovi su skrjvili Kristovu smrt , ali su, povrh toga, u~inili da on umre od ruku onih koji su "zli" ili "beza. konici".

34. Ovdje је Petrovo sjecanje potpunije od uspomena onog Jeru­zalemljanina koji је Mateju poslutio kao izvor podataka. Nije ni ~u· do: mora da је strpljivo trpljenje njegovog Gospodina ostavilo вe­izbrisiv dojam na onoga koji ga se odrekao (usp. 1 Pt 2,23). Dok је Petar promatrao svo ono izrugivanje, pljuvanje i Ы~evanje , mora da se prisjecao svake pojedinosti lsusovih navje§taja njegovog strada· nja. ёudno је da su Gospodjnovu posljednju recenicu, оп се nakon tri dana ustati, u onim mra~nim danima izmedu njegove smrti i us­krsnuca posvema zaboravili . osin1 ako u jadanju one dvojice uceni· k:.t na putu za Emaus ne dolazi do izrataja gorka uspomena na ono ~to su oni mozda smatrali neispunjenim, premda od nijh i nesltvace­nim obecanjem (Lk 24,21).

d. Zebedejevi sinovi ( 10.35-45)

Premda utenici mozda nisu uspjeli razumjeti lsusov navje~taj njegovog stradanja, ipak im је ne§to u Gospodinovu pon~anju uka­zivalo na to da tas uspostavljanja njegovog kraljevstva nije daleko. 1 tako se svi ucenici zure da sеЫ ondje osjguraju !to bolje mjesto. Ni­je bez ironije to da је zahtjev ove dvojjce "gromovnika", mada је Ыо pogre§an, barem odavao njiliovu vjeru u Kristovu sposobnost da to kraljevstvo i uspostavi. Zato је Gospodjn postupio prema njima Ьlago, Ыаtе no ~to Ы to u~in.ila ostala desetorica, kako se to vidi ni!e iz 41. stiha. Та sitni~ava seЫ~nost koju su njegovi sljedbenici pokazjvaJi u takvom trenutku, kad је njegov um Ыо posve zaokup· ljen onime sto ga је ~ek:.tlo u Jeruz:~lemu , mora da ga је dirnula "u

171

MARKO 10,35 zivac". No s tim treba usporediti njihovo spavanje u Getseщanskom vrtu (14,37). Jesmo li ј mi danas takoder slђepi?

35. Oni su od njega zatra!ili ne~to kao o~itovanje carske milosti prema njima, neku vrstu "Ьijanko-~eka" na njegovu Ьlagodat. То је na~in na koji postupaju kraljevi, to је u skladu s njiltovitн ve\j. ~anstvom. Nije slu~ajno da se upravo latinska rijet generosus. "visoka roda", pretvorila u danamju englesku rjje~ ''geнerous'·.

"velikodu~an . otvorene ruke". Usprkos tome, svaki mudar kralj odredio Ьi ipak neku gornju granjcu i za taj "Ьijanko-~ek" · imamo za to primjer Heroda koji је plesa~ici, svojoj poktercj, оЬесао "ра bilo to ј pol svog kraljevstva" (6,23). Nema sumnje da su ova dvoji­ca u tom smislu seЬi protumatila pitanje koje im је Gospodin pos-­tavio kao svoj odgovor na njihov zahtjev: oni su u njemu vidjeli sa­rno prirodnu opreznost, а ne ocitovanje duЬokog duhovnog sltvata­nja. Matej (20,20) dodaje zanimljivu pojedinost da је iza tog zaht· jeva zapravo stajala Zebedejeva zena. Jesu li rnozda Jakov i lvan svoju vatrenu t ud naslijedili od v1astohlepne zene? La.ko је moguce da је starj ZeЬedej, koji је s unajmljenjm slugama nezamijeteno riЬario uz obalu Galilejskog rnora ( 1 .~0), u svom domu Ьiо samo brojka. Sjgurno је da о njemu poslije vj~ nШа ne ~ujemo, dok rijcci '.1pOtrijeЬljene u navedenOtJ\ ulornku Matejeva evandelja navode na zakljucak da је ZeЬedejeva zena pripadala onom krugu zепз koje su slul.ile Gospodinu (usp. Lk 8,3). Cini se da је i Sunam· ka о kojoj se govori u 2 Kr 4, bila zena takve vrste. А ~ovjek se, jsto tako, pita kakav је nюrao Ьitj Deborin ntuz (Suci 4,4).

36. Као ј oЬicno, Gospodin dopu~ta ljudima da pokatu svoje rnotjve ј ciljeve te na taj nacin o~jtuju svoju duhovnu dubl..1ш i1i pak plitkost. Covjek Ьiva ocijenjen, naime, vi~ prema svojim mo· tjvima nego prema svojjm konkretnim djelima. Nize, u 38. stihu, Gospodin im pailjjvo daje do znanja da Ьi oni, kad Ьi shvacali pra· vo zna~enje svoga zahtjeva, mozda i odustali od njega. (Usp:'Kad Ьi znala dar BoZji, ј tko је onaj ... ", lv 4 , 10). lma pri1ika u kojima је to bilo i onom zgodom k.ad је Gospodin p1akao nad Jeruzalemom (Lk 19,42), "О kad Ьi i tj .... spoznao' ').

37. Povod njihovom zahtjevu nije Ьila s;нпо ze1ja da budu u Gos-

1 7~

MARKO 10,38 podjnovoj Ьlizini u trenutku njegove pobjede, nego prjje svega to ~to su za sеЬе priieljk.ivali po1ozaj ve1ikog vezira u tom novom kra­ljevstvu. Na postav1janje tog zahtjeva nije ih nave1a odanost lsusu, nego amЬicjja ј ~astoltlep1je. А lvanu, barem, to se moralo tiniti posve prirodnom posljedicom njegovog polozaja k.ao "oшiljenog u­~enik.a" (usp.lv 19,26). Na kraju krajeva, Jakov i lvan nisu prjpada­li samo "dvanaestorjcj", nego i "trojici" (9 .2. itd). Nije li ј kralj Da­vid imao svoju trojicu (:? Sam :?3)? А njih dvojicu pozvao је i vel ik.i sveeenik (lv \8,15), ~to zna~i da su zacjjelo imali "jak.e veze".

38. lronija njihovog zal1tjeva sastojala se u tome ~to su ljudj k.oji su se u trenutku Gospodinove ve\ike pobjede nаШ njemu zdesna ј sljjeva bili dva na krif razapeta razbojnika {15,27). Та zjva "prispo­doba" jasno се pokazatj da Ьiti blizu njemu zna~i imatj udjela u njegovoj ёа!i i njegovom kr!tenju. U tom smjslu, dak1e, doci се dan k.ad се se ta dva brata, Ы\о to u Jeruza1emu ili na Patmosu, naci 1-susu zdesna ј slijeva. Casa је u Starom zavjetu uvijek bila simbol trpljenja, naro~ito trpljenja koje је nastupilo kao posljedica Bozjeg gnjeva, alj ј radosti. (Valja uo~jti opreku izmedu lz 51,17 ј Ps :?3,5). U prvom zna~enju Gospodin tu rjje~ upotreьtjava izrijekom u Getsemanskom vrtu (14,36). Kr!tenje је takoder starozavjetna sljka kojoпt se opisuje ~ovjek na koga se okomjo Bozji gnjev (vjdj Ps 69, Ј S), mada је kasnije u judaizmu, dakako, taj izraz doЬio i druga~ija zna~enja, povezana uglavnom s predodzbom o~~cenja (l\1k 7,4). Tu rijet u njezinom prvom zna~enju Gospodjn upotreb­ljava u Lk 12,50. Premda је novozavjetnj pojam kr~anskog kr~te­nja bogat zna~enjem ј mnogostran, on prjje svega ostaje kr~tenjem "u Kristovu smrt" (Rim 6.3). Tako nas, dakle, ј kr~tenje i vetera Gospodnja svojom simbolikom snatno podsjecaju na cjjenu koju treba da platj onaj koji zeli slijediti Кrista: sluga mora Ыti poput svog Gospodara (Mt 10,25).

39. Danas vj~ nemamo mogucnosti da saznamo da li је njihov k.ratak odgovor odrazavao lakomislen i hvalisav karakter. i1i је pak Ьiо tih odgovor ljudi koji su se naglo otrђeznili. No on је potakao Gospodina da im jednako tak.o tiho odgovori da се oni tu cijenu u svakom slutaju morati platitj, jer to nije cijena da se postjgne kr~­canska velitina, nego cijena da se Кrist uopee moze slijediti. Onaj

173

МАRКО 10,40 tko slijedi Krista ne mote se pogadati oko uvjeta pod kojim ~е to c':!initi, jer ne postoje dvije razine kr~~anskog uc':!eni~tva .

40. Ovo nas podsj~a da је u odnosu izmedu Sina i Оса, mada se taj odnos temelji na ljubavi, Sin podlotan svom Ocu. ёаk ni Krjst nije ovla~ten da dijeli poc':!asti ро svojoj voJjj, nego samo ро Oi:!evoj. А tako је i saznanje о svr~tku ovoga vjjeka sakrjveno duboko u Bofjem umu i namjsJi (13,32). No usprkos tome, to nije nikakav "subordinacjonizam", jer se radj о dobrovoljnoj podc':!injenosti.

41 . Deserorica su pak, sa svoje strane, odala svoju duhovnu p1it· kost time ~to su dopustili da ih razgnjevi duhovna plitkost one dvo­jjce, koji su ih, ро m~ljenju desetorjce, tako lllkavo izigraJj. Zato su biJj "pravedno gnjevni", kako mj to katemo ј tjme sebe same tako· der osudujemo. Glagol agaмkteб jsti је onaj izraz kojim se opjsuje Gospodjnova reakcija na uc':!enike kad su oni bez daljnjega poku~nli odЬitj jeruzalemske majke ( 10, 14). Karakter svakog tovjek;- naj bo­lje se pokazuje u onim stvarima koje izazjvaju njegovu najsnatniju reakcђu. Zato Gospodin sada s pravom prekorava ј onu dvojjcu i ostalu desetoricu, pokazuju~j im da nj jedni ni drugi ne znaju ni~ta о pravoj prirodj sluzbe kr~~anskog vode. On im ukazuje na to da је svako takvo vodenje ponizna sluzba, jer se mora ugledati na njegov primjer, na njega koji је, prjje svega ostalog, sluga kojj stradava. Pre­nш tome, Ьliskost s njiJne nije ne~to ~to Ьi se bez razmШjanja smjc· \о svojatatj. А istaknutjjj polozaj u kr~anskoj sluiЬi nagrada је za kojom ~е se olako pomamitj samo oni kojj nj~ta ne znaju о prirodi te sluibe i о cjjenj koju ona zahtjjeva (vjdj Fil 2,6).

42-44. Gospoduju svojim narodima dobar је prjjevod grtkog glagola katakurieuo, "Ьitj gospodin nad nekim". No za kr~anina takav pojam·sam је u seЬi proturijetan. Kr~~anin, nai.шe, taj glagol shvata u skladu sa znac':!enjem koje za njega irna rijec Kurios, ''Gos­podin", irnenica iz koje је izveden taj glagol ј koja је jskljui:!ivo na­ziv za Krista.7 1 Kad se Krjst koji је Gospodjn nad svirne, ponizjo ј

postao sluga, promjjenio se ј tjtav pojam о prirodj takvog gospod­stva. Osnovni smjer dokazjvanja jstj је k:10 i gore u 9,35, no prjje­\omne rijeci dolaze u 45 . stihu.

174

MARKO 10,45

45. Ove su rjjctj tzv. dokazjvanjeцa/н·· clmmer- kako su to rabl­ni nazjvaJj - tj . dokazjvanje od vecega ka manjem. Cak ni sam Krist nije do~ao da mu drugi sluze, nego zato da zauzme ponjzan polotaj sluge te da i ivot svoj dade kao otkupninu za mnogc. Та posljednja reten jca bremenjta је znacenjem: predodiba о Sinu covjecjcm, ko­ju inace na\azin10 u Knjizj psalama, kao ј knjjgaшa proroka Ezeki­je\a ј Danђela , povezana је s predodzbom о Slugi iz Кnjjge proroka 1zajje, а оЬје su ovdje dovedene u vezu s онјm velikim pojmom ot­kupa iz starozavjetniћ dana (Ps 49 ,7). Cak ј izraz za mnoge pred­stavlj:J udjek rjjeci u 1z 53,11.1 2. Novi zavjet, da tako kazemo, obje­dinjuje sve te tokove starozavjetne mjsJi te ih tako povezane upot­reЬljava da Ьi pon10cu njiћ protumacjo ~to sve znacj mesijanstvo. Metafora otkupnine u prvoj је crkvj Ьila nеоЬiсно orniljena, а ona i daпas . prenнla rнozda necemo pozeljeti da prvu crkvu sJjjedimo predaleko u pojedinim nekorisnin1 dornШjanjjma (kao ~to је to npr. рјt:шје о tome kome је ta otkupnina bila jsplacena) · ostaje snaz­aJjm nacinom da se jzrazj svrha i djelotvornost pomirenja s Bogom, kao i cijena koju је Bog za to morao platiti (usp.l Pt 1.18.19). Na­ravno, njjedan prjstup tumacenju Novoga zavjeta nije sam ро seЬi dovoljan. nijedan jzdvojen od ostalil1 нс mozc pravilno vrcJaюvati ј uzeti u obzir sve biЬlijske podatkc.

е . Slijepac Bartimej (Ј О ,46-52)

46. Bartimej nam pruia neprolaznu sliku covjeka u velikoj potre­Ьi, covjeka koji se uspijeva izborjti za rnogч~nost da dospjje do Krista , ј to usprkos tome ~to su ga ucenjcj poku~li odvratiti od to­ga. (Ups. njihov stav prema jeruzalemskjrn majkama, Lk 18,15; pre­ma Grcima prlikom praznika, kad protiv volje pristaju da jm udovo­lje, lv 12,22: prema istjerivacu davola. Мk 9,38). Usprkos svemu tome, Bartimej је pokazao da mu је jstrajnost vrlma . to nas opomi­пje da u krscanskom radu, kako god bila silna na~a zelja za prjdobl­vanjem du~a. nije dobro ako se previse brinemo i ako smo pretjera­no revni. ''Svi kojc mj daje Otac docj ~е k meni" velika је Ьiblijska istina (lv 6,37).

47.48. lzraz Сио kojj se upotrehljav:~ u vezj s tim slijepcem ро-

175

MARKO 10,49 kazuje dubok uvid u citavu situaciju : on је mogao samo slu~ati, ali sluh slijepaca zato је vrlo istancan. Jedino u Petrovu propovijeda­nju • ovdje - sac uvano nam је ime tog slijepca, Но је zanimJjjva po­jedinost koja ukazuje da taj dogadaj opisuje ocevidac.

Izraz Jsus Nazarecanin zanimljiv је kao suvremeni podatak о tome kakvj su se nazjvi upotreЫjavaJj za Krjsta. S tim se mogu us­poredjti ј izrazi "drvodjeljjn sin" (Mt 13,55), ра cak i "sin Josipov" {lk 4,22). Nema sumnje da је te nazive crkva kasnije odbacila kao neistinjte ј obmanjujuce, premda starjsjrjjskj prjjevod zadruva neke njihove tragove kojj nisu nu:tno heretjckj.

lzraz Sine Davidov nije toliko ime koliko mesjjanskj naziv 7 2

(usp. za Stari zavjet Jr 33,17 te uzvikjvanje mno~tva u Mt 21,9). Znacenje tog nazjva Ыlо је predmetom rasprave izmedu Gospodina ј farizeja {12,35). No Bartjmej је kao ljdov, barem imao pravo da se pozjva na Sjna Davidova, dok ona Sirofenjcanka, dakle ne:tjdov­ka {Mt 15 ,22), nije to pravo intala ра ju је Gospodin zbog toga ј Ыаgо prekorjo. Osim toga, ovaj slijepac urko moli za smilovanje te se posvema predaje Gospodinu na шilost .

49. Ucenik kojj drugima prjjecj da dodu do njegovog Gospodara predod:tba је koja proturijec j sama sebl. No kad taj ucenik, kao ~to је to ovdje slucaj, kaze du~j u potrebl "Samo hrabro, djz' se, on te zove' ', onda on cinj ono ~to је u skladu s njegovom unutarnjom prj­rodorr. 1 pozvanjem. Andrija jspunjava slican zadatak kad Gospodj­nt: spomjпje ielju onih Grka da ga vide (Iv 12,22).

50. Sve u ovom prizoru govori о prjsutnostj vjere koja mnogo o­cekuje : ogrtac koji Ы mu mogao smetati pri kretanju Вartimej od­bacuje te odmah skace na noge. Kad se neka du~ iznenada odazo­ve Kristovu pozjvu, u svojoj reakcjji prepuna је radosnog poleta te se ni na ~to ј ni na koga ne osvrce. Tako је i Samarjjanka, kad је otrca\a, zaboravila svoj cup za vodu (Iv 4,28).

51. Imamo pred sobom covjeka kojj zna sto :te\L U njegovoj mo­litvi nema kolebanja {Jak 1,6). Nazjv kojim on oslovljava lsusa, "Rabbonj", izratava cak ј о~ ј vece postovanje od uobicajenog "Ra-bj", "veliki", tj.;'ucjtelj" . ·

176

МАRКО 10,52

52. Ovog covjeka spasila је njegova vjera, koja se ocjtovala u nje­govoj jstrajnosti. 1 tako se u njemu ispunjavaju i Jk 2,14 ј Rim 4,16. Komentatorj su cesto uocavaJj onomatopeju kqu nalazimo u grckoj recenjcj Ј1ё pistis sou sesбken se, vjera te tvoja spasihl. Та onomatopeja, ро svoj prilici, datira tek od vremena kad se taj doga­daj u ustaljenom oЬliku росео prepricavati u propovijedima na tada~njem Zapadu, а nije preuzeta iz izvorne lsusove izreke, koja је gotovo sigurno bila izrecena na aramejskom jeziku. Ako је, naime, Bartjmej bio u dovo1jnoj ntjerj ljdov da lsusa naziva "Siлom Davi­dovitн .. , nije bilo nimalo vjerojatno da се s njim razgovarati na grckoш jeziku.

V. REVNOST ZA DOM TVOJ: SLUZBA U JERUZALEMU (11,1-13,37)

а . Ulazak u Jeruzalem (11,1-14)

/ . Ulazak (Ј Ј .1-1 О}. Sada su pred nama dva poglav1ja, 11. ј 1 ~ . u kojima se opisuje lsusov posljednji boravak u Jeruzalemu. Marko nam reljefno prikazuje lsusov trijumfalni ulazak u grad, koji mora da је na apostole ostavio dubok dojam, ~to se pa.k vidi iz toga ~to su ga zaЬiljezili ne samo sva tri sinoptika. nego i lvan (lv 12, 12-19). Тај trijumfalni ulazak Меsђе u njegov glavni grad predstav-1jao је primjereno ispunjenje ntnogih starozavjetnih prorocanstava. U tome barem nije bilo nicega sto bi moglo sablazniti ј zbuniti uce­nike. Ovaj zadatak dvojice ucenika (nisu li to mo:tda bili Petar ј lvan?) bio је "zadatak vjere'', jer su se na njega dali u jednostavnoj poslusnosti rijecima svoga Gospodina i u potpunoj ovisnosti о nje­mu ( usp. Lk 5 ,5). Osim toga, kao i svi takvi pothvatj, ј ovo је vodilo "od vjere k vjeri" (vidj Rim 1,17). Prirodno је. naime, da se njihova vjera u pogledu buducnostj morala neizmjemo ucvтstitj kad su us­tanovili da је svaka pojediлost blla upravo onakva ka.ko је Gospo­diл kazao da се Ьitj . Treba primjjetitj daje Gospodjn svoje ucenike uvijek slao "u mnozilli", ра makar samo ј "dva ро dva" (6,7). U­samljen kr~canin nikada nije Ьiо ЬiЬlijski jdeal. Tek је u kasnijim kr~anskim razdoЬljima uveden pojam izraten grckom rijecju monadlOS, " sam za sebe", od koje ј potje~~ dana~nja engleska rjjec

177

MARKO Ј Ј ,2-5 ''monk" /u znatenju ''redovnik", kao i nab r~et ··шonah" : prim prev./, te pojam ёremitёs, od koje potjete danamja englcska rik~ "hermit" / pustinjak: prim. prev./, ~to doslovno znati "онаЈ kojt ZJ­vi u pusto!i", gdje nета drugih ljudi.

2-S. Ovo је samo jedna od mnogih prШka kad Gospodin jasno po­kazuje da posjeduje natprirodno znanje о onome !to се se u buduc­nostj dogoujti. S ovirne se mogu usporedjtj ј njegove rjjetj onoj dvojjci ucettika koji odlaze da pripreme pashJanu veteru ( 14, 1 3). Dodu~. u оЬа tu slucaja morala је ona osoba kojoj su utenicj bili poslani Ьitj GospoJjtюv prijatelj ili sljedbenik, jer Ьi u protjvnom rijet j koje је Gospod stavjo u usta svojem uteniku do!le do gluhih u!jju. No one nepredvjdjve pojedirюstj koje је u obu ta slutaja Gos­podjn unaprjjed opjsao, pretpostavljale su bozansko pozvanje bu­ducnostj kakvo su testo jmali prorocj jz starozavjetnih vremena (usp. Samuelovo detaljno predskazivanje mladom Saul~• u 1 Sam 10).

6 . Ovdje jmamo pred sobom dobar pri.Jпjer о vlasti koju doblja uccnik da, u ljubavj, ne~to "rekvirira'' u irne svog Gospodara 7 3 ј rta 11jegov poticaj. Ako је na njegovu zapovijed, onda smjjemo utj. нiti ono !to је llija utinio s Elizejem, pozvati i odrediti nekoga za slutbu Gospodinu (1 Kr 19,19.20). Jedino opravdanje kojeje pot­rebno u tome је !to takvoga Gospodina treba (3. stih). U usporedЬi s Gospodinovim zahtjevom prava svih drugih koji su u polotaju ''vlasnika" postaju posve beznatajna, ра tak ni otac ni majka ne­maju pravo uskratiti svoje dijete kad ga Gospodin pozjva.

7 .8. Onih prvih nekoliko komada odjece kojj su Ьili preba~enj

tom magarcu preko \etla nedvojbeno је imalo iskljutjvo praktitnu namjenu, tj. da posluie kao neka vrsta grubog sedla. No ona pak odjeca koju su bez oklijevanja rasprostrli ро putu, kao i palmino granje, sluii\a је iskljutivo za odavanje potasti. Tako Ьi na svom trijumfalnom u\asku u glцvni grad Ьiо dotekan ј nekj ijdovski osva­jat. Svatko је i.Jnao nekog udjela, bez obzira kako malog, u irtvj koju је zahtijevao takav lsusov ulazak: ako је nekj tovjek dao svog ma~rca, ostali su irtvovali svoju odjecu. А tog dana, barem, nitko tu i rtvu nije nazivao uz;t\udnirn tracenjem. Kad se ljubav otjtuje i

178

MARKO 11 ,9. 10. gotovo prenagl:Uenim samoodricanjetll, Bog to nikada ne prekore· va, ~to nije pak uvijek slutaj i s ljudjma ( 14,4). Sir Wa\ter Raleigh sllvatio Ьi te Zidove. bez obzira ~to se taj elizabetanac inate stubo­kom razlikovao od lljЉ.

9.10. Uzvici hodotasnitkog mno!tva (koje nije nuzno istov­jetno s jeruzalemskom svjetjnom koja је samo nekoliko kratkih da­na nakon toga urlala traieci Kristovu krv, Lk 23.21) ј о~ su jasnije pokazalj znatenje tog poistovjecivanja lsusa s Mesijom. Za njiћ је Ј. sus Ьiо Опај koji dolazi (usp. rijetj lvana Krstitclja u Mt 11 ,3), du­go ocekjvani kralj iz Davidova roda, kojj се sada ј ovdje uspostaviti svoje zemaljsko kraljevstvo. Utenjcj su to otekivali tak ј nakon us­krsnuca (vidi Dj 1.6 ). Ako је rjjet Јюsопа Ьila u to vrijeme ј о~ i ne~­to vise od poboinog liturgijskog uzvika (usp. ovome slitne izraze ''amell'' i "haleluja"), onda је predstavljala uzvik upucen tom davi­dovskom kralju, vapaj za trenutacnjm spasenjem: "spasi, molirno te'·.

lz Lk 19,39 ocito је da su nekj farizeji o!tro prosvjedovali protiv onoga sto је u teolo~om pogledu proizlazilo iz takvog po­lstovjecivanja. Gospodjnovo odbljanje da u!utka svoje utenike izra­tunavalo је pre~utno prihvacanje tog polotaja kojj su mu onj pripj­sivali. А farizeji su to zacijelo morali primijetiti. U Mt 21.14-16, u neznatno drugacjjem kontekstu , vidi se njiltova sve veca razdraze­nost protjv lsusa. ј to ne samo zato !to је odЬio da uiiutkii or.c dje­tinje glasove koji su se culi u lнamu, vec pr~e svega stoga !to је bez pogovora priltvatjo polotaj kojj mu је tim uzvicima pripisan. А u Luki.Jш kontekstu Jsus ide јо! ј dalje te kate farizejima da Ьi u!ut­kavanje oniћ koji su mu tako odavali pocast blo zlocin protiv kojeg Ьi se ј nijeшa priroda glasno pobunila (Lk 19.40).

2. Povratak и Betaniju {Ј Ј .Ј Ј). Marko је jedinj evandelist ko­ji nam jasno daje do znanja da је lsus јо~ iste veceri ро dolasku u Jeruzalem оШао da razgleda hram, ali da, najvjerojatnije zato sto је vec Ьilo prilicno kasno, nije nШа poduzi.Jnao do sutrasnejg dana. Ј to је pri.Jnjer malog cinjenjtнog podatka koji је , nedvojbeno, pro­iza~ao jz Petrovi11 sjecanja, по kojj se izgublo u ostalim tokovjma predaje, s obzjrom da ga је zacijelo nadvisila i potisnula vaznost i velicina dogadaja u vezi s ci!cenjem ћrama, !to је usljjedilo gotovo odmah nakon toga. Osim toga, ovaj nат stiћ govorj ј о jednoj od о-

179

MARKO 11,12 nih usputnih sitnica iz Gospodinova svakodnevna zjvota . On. nao ime, njje prespavao u Jeruzalemu, koji је Ьiо pretrpan zbog predo stojeceg praznika te pun njegovih neprijate1ja, vec u top1om i uvijek mu otvorenom domu u Betanijj74 (kojije, ро svoj prilici, pripctdao Marijj ј Martj, lv 11 ,1 ). Za vrjjeme praznika vjerojatno је i Betanija, kao ј osta1a "vanjska predgrada" Jeruzalema. Ьi1а prepuna hodoёaso nika ра zato prisutnost Gospodina ј dvanaestorjce zacjje1o njje роо budila neku posebnu patnju.

З. Proklinjanje smokve (Ј 1,12°14). Njje li nюzda ta gladna skupjna zdravih galilejskih ribara i se1jaka bila ј preve1iko optereceo nje za mogucnosti tog kucanstva u Detanjjj? Osjetjti g1ad tako rano ujutro (Mt 21,18) Ьi1о је pomalo neoblcno. Ako ne sl1vatjmo da se ovdje radj о odjgranoj prispodoЬi koja prikazuje lzrae1, mu~it се nas sva nюguca posve nepotrebna pitanja. Na prvi је pog1ed to drvo obecavalo da се se na njemu naci roda, ali је Gospodjna u tome rao zo~ara1o. Za kaznu ostat се zauvijek besplodno о u izvjesnom smiso 1u ostat се u onakvom stanju u kojem ga је Gospodin i zatekao. Smokva i 1oza dva su stara simbo1a kojj predstavljaju lzrae1 (uspo12, 1°12 za simbo1loze). Tom lzrae1u sadaje do~o Botji Sin o~ekujuci p1oda, no ne na~av~i ga, mada је bilo vanjskih religijskih o~itovar1j:1 koja su na prvi pog1ed ne~to obecavala. Zato се od sada lzrae1 bltl jalov i besp1odan, а sud koji ga је zadesio 70. godina bio је samo vanjsl(j 1.nak toga. Tako u Lk 19,41-44, ~to је manjeovi~ usporedan tekst ovome pred nama, nalazimo u ovome kontekstu predskazanje suda nad Jeruzalemom. А odmal1 nakon ovog u1omka Markova ео vande1ja u kojem је rije~ о nep1odnoj smokvi, u stihovjma 15°19, do1azi odigrana prispodoba ~i~cenja hrama. Bog је do~o u svoj hram ocekujuci ploda, no nije na~o ni~ta . Zato је posta1o nemio novnim da dode do predskazanja u~injenih u Mk 13,1.2: da od hrama i svog njegovog sjaja ne ostane nj kamen na kamenu. Kako to drvo, tako i hram, ра tako i ~itav narod о podudarnost је potpuo na. No Pavao nas opomjnje da Ьi nas sve to moralo navestj da drhtio то ј istrazujemo vlastita srca (Rim 11 ,21 ), da se ne Ьi na~ao raz1og da Воg tako ne§to udini ј nama.'

Ne bljafe vrijeme smokvama (Ј З). Grёki izvornik jednostavno kaze " to nije bilo godi~nje doba u kojem zriju smokve" ра nastojao nja da se te rijeёi prevedu na neki drugi naёin i tako izbjegnu pote~ koce nisu opravdana. No opravdano је pretpostaviti da је Gospoo

180

МАRКО 11,15-19 din, ро svoj prilici, oёekjvao da се naci sitne, rano sazrele smokve, koje zrjju jstovremeno s prolistavanjem ~jtavog drveta, prjje no !to stigne g1avni urod.

Grckj izraz ara navodj na zakJjucak da Gospodin niti njje smatrao vjerojatnim da се na tom drvetu doista nacj smokve. Na taj na~in on nije ni u kojem smislu Ьiо iznenaden nerodno~u tog drveo ta, kao §to Ьi zacijelo bio da se radilo о godi~njem dobu u kojem је uoЬi~ajeno da smokve zriju.

Ьо ё~njehrama(IЏSol9)

U ovakvom kontekstu vatno је primijetiti kako је velika bila razlika izmedu onoga §to је ljutilo farizeje ј onoga ~to је izazjvaJo Kristov gnjev. 1 on i oni imaJj su vr1o visoku predodzbu о prirodj hrama, no njihove su se predodzbe ipak teme1jno razlikovale jedna od druge. Farizeje је preko svake mjere zgranula hula do koje је, ро njima, do§lo kad su djeca uzvikiva\a u hramu {Mt 21 ,15), no nije ih ni najmanje smeta\a sva ona buka koju su podizali trgovci i rnjenjao ёi novca. Na kraju krajeva, mudrovali su motda, to sve sluti unapo redivanju i dobroblti obrednog bogosluzja, tog izvanjskog religijso kog oЬlika koji је njima zna~io sve. lma mnogo starih ј pouzdanih podataka о tome da su od svog tog poslovanja svecenici imali i fio nancijske koristi. ёini se, ~tovi§e, da је v\asr1ik tih ducana Ьiо sam ve\ikj svecenik. Nema sumnje da su svi oni bili zgranuti Gospodinoo vim predskazivanjem buduce propastj tog svetog mjesta ( 13 ,2) i po­svema utasr1uti njegovom tvrdnjom, kako su је oni shvatili, da се taj hram ponovno podjci u tri dana (lv 2,19). Za Gospodina se najo veca hu\a sastoja\a u tome da је to mjesto, koje је ро Bozjoj namislj trebalo da bude ne samo zidovsko naciona\no sveШte, nego ј f!ljes­to molitve za nezidove iz svih naroda, postalo popr~te trgovine i poslovanja (Jv 2,16), i k tome јо~ i nepo§tenog pos1ovanja {Мk 11 ,17). Oni kojima је poznato kako izgledaju isto~njaёka sajmEta \ako се zamisliti sve one sitne prijevare i cjenjkanja koja su se odvio jala u sjeni same ~ekinaos\ave. Isto tako izg\edaju danas stubl~ta i dvori~ta kineskiћ hramova, u posve oёitom protuslovlju s visokin1 moralnim na~e\ima koja se objavljuju na oslikanim plo~ama iznad te vreve.

181

МАRКО 11,15.16

15.16. iestjna s kojom је Gospodin nastupio prema ovim, bar na prvi pogled bezopasnjm trgovtjcjma i me~etarima ostavila је tra­jan dojam ne samo na farizeje, nego ј na njegove utenike. Za njih је "srdlba Jaganjteva" bila novo jskustvo (Otk 6 ,16). Jedjno obja~­njenje do kojega su utenicj moglj docj nalazimo u lv 2 17 а ono kao ј oЬitno, proizlazj iz Starog zavjeta: lsusu је silno btlo ~а1о d~ tastj Bo!jeg doma, jer ondje se radilo о samom Вozjem imenu .

Gospodinov stav prema hramu zanimljjv је predmet razmatra­nja. Kad је jmao dvanaest godina, u hramu је gledao mjesto utenja (Lk 2,46). Mozda ga је tak nazvao "domom moga Оса" (Lk 2,49), mada Ьi ''posao moga Оса" Ьiо ЬоЈјј prijevod grtkog izvornika. U kontekstu koji је pred nama hram se naziva Dom molitve (17), ka­ko Ьi se, uostalom, mogla nazvati bilo koja sjnagoga (vjdi Dj 16, 13. gdje se upotreЬljava izraz proseuch€; "mjesto molitve, molionica .. , а zaoЬiden је tak ј izraz sunogogё). U prjspodoЬi о farjzeju ј carjnj­ku (Lk Ј 8, 10) hram је opet mjesto nюlit ve, premda su nekj u jzra· zu kojj se ondje stavlja u usta cariniku, llilastltёti ("Ьitj milostjv" iJi "Ьiti zadovoljen", Lk 18, 13), vjdjeli aluzjju na hramske zrtve. Iz 1· susove jzreke u kojoj se zabranjuju zakJetve (Mt 23, 16 ј dalje) vid· Jjjvo је da su nebo, zemlja Ш Jeruzalem svoju svetost, za Krjsta, do­ЬivaJj jedino na temelju svog poloiaja u Bozjem plaлu ј namjsJj bilo u odnosu na stvaranje (kao ~to је slutaj s nebom ј zemljom) ui na ~tkrivenje (kao ~to је slutaj s Jeruzalemom). Prema tome, Gos­podm u hramu nije prvenstveno vidjo mjesto gdje se prinose zrtve а ј о§ manje neko statitno preЬivaШte, nego је u njemu gledao mjes: to za molitvu i poutavanje, mjesto koje tovjetanstvu treba da po­sluii kao vanjskj odraz same Во~е prirode. Krjst njje prezirao hram nitj је umanjjvao njegovu vainost, kako se vidj ро gnjevu kojj је ovo oskvrnjenje u njemu izazvalo. Upravo u svjetlu te neotekjvane strane njegovog karaktera prul.a nam se mogucnost da sllvatimo wto su neki pomOOjali da Ьi on mogao Ьitj "llija redjvjvus" ( 6, 15).

Nije, prema tome, nimalo tudno da u Djelima apostoJskjm takav isti stav prema crkvj nalazimo ј kod prvih utenika. Onj odla· ze u hram u vrijeme koje se naziva "molitvenom urom" (Dj 3, 1 ), premda se zapravo radi о vremenu kad se prinosila veternja trtva. Trijemovi hrama Ьilj su mjesto na kojem su sjedili rabyj te nove "sekte" ј izlagali svoj ··rut" (Dj 3,11), dok ilt odande njje jstjerao

182

МАRКО 11,17 njihov rodjtelj , judaizam. Zapravo, takvo shvacanje hrama Ьlite је pojmu sinagoge nego pojmu hrama u prvotnom znatenju te rjjeti. Sjnagoge su. naime. vec ро defmjcjjj, bile mjesto molitve (Dj 16,13) i poutavanja (Dj 13,15). Dana§njj A~enazi-Zjdov na jidBu се za si­nagogu upotrijehitj jzraz Schul ("~kola"), а da pri tom nece uopee Ьiti svjestan da njegove ryeci odaju njegova teoloiOGl stajaliHa. S obzirom na to da је sinagoga gotovo sigumo posluiila kao uzor ро kojem se organizirala lokalna crkva - dok је hram posluzjo vi§e kao s\ika sveopce crkve · to shvacanje pojma sirtagoge ima goleme teo­lo!ke icn plikacije . 7S

17. Grcki glagol edidasken, ucio ... је, oznatava vi§e sjstematsko poucavanje nego neke usputne opaske koje Ьi on eventualno izre­kao, onako gnjevan, medu onicn isprevrtanicn stolovicna. Ovaj raЬi iz Galileje ukazuje sada, kao §to Ьi to svakj rabl uradjo, na rjjeci Staroga zavjeta koje opravdavaju njegov postupak. Те su rijetj uze­te iz lz 56,7, gdje se govori о tome kako nezidovske prozelite treba rado pu~tatj u hram. Vrjjedno је pricnjjetitj da Gospodjn ovdje na­vodi samo one rjjeci koje govore о molitvi, а izostavlja one о irtvi, jer се on sam Ьitj ta irtva koja се Zjdove ј nezjdove ujedjniti u jed­no (lv 11.51 .52). S time su povezane ј rjjecj iz Jr 7,1 Ј , dakle iz sti­ha kojj izvorno nalazicno u okvjru ulomka u kojem se jznosj iesto­ka osuda Zjdova Jeremjjina vremena, t jjj su zjvotj ЬШ u posvema§· njem protuslovlju s vanjskicn bogosluzjem koje su vr§ili. Taj·navod doЬija na tezinj ј zbog toga ~to је i Jeremjja propovijedao u hramu onoga vremena, Ьа~ kao ~to је to sada ј Gospodjn cjnio. Zidovicna Jeremjjjna vremena ta је optuZЬa Ьila upucena u okviru opomene u vezj sa Silom te prorocanstva da се Bog napustiti Jeruzalem Ьа~ kao ~to је napustio i Sil (Jr 7,14). То nam pomaie da lak~e razumijemo kako је doslo do toga da su poneki drl.ali da је Gospodin zapravo "Jeremjja redivivus" (Mt 16,Ј4) , а, ~tov~e, njegove suze nad Jeru­zalemom mora da su јо§ samo potkrijepile to uvjerenje (Lk 19,4 Ј).

18. Nije nikakvo cudo da su svecenjckj glavarj i pismoznancj sad poceli smШjati kako da ga uЬiju . Naime, znacenje njegovih rjjecj Ьilo је i prevjse jasno (usp. Lk 20,16) te zato bojahu ga se. А stralta је Ьilo ј u zacudenosti tog mnostva hodocasnika kojj su slu§ali nje­govo ucenje, ako је suditi ро izrazu ex('p/fsseto, "bili su zaprepas-

183

MARKO 11,19 teni" /izraz koji se upotreЬljava u prjjevodu Duda-Fu~ak. blo o~a­run, ne nosi u seЬi taj prizvuk straha; priin.prev./. Јо~ od dana koji su prethodili padu prvoga hrama nisu onj cu\j tako izricjto najavlji­vanje propasti. Covjek se pjta koliko је od onih kojj su u tom tre­nutku slu~li lsusa pre!jvjelo to\iko dugo da vide kako se ti golemj kamen~ jedan ро јеdан , ru~e u vatru one kоЬпе 70. godine. Osim tada јо~ mlade crkve kojaje poslu~la savjet svoga Gospodina ј pob­jegla u Pelu u Transjordaniji (13,14), samo su malobrojni iz tog na­r~taja koji је u!ivo slu~ao Gospodinovo propovijedanje mogli pre­!ivjetj pokolj iz te goditte.

19. Za njega ne Ьi bilo nipo~to sigurпo da preno~j u gradu, sada kada је toliko neprijatelja u!urbano smjs\jalo kako da ga ublju. No u mirnoj Betanjjj Ьiо је siguran раје stoga onamo ј оШао.

с. Opomene i rasprave ( 11 ,20-12.44)

Ј. zпа,~епје шallle smokve { Ј1,20-26). Krist ne оЬја~пјаvа zЬog cega је prokleo onu smokvu . to шoramo zakljucitj iz gornjeg ulomka (stihovj 11-14). Umjesto toga, он је sad upotreЬljava kao sliku djelotvorne mo\itve. Jedjno se u Markovu evandelju spominje da је f'trar оvощ prilikom upozorio na tu smokvu, а to је ј posve prirodпo kad se radj о evandelju kojetnu је glavni izvor upravo Pet­rovo propovjjedanje.

Prokliнjaнje te smokve nije za ucenike predstavljalo njkakav moralni proЬlem, kao sto Ьi to mogao Ьitj slucaj s nekima u dana~­nje vrђeme. Ako se, пaime, u tome vidi odigrana prispodoba u ko­joj је rijec о lzraelu , onda ne Ьi trebalo da nam to zadaje нikakvih pote~koea. Pri.111jedba ucenika izraiavala је san10 cudenje da је Gos­podinovQ proklinjanje bllo tako djelotvorno (u Markovu evandelju) i tako trenutacno (М t 21,20). Primjereno је da ј blagosiljanje (М t S,З ј dalje) i proklinjanje dolaze s Gospodjnovih ustjju, ali ne i sa na~ih (Jak 3,10). Na~e prok\injanje bllo Ьi olako ј lakomisleno, dok је njegovo bilo puno velike ozbiljnosti. No vrjjedi prjmijetiti da se u Jak S od dva ondje iznesena prirnjera djelotvornosti jskfene molitve jedan odnosi na proklinjanje, а drugi na Ьlagosiljanje. Шја se pomo­lio ра је nastupila su~. Ponovno se pomolio раје nado~la k~ (Jak 5,17.18). То nam је ozblljt\0 upozorenje da molitva nђе naprosto

184

MARKO 1 Ј ,12-14

tra2.eнje od Boga онiћ ugodnilt nат stvarj koje pri!eljkujemo. ve~ jskrena ёeznja za Bo.ljom voljom ј uraпjanje u nju. za nas kao ј za drнgc . bila ona s\atka Ш gorka. Takva је bila ј Gospodjnova нюlitva u Gеt~~ншнs\..,нн vrttl (~tk 14 . 3:\ . Ј()) .

22-24. Gospodjн ovdje , uz ostalo. Ьlago prekorava ucenjke zbog роm:шјkанја vjere u njega. jer su опј оёјtо bili zapanjeнj kad је njcgovo prokliнjaнje snюkviпa drveta dovelo do tako naglilt ј drastiёniћ posljedica. No он upotreЬijava taj dogadaj ј kao opeu s\j­ku. Smokva usal111ula'! Za~to nc? Ako jmaju vjere. rnogli Ьi podjcj planjпe (to је iн:н::е ralннska uzrecka) ј baciti jJt u more. lma ј dru­giћ izreka s\iёnill toj (Mt 17,20:L\.. 17.<)),ujednojodkojihseradj о pomjcaпju р\анi11с, а u drugoj о Judu koji Ьi se jsёupao s korije-110111 . No н оЬјс se llvodi ројанt vjcre prispodoЬ\je11e s goru5jci.J1jm sjemeнom. Qcjto је. daklc. Ја је to Ьiо јi)Јзн otl clcrнenata Gos­poJjнova наuсаvанја kojj је 011 iLНosio о нekoliko нavrata. svaki put u oЬ\iku koji \) ј најЬоlје odgovarao tgoJj о kojoj se radilo. Као sto је to slucaj i sa tolikitн drнgim Guspodiнoviвt izrckama. cilj је ovc prispodobe н tоше da os\jka osnuvrю ve\iku rнisao . нeoplюd­нost vjere u нюlit vj. Nc smijc111o uopcavat ј te poщislitj da ро svojoj volji mozeщo po111icatj svakн рlанјнu ј us:Uшutj svзku stнokvu ._Pia­., 11\C се se doi$ta i pom.U.:нuti . ali ро Во2јој volji, а r1e паsој . Ze\i­•нo \ј poтjcati рlапiнс. 11\Ща!\10 111\:lli takvн vjeru. То 11С zнaci da је vjera proizvoljнo izab r aн<~ kao веорlюdан uvjet . Naprotjv, razlog је u tоше Ја нitko bct vjere пе mozc Ьiti spasen . Vjcra је онај ро­ёсtнј uvjet da Bog pr~rvati нckog tovjeka , а u Novorн zavjetll izraz tc jstine postaje rшucav:J IIJ e u opravdaнju vjcrom (Riш 4,13-25 ). А kao sto је vjcra pocctak. tako је ona ј насе\о ро kojcmu нюrаmо ј нastaviti (Ga\ 3 . 1-б ).

25. No postojj jos јеdан "uvjct" za шolitvu. ako se to 1110ze tako нazvatj. а to је opr;rst:111je нasirн Ь\i2.нјјrна Njtj to нiје puka projz. voljнost. Мј, наiнtс . sami ро sebl nerнa1110 nikakvo pravo на to da в;rs Bog saslusa. vec је sve "шјеrз шilosti". k<~ko Ьi sc to kazalo u raЬinskoj teologjji (ttsp Ri111 11.6). Ako sc ttas Otac nc uшilostivj

Lia nas saslusa ј Ја tШIII oprosti, пета za nas nikakve наЈс . No ako тј svojitн bliznjjma t:~kodcr sprernno не oprastamo. ocito је ~а za­pravo нismo svjes11i шilosti koju s1110 santi prr r нili (Mt 1 Н.3~ .3 3 ) tc

I HS

MARKO 11,26 da, рrеша tome. ocekujerno da се nas Bog usliSati zbog na~iћ vlasti· tih zasluga. А to Ьi u potpunosti zaпijeka1o to ve1iko nacelo oprav­daпja vjerom. ра za to u to111 slucaju niti ne moienю biti usli5ani.

26. Ovaj still /koji је izostav1jen u prijevodu Duda-Fucak, а koji u prijevodu Y.S. Karadbla g1asi: "Ako 1i pak vi ne oprastate, пi o­tac vas koji је na пebesima nece oprostiti vama pogre~aka vasijeh'': prim.prev./ izostavljen је u neko1iko vaiпil1111anuskripata рајс 1a­ko nюguce da је ovamo, da tako kazemo, "privuceп" iz veoma slic­пe lsusove izreke u Mt 6,15. Ako је tome doista tako, onda је to zanimljiv printjer asimilacije dvije izvorno posve razlicite linijc 1113-nuskripata, kako је to spomenuto u Uvodu.76 No u svakom s1uca­ju, pripadao taj still doista ovarпo ili ne, u njemu se izrazavo.~ нс sa­mo nesto sto 1ogicno slijedi iz 25. stil1a, nego i ozЬiljna teo1oska i~­tina, koju. bez sшпnје, na1aziшo u Matejcvu kontekstu ovoga sti11a. Tu se ne radi о tome da Bog proizvo1jпo odЬija da пат oprosti. Na­protiv, stvar је u tоше da smo mi sa111i, svojiш stavom da ne opras­tamo drugima, onemogucili seЬi da pril1vatimo ono oprostenje koje nam Воg zeli pokloniti, tinte sto ne zelimo zauzeti jedini stav u ko­jemje to oprostenje moguce pri!Jvatiti.

2. Којот 1•lastu ( l/,2 7-33). Udaljena grm1javina predstojece oluje postaja1a је svc g1asnijom. Dok је lsus tako nastavljao da pou­cava nшostvo u Јнаnш ( Lk 20, Ј: Mt 2 1 ,23 ), pojavili su se i pred­stavnici vlasti, ljutito zaћtijevajuci da saznaju "u cije i.me" naucava taj galilejski raЬi. Ciji је on to ucenik? Moze 1i on pokazati kakvo sluzbeno ov1astenje? U njiћovim ocima samo Ьi takvo ovlastenje nюglo opravdati smion nacin na koji је on postupio prema proda­vacinta u hramu.77 Gospodin se presutrю s tim s1ozio: istina. 011. za razliku od pismoznanaca i нji1юvog neprekidнog navodeпja IJC· kog presedaпa ili nekog starijeg i veceg autoriteta. пaucava u svoje v1astito ime (1 ,22). No lsus је takoder tvrdio da irпa. а to је svojj111 postupcima ј dokazivao, neposredni Bozjj autoritet ( Lk 4,32). Up­ravo је shvacaпje te cinjenice privuklo njegove ucenike k nјепш,

dok је neshvacanje toga - а ono u seЬi ukljucuje i nespremпost da se shvati (lv 7, 17). osudivalo farizeje. Tako int Gospodiн. umjesto da int neposredno odgovori, u stvari kale da njegova vlast proizlazi iz istog izvora iz kojega је proizlazila ј vlast lvana Krstitelja. Kod o­viћ farizeja ovdje poнaj\'tse zasluzuje osudu to sto опi, kako se ciпi,

186

MARKO 11.17-33 u Gospodiпovu pitanju нisu vidjeli nikakvu пюra1nu dimenziju. vcc samo neku intc1ektualnu "k\opku". Njillova di1ema nije bila izшc­dн "istinitog ј neistinitog··. nego izmcdu "sigшпog ј opasnog". Сјпј sc. u stvarj. prema redosljjedu kojiш su i111 pojcdiпr mogucnostj od­govora padale ва pamet. da su satla (паk011 пj~govr smrtj, 6.29) vec Ьili spremпi zak1jucjtj Ја је lvaпovo роs1:шјс do1sto.~ poteklo iz вс ·

ћcskog jzvora. prcmda је ј оп Ьiо sarno 11Cpismc11 raЬi. kojj, poput svog g<.~lilcjskllg hratica. нјјс imao vczc вi sa kakvjш velikim imc· 110111 па kojc ()ј ~ 11111u~o potjvatj .(Protivaн pri1'r1jcr је Saul. pripau­пik Gamalijcvc sku lc. Dj ~ ::!.3 1.

S\јспо tо11н:. 11jil1 · mada su bili svjcs11i svog propusta da prill· vatc 1 v:шovc rijc~i ( Lk 7.30) - пiјс to1iko zalнilljava1o njilюvo clu­IIOVIIO sljcpjlo kojc stl ispo1jili u proslostj i kojc i111 se. da su gu p11-zпali. 11с Ьi uracu11uva1o u grijc1J (lv 9.41 ). ko1iko шogucпost da GospoJi11 i ovom priJikom zaЬiljczi jcd11u роЬјсЈн па rijeciшa. lsto tako. u шcdu пarodom prosircпom uvjcrcпju (3~. still) do.~ је \vaпo­v.l v1ust do1azila ос1 IЗogu ti 1judi нјsн vidjelj primjcr istinc koja је sakriveпa od пшdrill. а objav1jena nemudrjтa ( Mt 11.25 ), vec samo mogucu opasнost za sebe. lz Lk 20.6 vid1jivo је Ја su se ti sveceпici pribojavali da се iJ1 11arod kamenovati. Nikada im пјје palo na pa­met cla u toj opasпosti viuc srdzhu jcuнostavпog пaroda. izazva1ш tako ociti111 jzokretanjem шora1nill vrjjcdпosti. 1 tako su. kao vrlш­пac iroпijc. m1ako izjavili cla пе zпaju. 11а sto i111 је Gospouiн mir1ю dao do zна1Јја sto он шislj о takvom lюtjmiciiOI11 "нс:шанја" r('­kavsi: .. Nija vama IICCLI kazutj .. : ·. Korijeп ovog pro\)iema nije. dak-1e. tl пjilюvom razumu , nego u пjilюvoj tvruoglavoj vo1ji. Опј su t i­me sarпi sebe osudili. Gospodinovo pitanje нiјс bila нjkakva k1opka za ojill. vec је to Ьi1а jos jedna prШka da s11vate i priznaju svoje sljc­pilo tc da zamole da iш sc pok.loнi vid. Njilюv grijel1 Ьiо је онај пе· oprostiv grije11. ово sta1пo i namjerno protiv1jeпje Dulш koje prcd­stavlja grije11 protiv Svctog Dul1a. Ako је istiпu. kako је to Bu nyan prikazao. da od пeheskill vrata jeuan put vodi u pakao, онdа је jed­nako tako istino.~ da od vrata pak1a jcua11 put vodi do пеЬа. No ovd­jc Stl prec1 паmа 1jнdi koji s prczirom odbljaju da podu njime.

3. 1./i vinogradari { 12.1-12 ). Prispodoba о zli111 vjnogradariшa posvc sc prirodпo пastavlja па to kопаспо оdЬiјапје farizeja da is­tiнskj istraze koji је jzvor Gospodiпova atltoriteta . No, postupajuci tako. odЬili su da priznaju ocitu ciпjCill\ 11 da im је taj izvor zapra-

IH7

MARKO 12,1 vo vec poznat. Zato је ovu prispodoba koja zracj zlokobno~cu. Tocnjje Ы Ьilo reej da је to prispodoba о odbacjvanju Sjna, nego prispodoba о zlim vjnogradarima, mada је , dodu~. to njjhovo od­bacjvanje ne samo logicna posljedica, nego ј neoborjv dokaz njilю­ve zloce.

1. Buducj da је starozavjetna "kuJjsa'' ove prjspodobe preuzeta jz lz 5. svjma је, cim је Gospodjл progovorjo, 7.acjjelo ПlOralo bltj jasno da on govorj о lzraelu, dakle о njjma, ј da је ovo јо~ jedna prispodoba u kojoj је rijec о sudu. Sve one pojedjnosti о brizi koju је torн vjnogradu posvetjo njegov vlasnik posudene su iz lzajje, ma­da је pojam о unajmljenjm vjnogradarjma nov. Bez obzira na to ko­je iпасе Ьile mane farizeja, jednu za nas uoЬicajenu pogre~ku jpak njsu ucinili. Najrne, njiltova је ljutnja poka.zjvala da su sl1vatili da su Gospodjnove ryecj Ьile uperene na njm osobno ( 12). а ne na neku bezi.rnenu trecu stranu.

2-S. Ovaj nara~taj spremno је priznavao cak ј to da su njegovj pre­ci zlostavljali proroke (Mt 23,30). jer to priznanje njega nije crnilo sukrjvcem. Stovj~e. ponosili su se svojjm duЬljjm dutюvnjm sllvaca­njern, kao ј tjme da su pokazali svoju poboznost izgradjv~j Јјјере gr•)bove za te drevne zasluznjke. Као ~to Gospodjn sulю prjmjecu­j~. to :;arno pokazuje da se ovaj narastaj pojstovjecuje sa svojjm pre­cir11a · jedan nar~taj te је proroke ublo, dok i11 drugi ukapa ј tjme kao da sudjclujc u tom zlocrnu (IJ< 11 ,48). Uvjjek smo spremrtj da uocimo duhovno sljepilo kod svojiћ predaka, аЈј nikada kod sebc samm - zЬog one jskvarenostj koja predstavlja veliku ironjju ljudske prirode.

6-8. Као sto је to cesto slucaj u novozavjetno vrjjeme, izraz agapNvs(/juЬljeni) jma ј znacenje ''jedinj", ~to u ovorn kontekstu narocjto doJazj do izrataja upotrebom rjjecj ltella, jed11vga. U tome se ocjtuju sva jedinstvenost Gospodjnovog polozaja, kao ј jedjпst­

vena crnjenjca da је Bog svoju milost pokazao tjme ~to ga је poslao na zemlju. lma patetjke u rjjecrnta Postovar L:e si11a moga, no one sadrze ј veli.ku jstinu, jer onaj tko zeli pri.Jнjtj Оса ne sarno da l10ce prjmjtj ј Si.rta, nego ga ј mora primjtj ( lv Ј :!,44). Gospodjnov polo­zaj veoma је slican, а jstovremeno ј vrlo razlicjt ()d polotaja proro-

188

MARKO 12,9 ka, jer da jz njegovog dolaska zracj konacnost kakve dotad nije Ы­lо. V~e od toga, da tako kaiemo, Bog ne moze ucrnjtj. Krist је Воzја posljednja rijec ljudima. 1 tako osuda odmah Ыvа izreceпa tim zlim "vinogradarima-najamnicima", mada se njeno izv~enje moze i odgoditj, kao sto se to, u izvjesnom smislu , dogada tokom ёitavog ovog sad~njeg vjjeka, mada је do odredene mjere ta osuda vec i izv~ena na Jeruzalemu tada~njeg nara~taja. Odsad se uvjjek ёuје zahtjev da se тј pokajemo za na~ udio u tom zlocrnu (usp.Dj 2,23.38). А to se veoma razli.kuje od porukc koju su nosile one slu­ge ј u kojoj se zahtijevao duhovni "urod", koji Ы jedini mogao te vrnogradare - najamni.ke opravdati u zemljovlasni.kovim ocima. Da­kako. uzme li se u obzir cjelokupno ucenje Novoga zavjeta, postaje jasnim da Ьi ј nekj dobrj vinogradarj-najamnici morali shvatjtj da ih nikakav urod ne moze opravdati ј da је neophodno da se predaju na milost tom Zemljovlasni.ku, kao sto to crnjmo ј тј, nefjdovski gre­snici. No ovj njsu nikada dosli tako daleko. Njsu oni ubili Sjna zbog toga ~to ga nisu prepoznali - to Ы jos Ыlо ј oprostjvo. UЬШ su ga, kao sto to projz(azj ј iz ovc prispodobe, upravo zbog toga sto su sћvatili tko је оп. Ovo је baitinik! Hajde da ga ubtjemo, ј baitina (:е blti nasa (7. stm ). Mi ne odbacujemo Kristove zaћtjeve zbog toga sto ih ne Ыsшо razumjcli, ncgo, naprotjv, upravo stoga sto i11 ј pre­t!tll>ro razumjjcnю, bez obzira na to koliko mj to njjekali.

9. U М t 21 ,41 nalazimo slikovit dodatak ovome iz kojega је jas­no da је osuda tјћ vinogradara-najamnika Ьila zapravo spontani zak­ljucak prisutnog щno~tva , ponesenog reljefno~cu Gospodinove pris­podobe. То posvema odgovara ј dana~njim оЫсајјmа na [stoku. Та­то se misjonar, kad propovjjeda na otvorenom ј izvan crkve, usko­ro odluci da postavlja retoricka pjtanja onako kako је to uoЫcaje­no na Zapadu, jer се u protjvnom od svoje nesputane jstocnjacke pastve odmal1 doЬiti ј retorjcke odgovore. А to је ј ovdje slucaj. Opet se potvrduje jspravnost spontanih moralnm prosudbl jednos­tavnЉ Jjudj (Rjm 2,1 5). Na kraju krajeva, ta istrna u danasnjem svi­jetu doJazj do izra:l.aja u povjerenju koje u sudskom procesu pokla­njamo poroti, а ne profesjonalnim odvjetnicima. Iz lJ< 20, 16 jasno је da su zidovskj vode, u najmanju ruku, razabrali svo znaёenje ove prispodobe, sudeci ро njiliovom nehoticnom, ali ј zestokom uzvi.ku "Boze sacuvaj". А kao odgovor na to, Gosrodin navodj rјјеёј iz Ps

189

МАRКО 12,10 118,22.23. Ono sto је u lsusovjm rjje~jma njih, kako se tinj, raz­bjesnilo najme ј preko svake mjere, kao sto се to Ьitj slucaj ј kasnj­jom prilikom kad i Pavao to spomene (Ој 13.46). bila је tvrdnja da се se vinograd dati drugima, da се kra1jevstvo c.loЬitj onj koji dono­se njegov urod (Mt :!1 ,43). То је Ьiо udarac zadan 1zrae1u kao "naj­povlastenjjem narodu". Bilo је jasno da se te lsusove rijeci odnose na ne.iidove, а njegovj protivnjci tu pomisao, kako se vidi ро njiho­voj reakcjjj iz 2. stjha, nisu nikako nюgli prihvatjti.

10. Ovo је navod iz 118. psalrna, onog istog iz kojeg је preuzet pobjednitkj povik ''Hosana"7 8 (::!5 . sti\1, "spa.senje nam daj"), kaq ј rijeci ''Вlagoslovljen onaj koji dolazi u jme Gospodnje' ' izrecene prilikom lsusova trijumfalnog ulask.a u Jeruzalem (26. stik).

Sam Gospodjn је taj odbaceni kamen, kojj је ро Bozjoj na­nlisJj sada postao zaglavni kamen gradeviлe koja је novi ћram, krs­cansk.e crkve, koja је, takoder, ј njegovo tije1o. No, u izvjesnom smislu, u sire znatenje ovill rjjecj mogu se uk1juciti ј nezidovj, koji su, premda prezreni od lzrae1a, u Bozjoj пamis1i nasJj svoje шjesto kao "zivo kamenje" (1 Pt ::!.5 ). Ako ih lzrae1 i jest s prijezirorn od­bacio, Bog ih је izabrao. Zidovski pjsci novozavjetnih pos1anica nj­kad se njsu urnarali od objasnjavanja tog cuda svojin1 nezidovskim obracenicima (npr.Rim 9,25), da ne Ьismo mi nezidovi svoj polozaj koji smo dobili ро milosti drzali necim sto је samo ро sebl jasno.

1 Ј. Као i uvijek, tovjek moze uciniti jedino to da sagne svoju glavu u strahopostovanju i da se divi Bozjoj namisli (tako Pavao u Rim 11 ,33). Ovaj navod iz psaltjra pokazuje nam da ta namisao ni­je nesto novo, vec vjecan i tudan BoZji natjn dje1ovanja. U Вozjim postupcima prema ljudima uotava se posvemзSnja dosljednost {Mal 3,6). Naravno, kao sto је pisca ovil1 redaka upozorjo jedan zidovskj krscanin, radovati se Вozjim neoblcnim postupcima u sadasnjem је razdoЬlju neZidovima lakSe nego ljdovin1a. No Zjdov Pavao naSэo је ipak na to dvojak odgovor. Prvo, Воiје odbacjvanje lzrae1a poka­zalo se za nezjdove vrlo plodonosnim, te, drugo, u buducnosti lz­raelu predstoji radosno okupljanje, uno5enje zetve (Rim 1 Џ 5). Pa­vao taj Izraelov pad upotreЬljava ј zato da nas, nezjdove, opomene на poniznost, sada kad znamo kako је velika opasnost i odgovor­nost koja proizlazj iz Bot.l~g izbora (Rim 11 ,22).

190

MARKO 12,12

12. Mora da su u ovom trenutku farjzejj, bez dvoumljenja , u lsu­su vidjeli opasпog revolucionara, covjeka koji kanj podbosti mnost­vo protjv пjill . О tome svjedocj i to sto su nakon uskrsnuca Zjdovj tu jstu optuzbu uputi\i ј na racun njegoviћ ucenika (Dj 5,28; 24 ,5).

4. Porez caru (12,13-1 7). Sad pocinje ona strasna jgra "djja­mant reze djjamant", ono beskonacпo farizejsko mancvriranje koje zavrsava Gospodjnovoт smrcu. Njegov oc.Jgovor па pjtanje koje su mu postavili о izvoru пjegove vlastj potpuno је onemogucjo njjho­ve zle namjere ( 11 ,33), no пюzdа Ьi јттоg!о poci za rukom da o­rlj r1jega ul1vat~ u tu istu klopku ра Ја ga опdа optuzc za politicki prijestup. Ako је on njiћ uspio c.lovesti u sjtuaciju u kojoj su , zbog prisutnog rшюstva оЬа пjilюva шoguca oc.lgovora Ьila nepoze1jпa , ј

orli се to isto ucjnjtj пјсшu . Herodovci нisu bili jedjnstvena ј orga­нizirana sekta u опоm smislu u kojem su to bili farizeji Ш saduceji, vec prije po\itjcka skupiпa koju su sacinjavali pojedjncj s razпill strana , а kojc је objedinjava1a podrSka koju su pruzali besavjesnom, ali izvana ortodoksпom Herodu , u kojern su vidjeli nadu lzraelovu . А to је podrazurпijevalo ј pri11vacanje Rima kao vrhovnog gospoda­r:t.

14. Nista nije strasnije od ovog slatkorjecivog nacina na koji oni pristupaju Gospodjпu, s пашјеrош da ga svojjm laskanjem navedu da zaboravi na opreznost i svojiш vlastitjm rijecin1a cvcвtualno se­be optuzi. Suprotnost izmedu ovoga ј slicne, ali od s1ca kaz.aпe Nj­kodemove prin1jedbe (lv 3,2) jedva da Ьi mog1a Ьitj veca. Bit је u tоше da Ьi se svaki vjerski ucitelj kojj "шari tko је tko", kojj gleda na vaлjsko perje, а ne na unutarnju stvarnost, Ьојао da kaze ili ucj. ni bilo sto sto Ьi se nюglo protumaciti kao uvreda carskog veli­canstva. U tu klopku pokusavali su da ga navedu. No ako је uoci ј izbjegпe te se svojim autoritetom zauzme za placanje poreza omrz­nutim Rirnljaпima, zacjjelo се se jako zamjeriti Zelotima iz te eks­plozjvne Galileje. А nije li se barem јеdап od njih ubrajao i u njego­ve ucenike (vidi пapomene uz 3 ,18)? Uz to, vecina дejudejskih ho­docusnika, oni kojj su опаkо gromoglasпo docekali svog priprostog proroka iz Nazareta prilikom njegova dolaska u Jeruza1em (Mt 21 , 11 ), bili su takoder Galilejci, Jjudi koji su se u vrjjeme praznika pri­bojavalj kao uvjjek buntovnih elemeпata (Lk 13,1 ; Dj 5,37).

191

MARKO 12,15

IS. То licemjerje, Ш pretvaranje. nije prevarilo Jsusa, а on jm је to odmah ј dao do znanja. Mora da se Во~ј $jn s gadenjem okreo nuo od takve nejskrenostj. Najme, najveca optuzba koju је on i.zo nosjo protiv pjsmoznanaca Ш farjzeja odnosila se na njihovu nejsko renost (М t 23, \3). No BiЬlija nas nikada ne potjce da sa strane, kao neka "treca stranka" , osudujemo druge, vec da trjjezno jspjtujemo sebe, da ne Ьismo ј тј samj zasluzili takvu jstu osudu (Ј Kor 1 О, 11)

16. Dono~nje konkretnog denara Ьiо је tjpicno rabinskj ·potez (s ovjm se takoder nюgu usporedjtj slavne rjjecj cara Vespazjjana '>ton olet" i.zrecene u vezj s onom rimskom kovanjcom koja је Ьiо Ја doblven~ od ugovaranja jzrade kana1i.zacjje od tada~njih javnih vlasti), ali је rtjegova primjena zato bila nova. Timc ~to Sll prihvao tili upotrebu rjmskog novca ("сјја је ovo slika ј natpis?") Zidovj su vec pokazali, mada dodu~ nevoljko, da su prihvatili ј carsku rims­ku vlast. Mnogo је gorcjne ј odsjecnostj u onoj jedinoj rjjecj kojom su odgovorili : Carev. S tjm se muze usporedjtj нјјlюv jzщ1der1 O<l govor Pilatu: "М ј nemamo kralja osim cara" (V 1 <> , 15 ). Cak ј takvo pri.znanje mora da је mucilo ponosne Zjdove {lv 8,33). Fari.zejj od kojih је do~o taj odgovor sasvim sigurno njsu biJj Herodovcj, vec su l'~c~clo prjpadali onjma kojj su duboko preziraJj tog edomskog ~ali"! (uspol...k 13 ,32). Da su one rjjeci fari.zeja i.zreccne pred Pi1ao ton1 doprle do Herodovih Шiju, neke ucene glave na~e Ьi se na рао nju . Herod је , naime, premda је Ьiо carev covjek Ьiо istovremeno ј

punopravni kralj.

17. Sad do1azj miran odgovor, pun neodoJjjve 1ogike: denar prio pada caru о zato mu ga onda ј vratjte. Kad se to prevede u kr~canskj rjecnik, to tada postaje kr~anskim naucavanjem о drtavi, drtavj kao jnstjtucjji koju је ustanovio Bog. То Pavao snazno zastupa (Rim 13,1.2). Prihvacamo li sve Ьlagodatj koje nam drfava pruta, kao §to su zakon ј poredak, sto se ocjtuje u opceprihvacenom ј zao jamcenom novcu, kao ј u drugiш stvarima, nemamo pravo da nas­tojimo jzbjeci opterecenja koja nam ta drzava namece (usp. Rim 13,7). No Gospodjn prepusta svojjm slusaocima da sami dodu do tog zakljucka. Da је on sam to ovom prilikom jasno i.zrekao, farjo zejj Ьi to upotrjjcbili protiv нјеgа tako sto Ьi na nj nahШkali Zeloo

192

МАRКО 12,17 te. No svojjm v1astjtjm ucenjcinta mogao је govoriti о ј govorjo јео mnogo slobodnije. narocito u vezj s porezom hranш (Mt 17 ,24-:!6), kojj је Ьiо strogo zidovska i vjerksa daca . Usprkos tоше. Gospodin је cak ј tош prilikom kazao Petru da se ј tom porezu pokori, da se ljudjma u protjvnoш ne Ьi pruzjo nepotreban povod da se sablazne {Mt 17.27).

Za Zelota ZЗlac Gospodjnova odgovora lezao је u rjjecjma "Carevo podajte caru' ', no za fari.zeje pravi sc talac nalazjo u druo gom djjelu ove recenice, u rjjecima а Botje Bogu. Nitko se, naime, ne Ьi usudjo ustvrdjti da Bogu daju sve ~to Bogu prjpada. Cak i tj vjeSti pravnjcj Ьili su zatecenj takvjrн odgovorom. Nj ovdje, naime. ruje bilo nicega zbog cega Ьi ga mogli optuzjtj. No moZda nije jsko ljucerю da su upravo te lsusove rjjeci Ьile razlogom da neHo kasnjo је to galilejsko mнostvo nije пi poku~lo da izbavj svog proroka: jer. njje li on, na kraju krajeva, jpak na strani Rjmljana?

Posve је moguce da te rjjeci nose u sebl ј tih prjjekor upucen politjckim teznjama Herodovaca. kojj su do tolike mjere bili zao okupljeпi svojjm sjtн.im loka\njm "carem", svjetovnom vla~u . da su posveшa zaboravili na Boga ј na njegove preteznije zahtjeve. U tom slucaju, kao sto је to ёesto u Novorn zavjetu, kai njje toliko pravj veznik koliko suprotп.i vezнjk ра Ьi znaceнje Isusovih rjjeci Ьilo; "а ipak , uz.a sve to ~to ciпite ono prvo о ciпite svakako i ono drugo".

Odrzavanje ravnoteze izmedu te dvjje recenice objasnit се nаш privjdnu razliku u stavu prema carskoj vlasti koji dolazi do izo raiaja. reciшo , u Pavlovim poslanjcama, s jedne strane (npr. Rim 13.1 ). te u Otkrjvenju, s druge. U Otkrivenju carstvo vise nije snaga koja obuzdava zlo. nego је sad postalo bludnicom, pijanom od krso canske krvj (Otk 17 ,5.6). lzmedu ta dva stava, vremenskj gledano, do~o је do progona crkve. Ра kad car zahtijeva ono sto zapravo prio pada Bogu, krscanin to srнije odbltj, potaknut onom jstom savjeso no~cu prerna Bogu koja ga inace navodi da bude poslusan caru. No jedva da Ьi se шoglo ocek.ivatj da се car takvo shvacanje blagonako lono prin1iti.

5. Saducejsko pitanje ( 12,18°27). 1 tako је politicki poku~j da se lsus namami u klopku пeslavпo propao. No tnoida се se s teoo loskim pitaнjem postjcj bolji uspjeh. 1 farizeji ј saduceji i.z razlicitih razloga, doduse, vidjeli su u Gospodjnu opasнog neprijatelja, mada,

193

MARKO 12,24.25 s obzirom па njilюvo medusobno нcprijatcljstvo (нsр Dj 23.6). пiје vjerojatl1o da su u svojiш napadima 11:1 Isusa svjesпo surad1vali. 0-vощ zgodom sadнceji su pokнsavali јсdщ1 tlнlюvoLt isti11u prik:~zati smijesHOШ ti111e sto је tuщace s щtjgruЬ\jOIII dos\OVПOSCtl (kao Sto

daпas, sa sliёnim патјеrата , нeki ёiне u vczi s ltarfuma i ра1111З111:1 u неЬu). Nadali su se d<t се na taj насiн citзv;.~ pre,1odzba n нskrs­пucu blti istnijana i obcskrijepljeнa. Kako онi sami нisu vjerovali u uskrsnuce. slucaj koji su prik<tLali Ьiо је z:~pravo ''s1анншtа lutka". Stara је to zabava. prvo prikazati пеkо mis1jeltje u posvc karikir:шu oЬiiku, da Ьi se potom oborilo. Usprkos tome, oru sc Mojsija нisн drzali niSta slabljc od ostalilt struja u zidovstvн ра su zapoccli s mojsijevskiнt nacelom leviratskog braka.7 9 l l izvjcsnom s11tislu sa· duccji su bili od svilt zidovskil1 struja нajk\>ltt.crv;.~tivпij:~. Онi SLI za­pravo odblli da nastave lюditi s Вogom опаkо k:~ko је 011 postepe­пo prosiriv:10 okvire svog otkriveпja. Krsc:111ska povijcst prepu11a је takvil1 skllpiпa koje su se Ll јеdнот treнutkLI prestuj;.~lc otlazivati 1 .. 1

пeprekidнc poticaje Bozjeg Dul1a. Usprkos to111e sto se u Mt 22.25 dо(1ајн rijcci "u паs .. r:1di sc

о ilipotetskom sluc3jLt. Na taj zakljucak шtvodi vcc i sama brojka sedam (20). premda sc ёini da је "scdam siнova .. u пovozavjetno vrijemc Ы1а тnogo ёсsса pojava (нрr. Dj 19.14) 110 sto је to liaнas. u vrijetne maliћ obltclji. ~о rijeci u Rut 4.15 (usp.Jo11 1.2: 42.13) nedvoumno navode на pretpostavku da sc i ov\1jc radi о figщativ­noj upotrebl te brojkc. koja ozнacuje SЗIIIO zaokrнLcнu сјс1iнн .

24.25. Gospodinov odgovor odise CLIJcsnim strp1jeпjcl11 i pod­nosenjem , iako оп te saduceje krivi zbog dvije stvari. Prvo. пisu ra­zumjeli upravo onu Bozju objavu na koju se. kao sto Ьi to nюg1o iz· gledati ро tome sto navode Mojsija . наvоdпо oslaпjaju. Drugo, nisu shvatШ svu veliёinu Boije sile koja sc. za ЬiЬiijskc pisce, poнajvcc­ma oёituje u uskrsпucu Isusa Krista od mrtvil1 (Rim 1.4). а па kra­ju i u sveopcem uskrsnucu ( 1 Kor 15 ,20-26).

Gospodin, daklc, prvo ukazuje na ocitu apsurdпost tog нjillo­vog ltipotetskog slt1ёaja, upozoravajuCi da је to pitanje u ono111 оЬ· Jiku u kojem su ga saduceji postavili zapravo besmisleno, jer u nebu brak prestaje imati Ьilo kakva seksttalna obl1jezja. lma Ьlagc iroпijc u naёinu na koji Isus pokazuje da se to pitanje о uskrs11ucu 11е mo­ze sltvatiti odvojeno ou ,· нavog "sistema vjcrovanja'· u dulюvni svj.

194

MARKO 12.26.]7

jct kojcga su ј ande\j jedan dio, а ~to ~u saduce~j ~db_acivali. Dru.gim rjj~:cj1113 . takvo pjtanje mot.c zadavat1 potcsk~~e JCdtn? sa~uceJ1111a. ј tO 1.\юg toga stO SU Onl VCC unaprjjed oubaCiJI SVC UVJCIC 1 pretpOS· tavkc 11 :t tcmelju kojiћ Ьi se јеdј1ю moglo uoci do rjeSenja. Gospo­di11 је 11юgао ovomc i uodati (vkli Dj 23,9) da ~а fa~izej~ tu nc Ьi hilo нikakvog proЬicma. Mogao је. ali је. buduc1 da ЈС Ью bezgre­sa11. odustao od toga. Tesko је L:.tmisljti da Ьi Ьi1о farizejj Ьilo sadu­ceji mogli biti tako uusevпo jaki da propuste t:~kvu ~rilik~ da sje.~­nu na dvjje sto\icc. Ni Pavao tu nije Ьiо inшн. по ПЈ~gа ЈС kas~IJ~ 11jegova savjest muёila zbog оноg 11jegovog prilic11o SVJCt.skt mO.tiVt· ranog uzvika (usp. Dj 23.6: 24.21 ). U rijeёjma kav amle/1 ( 25 ), tma . prcma tome. ista11caпostj. koja se пе vidi 11<1 povrsiнi. ali koja sigu~-110 11е Ьi promakla нi t':~rilcjimu 11i saduccjima svakome. douuse. u razlicitil1 razloga . 13ilo је prilika kad su se farizejj. oni ЬоЈјј medu

11jima. mogli jeui110 sloziti s Gospodinom. (Mt ~:!.34 dajc nam na­slutjti da је spretan naёi11 na kojj је usutkao faпZCJC 1zazvao ~d?b-1avanje. а u Мk \2,32 to se odobravanje i jzrijekom sроnнПЈС).

26.27. No nakon sto је saducejima odgovorjo na njilюvo pita­nje na о пој razini па kojoj је 0110 bilo ј postavljeno •. G_~sp~din, kao ј оЬlёпо. nastavlja govoritj о istom predmetu pruzaJUCI рп tom da­leko duЬiji dokaz za uskrsnuce, dokaz kojj se nije mogao ona~o ka: rikirati . То пa1azjmo u prvoj reёenici njegovog odgovora . Оп Је vec objasnio sto podrazumijeva pod njjlюvim nepoznavanjcrп B;)zje si­le . а sada се objasнiti sto podrazumijev3 pod njilюvjm ncpozпava­пjem Pisma. polazeci pri tom upravo od onog Mojsij:~ 11а kojeg~ s~ se oni. odbacujuci svu kasniju predaju ј пjezi11e douatke. oslanJali. Onom prilikom kad se Bog objavljuje Mojsijtl u zapaljcl\0111 g~mu (lzl 3.6.1 S), on sebe opisuje kao Boga Abraltamova. lzakova 1 Ја: kovljcva. Ustvrditj da је 011 Bog proslog iskustva tјћ ljudi, k~k? bt ga zapadnjak 1rtogao opisati. za istocпjaka је potpuna bcsm1sltca · jer, gdje је to iskustvo ako је odvojeno od covjeka kojj ga је doii· vio? U Boga siguпю njje: da jcst. on Ьi, kao i oнomadne (lzl 3 ,14), jedпostavt10 rekao "ЈА JESA~I". No Bog. kad sebe пaziva 13ogom Abra113movjm, Izakovim ј Jakovljevim. ocito Slllatra da time onoj pretlюd11oj objavj dodaje 11eku пovu spoznaju . Ako, dal<le, mnogo stoljeca пakon smrti оне trojice Bogjos uvijek нюzе sebe na taj nа­ёiн opisatj Mojsiju, to jskustvo шоrа jos uvij..:k. Ьiti valjani•n, Ьitj

195

MARKO 12,28 "rш sнazi" . А ako је tako, он,.IЈ шоrа Ја ti patrijarsi joS нvijek pos· toje. А jamstvo njiћovog "vjecнog zivota" nije priroda 11jilюvog is­kustva Boga , пеgо priroda Boga kojega su iskusilj. Он је Bug ... :М/1 zbog toga ~to је ј sam zivi Bog. Zato ј Krist 11102е scbe opjsati kao "l.ivot .. (lv 11.25). Takoder. u tome је uzrok dii. cak ј u fizjckoш svjetu. dotil:aj s njim donosi mrtvima нovi zivot (usp.Mk 5,41 ). Pre­ma tоше. poznavatj Boga i pozнavati Kristu kojega је 011 poslao. vec је sasno ро sebl vjecпi zivot (lv 17,3 ). Ovdje је to veliko mjesto gdje se sastaju evandelje i Pavlova teologiju ( Rjm 6,1-5 ).

6. Nujl'l!(:a zupџ1,ijed (Ј :!,:!8-Ј.Ј ). Sada s11IO pretl нlomko111 н kojem se postavlja pitaнje о tome koja је zapovijcd 11::1jveca. Prvo od ovog niza pitaнja postavlje11il1 lsLrsu postavio је l1erodovac ( 13 i dalje). а drugo saducej ( 18 ј dalje ). 1\l :нko па111 saopcava sш1ю to da је ovo trecc pitaпje postavio pjsmoZI\aпac, по u Mateju (22.34), ko· ji паm kaze da se rad ilo о l'urizej u. c itava је situac jja jas11ija . Te~ko је vjerovati da u cijeloj ovoj sjtuacjji farizeji njsLI osjctili jzvjesпo za­Jovoljstvo. Л sigurнo је da Је od te t rojice kojj su lsusu postavljali pita11ja pjsmozнanac hio п:rjjskrc11iji раје i јсdјпј doЬio poltvalu od Gospodina . ('јнi se. на temclju 28. stil1a. daje pjst1юzщroac vcc hio svjestaп kako је u tcoloskom smjslll jak Gospodilюv otlgovor S3tiLJ· ~:ејј 111а. А sнdcci ро нје~;;оvјт rjjccjma Ll 32. stjJJu. 0110 sto је Gos· l;v,IIP rek:l\) u udgovoru 11:.1 11jegovo pitaнje jos ga sc dнЬiје doj­mi1 ~\. "Krf.c:шski pismoшuo:н:" hio је pojam koji k<~sojje u okviru ktscaнsk': r:ri<v<' 11јј с l1io нсроzнаt. Stovisc. ima ruzloga za шisljcнjc da је Matejcvo evaнdcljc r1;rpjsaoo upravo za t;rkve ljudc tc da ga је ј нарјsао takav covjeJ.... \' idi Mt 13...1~. gdje sc sротјпје dvostruko bogatstvo t;rkvog t:ovjcka . No pojav;r judajLutora u prvoj crkvj нkazivala је на opasrюsti koje је u scЬi нosio takav (\vojak polo.laj (Ој 15,1: 21.20). Сiпј se da poslijc razorenja Jcruzalemu 70. godjne ta skupilla . muda је jos нvjjck postojala (vidi EuzeЬiju ). пiје pred· stavljala нeku opasnost.

29-3 1. Sazetak lzraelovc vjerc kako ga Gospodiн ovdjc izнosj r1astao је povezivanjcm Semc. tog iskat.a izrac\skog vjcrovarlja (Рпz (Ј ,4 .5 ). sa zapovjjescu u Lev Ј 8.19. koja је ··usmjcrcoa .. vt~e prcma covjeku . Cesto se primjecivulo da su mнogc od GospoJjoovil1 нaj­upcёatljivjjjll iacka (kao. r1<.1 prirнjcr . prilikorн ёisсснјз \наша) po­tck\e od kreativrюg povczi\ .111jU dvuju ili v i ~e ru\iёili\1 staroz:~vjct·

1 I) (J

1

1 1

t !

1

r

МАRКО 12,32.33 njh tekstova. Stovi~e. on је sam svoje djelo shvacao ј t\lma~jo me­dusobnim povezivanjem ina~e posve odvojenih predodtbl Sina, Slu· ge. Sina ёovje~jeg, Mesije, Kralja te trtvenog Jagnjeta . U takvom povezjvanju vidljiva је srt istir1ske religije, ј to ne u obliku negatjv. nih zapovijedi, nego u pozitivnom osobnom stavu prema Bogu ј ~ovjeku. То је ona pavlovska "sloboda" Novoga zavjeta (Gal 5,1). То је ona patrisblka misao "ljuЬi, ра radj ~to hoce~" · takva ljubav prema Вogu i covjeku, naime, saёuvat се nas od svega ~to је nedo­pu~teno. Tako, ako ljublmo ljude, necemo uёjnjti rШta ~to Ьi ih moglo povrijedjtj, а ako ljublmo Boga , teljet cemo i zabratj da iz. vr~vamo Вofju vo1ju ј ono ~to је njenш ugodno (Ps 40.8).

32.33. Zakon, hram i Botji izbor lzraela bila su tri glavna "stu­pa" judaizma, kao ~to se to vidi ро zjdovskoj reakcijj na kr~ansko propovijedanje (Ој 17, 13.14; 21,28). Drugi ј treci od tih "stupova" lsus је vec Ьјо doveo u pitanje. А sada је ovaj pismoznanac namje· rio da isku~ 1susovu pravovjernost na prvom i najvecem od njih, na Zakonu. Nema sumnje da је upravo u tom pogledu lsus Ьiо farizeji· ma, jos od prvih sukoba s njil11a, najsumnjiviji (vidi 11 ,23-28). U o­va dva stiha kao da ёujemo glas profesionalnog odvjetnika kak.o va­te Gospodinov odgovor rђеё ро rђес , ponavljajuci ga s оnош pe­<lanterijOI11 koja oblljefava pravnicki nacin razmШjanja i koja cesto щоtе strpljenje ostalih ljudi staviti na velike kusnje. " Dobar odgo­vor . istinit odgovor • odgovor u sldadu s Pismom", sloiio se on, а njegove rijecj moida njsu Ь~ sasvim lBene donekle zaШtniёkog prizvuka dok se obraca tom pravom nestruёnjaku lsusu. Da, izrice on konacnu ocjenu , u Pjsmu је pos\Шnost bolja od trtve (1 Sam 15,22) раје zato ј 1jubav prema Вogu i prema drugim ljudima veca od bilo kakvog drt.anja Zakona.

34. Ovaj pravnik odvagnuo је ј ocђenio Gospodinov odgovor. No onda se, na njegov utas ј на zaprep~tenje ostalih prisutnih, ustano­vilo da је Gospodjn , dok је taj ёovjek odgovarao, zapravo mirno procjenjjvao njega. Kad smrtan covjek izrjce sud nad Kristovin1 tvrdnjama. nije nunalo svjestan da istovremeno Krist (ili rijec obja­ve koju је on donio , lv 12,48) zapravo sudj njemu. Covjeka. dakle. njegov stav prema Bofjoj rijeci i Кristovoj osoЬi ili osuduje ili op­ravdava (usp. Uc 7,29 .30). Nigdje nam se ne kЗZe da је ovaj pismo·

197

MARKO 12,35 znanac, koji је Ьiо tako Ьlizu kraljevstva, kona~no u nj doista i u­~o. Bilo је mnogo potajnih vjernika u Кrista , ра ~ak ј medu vlada­ju~irn slojem u Jeruzalemu (vidi suprotnost izmedu lv 7,48 i lv 1.2,42), iz kojega su na javu konacno iza~li Nikodem i Josip iz Ari­mateje (lv Ј9,38.39) . Kasnije (Dj 7.7) јо~ uvijek nalazirno i zjdovs­ke sv~enike u okvjru kr~anske crkve. А vjernjcj medu farizejjшa zadavali su pote~ko~e ~ak ј о~ ј za vrjjeme Jeruzalemskog sabora (Dj Ј 5 ,5). Neki su od njih kasnjje, kao judajzatorj, postali najogor~enjjj Pavlovj protivnjcj, no nema sumnje da su se nшogj drugj stopili s maticom ortodoksnog kr~anstva.

7. Тkо је sin Davidov? {12,35-37). Sada slijedj posljednje u tom nizu "te~kih" pjtanja. Ne moze blti slu~ajnost da је kraljjca od· Sabe jsto tako jspitivala SаЈоnюпа ( 1 Kr 10,1 ), irnaju~i u vjdu no­vozavjetnu tvrdnju da је na zemlju sad do~ao netko tko је vecj od SaJomona (Mt 12А2). Као ~to је taj niz pjtanja i zapoceo Gospodj­novim pjtanjem koje је posve smelo njegove slu~oce (pjtanje о p•l­rijeklu lvanove vlastj; vjdj 11 ,30), on sad ј zavr~ava s jednako tako · zbunjujucim pjtanjem о sjnu Davjdovu_so U Markovu evandelju to је pjtanje upuceno neposredno pismoznancinuz, kao onima kojj su Gospodinu postavili onaj posljednjj upjt о najvecoj zapovjjesti, no iz Mt 22,4Ј jasno proizJazj da је to Gospodinovo pjtanje bilo us­mjereno na jaku farizejsku skupinu. lzraz ''pismoznanac" nije, da­kako ozna~avao neku posebnu za razliku od jzraza "farjzej", "stranku", nego samo polozaj ј djelatnost. То је vjdJjivo ј iz uspo­rednih ulomaka u Lukjnu evandelju gdje se pojavljuju izrazj "uci· telj Zakona" (Lk 5, 17) ј "zakonoznanac" (Lk 10,25). Moguce је da је upravo onaj pobjednjcki uzvjk djece u hramu. uzvik koji је o­nako silno zgranuo svecenike (Mt 2Ј , Ј S. Ј 6), doveo u sred~te paf­nje Ьа~ ovaj mesijanski nazjv ' 'sin Davjdov". Vecjnom su se svj sla· gaJi da treba da Mesija bude Davidov sin, по pod time se podrazu­rnijevaJo iskljucivo njegovo tjelesno porijeklo, kao porijeklo onoga koji се Ьiti zemaljski izbavitelj kojega su svi Zidovj ocekjvaJj ј za kojega su, u najmanju ruku, Zelotj djelotvorno " pripremali teren".

36.37. No bilo је ocjto da se time ne jscrpljuje citavo blblijsko znacenje tog naziva, kako to Gospodin dokazuje logjckjm rasudiva­njem koje njegovi sugovornici nisu bili u stanju opovrgnuti. Као i o­Ьicno, on ponajprђe poka;rщe ljudima da su, pode li se ~ak samo i

198

МАRКО 12,3840 od njihovih vlastitih polazniћ pretpostavki, zapravo nedosljedni. Svi pismoznanci slagali su se s gledШem da је 110. psalam mesijanski. Sazetak sadrfaja kojj na1azirno u zaglavlju tog psalma u engleskom tzv. ' 'Autoriziranom prijevodu .. BiЬlije i koji g1asi " Kraljevstvo, sve­censtvo. pobjeda i trpljenje Kristovo. Davidov psalama", u pogledu autorstva, kao i u pogledu egzegeze tog psalma, u posvema~njem је skladu s predajom. Ako su to dakle Davidove rijecj te ako on ovdje govori о Mesiji koji treba docj, kako ga onda moze nazivati "mojirn Gospodinom"? Kako se to moze uskladiti s cinjenjcom da David, kao tjelesni predak Mesije, zauzirna zapravo vШ polozaj od njega? lz Mt 22,46 jasno је vidljivo da tamo prisutni zakonoznanci nisu mogli jznaci odgovora na to pitanje te da је to predstav1jalo ujedno ј kraj svirn poku~ajima, barem do njegovog sudenja (vidi Mt 26,59 ј dalje ), da se lsus namami da nekom neprom~ljenom izjavom dove­de sеЬе u klopku. Mi koji smo "u Kristu" jasno mozemo shvatitj kako је moguce da Krist bude u tjelesnom pogledu Davidov poto­mak, а da istovremeno, buducj da је jstovjetan sa sarnim Bogom, l1ude ј njegov Gospodjn, No zasad Gospodin njje poku~o da tu jsti­пu protumacj cak ni svojirn u~enjcirna. Nema sumnje da је to ЬiЈа jedna od oniћ istjna znacenje koje su oni shvatili tek nakon uskrs­nuca (Lk 24,32), mada im је ona sama Ьila izlozena jos davno prije toga (lv 10,30). Pitanje о tome da lije ovaj psalam moguce tumaci­ti i na neki drugi nacin posve је Ьespredmetno. jer su ovakvo tuma­cenje prihvacali svi pravovjerni Zidovi, ра stoga na GO$podinovo pitanje njegovi sugovornici nisu bili u stanju odgovoriti.

8. Јао pismoznancima! { 12,3840 ). Tim posljednjim lsusovim rijecima i pismoznanci su bili djelotvorno u~utkani . kao ~to је to рrђе Ьiо slucaj s vi~ politicki usmjerenim saducejima (Ј 2,34). Ne­ma sumnje da је takvo Kristovo propovijedanje povecavalo neprija­teljstvo svecenjckih krugova prema njemu, mada nije vjerojatno da је in1alo smanjivalo njegovu popularnost medu ~irokim narodnirn masama (usp. kraj 37. stiha). U Mt 23 nalazimo mnogo cjelovitiji prikaz istog dogadaja te nат se ondje daje do znanja da је ovim svojim rijecirna lsus obuhvatio i farizeje . Vjerojatno је da Ьi sve to za nekoga tko Ьi potjecao iz jeruzalemskog judeokr~canskog kruga Ьilo od posebnog zanirnanja, ра Ьi to takav netko ј sacuvao u svo­jim uspomenama ili zabilje~ama, narocito ako је i sam Ьiо progo­пjen od ruku tada~njih ortodoksnih Zidov:~ (Jak 2.6.7). Za Petrovo

199

MARKO 12,4144 propovjjedanje zapadnjatkoш ј nezjdovskoт slubteljstvu takve Ьi pojedinostj bile posve nebltne. Ako su takve pretjerane teolo~ke pojedjnostj samog Petra јо~ ј zanimale · а to је veliko pjtanje . sigur­no је da su za njegove sluboce one bile posve nezanimljjve. U cjeli­~ gledaju~j , bilo је vjerojatno da се se o~uvatj sато ono ~to је unalo neku otjtu praktj~nu vrijednost.

Nата su "pjsmoznancj ј farizejj" postali simbolima liceтjer­ja. Uzjvali su u dobru glasu ј vanjskim po~astjтa koje im је donosj­lo njihovo neosporno veliko poznavanje Pjsma. ВШ su prjje svega tuтati ј koтentatorj BiЬlije, а pa.tnja ј brjga koju su pokazivalj рrета tekstu Рјsта bila је bez рrетса. U svoт pristupu BjЬljji , o­nakvoj kakvu su tada imalj, Ьili su do srti konzervatjvnj ~tovj~e posve "fundamentalistitkj". lpak, lsus opoтinje jednos~vne kr~: ~ane da se ~uvaju tjh ljudj (Mt 23,3). Da su oni odbacjvali autoritet Pisma, пjiJlovo Ьi pona~nje Ьilu obja~njivo. No kako njje bilo tako, nisu imalj nikavu~ opravdaнp . Т ako ј za dana~nje ljude kojj pril1va­~aju BiЬliju kao pravilo vjere i pona~nja пета nikakvog opravdanja za njihovu neposlШnost.

Pismoznancj ne sато d~ vole vanjsku predstavu ј isprazan sjaj vjerskih obreda, ~to је grjjeh ponosa, nego vole i novac, ~to је јо~ je­dan grjjeh, grjjeh poblepe. А za svo to vrijeтe oni to ~ine pod krin­koт dugotrajnih тolitava • ~to svim ostalim njihovim grjjesjma pri­daje јо~ ј tu novu i stra!nu osobinu, licemjerje. Njihova saтilost i njihovt тolitve trebale Ьi prije svega Ьitj usmjerene na udovice ј si­rotad (lzl12,22: Ps 146,9}, no uтjesto toga oni ih plja~kaju . Upra­vo zbog toga ~to se mole njihova се osuda Ьitj utoliko stra~nija, te­ta od osude lopova koji, dolAШe, pljatka, а(ј se Ьаrет pri tот ne sluzj krinkoт vjere ј тolitve;'Odatle dolazi ona ironija da је Gospo­din gr~niku propovijedao ljubav, а religioznoт tovjeku sud • vi~e botanskog strpljenja za Aтazoniju i Kongo nego za London ј New York (Mt 11,20-24}. Vece znanje ј vece тogucnosti nosc sa sоЬот ј vecu odgovornost (Lk. 12,47).

9. Udovicin novcic {12,4144). Prjтjereno је da sada dolazj prikaz dogadaja u vezj s udo11tinim novcjceт.lsusje , naime, upra­vo Ьiо osudjo pohlepnost ј nominalnu religiju , sa svoт njezinom ротрот ј la.tnim sјајет. А kao suprotnost tоте, ovdje је pred nа­та upravo jedna od onih koje postaju plijenoт pjsmoznanaca . siroтa~na udovica koja, potakпuta jstinskom odano~cu Bogu, daje

200

MARKO 13,1.2 svoj prilog, koji је vidjo ј pozdravio sато jedan od tато prisutnih, lsus. Ove dvije slike uzete zajedno predstavljaju par vinjeta kojeтu upravo suprotnost izтedu njiћ daje na snazj. Valja primijetiti da Gospodin nije nijekao da ti bogata~i daju тnogo. Onje rekao samo to da је udovica dala јо~ vi~e od njih . jer је ono ~to su oni davali Ьiо sато prilog, bez obzira kako тotda Ьiо velikodu~n. dok је ono sto је ona dala bila istinska irtva. U dana!nje vrijeme, kad su crkve zablijestene velikim nov~anim prihodiтa i oЬiтnim planovima, c.lobro је driati па uтu ~injenicu da Gospodin na~e davanje ne vrednuje ро оnоте ~to dajemo, nego ро оnоте ~to zadrtimo za se­be. А udovica nije za sebe zadriala nBta , vec је dala sve.

d. Govor па Maslinskoj gori (13,1-37)

1. Propast l1rama (Ј 3,14 }. S 13. poglavlje111 dolazimo do tzv. "Male Apokalipse",8 1 evaпdcoske srti onoga sto је opsirnije razra­deno u knjizi Otkrivenja (usp.l Sol4,13-17 za ovome slican tekst u Pavloviт poslaнicama}. Valja zapaziti da Gospodin uopce ne poku­sava da udovolji bolecivoj radoznalosti. Njegov је cilj praktican i e­ticki. Stovise, kad god Ьi ucenici pokazali takvu radoznalost, on Ьi ih u tome odmah i odlu~пo obeslнabrio (Dj 1,6.7).

U ovom poёetnom odloтku govori se о razorenju hrama. Ci­ni se da је ~itava ta "Mala Apokalipsa" zamiOjena tako da ucenike upozori na cetiri velike dulюvne opasnosti. Prva је opasnost osla­njanje na kojekave vanjske dodatke vjeri, та kako oni тozda bili o­miljeni. Druga је opasnost (stihovi 5,6) da се nas prevariti lafni Me­sija. Treca је opasnost (stihovi 7 ,8) da се na~u pafnju zaokupiti to veliko kome~nje u svijetu oko nas, а tetvrta (stihovi 9 i dalje) је da сето se "spotaknuti" zbog neocekivane testine kojom се II.ЗSa vje­ra Ьiti progonjena . U sva cetjri slucaja Ьitj unaprijed upozoren zna­cj i Ьiti naoшzan i sposoban da se tim opasnostima i suprotstavi­тo.

1.2. U rijecima tog Gospodinovog ucenika (nije li to mozda Ьiо Petar?) osjeca se prizvuk patriotskog ponosa. lstina је da ga је sa­gradio Herod, no treci hram Ьiо је jedno od arhitektonskih cuda rimskog svijeta, а u casu kad је razoren ј о~ uvijek nije Ьiо ni posve dovr~en. ''Stara lisica'· dobro је gradila. 1 Llrugdje u Palestini hero-

201

MARKO Ј3,3 dovske su gradevine poznate ро svojoj kvalitetj. Tako, takoder. u Gospodinovu odgovoru ima prizvuk tuge kojj nas podsjeca na nje· govu talopojku nad Jeruzalemom (Lk 19,41), iJi pak na Pavlov stra· ~an izljev ljubavi prema njegovom narodu (Rjm 10,1 ). ili mozda na Mojsjjeve zagovornjtke rjjecj (lzl 3~). Gospodin па ovaj nacjn prj. prema svoje utenike za vrijeme kad ёе se, prilikom izbacjvanja kr!· canske "sekte" iz rodjteljskog tjjela judaizma, svj vanjski dodacj njj. hovoj vjerj oduzetj ј kad се · se pojavitj velika opasnost da se ta ј о~ nejaka crkva pokoleba ј cak nюzda vrati omiljenjm јој oblcajjma ј ustanovama judaizma (vjdj Poslanku Hebrejima, passim). Oni od nas kojj su za vrjjeme rata sudjelovali u bogoslui.ju ро !kolama ј ku­cama, dok је njihova crkva bila u ruSevinama, mocj се bar donekle osjetjtj !to је znablo takvo iskustvo. Razorenje zemaljskog hrama, do kojega је kasnjje do~o ј koje је za palestjnskj judaizam predstav­ljalo gotovo smrtan udarac (konaёan udarac kojj ga је dokrajёiD na­stupio је nakon Bar Kokebinog ustanka iz Ј 35. godjne ), jmalo је 7:~ kr!Cansku crkvu veliku "dokaznu" vrjjednost. Nakon toga gotovo da vHe i njje bilo opasnosti da Ьi se crkva mogla vratiti tim vanjs· kim oblici.Jna judaizma, jer vi§e nije ni bilo nicega cemu Ьi se even· tualno i mogla vratiti. Od tog vremena nisu se vj5e prinosile trtve u lzraelu. Та kako Ьi i moglo Ьiti Zrtava bez hrama?

3. Ovaj stih zanimljiv је ро tome !to se ovdje onoj uoЬicajenoj ucenjtkoj trojkj dodaje jos i Andrija, ра makar ј samo kao prjre­pak. No pravi proЬlem nije u tome da је on ovom prilikom bio pri· pojen njima, vec u tome da је u onim ostalim prilikama Ыо jzostav. ljen. lvanovo evandelje spominje Andriju vi~e no ~to је to slucaj s Petrovim prjpovijedanjem (vidj lv 1 ,40, 12,22). Radj li se motda о tjpjёno bratskoj crti? U lvanovu evandelju, naime, Jakov је takav "mag)ovjt" lik kojj је uvijek prisutan, аЈј kojj nikada sam ј kao oso· Ьа ne doJazj do izrataja. No mozda se radj jednostavno о tome da nj Andrija ni Jakov nisu bili tako sname licnostj. Tako L.uka u Dje· lima apostolskim Andriju uорёе nj ne spominje, dok ondje Jakov, Gospodinov brat, usprkos usputnom spomenu apostola Jakova u Ој 12,2, daleko nadvisuje svog apostolskog imenjaka.

4. Mozda је ј ovo pitanje ove cetvorice ucenika primjer one "Ьolecjve radoznalosti" koju smo gor~ spomenuli. S ovim se moze

20~

МАRКО Ј 3,5-8 usporedjti ј statjstiёka radoznalost koja odzvanja u pjtanju "Gospo· djne, је li malo onih kojj se spasavaju?", pjtanju na koje је Gospo· djn odgovorio jedjno upozorenjem ucenjcjma da se pobrinu da se ј samj nadu u tom broju spa~enih . То је primjer naёina na kojj је Gospodjn sva takva apstraktna zapjtkjvanja odmah prenosjo na О· sobno ј moralno podruёje. Njjedan se teolo!kj proЬiem ne moze razmatratj odvojeno od svega drugoga, jer on niti ne opstojj tako odvojeno, vec neposredno ј praktiёno utjeёe na na~ sadasnjj polo· iaj, uvjerenja ј ponaSзnje. Zarumanje koje је iskljёivo intelektualno postaje morbldnЦn ро tome sto је neprirodno ј odvojeno od stvar­nostj. BiЬ\ija ne poznaje nikakvu jstjnu koja Ы bila jskJjuёjvo inte­lektualna: sve jstine ujed·no su ј moralnc.

2. Znaci svrietka (Ј 3,5·8). No u svom odgovoru Gospodjn i­pak navodj uёenicima te znake svr5etka, mada se ne radj о znacirna kojj Ы omogucili da se tj dogadajj u kronoloskom pogledu toёno predskafu. Usprkos tome, neki od njih bili su opjsani s toёnosёu koja је bila dovoljna da se osigura prezjv\jeпje jeruzalemske crkve 70. godine, kada је ona na temelju tog upozorenja pobjegla u Pelu u Transjordanjjj prjje no sto se celiёni rimskj prsten stegnuo oko njihovog grada osudenog na propast. Tako Gospodjn, kao jedan od Lнakova vremena, izriёe i drugu opomenu, opomenu protjv lainiћ duhovnili voda, zvali se oni Kristovjm imenom iJi ne. Dakako, Ыlо је u slijedeёem stoljeёu dogadaja koji su predstavljali doslovno ispu­njenje tih rijeёj. Tako је, u najmanju ruku , Bar Kokeba t·1rdi.) da је Mesija u punom smislu. No ako se diiimo starozavjetne sinagoge, stovatj lainog Krjsta , bez obzira na ime kojjm ga nazivali. Cinecj to , nairne, mj pogre~no zamjsUamo da је on drugaёjji nego sto dois· ta jest, drugaёjjj od Кrjsta kakav nam је objavljen u Pismu. Jedjno takvo shvacanje daje smjsao ёinjenjcj da su prorocj odbacjva\j naj­veci djo popularnog jahvizma ovog vremena kao nesto sto је, u stva­ri, samo obozavanje Baala.

Presutno se, dakle, kaze da се pojava velikog broja lainih uёј. telja Ьitj jedan od znakova svrsetka, kao sto се to bltj ј neprekidno pogorSзvanje svjetske politiёke sjtuacije. А to nas navodj do treёe opasnostj, na koju se odnosj treca opomena. Ne smjjemo dopustЩ da nas medunarodnj dogadajj uznemire, kao ~to se zbog njih uzne-

, miruju nekrscani. Srce kr~anina ne smije se uznemiravatj (vidj Jv 14,1), jer te pote~koce ј nevolje samo su prjvremeno, iako ј neizb-

203

MARKO 13,8 jezno prijelazno razdoЫje. Sve to samo је pocetak svjetskih trudo­va, а telos, svrha i cilj povijesti, tj. konacna uspostava Вође vlada­vine, tek treba da dode. Pavao ima pred ocima slicnu predodzbu kad opisuje kako citavo stvorenje uzdi~e u trudovima, cekajuci taj Bozji svr~etak (Rim 8,22). Ро svemu sudeci, on u tome vidi nepre­kidno, sada~nje i "ovosvjetsko" iskustvo, koje је , medutim, usmje­reno na vremenski trenutak koji је jos u buducnosti. Takvo tuma­cenje ovog odlomka mozda се nam pomoci da ga lakse shvatimo. Poslanica Hebrejima, pak, vidi u tom potresanju svih prividno ne­promijenjenih Yudskih ustanova nuznost, ne~to sto је neophodno da Ьi se BoZje neunistivo kraljevstvo moglo objaviti (НеЬ 12,26).

8. Ako treba naci neko lokalno i privremeno "prvotno" ispunje­nje, za razliku od stalnog i neprekidnog ispunjavanja, kao i onog konacnog ispunjenja, onda Ьi godina cetvorice careva ( 69. godina), kad је carsko pr~estolje zapanjujucom brzinom prelazilo iz ruke u ruku, dok su istovremeno utvrdeni galilejski gradovi padali jedan za drugim, posvema odgovarala. No u ~irem smislu, ta slika odgovara citavom sadasnjem razdoЬlju kome5anja i nemira, posred kojega krscanska crkva mora Zivjeti i svjedociti. То је u skladu barem s jednim smjerom tumacenja videnja u "Velikoj Apokalipsi", tj. t•

kt'jizi Otkrivenja. Treba primijetiti da niti jedno od tih tumacenp ne iskljucuje i konacno eshatoloSko ispunjenje, povrh tih prcthod­nih.

3. Pocetak nevolje ( 13,9-13). Posljednja veli.ka opasnost lezi u tome da Ьi krscanin mogao posrnuti ili spotaknuti seB 2 о festoke progone koje се, nedvojbeno, trpjeti zbog svoje vjere. U trenutku kad su ove rijeci bile izgovorene ucenici mora da su, dok su gledali kako raste neprijateljstvo prema пjilюvom Gospodinu, polako poci­njali shvacati, mada im se konacno znacenje tih rijeci razjasnilo tek u danima koji se opisuju u Dj 8, 1. Svako naredno od ovih "provje­ravanja" prodire duЬlje "u meso" od onog prethodnog, jer to је na­cin na koji Bog postupa sa svojom djecom, а posljednje isku5avanje nije u tome nikakva iznimka. Ti progoni Ьit се tako zestoki da се presijecati i one najjace prirodne veze za koje covjek zna (12 stih). ne smijemo dopustiti da se о tome spotaknemo, jer nas је Gospodin na to unaprijed upozorio upravo zato da Ьi se to izbjeglo (Iv 14,29). On ne uli da ga itko pocne slijediti, а da prije toga ne od-

204

МАRКО 13,9 vagne cijenu toga (Lk 14,28).

9. Spomen vijeca i sinagoga mora da је imao odjeka u tim prvim krscanima koji su se јо~ dobro sjeeali onog zestokog progona kojije vodio Saul iz Tarsa (i koji se sporninje u Dj 8,1-3). Nema sumnje da је Воg odredio da taj isti covjek koji је s toliko ustine, mada nesv­jesno, ispunio prvu polovicu ovog stiha, radosno ispuni i njegovu drugu polovicu svojim svjedocenjem pred ljudima na vlasti kao sto su Ьili Feliks, Fest, Agripa, а moZda cak i sam car (2 Tim 4,16.17). Grcki izraz hegemonon, upravitelji, u Novom је zavjetu gotovo teh­nicki izraz za oznacivanje predstavnika rimskih vlasti, od provincij­skih upravitelja do beznacajnog prokuratora Judeje, dok izraz basileon, kraljevi, obuhvaea "sve domace, starosjedilacke kraljeve od tetrarha do cara".

10. Prijevod svim narodima lako moZe dovesti do toga da se izgu­Ьi iz vida Ьit, 8 3 jer pravi је smisao tih rijeci "svim nezidovima". То је jos jedan udarac zadan polouju Izraela kao "najpovlutenijeg naroda".

11. U Djelima apostolskim nalazimo mnogo primjera da se krsca­ni brane spontano i bez pripreme. Petrovo dr1.anje pred Sanhedri­nom, kojom su prilikom svi znali da se radi о nepismenom covjeku, samo је jedan primjer od mnogih (Dj 4,8 i dalje). No ne smijemo se olako na ovo pozivati te "isku5avati Boga" (usp. Lk 4,12, iz Pnz 6,16). Ovo obeeanje dano је onima koje njihovi progonitelji nena­dano dovuku sudnice, а ne onima kojima је dano u dиlnost da vrse krscansko poucavanje ostalih, na odredenim mjestima i u odredeno vrijeme.

12.13. Pred nama је, sareto u nekoliko rijeci, veliko naucava­nje о hupomonё, Sto se cesto naziva "ustrajnost svetih": koji ustra­je do svrsetka, Ьit се spuen (13). То nikako ne moze znaciti "Ьit се posteden od nevolja", jer је vec prije bila upucena opomena da im prijeti "smrt" (12. stih). Rijeci "svojom ustrajno~cu zadoblt ce­te svoje Zivote" (grc psuchas, du~e: Lk 21 ,19, RSV /doslovan prije­vod s engleskog; prim. prev./) p<)kazuje da. se ovdje radi о onom is­tom eshatoloSkom znacenju koje nalazimo i u Otk 2,10, "budi vje-

205

MARKO Ј 3,14-20 ran do smrti, i dat tu tj vijenac iivota". Kr~tanin , prema tome, mo­ra ustrajatj do samoga svr~tka , jer ј Воg njega ustrajno drf j (Rim 14,4). Kona~no otpadn~tvo, dakle, znak је da taj otpadnik nikada nitj n ђе prjpadao Kristu (l lv 2, 19). Ovdje smo suo~enj s јо~ jed­nim ЬiЬijjskim paradoksom, kojj Ьi treba1o da sa strahopo~tova­njem prihvatimo ј drfimo. Njegovo rje~nje , kao ~to је slutaj ј sa svim ostalim takvim paradoksima, nete se naci, kao ~ro је to s ma­temablkim proЬlemima , u beskonatnosti, nego u vje~nostj, koja је Bog. U Mt 10,22 pojavljuje se ova ista lsusova izreka, ali u drugom kontekstu. То znati da se ne radi о nekoj rxJ lюс i usputnoj izjavi, nego о integralnom dijelu Gospodjnova ustaljena nau~avanja. Po~­teno је dodati da su nekj vidjeli sljtan proЬiem u НеЬ 6,4, ali rasp­rava о posebnim okolnostima koje ondje nalazimo nema Ьа~ mnogo veze s komentarom Evandelja ро Marku.8 4

4. Grozota pustofi (Ј 3,14-20 ). Sada dolazimo do mjesta na kojem se spominje grozota pusto.fi (14), ~to је bolje prevesti s " idol kojj obesvecuje". Као ~to је to u svjm apokaliptitkim djelima, а na­rotito u onima koja su nastajala u nemirnim vremenima (а vecina а· pokaliptitkih djela i nastaje u takvim trenucima), rijeti su svjesno birane s veli.kim oprezom, da ne Ьi to nekako dospjelo u pogre~ne ruke. U knjizj Otkrjvenja ima mnogo primjera za to. Ovdje upotrj. jebljeni izrazi preuzetj su iz Knjjge proroka Danije\a (Q.~7 : 11 ,3 1: 12,11 ). lzraz "grozota pusto~j" prvotno se, vjerojatno, odnosjo na kip koji је na sveШtu nad svetШima postavio Antioh, obesvetjv!i tako to mjesto, te na zrtvu od svinjskog mesa koja је tom kipu Ьila prinjjeta. No prili~no је sigurno da se taj izraz ovdje odnosi на rims­ke tete koje su opkolile Jeruzalem (u tom se smislu u l.k 21 ,20 prenosi ova ista Isusova izreka). Zeloti su drfali da su rimskj orlovj na stijegovjma pojcJjnih legjja upravo takva "grozota" (jer se radilo о slikAma koje su kao takve bile zabranjene u Mojsijevim zapovije­dima), dok је 70. godjne zorno pokazala kakvu pusto~ mogu na~j­niti ti rimski orlovi. Ј о~ kasnije, nakon pobune 135 . godine, kad su na mjestu sveШta na sveШtima u Aeliji Capitolinj, kako se ponov­no izgradenj Jeruzalem tada нazivao, stajali Zeusov kip ј hram, za pravovjerne iidove u:las је Ьiо potpun.

Re~enjca tko ёita, 11eka razumije ne mofe, vec ро definicijj, Ьiti dio prvotne izgovorene Isusove izreke. S njom se mogu uspore· djti ~esto jzgovarane rjjeci "tko ima u~j da tuje, неkа ~uje" (4,9,

206

МАRКО 13.14·20 itd). Ova potonja retenica ро svom oЬliku , kao ј ро rabinskom pri· zvuku koji u seЬi ima, djo је izvornih izgovorenih Кristovih rije~i. No retenicu koja је pred nama mora da је umetnuo neki urednik jedne od prvotnih pjsanih zbirki, а ona nas, jer је donose i Matej ј Marko, suo~ava sa z.animljjvim pjtanjem. Luka ne donosi tu re~eni· cu, а)ј izostavlja ј kfjptjtku aluzjju na Danijela, te bez okoШanja govorj о rimskirn tetama koje opsjedaju grad. То navodi na zaklju­~ak da је Luka pisao nakon pada Jeruzalema, ј to za potrebe nefi­dovske crkve koja se njje morala nimalo priЬojavati takvih otvore· nih izjava. Marko је od svih evan<1elista najtajnovjtjjj te kafe gdje јој nije mjesto (stoluje) ondje gdje Matej bez okoШanja navodj "na svetom mjestu", tj. u hramu.

Ovi nam stihovi prufaju dobar primjer proro~kog "skratjva­nja" povijesti. Naravno, proro~tvo је iskazjvanje Bozjeg natjna ро· stupanja i Bozjih namislj, kako nas se danas na to neprestano pod-

. sjeta. No ono nedvojbeno uklju~uje ј predskazjvanje onoga ~to је Bug namjerio u~injtj (mada takvo gledi~te danas njje u modi), а to ono ~ini na "dvodimenzionalan" na~jn , tj. tako da vremenska per­spektiva posvema nedostaje, ili је neodre<1ena . Lako је moguce da је to zЬog toga ~to izvan na~g vremenskog svijeta vrjjeme nema ne­ku nezavisnu opstojnost. No rasprava о tome odvela Ьi nas u filozo­fiju. U svakom slu~aju , mj smo u stanju raspravljati samo polazeci od svijeta svog vlastitog iskustva , а mi, ~ak ako Bog ј jest iznad ј iz. van vremena, to sigumo nismo. Mofemo, dakle, jedino reci dз r.e u BiЬliji testo mofe razabrati to prorotko "skrativanje", to zanema­rivanje, u slijedu nekoliko dogadaja, dugatkih vremenskih razdoЬlja koja te dogadaje me<1usobno razdvajaju. Tako је ovdje Bofji sud nad fidovstvom gotovo osjetno spojen s Вofjim sudom nad titavim tovjetanstvom do kqega ее doci ла svr~tku vremena. А ako оЬа ta dogadaja predstavljaju otitovanje u odre<1enim vremenskirn tre­nucima jednog i istog neprekidnog Bofjeg stava ро kojem on osu­duje ljudski grijeh ј buntovnШvo, onda to sve potinje doЬivati neki smisao. Tako su ј ovdje prvenstveno prikAzana pusto~nja rimskih ~eta, а narotito divljih pomoenih odreda koje su satinjavali razni narodi od Gala do Edomljana. Ovdje је, tako<1er, i Ьijeg crkve u Pe­lu, dok su rimske legije svjesno odugovla~ile s napadom na Jeruza. lem u nadj da te nagovoritj tu tvr<1avu da se dobrovoljno preda. Mora da је doista izgledalo da се , u akcjjama ~i~enja koje su usli·

207

MARKO Ј 3,2 Ј -23 jedila, ~jtavo stanovnШvo Pa1estine Ьitj iskorUenjeno. AJi Воg се ,

poradi izaЬranih (20}, skratjtj te dane. Carskj је Rim, u bjesomu~­nom nastojanju da se u~vrsti na v1asti nova dinastjja F1avijevaca, jmao ј drugih prjjekih poslova. U ~injenjcj da је ovdje upotrjjeb-1jena rjje~ izabrani (20) krscanska је crkva zacUe1o vjdje1a dubok smisao. Тај se jzraz sad vBe njje mogao odnositj na Zjdove, jer se pojav1juje u kontekstu u kojem se najav1juje propast zjdovstva. Ј о~ nejaka crkva u Peli u Transjordanijj prezjvje1a је te nedace.

5. Laini Kristovi i latni proroci ( Ј 3,2Ј -23). Pojavit се se 1aznj kristi i laini proroci (22). То је , zapravo, povratak na temu iz 6. stiha, а spomen znamenja mozda је a1uzjja na Pnz 13,1-3 ј na oz­Ьiljne opomene kojc se o1\dje iznose. Rjjecj koje su sad pred nama mozda se prvotno odnose па mnogobrojne ј neuspje1e pseudornesj­jaпske pobune koje su izЬija1e prjje ј poslije 70. godine. No za kr~ cansku је crkvu najosnovnjje znacenje Ьilo ono koje se odnosilo na pojavu zjdovsko-kr~anskil\ hereza u prvom stoljecu (narocjto gnos­tjckih). mada se doma~aj tih rjjecj moze pro~jriti i na "izabrane", s gotovo jvanovskim upozoreпjem da predodzba о uspje~nom zavo­denju izaЬranih predstavlja ne~to sto је vec samo ро seЬi proturjjec· no (1 lv 2,26.27}. Jednako је tako ivanovska ј tvrdnja da nas је Gospodin unaprjjed upozorjo na te stvarj (usp. lv 13,19). Marko ј.

m~ ma:\jc dodirnih tocaka s lvanovjm evandeljem no jjedan od os­taliJI sinoptjka. Tako on, na primjer, izostavlja lsusovu izreku koju inace nalazimo u Mt 11 ,25-27 ј I..k 10,21 .22. No ~ak ј u Markovu evaщJelju preostaje dovoljno toga sto nam dokazuje da lvan vjerno prenosi ј Кristove rnisli i rijecj.

6. Dolazak Sina ёovjecjega (Ј 3,24-27). Sad dolazj jasno pred­skazivanje dolaska Sina covjecjega, ј to u okviru ulomka kojj је pra­vj mozaik navoda iz apokaliptickih knjjga Staroga zavjeta. (;jnj se da 26. stih obiljeiava onu pravu razdjelnicu, ako ovdje uopce ima takve razdje1nice, izmec:Ju neposredno predstojeceg Bozjeg suda nad zidovstvom s jedne strane ј njegovog konacnog suda nad cjtavim stvorenjem s druge. Velika svjetska previranja opisuju se ovdje u sli­cj astronomskih pojava koja је preuzeta iz Knjige proroka lzaUe (Iz 13,10; 24,23). То је pristup tipjcan za eshatologiju, а moze se od­nositi na obaranje rjmskih v1adara prvog stoljeca jednako kao ј. na danasnji sukob lstoka ј Zapada. No 26. stih, gdje na1azimo jasnu sli­ku povratka Sina ~ovje~jega da sudi ljudima (Dn 7,13), moze se od-

208

MARKO Ј3,27 nosjti samo na jedan jedinj povijesnj dogadaj, na drugi Kristov do1a­zak. S obzirom na to da је on ј ina~e stalno upotrijeЬljavao taj na­zjv "Sin oovje~jj", nije bilo moguce da njegovi u~enjci ne shvate da on ovdje govorj о seЬi, mada је posve moguce da nisu mogli razum­jeti kako se tako nesto uopce moze dogodjtj.

Ро svoj priJicj, u ovome se sastojalo ono isku~nje u koje је Sotona doveo Gospodina kad mu је predlozjo da skoci s krova hra­ma ј do1ebdj medu vjernike, ј tako tjme u~inj uvjer1jiv "znak" (vidi Mt 4,5.6). Takav silazak s oЬlaka ne samo da Ьi bilo u skladu s rije­~ima Danije1a, vec Ьi, kad Ьi do toga do~lo u trijemovima hrama, Ьiо takoder i ispunjenje proro~anstva u Mal 3,1.

27. U Dn 7 . nakon suda kojj vrsi Pradavnj neposredno sljjedj do­lazak Sina ~ovje~jega, ~ime se uspostavlja vje~no kcaljevstvo. U Dn 7. spominju se ~ete andeoskih sluzbenika раје tako ј spomen an­c:Jeoskih zete1aca ovdje u Markovu evandelju, mada se ono u tom pog1edu vi~ oslanja na druge starozavjetne tekstove, posve u skladu s kontekstom Knjige proroka Danijela. Ovdje se i ро treci put u o­vom ulomku spominju njegovi izaЬranici (usp. 20. ј 22. stih). Od predodzbe о "ostatku" u Starom zavjetu do predodzbe о "crkvi" u Novom zavjetu samo је jedan korak .

7. Prispodoba sa smokvom (Ј З ,28.29 ). Nema vjerojatno ni­kakve potrebe da u ovoj prjspodoЬi sa smokvom, u ovom konteks­tu, traiimo aluzjje na kasniju zemaljsku povijest izraelskog naroda. Istina је da su u Starom zavjetu 1oza ј smokva tradjcjonalni simboli Bozjeg naroda , kao ј da је ona smokva koju је Gospodin prokleo (11 , 12-14), kako se ~jnj, bila neka vrsta odigrane prjspodobe s orto­doksnim judajzmom. Usprkos tome, to uopee ne dokazuje da se u svakom Ьiblijskom spomenu smokvina drveta skrjva aluzjja na lzrae1, kao sto ni svaki slu~aj simboli~ne upotrebe pojma "kvasac" ne nosi u seЬi nutno skrivenj prizvuk ne~eg "zlog". Cinj se da је ova Isuso­va izreka naprosto uspjela "selja~ka" prispodoba, s kojom se mogu usporediti njoj sli~ne primjedbe u Mt 16,2 .З . gdje se govori о ras­poznavanju "zяakova vremena" i gdje pri tom dolazi do izraiaja duboka narodna mudrost о meteoro1oiO<jm prilikama. Luka је ned­vojbeno to tako shvacao, jer u protivnom nije vjerojatno da Ьi toj smokvi iz Markova teksta dodao rije~i "i sva staЬla" (I..k 21 ,29).

8. Tocan cas dolaskл {13,30-32). U ovom mno~tvu mnogih

209

MARKO /3,30

zagonetni/1 pojedirюstj dva SU OSIIOVII:I ll:lёcla јаsна . Prvo. kr~C:IJljll se nюra klonjtj пezdravog zавјтавја za tосав cas Krjstova drugog dolaska te. drugo, treba da upravo ta вesigurrюst u poglcdu tocпog casa posluzj kao jak poticaj па вcprekjdвu bнdrюst. Orugjm rjjcёj­nla. naucavanje о drugom Krjstovorn dolasku. k:ю ј svako drugo kr~cansko naucavanje, irna nюralnu svrlш . (iJj вtu је d;r роtјёе vi­Se na djelovanje nego na razmjsljanje, а to djelova11jc mor;r se ocjto· vat i kao rast u svetostj.

Narastaj vvaj (30) zacjjelo ёе Ьit ј о па ј r1ara~taj н kojem se od­vijala Gospodjnova sluzba, jer t;rj је nara~taj iz dana Gospodjnove sluzbc на ze111lji njje , naravno. mogao vjdjetj ј пjegov drugj dolazak ра su se stoga nekj upiпjalj da rјјеё genea protLrmaёe kao "п;rrod" ј

Onda је prjrнijene IШ zjdovskj 113f0U, ~10 је priliёJIO nategllU((.) 1 ll ·

тасепје. Nema sumnje d;r је odugovlнceoje н:~sLupн pamsije 1.<1

prvu crkvu bil:l prava zзgoпetk;r,jer su. Ll m1ј111<111јн нrku. mнogj ot! til1 prvilt kr~cana ocekivali Gospodi1юv povrat;rk jos za svoga zjvota ра su bili lalosnj i Z<~brjннtj k:нl il1 је. jedнog ро jeurюg. s111rt роёt· · la odпosjtj (2 ћ 3,4). Sljёrыzagoвetп<~ jzrcka о lva1ш nшdro је оh­јаsнјсна u cet vrt0111 evarн1elju (lv 21 .23 ). No 1 јrне sto је prva crkva svakog trenutka oёekjvala GospoJjнo\· povr:~t:~k. она 11јјс вј111аЈо grjjcsjla. Jer tako је ј trebalo ciнitj. а taku trch<~ Ј:~ ј 111ј ёјнј1но.

Svakj nara~taj , najme. пюrа gorljivo ocekjv:~tj ј паuзtј sc GospotJj. novu uolasku (2 rt 3.1:!). Malo је V:IZПO, 11:1 prjтjer . U;t fj је Pav:~o dojsta vjerovao da је drugj Кrjstov dolazak нesto ~to вeposreuнo predstojj (Ј Sol 4.15-17). Ako jest, onda је u teolo~ko111 smislu ј Ьiо u pravu , jer u BoZjoj namjsfj nijedaн dogad:~j 11е stojj jzmcdu uzdjgвuca i drugog uolaska. kojj је. na taj 11асј11 vјеёпо hlizu . lz da­ljjпe promatramo dva visok:~ plarunskз vriJUrк:~. но 11jsta 11с zr1amo о dubiлi ј veliёiлi doline koja se smjestila izmcdu вјјl1 . Л u i7.vjcs­nom smjslu to је ј nebltno.

U 32. stil1u na1azjnю nшdru opomenu da cemo. ustrajemo li tvrdoglavo u bavljenju naukoш о brojevjтa ј jzracuпa111o lj. 11е1 vlas- . (jto zadovoljstvo, tocall cas kad се GOSIX)Ujll docj. JlejzostaVIIO po­grjjesiti u tom SVOill zakljнёktl. А treb:~lo Ьi da to prjsiJi na oprez ј

пajsmjonjjcg tumaca pruroc:1r1stava . N:~ tlнhljoj razjnj ustaнovjt се· 1110 da postoje веkс stv:~ri koje su. u svezвaвju Oёevu. sakrjvcne cak ј od Sjna. S tiш sc mogu usporedjtj ј Gospodjnove rijecj о to­me (10.40) da njje 11а njem , da nekoшe dopustj da sjedne njcmu

210

MARKO Ј 3,33·37 zdesna i1i slђeva.

9. Kraj govora (Ј 3,33-37). Qvj zavrsnj stihovi naglaSзvaju mo­ralnu ј d uhovnu vrijednost tog naucavanja. Doista , cijena је slobode neprek.idno bdjenje, i u zemaljsk.im ј u duhovnim stvarima. Сiлј se da najveCi dio ove prispodobe u ovom kontekstu sluzj samo kao "kulisa". Drugdje se susrecemo s prispodobom о brojnim slugama koje је gospodar ostavio na raznim odgovornim mjestjma (Mt 25,1 4). Drugdje, tako<ler, nalazimo ј sJj~nu prjspodobu о nadgled­niku kojega odsutnost njegova gospodara dovodi u isku!enje (Mt 24,45). Ovdje је, medutjm, g1avni naglasak cijele usporedbe stavljen na budnost vratara. Dok је na dufnosti, mora Ьiti budan . а to vrije­di ј za nas.

lma nekih razloga za zakljucak da је slika vratara (34) naroci­to prik.ladna slika za kr~tansku slu!bu, da је, ~tovi~e. u tu svrhu i odabrana. Mogute је ~ak da је to bila jedna od prvih katehetsk.ih "formj" (pod ~jme podrazumjjevamo odre<lene ustaljene uspored­be i motjve koje је prva crkva upotreЬijavala za potrebe poucava­нja). Petar, kao duhovnj vratar, doЬio је kljuceve (Mt 16,19); sam Кrist је vrata {Iv 10,7); djevjce mole Gospodjna da im otvori vrata (Mt 25,11); а 1 Kor 16,9 ј Ко\4,3 prenose tu metaforu i u Pavlove poslanice. Kad se Gospodar kute vrati nakon duge odsutnosti, vra­tar се s rado!Cu otvorjtj, jer cemo, тј sa svoje strane, prepoznati njegov glas, premda se, strogo uzevsj, ta mjsao ovdje u Markovu kontekstu ne izralзva (usp.lv 10,3 s Otk 3,20).

lpak, Gospodinove posljednje rije~j (37) pokazuju nam da је njegova zapovijed optenita te da njje upucena samo onima kojj slu-1e u crkvi ili bilo kojoj pojediлa~noj skupiлi ili sloju u crkvj. Nada­lje, mo1da је to ј nagovje~taj da sam Gospodiл njje o~ekivao da се do njegovog drugog dolaska doti u Ьliskoj mu budutnosti, kao ~to to ina~e mnogi danasnji komentatori viSe pretpostavljaju nego ~to uspђevaju dokazati. Cijela ta prjspodoba ostavlja dojam da se radi о dugotrajnom odsustvovanju. Ova ozbiljna posljednja rijec, Bdijte (gr~ gregoreite, "budjte budnj"), obja~njava da је kasnije u crkvi "Gregorije", "Grgur", kao osobno jmc postalo vrlo omiljeno, Ьа~ kao sto su i Anglo-Sasi nazjvali HerewarJa "Budnim".

211

MAR/\0 14,1.2

Vl . GLE JAGNJE BOZJE: PRIКAZ KRISTOVA STRADANJA ( 14. 1-15.47)

а. Posljednja veёera (14,1-25)

/. 1\vvanje zavjere pюtiv Krista ( 14.1.:! ). Stjgavsj do 14. ј 1 S. poglavlja dos\j SIIIO ј do Markov:.~ prik:.~za Krjstova stradanja. U Matejevu evandelju neposredno prjje tog prikaza na\azjmo razne prjspodobe, od kojjll sc неkе poj:.~vljнju ј u Lukjнu evaнdelju. Na temelju tog:.1 шоzе se zakljucjtj da је ono sto је Gospodin tokom till posljednjill dана ucjo ljude u lнamu ј oko нјеgа Ьilo је opsirпj­je ј s vjse pojedjнostj ou оноgа sto Ьismo mogli pretpostavjtj llZ·

memo li Markovo evaпdelje odvojeno od ostaliћ . Као ј oblcno, Marko donosi sazetjju verzjju cjtavog dogadaja .8 s

Ovdje saznajemo za dosad najouredeнjju odluku: lsus нюrа шнrјјсt ј, ј to sн> је prjjc moguce. Svc(cщckjт ~l:.~v:.~ri111:.1 нeuustaj,·

jos јс,\iно zgouн:.1 prilik<~ u:.1 to i;vcJн . Cak нi нjilюvu prutiv\j,· ~ · ie tot11C Ја se tu "stнlsku н\)Qjst ''о" jzvr,i za vrijcmc \)Crsk"1g pratнti.:.~ нјје јтаlо нjkakvu moralнu pozadjнu. tj . пiје 1X>tek1o jz роннslј d:.1 оно нюZdu njje u skladu s prirodom ј sтjsloш tog vjerskog obreu:.~. vet se radilo о cisto praktiёпim obzirima. о zabriнutosti Ја ne izЬi­je роЬџnа ll naroJu kojj se za vrjjeшe Pas\1e laku znuo uzbunjtj. 0-Јаvпо sc.> ra$pravlju о toc110rn kroнoloskoш redosljjedu dogadaja kojj su zavrsili Кristovjm raspecem. а ta је r:.tsprava posljednjill go· diнa оЬноvlјена s поvо111 zjvoscu. No u најнншјu је ruku jasno da је do raspeca duslo opeenito za trajanja prazrlik:i Pasl1e, bez obzira da li је tocatl cas raspeca odgovarao trenutku u kојеш је bilo zakla­пo pasl\31110 ј::шје .l! 6

:!. Pomazanje и Betaniji ( /4,3-V ). Yidjeli smo u 11 .1 1 da је za vrjjemc svog boravka u Jeruzalemu Gospodjn нос provodio medu svojim prijateljima u Betaniji. lz prikaza pomazaнja u Betanjjj jasno projzlazi da је to Ьiо dom Eliczera ("Lazar" је skraceнj aramejskj oЬlik tog in1eнa), Mirjam ('"Marjje") ј M:.~rtc . Ocito је da је Marta . kuja је , ро svенш sudecj, Ьil:.~ osoba snazнe volje, u svakom pogleJн bila "gospodarjca" tc kucc. sto uostalom i znacj nјено i111e. No tko је onda Simш1 Cubavac kome је . ј prema Mateju i prema Marku , prjpadala ta kuca? Pretpostavku d:.~ se ra\ll • 1 неkот pretlюdнom

21 2

MARKO 14.4.5

vlasniku te kuce kojj јој је ostavio i svoje jrne ёаk i nakon sto је o­na presla u ruke novili vlasnika , mozemo odbacjtj. Mora da oёuv~­nje tog јщсnа тozemo zal1valitj Petrovim uspomenama. Moguce Је da је otac te oblteljj, preщda је jos Ьiо t iv, Ьiо poznat kao gu~avac, раје njegova kuca iz c jsto prakticnili razloga presla u ruke nJ~gove djece. Tako је i Uzjja zjvjo u "djvnoj izolacjjj" u podrumu SVOJe ра­lаёе. dok је njegov sin Јоtаш vladao umesto njega (2 Цеt 26.2 1 ). Pojstovjecjvanje ovog pomazanja u Вetanijj s onim sto ga _opi~uj~ Luka ( Lk 7 ,36-50) stvara barem jsto toliko proЬlerna koliko il1 1 rje~ava . Jed ina је prava vcza okolnost da se onaj farizej ~о~ ј је u ~ 7,36 ugostio lsusa takoder zvao Sitнun (40. stih) te ~а Је 1 tom pп­likom takvo slicno pomazanje izvr~ila neka zena s ul1ce. No zena u Lukjnu prikazu nije san10 gre~njca, nego је i strankinja u toj kuci, а ј pouka koju lsus izvlacj iz njezina cjna posve је razJiёjta. NajЬolje је pretpostavitj da se ovdje, kao ј u sluёaju nekoli~ine Gos~djno­vill cudcsнiћ djcla, radj о odvojeпjl11 prikazima dvaJU zasebnili, ma­da u ovom slucaju medusob11o slicnih dogadaja . Као ~to је receno u Uvodu.1!7 kasnjje је lako moglo dоёј do uzajanшog "prjvlacenja'' Ш asinillacjje teksta. npr . u slucaju i.tnena, dok Ьi te razljke щedu пјјmа Ыlе vrlo te~ko objasпitj uz pomoc bilo koje druge hipoteze.

4.5. U ovom sluёaju Мшј i lvan (Mt l6.8; lv 12,5) govorc s ma­nje okoШanja od Marka . Тi kod Marka neirnenovanj ljudj, n~im~~ kojj su prigovarali toj zенј zbog нјеноg cina ljubavj ј odano~t1, Ьil1 su, nj manje ni vjse, Gospodinovi vlastitj ucenjcj. lvaн potщence

spominje Judu . Njje tnoguce da Marko i njegov petrovskj izvor ni~u za to znali. kao ~to је vidljivo iz cinjenice da nakon ovog dogadaJa on odmalt prelazj na prikaz Judi.tte ponude hrantskint vlastjtna da i.t11 izda lsusa (stil1ovi 10.11 ). No Petar је o~tar samo onda kad sc radj о njegovirn vlastjt jm nedostacima i manama , ali .не ј kad је rj. јес о ostalim uёenicima . Ocjto је da је Juda smatrao da је Gospodj. nov nebrii.ljjv stav prema novcu Ьiо posve nedosljedan ј nestvaran: prvo onaj sluёaj s udoviёjпi.tн пovcicem (1 2.43), а sada pak ovo s alabastrenom posudo111 ј pomascu u njoj - to naprosto nije imalo nj. kakvog srnisla za njega. Usprkos tome, Gospodinov stav prema О· vom skupocjenom daru, ј prema udoviёinorn novcjcu Ьiо је u Ьitj jed1\Зk. ОЬа је smatrao neprocjenjivim, ali је takvo davanje Bogu, bilo neposredno bilo u njegovoj (Krjstovoj) nsoЬi, prЉv:.~cao kao

2\ 3

MARKO 14,6 ne~to jspravno ј prirodno. 8jlo је to neoЬitno preokretanje zemaJj­skih vrjjednostj раје tak ј bez lvanova podatka о Judinom nepo~­tenju (lv 12,6) Ьilo shvatJjjvo da se on, kao Ьlagajnik , mogao proti­vjtj tome. Svjjet је prezreo udovitin novtjc kao preneznatan prilog. dok је jstovremeno prigovorio ovom pomazjvanju da је rastro~no . egzjblcionistitko ј nerealistjtno. То је opomena ј nama da se klonj­mo pretjeranog svjetski usmjerenog kalkuliranja u poslovjma crkve. Sve ono ~to su utenici rekli о vrђednosti te pomastj i о potrebl sj­roma~nih bilo је posve totno, no Gospodin feli vi~e veliku odanost prema seЬi, odanost koja ne kalkulira, nego neko pametno ј urav­noteteno prosudivanje prilikom davanja. Gospodin, u stvarj, voli o­noga koji daje radosno, а ne onoga koji daje prevBe patljivo ј pro­mШjeno (2 Kor 9,7).

6. Njihova okrutna kritika mora da је osjetJjjvu Mariju opekla kao udarac Ьitem . Marko upotreЬljava rijet enebrimбmo (otresalш se), ~to doslovno znatj "rezali su na nju", ali Ьi tom jzrazu ро njc­govom emocjonalnom sadruju vi~e odgovarale rjjetj "mrko su ј\·

gledali". Gospodjn је opazio kako је ona uznentirena ј kako se, bez sumnje, pita nije li natinila pogreSku, ра makar ј potaknuta Jjubav­lju. Mnogirn mladirn osobama, koje su brzopleto ј o~tro krjtjzjrali zbog. toga ~to su se predale u Kristovu sluibu, poznat је taj osjecaj. Takvuna, kao ј Marijj, dolazj rijec utjehe. Jer, u krajnjoj linijj , Gos­podjn ne gleda na ljudsku mudrost koja mozda dolazi do izraiaja u n~~irn cinovima, nego na ljubav prema njemu koja је ј poticaj na ta djela. Treba prirnjjetiti da on Mariju ne pohvaJjuje zbog neke njene mudrosti, mada ne oklijeva da ustane u njenu obranu od okrutnih i zajed\jjvih primjedaba svjetovno usmjerenih ljudj unaokolo.

7. Ovdje se ocituje kr~canski osjecaj za stupnjevanje vrjjednosti kao i ona smirena sposobnost da se izmedu mnogobrojnilt potreb~ oko nas izaberu ona koju ро Воzјој volji treba da zadovo\jjmo. Мј o~~b_no ne motemo zadovoljiti sve potrebc koje postoje u svijetu, а nttt Је Botja volja da ih zadovoljavamo. То saznanje donosj smire­nost i sposobnost boz.anskog odabiranja koju је Krjst otjtovao us­red mnogih raznovrsnih aktivnostj. U starozavjetno vrjjeme bilo је mnogo gubavaca ј udovjca u Izraelu, no Bozjj se Ьlagoslov ograni­cio samo na ро jednog pr~Jstavnika оЬје te skupine ljudj, а k tome

214 r

MARKO 14.8.9 nj jedan od njih njje ni Ьiо prjpadnjk lzraela (Lk 4,25-27). То је na­cin da se izbavimo od nervoze i prenapetostj koja obiljefava najvecj .djo kr~anskog rada danas. Na kraju krajeva. takva zjvcana napetost santo је simptom lшmaпizma kojj, u krajnjoj liniji, odaje pomanjka­nje vjere u Воgа , jer proistjece iz uvjerenja da Bog nece ucinjtj вј~tа ako тј to samj ne ucinimo.

8.9. То ne znaci пuzno daje Marjja sltvatila cjtavu tajnu GospotJj. nove smrtj, 1nada је tokom Svetog tjcdna mogla cutj neku njegovu izreku koja ju је mozda prosvjjctlila u tom pogledu. Moguce је da је Gospodjn zelio reei da се prilikom njegovog ukopa ruke onih kojj ga ljube jzobllno jzJitj skupocjene mjrodjje na njega. kao sto је to sad ucinila Marjja: а ako to onda ncce predstavljatj uzaludno razbu­cjvanje, ontla to ni sada 11јјс takvo razbacjvanje. Ј na pocetku ј na svr~etku svog zivota Gospodjn је Ьiо obasut takvjm skupocjenjm stvarjma (М t 2.11 ).

З. Judina izdaja (Ј 4,10.11 ). Nakon toga Juda, ili "Judal1" ( cudne li ironjje - smatralo se da njegovo irne znaci "slavljenje" iJi "hvalenje'': vjdi Rim 2.29, gdje nalazimo igru rjjeci u odnosu na Post 29,35: 49.8 ), оtВао је svecenjcirna s namjerom da izda Krjsta . U BiЬlijj 11ema nj slovca podr~ke za 111јЩеnје , koje је inace danas popularno u nekim krugovjma. da је Juda naprosto kanio na taj na­tin prjsiliti Gospodjпa na akcjju , prilnoratj ga da ocjtuje svoju bo­zansku silu. ako vec njje voljan da to ucini ј bez tak\·og poticaja. Spomeп onog novcanog iznosa koji su mu obecali (11. Still) jasno pokazuje da је Judu na taj cjn navela cista polllepa. On је zakJjucio da је igra zavr~na ј da u zajednickoj Ьlagajni uskoro vi~e песе bltj novca kojj Ьi on mogao ukrastj, ako Gospodin nastavi da poticc takvo ''rasipanje" kao ~to је Ьilo ovo od strane Marjje. U Mt 2(),15 navodi se ј konkretna suma obecana Judj, ''trideset srebrnjaka", i to kao navod iz prorockih knjiga (Zah 11,12), ~to sve jasno poka­zuje kako је prva crkva gledala na taj tjn izdaje. U Izl 21,32 navodj se taj iznos od trjdeset srebrnih ~kela kao krvarina za snнt sluge - i opet primjereno onome kojj је do~ao da slнzj. Od ovog trenutka i Juda се. kao i svecenjci, traziti priliku da izda Isusa (usp. 1. stil1). Kako su morali mudro kirnatj glavama ti svjetovno usmjerenj svece­nicj, koje је to ј о~ samo moglo utvrstiti u njiltovjm uvjerenjjma: e­to, novac djeluje cak ј medu uceniciltt:l f•)g "nezemaljskog" Gali-

MARK014,13 lejca!

4. Gvspmlar gornje sobe (14,12-16). Nacin na koj j je, kako је to ovdje prikazano, bila osigurana gornja soba za Gospodina ј

njegove uceni.ke ima mnogo slicnostj s nacjnom na kojj је priskrb· ljen magarac na kojem је Krist pobjednicki u~o u Jeruzalem. Mora da је Gospodin imao mnogo nepoznatih nam uceni.ka na koje se u ovakvjm trenucima mogao osloniti da се ga uslutiti bez ikakvog protuslovljenja. То је ohrabrenje za one od nas koji imamo male ili prozaicne darove : Gospodin treba ј njih. U evandeoskjm prikazjma zabiljetena nam је samo jedna zgoda kad је Krjstu zatrebala soba, odnosno magarac. No ta jedna jedina zgoda imala је strate~ku va.t­nost, u tom је trenutku bila Ьitna za cjtav Botjj plan. О elementu predskazjvanja buducnosti koj j nalazimo u Gospodjnovim гјјесјmа ovdje vec је bilo rijeci.ss

ёitamo li tekst Markova evanilelja onako kako on stoji pred nama, namece se jasan zakljucak da se to dogadalo onog istog dana kojega se uvecer, trtvovalo ј jelo pashalno janje. No to је vrlo te~ko ј sloteno pitanje, narocito ako se imaju u vidu i podaci Ivanova e­vanilelja.s9

13. Gospodin ovdje pokazuje povezivanje natprЬ'odnog znanja s prirodrlim metodama. S obzirom na to da је ta gornja soba iz 15. stih~ cekala spremna i prostrta za njih , moglo Ьi se z.akljuciti da је Gospodin uaaprijed dogovorio i uredio da odrtj Pashu u domu tog stгnovnil:.: Jeruzalema . ~to је Ьiо uoblcajen nacin postupanja me­ilu hodocasnicima koji su dolazili iz podrucja izvan Jeruzalema. No u tome se ocitovalo i boZзnsko predznanje buducnosti, poput ono­ga koje је imao Samuel (1 Sam 10,2-6), kadje Isus svojim ucenici­ma naveo znakove koji се ih odvesti do prave kuce. Motda је cak јо~ i u vrijeme kad је Marko pjsao svoje evandelje bilo nesjgurno ot­krjtj jme vlasni.ka te kuce. Jer ono mora da је bilo poznato, ј to ne samo samom Petru, nego ј lvanu Marku, s obzirom na njegove veze s Jeruzalemom. Jedan od navedenih znakova Ьiо је ј covjek koji nos j vodu, cini, dakle, ne~to sto је tada inace Ьiо tenski posao. No vjerojatno se pretjeruje s egzegezom kad se u tome vidi ne~to ~to Ьi tog covjeka oblljetavalo kao uceni.ka. U svakom slucaju, taj је cov­jek Ьiо samo sluga koji је uceni.ke trebalo da odvede do prave kuce. А poslovati su ucenjcj trebali tek s domacinom te kuce. Bez obzira

216

МАRКО 14,14.15 na to da li је onaj sluga Ьiо Gospodinov uceni.k Ш ne, domacin је to sigurno Ьiо.

14.1 5. Vec sama jednostavnost rjjeci Uёitelj pita (grc. didas­k.alos, tj. raЬi) dokazuje, prvo, da је taj covjek ј predobro poznavao Go~podina da Ьi Ьila potrebna neka daljnja jdentiOkacjja te, drugo, da Је ро vjdenju poznavao ј njegove uceni.ke. Postojj mogucnost da se radilo о domu lvana Marka u Jeruzalemu, jer је Luka na ovom mjestu gotovo jednako tako op~iran kao ј Marko. А ako је Marko u tom pogledu prvotni jzvor, onda је sigurno da је Luka morao imatj mogucnosti da stupi s njim u dotjcaj. То Ьi onda, kako se to vec u prav.ilu uoЬicajilo, objasnilo za~to u Markovu pri.kazu taj domacin ostaJe neimenovan. (Vjdj Dj 12, 12, gdje se vidi da su kr~ani taj dom kasnije upotreЬljavali kao svoje sastaja!Hte; no kako se ondje ta kuca spominje kao Marijina, motemo pretpostaviti da је u vrije­me nastanka Djela apostolskih Markov otac vec Ьiо mrtav).

16. Као sto је to bilo ј u slucaju vezanog magarca, u rijecjma o­voga stiha covjek kao da cuje cudenje ucenika: nаЉ su sve onako kako im је Gospodin kazao da се nacj. No taj botanskj cin nije U·

cenike oslobodjo od cisto praktjcnih dutnosti kao sto su bili prip­remanje jagnjeta, gorkih trava i vina, ~to је sve bilo potrebno za ob­jed. Gospodin је uvijek uzimao oblcne stvari (gornja soba, kruh, vi­n?• ~а~. ta_njur) i davao im tada duhovno znacenje, kao sto је ci­ruo 1 kad Ь1 uzimao ljudsko tijelo. Nema, dakle, nikakva protuslov­lja izmeilu prve ј druge polovice ovog stiha. . . 5. ptavjestaj izdajstva ( 14,17-21 ). lz svih evandeljajasno pro­IZLaz1 da Је Gospodin znao da се ga izdati jedan od dvanaestorice. Navod iz Ps 41 .9 koji nalazimo u 18. stihu odaje nam nesto od sn1~ne borbe u Gospodinovu srcu. Као ~to је cesto slucaj, ako ob­r~tuno pa.tnju na starozavjetna pjsma kojaje on navodio ili parafra­~1rao, moci cemo vjdjeti uz pomoe kojih је ЬiЬlijskih slika i analogi­JЗ о.~ sam ~va~ao sv~je ~lastito iskustvo ра cemo ga tako i mi bolje n10c1 razumJet1. ёаk Је 1 sam Gospodin Botje postupke prema nje­nш tumacio pomoeu Pisma · koli.ko vi~ onda motemo mi ciniti to isto!

20 . Samo nam Ivan saopeava tocne pojcdinosti u vezi s time ka-

217

MARKO 14,21 ko је Gospodin ukazao na Judu kao na svog izdajnika, jer је jedino Ivan . а to ujedno dokazuje konzistentnost njegovog prikaza - bio dovoljno blizu za stolom da uzmogne tuti Gospodjnove rijecj (Iv 13,26). Za~to је Gospodin u pocetku uopte izabrao Judu za svog utenika? Pismo nam to ne ka!e, ali nam zato saopeava da је lsus od pocetka znao da је jedan od te dvanaestorjce koju је jzabrao diabolos.sam Sotona (Iv 6,70). Је 1i mozda izbor Jude predstavljao uzvi~no otitovanje ljubavi, kao ~to је to mofda Ьilo i davanje orюg umotenog zalogaja u Ivanovu prikazu tog dogadaja? U jzvjesnom ' smislu, Кristov krit, uzvi~nije ocitovanje Во!је ljubavi, upravo jr takav potez. Ako ljudi svoja srca namjerno otvrdnu na to, tada visc nета nade i oni ostaju vjecno osudeni svojim vlastitim stavo111 . 1 Ј krajnjoj liniji. tovjeka osuduje ono ~to on jest , а ne ono ~to ёiнi . јег djela su samo plod i vanjsko otitovanje karaktera nekog covjLk<~. Tako cak i propovijedanje evandelja ima stra~n vjd : covjek kujr !1:1 slu~ Ьiva spa~n ili osuden, ovisno о njegovoj reakcjjj на ' 'Ј~ .

(lv 3,18).

21. Ovdje se ponovno suocavamo s jednim paradoksom Рјsша , koji potom ponovno susretemo u apostolskom propovjjedanju u Djelima apostolskim. Sin ёovjecji odlazi, izdan od svog prjjatelja, kao ispunjenje prorocke najave u Pismu. Usprkos tome, taj njegov latni sljedbenik snosj krivicu za svoj cin i ne mote izbjeci osobnoj odgovornosti za ono ~to cini. Као ~to је to uvijek sluёaj u Novom zavjetu, nismo pozvani na neko apstraktno osudivanje "trece stra­ne", ovdje konkretno Jude, nego srno, naprotiv, povani na ono oz­biljno samoispitivanje iz 19. stiha: "Da nisam ја?" Kad је jedan ve­liki kr~anin kazao za osudenog kriminalca "То sam, da nije BoZje rnilosti, ја tamo", iskazao је time duboku Ьiblijsku istinu koja Ьi trebalo da rukovodi ne samo na~ stavom prema BiЬiiji , nego i na­gm cjelokupnim stavom prema tivotu. Onaj ucitelj u nedjeljnoj ~oli koji је svoj dirljiv prikaz prispodobe о farizeju i cariniku (IJ< 18) zavr!io pozivom djeci da zaltvale Bogu da nisu kao onaj farizej , tipican је za sve nas.

Petar (Dj 2,23) pokazuje da је shvatio ' 'botanski paradoks" koji srno gore spomenuli kad osuduje Zidove ~to su Isusa predali netidovima а jstovremeno uvida da se to sve dogodilo u skladu s

' Botjim planom i predzn;~нjem budutnostj. Takva zagonetka ne mo-

218

MARKO 14,22 ze se odgonetnutj na lju~.lsl.oj razini, no to ne znaci da је ona neobjasнjiva ј на viooj razini.

fl. VN'<.'rи G'ospotlnju ( 14.:!:!-:!5). Ne rнoze sc :;:.r sigнrrюscu

li1<JI i da li је vecera Gospod11j:1 Ьil<1 istovjetп<~ s pasl1alнi111 objedom ili нiје. Tu. m1i111e. ovisj о tocnom daнu u kojj је doslo do raspeca. No cak i ;~ko se prav<~ Pasl1a odvjjal<~ u trenutku dok је Gospodjn vj­sio na krizu te ako је vecer;~ Gospodnja ЬЊ S<Jnю qitltliisll. tj. oteg­nuta "Z;~ћvalнi~a .. prjjc obrok:t vjcrskog bratstva ili c!IUЬ/Iuroll-a. pomisao na Pasl1u Ьila Ьi uvclike prisutнa u uccnicjтa. t:1ko daje. u jzvjesnorн srнislu. to pituпje gotovo пеЬitrю . Moguce је br:шjtj ј

misljenje da је odnos izmcdu tu dva obrok<J gotovo jednak onome koji је postojao izmedu ttgupe. svctkoviпe ljubavi i Vcccrc Gospod­пje. 9 о

22. Sto su, dakle. ove rUeci kojirпa је ustanovljcrш vccera Gos­podпja zпacile tada utenicima? Cak ako iћ ј njsu shvatiJi, sigurno је da su iћ zapamtili. А ako su јщаlо razmisljali о njima, тога da su " njima uocili aluziju na јеdепје tijela pasћalnogjanjeta . Kod lvana , prernda se mora priznati da on pjse mnogo vremena nakon tih do­gadaja, to poistovjecivanje Gospodinova tijela sa zaklanirп janjetom posve је jasno. On u tom pogledu ne ostavlja nikakve sunшjc , kad r1am tumaci нevoljkost vojnika da prelome lsusove поgе (lv 19,36, navodeci lzl 12,46) te okolnost da је Gospodinu na kritu Ьiо poпu­den "ocat" (lv 19,~9.30; grt. oxos, lat . posca. kisek.t vino kojr. је bilo uoЬicajeno vojnicko sljedovanje ), koji Ьi nюgao posluzjtj um­jesto onih "gorkiћ trava" s koj jma је pashalno janje valjalo jestj {lzl 12,8 ). Kad nam ne Ьi Ьila poznata lsusova izreka. sacuvana u 1 va­novu evandelju, u vezi s hranjenjem Izraela manom u pustinjj (Iv 6,48 ј dalje), ova Isusova izreka u Markovu evandelju sama ро seЬi не Ьi bila jasna. Ako је suditi ро lvanovu evandelju. Gospodin је vec u ranom razdoЬlju svoje slutbe upoznao svoje ucenike s pre­dodzbom о jedenju пjegovog tijela i pijenju njegove krvi. Vrijedno је primjjetiti da је za mnoge njegove ucenike. cak i u tako ranom razdoЬiju Isusove slutbe, ta njegova izreka bila tako velik kamen spoticanja da ga otad vi5e nisu sЩedili (Iv 6,60.6 1.66). То је vec sa­rпo ро seЬi podatak koji govori u prilog autenticnosti te izreke. Jer da је ona bila opcenjto sl1vatena ј prihvacena u tim ranim daninta, malo је vjerojatпo da Ьi sad mogla Ьit j pogresno shvacena.

21()

MARKO /4,23 U izvjesnom smislu, uzuнanje , Ьlagosiljanje ј lomljenje kruha

namjerno је nastojanje da se podsjeti na Gospodinov uobl~ajeni po­stupak prilikom cudesnih nahranjivanja ( 6,41; 8,6 ). No to је tako­der i slika Gospodina kako uzima oЬicno ljudsko tijelo, Ьlagosilja ga i dopu~ta da bude "slomljeno" za tovjeёanstvo.

23. Prelamanje beskvasnih kru~ёica (matzot/1 u lzl 1 2,8) sastavni је djo pashalnog obreda, mada simbolika tog prelamanja ostaje ne­protumaёenom , barem u danamjim takvim obredima. Dio је tog obreda i obredno pranje - to se javlja u lv 13, mada ne i kod sinop· tika. Za vrijeme tog obreda ёШ vina pije se cetiri puta , а krult se lomi tri puta ра Ьi bilo beskorisno poku~vati poistovjetiti Gospo­dinov ёin s bilo kojom od tih prilika . Buduci da su odmah nakon toga otpjevali Hallёl (26. stih), ~ini se vjerojatnim da se to sve zЬi­valo vec pred kraj objeda, no premalo znamo о Zidovskirn liturgijs­kim oblёajima da Ьismo mogli u tome Ьiti dogmatiёni. U svakom sluёaju, sve te pojedinosti nimalo ne utjeёu na smisao lsusova ёina.

24. Vino predstavlja njegovu prolivenu krv, koja је ''krv zavjeta". tj. ono preko ёеgа stupa na snagu sveёani "ugovor" izmedu Bog:s 1

ёovjeka , kao ~to је to bilo na Sinaju ( lzl 24,8). Pitanje о tome tre­bali iJi ne treba prihvatiti titanje koje ispred rijeci Savez ("zavjet", "ugovor") stavlja pridjev "novi", relativno је neva.tno, jer је o~ito da ono о ёemu је ovdje rjjec, premda se u nшogome podudara sa savezom koji је do~ao preko Mojsija, nije s njirn nipo~to jstovjetno. Prema tome, ta rjjec, bez obzira na pitanje treba li u tekstualnom pogledu ovamo doej, nedvojbeno ovdje pripada u teolo~kom smjs­lu. Тај "novi pored.ak" dobro је poznata prorotka predodZ.ba u sta­rozavjetnim vremenirna (Jr 31,31 ; Ez 37,26). Pojam "zavjetne krvi" malo se razlikuje od pojma "pashalne krvi" ра tako ponovno imamo pred sobom prirnjer stvaralaёkog stapanja razlicitiћ pojmo-va.

Rije~i za mnoge veza su s tumatenjem Mesijinog djela ј uloge koje nalazimo u lz 53,12. То је jo~jedan prirnjer nacina na kojj se mnogi razljёiti pravci u opisivanju stapaju u jedan u Kristu. Tako u КI!stovoj smrti vidi istovremeno i smrt pashalnogjanjeta, i poce­tak novog saveza, i zrtva (ро svoj pri\icj zrtva za grijeh, cak ako se ј

zanemari izricita tvrdnja u tom smislu u Mt 26,28). Svo to troje

220

МАRКО 14.25 ra.zlicito је jedno od drugoga, mada svo troje Ьiva zapeёaceno proli· venom krvlju . 1 dok је u nekom akademskom smislu mozda mogu­ce, za potrebe prouёavanja. izdvojiti jedno od tih predodzaba od ostalih, neophodno је, z.elitno \ј doblti jasnu sliku о КJ'jstovu djelu, da povezemo njih sve trj u jednu stereoskopsku sliku.

25 . То је taj eshatoloskj naglasak, to gledanje na buducnost, koje susrecemo u veceri Gospodnjoj. U nebu vetere Gospodnje v~ nece Ьiti, jer се ondje ona Ьiti " ispunjena'' u svadbl Jagnjetovoj (Otk 19,9) Ш mesijanskoj gozЫ, kako su to Zjdovi rado nazivali (usp.Mt 6,11 ). NеоЫёnо је da је u dana~njem judaizmu ёаk ј Pasha postav­ljena u eshato\oski kontekst, premda se, doduSe, radj о ovovremen­skoj ј materijalnoj esltatologjji. U godinama koje dolaze Ьit се za. nimljivo promatratj da li се masovni povratak u Izrael irnatj utjeca­ja na to . Kad Izrael bude opet drzao Pashu u svojoj zem1ji, ta се eshatologija, ako је zadrze, moratj postati usmjerena na drugi svjjet. Njen cilj nuzno mora Ьitj s onu stranu groba.

Ь . Smrtna ЬоrЬа u Getsemanskom vrtu (14,2642)

Ј. Na putu и Getsemanski vrt ( 14.26-З Ј). Ро zavrSetku оЬје­Ја ta mala skupina ljudi otpjevala је uoblёajeni hvalospjev, Hallёl, koji se sastojao od odsjr.cka psaltira, te је iza~la iz kuce. No ovaj put nisu krenuli prema Вetaniji, ро svoj prШci zbog toga ~to је vec Ьilo vrlo kasno naveter, а ј zato ~to su zeljeli ostati u Jeruzalemu za vrjjeme samog praznika. Stoga su namjerili noc provesti na otvore­nom, medu drvecem na Maslinskoj gori. Razgovor u okviru kojega lsus navje~ta Petrovo zatajenje, kao sto је vec prije bila navje~tena ј Judjna izdaja, mozda se odvijao za vrijeme njihovog hoda onamo.

27 .28. Gospodin upotreЬljav<t jos jedan navod jz Knjige proro­ka Zaharjje da Ы prikazao predstojece rasprsivanje svojih utenika, koje се uslijediti nakon njegove smrti (Zah 13,7). U njegovim oti­ma to rasprsivanje nije posljedjca nekog pritiska sa strane, nekih progona, nego је to rezultat "saЬlafnjavanja" пjegovih utenika. Us­prkos svim njegovirn prethodnim upozorenjima (npr.lv 14,29), do· gadaj kojj .Се uskoro njega zadesiti poljuljat се njihovu vjeru. No to isto poglavlje u Knjizj proroka Zaharije zavr~ava obecanjem rnilosti ·

22 1

МАRКО 14,29 tom u nevo)jj proku~om ostatku, а tako ј ovdje, u 28. stihu, Gos­podin zavr~ava s ј о~ jednim navje~tajem svog uskrsnuca te radosnog ponovnog susreta u Galilejj - najavljuje, da tako kazem, povratak "Galilejskog proljeca" nakon mracne zjme оvјћ jeruzalemskiћ dana.

29. Sva nam evandelja ovdje ocrtavaju jstu sliku Petra, kao covje­ka naglog, punog laznog ponosa na svoju nepostojecu snagu, kao i prezjra prema slabostjma ostaliћ . Petru nije bilo nimalo te~o da povjeruje u Gospodjnove rjjeci kad st• se odnosile na ostale ucenj­ke. No jedino nam је Luka sacuvao onu sЩedecu Gospodjnovu iz­reku о Sotoninoj teinjj da re5eta Petra, kao ј о Gospodinovoj mo­Jitvj da se osnaii Petrova vjera (Lk 22,31 .32). Mozda је ta pojedi­nost bila ј prevj5e osobne naravi da Ьi је Petar ukljucio u svoje pro­povijedanje, dok ju је pedantni Luka mozda izvukao iz nekog od ostalih prezjvjelih ocevjdaca (Lk 1,1-3).

30. Као ~to је Petar sebe izdvojjo i privukao na se pa2nju svoji111 hvastanjem, tako се sebe izdvojjtj i svojim padom, tako da ostali, kao ј on, nauce da se nimalo ne pouzdaju u svoju prirodnu snagu. Као ~to је i inace cesto cinjo, Gospodin ovome dodaje prorockj "znak" - kukurjjekanje pjjetla, naime, ovdje је ј nesto vjse od pu­kog oznacjvanja vremena, mada је lako moguce da је ј ovo potonje tu ukljuceno. Povod za to bila је nedvojbeno Gospodjnova ielja da se svi, kad se jednom taj dogaltaj dojsta ј odjgra, prjsjete tog njego­vog navjestaja (vidj 72. stih). Za one kojj su odrasli na selu drugo kukurjjekanje pjjetla oznacuje posve odredeno doba dana, odnosno nocj, jer se uocljjvo razlikuje od onog pospanog prvog kukurjjeka­nja oko ponocj, No razglabanje о tome da li је Gospodin misJjo na to, ili pak na dva uzastopna og1aSзvanja nekog odredenog pjjetla, sasvim је beskorisno.

31. U ovom evandelju, petrovskom ро svom porjjeklu, ne poku­sava se prikrjtj Petrova krjvica, ali ј Marko ј Matej jasno kazu (usp. Mt 26,35) da su tu krivjcu dijelili i ostali clanovi apostolske skupj­ne: "no, uosta1om, to su i svi ostali izjav1jjvali". Као ј oЬicno, Petar је ј ovdje Ьiо samo predstavnik ostalih ucenjka, glasnogovornik te apostolske skupine, nюLda upravo zbog te svoje naglostj ј otvore-

222

МАRКО 14,34 nostj. Tako је to bilo ј u Cezarejj Filipovoj (Mt 1 6,16), gdje ga је ono njegovo zasJjjepljujuce jskustvo ucjniJo "protokrscaninom". А sjgurno је da је ј ona obecanja koja mu је tom prilikom dao Gospo­djn Petar takoder doЬio kao "predstavnik krscana" (Mt 16, 18.19) te da smo jh, prema tome, u njemu dobili ј svj mi kojj stojjmo ond­je gdje је i on stajao. lsto је tako ј onaj prijekor kojije Ьiо upucen Pet·ru upucen ј nama kad ni mi ne shvatimo puteve nasega Gospodj­na (Mt 16,23). Ne moiemo Ьiratj samo ono sto nam је ugodno, ovdje ne jde jedno bez drugoga.

2. Smtrna borba и vrtu ( /4,3242). Kad su stjgli u Getse­manskj vrt, Gospodin se, da tako kazemo, okruiuje dvama prstenj­ma pomagaca u molitvi, kao sto Ьi se nekj kralj za vrjjeme Ьitke ok­ruzjo svojom tjelesnom strazom. U vanjskom "prstenu", nedaleko od ulaza u vrt, bila su osmorjca, а dalje prema sredistu nalazila su ona izabrana trojjca, Ьlizu sапюg lsusa. Тој trojjci Ger Andrjja, kao ј oblcno, njje u to ukljucen) Gospodin је objavjo djelic one unutar­nje borbe koju је on u tom саsи prozivljavao. То је jedan od onih trenutaka u njegovom zjvotu и kojima mozemo shvatjtj kako sи stvarna Ьila ona njegova jskusenja и pustjnjj {usp. 1 ,12. 1 З) te zasto је onako strogo ukorjo Petra kad ga је pokusao nagovoriti da izb­jegne krii (Мt 16,22.23).

34. Navodenje rijeci jz Ps 42,5 i1i 11 ovdje је primjereno u dvost­rukom smislu. Тај psalam, naime, ne samo da izraiava dubo5.u cez­nju du5e· za Bogom, nego, takoder, u posljednjjm rijecima ovih dva­ju stihova sadriava ј iskazivanje vjere, kao i obecanje Bozjeg izbav­ljenja. Prema tome, bas u trenutku kad se cinj da је Isus najialosniji i najzabrinutiji, on је zapravo najviSe svjestan konacnog izbavljenja koje се mu Воg dati. То. isto.vrijedi i za onaj veliki uzvik napuste­nosti na kriiu (Mk 15,34), jer је to navod iz 22 psahna, kojj inace zavrSзva pobjednjckim usklikom. Ро tome se vidi da је onaj uzvik zapravo uzvik vjere, а ne ocajanja. 1 glagol kojj је ovdje upotrjjeb­ljen, grёgoreite, bdijte, treba1o је da njegove ucenike podsjetj na onu prispodobu о vrataru koju im је tek nedavno Ьiо isprjcao ( 13, 34-37). Zadatak vratara bio је da straiarj ј bdqe, а Gospodin је tu prjspodobu ј zavrsjo opcenjtim pozjvom svojim ucenjcima da u­pravo to cjne.

223

MARKO 14,35

35. Stojeci stav prilikom molitve blo је uoЬitajen u tim drevniш vremenirna, s rukama podjgnutim prema nebu (usp. Lk 18,11: 1 Tim 2,8), dok је letanje nitice na zemlji i.lra.tavalo dulюvnu tjes­kobu i borbu (npr.Br 16,22). Pred nаша је opet bozanski paradoks, koji se ocituje u ponavljanju pridjeva dunaro11, moguce. Svemogu­cem је vec ро deПniciji sve moguce. Usprkos tome, nije Ьilo mo­guce da lsus bude Krist , а da i.lbjegne ispijanje te са~е. То је sarno verbaJna, ali ne i stvarna mogucnost, jer Ьi to bilo samo u sebl pro­turjecno. Prva је crkva Ьila suocena sa slicnom nedoumicom kad је raspravljala о tome treba li za Кrista kazati 11011 posse peccare (nije mu Ьilo moguce da sagrije~i) ili posse no11 peccare (Ьilo mu је moguce da se suzdrzi od grijeha). U njemu је to оЬоје postalo jed­no.

36. Ovaj нjezan i.lraz АЬЬа! Осе!9 1 iz izvomog aramcjskog oЬli­ka ove molitve ostao nam је sacuvan jedino u Petruvu pюpovijeda­nju. U Rim 8, 15 i Gal 4 ,6 nalazirno prirnjere kvaziliturgijske upot­rebe tog jezicnog zivog fosila u prvoj crkvi, ј to utoliko lak~e ukoli­ko је i Pavlu materinji jezi.k Ьiо aramejski, bez obzira na to sto је nedvojbeno veoma dobro pozпavao ј grclq jezik (Fil 3,5; Ој 22,2). Као ј и t:-r.im lsusovim rijecima upucenirn Jakovu i lvanu (Mk 10, 38), i ovdj~ је caia znamen i trpljenja ј radosti ра se tako u rijecima kojima је prilikom ove Posljednje vecere uspostavljena vecera Gospodnja ta ava znacenja stapaju u jedno. No lako је moguce da misao i.la toga idc јо~ i daleko duЬlje od puke opeeпite simbolike trpljenja, do one tipii:11o starozavjetne predodtbe о ca~i ВoZjeg gnjeva, koja је odredeнu za Bozje neprijatelje , no koju се sada um­jesto i poradi nas, Кrist ispiti na Golgoti (usp.Ps 75 ,8). Posljednja recenica ovdje, ne tro ја Ј10Си nego sto hoces ri, predstavlja satetak Kristovog zemaljskog zivota provedenog u potpunoj poslusnosti. А ta poslu~nost postala је savr~enom tek kad је postala poslu~no~cu "do smrti" (Fil 2,8).

Ujecnik Luka pokazuje svoje profesjonalno zanimanje za po­jave u vezi s medjcinom kada, jedini od evandeljsta, spominje neo­oblcan znoj koji је pratio Кrjstovu smrtnu borbu (U<. 22,44). Nije jasno odnose li se te njegove rijecj na i.lobilnost tog znojenja ili pak na neku njegovu drugu osoblnu. No sto је uopce i potaklo tu smrt-

224

MARKO 14,37-39 nu borbu? Navoditi prirodno ljudsko neckanje p~ed i.ldajom, izrugi­vanjem, Ьicevanjem i smrcu, а sve to jos i pojacano cinjenic;:om da је Krist unapr9ed znao sto ga sve ceka, previ~ је plitak odgovor, mada su svi ti cirnbenicj, nedvojbeno, odigrali u tome odredenu u­logu. Sve to Gospodin ne samo da је unaprijed znao, nego је i unap­rijed prorekao svojim ucenicirna (npr.l0,32-34). Tokom citavog svog zemaljskog zivota on је Ьiо svjestan pritjsJca koji se neprekidno povecavao i kojj njje popustao sve do onog konacnog pobjednickog uzvika na kritu " Dovdeno је" (lv 19,30). Da Ьi opisao to svoje u­nutarnje stanje Gospodin je,kao ј u razgovorus Jakovom i lvanom (Mk 10,38), upotrjjeЬio sli.ku krstenja (U<. 12,50).

37-39. Ove sumorne rijeci prijekora, premda su se mogle pri­mijenitj na sve ucenike, Gospodin је uputio neposredno Petru, u­potrijeblvsj pri tom njegovo " prirodno" jme Simun, а ne Kefa (Pe­tar), njegovo ime " u milosti" (vidi Mk 1, 16). Prirnjereno је da su nam te rijecj ostale zaЬiljezene upravo u Petrovu evandelju, kao sto su sacuvane i u Matejevu (26,40). No one nisu samo prijekor za njegovo nedavno hvastanje , vec im је svrha bila da ga pripreme za predstojeca isku~nja u sud11ici. 1pak, ta upozorenja Petru i njego­vim drugovima Ьila su uzaludna, jer oni nisu poduzeli ono jedino sto ih је moglo spasiti - gorljiva molitva prije samih tih dogadaja te stalna budnost za vrijeme njihova trajanja (38. stih). То njje nekak­vo proi.lvoljno pravilo. Takva је molitva, nairne, istovremeno i pri.l­nanje slabosti na~ga tijelл {38) i znak spremnosti na5ega duha, ~to pokazujemo samirn cinom molitve, а sve to povezano је sa svijescu о moei Воgа kojemu se molirno. Molitva је , dakle, jedan od i.lraza krscanske vjere, kao §to је poslu~ost drugi takav i.lraz. Jer vjera је istovremeno shvacanje nШ vlastite slabosti i Botje snage, bez obzi­ra na okolnosti о kojima se radL Petar је Ьiо ukoren zato §to nije imao snage d.a bdjje. Gr~ki izraz ouk ischuo, nisi mogao, isti је kao onaj Sto је u 9,18 upotrjjebђen da Ьi se njime opisala nemoc uteni­ka da iscijele onog djecaka na podnotju gore preobratenja.

40. RUeci ovoga stiha ponovno nas podsjecaju na i.lraze kojirna su opisana ona pospana trojica u~enika na gori preobraienja (9,8), kada је cak i blagoglagoljivi Petar konacno ostao bez rijeci. U pos­ljednjim rijecima oyoga stiha vidirno u Getsemanskom vrtu te posti-

225

MARJ\0 14,41.42 dene ucenjke u svoj пjilюvoj sjtnostj ј slaba$nostj: premda su zeljeli пасј neko opravdanje ta scbe . bili su posve posramljeпj ра su nap­rosto ostali bez rjjec j.

41 .42. TreCi Gospodjnov odlazak uёенiсјrна. k:)l) ј u slue<Jju ona trj Gospodinova isku~нja ( Mt 4 ,1-11 ). d:~je doj:~m izvjesпe ko­nacnostj i dovr$cnost j. lma tako primjereнe konaёнostj u Gospo­dirюvim rijecima upucenjт njegovjn1 uёенјсјта: Sumo spuvajte i pocivajtc! Posve su podbacjJj ра sad nюgu ј r1astaviti sa spavaнjerн :

krjza је pro$1a. а jzJajпjk је Ьlizu . U Gospodjнovjrн rјјеејта неrна нј traga gorёjnj. ali zato нна пнюgо tuge.

с. Krist uhvacen ( 14.43-52)

43. U 1v 13.30 оЬјаsвјеrю nат је da је Juda пapustio Posljedr1ju veёeru јо$ rанјје u toku vecer j. odrнal1 наkов sto је рrјтјо ortai posljednjj znak 1susove ljubavj. Ро svoj prilici, otj$ao је сјт је SЗL·

пао na kojem је тjestu u JeruzaJerпu te посј dogovoreп sastaн.ak .

А potorн је cekao tako tlugo dok se nije sa prilicnom sigumosC.:u vec вюglо pretposuvjtj da је ta mala ucenjcka skupiпa pozaspala. А gornjj stillovj pokazujн kako је potpuno u pravu Ьiо Juda u svo­joj procjeнi situa<;ijc. Njcmu nije nedostajalo zcшaljske шudrosti: stovjse. upravo zbog te svoje zemaljske mudrostj Juda је ј рао (viJj Lk 16,8: Ј Kor 1 тхшiт). Tako је J uda sa sobom doveo do zuba r1aoruzarщ eetu lщннskе policije ј mladiћ sveceпika , kojj su вosiJi moёeve, odпosrю mljuge, jer sveceniku nije Ьilo dopusteвo da u doslovnom smjsJu prolije krv (tako је Odo od Bayeuxa јаlшо pokraj Williama Osvajaёa , ali s buzdovanom , а ne s таёеrн). Mada је malo vjerojat110 da је Juda Ьiо prisutan u treнutku kad је lsus izgovorjo one rјјеёј о dva maca (Lk 22,38), onje jpak dobro poznavao svoje drugove uёenike . А Petrova reakcjja pokazuje kako је i u tom po­gledu Juda mudro postupjo.

44.45. Juda se pobrinuo ёаk ј za to da, u onoj нejasnoj situa­cijj ј 0110111 polusvjjetJu kojj su u tom ёasu vladali u vrtu. medu maslinama, ne dode do zabune u prepoznavaпju njegove zrtve. Bilo је dogovoreno da се J uda lsusa ozпaёiti po/jupcem mira ј pozdra­voщ Uc'ite/ju, "RaЬi ... ~' ' ' је bilo sasviln uociЬajeno odno~enje iz.

226

MARKO 14,46 me<1u uёenika ј uёjtelja. u tome le1j dokaz za posvema~nje duhov­no sljepilo u Jude. On nije shvacao kakvom је osudom sebe za vjec­nost osudjo tirne ~о је bas te znakove ljubavi upotrjjeblo kao sred­stvo izdaje. Njegova је jedina briga bila da to 11ap~enje prode glatko. 1 opet, njegova mudrost i eПkasnost bile su zamka u koju је upao. No takva је sljepoca Ьila neizbjezna za onoga koji је znak ljubavi (umoёen zalogaj prilikom Posljednje veёere, lv 13,26) vec Ьiо upo­trijeЬio kao zasun da njirne zatvori vrata , umjesto kao kJjuё da ih njjme otvori. 1 opet se svi moramo zapjtatj "Da nisamja?" (14,19). Pravo је cudo da је ЬiЈо moguce da netko pune trj godine Zivi tako blizu Krista, а da ipak otvrdнe svoje srce prema njemu.

46. U Iv 18,2-11 na1azimo mnogo op~irniji prikaz onoga ~to se dogodilo te nоёј u vrtu, ~to је ј bilo ocekivati. Vjdj takoder Mt 26,50 i L.k 22,48, gdje se navode rijecj Gospodina ra1alo~cena tak­vom izdajotn.

47. Тkо је Ьiо vlasnik ona dva таса koja se spominju u Lk 22,38? Cini se vjerojatnim da је to mogao Ьiti samo jedan od tet­vorice ucenika, tj . Petra, Jakova, lvana i Sirnuna Zelota. Ovdje Pe­tar nosj jedan od tih maceva. Drugj је mo1da Ьiо za pasom Sirnuna Zelota. Jedino se lvan, koji svoje evandelje pi!e mnogo vremena na­kon tili dogadaja, osje~a dovoljno sigurnim da spomene Petrovo i· me na оvош mjestu,92 pogotovo s obzjrom na to da gz., ро svemu sudecj, pi~ nakon Petrove smrtj (Jv 21 ,19). On је , takodtr, jedini evandelist kojj spominje ilne tog sluge koji је ostao bez uha (lv 18,10) Тај posljednji podatak mo1da Petru nije ni Ьiо poznat, premda Ьi, nedvojbeno, Ьiо poznat covjeku kojj је osobno pozna­vao visokog sve~enika (Iv 18,15). U svakom slucaju , ovakav konk­retan podatak u Petrovu propovijedanju mogao је Ьitj i opasan. Jedini Ivan i Luka spominju iscjeljenje tog uha, premda svj sinoptici spominju sam udarac kojjm је ono bilo odsjeёeno. Pedantni "lijeё­nik орее prakse'· Luka takoдer navodi, s medicinskom toёno~ёu, da se radilo о desnom uhu (Lk 22,50). Као i kod onog udarca ko­jiln је Mojsije udario Egipcanina (Izl 2,12), to.ocjtovanje "ljudskog gnjeva" nije nj najmanje doprjnjelo ostvarivanju Во1је namisli.

48.49. Ovaj Ьlag prijekor mora da је sna!no ubo te svecenike.

227

MARKO /4,50 Oni ga nisu ultapsili ро danu zbog slralta. i 10 ne zbog slra!ta od njegovilt ucenika. nego zbog slraћa od tнno~tva jedнoslavnilt ljudi koji Ьа , r1ezaslijepljeni predrasudama koje 1eolo~ko obrazovaпje 1110. ze donijeli sa sobom. glasno uznegodovali na takvu 11epravdu (Mk 12,1 :!). Gospodin se ceslo па ovaj нacin obraC:ao 10111 jeurюstav ­nom rпoralnom osjecaju oblcrtilt Jjudi (usp. М 1 12.1 1. u okviru su­koba u vezi sa subolom) .

. Takvo na~lno ћvalanje MesUe predslavljalo је ispunjeпje mnogiћ prorockilt Pisama. Ovdje sc 11юzda rtarucjto aнjsfi na koje se navod j u Lk 22,37. neposredno prije lsusove jzreke о dv:~ 1наса. ј koj~ gl~s! "me~u zlikovce Ьi ubrojert" ( jz lz 53.12). Опј kojj su ј. malt prilike, bilo gdje u svjjelu. vjJjeti 11а djelu lajrtu polil.:ijtl, tllal се о cemu је rjjec . Hapsenja se оЬiсrю obavljaju nocu. i to iz dva razloga: vrlo је vjerojalno da се zrtve Ьili zatecene i·da се prtlzjtj slablji otpor, а i ma1tja је vjerojatнost da се se skupjti susjeui ј pocetj se protiviti. U takvim se stvarima zivot пi tisuёljeci111a rte 1nijenja Ьа~ 1шюgо.

50. Tako se ispunilo Gospouiнovo prorocanslvo о IOI\1e da с~· ,.,: onj "saЬiazniti" ( 14) 7). Da su. н:.till1e, 011i priћvalili Bozji put . нюZdа Ьi se bili raZЗioslili, ali Ьi шirпо stajali uz svog Gospodiм Jok Је Ьivгс ltap~eп. "Ра 10 нјје prirod11o". uzvjkпul сепю. Nc. 11 ј. је! А tlpravo је to razlog zbog kojega Krislov pLII ј n:~ci11 uvjjek na­voda j)rirodпog ёovjeka da se saЫaznj i spolakнe ( 1 Kor 2.14). Mora Ја је IШrocjto prenerazcп Ьiо bas Pe1ar. jer оп је uvijck tezio 10111 pri~odnom putu (Mt 16.2.::!). Оп је zacjjclo Ьiо poтjslio Јаје Gospo~m , nalozivsi im da po11esu 111aceve. odobrjo taj Ijudski pul ka kraljevst vu (Lk 22.38 ). а sad:~ 10 Gospodin zabraпjuje (М 1 .::!6.5 2 Lk 22,51 ). U Ьiblijskorn jeziku izraz "saЬlaznili se о Krisla" zн:~ёi

Ьili posvema zaprepaslen njegovim pulevima, zпаёј nemali dulюvнj kJj~c koji te puleve јеdјнј rtюzc rasvije11jli, uz pomoc sроzнанја kOJC samo Sveli Dul1 1110ze dal i ( 1 Kor 2.15 .1 (Ј) .

51 .5 2. Grcka rijcc neaniskvs. шl<~d је. mogao Ьi ozнacival i mladog covjeka koji vise nije dUele, ali jos uvijck nije пi oJr:.~stao covjek. ОЬiёnо se smatra da је lo Ьiо Јvап Marko jz Jcruzale111a. Ll cijega se оса kuci rtюzda odigrala Posljednja veёera (usp. "doma­ёjn'· , 14,14). Кrscani su SC" kasпije онdје obicavali saslajati raJi

2:!8

MARKO 14,53 molitve ј bogoslu:lja (Ој 12. 1 :!) ра је i Petar dobro poznavao to mjesto. U to је vec vrjjeme Marjja. rнajka lvana Marka. glava te ku­ce ра se шоtе prelpostavjti da је пjegov otac u шeduvremenu um­ro. То nas vec ј sarнo ро sebl podsjeca 11а sr1aznu Пzicku vezu i koпtinuitel izшedu svijeta evaпdelja i svijeta koj ј se opisuje u Ој 1-1 :!. Tek poslije toga. пakort slo sc crkva silнo poccla siriti шedu ne­zidove, do1azi do prekida, koji се poslat t konacnim tek poslije ra­zorenja Jcruza1eшa . Тај шladic , daklc. mogao је Ьitj upravo Marko, naglo trgnul iz sna. онюlаn samo u plahtн. Ро svoj prilici. jedan od till prcplasenill нсенikа olrcao је нatrag tJ kucu lvana Marka ј javio slo se uogad3 Dakako, moi.da sc radi о неkој posve nebltnoj i slu­cajнoj Petrovoj uspomeпi, о веvаzпој pojediпostj koja se usjekJa u пjegovo sјесапје ne 11toL.da 7.310 ~10 Ы sа1на bila od vatnosti, пеgо zbog vatnosti dogadaja u sklopu kojiJ1 se nasl3. No ako se u tom lrenutku Petar vec Ьiо dao u l>ijcg. опdа пiје vje rojatпo da Ьi irпao prilikc zapazitj takve pojedjnosti. l sti пa, mozda se radilo о nekom sasvim drugom rнlad icu. No ako је to doisla tako. te~ko је ra­zшнjeli zbog cega se laj ёjlav dogadaj uopce spominje te zasto se 11е navodi in1e tog mladica. U svakom sluёaju, 1110ra Ја se radilo о 11ekom mladom Krislovoщ uccпiku, iJi nckorп koga su poznavali u krscanskoj crkvi. Predavati neko "dulюvнo'' zнacenje lakvoш do­gadaju ciнi se nepotrebнim i neopravdanim. Ll 1ekstu је 011 opisan kao koнkre\113 ci.Jtjeнjca ра ga kao takvog treba ј priltvatjti. bcz ob­zira "" l tl kaJ... ve dulюvrte pouke 11akon toga mi iz log dog11d;~ja iz. ' 'lacilj.

d. Petrov pad ( 14,53-72)

53. U vezi s ovim prikazorн Pe1rova odricanja, tосал kronolosld rcdoslijed sudenja pred111e1 је rasprava. Cak nije sigurпo ni do ko-1iko је роsеЬпЉ sudskilt saslusaпja do~lo. Kako to. medutiш. nema veceg Uljecaja па citavu prohlematiku , prepustit cemo komefllari-1113 opsirnijim od ovog da se lime pozabave.

Na prvi poglcd cini se dз sc ovo sve zЬiva kasno navcccr. Spo­~~,eп .. vatre u 54. stilш jos vise ројаёаvа taj dojam. U svakom pritпi­~tvruJe~~1 d_rustvu, ёаk i daпas. vatra slн:ii jednako za osvjetljeпje kao 1 za gпЈаПЈе. No Jeruzalem lezi па skoro 1000 п1е1аrа 1tadmorske vi­siнe. а proljetнe noci zпaju zato Ьiti prilic11o ltladne, ра 10 samo ро

MARKO 14,54 sebl nШа kona~nu ne dokazuje. Petar se grjjao uz vatru (54. stiћ). аЈј su ga prepoznali na svjetlu te vatre (67. stih).

S4. Је li rnotda Petar jmao neke nejasne planove da silom oslo­bodj Кrjsta? Njegove lazj mozda nisu bile samo posljedjca kukavj~. luka, vec izraz neke promaS«:ne strategjje. Mora se priznatj da Pjsmo ni~i.tn ne nagovje~tava tako ~to . No da је ~ak ј bilo tako, on је јо~ uvjjek (kao u Mt 16) ј т ао 11;,1 pametj ljudske misJj раје time јо~ u­vjjek potpada1.> pud о1ш osuJн (\1t 1<>.~3). No sve u svemu, takvo је tuma~enje jp:tk нюzd3 prevjse n:ltegnutu. poput onoga koje smo gore odbacili ј ро kojcнtu Ьi Judinj porjvi za njegov ~jn, mada prj. krjveni, bili zapravo dobrj. Vjerojatno је da Petar nije imao nikakav plan, vee da је naprostu jus tJvjjck bio o~mucen ј kao gromom o~j­nut. No iz kojcg god lttotjva on to ucinjo, u Pjsmu on stojj kao cov­jek kojj se, poslije svog овоg ltvast:юja . odrekao svog Gospodjna, potj~ucj tako svakog krscaнjn3 u sv3kom ltar3staju Ја jspjt:l svojc srce.

SS. Cinj se Ја se ovdje radi о вckuj prcliminarnoj ko1нjsijj koju је opunomoejo Sanhedrin da iznade sve ~jnjenjce koje se tj~u ovog pj­tanja. Premda su onj vec od3vno odlucili da lsusa treba ubltj, iz raz­loga koji su se njinta ёinШ dobrirna i dostatnima, jos uvijek i.ttt је preostajalo da sa~jne sudsku optuzbu koja Ьi bila dovoljna da op­ravda izricanje smrtne presude. Njsu njmalo zeljeli da lsusa jedno­stavno umore. da ne Ьi n3 taj nacin izazvalj krvave nerede ј rimsko mjje~nje koje Ьi na to usJjjedilo. Јо~ је jedan dokaz njilюvog mo­ralnog sljjepila ј to ~to njsu uvjdali da u Bo:ijjm o~jma nema nikak­ve razlike izmedu brzog udarca nozem uЬојјсе kakvilt је u vrjjeme praznika bilo veoma nшogo (vidj Dj 21 ,38) ј ovakvog .. sudskog u­bojstva". No ~ak ј u slu~aju da svecenitkj glavari uspjju pronacj makar ј jedan jedjnj primjer lsusova krSenja Tore, kojj Ьi u tjdov­skim otjma Ьiо dovoljзn da opravda sntrtnu kaznu, njillov се zada­tak tinte Ьiti tek polovi~no jzvrS«:n. Bilo је . naime, takoder neop­hodno da pronadu ј poJitjtku optuzbu. ј to takvu koja Ьi ј u rim­skim o~ima opravdavala izvrS«:nje smrtne kazne. 1 kod Pilata (Mt 27 ,23) i kod Galiona (Dj 18, 14-16) vidi se nesklonost Rimljana d3 osude provincijskog propovjednjka na temelju cisto vjerskili optuz­Ьi, narotito kad se radilo '• vjeri koja је za njih Ьila santo odЬojan

~30

MARKO 14.56 isto~nja~kj kult nimalo popul:lflюg pokorenog naroda. Mj~na testo ј s gorcinom spomjnje dз su Rjmljani zidovskim sudovjma. ~ak ј kad se r:нlilu о prjpзdltjcjma samog zjdovskog naroda. oduzeli ov­lastenje Ја izriёu smrtнu ka7.nu. ovlз~teпje do kojega se mпogo dnalo. Dakako. kad ёjtamo о li.ttёovanju Stjepana (Dj 7.57-60) ili о јеdво111 <xl ва раЈа svjetj11e 1\3 Pavla (нрr .Dj :! 1.27-30). ваmесс nam sc pjt:1njc о tome koliko је l3kav propjs Ьiо u stvarnostj djelo­tvoraн . lp3k. okolпost d3 su vojnjcj jz tvrdave Antonjje. sa sjrovom dobrolюlнoscu. jzbavili Pavl3 jz te op3snostj pokazuje da njjedaн rjтskj opravjlelj вјјс hiu sprCI\\31\ da zazтirj cak пј na неkо linco­va11jc koje Ьi se utfjgralo prcd нjegovim осјта, а da se redovno jzvr-5cнjc SIШtne kazпe пј не spomjвje . Qёjto је da takvo gщЬо istjeri­v:шje pr3vde od stranc svjetjпe. sto је јтаЈо nekakvo polulegalno o­Ьiljezje. пiје tada Ьilo nepoznato. k:ю sto njje пј da1135 u mnogi.tн dijclovima svjjeta . No i onJa је to. kao ј daпas. proturjje~ito zako­пjma zemlje р а је Ьivalo k3:lnjavarю kad Ьi se otkrilo (Ој 19 .40). А posebno u eksplozjvпum Jeruzalcmu za vrjjeme Pasl1e. kad је sav grad Ьiо napct ј krcat uzburkaпim gomilama na~:jo11alistiёkj r3spo­lozenili Zjdova. Rimlj311j su Ьilj 113 vjsokom stupнju opreza ј pri­pravnosti. Takvo .. sudsko ubojstvo", n3rocito kad Ьi jos izazvalo ј

11emirc (14.2). i.tнalo Ьi pogub11e posljcdice Z3 zjdovskc vode. ako ne i za cijelu zidovsku drzavu (lv 11 .4Я ).

S6. U vczj s ovjm cjtavim ulomkom о nastojaпjim:t <ia sc iLrчjsle

optuzbe protiv lsusa vjdj djelo ·ље New Templc pjsca ovil1 reda­ka,9 3 gd је se opsirнije raspr3vlja о 1om pjtanju. Рој ат laznog svje­doka ј ''sudskog ubojstva" rшlazimo ј u St3rom Z3vjetu ( 1 Kor 21 ,10). PoteSkoce ovdje nije stvaralo pomanjkanje dokaza. nego, naprotjv. njiltovo preobllje. Nema sumnje da је ono isto zlato koje је kupilo Judu kupilo ј ove spremne pomagace, kao ~to se to шoglo ј nюze dogodjtj pred suJnjcama u пшоgо kojem gradu. No uspos­tavilo se. kao ј oblcno. da је teze izreci dosljednu laz по jednostav­nu jsti.ttu. А upravo је pretjer3na govorljjvosl Ьl3goglagoJjjviiJ svje­doka uprop3stjJa 11jilюva svjedocanstva. O~jto је da njjedn3 od o­nilt pocetпilt opttйЬi о krseпjн subote пјје intala potrebвu tezjпu, jer Ьi u protjvпom takvu optuibu smjesta jznijeli, а ј svj Ьi se slozili da је istiпjta . Uoblёajena zidovska pravjcпost пiје mogla dopustitj da se пeki covjek osudi na snнt zbog l•>!!a ~to је nekoga iscijelio u

~31

MARKO 14.57-59 subotu, nimalo vi~ no ~to Ьi se to moglo uciniti s nekint koji је u subotu napojio svoju stoku. А farizejima, bez obzira koliko inace rogoborili, bilo је to ј predobro poznato da Ьi uopee tako ne~to i poku~ali.

S7-S9 . Od svilt sinoptika Marko doнosi najcjelovitiji prikaz sadrtaja ove optuzbe. То ne iznenaduje, jma li se u vjdu da је Petar. rtjegov izvor, u predvorju slu~o sto se zЬiva, dok se s ljudinta veli­kog svccenika grijao kraj vatre. Ako је Petar u tom trenutku јо~ u· vijck irnao mac za pojasom , tim је vjSe mogao proei nezapaieн u toj skupini polunaoruzanih ljudj. Ova optuzba bila је barem istiпita u tom smjslu sto је predstavljala zjdovski prikaz jed ne 1 susovc izrc­ke, sacuvanc nат u lv 2,19, koju su Zidovi Ьili pogresпo sltvatili. Zapravo, da nат ova jzreka ј njeno turnacenje njsu ostali sacuvanj. ma u Ivanovu evandelju, bili Ьisшо u пeprilicj kako da shvatjmo ovu optuzbu, osim kao cistu izmШjotinu.

Kako to vec је kod lvana, vec sama cinjenjca da 011 пavodi tu lsusovu izreku u svom evandelju znaci, ро svoj prilici. da је dobro znao da је ona bila upotrijeЬijena prilikom sudenja lsusu tc da нј<.'· nu pojavu na sudenju spominju dva sjnoptika: Luka је, naime. ''" spominje. Prcma tomc, kao sto је to cesto slucaj, lvaн tu izrekн stavljd u svujc evandclje kao presutan dodatak ј objasнjenje песеgа sto s•J pr~thodno iznjjeli sinopticj. Od Ivana saznajemo da se ta iz­reka , koju s" нcenicj razumjeli tek poslije Isusova uskrsnuca. odпo­sila na uniStenje ј potom uskrsenje, nakon tri dana, Gospodinova tjjela. lz toga proistjece citava predodzba о "novom tuarnu". Cini se da se u prvoj crkvj ta metafora mnogo upotreЬijavala u krscan­skoj katehezi, no prostor nam ovdje ne dopusta opsir1liju raspravu о tome. lvan је takoder, kao znanac velikog svecenika. prisust vovao sudenju раје ј on, kao ј Petar, morao cutj tu optuzbu. No ako se ta fantastjcna optuzba uzjmala doslovno, kao sto је , ро svcmu su­deci, ј bilo mogla se sћvatjti sarno kao lsusova tvrdnja da posjedu­je natpJirOdne ili kvazj-magjcne sposobnostj. No samo za to njko­ga se njje moglo osudjti, jer је izvorjste te njegove sile moglo Ьitj dobro zlo. Talrnud је pun prica о raznim raЬijinta-cudotvorcjma ра tko се onda reCi koja је magija crna, а koja Ьijela? Ogorce11i fa­rizejj mogli su izjavljivati da Gospodjn ima davo\a u seЬi ( lv 8,48). ili pak da iscjeljuje demonim:. opsjednute ljude uz pomoc Beelzebu-

232

1 1

1

1

1 1 1·

МАRКО 14,60 la (Mk 3,22), no oЬicnj ljudj jedva Ј:. Ьi u to moglt povjerovati (lv 10,21 ). lstina је da su. kad se radilo о oskvrnucu hrama (Dj 21,28) ili о njegovom razorenju (Dj 6,14), ljdovj bili narocjto osjetljivi, kako је to kasnjje iskustvo kr~ana ј potvrdilo. No tak.ve optuthe i­pak njsu mogle opravdatj jzricanje smrtne kazne , tim vj~ ~to је ta ista lsusova izreka sadriavala ј navjestaj ponovnog podjzanja hrarna. Takoder је tesko shvatiti, cak ј kad se ima u vidu onaj ogorcen od­govor farizeja (lv 2,20), kako је itko te tsusove rijeci mogao shvati­tj doslovno. Herod је vec Ыо izvrsio taj zadatak kad је Zerubabelov neugledan luarn dao srusjtj do temelja ј potom, upotreЬijavajuci prj tom velike kamene Ьlokove karakteristjcne za herodovsko gradjtelj­stvo, sagraditj ovaj kojj se sada djzao pred njihovint ocjma. Zar је neki farizej dojsta mogao povjerovatj da Krjst namjerava to sve po­novno ucjnjtj?94

60. Ako, dakle, te optuzbe nije Ьilo moguce niti tocnije oЬiiko­vati niti dokazatj, ne Ьi li se motda moglo Isusa navestj da odgovor j na te optutbe rjjecima koje Ьi ga rнogle inkriminiratj? No on је os­tao sutecj. Njje Ьilo potrebe da opovrgava takve optuzbe. One su ..:ak ј za taj sveeenjcki sud bile bezpredmetne, osim motda kao ote­J.avajueeokoln.osti. Kristova ~utnja vec sama ро seЬi Ьilaje prorocki Z11ak (Iz 53,7), kao §to је to Petar shvatio (Ј Pt 2,23).

61 . Mora da је velikom sveceniku bilo poznato da se Gospodirt u najmanju ruku nije protjvio da ga onj oko njega nazivaju Kristom (Iv 1,49), no moguce је da је on izbjegavao da takvu tvrdnju iznese nedvosmisleno pred svojim nepr jjateljima dok ne dode Воtје vrije­me za to. Iz Mt 26,63 jasno је da se nije radilo о nekom slutajnom pitanju, nego о pjtanju postavljenom, da tako ka1emo, " pod zaklet­vom", u uzviSeno Botje ime. Stovi~. motda rjjec koju је upotrjje­Ьio velikj sveeenik, exorkizo, "zaklinjem te", ponovno aludira na onu svecenicku optuzbu da је on, na koga је Sveti Duh siSзo (lv 1, 33), opsjednut demonom (Iv 7 ,20), kojega t reba jstjeratj, tj. nad koji~ treba izvrШi egzorcizam. No kad је zaklet Botjim jmenom, cak ј takav mora govorjtj jstinu (usp.Мk 5,7).

No hoce li se on izvucj ј iz tog pjtanja -stupice, kao ~to se jz.

vukao iz onog unaprђed dobro smiSijenog pjtanja о porezu саса (12, 14)? Као i kod dana~njih muslin1ana, sama tvrdnja da је netko

233

МАRКО 14,62 Krjst, Pomazanik, Bozjj prorok, ne Ьi predstavLjala hulu, mada Ьi se mozda ta tvrdnja zestoko nastojala opovrcj, а zahtjevao Ьi se ј

znak kojj Ьi је potvrdjo_ No tvrdnja da је Sin Blagoslovljenoga u nj j­hovim је o~jma Ьilo nepodnosJjjvo svetogrde. а za takvo Ьi ga sve­togrde Sanhedrin mogao osudjtj na smrt . Sudeci ро njihovoj zlura­dosH koja је dosla do jzrataja u lv 8,41 , mora da im је Ьilo ponesto poznato о dogattajima u vezj s njegovjm rodenjem. А Gospodinovo smireno pjtanje u lv 10,34. koje se temeJjj na Ps 82,6. pokazuje, s jedne strane , da је on uvjjek dosljedno tvrdio da је Bozji Sin te, s druge strane, da је dolнo znao kakvu reakciju ta tvrdnja izazjva. 0-no otrovno izrugivanjc kojcmu је Ьiо jzJozen dok је visio na kri.Zu (Mt 27,43) takoder pokazuje da је to bile~ jetlнa od opcer1ito pozna­ti\1 Кrjstovih tvrdnji, bez obzira па to da li ju је оп izricao bas tim rijecima iJi nekako drugacije.

62. Mozda је оЈ vaznosti cinjenjca da је Gospodin, kad је Ьiо "podvrgnut egzorcizшu", tj. zaklet Boijim imeлom , odgovorio u­potreЬJjavajuci upravo Bozje jme, Ја jesam (lz 3,14), stavljajuci na taj nacjn sebe u polozaj ravan Вozjem -а poznato nam је da је bas to bila jedna od njihovЉ davnasnjih prituzbl protiv njega (lv Ј 0,33). Ukazivalo se na okolnost da је lsus upotrijeblo Boije ime i u ovo1ne sJj~nom odgovoru koji је dao u Getsemanskom vrtu te da su tom prilikom ljudi poslani da ga uhapse na spomen Bofjeg Imena popa­dali ро zemlji · (Iv 18,6 ). No ovo cemu је rjjec u stihu koji је pred nama spominje jedino Marko раје to, dakle, ostalo sa~uvanim sa­mo u petrovskoj predajj. Cak ni Matej, usprkos svom svojem zani­ma.nju koje pokazuje za sve sto se tice Zidova, nista о tome ne zna. Moida је , prema tome, obLik ove lsusove izreke viSe slucajan nego od nekog posebnog znacenja. lstina, u lvanovu је evandelju katka­da tesko zakljuciti kada tocno zavrSэva jznoSenje golih cinjenica i pocinje evande\istovo tumacenje. No to је , buducj da se objava de­Пnira kao ''zbroj cinjenice i njenog tumacenja", malo vazno, а u 1-vanovu kontekstu, imajuci u vidu ufas kojim su reagirali oni hram­ski sluzbenki, povezivanje s bozanskim imenom, kako se cini, izvan је sumnje.

Gospodin se slozjo s tom svecenickom definicijom njegovc prirode, onako kako ona proizlazj iz pitanja ve\ikog svecenika, ali је on prosiruje rђecima Sin covjecji, tim posebnim nazivom koji је

234

MARKO 14,63.64 izabrao za sebe. То predstavlja jos jedan primjer "kreativnog stapa­nja" dvaju razlicitih tekstova, ovdje Ps 110,1 s Dn 7,13. No da је ve1ikj svecenik imao "uSi da cuje", razabrao Ьi ozЬiljno upozorenje u cjnjenici da је Isus izabrao upravo te stihove Pisma, s obzirom da је u njima r9ec о Sinu ~ovjecjem koji је pobljedjo, kojj је zakraljen ј kojj se vraca da sudj. Takvog ga је i Stjepan vidjo, prjje no sto је Ьiо kamenovan do smrti (Dj 7 ,56), раје na taj nacin prorokovao dolazak suda svojim ubojjcan1a, u onom jstom trenutku u kojem se nюlio da im bude oprosteno. Svecenstvo је bilo ono kojemu se toga dana sudilo. mada је do izvrSenja te osude doslo nesto kasnije, onog strasnog dапа 70. godine kad su svecenike pobili za oltarom dok su oni uporno nastavUali sa svojim prinoSenjem irtava.

63.64. Krivпja lzraeloviћ vjerskih voda sastojala se u ovome: veliki svecenik svojim pjtanjjma nije trazjo podatke, nego је nasto­jao Gospodina namamitj u sturicu. Mora da је za Gospodinove tv rdnje on saznao davno prjje no sto је postavio ovo pjtanje. Narav­no, da ta tvrdnja nije bila istjnjta, Ьila Ьi ona i1i znak Judila (lv 1 О, 20) i1i svetogrde ( aut Deus, aut homo поп bonus jedina је ј nejzb­jezna druga mogucnost). No krivica velikog svecenika nije Jetala na­prosto u tome da on u tu tvrdnju nije ielio povjerovatj, vec u tome da se ~ak ruje niti upitao da lije ona jstinjta ili lazna . Bio је to ~ov­jek kojj је hotimi~no ostajao slijcp. а time ј kriv. On је svoje о~ј u­naprjjed zatvorio istinj, No nismo li moida i тј slijepj? Tko moze bacitj onaj prvi kamen?

Razdiranje svojih haljjna, sto је do ovog vremena vec postalo uoblcajenim postupkom ~ovjeka kojj Ьi ~uo neku hulu, u pocetku је bilo znakom zalosti, kako to jasno proizlazi iz Starog zavjeta {npr.l.ev 1 0,6). No ovdje se to ~udnovato izob\icilo ј pretvorilo u znak div1jackog likovanja sto је zla nakana , eto, gotovo vec ostva­rena. Ve\ikj svecenik s olakSэnjem otpusta sve one bezvrijedne svje­doke ра pozjva beth din, clanove suda, da samj budu svjedocj te ih formalno pjta za njihovo mj~jenje. lsto tako formalno oni ga ј iz­nose: Isus jz Nazareta zasluzuje smrtnu kaznu zbog hule. Da su nje­gove tvrdnje Ьile neistinjte, one Ьi doista predstavljale tu tako veli­·ku hulu. No sto ako on govorj jstinu? ёinj se da se niko osjm Njko­dema nije usudivao da ј pomjsJi na tu mogu~nost (lv 7,50-5 2), а nje­ga su s poru~;om usutkali.

235

MARKO 14,65·

65. Nakon dono~enja te presude nestalo је svakog suzdrtavanja. Suci se vise nisu trudili da zadrze bar neki vanjski privid neprjstra­nostj. Neka samo pokuSзju ovako postupiti prema testokom Pav­lu ра се im on, kao pravnik pravnicima, ukazatj na nepravednost o­noga sto su ucinili (Ој 23,3). No Pavao је odmah zatalio sto se zale­tio (Dj 23,5), а Petar nikada nije zaboravio tu sliku Gospodina ka­ko strpJjjvo podnosi svo ono izrugjvanje i udarce ( 1 Pt 2,21-23). Ovaj omalovatavajuci poziv Proreci opsirnije nат se iznosi u Mt 26,68: "Proreci nam, Krjste, tko te udario?" Odavde је vidJjjvo da se radi о izrugivanju njegovoj tvrdnji da је Mesija . Jer da је Mesija, onda Ьi, u najmanju ruku, morao Ьiti ј prorok, а ј, kao sto је gore pokazano, Bozjj Sin. No u svakom slucaju, pod nazjvom "prorok iz Galileje" Ьiо је posvuda dobro poz.nat (usp.Mt 21, 11).

66-71. ёitav ovaj prikaz. Petrova pada ostavljз cjtaoce bespo­mocnim, nemocnim da bilo sto ucini, dok se ta tragedija neumo1ji­vo odvija, prizor z.a priz.orom, sve dok Petar ne prijede опu tocku iza koje viSe nema povratka, da Ьi konacno potpuno propao ј tres­nuo о t1o. Ono njegovo nepromiSljeno samopouz.daнje i prijezir prc· ma osta1ima (14,29), njegova nespremnost da z.auz.da svoje tjelesrн: роп\с u Getsemanskom vrtu (14,37), kukavic1uk koji је doSзo do izrataja u njegovom Ьijegu ( 14,50), oko1nost da se usudivao tek iz da1jirre pratiti onu skupinu koja је vodila uhap5enog lsusa ( 14,54), njegovo blliko povez.ivanje s Кristovim neprijateljima (14,54) · sve to doprinijelo је da njegovo z.astajanje bude posve logican nastavak toga, stovi~, gotovo neizbjezna pos1jedica. Nema sumnje da је u svojim pocetnim porivima i u opovrgavanju lsusovih prorockih ri­jeci Petar Ьiо posve iskren (14,31), kao sto је i djjete iskreno u slic­noj prilici. 1 bas kao sto је to s djecjim uvjeravanjjma, Gospodin је Petrove tvrdnje primio rezervjsano . Ьlago ukaz.ujuci na njihovu po­svemasnju nedostatnost. No Ьitka protiv iskusenja koje је nastupilo u pa1aci ve1ikog svecenjka Ьi1а је izguьtjena jos davno prije toga. Јег krscanin Ьој protiv isku5enja. bije prije no sto se samo isku5enje po­javi.

Mora da је ova sluskinja (66 ,67) Petra vec prije vjdjela, ј to u Kristovu drustvu, ра ga је tako i prepoz.nala kao jednog od Gospo­dinovih ucenika, bas kao sto su oni naz.ocoi Jeruz.alem1jani, spome-

236

-

1 1. 1

МАRКО 14,72

nuti u 70. stihu, zakljubli to isto na temelju njegovog gaШejskog narjecja. lstina, z.a vrijeme Pashe u glavnom је gradu Ьilo mnogo Galilejaca, ali ih nije Ьilo medu s1utbenicima velikog svecenika. Tra­gedija је u tome da је svaki korak nizbrdo mogao Ьiti i korak ш­brdo. Svaka ot tih prilika, naime, prisi1javala је Petra da se izjasni tko је i sto је. U najmanju ruku, ~је mogao vise ostati suteci: sad n1ora ili priznati ili z.anijekati. Bog mu је na taj nacin o1aksao nje­gov zadatak svjedoka, ucinivSi mogucnosti koje su se nalazile pred njinl odredenijirna . No Petar је izabrao, namjerno, i k tome jos tri puta, da z.anijece. 1 tako је nukanje milosti post.a1o povodom z.a o­sudu, kao sto је to uvijek kad se ono odЬije.

Danas је moderno prona1aziti isprike za Petra, kao sto to neki cine i za Judu, ра cak ako se pri tom i ne misli ici tako da1eko da se, jednom od njih ili obojici, pripisuju dobri motivi. А to, u mjeri u kojoj to znaci da mi u njemu vidirno svoje v1astite slaЬosti, mote biti•i dobro. No ako ne uvidimo svu gnusobu njegovog grijeha, ne­cemo moei shvatiti ni gorcinu njegove gritnje savjesti, ni dubinu njegovog kajanja, а ni bogatstvo milosti koje se ocitovalo u njego­voj obnovi. Bit nije u tome da razglabamo о tome kako је lako dos­lo do pada, vee u tome da uvidimo svu strahotu tog pada. 01ako sltvacanje grijeha vodi na kraju krajeva, do o1akog shvatanja izbav­\jcnja te, u krajnjoj liniji, oduzima kritu njegovu slavu.

72. Vec је nabacena misao (pod 14,30) da ovo "drugo oglзSava­nje pijetla" predstavlja posve odreden vremenski trenutak, а ne sa­mo prorocki z.nak. Ono oznacuje pravu pojavu zore, nasuprot 1az­noj najavi z.ore prilikom prvog oglзSavanja. А tome u prilog govore i rijeci u 15,1, "odmah, izjutra". No bilo kako bilo, drugo oglaSava­nje pijetla, koje mu је u pamet dozvalo Gospodinove rijeci, za Petra је Ьiо ispunjen znak. U Lk 22,61 dodaje se da se u tom tren~t~u Gospodin okrenuo i pog1edao ravno u Petra. 1 tako se саSз gritnJe Petrove savjesti napunila do vrha. Grcki izraz epiha/On / koji se u prijevodu Duda-Fucak uoee ne prevodi; prim.prev ./, "pornislivSi na to", vjerojatпo ne znaci "nakon sto је о tome dobro razrnislio", ne­go "kad је pomislio na to", Ш jednostavno ''kad је росео misli­ti".95

237

МАRКО 15,1

е . Su&nje pred Pilatom (15,1-15)

Ј. Pripremanje sudenja ( 15,1). То zvutj kao da su dogadajj kojj su se odigrali tokom te nocj koja је upravo bila pro~Ja predstav­ljali samo poku~j " inicjjatjvnog odbora" da uz pomoe pravnil1 strutnjaka totno utvrdj kakvom се optuzbom optuzjtj lsusa. А sa­da је "plenum" Sanhedrina i formalno dao lsusa svezati ј izvestj ga pred rimskog upravite\ja. 1 tako potinje sudenje, аЈј ne sudenje pred Pilatom, nego sudenje Pilatu, jer nam se sada on neumo\jjvo otkrjva dok uzaludno poku~va, prvo, izbjecj proЬ\em, а potom iz­maknuti odgovornostj za svoju odluku. No kao ј u Petrovu s\ucaju, i Pilat Ьiva neodoljivo voden do tocke kad је prjsiJjen da donese od­luku, odluku koja Ьiva ponovno osudena svakj put kad jzgovaramo onu retenjcu iz Vjerovanja: "trpjo pod Poncjjom Pi\atom". "Sto t j mjsli~ о Mesiji?" (vidj Mt 22,42) pitanje је s kojim se vjecno suoc:1· va svaki covjek. А na~ vjecna sudbina ovjsi о na~em odgovoru na njega.

2. Pilat osuduje Krista па smrt ( 15,2-15). Pravo sudenje pocj­nje (kako se to vidj iz Lk 23,2) rnno~tvom opcenitih optuzЬi, skup­ljenih "zbrda-zdo\a", kojjma је svrha bila da Gospodina prikatu u mratnom svjetlu, kao revolucionara, kao mutivodu , kao tovjeka kojj zabranjuje p\acanje poreza caru ј kojj tvrdj da је on sam poma­zani vladar. U tom povjjesnom razdoЬlju rjjec basi/eus, kra/j, pod­jednako se upotreЬ\javala za tetrarhe, Rimu podlozne kraljeve, kao ј za vladare koji su u Rimu nosili carski grimiz, mada su se ovj pos­ljednjj tako<!er katkada nazivali i Sebastos, ~to је ро znacenju odgo­varalo latinskom izrazu Augustus. Jedini zlocin koji Ьi ovaj sud u­zeo ozbiljno Ьiо Ьi zlocin buntovn~tva protiv Rima ра su stoga Кristovi tut.ite\jj iznosili svaku mogucu, ра ј najslaba~njju optuzbu protjv njega, ne Ьi li tako njihova osnovna tutba dobila na tezinj. Jer optuzba da odЬija placanje carskog poreza bila је ocjta laz, kao ~to su to svecenickj glavari dobro znali. No na spomen mogucnosti da Ьi Isus, prema nekjm svojjm toboznjim tvrdnjama, mogao Ьitj ne~to ~to Ьi u Pilatovim ocjma Ьiо samo јо~ jedan sitan zidovskj kraljic, Pilat је odmal1 krenuo u akciju . Motda ima necega u toj op­tuzЬi, а u tom se slucaju carski Rim time щоrа pozabaviti. Nijedan "vazalni kralj" ne moze v\adatj, osim uz pristanak Rima. Na Pilato-

238

-

MARKO 15,3-5

vo odresito pitanje Gospodin је smireno odgovorio rjjecima koje su predstavljale puno prjznanje ј potvrdivanje Pilato~h rjjeti (Iv_J8, 33-37), no koje su usprkos tome nedvoumno pokaztvale da se пms­ke legije ne moraju nimalo priЬojavati takvog kralja kojj njje od o­voga svijeta .

3-5. Kjsa optufaba ј dalje se nastavljala, а Gospodin se ј dalje , na Pilatovo djvljenje, nije udostojavao da na njih odgovorj. Na ovom mjestu Luka umece prikaz odasiljanja zatvorenika Herodu , pod сј. jom је neposrednom jurjsdikcjjom lezala Galileja . Pilat njje nj naj­manje zelio da se petlja u ovaj slutaj, pogotovo ako Ьi to jos vi~ pokvarilo njegove odnose s Herodom (Lk 23,12). No to nije urodj­lo plodom ра se ta umorna povorka uskoro vratila пatrag, da Ьi оп­dа sve о pet росе Ј о jz potetka ( Lk 2 З, 11.13-16 ). Matej ј Marko izo­stavljaju ovu epizodu. smatrajuci da ona ne mijenja osnovni tok su­denja. U Markovu evande\ju tjtav prikaz је kratak i "teleskopi­пш". Kad ne Ьismo imalj ostala evandelja, lako Ьi se moglo dogodj­tj da nam promakne ponesto od tog slotenog redoslijeda dogaaaja. . о na~ petrovski izvor, bez obzira na svoju kratkoeu , ne stavlja ni­kakve pogre~ne naglaske: Pilat је ј nadalje cinjcan, ј dalje је svjestan da Zidovi Krista optuzuju samo radj zavjstj (Ј О . stih), а jpak jm ze­li ugodjtj {15. stih). Uzburkana Palestina postat се grob~m za kari­jere mnogo kojeg nadobudnog upravitelja - imalj su tj Zjdovj, na­ime, utjecaja u Rimu. 1 tako na kraju on svjesno oslob;.~da dokaza­nog prjjestupnika , а osuduje nevinog covjeka ( 15. stiћ). l'van ј Ma­tej dodaju ovoj slicj jos nesto vj~ pojedinosti о Pi\atovoj slabosti ј neod\ucnostj. Zanim\jjvo је nagaelatj njje li mozda uzrok Markove sturostj ovdje, gdje је on pravi kolobodaktulos.96 oko\nost da Pe­tar, njegov izvor, nije osobno prjsustovao пi sudenju pred Pilatom nj sudenju pred Herodom, dok је pak prethodno Ьiо prjsutan u predvorju velikog svecenika (14,66).

6. Mogucnost da izbjegne odgovornost odluke Pilatu је jos uvi­jek prufao onaj drevnj oblcaj da se u vrjjeme opceg veselja pusti iz tamnice jedan zatvorenik. Mnoge od novih azjjskih nacjja pros\avi\e su svoje poslijeratno stjecanje 11ezavisnostj nekom vrstom slicne ор­се amnestije za politicke zatvorenikc .

239

MARKO 15,7

7. Njsu Ьа~ zanemarljjvj podacj manuskrjpata kojj govore u prj­log mogu~nostj da је jme tog ~ovjeka bilo lsus bar-Abba (ili, ~to је vjerojatnije, bar-Rabba). bas kao ~to је Gospodinovo ljudsko irne bilo Isus bar-Josip (Lk 4,22), mada su ga, kako se ~jni, ~е~е poz­navalj kao drvodjeljinog sina, prema njegovom zanimanju (Mt 13,55). lsus,97 ili Josua, u prvomje stolje~u bilo vrlo ~esto zidovs­ko irne. То Ьi ј о~ vise istaknulo suprotnost izmedu ta dva Lika. Neki su se egzegetj igralj s mogu~no~~u da "bar-Abba" zna~i "Sin Оса". No budu~j da Evandelje ро Hebrejirna {koje Jerolirn cjtjra u vezj s Mt 27,16, ~to је sinopti~ka paralela ovom stihu) ovdje ima "bar­Rabba", gdje se u drugoj rje~cj tog jzraza, ро svoj prilicj, krije bo­zansko irne, to se u lingvistj~kom pogledu ~inj neodrzjvjm, bez оЬ· zira kako to moida ina~e bilo korjsno u krs~anskoj poboznostj. А ~to se ti~e vrjjednosti ovakvog "krscanskog mjdrasa", u kr~~anskoj su crkvj uvijek postojala, а vjerojatno ~е ј uvijek postojatj, dva me­dusobno zestoko protivna mШjenja. Neka ovdje bude dovoljno re­~j. zajedno s prvom crkvom u Antiohijj, da takav postupak, Ьiо on opravdan ili ne, ne predstavlja pravu egzegezu Pjsma. U svakom slu­~aju, ~inj se da је taj ~ovjek blo Zelot kojega su uhvatili prilikom nekog sukoba s vlastima u kojem је bllo ј mrtvih te sudbina kojega је bila tiщe zape~acena , no popularnost kojega је medu nacionalis­tirna t:tkoi1er bila osjgurana. lshod takve mogucnosti izbora Ыо је vet od samog poёetka vjerojatan, а sveceni~ki glavari su se pobrinu­li, svojirn agitiranjem za Barabu, da tu ne dode do nekog iznenade­nja{15 ,1 1).

8. Cesto nат se ovdje skrc~e раzнја na prevrtljjvost svjetine; ј to povla~enjem usporedbe izmcdu onog mnostva koje је s radosnjт usklicima do~ekivalo lsusa prilikom njegovog trjjumfalnog ulaska u Jeruzalem ( 11 ,9 .1 О) ј ove svjetine koja се u najskorije vrijeme zah­tijevati njegovu krv (13. stih). Medutiщ, premda је takva prevrtlji· vost svjetine ~esta pojava (о ~emu svjedo~i i brza promjena onog li· kaonskog mnostva u Dj 14,13.19), nije, sve do samog sudenja, bilo nikakve sumnje u Gospodinovu popularnost medu ~irokim masama {12,37). StovBe, upravo је ta popularnost ј bila razlogom da se vjer­ski vode nisu usudivali uhapsiti ga otvoreno i javno ( 14,2). Najjed­nostavniji је odgovor na to da se radi о dva razli~jta mnostva. Ono

240

i ...

MARKO 15,9-12

mлostvo prilikom trijumfalnog ulaska saёinjavali su pobotлi hodo­~asnici, mлogj nedvojbeno iz Galileje, а njjma se pridruzilo jednako tako pobozno mnostvo iz Jeruzalema {1 v 12,12 ј dalje ). Isto је tako moguce da su ovi potonji bili ј samj hodo~asnici, kojj su ve~ prije bili stigli u grad. Medutirn, kao sto је to ustanovjo Luter kad је po­duzeo svoje danas slavno hodo~~e u Run, vjerojatnije је da ~е po­boznost cvjetati podalje od svetoga grada nego u njemu. А nema sumnje da је bilo mnogo stanovnika Jeruzalema koji su bili sve prije no pobolлi. lz lv 10,19-21 poznato nam је da је ёаk i medu ~iro­kim masama jeruzalemskog stanovnistva bilo sukoba ј razrnimoila­zenja u vezi s Isusom. Mnostvo koje је prisustvovalo lsusovu sutte­nju sastojalo se, barem djelomj~no , od sljedbenika i slugu sveceni~­kih glavara, sto Ы se moglo zaklju~iti ро okolnosti da su, kako se ~ini, svi en Ьlос iz predvo~a velikog sve~enika otШi do Pilatove pa­la~e. Vjerojatno је, prema tome, da ovdje irnamo posla samo s ma­njirn djjelom jeruzalemske svjetjne, i to onirn njezinim djjelom za koji se izrijekom kaze da su ga svecenj~ki glavarj namjerno raspalili. Pobolлi ћodoёasnicj imali su za vrijeme Pashe pametnija posla no da zure u rirnske suce. Stovi5e, cak su se ј sve~enicj priЬojavalj da se н takvoj prilici preko doticaja s nezidovima obredno ne oneёjste {lv 18,28).

9-12. Ovdje se jasno moze vidjetj sva dubjna iskvarenostj ljudske prirode. S jedne strane, Pilat jstinskj prileljkuje da izmakne iz tog teSkog polozja u kojem se naSзo, ј to tako sto Ьј oslobodjo Isusa, mozda poslije biёevanja u svrhu opornene {Lk 23,16). S druge stra­ne, on ne moie odoljetj porjvu da se osvetj zjdovskirn vodama kojj su ga doveli u taj tezak polozaj. Njegova sitna osveta sastoji se u to­me da ih draZi Gospodinovom tvrdnjom da је kralj. Iz lv 19,15 jas­no је vidljjvo kako је to za Zidove bilo djelotvorno i tesko podno~­ljivo. No ta Pi\atova osveta irnala је samo tu posljedjcu da је u~inila jos sigurnijim da se ne~e ispuniti upravo ono sto је on ponajvj5e ze­lio da se dogodj, jer је to jos samo pojacalo njihov jed prema Kris­tu . Ne mozemo ustvrditj da је takva iskvarenost nemogu~a: za ono­ga, nairne, tko promatra svoju nutrinu to је pojava svakodnevnog js­kustva. Veznik "jer" u 10. stihu /u prijevodu Duda-Fucak taje rј­јеё prevedena s doista; prirn. prev./ posve је besmislen ako ne prih­vatirno neko takvo zdravorazumsko objasnjenje. Pilat njje Ьјо nilca-

241

МАRКО 15,13.14 kakvo neprirodno tudovi~te, nego tovjek s porivima kao ~to su i na~i. Upravo to је razlog da novozavjetni prikaz tog tovjeka pred­stavlja za nas tako vaznu opomenu.

13.14. Dopustimo li tak da је prirodna sklonost prevagnula u korist Barabe, tog predstavnika "patriotskih" poriva, ipak је te~ko razumjeti za~to Ьi svjetina onako vika1a, zahtijevaju~i da Rim1jani smaknu Krista na svoj uobltajeni natin, da је sve~enici prethodno nisu namjerno razjarili pritama о njegovim toboznjim hu1ama (usp. 11 stih). Rimljani su smrtnu kaznu nad svojim gradanirna izvr~avali odrubђivanjem glave, kao ~to је to prema predaji bl1o i s Pav1om, а nad robovima Ш tudincirna razapinjanjem na kriZ, kao ~to је to pre­ma predaji bilo s Petrom (Iv 21 ,18). lstovremeno је kod Zidova u­obl~ajen i oblik smrtne kazne јо~ od najranijih dana bilo kamenova­nje (Јо~ 7,25). ~eve takvih kamenovanih osudenika katkad Ь1 znali objesiti na neki ko1ac i tako ih ostavitj do ve~eri (Jos 10,26: Pnz 21 ,22.23). То posђednje za Zidove је predstav1jalo javnu OZШI· ku da se ~ovjek koji је tako umro na1azj pod Bozjim gnjevom i pro­kletstvom (Pnz 21 ,23). Tako је ро Bozjoj providnosti kriZ, osim ~to је u skladu s rirnskim sћva~anjem podsje~ao na osramocenost ј ro­bovsku smrt, za Zjdove jmao i duЬJje zna~enje (Gal 3,13).

15. Ne Ьi se moglo na~j ni~ta cinjcnije od ovakvog neosvrtanja na istinu (lv 18,38) sa strane ovog ~ovjeka kojj је, premda је znao da је Isus nevin (14 stih), dao izЬitevati i potom razapetj Bozjeg sina, sve zbog !elje da se umili Zidovirna ( 15. stih). Istina је da nam Ma­tej i Ivan donose јо~ i neke dodatne podatke koji nam јо~ viSe po­kazuju Pilatovu slabost i neodlutnost. No to nam samo jos uvjer­ljivjje dokazuje da је on Ьiо savr~eno svjestan da ne tinj ono ~to је ispravno ра to u nasim o~ima moie samo jos pove~ati njegovu kri· vicu.

f. Raspe~ ( 15,1647)

Ј. Jzrugivanje ( 15.16-20 ). Sada nailaze stihovi u kojjma је rj­je~ о izrugjvanju vojnika lsusu (vidi 14,65 gdje se spominje izrugj. vaje svecenika). Herodovi "ratnicj" (Lk 23,11) Ьili su vjerojatno ili lokalni palestinskj regrutj Ш pak nekj od njegovih surovih galskih

242

МАRКО 15,16-20 pla~enika, kojj jedva da su Ьili ne~to viSe od unajmljenih ubojjca ј о kojjma nas izvje~tava F1avjje Josjp. Onj su se takoder izrugivali Gos­podinu, а}ј jpak s daleko manje otrova u svojjm rjjetirna no sto је to bllo kod Pilatovih ljudj, kojj motda ni nisu bili punopravni rirns­kj gradani, ali su nedvojbeno bili vrlo protuzjdovskj raspolozeni. Ak.o је u to vrijeme u Judejj Ьi1а rasporedena "jtalska teta" (vjdj Dj 10,1), mora da је medu njima bilo ј nekih kojj su porjjeklom bili stanovnicj ltalije ј kojj su, prema tome, posjedovali neka po1ovjtna "latinska prava". Njjedan od prjpadnika tih trupa najvjerojatnjje ni· jeodrastao u Palestini. Nema sumnje da su mnogi od njih prjpadali divljirn pomo~nim tetama iz drugih pogranicnih provincjja . А jedj. ni osje~aj lojalnostj kojj је sve njjh povezjvao blo је sirov vojnjcki osje~aj 1ojalnostj prema Cezaru ј rimskirn or1ovima.

Jedina optuiba protjv Isusa koja је uspje1a prodrjjeti kroz njj­hove tvrde, ali ј po~tene lubanje bila је ona u kojoj se iznosilo da u-11ap5enik tvrdi da је kra1j, sto Ы ga ucinilo potencijalnim cezarovim ~~tparnikom , bez obzira kako im se ina~e mozda ~injo neug1ednirn i dostojnim prijezira. То objasnjava na~in njihovog grubog izrugjva­nja . skrlet. tj. crveni ogrta~ rirnskog konjanika, krunu, zezlo, sve poput njihovog vrlюvпog zapovjednika, pred kojirn su jedjnirn oni kao vojnicj bili voljni prjgnutj svoja ko1jena. U tom njihovom izru­givanju osje~ala se sirova vjernost ј patrjotizam. "Virtutes pagano­rum splendida vitia", kazao је jedan 1atjnskj crkvenj otac · pogans­ke vr1ine samo su plemenjtj poroci. Ogorcenje Rimljaнa prcma "po­tajnim ubojjcama" u Judejj prvoga stoljeca sve је vj~ raslo, dok se nije pre\ilo u onim strasnirn pokoljirna do kojih је do~lo 70. godjne, kad је nehajnj Тit uza1ud pokusavao spasitj Zjdove od gnjeva svojih legjonara. Oni kojj su duze zjvjeli s redovnim trupama izlotenima takvim teroristj~kim napadima iz redova nevojni~kog stanovnjstva, shvatjt ~е ogor~enje koje se pojavljuje medu vojskom kao posljedi­ca toga. Тај bezobziran rimskj vojnik irnao је zanjmJjjvu predodibu о "fer-pleju" u ratu, predodzbu zbog koje njje irnao povjerenja ~ak ni u strategiju. Za njega је onaj velikj strateg Hanibal blo perftdus Poenus, " podmuklj Kartaianin", kojj је uvjjek imao neku kartu sa­krjvenu u rukavu ј koji njje Ьiо spreman da izade na otvoreno i za­podjene Ьi tku kao ~ovjek s ~ovjekom. Tako је, dakle, zjdovskj na­cjonalizam doveo do lsusova hap5enja, dok је rimski nacjonalizam doveo do izrugivanja ј do kriia: eto kako duboko u svirn prirodnirn

243

MARKO 15,21 stvarima dopire "stari covjek". Sam patriotizam nije dovoljan, kao ~to је to na kraju ustanovio mnogo koji patriot .

2. "Uzmi krii svoj" ( 15,21 }. U homiletskom smislu Simun Cirenac mote se promatrati kao slika svakog Gospodinova ucenika koji za njega nosi njegov kriZ. U doslovnom prijevodu njegovo grc­ko ime znaci "pr~asta nosa", no nema sumnje da ono , kao i u slu­caju apostola, sakrjva dobro znano ime Simeon (usp.Dj 15,14 za taj duti oЬlik tog irnena). On је nedvojbeno bio Zidov iz Cirenaike- tj Zjdovj imali su u Jeruzalemu i vlastitu sinagogu (Dj 6,9). Moguce је da se on na~ao u Jeruzalemu samo kao posjetilac za vrjjeme Pashe, premda to ~to је u taj ranj sat on upravo Ьiо do~o s polja navodj na pretpostavku da је ipak Ьiо gradanin Jeruzalema, а s tjme se sla­te ј okolnost da su njegove sinove Aleksandra i Rufa osobno pozna­vali Ш Petar Ш Marko. Onj se ovdje spominju kao osobe koje Ьi mogle zanimati kr~~ansku zajednicu ра su, zakJjucujemo stoga, ро svoj prilici ј sami bili kr~ani. Moglo Ьi se ocekivati da ~е se vj~e Ci­renaca na~i u aleksandrjjskoj nego u jeruzalemskoj crkvj ра ako је Marko ikada posjetio Aleksandrjju, 9 8 ili cak ј svoje evanёlelje ondje napjsao, onda Ьi ta okolnost dobila na vunosti i zanimljjvosti. Irna­mo \i u vjdu predaju da је Markovo evandelje zapravo sadrtaj Petro­vog propovjjedanja kako se ono oblikovalo u Rimu, dolazilo u jsku­~enje da u ovome Rufu vidimo istoimenog clana rirnske crkve koji se sporninje u Rim 16,13. No upotreba neodreёlene zamjenjce tina, nekog. 11 gtckom izvorniku navodi na zakljucak da Simuna osobno kr~~ansk:~ crk% njje poznavala. А u Rim 16,13 spominje se samo Rufova rnajka. No takvo pojstovjecjvanje tih dvaju Rufa jpak је prevj~ nategnuto da Ьi se na njemu moglo inzistjratj. А о Alek­sandru ne moiemo Ьа.~ rillta re6, jer se nijedna od trj novozavjetne osobe istoga imena ne moie s njim poistovjetiti s nekom veeom vje­rojatno~cu (Dj 4,6; 19,33 ј 1 Tim 1,20 s 2. Tirn 4, 14). U svakom slucaju rirnsk.e su vlasti silom primorale (prinude) Sjmuna da im na ovaj nacin posluti, s namjerom da tirne јо~ јасе povrjjede osje~aje stanovnika ove rimske provincjje.

З. Raspece ( 15,22-32). Gdje god se tocno nalazilo mjesto na kojem је izvr~no raspete, znatenje naziva Golgora dobro је izrate­no latinskom rjecju Calvarium, koja oznacuje glatku ј oЬlu glavicu bretuljka na kojem nema vegetacije i koja podsje~a na ~elavu glavu Ш na lubanju. Neki topografi bez nedoumjce vide dvije mracne ос-

244

МАRКО 15,23 ne duplje u bretuljku za koji su se od1ucili, а kao dokaz da su pro­na~li ono pravo mjesto navode glavnj dojam koji је kod Zidova ј kod Grka, ako је suditi ро etimologijj, ostavljala lubanja tj. oЬlost i glatkoeu. Kad su americke cete neki krvlju umrђani breiuljak u Korejj nazvali "Old Вaldy" {"Stari celavko"), bile su zapravo bliie onom smislu kojj se rijecju "lubanja" telio iskazati kako u hebrejs­kom tako ј u grckom. Danamja engleska rjjec "sk.uU сар" /dos­lovno "kapa za lubanju", tj. vrsta kape koja se nosi usk.o priljuЬlje­na uz gornjj djo glave; prirn. prev./ ocuvala је staro znacenje te ri­jecj.

23. Ovo kiselo vino koje је potjecalo s tog podrucja bilo је "pre­parirano" mirodjjsk.im biljkama, ~to mu је davalo gorak okus, ali i uspavljujucj ucinak. То obja§njava spomen "zu~i" u Mt 27 ,34, te odgovaraju~e starozavjetne prorocke rijecj u Ps 69,21. Кrjst, medu­tim, njje zelio nikakav anestetik. Sve njegove sposobnostj moraju Ьiti neometene i spremne za ono ~to ga neposredno ocekuje.99 Pre­daja nат kue da su pobotne jeruzalemske tene oЬicavale pripre­mjtj takvo vino za zlocince osudene na smrt.

24. Mada Marko uz rijecj ovoga stiha izrijekom ne spominje da se radi о ispunjenom prorocanstvu, ipa.k izrazi koje upotreЬljava po­kazuju da on, kao i ostali evandelistj, u ovom bacanju kocke za lsu­sove haljine od strane vojnika vide ocito jspunjenje Psalma 22,18. Bilo је, prema tome, botanske primjerenostj ne samo u samoj Gos­podjnovoj smrti, nego ј u nacinu na kojj је do nje d~lo; i ne samo u nacinu na koji је do nje do~lo , nego i u mnogim zЬivanjima i po­jedinostirna koje su је popratile. Ucenicj su to shvatili tek posljje uskrsnu~a . а u ovom trenutku, dok su promatralj izdaleka (15,40), mora da su talost ј осај jspunjavalj njihova srca.

25. Ustanovljavanje tocnog casa raspe~a predstavlja nam izvjesnu pote~kocu. No treca ura normalno Ьi znacila devet satj ujutro. Tri sata tame biJa Ьi ро tome od podneva do trj sata poslije podne {33. stih).

26. Као sto је to jasno vidljjvo u lvanovu evandelju (lv 19,21.22) ovaj natpis na krihl Ьiо је posljednja Pilat\IVЗ osveta Zidovima koji

245

MARKO 15,27 su ga prisilili da zapadne u tako nezahvalan poloiaj. No za kr~ani­na to nije nikakva ironija, nego upravo Bozje priznanje njegovog Sj­na, cak i u trenutku njegove smrti. Srednjovjekovni pisci crkvenih pjesama neoblcno su voljeli predodzbu о Kralju koji је konacno o­krunjen i koji kraljuje s drveta krjia. А ta slika, kad јој se ljudsko srce odazove u ljubavi, postaje stvarno~cu ра је tada Кralj dojsta do~ao u svoje kraljevstvo.

27. Podaci iz ovog stiha nagovjestavaju da se poguЬijenje osu<le­nika pripremalo u svakom slucaju, bez obzira na Krista, te da је Gospodin naprosto zauzeo mjesto predvideno za Barabu. Nad tom pomisli svatko Ьi se morao zamisliti. Pravednik umire za nepraved­noga, nevin za krivca ( 1 Pt 3,18). lz Lk 23,41 vidljjvo је da је u naj­manju ruku jedan od one dvojice osu<lenih terorista shvatjo barem ne~to od te istjne. А plod takve zastupnicke smrtj moze se vjdjeti u rijecirna kojirna mu је Gospodjn odgovorjo (Lk 23,43). Као ј u slu­caju trojice mudraca, starulatinskj prijevod sacuvao nam је irnenu tih razЬojnika , kako u Mt .27 ,38 tako i ovdje. Та se irnena pojavlju­ju u nekoliko oЬlika ра ih tako jedan manuskrjpt donosj kao Zoa­tan i Hamata. Starolatinskj ј starosirskj prjjevod sacuvalj su nam, ~to jedan ~to drugi, nekoliko nedvojbeno ranilt predaja, no nema nezavjsnog nacina da ustanovimo u kojoj su mjeri one istinite. Us­prkos tome, reklo Ьi se da nije bilo nikakve potrebe da se izrni~jaju ta irnena, nimalo vi~e no u slucaju Kaspara, Melkiora i Baltazara. Prema tome, cjnjenica da је neko irne uopce ostalo sacuvano jak је dokaz u prilog njegove autenticnosti, ра ј onda kad ne moiemo Ьitj sigurni Ьа~ u svako slovce.

28. U mnogim manuskriptima ovaj se stilt ne pojavljuje /ne do­nosi ga ni prђevod Duda-Fucak; u prijevodu V.S. KaradZica on gla­si: ''Ј izvni se pismo koje govori: i metnu~ ga medu zlocince"; prirn. prev ./. Lako је shvatiti kako ga је evandelist mogao dodati kao popratno obja~jenje, s obzirom da se te rijeci, osjm ~to izraza­vaju nedvojЬenu istinu, nastavljaju na rђeci koje је Gospodin, prije no sto је ona mala skupina krenula prema Getsemanskom vrtu, iz. govorio u gornjoj sоЫ i koje predstavljaju navod iz lz 53,12 ( lk 22,37). Nije Ьitno pitanje о tome treba li u ovom stihu vidjeti dio izvornog Markova tekstu . jcr se ovdje u svakom slucaju, izrai.ava ve-

246

MARKO 15,29.30 lika, ј inace znana teolo~ka istina, na koju se cilja ј u 14,48 . 1stjna, vlastj su prema lsusu postupale kao prema zlocjncu, ali to је Ьila sa­mo vanjska slika one duЬlje jstine da је ј Bog, poradj nas, postupao prema njemu kao prema zlocincu dok је vjsjo na kri.Zu (2 Kro 5,21)

29.30 . Ovo mahanje glavama i lшljenje , kao sto је Ьilo ј s baca­njem kocke za Kristovu odjecu (24. stiћ), promatraju se ovdje u svjetlu psaltira. 1 opet se aludira na onaj istj psalam (Ps 22, 7), po­mocu kojega se tuшacj znacenje till dogadaja. А vrlшnac nastupa s onjm velikim lsusovin'l uzvikoщ на kri.Zu (34. stilt), izrazom potpu­ne napustenostj, koji је ponovno neposredan navod jz Ps 22 , 1. Ces­to navodenje tog psa1ma pokazuje da nisu samo ucenjcj upravo taj psa1am upotreЬ\javalj da pomocu njega shvate ј protumace trpljenje svoga Gospodina, vec da ga је i sam Gospodjn u tom smis1u upotri­jeЬio. lzrugivanje mnostva, а narocjto svecenika. dok је lsus vjsjo na kriiu daje nam najjacj щoguci psilloloski dokaz о postojanju i prirodj Gospodinovill tvrdnjj, npr. о autenticnosti njegove izreke о tome da се razorjtj ј роtош porюvno izgraditi "hram" (29 stih), tl i pak о tome da "spaSзva" druge ljudc. tj. dokaz da је doista upot­rijeblo tu rijec u odnosu na svojc djc1ovunjc za njjh (31. stih) te da је doista tvrdio da је Mesjja i kralj 1zraela (32. stilt). Nema nikakve surнnje da onj tjm lsusovim izjavarнa nisu vjerovali. No da ih Gos­podin nikada nije njtj jzrekao, njilюvo Ьi jzrugivanje jzgubilo svoju ostricu.

31 . Bilo је prorocke istinjtosti u tjm otrovnjrн rjjecirna gresnih ljudi, kao sto је bilo ј u Kaifjnim rijecjma (lv 11 ,50.51 ). Ako је Krist doista ielio spasitj druge. onda mu nije bilo moguce da side s kriia. Tom iskusenju on se prvi puta odhrvao jos u pustinjj (Mt 4,6) potom u Cezareji Filipovoj (Mt 16,23), а onda konacno u Getse­manskom vrtu (Mk 14.36). Prema tome, za Mesjju si1azak s kriia nije, dakako, Ьiо nemoguc u fizjckom smislu, alj је zato Ьiо nemo· guc u moralnom ј duhovnom smislu. Jer, da је to ucinjo , on vjse ne Ьi Ьiо Bozji Krist , onaj koji krocj Boђim putem mesjjanstva. On Ьi. umjesto toga, postao samo ljudskj Кrist .

32. Njihov је zahtjev bilo nemoguce ispuniti, jer da vidimo i po­vjerujemo njje BoZjj redoslijed. То Ьi, nai.rн c. bilo opovrgavanje pra-

247

MARKO 15,34035 vila vjere koje kaze "ako vjeruje~. vidjet ~е~" (usp. lv 11 ,40)0 То је bilo nemoguce i zЬog toga ~to, kao i u prispodoЬi о bogata~u i La­zaru ( U< 16 ,З 1 ), oni, tak i kad Ьi ih Bog udostojao onog najveeeg od svih tudesa, ipak ne Ьi povjerovalio Jer otpor prema Bogu ne 1ezi u tovjekovu razumu, nego u njegovoj tvrdoglavoj voljio Tako se ti isti ljudi, kad su konatno postali svjedocima uskrsnu~a od mrt· vih, nisu uopce zapitali, usprkos izrititom svjedotanstvu straiara na grobu (Mt 28,11 ), da li је taj znak istinit ili lШn. Njihova је je­dina zelja Ьila da sprijete ~irenje vijesti о tom znaku, jer njima, kao ni Pilatu, nije bilo stalo do toga da ustanove ~to је istinao Вођа је О· suda takvih ljudi jasna (Rim 1,18)0 Marko ne spominje onog teroris· ta koji se u posljednjem trenutku predao Bogu te tako zadoЬio am· nestiju i Кraljevo opro~tenje. Ne spominje ga ni Matej, ve~ је L..uka jedini koji nam prikazuje titav taj dogadaj (U< 23,39-43)0 Njje li to mozda zbog toga ~to se Petar, izvor Markovilt podataka, nalazio po­dalje od krita ра su mu promakle takve pojedinosti, dok је L..uki, koji је mnoge takve podatke, nedvojbeno, doЬio od MarUe, kao iz. vor podataka poslufila jedna iz one skupine zena koje su stajale ne· posredno kraj kriZa (lv 19,25 )? о

40 Kristova smrt {15,3341)0 Као ~to је gore spomenuto (vi· di pod 250 stihom), uoЬitajeno tumatenje vremena koje se ovdje nav::>•li bilo Ьi da је ta tama- koja је, kao i u sklopu egipatskih zala, znak Bozjeg prokletstva (lzl 10,22)- pala na zemlju u podne i traja­la do tri sata poslije podne. U l.J< 23,45 izrijekom se kaze da se ra­dHo о ршшёini suncao Nije to, dakle, bila samo neka pustinjska o­luja koja Ьi privremeno zastrla sunceo Tarna u podne , ро svojoj ра· radoksalnoj prirodi, Ьila је znak primjeren boianskoj svemoCi, da ga da onima koji su odbacili svjetlost.

34.35. Ako s vecinom manuskripata rijet koju је ovdje izgo­vorio Gospodin citaшo kao sabahtani, onda to, u jeziёnom pogle· du, nije hebrejski oЬiik koji nalazimo u Starom zavjetu, nego ara­mejski oblik iz Targuma. Samo u tri manuskripta nalazimo zaftanei ~to је pravi hebrejskj oЬiik. Ovdje smo na svetom tlu ра ~emo dob­ro utiniti hodamo li sa strahopo~tovanjemo No cini se vjerojatnim da Gospodin u tom trenutku, nije upotrijeЬio rijeёi Pisma onako kako one dolaze na obrednom i tada ve~ starinskom hebrejskom је· ziku, nego onako kak~ se jctvljaju u kolokvijalnoj parafrazi na rije-

248

МАR.КО 15,34035 govom vlastjtom ј njemu najЬiifem materinskom jezikuo 1 оо Ovaj је still jedan od onih u kojima su nam saёuvane konkretne Spasitelje­ve rijecio Naime, premda је vrlo vjerojatno da se dobro slufio ko­lokvijalnim oblikom grёkogjezika , u saobra~anju sa svojim utenjci· ma on је zacijelo upotreЬljavao svima nајЬIШ aramejski jeziko Ima sJjtnih jeziёnih razlika i u oblicima u kojima dolazi rijeё Bog iz prvog djjela Isusova uzvika. Medutim, ako umjesto oblika Eloi ne proёitamo eli, te~o је sћvatiti kako је moglo doci do one igre rije­ё i s imenom Elijalщ (Ilija, Elias 350)0 О povczjvanju 1\ije i Mesije koje nalazimo u predaji pismozнanaca vidi pod 9, 11 о А stvarno po­jav\jjvanje Ilije zajedno s Mojsijem na gori preobrazenja (9 .4) poka­zuje da to i nije bila pogresna predodzbao 1 о 1

No koje је Ьilo znacenje tog lsusova uzvika? Је li ga Bog do­ista napustjo? Sigurno da 1tije, jer to је upravo Ьiо Bozji put, put kojj Sin, da to nije bila Bozja volja, samo za sebe ne Ьi odabraoo U tome је titav smisao lsusove smrtne borbe u Getsemanskom vrtu (14,36)0 1 vi!e od toga, Ьiо је to upravo onaj Bozji put koji је Sirш postao jasnim јо~ od sanюg potetka njegove sluzbe, kao ~to је to vidljivo iz toga sto је on trj puta u toku svoje sluzbe uёenicima na­vjjestio svoje trpljenje (vjdi Х.З Ј ; 9 ,З 1; 1 0,32)0 Netko је dobro ka­zao da su prve rijeёj Gospodjoova uzvika Boze тој zapravo potvr­da ј jzraz vjereo Buduci da taj isti psalam (:!:!) zavrsava pobjednit­\..im poklikorn, razumno је pretpostavitj da ga је <.;ospodin i izabrao intajucj upravo to u viduo lnate, rtaime, jma вmogo prikladnilt sti· lюva (npro u Tutaljkama) koji jzrazavaju trpljc1tje, а da prjtom u нjima nije prisutna nikakva svjjest о konaёnoj pobjcdi, ра је Gos­podin mogao upotrijebltj i bilo koji od njilt o Prema tome, ovdje паm је prikazana smrtna ЬоrЬа onoga koji doZivljava napШtenost od Boga, ali koji је ipak uvjeren u konaёno opravdanje i pobjeduo Ali u kakvom је to smislu on Ьiо napu~ten? Prepusten izdajstvu, iz­rugivanju, Ьiёevanju, smrti? Da, svemu tomeo Ali ograniёavanje tu­maёenja na to bilo Ьi vrlo povrsna egzegeza, jer on se godinama sa svime time suocavao i to је, stovi!e, i navjestavaoo U tami, osam· ljen, Krist је prozivljavao od toga jos daleko duЬiju duhovnu muku , ncsto u sto nikada necemo 111осј proniknutj i sto, zaltvaljujuci kri­zu. nijcdaв smrtan ёovjek ne mora nikada prctrpjetjo Nikakvo ob­jasnjenje za to ne~e Ьiti dostatno osim tradicionalnog sltva~anja da se u tom mracnom ёasu Bntj i gnjev izlio na njegao Budu~i da grijeh

249

MARKO 15,36 nije nekj apstraktan princjp, пеgо osobno otjtovaнje. to је znaёj­lo da је ono nepoщuceno zajednistvo s Ocem. koje је trajalo od vjecnostj, bilo prckinuto. Nekj su kome11tatorj dr2ali da је Krjst za to vrjjemc Ьiо jz\ozeп svjm mukama pakla. Ako је pakao u svojoj Ьitj zapravo vjetпa odvojenost od l3oga . onda је to, bez sumnje, ta­ko ј Ьilo. No Pismo је mudro suzdriJjjvo kad је rjjec о tako dubo­kjm tajnama, mada nam jpak kaze da је 011, kao irtveno janje , по­sјо паs grjjeh (НеЬ 9 ,28), da је ponio ј prokletstvo (Ga\ 3, 13), da је ondje za nas "utinjen grjjehom" (ili mozda " ucinjen zrtvom za grj­jeh", 2 Kor 5,21). Ako је u 10111 trenutku dojsta postojala prepreka izmedu Оса ј Sina , onda је to moglo jedjno Ьitj zbog grjjeha. No on nije znao za grjjeh (::! Kor 5,21) раје to mogao Ьitj jcdjno наs grj­jeh kojj ga је stajao tolike borbe ј patnjc. U tome је srz krjza, to је ta tajna koju njjedna slikarjja ili skulptura, s licem jskrjv\jenjtн od bola, пе moze ni jzda\eka prikazatj. Katkada ne sl1vacamo onu lju­bav koja је u srti pomirenja s Bogom ра onda sirove пеЬiЬЈјјskе sl i· ke upotreЬ!javamo tako пeodgovorno da lako povrjjcdjmo osjetlji· vije duse. Uzrok је tome da п1ј пе sllvacamo pravu prjrodu kazne za grijeh, u vjecnoj odvojeпostj od Воgа, а tako nj pravu prirodu i du­binu smrtne borbe koju је on pretrpio. Jer , u krajnjoj Jinjjj, ј kaznu i nagradu valja nam promatratj u odnosu na Boga ј na nas odnos prema njemu, Ьilo da se radj о potpunoj odvojenosti , bilo о naj­uiem zajednistvu. Sve ostalo in1a samo popratno oЬiljezje te proiz­lazi iz toga. А izricanje takviћ mjsJi ne znacj umanjivanje znacenja kazne, odnosno nagrade . Naprotiv, ono ih promatra na pozadjnj vjecnosti, pridajuci im tako nюralnu dubltш koja је jnace neza. misliva.

36. Pod octom (grc. oxos, lat. posca) podrazumjjeva se ovdje kj­selo vino koje nije bilo samo djo vojnickog sljedovanja , nego se ј i­nace svakodnevno upotreЬljavalo. 1 02 Onjma kojj morima svijeta putuju u drugom razredu na talijanskim ј grckjm brodovjma to vi­no dobro је poznato. Ро svenш sudeci, ovo niposto nije ista ona prilika kad је, u 23. stjhu, lsusu i sluzbeno bilo ponudeno zacinje­no vino. Usprkos grubom podrugivanju koje је popratilo taj postu­pak, mozda se u njemu rnoze nazrijeti i tratak neke sirove ljubaz­nosti, narotito ako је to virю, kako Ьi se moglo zakljutitj iz lv 19 ,28, bilo Isusu done~coo kao odgovor na njegove rijeci. 1 rjjecj

250

MARKO 15,37 sаш (lv 19 ,28) ј ocat kojj se spominje u tom stihu dolaze iz Ps 69.21. kojj је inate jos jedan od mesijanskih psalama kojj pocjnju sa zaloscu. а zavrsavaju s pobjedorn .

37. Zasto је Gospodjл zatrazio da пш ovlaie usne? Zacjjelo не sапю zbog ljudskiћ раtпјј koje је prozjvljavao, а njtj jskJjucjvo iz zclje da jspunj rjjecj Рјsша, nego sjgumo zato da prikupj svu svoju prcostalu sпagu za onaj velikj pobjedпjcki usklik kojj је sada usJjje­djo, kao ј za molitvu predanja Вogu prjje no sto је jzdalшuo. Petar не uJazj u pojedjnostj u vezj s tjm usklikom, osim sto pri.Jnjecuje kako је to odjeknulo svc do vanjskog ruba prjsutnog nщostva, gdje se ј on. nedvojbeno u tom trenutku nalazjo. lsusovo predanje Bo­gu , jzreceno tШ111 glaso111 , potpuno mu је promaklo. No zato је lvan, kojj је zajedtю s u110111 шаlош skupi.Jюп1 zena stajao tik do kriZa, cuo svaku njcgovu rjjec (vjdj lv 19 passim).

38. Ovo razdiranje velike istkaпe llramske zavjese, sto је omogu­Cilo svakome da ро icJjj pogleda u svetiSte наd sveШtjma, spomjnje se u sva trj sinoptjcka evandelja. Luka, medutim, taj dogadaj, kako se cini, sшjesta na poёctak lsusove muke na krjtu , а ne na njen kraj (Lk 23,45). Razdiraпje Lavjese kasnjje se u Novoш zavjetu upotreb­ljava kao simbol sla1nanja i nestajanja pregrade izmedu 2idova i ne­zjdova, preko razdrtog Kristova tijela, u kojem su dokinute ј sve pregrade jzmedu Boga ј tovjeka (НеЬ 10,20: Ef 2, 14). (':iJ1j se da је ј to u prvoj crkvj Ьila jedna od omiljenih "katel1etskil1 formj" ili sli· ka za potrebe krscaпskog poucavanja. Odsad covjek irna slobodan prjstup u samu 13ozju prjsutnost (НеЬ 1 О, 19-22). S razdiranjem tog zastora ј zjdovsko svecenstvo ·ј zjdovski hram izgubili su svaku vai­nost ј znacenje. JeroЊn паm komentirajucj Mt 27,51 , ~to odgovara ovom stihu u Markovu evandelju prjopcuje da se u "Evandelju ро Hebrejirna" zavjesa ne spominje, ali da s~ ondje kaze da је nadvrat­nik hrama naprsnuo ј potom se srusjo. ОЬа ta dogadaja nюgla su Ьi­ti posljedica zemljotresa, а potres se u ovom kontekstu izrjcito ј spominje.

39. Za ovog cestjtog rimskog satnika, tj. niieg ofjcira, kojj se sa svojom cetom nalazjo na dutnostj kraj kriia, sve ~to se dogadalo predstavljalo је ј vi~e nego uvjerljiv dokaz. Dok su se njegovj ljudi

251

MA RKO 15,39 kockali, on је promatrao i nastojao sltvatit i, а sada је postao pot· puno uvjeren. Mnogo se raspravljalo о tome ~to је on, kao poganin , tnogao podrazumijevati pod rijetima Si11 Bo:ji. 10 3 Lako је moguce da se pred ocima nije imao onaj jedinst vеп pulozilj, polozaj bez premca, ~to taj izraz znaci za krscanina. narocito s obzirom na ci­njenicu da Luka untjesto "Sin Bozji .. donosi "pravednik''. Slicno tome, mozda ni onaj zatvorski tиvar u Filipima nije svojim uzvi­kom upucenim Pavlи u prvom trenutku kanio reci опо ~to mi danas пalazimo и njegovim rijeciшa. No ako ј пјје, Pavlov sпalatljiv kr~­

canski oportunizam brzo је na~ao nacina da mu protumaci duЬijj smisao onoga ~to је sam kazao (Dj 16,30). Usprkos tome, medutim, kr~canska је crkva u ovim satnikovim rijecima vidjela u najmattju rukи nesvjesno izrjcanje jstine, kao ~to је to Ьilo i s Kajfittim rije· cima (Iv 11,50). Od onih koji sи zeljeli doci k пјеnш Gospodirt је zaht jjevao malo znanja i nщogo vjere, kao pocetan korak. О tome svjedoci i njegov postиpak prema razbojnikи na krizu ( Lk 23.43). Lako ј е, dakle, moguce da је na krajи i taj satnik postao istinskj vjernik. Tako је bar pretpostavljala kr~canska predaja. Postoje. na· ime, slozene ј dиgacke price. Ьile istinjte ili lazne. tom istom sat· nikи. No ne Ьi se Ьа~ moglo recj da te price njsu prilicno sumnjjve. pogotovo kad, na primjer, tog satnika zatjecemo na dalekim pиt o­

vanjima u drи~tvu Josipa iz Arimeteje, koji se takoder pojavljuje u ovom kontekstи (43. stih). Uza svo po~tovanje prema Glaston­bиryju i prvim kr~anima и Brjtaniji, price vezane uz tog satni­ka ј njegov boravak ondje mozemo odbaciti kao паЬоi.пе redov­nicke izmШjotine. No bez obzira na istin jtost te koпkretne preda­je, tj " nizj oficiri" koji se javljajи u evandeJjjma cine jzvrsnu skupi· nu, u kojoj nalazimo ј nekoliko primjera cvrste vojnjcke bogooda­nostj , а Kornelije (Dj Ј О , 1) и potpиnostj nastavlja s tom tradicijom. Nema razloga zbog kojeg nekolicina od njih nije mogla postati i ist jnskim vjernicima, t im vi~e ~to nam је poznata prisиtnost krscana и rimskoj vojsci јо~ и vrlo ranom razdoЬljи, kako iz sacuvanjh mar­tirologija tako i ро nalazima prvih kr~canskih crkvica na vojnickim lokalitetima (npr. na Rimskom zidи и Brjtanij j). Nadalje, Rimljani su oЬicavaJj uvelike premje~tati svoje pomocne trиpe, cak s jstocne na zapadnи granjcu carstva. а statjcna pogranjcna пaselja nastala su tek za vrijeme kasnog carstva. lmamo konkretnih dokaza о tome da su neke cete bile premje~tene iz Palestjne и Britanijи , ра tako i·

252

МАRКО 15,40.41 pak postoji i mala mogucnost da је satnik о kojem је ovdje rijec u пekom kasnijem razdoЬlju doista dospio i u Britaniju. No dalje od toga, zelimo li Ьiti po~teni prema pravШma povijesnog istra!ivanja, ne motemo iCi.

40.41. Ovdje Marko izricito spominje grupu zena-ucenika, lsu· sovih sljedbenica, od kojih su mnoge Ьile i imucne i koje su nedvoj­beno od svojeg materijalnog imetka pomagale apostolsku skupinu (Lk 8,2.3). lvan takoder navodi da su one и tom trenutku st.ajale kraj krila (Iv 19,25). Crkvaje иvijek mnogo dugovala Bogu odanim tenama, od kojih su mnoge cesto bile imucne раје posve nerazum­no takve prezirati. Та ista skupina tena imat се uce~a u Кristovu ukopu (47. stih), donijet Се s ljubavlju mirodije i pomasti na njegov grob (16,1), prve се cuti Jlas о uskrsnucu (16,5.6), ustrajat се u molitvi sve do Pedesetnice (Dj 1,14), otvorit се svoje domove kr~a­nima za potrebe Ьogosluzja (Dj 12,12). Konacno, u pavlovskim po­slanicama nalazimo Bogu odane tene u jezgri mnogih novozavjetnih crkava, ра tako ј u skupinama "udovica·• i " djevica" (koje su, ро svemu sudecj, bile organizirane kao neke po1usluzbene grupe u ok­viru crkve ).

5. Ukop ( 15,4247). Smrtna borba u Getsernanskom vrtu za­vr~na је i patnje na drvu krita sad su vec pro~lost. Nastupila је tШ­na, onog groba u vrtu, gdje su ruke pune ljubavi izmu~eno Gospo­dinovo tђelo polofile da pociva. Istina , prikaz uskr~njih dogadaja nece Ьiti potpun sve dok grob ne bude prazan. Ali velika trtva po­mirenja prinekna је, а zavjesa razdvajanja ve~ је razderana. U tome је smisao onog konacnog uzvika "Svneno је" (Iv 19,30), ~to se mozda moze bolje prevesti parafrazom "Sve је dovneno" ili "Zada­tak је u potpunostj izvrkn". Dobro cemo uciniti ako odvec ne po­hitamo do jutra uskrsnu~a. Као da је, nakon sve one napetosti i ubrzanog odvijanja dogadaja od Getsemanskog vrta do Golgote, sad neophodno tiho razmOOjanje ј odmor, prije no ~to postanemo spremni da iz mira tog sjenovitog groba izademo ususret radosti ko­ja је sa zorom do~la u vrt.

42. Sad је vecer onoga dana kojj mi nazjvamo petkom, kao ~to to Marko (Ш Petar, njegov izvor) zbo! svog nefidovskog slu~teljstva briZno obja~njava . Prema tome, ma kako glasio tocan odgovor na

253

MARKO 15,42 pitanje о tome kojeg је dana u tjednu te godine odrzana Pasha ( 14 dan mjeseca Nisana, lzl 12,6), sigurno је da је Gospodin umro na d~n рrђе udovske subote. То znati da је umro u petak prije zalas­ka sunca, kada је za ;ljdove zapo~injala subota, jer su oni dan ra~u­nali od zalaska do zalaska sunca, а ne od izlaska do zalaska kao ~to to mi danas ~inimo. То obja~njava furbu s kojom је Кristovo mrt­vo tijelo skinuto s krita, u nastojanju da ne dode do kr~nja propisa о suboti, !to Ьi se svakako dogodilo kad Ьi lsusovo tijelo ostalo vis­jeti na kri!u i poslije zalaska sunca u petak. iako smo vec vidjeli da Ьi pobotan lidov u svakom slu~aju uklonio tijelo te veteri (Pnz 21,23). U lv 19,31 kate se da је ta subota imala za lidove narotitu vatnost, ро svoj prilici zbog toga ~to је Ьila povezana s Pashom. No totno mjesto u Starom zavjetu koje Ьi lvan mogao imatj u vjdu јо~ је sporno, а i usko је povezano s datiranjem Pashe te godine. Prema tome, ako su lsusovo tijelo na brzinu ukopali, obaviv~i pri tom sa­mo neke najnutnije i prjvremene zahvate, vaђan ukop mogao Ы se izvniti tek poslije zalaska sunca u subotu (u subotu nave~er). t: stvari, ni~ta nije poduzeto do nedjelje u zoru, jer su razlitite pog­rebne pripreme zahtijevale dosta vremena i danje svjetlo. Miomirisj i laneno platno moglj su se kupitj јо~ u subotu poslije zalaska sunca • nije, naime, vjerojatno da Ы se oni i ina~e mogli na~i u kucj koja је, znarno, bila siromмna. No s balzarniranjem lsusova tijela tene su pritekale do svanuca u nedjeђu .

Ро isto~nom ratunanju to su, dakle, Ьila ta " tri dana" koja је lsus proveo u grobu i koji su odgovarali onom jedinom znaku za koji је GospodiЛ оЬееао da ее Ьiti udijeђen nevjernim ljdovima (Mt 12,39.40), "znaku proroka Jone". То nam pruta izvanredan primjer Botjeg " tempiranja'\ jer Ьа~ nikakvom ljudskom ratuni­com nije Gospodin mogao totno pogoditj kojeg се ga dana Rimlja­ni smaknuti. Spominjanje "slutajne koincidencije", ako је tovjek inate spreman da prihvati ono daleko vece otitovanje bozanske sile koja је do~la do izrafaja u Kristovu uskrsnucu, potpun је apsurd.

No osim ~to је to bila prorotka "nuznost" (crkva је, naime, tako shvacala Но~ 6,2), postojali su i razni drugi elementi zbog ko­jih је uskrsnuce trecega dana Ьilo prirnjereno. Jasno је da broj tri simbolizira potpunost, cjelovitost i dovr~enost. Gospodinov odgo­vor "toj lisici", Herodu (Lk 13,32), "lijetirn danas i sutra, а treci dan dovr!ujem", mo:lda se takoder odnosi na Но! 6,2 i na Kristovo

254

MARKO 15,43 predstojece uskrsnuce kao na ono !to oЬiljetava dovr!enje njegovog zadatka. Tu је i ~est semitski, !tovi~. ј ranogrtki obltaj da se me­dusobno suprotstavljaju pojarn " danas", koji se podrazurnijeva, ј

pojmovi "juter i prekjuter", koji se izrijekom navode. Moze se, prema tome, uzetj da izraz " treci dan" oznatuje dovr!enost, vrhu­nac, ра gotovo i "prorotku neizbjetnost". Tri isku~enja (Mt 4,1-1 1), trostruko zatajenje (14,66-72), trj pitanja ( 12, Ј 3-34) - taj Ьi se popis mogao umnafati ad in/initum.

Sto se tite navodnog zidovskog vjerovanja da du~a nakon smrti dva dana ostaje u Ьlizini tijela, а da treeeg dana kona~no od­lazi, ono Ьi samo јо! povecalo dokaznu vrjjednost uskrsnuca kao tuda, ј to tako !to Ьi nepoЬitno dokazalo da se nije radilo о nekoj nesvjestici, nego о pravoj smrti. Nije to bilo puko ponovno sjedinje­nje du~ koja је lebdjela nad tijelom i tog tijela koje ju је otekjvalo, nego је to Ьiо tin ogromne bozanske sile (Rim 1,4). No tini se da Ьi to mogao Ьiti sarno dodatan ~irnbenik, koji је motda jstjnit, ali kojj је previse slaba~n da Ьi sam za sebe mogao Ьiti povodom da Bog izabere upravo trecj dan. Jer u odmicanju onog golemog kame­na na ulazu u grob (16,4) ili u bilo kojem od oniћ popratnih tudesa koja se spominju u lv 20 jednako Ы se tako mogao o~jtovatj taj vid ВоZје sile .

43. Josipa iz Arimateje, lik kojega nam је ovdje dan samo u os­novnirn obrisirna, u na~in1 otirna t esto zasjenjuje njegov drug ј ta­koder vijeenik Nikodem, koji se u lvanovu prikazu ovog dogadaja pojavljuje zajedno s Josipom (lv 19,39). Cini se da је jedino lvan znao za Nikodema, dok su svi sinoptici znali za Josipa. ОЬојiса su inace bili clanovi Sanhedrina ра njihovo prisustvo potvrdje istini­tost onih rijeci (lv 12,42) о postojanju mnogobrojnih vjernika u Krista medu vladajuciJn slojem. ОЬојјса su bili irnucni (Mt 27,57 te skupocjeni dar u lv 19 ,39). Za l idova to је bogatstvo bilo o~itirn dokazom Bozjeg Ьlagoslova (Post 13,2 itd), dakako pod uvjetom da se nije radilo о nekom porezniku ili nekom drugom "gre~niku" kojj је svoj novac stekao na sumnjiv natin (Lk 19 ,2). Josip је Ьiо "cov­jek ~estit ј pravedan" (Lk 23,50). А tekst kojije pred nama i rijet euschemon, ugledan, navode na zakljutak da se radilo о obzirnom, bogobojaznom, trjjeznoш ј uvazenom covjeku. Mnoge od tih njego­vi\1 osobina podsjecaju nas na Josjpa , Murijina mufa (Mt 1,1 9). Јо-

255

MARKO 15,44 sjp iz Arimateje teznuo је za uspostavljanjem Bozje vladavine na zemljj, ј otekjvao је ј to preko zemaljskog lsusa iz Nazareta. Za tovjeka njegova polotaja bila је velika hrabrost kad је rjskirao da ga dovedu u vezu s tim vodom kojj је Ьiо sad vee oboren ј kojj mu ta· ko, ро svemu sudeej, vi~e nije mogao Ьitj od koristi. Ро brizj punoj ljubavi koju је pokazao prema Gospodinovu tjjelu \'jdljjvo је da nije vjerovao u njegovo uskrsnuce. Kad se prisjetjmo da se utenjcj tak nj sada, kad је sve vec Ьilo gotovo, nisu usudjva\j istupiti,vjdjet се­то kako su ih Isusovo sudenje i raspece strahovjto prepl~ilL Jedj. na iznjmka bila је ona skupina tena, а ј one su, ро svemu sudeei, sa­mo iz daljine promatrale ~to se dogada. No gotovo је sigurno da Ьi Pilat odЬio da Isusovo tijelo preda tim utenjcjma tako niska dru~t­vena polotaja, jer ono је bilo vlasnj~tvo rimskih vlastj, kao !to је to bilo sa svakjm osudenim i smaknutim zlotincem. No uvatenom tovjeku kao §to је Ыо Josip on је ipak Ьiо voljan da udovolji. Po­put Estere (Est 4,14), ј Josip је Ьiо prjpremljen za taj trenutak.

44. Pilatovo ~udenje Ьi\о је posve jsJaeno. Naime, kad је tovjek Ыо razapet, on Ы mogao . а to se ј dogadalo · umirati danima, da Ьi konatno izdahnuo od zedj ј izlozenostj nemilosrdnom suncu. U to­me је ta okrutna samilost koja se o~jtova\a u prelamanju udova o ­sudenicima (lv 19 ,З 1 ), od tega је Gospodin Ыо po~tec1en (lv 19 .33), а !to su utenicj vidjeli kao ispunjenje proro~anstva (lv 19,36). Odatle i onaj coup de grace spomenut u lv 19,34, koji, me­dutim, u Kristovu slutaju nije Ьiо neophodan. Ne nazire li se u to­me sto је Pilat udovoljjo Josjpovoj mo\Ьi mozda neko kretanje u njegovoj savjesti? Ne poku§ava li on mozda onim brzim pitanjem о tome da \i је osudenik vee mrtav zapravo skrenutj patnju sa sebe?

4S . Covjek se pita kakav је izvje!taj onaj satnik podnio Pi\atu. Medutjm, premda do\azimo u isku!enje da se koje~emu domШjamo i da jdealiziramo, vjerojatno se radilo samo о odsje~nom vojnjtkom pjtanju i odgovoru, u kojem је potvrdeno da је doista nastupila smrt. Rimski oficir Ьiо је svjedokom ј premnogim smrtima da Ьi u tom pogledu mogao Ьiti u nedoumjci. Stovj§e, upravo је to i Ьiо razlog zbog kojega је u takvjm zgodama sa ~etom vojnjka na duz­nost Ьiо odasiljan i neki odgovoran oficir • da potvrdj da је smrtna kazna doista izvr!ena onako kako је Ьilo zapovijedeno. OЬi~nj voj-

256

-

MARKO 15,46.47 nicj nisu bili inшni od jsku~nja da prihvate mjto (Mt 28,12- 15).

46.47. Ovo је bio samo prjvremenj ukop раје Ьiо obavljen u iurЬi. Josjp ј Nikodem omotali su lsusovo tijelo u p/atno (grt. sindtJ'n), zamatajuci u njegove nabore veoma skupocjene mjomirise. Zatjm su ga polotili u nov, jos neupotreЬ\javaп grob, koji је Ьiо iz. duben u zjvoj stijeni ј kojj se nalazjo nedaleko od mjesta raspeca, da Ьi potom dokotrljali ve\ikj kamen kojj је posluzjo kao vrata. Mo­ra da su nakon toga ta dvojjca u zurЬi napustila to mjesto, jer mora da је zakonskj potetak subote u tom trenutku vec Ьiо prili~no Ь\ј. zu. Matej nam u 27,60, gdje se ponovno naslucuje onaj njegov jeru­zalemskj izvor podataka. obja§njava da se radilo о grobu koji је Jo­sip dao izraditi za sebe. То sve predstavljalo је pravj kraljevski u­kop, cjme se ispunila druga polovica prorotaпstva u lz 53,9, kao ~to se njegova prva polovjca vec Ы\а jspunila tjme da је Gospodin umro zajedno s dva zlo~jnca. Tako su Ьili ukapanj ј kraljevi Jude, u grobovima izdubenima u stjjenj, s miomirjsima (npr. 2 Kr 21 ,26), premda rezultati danasnjjh poku§aja da se ustanovi kome su pripa­dali i\i posluzili starj, u kamenu usjecenj grobovi u Jeruzalemu nisu njpo§to sigurni. Usprkos tome. s pocetka kr§Canske ere sa~uvano наm је dovoljno primjera takvih grobova da mozemo stecj prilicno tacrш predodzbu о vrsti groba о kojem је ovdje rijec, premda utvr­djvanje о kojem se tocno grobu radilo ostaje i dalje nesigurnim.

Nema sumnje da је te podatke Petar tloЬio od dvije Marjje, koje su izda\eka promatrale §to se zЬiva ( 4 7. stih) i koje su se po­tom vratile kucama, da Ьi ondje i one prjprernile miomirjse (Lk 23.56), spremne da ~ nakon sto prode subota vrate i dovr~ postu­pak oko balz.amiranja lsusova tijela. То је , naime, ј Ыо zenski po­sao, а ne muski. No one nisu mogle znatj za naoruzanu strafu (Mt 27 ,62). Cinj se tla је postavljanje te strate Ы\о ne§to cega su se cak ј zidovske vlastj tek naknadno sjetile.

То је vid\jjvo iz toga §to је jedina briga tih zena bila u tome kako li се im uspjeti da pomaknu kamen na ulazu u grob (16,3). Ро svemu sudeci, ta mogucnost da Ьi na grobu mog\a Ьiti.postav\jena naoruzana straia koja Ьi ih nюgla omesti nikada im nije pala na pa­met. То zakljucjvanje ostaje va\janiш ј onda ako se ustvrdi da su ze­ne znale za stratu, ali da su pretpostavljale da ih stratari nece ome­tati. Da su Marije znale da se u Ыizini groba nalazi skupina ljudi ko-

257

MARKO 16,1.2 јј njsu neprjjate1jski raspo1ozenj prema tim zenama koje su do~le ро tako bezopasnom ј poboznom zadatku, tada pomicaпje onog kame· na ne Ы u njihovim otjma predstava1ja1o пikakvu pote~kocu . No kako one tjtamo, nisu znale da је na grob postavljcna strau, vidlji· vo је da је taj podatak о strazj prjpadao jeruza1eшskoj pred~ji te da је kao takav, posve prirodno, blo poznat Matejevu krugu, ali ne ј

Petrovu ра se, prema tome, u Markovu evandelju оп nj пе spomj­nje.

VII. А TRECEGA DANA: POSLANJE USKRSLOG GOSPODINA (16.1-20)

а. Uskrsnuee (1 6,1-8)

1.2. Bilo је to vr1o rано u nedjelju ujutro, prjje no ~to se razdanilo (Lk 24,1 ). Subota, koja ih је prjsiljava1a na tu tesko podno~ljjvu ne­aktjvnost, bila је jstekl:~ . Sad se ti.J11 zenama konaёno pruzala mo· gucnost da nesto uёine , р а makar to bllo ј sanю balzamirar1je mrt­vog lsusova tije1a. Dok su se muskarcj skupljali u onoj gornjoj sobl. jza zakraёunatih vrata, besciljno preprjёavajuci dogadaje prosle sed­mjce (lv 20, 19), zene su, svojjm postupkom pokazale 1jubav ј dubo­ku odanost prema Kristu. No to је bilo obozavanje mrtvog Krjsta, kao ~to је to ј danas sluёaj u jednom djje1u crkve. Те zепе tratile su ono dobro im pozato ј tako im drago ljudsko ttije1o раје zato prva posljedjca Кrjstova uskrsnuca blo strah, gotovo odbojnost , prema tom novom, botanskom Krjstu {8. stih). Jedno pog\av1je u ostvarj. vanju Botje namjs\i upravo је zavrsilo. А ј svj тј jsto smo takve ku­kavjce koje Ы se radjje uporno drzale one stare ј dobro nam pozнa­te pros1ostj, no usudjvale su uvjek ponovno zacj s 13ogom u novo ј

nepoznato. А upravo је to ono sada~nje ј trajno znaёenje opravda­пja vjerom, kao stb је to jos Abraham ustanovjo. То prerю5enje vje­re s utje1ov1jenog Gospodjna na uskrslog Gospodjna Pavao smatra neophodnim (2 Kor 5, 16). 1 van takoder izraiava tu jstu mjsao (Otk 1,1 3-16): naimc, proslavljenj Krjst iz Otkrjvenja njje пjmalo пalik na onog poniznog ј "neuglednog" Кrjsta iz evandelja . Uёenjcj Ьi, ёаk ј za vrjjeme njegovog zemaljskog zjvota, uvijek ustukпuli od svog voljenog i tako jm dobro poznatog Gospodjna kad Ьi on oёjto­vao svoje natprirodпe mocr (Мk 4,41 ). No to narn ~mo pokazuje

'258

MARKO 16,3 da ga oni, usprkos svoj toj ЬJjskostj s пјјm , јо~ uvjjek njsu shvacali, da ga, stoviSe, kako to evar1dclja uvjjek ponovno istjtu, njsu ni mogli shvatjti prjjc no ~to је dos1o do uskrsnuca. Jer Кristovu oso­bu ј djelo moienю sl1vatjtj jedino prosvjetljenjem koje daje Duh.

Као sto se Bog sedmoga dana odmarao od svog djela stvara­nja (Post 2,2), tako је ј Bozji Sjn u grobu poёjnuo. Као sto је do ёоvјеёјеg pada doslo u jednom vrtu (Post 3.6), tako је do pobjede uskrsnuca dos1o u drugom vrtu. Као sto su Josipove kostj poёjvale u nadj (Post 50.'25 .26), balzamirane u egipatskom grobu , tako је i Gospodinovo tjjelo poёivalo u nadj (Dj 2.26). Као nekoe za Josjpa, tako је sada ј za Gospodjna пastupilo radosno jutro ''Izlaska", kada је Bog pohodio svoj narod ј izveo ih jz zemlje njihova robovanja (lzl 13, 19). Miomirisi kojima је bllo obasuto Gospodinovo tjjelo bl­li su, prema tome, poput onjh kojima је bllo obasuto ј Josjpovo ti­jelo (Post 50,16). Ti mjoщirjsj podsjecali su na darove trojjce mud­raca (М t 2,11 ), sto је crkva uvijek dovodila u vezu s proroёanstvom u Iz 60,1-6. Takvi darovj dovode naroёito u sjecanje nestedimjc. nost Martie (Mk 14.3) i оп е gresпice (Lk 7 .37). Postojj uska medu­sobna veza izmedu posljednjill darova darjvanih Isusu, jer је u oёi­ma svijeta, kasnije. oniJJ sto libara koje su Nikodeш ј Josip utrosili na Gospodinovo шrtvo tjjelo ( lv 19 .39) нedvojbeno predstavljalo jednako onakvo ''rasipanje' • kao i pomast koju је na zivog Gospodi­na izlila ona zena (Mk 14.4). Је li Josjp, kad se nakon uskrsnuca njegov dar uёinio suvisnim, ikada pozalio za cjjenom koju је morao platiti za nj? Sigurno ne, mada је rнoguce da је potalio za pomanj­kanjem vere u sebl. Ali Gospodin ј е vidio ljubav koja је bila povod za taj dar (usp.14.6).

3. Josip је kamen postavio na njegovo mjesto (15 ,46), gurnuvsi ga njz kosi ilijeb tako da је kliznuo u za nj predvideni utor. Svrha takvog postupka bila је upravo u tome da sprijeё i svaki neovlasteni pristup u unutrasnjost grobnice раје briga tih ~ena Ьila posve op­ravdana. Svecenicj su se mozda doista priЬojavali da Ьi uёenjci mogli ukrasti Kristovo tijelo (Mt 27,64), а Josip se pak Ьојао pljaё­kasa grobova. na rаёuп kojih је upucen veliki broj zaziva prokletst­va na natpisima u grobнicaшa prvi11 stoljeca. Jer sto \Љаrа miomiri­sa bila је vrijednost koja је dostajala ј za otkup kakvog kralja. А po­znati su паm rnнogi sluёajevi u kojima su pojedine grobnice znale

259

MARKO 16,4 Ьitj upotrjjeЬljene ј za drugj, "gusarskj" ukop, nakon ~to Ьi ondje ukopano tjjelo ili njegovj ostacj Ьili ukloпjenj. No tjme ~to su prjz. nale svoju prirodnu zensku besponюcnost u ovoj situacijj, one su u­~inile onaj prvj нeophodni korak. Као ј u Post 29,8-10, nece uz­manjkatj pomaga~ kojj се za te bespomocne zепе odvaJjtj kamen sa ulaza, onaj ~јја se snaga u slabo;;tj usavrsuje 10 4 (2 Kor 12,9). Jer ovdje је netko vecj od Ј :lkova ј vecj od Mojsjja (Izl 2,17), kojj је do­~ao da napasa svoje stado.

4. No uskrsnuce је sve njjhove brige ј пedoumjce utinilo пероt· rebnjma: ono sto one same njkad ne Ьi bile mogle uciлjtt , Bog је vec Ьiо u~jnjo. Tako uskrsнuce predstav1ja prjmjerenu slikџ Bozjeg dje\a milostj u srcu pojedjnog covjeka (Rim 6,4). Odsatl te zепе moraju nau~jtj da zjve u svjetlu uskrsnuca (Rim 6,2). U Mt 28,2 spominje se zemljotres ј pojava andela sto је dovelo do odmjcanja kamena na ulazu. No svjedocj toga Ьili sujediнo straiari (Mt 28,4) ра stoga ј te podatke nalazimo spomenute jedjno u jeruzalemskom jzvoru Matejeva evan<.telja. Opet ј opet se pokazuje da su tom izvo­ru poznati ј dogadaji do kојЉ је dolazilo i izvan ncposrednog kruga krscanske crkve. O~ito је da је istina о dogadajima vezanjma u7. Kristovo uskrsnuce, usprkos novcanim mjerama predostozпosti ku· је su svecenicj poduzeli (Mt 28, 13), jpak procurila iz nekog od tЉ strafara te da su tako za нјu znaii barem nekj stanovнjci Jeruzale· tna.

5. Uskladjti ta razli~ita Kristova pojavljivanja нakon uskrsnuca, ра tak i ustanovjtj samo redoslijed tiћ potetnih odlazaka u~etti.ka na grob, nije tako lako kako Ьi se to moglo u~iлjti na prvj pogled, premda se prikazi u pojedinjm evan<.teljma u glavnim crtama podu­daraju, а нј 1 Kor 15,4-7 ne predstavlja nepremostiv proЬlem. No rasprava о tirn pjtanjirna prin1jerenija је komentarirna nekil1 drugih novozavjett1ih knjiga, jer Markov tekst kojj је pred наmа jednosta­van је ј jasan, dakako u onoj mjeri u kojoj он uopee zahvaca te do· gadaje. Otito је da је u Markovu evandelju mnogo toga ispusteno, bilo stoga sto је неЬltно za osnovнi pravac kazivaнja u njemu, tj. нebltno za Petrovo propovjjedanje na Zapadu, ЫЈо pak zuto ~t(\ Pe­tar njje imao nuzнog dodira s Marijom Magdalenom, najvazнijitн о· ~evicem dogadaja u vezj s нskrsнucem. Sigurno је da tekst u lv 20,

260

-'

МАRКО 16,5 11-18 pretpostav1ja takav Marjjin prikaz, prikaz o~evjca. No tefe је shvatitj :zaSto Petar izostavlja svoje vlastjto jskustvo dolaska do praznog groba, iskustvo koje наm је ostalo zabiljefeno u lv 20,1-10 i koje је, ро svemu sudeci, na Petrova ondje prisutnog druga, lvana, ostavilo dubok dojam. Mozda је Petar driao da је to stvar previSe О· юЬnе prirode da Ьi se mogla opisivatj, ili је pak njegov kasniji sus­ret s uskrslim Gospodinom (Iv 21 ,7) potpuno Ьасјо u zasjenak to prethodno jsJ<ustvo na grobu. Tom prjjasnjom prilikom Petar nije vidio oota sto Ьi Ьilo moglo umanjjtj njegovu potШenost. ni uskrs­log Gospodina, ni andela, nista do praznog groba. One нapustene ј prazne haljiнe za ukop njsu mu u tom trenutku jos niSta zнa~ile, premda su istovremeno Ivanu zna~ile sve (Iv 20,8). U nedostatku klju~a koji је pruia1o uskrsnuce (lv 20 ,9), sve te okolnostj mogle su se protumaciti jedino onako kako ili је protumacila i Marija Magda­lena (lv 20,2): нeki drugi covjek, ili prjjatelj, Ш neprijatelj, ili pak samo neki p1jacka~ grobova, uklonio је Gospodinovo tijelo. lspri­povijediti ovdje to Petrovo iskustvo zna~ilo Ьi prikazati samo jos jednu njegovu pogreSku, а to prikazivanje ne Ьi irna1o svrhe, jer је njegov najveei proma!aj ј poraz, zatajivanje Кrista , vec prije opisaн. Ovo је, ina~e. jedan od prirnjera Мarkova izostav1janja pojedinili podataka, izostavljanje koje је prvu crkvu zbunjivalo jednako kao sto zbunjuje i nas. t о s

No koji god Ьiо razlog izostavljanja ovog dogadaja, valja nат ga promatrati u svjetlu jos upad1jivije cinjenjce da se izostav1ja i pri­kaz Petrove obnove. То nam је opisano jedino u Ivanovu evande1ju (21 poglavlje ), no Ьilo Ьi apsurdno pretpostaviti da је uspomeнa na taj razgovor s Gospodinom na obali jezera s godinama potamnila. tini se da se neke od Petrovih dusobrifnj~kih napomena u njego­vim poslanjcama odnose neposredno na rije~i koje mu је tom prili­kom Gospodin uputjo te da se u ve1ikoj mjerj podudaraju s Isuso­virn izrekama kako ili је zabiljezjo lvan (usp.Iv 21 ,15-17 s 1 Pt 2, 25; 5,14). Prema tome, mozemo jedino pretpostavjtj da se radi о prirodnoj suzdriljivostj s Petrove strane, о nastojanju da ne nате­се, narocito s obzirom da је rijec о razgovoru kojj mora da је Petra pogodio gotovo isto koliko i zatajenje. No mozda se tu radi о јо~ jednoj i јо~ plemenitijoj crti: u svom propovijedanju na Zapadu Pe­tar sebe do posljednjeg trenutka pri.kazuje kao Petra "Zat.ajitelja" i kao Petra "Gre~nika", а ne kao Petra "Obnovljenoga" i1i Petra

261

MARKO 16,6 "Svetoga". Jma, u 7. stihu, samo jedan i neupadljiv spomen ~inje­nice da је ~ak i za njega bilo milosti i opro!tenja. Poput Pavla, o n nije propovijedao sеЬе, nego raspetog Mesiju (2 Kor 4,5}.

Ako је tzv. dufa varijanta zavr!etka Markova evandelja (vidi nife odjeljak Ь} prihvatђiva, onda nam nekolicinu tvrdnji iz pret­hodnog ulomka valja preoЬlikovatL Izmedu ostalog, u toj duzoj varijanti, u stihovima 14-18, nalazimo opeenitu tvrdnju о obnovi ~itave apostolske skupine, а tu Ы onda Ьiо uklju~en i Petar. Ve6. prije smo primђetili da i Matej i Marko prikazuju Petra u njegovom aposto1skom kontekstu, tj . prvenstveno kao pripadnika te apostol­ske skupine, ра tako onda on moze posluzitj ј kao predstavnik Ш neka vrsta "teolo~e kratice" za ~jtavu skupinu. U svom zatajiva­nju, kao ј u obnovi, on је samo predstavnik u~enj~ke skupine u cje­lini, Ьа! kao !to је to bio ј prilikom primanja onih tzv. petrovskih obecanja od Gospodjna (Мt 16,18.19). Nema, prema tome, nikakve potrebe da ovdje posebno ukazujemo па njega: jer , svi su pobjegli, svi su zatajili i svi su - osim Jude - dozjvjeli obnovu.

Marko izrijekom ne kaze da је ovaj mladi6. bio andeo, premda njegov natprirodan zna~aj jasno proizlazi iz rije~j koje slijede u Markovu tekstu. Ono podru~je duhovne stvarnosti koje neodrede­no nazivamo "andelima" otkrjva se vidjocu i proroku u razJi~jtjm oЬlicima. Katkad se pojavljuju kao zivi, no neljudskj stvorovi (Ez 1,5-14 ), u drugim pak prilikama kao apstraktnj rnatemati~ki оЬЈјсј (Ez 1,16). No naj~e!t.e nam se otkrivaju kao nebeska bl6.a koja su, barem prjvremeno, uzela ljudski oЬlik. Mladost i sjajna bjelina ha­ljina ovog mladi6.a simboliziraju moZda nebesko savr~enstvo i slavu (usp.9,3, gdje se spominje ј preobrataj lsusovih haljina na gorj pre­obratenja). No usprkos tom prilagodavanju ljudskim mogu6.nostima opafanja ј shva6.anja smrtnicj Ьi uvijek zadrhtaJj pred tjm Ьi6.jma od ~jstog duha, kao !to је to Ьilo i s pastirjma u Betlehemu (Lk 2,9}, Ш sa Zaharjjom u hramu (Lk 1,12}, ili pak s Marijom prilikom nav­je!taja lsusova rodenja (Lk 1,29).

6. Као !to је to bllo i u sva tri slu~aja koja smo netom spome­nuli, ј ovdje је prvi andelov zadatak Ьiо da ohrabrj te prestra~ene ljude, ј to tako da ih uvjerj da svrha njegovog dolaska njje sud, ve6. milost. No nije se radilo samo о andeoskom navje~taju radosnih vi­jesti, ve6. i о jasnom ј o~cvjdnom dokazu u vidu praznog groba. Ve6.

262

1

1

1

.l

MARKO 16,7.8 smo vjdjeli da taj dokaz sam ро sеЫ, bez klju~a vjere, nije bio do­voljan da uvjeri Petra (Iv 20,6-10}. Stovi!e, taj dokaz, ~ak ni kad је Ыо popra6.en pojavom andela, kojega ina~e Petar ј lvan njsu vidjeli, nije ove zene u potpunosti uvjerjo, ako је suditj ро njihovjm kasni­jjm postupcima. То sto se ovdje upotreЫjava uoЫ~ajena rjje~ nea­niskos, mladic, vjerojatno ukazuje na to da u pojavi tog nebeskog posjetioca, osjm osje6.aja strahopostovanja koji је izazivao, nije bilo ni~eg neprikladnog i1i neoЫ~nog. Vjdimo, prema tome, da se ande­li objavljuju oku vjere, jer ih ђudi kojj njsu vjerovali njsu mogli vjd. jeti. Vidimo takoder ј to da se jedino okom vjere u njima moze vjd­jeti ono sto oni dojsta jesu. Kad god Bog ne!to ~inj, to nuzno mora Ьitj s dovoljno dvosmislenostj ј nejasno6.a da primora ~ovjeka da posegne za tuma~enjem vjere, da Ьi tako to sto se dogodilo shvatio kao BoZji ~in. Каd је Bog 'posvjedo~jo za svog Sina , neki su ustvrdi­li da је to naprosto grmljavina. Drugi su po!li ј dalje, а)ј su ipak us­tuknulj pred cjelokupnom istinom kad su kazali da to nekj nebeski sluzbenik njemu govori (Iv 12,29). Q~jto је, dakle, da se ono !to је prilikom tog dogadaja ljudskom oku Ыlо vidljivo moglo povr!no protuma~iti na bilo koji od tih natina, а ne samo onime sto је u tom slucaju bilo istinito tuma~enje. U krajnjoj 1injji, krscanska vje­ra predstavlja tumacenje svih cinjenjca kao posljedjca djelovanja jednog Boga koji је istovremeno savr~ena ljubav, savr!ena svetost i savrsena sila. Tako је cak i cinjenica uskrsnuca, bez kljuca vjere, za ucenike Ы\а jednako tako nejasna kao sto је za Zjdove ЫЈа nedob­rodo!la (Mt 27,64). No vjera nUe subjektjvno zavaravanje sanюga sebe, jer ona пе stvara cinjenjcu koju tuma~i. Samo Bog moze Ьitj uzrok neke cinjenice Ш dogadaja. Vjera је, prema tome, razumsko prihvat.anje ј "prisvajanje" nekog Bozjeg cina, ~vrsto drfanje za nesto !to је stvarno, makar za sada jos ј bilo nevidljjvo (НеЬ 11 ,I).

1

7 .8. Da su zene povjerovale, sigurno је da Ы svjedoCile onako ka-ko su to ucinili ucenici u Dj 4,33. No moramo Ыti po!teni i prizna­ti da su ucenjcj onako hrabro svjedotili tek nakon sto su ~etrdeset dana proveli u bliskom dodiru s uskrslim Gospodinom, i nakon !to је na njih siSзo Sveti Duh. А ove su zene dozivjele jedino ~asorni­~an susret s andelom, bez obzira ~to је ј to, dakako, Ыlа posljedica milostive Bozje brige. Nadalje, iz Мarkova evandelja nije jasno da li је puka nevjera bila razlogom koji је zatvorio usta tim potencijal-

263

MARKO 16,7.8 nim svjedocima uskrsnuca. Nema sumnje da su bile prepla~ne i "zapanjene" (8. stih /u prijevodu Duda- Fucak to se prevodi s "spopade ih strah i trepet"; prim. prev./), по moguce је da rije~ ekstasis sadrtava i prizvuk radostj. Ova vjjest bila је prevelika i prelijepa da Ы se mogla odmah potpuno shvatitj раје moguce da је iznenadni zavr~tak Markova evandelja u 8 . stihu jedini razlog koji nam onemogucuje da ~ujemo, u najmanju ruku , о tome da su te fe­ne о svom dozivljaju izvijestile jedanaestoricu, kao ~to to zahtijeva­ju stihovi u Mt 28,2 i Lk 24,9. U Mt 28,2 umjesto Markova izraza ekstasis upotreЬljava se rije~ chara, "radost", ~to govori u prilog go­re iznesenom gledШu. No bilo kako bilo, sigurno је da је tim zena­ma Ьiо povjeren taj zadatak, prj temu је Petar Ьiо posebno spome­nut (7. stih). U vezj s Gospodinovim odlafenje111 ispred utenika u Galileju vjdi 14,28, kao i ko111entar pod tim stihom. Bez obzira na to da li su te fene na kraju krajeva ipak smogle dovoljno lнabrosti da posvjedote о Кristovu uskrsnucu, ne mofemo а da pona~nje te skupine koja је netom susrela andela ј vjdjela prazan grob ne uspo­redimo i ne suprotstavimo pona~nju onih utenika koji su susreli samog uskrslog Krista, kao npr. Marija Magdalena (9. stih, te lv 20,11-18), ili pak ona dvojica na putu za Emaus (12. stih, te L\... 24,13-33). Oni koji su sami susreli uskrslog Gospodina licem u Јјсе ne mogu а da ne posvjedote о tome ~to su tuli i vidjeli. Takvo је bilo i svjedotanstvo uteпika (Ој 4,20), а takvo је odonda ра do da· · nas bilo i iskustvo svakog istinskog kr~canina.

Ь . Duta varijanta zзvr~tka Markova evandelja ( 16,9-20)

Ulomak koji је sada pred nama predstavlja tzv. "Dufi zavr~e­tak" Markova evandelja. Ncki manuskriptj potpuno ga izostavljaju, а neki od najranijih crkvenih pisaca, kao npr. EuzeЬije ј Jerolim , figo~u ga kao sumnjjvog u pogledu41utentjtnosti. То nas suotava s proЬ!emom koji Ьi se u najkracim crtama mogao prikazatj kako slijedi. Kad Ы Markovo evandelje doista zavr~avalo s 8. stihom, Ьiо Ьi to veoma nagao i nenadan zavr~etak, ј to ј u knjiZevnom i u teo­lo~kom pogledu.• 06 Usprkos tome, medutin1, ovaj Duzi zavr~tak ne nalazimo u nekim vaznim manuskriptjma, dok ga drugi ltarпjer­no izostavljaju. Osim toga, neki od najranjjih manuskrjp;нci i prije­voda izmedu 8. ј 9. stiha umecu rije~i: "No one ukratko kaza~

264

МАRКО 16,7.8 Petru i njegovq skupini sve ono ~to im је bilo naredeno. А poslije toga ј sam im se lsus pojavio ј preko njih odaslao, od istoka do za-. pada, svetu i nepokvar\jjvu vijest о vjetnom spasenju". То ostavlja dojam da se radj о nekom ranom poku~aju da se nekako izgladi taj prenagli zavnetak, а narotito posljednja retenjca ро izrazirna koji se u njoj upotreЬtjavaju ne zvuti Ьа~ vrlo ЬiЬlijskj. Jedan manusk­rjpt, ~tovi~e. i zavr!ava upravo tirn umetkom, izostav\jajuci potpuno stihove 9-20, !to је јо! sumnjivije.

Sto se tite samog Dufeg zavr§etka, mofe se grubo r~i da se u njemu vidj poznavanje sadrfaja 20. poglavlja lvanova evandelja (ukazanje Mariji Magdaleni), 24. poglavlja Lukina evandelja (doga­daj na putu za Emaus) ј 28. poglavtja Evandelja ро Mateju (veliko poslanje).

U stvari, ovaj ulomak predstav\ja kratak safetak lsusovih po­javljivanja nakon uskrsrшca, ~to se u osnovnim crtama mo1e lako sa~initi uz pomoc prikaza u ostalim evande\jjma. No ~ini se da se ovdje prelazi na 9. stih, а da se prj tom ne uzirna u obzir sadrtaj prvog stiha. А takvo naglШno hannoniziranje sumnjjvo је kad se pojavtjuje u Markovu evandelju, u kojem smo se vec navikli da sus­r~emo neobja!njena pitanja, kao posljedjcu njegove k.ratkoee, kao ј na to da se on strogo drfi samo jednog izvora, kako је zaklju~eno u Uvodu.

Prema tome, l!inj se prihvat\jjvom pretpostavka da se radj о poku!aju, kojj је u~injen rano u povijestj k.r~anstva ј za kojj se zna­lo najkasnije u vrijeme lreneja, da se "zaokrufi "ovo evanc1e\je, ko­jega је izvorni zavrktak na neki nal!in postao oktje~trenim ili se iz­gubio. Sudecj ро tome da је kolalo nekoliko verzjja tog zavr~tka, ol!jto је da је ul!injena ј nekolicina takvih poku!aja. Da је u pogle­du ovog dije\a teksta opeenito vladala nesigumost, vidljivo је i ро o­kolnosti da jedan od na!ih izvora l!etrnaestom stihu dodaje jednu dugal!ku Isusovu izreku. Jerolim је znao za njeno postojanje, s ob­zirom da ju је nalazio u nekoliko manuskripata kojima је raspola­gao, no kako је ро njenom sadrtaju ol!jto da је nekanonska, neee· то је \'Ве spominjati, osim kao dokaz za opcenitu tekstualnu djslokaciju u tom dijelu Markova ,evandelja.

U ~emu је, dakte, teolo~a vrђednost ovog Dufeg zavr~tka? On se mofe usporediti s prikazom dogac1aJa u vezi s onom fenom uhvaeenom u preljubi. u Iv 8. i to kao prill\jer rane predaje koja Ьi

265

МАRКО 16,9 lako mogla Ьiti autentitna i koja је nesumnjivo vrlo stara, ali koja ne ~ini dio izvomog. evandeoskog teksta. А u slutaju du1eg zavr!et· ka Markova evandelja mo1emo poti i dalje. Naime, sadruj t~ zavr­!etka u svakom је slut aju evandeoski, tak ako mo1da svoje porijek­lo i vute od ostalih evande1ja. А postoji i velika vjerojatnost da Ы taj tek.st mogao Ыti neka vrsta "slu1Ьenog zavr!etka", naknadno dodanog ne~emu !to Ыsmo dan.as nazvali "drug.im izdanjem" Mar­kova evandelja. S obzirom da nат је tako silno malo poznato о konkretnim oko1nostirna u vezi s n.astankom i prvim pisanirn oblici­rna ovog evandeђa, nije mudro Ьiti dogmatitan. Zato temo ipak u­kratko komentirati i taj zavr!ni od1omak. Cak, nairne, ako to ijest samo slo1enac nastao iz pojedinosti preuzetih iz ostalih evande1ja, on u tom slu~aju samo predstav1ja, u nagla!enom obliku, ono ~to је ina~e nedvojЬeno istina u manje uo~1jivom obirnu, i to vjerojatno mnogo te§te no ~to slutirno . а to је pojava uzajamne asirnilacije iz. vorno nezavisnih evandeoskih tekstova. Ne Ьi, medutirn, bilo mud­ro iskljutivo na ovim stihovirna temeljiti neko teoloiOco gledШe. А to nijedna kr§ta.DSO slcupina nikada nђе ni utinila.

9. Otito је da se ovdje misli n.a lsusovo pojavljivanje Мariji, kad је sama bila kraj groba, kao ~to је vet bilo spomenuto gore u 1. sti­hu · osim ako se 1. stih ne odnosi na Iv 20,1. 2. tj. na Marijin prvi dolazak na grob, рrђе no ~to је susrela Gospodina. Ona, kojoj је mnogo bilo opro~teno , "1juЬlja!e mnogo" (Lk 7,47). Lako је mogu­te da је ona 1ena koja је u kuti farizeja Sirnuna pomazala Gospodi­nu noge bila upravo Marija M~dalena (l...k 7,38). Ona је , naime, Ьi­la ne samo iz sasvim drugog mjesta, M~dale, nego se i ро svom ka­rakteru uvelike razlikovala od one Ьl~е Marije iz Вetanije koja је pomazala Gospodinovu glavu (14,3).

10.11 . Као i u lv 20,18, ljubav је bila brza da odnese vijesti. Medutim, kao ~to jasno proizlazi iz l...k 24,11 i 22-24, ut enici su sve te unslce pri~e smatrali "glupo§tu" (lёros). Nema niteg tragi~nijeg od odЬijanja prirodnog ~ovjeka da prihvati takvo kr~ansko svjedo­~anstvo (1lv 5,9.10).

12.13. Ne iznenaduje nas, dakle, da dvojica od tih istih uteni­ka nisu uspjeli u .onom neznancu na putu za Emaus prepoznati us-

266

-

1 1

+

МАRКО 16,14 krslog Кrista . Bilo је prave ironije u tome da su oni tom prilikom upravo njemu iskazali svoj prezir prema tirn 1enskim pri~ama (l...k 24,22.23). Nadalje, bilo је neke pravednosti u tome da onirna koji nisu bili povjerovali svjedo~anstvu onih 1ena i koji su se sada, ne haj~i za kasni sat . pje~ice vratili u Jeruzalem, ostali u~enici nisu htjeli povjerov:нi.

14. Ovdje se spominje ono Kristovo pojav1jivanje titavoj u~enit­koj skupini koje se opfunije opisuje u Iv 20,19 i dalje . Gotovo Ьi se moslo reti da se tini da su u~enici, u svojoj tvrdoglavoj 1alosti, ne­vjeru i ~~ај pretpostavili Воtјој radosnoj istini о uskrsnutu. Nepro­lazan prirnjer takvog stava upornog nevjerovanja pru1a nam Toma, kako је to prikazano u lv 20,25. Nevjera i tvrdo srce odavno su vet predstavljali najtvrdokornije grijehe u~enika (npr. Мk 9 ,19), а nigdje to n~e vidljivije no u njihovom odЫjanju da povjeruju u uskrsnute. А prema Bo1jem zakonu upravo te t~ dvije stvari biti najvete prep­reke u apostolskom propovijedanju evandelja drug.ima. Zelimo Н shvatiti svo sljepilo i iskvarenost tovjeka izvan Krista, potrebno је da zavirimo samo u svoja vlastita srca ра temo razumjeti i poniziti se.

15.16. То је ono veliko poslanje koje је, kako nam ka1e Matej u 28, 16-20, lsus izrekao medu gaШejskim brefuljcima, ondje gdje је ranije Ыо iznio toliko toga od svog utenja. То objamjava njegovu najavljenu namjeru da pred svojim utenicima pode u GaШeju (7. stih). Sve dok u~enici nisu susreli uskrslog Gospodina i dok se nisu uvjerili u uskrsnut e, oni nisu irnali nikakve radosne vijesti koju Ьi mogli propovijedati раје bilo posve razumljivo da to veliko posla­nje prime tek nakon toga. Za vrijeme Кristove zemaljske slu1be nji· hovo је poslanje bilo sve prije nego uo~eno. Stovi!e, dorna~j iscje­liteljskog i poutavateljskog djelovanja utenika Ьiо је tada hotimit­no ograniten na " dom Izraelov" , а propovijedanje nefidovima bilo је iz tog zadatka isklju~eno (Mt 10,5.6.). Cak ni sam Кrist nije po­ku!ao doseti neke !ire krugove nendova, mada је vrlo dobro znao da Ьi mu se oni odazvali me od tvrdovratih lidova (Мt 11 ,2 1). Takoder, on је svoj zemaђski zadatak smatrao ograni~enim na "iz. guЬljene ovce doma lzraelova" (Мt 15,24), premda se nije okrenuo od nefidova u nevolji i potreЬi (Мt 15,28). То ranije ogranitenje,

267

МАRКО 16,16. kad se promatra u odnosu na izri~ito sveobuhvatne misli iza ovog velikog poslanja, kao i okolnost. da је Krist prilafenje Grka njemu protuma~io kao znak svoje predstojece smrti (lv 12,20~23), paka­zuju, kako se ~ini, da је Pavao (Ef 2,14) Ьiо posve· u pravu kad је razdiranje hramske zavjese protuma~io ne samo kao sjedinjenje Boga i ~ovjeka, nego i kao sjedinjenje. Zidova i netidova u Kristu. Od tog trenutka tidovski је narod izgublo svoje staro zna~enje kao izabrani narod, а taj се izraz odsad ozna~ivati kr~ansku crkvu. Tako Ы sada ograni~avanje propovijedanja samo na Zidove bilo besmisleno. Drugim rije~ima, Кristova zemaljska slutba bila је ponajprije Zidovu (Rirn 15,8), dokje slutba uskrslog Кrista usmje­rena na ~itavo ~ovje~anstvo bez razlike. Za Zidove, kad su to prvi put ~uli u najranijem kr~anskom propovijedanju, bio је to velik kamen spoticanja (Dj 20,21). U stvari, to је i za same u~enike Ыо tako ogroman kamen spoticanja da је blo neophodan nailazak pro­gona i izbjeglШva da ih primora da po~nu propovijedati i netidovi­ma, isprva skoro slu~ajno (Dj 11,19-21).

16. Као ~to је to uvijek u Botjim postupcima s ~ovjekom, vjera opravda~a. а nevjera osut1uje. Ovo је najstariji spomen kr~eanskog kr~tenja koji imamo, izшmemo li jednu usputnu napomenu (lv 4,1.2) о tome da su Gospodinovi u~enici krstili, mada on sam nije u tom sudjelovao. Buduci da је barem nekolicina apostola isprva pripadala u~enicima lvana Кrstite1ja (lv 1 ,35-40), taj Ьi obl~aj oni, da tako katemo, prirodno naslijedili. No do ovog trenutka to је moglo blti samo kr§tehje poput onog lvanovog, tj. "kr~tenje u znak pokajanja" (Мt 3,11). U Mt 28,19 navodi se ~itavo Trojstvo, no ~i­ni se da su prvi obraeenici, koji su u svakom slu~aj~ bili Zidovi, i tako i vjernici u jednog Boga, barem ponekad bili ki~tavani jedno­stavno u Ime Isusa, da Ы primili Svetog Duha. Upada u o~i ~injeni­ca da barem u nekima od tih najranijih slu~ajeva nema nikakvog dokaza о tome da је kr~tenje bilo popraeeno dolaskom Duha (Dj 8,16). Time se, naravno, ne teli reci da nekakvo mehani~ko spomi­njanje Trojstva prilikom kr~tenja mote proizvesti teljene duhovne u~inke, v~ jednostavno to da u BiЬliji krstiti "u ime" zna~i krstiti u karakter ili prirodu te osobe. Dakako, kad nemajasnog nau~ava­nja о osobl i djelu Duha, onda kr§tenje mote lako biti onako ispraz­no kako se pokazalo da је lvanovo kr~tenje katkad bilo (Dj 19,1-6),

268

-

t r

1

1 ј

1

МАRКО 16,17.18 usprkos svom zna~enju koje је imalo kao priprema za kr§cansko kr§tenje. Prema tome, krstiti u trojako Bozje ime nije nikakav hir Ш mu~ica, vec ono ozna~uje kr§tenje u potpuno nат objavljenu BoZju prirodu ра tako i u svu puninu kr~anskog iskustva . Motemo, me­dutim, zamis\iti da је u tim davnim i jednostavnim vremenima ime "Isus" stajalo na mjestu svega toga, naro~ito ako su oni koji su bl­vali kr~teni vec bili tidovski monoteisti.

17.18. Ovdje је ponovno vidljivo to veliko pravilo duhovnog tivota: znakove doblvaju oni koji vec vjeruju, а ne prvenstveno ne­vjernici zato da Ьi vjerovali Tu se vodila ona neprekidna borba iz­medu farizeja i Gospodina, u kojoj su farizeji neprestano zahtijevali znak, dok је Gospodin ostajao nepokoleЬljiv u svojoj tvrdnji da se onima koji ne vjeruju nece dati nikakav drugi znak do znaka "pro­roka Jone" (Мt 12,39) - drugim rije~ima, znak uskrsnuca, oilaj znak koji im је kona~no i Ьiо milostivo dan. То obecanje, dakte, u­puceno је crkvi. Ono је za one unutra, а ne za one vani. Svi od tih "znakova" - dokaza, osim mozda ispijanja smrtonosnog napitka, do u pojedinosti su se ispunili u povijesti prve crkve. Tako, npr. , poja­va govorenja jezicima od Pedesetnice nadalje postaje vrlo testom (Dj 2,4, itd.). Sto se ostaloga tite, u Dj 16,18 Pavao istjeruje zJodu­ha, u Dj 28,5 sa svoje ruke stresa zmiju u vatru, u Dj 28,7.8. polafe ruke na mnoge bolesnike i iscjeljuje ih. Pitanje о tome da li su takve pojave - dokazi treba\e postati stalno prisutnima u tivotu crkve, Ш ograni~ene samo na to prvo razdoЬlje, ili pak sporadi~ne, valja raz­matrati u svjet\u ostalog Novog zavjeta. S obzirom na nesigurnu tekstualnu uteme\jenost ovog Duteg zavr~tka, nikakve dogmatske zaktju~ke ne Ьi treba\o izvla~iti isktju~ivo na tememJju njega. Pav­love oprezne rije~i (1 Kor 12 i 13) prufaju nат mudar putokaz ko­ji nam valja slijediti. Ako su pak ovi stihovi, kao §to smo upozorili, samo subapostolski poku§aj da se obnovi prvotni i izgubljeni zavr­~etak Markova evan<te\ja, onda moramo pretpostaviti da se tada znalo za slu~ajeve kad је netko ispio smrtonosan napitak bez lo§ih rюsljedica. u protivn6m, naime, uktju~ivanje te pojave u popis os­talih poznatih ~udesa ne Ьi imalo nikakve svrhe. 1 о 7

19. S ovim stihom mote se usporediti Lk 24,50.51. UpotrijeЬlje­ni izrazi posudeni su iz Starog zavjeta, mada se Ьа~ ne Ьi mog\o go-

269

МАRКО 16,20 voriti о konkretnom citatu. Ova re~enica kao da predstav1ja pove­zivanje 2 Кr 1,11, gdje se opisuje Ilђin uzlazak na nebo, s mesijans­kim psalmom 110,1. Jasno је, prema tome, kako su prvi kr~ani tu­ma~ili Gospodinovo uz~a~e: kao pobjedni~ki uzlazak, nakon ~e­ga slijedi "nebesko ustoli~enje", u o~ekivanju kona~ne Воtје pob­jede. Psalam 110 jedan је od najveeih mesijanskih psalama, u kojem se Gospodinu obecava Melhizedekovo svecenstvo. Tako<ler, to је o­naj isti psalam koji је Gospodin naveo pismoznancima kad im је po­stavio ono te~ko pitanje о tome tko је Davidov Sin koji је tako<ler i Davidov Gospodin (Мk 12,37).

20. То је smireni zavr~ni stih, nalik na onaj ·u Uc 24,53. No Luka ostav1ja u~enike kako ~tuju Boga u hramu, dok nam ovaj Duti zavr­~tak Markova evan<le1ja prikazuje crkvu kako se Шi n.a svim fron­tovima. Raz1og tome mogla Ьi Ьiti oko1nost da је Lukino evan<le1je samo prvi dio njegove Povijesti crkve; nastavak се, naime, tek usli­jediti. No u Markovu је sl.u~aju druga~ije. Njegov dvadeseti stih po­kriva ~itava Djela .apostolska, а mofda nije slu~ajna oko1nost da је stil ovog posljednjeg stiha sli~niji stilu Djela apostolskih no stilu Markova evande1ja. Nema povratka starom. Crkva mora ici napri­jed, zajedno sa svojim Gospodinom - mi danas kao i oni tada.

'270

l

t 1

t

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

BILJE~КE

UVOD 1 КОМЕNТ AR

Pod time se podrazumijeva poku~j nekih danamjih znanstvenika, pripadnika kriti~ke ~о1е, da prodru kroz ono ~о oni smatraju mito1o~ vanjskim dodacima e­vandelju i otkriju sakrivenu historijsku jezgru koja, ka­~o smatraju, 1eti negdje ispod tih dodataka. Neka se oni koje ova proЬlematika posebno zanima po­slute ~itko pisanom knjiticom Johna Fostera The Olurch of the T'ang Dynasty (S.P.C.K. 1939), ili re1e­vantnim poglavljima u dje1u istog autora World Olurch (S.C.M., 1945), ili pak dje1om istog autora Beginnig from Jerusalem (izu1om u seriji, "World Christian Вooks" Lutterworth Press, 1956/7). Кnjige vi~ znan­stvenog zna~aja zapadnja~kom ~itaocu nisu Ьа~ lako dostupne. No japanski znanstvenik Saeki vodio је u ve­zi tom proЬlematikom zanimljiva istrativanja, а isto vri­jedi i za Мinganu. Citaoci koji se slu!e engleskim jezikom to се najlak~ moci. prou~iti u dje1u M.R. Jamesa The Apocryphal

·New Testament. Vidi tvrdnju u Lk 1,1, koju potvrduju i zorno prikazuju mnogobrojni ostaci takvih tekstova izdani u M.R. 1a­mes, ор. cit. Meёtu moo~tvom drugih djela, kako starih tako i novih, vidi F.F. '8ruce, Acts of the Apostles (Tyndale Press, 2. izd., 1952), Leon Morris, The Apostolic Preaching of the Cross (Tynda1e Press, 2. izd., 1960). Tako su nazvana zbog toga ~to, kad se uzmu zajedno, daju "sinopti~ku" ili "stereoskopsku" sliku Krista, pri­kazujuci uglavnom iste doga<laje. Ova ~ola oЬi~no upotreЬljava taj naziv da njime opik neki prikaz dogaёtaja, prikaz koji, prema njima, svoj na­stanak ili barem oЬlik u kojem је sa~uvan, duguje nas­tojanju da se za odredene lsusove izreke namaknu od-

271

МАRКО

govarajut e "kulise'·. 8. Vidi D. Guthrje, The Pastoral Epistles, te А. М . Stibbs ј

A.F.Walls, Ј Peter (Tyndale New Testament Commen-taries, 195 7 i 1959), kao nedavne primjere takvog prjs-tupa.

9. Vidi str. 33. 10. Vjdi str. 45 • 11. Vidj str. 45 . 12. Тај nazjv jskovali su liЬeralnj znanstvenjcj kao podrug-

lj jvu aluzђu na stajaШte jedne sl<upjne konzervatjvnih znanstvenika u Princetonu, N.J., od kojih је najpoznati-ji B.B.Warfield, kojj su vrlo odlu~no zastupalj nau~ava-nje о nepogЩjvosti BiЬlije onakve kakvu nат је Воg izvorno dao, mada su bili spremni priznatj da ima pog-re§aka u Ь Љ lij sJ<jm manuskrjptima koj ima danas raspo-la.temo.

13. Buducj da su se ј RSV ј New English BiЬie odlu~ili da prihvate rije~j " Sin Botjj" na ovom mjestu, nije na od-met odvagnuti raspolotive podatke. Protjv uklju~jvanja tih rije~i su: od velikih uncjjala Sinaitjcus {tj. izvorni, а ne isprevljeni tekst) i Koridethi; od minuskula br, 28 uz јо~ neke druge; neki orijentalnj prђevodj te najveci dio najstarijih patristi~kih podataka. U korist uklju~ivanja tih rije~i (Ыlо s odredenim ~lanom bilo bez njega) su uncjjali Alexandrinus, Vaticanus, Beza i Freer te neko-liko va.tnih "oЬitelji" minuskula. S obzirom na patris-ti~ku ~tnju, suo~eni smo ovdje s neoЬi~nim proЬle-mom. No la.lde је shvatitj za.~to Ьi takav izraz Ьiо nak-nadno dodan (iz drugih novozavjetnih konteksta), no shvatiti za!to Ьi ga crkveni осј izostavljali. Prema tome, te Ьismo rije~j mogli smatratj ranim dodatkom izvorni-ku. ,

14. То proro~anstvo, koje se tu dosta slobodno navodj ј

prjpjsuje lzaiji, zapravo је komЫnacђa rije~j u Mal 3,1 ј u Iz 40,3, а motda potje~e iz neke stare tidovske zЬir-ke tekstova koji se odnose na Mesiju.

15. Prirnijeteno је (npr. Cranfield, Camhridge Greek Testa-~nt da se ta metafora, koja se u Starom zavjetu ~esto

272

16.

17.

18.

19,

+ ! 20.

1

1 1

21.

t 22.

BJUESКE javtja, ondje upotrebljava isklju~ivo u negatjvnom srnis­lu. No u najmanju ruku је istina da је Воg onaj tko oda­~ilje riЬare u Ј r 16,16 ра ta.ko i oni nalaze svoje mjesto u toj namisli za Izrael. Moguce је, dodu~. da gr~. glagol periagein, "voditi", ima ne~to slaЬije zna~enje i da se odnosi samo na Pet­rov polotaj otenjenog ~ovjeka, а ne na kretanje njegove tene. lzraz Sin fovjefjf kao naziv za Кrista ima svoj izvor pr­venstveno u Dn 7,13. s napomenom da se u razdoЬiju izmedu dva Zavjeta taj izraz u svom zna~enju dalje raz­vijao . Тај naziv opisuje Mesiju u njegovom polotaju "predstavnika ~ovjeka", polotaju Botjeg djelatnika s ljudskom prirodom u seЬi, а naro~ito kao onoga koga Воg priznaje, daje mu pobjedu i koji se vrata radi suda. U Mt 26,64 taj se naziv povezuje izrijekom s izrazom "Кrist, Sin Botji". То poistovjetjvanje oovjeka sina s ВotJim Sinom predstavljalo је onu kona~nu hulu zbog koje је Sanhedrin Krista osudio na smrt (Мk 14,61-64). Cranfield ovu rije~ mnogi radije shvata izrazom koji se odnosi o~enito na broj Gospodinovih u~enika, а ne na broj poreznika. No u sintakti~kom pogledu ka.ko se ~i­ni, ipak treba pretpostaviti tradicionalno tuma~enje. Vidi Did~he viii.l, gdje nalazimo primjer upravo ~ud­novatog zaklju~ivanja s tim u vezi. Мogute је da se Pav­love rije~i i Rirn 14,5 odnose na taj оЬi~ај , naro~ito s obzirom na okolnost da se pojavljuju u kontekstu u ko­jem је i ina~e rije~ о postu. No isto је tako moguce da se odnosi na drtanje suЬote od strane obracenih lidova. Vidi Cranfaeldovo djelo, gdje se iznosi vrlo privla~no gledilte da su lvanovi u~enici vjerojatno ~ak i tada pos­tili u tuzi zЬog mu~eni~ke srnrti svog raЬija. Каd se to uzrne zajedno s izrazom aptUthe, "(nasilno) ugrablti", ~itava ta izreka dobija sumomu notu te postaje, hovi­§e, navje~tajem Gospodinova stradanja. Vidi na prirnjer, Lev Gillet, Communion in the Messiah, I..utterworth Press. Расе rnnogim dawnjim komentatorirna, ali to se tini

273

МАRКО jasnim zna~enjem teksta kojj је pred nama. David је Ьiо u nutdj, а isto је bilo ј s Kristovim u~enjcima. Uka~ zjvanje na to da oni jpak nisu umirali od gladj posve је

proma!eno. 23. Suo~avamo se s dobro poznatom pote~o~om. Ona se

sastojj u tom da је Ebjatar postao sve~enikom ( tinj se da se nazjv "velikj svecenik" u njegovo vrjjeme ј о~ nije upotrebljavao) tek nakon ~to је Saul pogublo njegovog оса Ahimeleka zbog tog Davidova ~ina. Мnogi manus. kripti izostavljaju ~itavu tu re~enicu, ili barem jedan njen djo, gotovo sigurno zbog te pote~oee. Тај gordijs-ki ~vor mogli bismo razrezati zajedno sa sr~anim Jero-limom tVтdnjom da nama nije do imena i slitnih stvari (usp.1 ,2, gdje citat iz " lzaije proroka" zapravo pokriva i rijeti iz Malallije), ili pak tako ~to ~emo stati na staja-li§te da rijet epi valja prevesti s "u ulomku gdje se go-vori о"; usp. epi tou Ьatou 12,26): vidi RV.

24. " Evandelje ро Hebrejin1a", koje Jerolim navodi u svom komentaru stiha Mt 12,13.

25. Mogu~e је da drugi djo te re~enice, " ili tiniti zlo", predstavlja samo sernitski pleonazam, kojemu је svrha da bude protutefa prvom dijelu. U tom Ьi slutaju zna-~enje te retenice bilo isto kao da stojj samo "tiniti dobro". No gore izlofena egzegeza tini se prirodnijom i uvjerljivijom. Tako<ler, mogu~e је izraz "~initj dobro ili zlo" shvatiti kao uoblcajeni semitski idiom za op~enit pojam "postupatj", ili "tiniti bilo ~to", s obzirom da su u to ukljutene sve te mogu~nosti. No u оЬа slucaja problem koji se postavlja vi~e је jezj~ne nego teolo~e

naravi. 26. Тај nazjv oznatuje, pomalo neodrei1eno, one lidove

koji su u Herodovu rodu vidjeli nadu Izraelovu. Bio је on, dodu§e, krvlju umrljani tiranin, ali је barem Ьiо fi· dovs.kog porijekla, а i uspjelo mu је da polovicu zemlje izbavi od toga da do<le pod neposrednu upravu Rirna, kao ~to је to Ьiо slutaj s Judejom. Cini se da su hero-dovci u najvecoj mjeri dolazili iz redova sveeenitke ari-stokracije, i.Jnucne i lukave, te da је mei1u njima bilo i

274

-

1

1 1

+ 1 1

1

t ј

27.

28.

29.

30.

ВIUESКE mnogo saduceja. Farizeji, koji su prethodno bili testoki neprijatelji Нerodovu rodu (vidi Flavija Josipa), do o­vog su se vremena donekle pomirili sa situacijom. No dok је mnogo koji pismoznanac lako mogao Ьiti hero­dovac, te!ko da Ьi se nekog farizeja moglo tako nazva­ti. Za biЬlijske pisce " Visotje" oznacuje ili bretuljkasto podruCje u sredi!njoj Galileji, ili pak planinsku visora­van Jude, dok "Nizina" oznacuje ostala podrucja, na­ro~ito ona uz obale mora ili jezera. Ва~ kao !to је i stari lzrael imao dvanaest "otaca~sni­va~a", imao ih је i novi. Cak su i neka od imena tih fi. larha jednaka. Tako је i u starom i u novom posto:jao jedan Simun, jedan Levije, kao i jedan Juda. Bilo је motda јо! i drugih podudarnosti koje nam danas nisu poznate. Naime, gotovo је sigurno da su Andrija i Filip jmalj, uz svoja grcka irnena, i hebrejska "irnena u vjeri" (vidi Cranfield). Као !to је u starinj postojalo jedno po­sebno orniljeno pleme, pleme Вenjaminovo, tako је sa­da postojao i omiljeni ucenik, Ivan. Ali u novom lzrae­lu svi irnaju i sv~eni~ka i kraljevska obiljefja (Otk 1,6). Jedva da se mot.e ozbiljno sumnjati u to da su se Gos­podin i njegovi obi~no slui.ili aramejskim jezikom, ka­ko u rne<tusobnirn odnosirna tako i kod poucavanja os­talih ljudi, mada irna mnogo razlititih mU!jenja о tome koje se tocno naijecje upotrebljavalo i kakva је bila vo­kalizacija. U tom pogledu nam је Matthew Black najpo­uzdaniji vodic danas. Маlо ih је koji Ьi danas zastupali Топеуеvа ekstremna shvatanja, о cemu vidi Albrighta. S obzirom na oskudnost aramejske knjjfevnostj u tom razdoblju (osjm nekih od svitaka s Мrtvog mora) sve је manje vjerojatno da su postojali neki pisani aramejski izvori evandelja (vidi Uvod). No da је govorni aramejski jezik Ьiо i te kako fiv vidljivo је posebno u Markovu evani1elju · ~о је posve prirodno ako mu је Petar poslu­fio kao izvor. Vidi tako<ter 5,41 ј 7,34, gdje se javljaju prirnjerj cjtavih "fosiliziranih recenica". Vidj npr. komentar pod 13,14.

275

МАRКО

31.

32.

33.

34.

Nereformirane svjetske crkve koje Marijj prjdaju posve neprimjerenu · vafnost, nisu uvijek shva~ale posljedicu koja proizlazj iz tog na~ela da privremen f!zj~ki odnos s utjelovljenim Gospodi.nom ne daje nikome nikakva posebna prava na njega. Vidi l.k 11 ,27.28, gdje se Gos­podi.n pozabavio tim pjtanjem, Ьlago ali ј odlu~no, pri· mijenjv~j jsto na~elo koje nalazimo ovdje. Profuenje tog istog na~ela nalazirno u 2 Kor 5,16. Mogu~e је, mec1utjm, da rjje~ elegon treba prevesti u neodrec1enijem smjslu kao " ljudi su govorili" Ш "govo­rilo se". U tom Ьi slu~aju subjekt bili ljudj op~enjto, а ne konkretno Gospodinovi srodnjci. U tom Ьi slutaju, takoc1er, povod za njihov postupak bile takve na~iroko pro§irene glasine koje su doprle ј do njihovih u§jju, а ne neko njihovo vlastjto miiOjenje о tome. Mofda ne Ьi bila na odmet kratka bilje§ka u vezi s op­sjednuto~~u od strane demona. Oni kojj tive i rade me­c1u rnladirn crkvama ~irom svijeta priznat ~е stvarnost te pojave kao empirijske ti.njenjce u kr~~anskom iskustvu i u tivotu crkve, zadrtavaju~i motda pri tom, u pogledu tumaCenja te pojave, odrec1en agnosticizam, pun stra­hopo~tovanja. 1 u cinitnoj Evropi dva su svjetska rata otvorila put tolikim demonskim silama da је zapadni ~ovjek sada skloniji tome da demonsku op~ednutost prihvati kao stvarnu ti.njenicu, iako su motda vanjski oЬlici njenog o~itovanja na Zapadu pone~to druktijj. Psiholo~a tumatenja,samo objaШjavaju mehanizam te pojave ра su nedvojЬeno valjana na toj razi.ni. No ona ne daju cjelovito tumatenje jer ostavljaju neobja~nje­nim karakter te sile koja djeluje u temelju i u pozadi.nj takvih slu~ajeva. BiЬlija nas nikada ne potite na to da dokono teoretiziramo о tirn stvarima. Nau razmi§ljanja i razmatranja moraju Ьiti kristocentri~na, а ne demono­centri~na . Cini se sigurnirn da је u vrђeme Кrista do~lo do velike provale юtonske aktivnosti, Ьа~ kao §to је ta­da do§lo i do velikog izlijevanja sil.e Svetog Duha, koja se otitovala u tudesnirn iscjeljivanjirna. Mora se ovdje spomenuti da ve~i.na dana§njiћ autora

276

-

!

1 .. 1 1

,. 1 ..... 1

1

1

35.

36. 37.

38.

39.

40.

41.

42.

BIUESКE (npr.Cranf!e1d ad loc.) materђal koji sada slijedi smatra slotencem od vi§e izvorno izravno nepovezanih dijelo­va . No to, ~ak ako је i to~no, ne oslaЫjuje gornje zak­lju~ivanje : Krist se otkrete od svojih tjelesnih srodnika prema svojirn duhovnirn srodnicima. S pravom se isticalo da је hebrejska rijet mМal irnala daleko ~ire zna~enje od grtke rђeti раrаЬоlё (vidi Brown, Driver i Briggs, Hebrew and English Lexicon of the 0/d Testament, str. 605; te Kobler i Вaumgartner ,

Lexicon in Veteris Testamenti LiЬros, str 576). Rijec1e se, mec1utim, shv~alo da је u Ьiblijskom grtkom jeziku izraz paraЬoll postepeno §irio opseg svog zna~enja, da Ьi tako obuhvatio sav smisao hebrejske rijeti koju је prevodio. Vidi Arndt i Gi.ngrich, str. 378. Cranfield (str. 164 i dalje) op~irno raspravlja о tom e­vanc1eoskom paradoksu te iznosi i svoje rniiOjenje о raz­logu za njega. Vidi Arndt i Gi.ngrich (str.419) pod kataskёnoб: oni taj izraz prevode s "gnijezditi se", ~to se, naro~ito s oЬzi­rom na Dn 4,21 . ti.ni prihvatljivijirn od uobltajenog "sjediti na grani". Mogu~e је, mec1utim, da se ovdje radi о upotreЬi tre~eg lica mnotine u neodrec1enom smislu (vidi Moule, str. 180) ра Ьi te rijeti u tom slu~aju bile o~enite , а ne Ьi se odnosile konkretno na utenike. Cranf!eld takoc1er nabacuje misao da se radil.o о pretet­no netidovskom podru~u. gdje је bilo manje potrebe da se zat~vaju glasine о tudu, s obzirom da је ondje bilo manje opasnosti da ~е ljudj Кrista pogreg,o razum­jeti. Cranf!eld ad Јос. s pravom ukazuje na to da su to jedi· na dva mjesta gdje se glagol thaumazo, "tuditi se", "di­viti se", upotreЬljava s Isusom kao subjektom. Takvo se gledi~e tini vjerojatnijim od pokuuja da se te Isuюve rijeti protumate uz pomot rabinske zabrane no§enja ~tapa, san~ala i kese na uzvi§enje na kojem је stajao hram, kako to rnisli T.W. Manson. Odgovaraju~i

277

МАRКО

43.

44.

45.

46.

47.

48.

49.

50. 51 . .

tekst iz Talmuda navodi Cranfleld, str,200, te potpuni­je na str. 358. Mnogi dana!nji autori vide u tome svjesno aludiranje na starozavjetni prikaz pri ~emu Ьi Herodijada bila neke vrste "Jezabela rediviva", dok Ьi Herod Ьiо Ahab. То је а priori vjerojatno, no ne treba nas navesti na nepovje­renje prema doga4aju koji nат se ovdje opisuje. Nigdje se to ne mou vidjeti bolje no na mnogobrojnirn izvrsnim fotografl.jama jezera kod GroUenЬerga. Premda је istina (tako i Cranfield) da је objekt izraza beiakih, "Ьl~t~oslov", prije svega Воg, а ne lciuhovi, i­pak је to~no i to da је za 2.idova tij prelomljeni kruh blo posv~en time lto se u njemy proslavljalo Воtје i· me. Та ~injenica rasvjetljava mnoge novozavjetne stiho­ve. Тај izraz vjerojatno је hendijada ра Ьi ga valjalo prevsti s "'pismoznanci koji su pripadali farizejskoj stranci". Cranfield (str.244) ukazuje.na njihovu kobnu pogre~u. Umjesto da prihvate presudu zakona izre~enu nad nji­rna kao grdnicirna, 2.idovi su nastojali - kao lto Pavao ka!e u Rim 10,1-3- da pomotu zakona dokatu svoju pravednost. А da bi to ~ovjeku bilo mogute, on је uvi­jek primoran da na mjesto Ьotanskog zakona stavi ljud­ski legalizam. Вођi manuskripti izostavljaju rђе~ Sitlon u 25. stihu. Ona se motda ovamo uvukla zЬog asimilacije sa З 1. sti­hom ili zЬog toga lto se pojavljuje u odgovaraju~em u­lomku u Matejevu evan4elju. Vidi Amdt i Gingrich, posljednji stav pod tom rje~ju; usp. tako4er ~estu jezi~nu pojavu "izopaeivanje derni­nutiva" u novozavjetnirn i optenito helenisti~kim tek­stOYima: oni koje to zanirna primjere za to lako ~е na~i u nekoj zbirci kao lto је npr. Wikgrenova. Vidi gore komentar pod 5,41. Vidi Cranfield pod 6,34: u tom Gospodinovom stavu prema mnoltvu on vidi klju~ za razum.ijevanje Gospodi­nova poslanja. Za 1idovsku defmiciju ljubavi te vrste vi­diPirqe AЬoth v. 19 (Singer, str.206).

278

-

1

t

52.

53.

54 .

55. 56.

57.

58.

59.

60. 61.

ВIUESКE Mnogi dana!nji autori isti~ da se na~in na koji lvan u­potreЬljava rijee slmaion, "znak", razlikuje od naeina na koji se on upotrebђava kod sinoptika. Кђuе za ob­jamjavanje te ~injenice zacђelo је u tome da se kod 1-vana radi о znaku koji Воg daje onima koji vjeruju, dok је kod sinoptika rije~ о znaku koji trati nevjernik. Istina је, medutim, da је to jedini novozavjetni kon­tekst (uz usporedni ulomak u Lukinu evan<!eђu) gdje se pojam "kvasac" upotreЬljava u pozitivnom smislu (Cranfield).

То ve~ samo ро seЬi predstavlja pozitivan dokaz auten­blnosti ovog prikaza: nitko ne Ьi izrni!1jao jednu tako rieoblenu pojedinost (Taylor, apud Cranfield). Vidi str.41. Premda је neobleno da Gospodin ovdje ne kate "Mesi­ja mora trpjeti", nego "Sin covjeeji mora trpjeti", tj. vjerojatno "ја moram trpjeti". Za satet pregled razliei­tih mШjenja о znaeenju tog naziva koji је on sam za se odabrao, vidi Cranfield , str 272-277. Тј . ako rђее genea treba, kako se cini vjerojatnim, pre­vesti s nara!taj. Vidi Arndt i Gingrich, sub. voc. , drugi ulomak. S tim se moze usporediti kasniji iidovslq natin upotrebe rђe~i diJr, npr. u izrazu dбr hammabbiil, "nara~taj koji је t ivio u doba potopa" . Premda је moguce da је Cranfield u pravu kad takvo tocno datiranje smatra dokazom da је Marko u preob­ratenju u najmanju ruku vidio ispunjenje Gospodinova obe~anja u 8 ,38.

Oepke, kako ga navodi Cranfield, iznosi zanimljivu rni­sao da rijec episkiazein znaei "sakriti''. а ne zasjeniti. Каd se Mojsije uspeo na Sinaj , nestao је s vidika lzraelu u oЬlak (Izl24,18). Cak i u trenutku otkrivenja, (bio је prisutan i element) skrivenosti (Izll9,21). VidibiljeiOcu na str. 89. Cranfield, medutim, iskljucuje tu mogu~nost, na teme­lju tvrdnje da је takav dodatak od strane prve crkve Ьiо а priori vjerojatan. No za Zidova post је Ьiо posve pri­rodan dodatak molitvi: vidi Stari zavjet i rabinske teks-

279

МАRКО

tove: а Didache VIII pokazuje kako је prirodno to pre­lazilo u kr~anstvo (vidi Ughtfoot).

62. U posljednje vrijeme mnogo se raspravljalo о relevant­nosti semitskog izraza !alfah u ovom kontekstu. Vjero­jatno se neka takva r~e~ nalazi iza 2 Kor 5,20; no i pro­u~avanje rabinskog na~ina upotrebe izraza Ы!ёт, "u ime", moglo Ьi takoder dati zanimljive rezultate.

63. Istina је da је ovaj odlomak oЬlikovan · u semitskom poetskom stilu, kao, npr. , veci dio govora na gori; no Cranfield nas mudro opominje da ga u to ime ne poku­§avamo zabaciti, premda је posve moguce da ne Ьi tre­balo Ьа~ sve pojedinosti shvatiti doslovno.

64. Као ~о ее nam pokazati samo jedan pog'ted na izvrsne geografske karte u Westminster Нistorical Altas to the ВiЬ/е.

65. S obzirom na dobro poznatu razliku izmedu ~ola Sa­maja i Нilela u pogledu toga, to Ьi pitanje Ьilo vrlo vaf­no i zanimljivo kako za farizeje tako i za palestinske kr~ane.

66. Cranfield ne feli to dopustiti, primjecujuci da Ьi to vje· ru pretvorilo u "djelo" ; za njega је Ьit u djetetovoj nejakosti i bespomocnosti.

67. Cranfield ru u ovom slu~aju ne feli za to ~uti. Za njega biЬlijski izraz agapa5 ozna~uje o~itovanje ljubavi koja daje sebe, bez obzira na vr~ednost ili nevrijednost ob­jekta te ljubavi. Ali (а) to, premda vrijedi za Krista , u kasnijem gr~kom jeziku n.ije, kako se ~ini, moguce u je­zi~nom pogledu dokazati; vidi Arndt i Gingrich; (Ь) to Ьi prethodnoj re~en.ici oduzelo smisao.

68. Istina, "slon" se javlja humoristi~no i u istom srn.islu u Strack-Billerbeckovoj rabinskoj izreci koju citira Cran­field; no slonovi, za koje se znalo samo ро pri~anju, n.i­su igrali nikakvu ulogu u fidovskoj narodnoj poslovici, za razliku od deve, upravo kao u arapskom.

69. Vidi gore komentar pod 11 ,31. 70. Cranfield poku§ava povuci razliku izme<iu dvije skupine

ljudi · zaprqJaftene dvanaestorice i prestra!enih osta­lih, no l!ini se da је to razlikovanje neodr.tivo.

180

-

1

t 1

1

+

71. 72.

73.

74.

75.

76. 77.

78.

79.

80.

ВIUESКE Vidi poul!an l!lanak u Arndt i Gingrichu, wЬ voc .. Cini эе da је to posve jasno, usprkos rn.i~jenju nekih da-naШjih autora da se mofda radi samo о uljudnom na~i-nu da se oslovi netko tko је od Davidova roda; no ovo-me Ьi jedini koliko-toliko slil!an izraz Ьiо "sin (ili kci) Abrahamov".

То vrijedi pod pretpostavkom da se ho Kurios (З) od-nosi .neposredno na Krista (ili barem na Воgа) te da to zato opravdano rrevodimo s "Gospodinu treba". Ва-nalnim se tini prijedlog Taylora, kako ga navodi Cran-l~eld, da эе to prevede s "Njegov ga vlasnik treba". Cranfield istil!e da to nije u suprotnosti s Lk 2 Ј ,3 7, jer se mofe smatrati da Вetanija lefi na obroncirna Мaslins-ke gore; vidi GroUenЬerg, str.l15. Za temeljito razmatranje l!itavog tog pitanja vidi djelo pisca ovih reda.ka Тhе New Temple, Тyndale Press, 1951. Vidi str.49.

Cranfield tvrdi, mofda s pravom, da se njihovo pitanje ne ograni~ava na trat.enje nekog takvog rabinskog auto-riteta. No s ~zirom na sluf!>eni prijezir prema tom "nepismenom rabђu", to bi zacijelo bio prirodan nal!in da se kat.e ne!to zajedljivo. Naravno, kao jedan od redovnih pashalnih psalama taj Ьi psalam u to vr~eme Ьiо ~esto u mislima ljudi; no za drugi moguci razlog za taj uzvik prilikom Кristova tri-jumfalnog ulaska vidi Cranfield, str. 351. Za jezi~nu stranu te rђel!i vidi Arndt i Gingrich, str. 907. kao i ёlanke koji se ondje navode. Dakako, pravilo о tome da oovjek treba ofeniti fenu svog mrtvog brata ako on ruje imao djece, potjel!e od Мојsја (Pnz 25,5-10); on.i, prema tome, rusu ni u kom smislu poku!avali napasti to samo pravilo, premda su ovdje navelijedan ekstreman primjer. U svjetlu toga l!ini se da nema potrebe da se pretpostavi . da ovdje imamo samo zavrktak nekog posljednjeg pri-kaza sukoЬa Isusa i njegovih protivnika (tako Gagg, а slijedi ga Cranfield), а ne predmet koji sam Gospodin

281

МАRКО

81.

82.

83.

84.

85.

86.

87. 88. 89.

90.

91.

92.

. 93.

dt novo dovodi u srediMe pa!nje. Upotreba tog prikladnog opisnog naziva ne ozna~uje, naravno, nepovjerenje prema dominikalnom karakteru njegovog sadrtaja, mada mnogi danamji autori zauzi· maju takvo stajalШe. No zdraviji је Cranfieldov pristup, str. 387-391. То је zna~enje gr~ke rije~i skandalizб u usporednom odlomk.u u Mt 24,9.10. Cranfie1d, dodu§e, to tako shvaea, ali smatra da se to odnosi na opseg propovijedanja, ako i ne na opseg oda­ziva. Vidi Т. Hewitt, The Epistle to the Hebrews (Tyndale New Testament Comment.aries), 1960, str. 106 i dalje. Vidi Uvod (str. 42 i dalje) za biђe~u о kolobodaktu· los. Cini se da lvan, sudeci ро njegovom brШjivom datira· nju, to nedvojbeno tako uzirna. Vidi str. 49. Vidi komentar pod 11,2. U posljednje vrijeme najbolji pregled podataka о tome iuadio је Cranfield, str.420422, no ne mote se reci da је to pitanje rђe§eno. Cranfield (str. 422) tvrdi da se u tirn okolnostirna nije moglo raditi о qiddilshu, no ~ini se da njegova tvrdnja ostaje n~dokazanom. Pogre!no је, kako to ~ine neki autori, u tom svakako kolokvijalnom iuazu vidjeti nekakvo "tepanje"; ра ko· ju Ьi to drugu rije~ u zna~enju "Otac" Gospodin i Ьiо mogao upotrijeЬiti? Do tog vremena po~eli su se vec determinativni oblici obilato upotrebђavati u aramejs­kom jeziku, а s malo uo~ljive razlike u zna~enju. Vidi takoder komentar pod Мk 5,41. Cini se daje lagrange, kako ga navodi Cranfield, u pra­vu kad smatra da Markove rije~i heis tis, jedan od па· zocnih, "neki ~ovjek", ukazuje ~ to da Marko, mada mu је dobro poznato tko је zadao udarac, ne feli, iz ne· kih svojih razloga, odati njegovo ime . Тhе New Temple, Tyndale Press, 1951.

282

-94.

95.

96. 97.

98. 99.

100. 101.

102. 103.

104 . .

105. 106.

107.

ВIUESКE Vidi Cranfield, str. 442; ali on ide preda1eko u napu~ta· nju svake nade da Ьi se moglo utvrditi izvorni oblik te Isusove izreke. Tako Moulton, str.1 З 1. navodeci jedan ptolomejski pa­pirus, koji takoder spominju Arndt i Gingrich. Vidi Uvod str . 46. ' Cranfield iznosi zanimljivo obja~njenje Pilatova stava, koje se temelji na toj podudarnosti imena; no ono zah­tijeva previ§e nagattanja da Ьi moglo Ьiti uvjer1jivo . Vidi Uvod, str. 48. Cranfield iznosi јо~ jedan moguci razlog: to Ьi predstav­ljalo kr§enje Gospodinova zavjeta danog prilikom pos­ljednje ve~ere, а zabiljefenog u 14,25. Vidi komentar pod Мk 5 ,41. Mno~tvo је, ро svoj prilici, na umu irnalo svirna pozna· tu kasnu predaju о lliji koji se pojavljuje da Ьi za po­bofne Izraelce i::inio i::udesa . i::est motiv u rabinskim tekstovima. Vidi komentar pod Мk 14,22. Moule (str. 115.116) raspravlja о tom ulomku i, kako se i::ini, s pravom slijedi Colwella, omogucujuci nam ta­ko da prevedemo sa "Sin Bozji" jednako kao i s "jedan Sin Bozji" . Cini se da је Cranfield {str. 464) nedvojbeno u pravu kad ovo povezuje s mi~ju u 1 Kor 1,26-29. Vidi Singer (str. 6), gdje Zidov zahvaljuje Вogu ~to nije stvoren fe· nom, dok fena tugaljivo zahvaljuje Вogu ~t·o је stvorena prema Bofjoj volji. Vidi Uvod, str. 36 . Расе Lightfootu i drugim dana~njim znanstvenicima: oni su dokazali jedino da је takav zavrsetak moguc, ali nikako i da је vjerojatan. EuzeЬije, dodu§e, napominje da se to dogodilo Justu BarsaЬi (usp•Dj 1 ,23), no poziva se pri tom jedino na Papiju, za kojega inai::e irna vrlo malo poMovanja. lpak, Jako је moguce da se radi о nekoj statoj predaji.

283