A 014dan.org.rs/izdavastvo/arhitekt/A 014.pdf · plakat Dana arhitekture - Ni{ 2003. {tampa GIP Krug -Ni{tira` 500 Glasnik izlazi povremeno po potrebi i mogu}nostima Besplatan primerak

GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A

Mart 2004.Godina IV broj14

ГЛАСНИК ДРУШТВА АРХИТЕКАТА НИША

2

SADR@AJ:Broj 14, mart 2004. godina IV

osniva~ i izdava~DRU[TVO ARHITEKATA NI[A

Generala M. Le{janina 52tel. 018/520-608

e-mail: [email protected] 1451-3080

glavni urednikHranislav An|elkovi} arh.

redakcijaHranislav An|elkovi} arh.

Zoran êmeriki} arh.Miodrag Medar arh.

Aleksandar Kekovi} arh.Borislav Spasi} arh.

dizajn naslovne straneMiodrag Medar arh.

dizajn i pripremaDragan Vidanovi}

izdava~ki savet

Miomir @ivkovi} arh.predsednik DAN-a

Hranislav An|elkovi} arh.Radmila Kitanovi} arh.Zoran êmeriki} arh.Miodrag Medar arh.Branimir ]iri} arh.Borislav Spasi} arh.Mirjana Dakovi} arh.Ivan Andrejevi} arh.

Aleksandar Kekovi} arh.

Korice:

arh. Sa{a Bu|evac Kapela na Bubwuplakat Dana arhitekture - Ni{ 2003.

{tampaGIP Krug - Ni{

tira` 500

Glasnik izlazi povremenopo potrebi i mogu}nostima

Besplatan primerak

Prva dva broja glasnika su iza{la pod imenom

DANI ARHITEKTURE NI[ 2003PROLOG

NI[KI TRIJENALE ARHITEKTURE

IZVE[TAJ @IRIJA

DANI ARHITEKTURE NI[A

5POSETA MANASTIRIMA

15PROGRAM POSETE arh.FIL HEARN-a

15DANI ARHITEKTURE U MEDIJIMA

16URE\EWE PROSTORIJA DAN-a

PROTESTISKUSTVA U PRIMENI

“ZAKONA O PLANIRAWU I IZGRADWI”

KRITI^KI OSVRTPOVODOM KONKURSA

ZA PARK I CRKVU U ALEKSINCU

AKTUELNA TEMAZA[TO NEMA

JEFTINE STANOGRADWE?

ISTORIOGRAFIJAMANASTIR SVETOG JOVANA

STRANA ISKUSTVAKU]A ARHITEKTURE U GRACU

ARHITEKTURE I FILATELIJAMIOMIR @IVKOVI],

arhitekta-filatelista

NAU^NI SKUPOVINI[ I VIZANTIJA

NAGRADAMr MIHAILO MEDVEDEV,arh

Dobitnik velike nagrade

Udruèwa urbanista srbije

SA FAKULTETA

SALON URBANIZMA

SAS

KWIGE

ÂSOPISI

IN MEMORIAMURO[ MARTINOVI]

3...

17...................

19............

21.............

22...........

24............

28..

28...........

31...................

39...............

36..........

39.......................

41.....................

41..................

44...............

3

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

PROLOG

Po{tovani prijateqi arhitekture,

iza nas su jo{ jedni Dani arhitekture Ni{a,

koncepcijski zami{qeni kao Trijenale arhitek-

ture. No to je u ovom trenutku iza nas, a sve {to

pro|e i bude uspe{no, bez obzira koliko u datom

trenutku bilo te{ko za realizovawe, ostavqa u

~oveku neku emotivnu prazninu, àl za ne~im, ali

i ose}aj sre}e.

Dozvolite mi da, kao ~ovek koji je osmislio

Dane arhitekture Ni{a, izrazim svoja ose}awa

o protekle ~etiri manifestacije, kada sa

sigurno{}u mogu re}i da Dani arhitekture nisu

vi{e moji, nego NA[I, i da pripadaju svima nama:

meni, Vama, Gradu...

Ono na {ta bih ukazao je divan odnos svih

gradskih medija, radio i TV stanica prema na{oj

manifestaciji, ali posebnu zahvalnost dugujem

Slavku Videnovi}u i na{im Narodnim novinama

koji su 15-ak dana najavqivali i pratili na{e

Dane arhitekture. I na{a nacionalna televizija

RTS, i arhitekta Gordana Kova~evi}, autor emisije

Tajne prostora, zasluùju moju i Va{u zahvalnost,

jer su skoro u celosti posvetili Trijenalu arhitek-

ture dve svoje emisije.

Posebno me je obradovalo vispreno re{ewe

plakata Dana arhitekture, na{eg uvaènog umet-

nika Aleksandra-Ace Blatnika, koji nas je podsetio

na na{u mladost kada smo arhitekturu stvarali T-

lewirom, i ukazao na budu}nost stvarawa arhitek-

ture novim kompjuterskim tehnologijama.

Gest vredan pa`we predstavqa i odnos prof.

arh. Darka Maru{i}a, koji je uz sve svoje angaòvawe

i pomo} koju nam je pruìo oko Dana arhitekture,

honorar od ìrirawa uplatio za igradwu Hrama

Svetog Save i time zaduìo sebe, suprugu i sve

nas.

Na kraju, mo`da se sve ovo nama i de{ava zato

{to jesmo takvi, kako re~e prof. Fil Hern, na{

gost iz Pitsburga, u intervjuu Narodnim novinama:

“Imam 65 godina, Srbija je 46. zemqa koju sam

posetio, ali Srbija je jedinstvena u mom iskustvu.

Ovde sam ostvario smisleniju interakciju nego

u bilo kojoj dràvi. Za mene je dirqiv taj ose}aj

civilizacije {to ste kao qudi sa~uvali svoje

vrednosti, uprkos svim te{ko}ama. Izdràli ste

otu|ewe koje je drugima potkopalo ose}aj pripad-

nosti. Zadràli ste neku toplinu, pesni~ki pogled

na ìvot, duhovnost, {to sve toliko nedostaje u

ve}em delu sveta.”

Zato, onima koji ve} sada zapo~iwu rad na

Danima arhitekture Ni{a 2004. èlim da zadrè

duhovnost, a ujedno da im poèlim uspeh i sre}u

u nadi da }emo se ponovo sresti, druè}i se s

arhitekturom, s jeseni na starom mestu - u Galeriji

Srbija.arh. Aleksandar \. Kekovi}

DANI ARHITEKTURE - NI[ 2003

Naslovna strana kataloga

za Dane arhitekture 2003.


4

NI[KI TRIJENALE ARHITEKTURE

PR(A)VI PUT

Kada se (i ako se) jednom bude pisala Istorija

srpske arhitekture XXI veka i kada se budu evi-

dentirali zna~ajni arhitektonski doga|aji iz prve

decenije, jedan doga|aj }e svakako biti nezaobila-

zan.

Taj doga|aj je (prvi) “Trijenale arhitekture -

Ni{ 2003” koji je odràn od 31. oktobra do 5. no-

vembra 2003. godine.

Trijenale obuhvata period od 2001. do 2003. go-

dine i ostvaruje kontinuitet sa izlo`bom “Arhitek-

tura - Ni{ 2000.” koja je prikazala arhitekturu

ni{kih stvaralaca iz perioda 1990.- 2000.

Trijenale je zasnovalo i programski koncipi-

ralo Dru{tvo arhitekata Ni{a kao tradicionalnu,

trogodi{wu smotru ostvarewa iz oblasti arhitek-

ture.

U sadrìnskom smislu to je sveobuhvatan pre-

gled ànrovski razli~itih oblika arhitektonske

delatnosti - od realizovanih objekata i enterijera

do projekata arhitekata i studenata kao i ostvar-

ewa iz oblasti publicistike.

U pogledu teritorijalnog obuhvata trijena-

la prisutan je regionalni princip. Na trijenalu

u~estvuju arhitekti i studenti arhitekture iz

ni{kog, ju`nomoravskog i zaje~arskog regiona sa

ostvarewima nastalim u tom prostoru ili u drugim

gradovima na{e zemqe ili inostranstvu.

Kao {to prili~i ovako zna~ajnoj manifestaci-

ji, wene statusne karakteristike, uslove izlagawa

i sva proceduralna pitawa reguli{e poseban

Pravilnik trijenala. U wemu moèmo pro~itati da

je predvi|ena selekcija radova i takmi~arski ka-

rakter smotre (nagrade po kategorijama i Gran pri

trijenala). Ove odredbe Pravilnika afirmi{u i

{tite kvalitativnu dimenziju trijenala.

Pokrenuta je, dakle, jedna zna~ajna mani-

festacija od koje se o~ekuje da, pre svega, istraje i

da kroz vreme beleì i objektivno sudi o arhitek-

turi i o poslenicima arhitekture.

* * *Prvi ni{ki trijenale arhitekture je u potpu-

nosti ispunio o~ekivawa arhitektonskog i {ireg

javnog mnewa i u celini ostvario programske

ciqeve postavqene od strane osniva~a - Dru{tava

arhitekata Ni{a.

Wegove osnovne odlike se ogledaju u izuzetnom

odzivu u~esnika (prijavqeno preko sto radova, se-

lektirana 93 rada), kvalitetu priloga u svim kate-

gorijama i reprezentativnosti radova u odnosu na

ukupnu arhitektonsku produkciju regiona.

Trijenale je kroz trogodi{wi presek zbivawa

u razli~itim ravnima struke ilustrativno oslikao

kretawa arhitektonske misli, ideja, koncepata i

estetiku vremena na po~etku ovog veka. U tom kon-

tekstu posebno bih ukazao na visoko kvalitetne i

savremenim senzibilitetom obojene projekte stu-

denata koji su, moè se re}i, obeleìli prvi tri-

jenale. Danas sa projektima a naredna trijenala,

nadamo se, sa realizovanim ostvarewima. Obi-

man i raznovrstan materijal Trijenala zahvalna je

gra|a za dubqe analize i istraìvawa dana{weg

trenutka arhitekture u svim wenim oblicima po-

javnosti.

Sam ~in otvarawa bio je doga|aj za sebe.

Kao i pre tri godine kada je prire|ena izlo`ba

“Arhitektura - Ni{ 2000.” ili 2001. godine izlo`ba

povodom Godi{we nagrade SAS-a, ni{ka otvarawa

arhitektonskih manifestacija su preresla u male

svetkovine u slavu arhitekture.

Prisustvovao sam mnogim otvarawima

arhitektonskih manifestacija, ni{ka su najlep{a.

Do~ekuju se sa posebnom, toplom dobrodo{licom i

dignitetom. Kao da su sva svetla grada te ve~eri u

galeriji kraj Ni{ave.

Prisustvo brojnog, vi{egeneracijskog audi-

torijuma, prisustvo uglednih li~nosti iz javnog

ìvota grada i prisustvo lokalnih republi~kih

medija, dala je sve~ani ton otvarawu trijenala

potenciraju}i zna~aj doga|aja.

Otvarawe trijenala po scenariju i u reìji

DAN-a imalo je i uzbudqiv dramatur{ki zaplet; u

medijima su dan uo~i otvarawa objavqene nominac-

ije za nagrade, a imena nagra|enih su saop{tena na

samom otvarawu. (O nagradama i obrazloèwima

nagrada moè se pro~itati u Izve{taju @irija tri-

jenala na narednim stranicama ovog broja ~asopi-

sa.)

* * *Listam beogradski nedeqnik NIN od 8. janu-

ara ove (2004.) godine. U tradicionalnoj akciji

pod naslovom “NIN-ovi kriti~ari biraju”, koja

registruje i valorizuje najzna~ajnija ostvarewa i

doga|aje iz oblasti arhitekture u protekloj (2003.)

godini zabeleèn je, uz Sedmi beogradski trije-

nale svetske arhitekture i, citiram, “prvi i veoma

uspe{no organizovan ni{ki trijenale arhitek-

ture”. A kapela u Spomen - parku Bubaw arhitekte

Sa{e Bu|evca, delo koje je ponelo Gran pri ni{kog

trijenala, zavredelo je visoko tre}e mesto na rang

listi najboqih arhitektonskih ostvarewa u na{oj

zemqi.

U NIN-u zapaàmo i jednu zanimqivu koinci-

denciju. To je susret dva trijenala u istoj godini

- Sedmog beogradskog sa globalnom i Prvog ni{kog

sa regionalnom koncepcijom.

Dva trijenala odraàvaju i dva pristupa, dve

karakteristi~ne tendencije na aktuelnoj, globalnoj

arhitektonskoj sceni.

Beogradski afirmi{e ideje nove internac-

ionalizacije, ni{ki pak ideje bliè kontekstual-

izmu odnosno lokalnom (regionalnom) miqeu.

I upravo u toj ravni moè se uo~iti (istori-

jski) zna~aj prvog srpskog regionalnog trijenala.

Wegovim osnivawem Dru{tvo arhitekata Ni{a

otvara nove prostore arhitekture i trasira novi

put arhitektonske misli.

Poèlimo da na tom (pr(a)vom) putu istraje...

arh. Darko Maru{i}

5

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

IZVE[TAJ @IRIJA

MANIFESTACIJE

“TRIJENALE ARHITEKTURE

- NI[ 2003.”

@iri, imenovan od strane Saveta Trijenala, u

sastavu:

1. Arh. Borislav Spasi}, predsednik, ~lan

DAN-a,

2. Arh. Aleksandar Nikoqski, profesor

Arhitektonskog fakulteta u Skopqu,

3. Arh. Darko Maru{i}, profesor Arhitek-

tonskog fakulteta u Beogradu, radio je 28. i 29.

oktobra 2003. godine na pregledu, analizi i vred-

novawu radova, koji su prethodno odabrani od

strane Selekcione komisije.

Polaze}i od ~iwenice da “Trijenale arhitek-

ture - Ni{ 2003.” ostvaruje kontinuitet sa izlo`bom

“Arhitektura - Ni{ 2000.”, koja je obra|ivala pre-

thodni period (1990. - 2000.), @iri je ,u vredno-

vawu i valorizaciji radova, primenio istovetne

kriterijume.

1. AUTENTI^NOST I SAVREMENOST DELA

Delo sadrì izvorne - autenti~ne vrednosti

nasuprot replicirawu, imitaciji ili direktnom

preuzimawu istorijskih citata. Delo tako|e sledi

savremene globalne tendencije.

2. REPREZENTATIVNOST DELA

Delo je reprezent pozitivnihh kretawa u

arhitektonskoj produkciji grada u posledwoj de-

ceniji.

3. KONTINUITET ARHITEKTONSKIH VRED-

NOSTI

Delo se oslawa na istorijske vrednosti

arhitekture Ni{a u kontekstu HH veka. Na wih se

kreativno nadovezuje, ali istovremeno uvaàva i

savremeni trenutak.

4. LOKALNO-REGIONALNI IDENTITET DELA

Delo promovi{e ili afirmi{e osobenu i

specifi~nu arhitekturu grada i regiona.

5. GENERALNI DOPRINOS DELA

Delo pruà kvalitataivan doprinos na

slede}im planovima arhitekture i struke u ce-

lini:

5.1. Unapre|uje urbanu sredinu. Gradotvorno

i gradoliko sudeluje u gra|ewu gradske slike i

arhitekture grada.

5.2. Delo je nosilac novih ideja i koncepata.

5.3. Doprinos na planu arhitektonskog izraza u

celini - odnos prema kontekstu, oblikovawe, funk-

cija, konstrukcija i materijalizacija.

5.4. Doprinos na planu grafi~ke prezentacije,

vizuelizacije ideje, grafi~kog dizajna.

5.5. Teoretski doprinos razvoju arhitektonske

misli i edukaciji budu}ih arhitekata.

@iri je razmatrao ukupno 93 rada koji su pre-

ma pravilniku Trijenala, ~lan 6, razvrstani u pet

kategorija:

- Arhitektonski projekti - realizacije ......16

- Arhitektonski projekti-idejna re{ewa ...26

- Enterijeri ...................................................9

- Studentski radovi ....................................39

- Publikacije i publicistika .......................3

Na osnovu odluke Saveta Trijenala da se iz

svake kategorije, prethodno, pre izbora radova za

nagrade, izvr{i nominacija po tri rada, @iri je

nominovao za nagrade slede}e radove po kategori-

jama.

I ARHITEKTONSKI PROJEKTI REALIZACIJE

1. Kapela u Memorijalnom kompleksu Bubaw

u Ni{u

autor: arh. Sa{a Bu|evac

Koncipirana na inspirativnim tragovima

Maqevi}evog supramatizma i Peieve piramide u

pariskom Luvru, kapela na Bubwu je, u arhitekton-

skom smislu, uzdignuta do nivoa simbola-znaka.

Uno{ewe religijskog sadràja u Memorijalni kom-

pleks minule ideologije, daje novi duh primeren

vremenu u kome ìvimo.

2. Garni hotel - interpolacija u Ni{u

autor: arh. Predrag i Toma Jani}

Sloèn i delikatan projektni zadatak inter-

polovawa novog objekta u za{ti}enu ambijentalnu

celinu glavne gradske ulice, autori re{avaju na

kreativno-inovativan na~in, koji uvaàva propor-

cijske odnose, ritam i ukupne stilske karakteris-

tike objekta u neposrednom okruèwu.


6

3. Stambeni objekat u MIN nasequ “Ledena

Stena” u Ni{u

autor: arh. Miodrag Markovi}

U obilnoj produkciji stambene arhitek-

ture spornih vrednosti, objekat u MIN-ovom

nasequ “Ledena Stena” se izdvaja osobenim

minimalisti~kim tretmanom koji je li{en preten-

cioznosti i istoricizma sa novim kvalitetima na

oblikovnom planu.

II ARHITEKTONSKI PROJEKTI - IDEJNA RE[EWA

4. Gradski stadion “âir” u Ni{u

Autorski tim: AGM arhitekti - arh. Marjan

\ulinac, Borislav Petrovi}, Ivan Ra{kovi}, Ale-

ksandar Tomi} i Nada Jeli}

Sloèna funkcija i voluminoznost objekta

razre{eni su ve{tim komponovawem arhitekton-

skih elemenata zdruènih u koherentnu celinu sug-

estivne i upe~atqive likovne poetike.

5. Specijalna bolnica sa restoranom u Piro-

tu

Autor: arh. Branislava Katani} sa autorskim

timom i saradnicima

Specifi~nu tematiku zdravstvenih objekata au-

tor intepretira visokim profesionalnim ume}em

i odmerenim arhitektonskim izrazom.

6. Aerodrom “Beograd” - preoblikovawe

glavne ulazne fasade

Autori: arh. Aleksandar \. Kekovi} i aps.arh.

Marjan Petrovi}

7

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

Temu preoblikovawa glavne ulazne fasade i

povezivawe ulaznih partija autori razre{avaju

na suptilan na~in, ostvaruju}i harmoni~an odnos

zate~enog i novog.

III ENTERIJERI

7. Srpsko-ruska soba u omladinskom hotelu

u Qubqani

Autori: Elena Vasi}, Aleksandra Mani}, Svet-

lana Miqkovi} i Maksim Isaev

Projekat je nastao u okviru me|unarodnog sus-

reta arhitekata i umetnika u Qubqani. Enterijer

srpsko-ruske }elije je deo adaptacije starog vojnog

objekta za “Youth hostel “. Delo karakteri{e origi-

nalan arhitektonski koncept i visoki likovni re-

zultat.

8. Kafeterija “Fontana “ u Ni{u

Autor: arh. Toma Jani}

Ostvarewe afirmi{e vezu izme|u kreativnos-

ti autora i ispuwewa programskih potreba. Impre-

sionira profesionalna sigurnost kod razre{ewa

odnosa prostorne celine i detaqa, kao i kod iz-

bora materijala, boja i osvetqewa.

9. Kafe “Primo” u Sokobawi

Autori: aps.arh. \o|e Kiti}

Kreativno i savremeno re{ewe za jedan od

naj~e{}ih zadataka u ovoj oblasti. Postizawe

kapaciteta i dobre funkcije u te{ko prilagod-

qivom prostoru prosle|eno je originalnim di-

zajnom opreme, izborom zavr{nih obrada, boja i

osvetqewa.

IV STUDENTSKI RADOVI

10. Kompleks industrije sredweg pogona

bicikla

Autor: student Milo{ Veli~kovi}

Funkcionalno i oblikovno ~isto re{ewe je os-

novni kvalitet ovog projekta. Ono {to ovaj projekat

izdiè iznad ostalih je ve{tina komponovawa i

oblikovawa sloènog arhitektonskog ansambla.

11. Ku}e u nizu

Autor: student Zoran Nikoli}


8

Idejni projekat ku}e u nizu ostvaren je u

okviru nastave na Gra|evinsko-arhitektonskom

fakultetu u Ni{u 2002. godine. Projekat se izdvaja

inventivno{}u kojom je razre{en ovaj ina~e ~est

arhitektonski zadatak. Arhitektonska kompozicija

se odlikuje prefiweno{}u arhitektonskih oblika

u celini i detaqima.

12. Enterijer aperitiv-bara

Autor: student Bojan Stankovi}

Projekat je deo diplomskog rada autora ost-

varenog na Gra|evinsko-arhutektonskom fakultetu

u Ni{u, maja 2003. godine. Projekat se isti~e vi-

sokom kreativno{}u oblikovawa unutra{weg

prostora i razli~itih detaqa ove arhitektonske

celine. Posebno impresionira umawen broj ob-

lika, primeweni materijali i boja, {to zajedno sa

grafi~kim predstavqawem ostavqa snaàn uti-

sak.

IV PUBLIKACIJE I PUBLICISTIKA

13. âsopis “Arhitektura i urbanizam”, br. 8,

2001.

Izdava~: IAUS Beograd i DAN Ni{

Urednici: Mila Pucar, Zoran êmeriki} i

Aleksandar \. Kekovi}

âsopis na celovit i sistemati~an na~in

obra|uje arhitektonsko-urbanisti~ku tematiku

grada Ni{a i izlo`bu “Arhitekture - Ni{ 2000.”. âsopis predstavqa dragocen prilog istoriograf-

iji ovih prostornih disciplina.

14. “Grad u ìì ìvota”, zbirka ~lanaka

Autor: arh. Miodrag @ivkovi}

15. “Govor ku}a”, zbirka ~lanaka

Autor: arh. Miodrag @ivkovi}

Predano i angaòvano, autor ove dve zbirke

ispisuje svojevrsnu hroniku zbivawa na na{oj

arhitektonsko-urbanisti~koj sceni, ostavqaju}i

trag o na{em vremenu.

9

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

* * *Nakon nominacija po kategorijama (izbor po tri

rada) @iri se daqom analizom i valorizacijom

nominovanih radova, odlu~io da dodeli slede}e

nagrade po kategorijama:

Nagradu u kategoriji Publicistika i publikac-

ije dobio je ~asopis Arhitektura i urbanizam, br. 8, 2001. Izdava~: IAUS Beograd i DAN Ni{. Urednici: Mila Pucar, Zoran êmeriki} i Aleksandar \. Kekovi}.

Nagradu u kategoriji Studentski radovi dobio

je projekat Ku}e u nizu. Autor: student Zoran Nikoli}.

Nagradu u kategoriji Enterijeri dobio je pro-

jekat Srpsko-ruska soba u omladinskom hotelu u Qubqani. Autori: Elena Vasi}, Aleksandra Mani}, Svetlana Miqkovi} i Maksim Isaev.

Nagradu u kategoriji Arhitektonski pro-jekti - idejna re{ewa dobio je projekat Grad-ski stadion “âir” u Ni{u. Autorski tim: AGM arhitekti - arh. Marjan \ulinac, Borislav Petrovi}, Ivan Ra{kovi}, Aleksandar Tomi} i Nada Jeli}.

Veliku nagradu Trijenala arhitekture - Ni{

2003. iz kategorije Arhitektonski projekti - real-

izacije dobio je arhitekta Sa{a Bu|evac za ost-

varewe kapele u Memorijalnom kompleksu Bubaw

u Ni{u.

U Ni{u, 29.10.2003. @iri Arh. Borislav Spasi}, predsednik Prof. arh. Aleksandar Nikoqski Prof. arh. Darko Maru{i}

DANI ARHITEKTURE NI[A

TRIJENALE ARHITEKTURE-NI[ 2003.

Tradicija se nastavqa. 31.10.2003.godine

arhitekte Ni{a odu{evqeno su do~ekale svoj

praznik- trijenale arhitekture - Ni{ 2003. A sve je

po~elo 2000.godine. Predlog da se decembra 2000.

godine odrì Izlo`ba arhitektonskih ostvarewa

za period 1900.-2000.godine, delovao je u startu

nerealno, ali je ova utopijska ideja uz svesrdnu

podr{ku i veliki entuzijazam upornih ~lanova Up-

ravnog odbora Dru{tva arhitekata Ni{a, preto~ena

u realnost, i podarila gradu Ni{u jednu novu kul-

turnu manifestaciju.

Manifestacija se bri`no i znala~ki neguje

i uspeva da svake jeseni zatalasa ni{ku kulturnu

javnost, uvek nekim novim interesantnim sadràjem

koji oboga}uje kulturni identitet Ni{a.

Manifestacija hvata sve dubqe korene u

na{em gradu. Entuzijasti i vredni qudi Dru{tva

arhitekata, s puno qubavi i àra dogra|uju ovu

manifestaciju, udahwuju svake godine sveè ide-

je (konkurs zgrade Dru{tva, studentski radovi,

arhitektura na fotografiji, beogradski salon,

republi~ki salon itd) - nove sadràje i tako se

ova manifestacija razbuktava i sve vi{e okupqa

u galeriji “Srbija” ovaj ni{ki svet da vidi rezul-

tate rada godi{we produkcije arhitekata i druge

domete, da ih pozdravi i nabaci ideje za daqu ak-

tivnost. Poznato je da je planirawe i oblikovawe

grada jedina umetnost u kojoj svaki gra|anin ima

pravo da u~estvuje i ostavi svoj trag, “te grad pre-

cizno odraàva dru{tvo koje ga je stvaralo, kao

neumoqivo ogledalo.” (Edmund Vastok).

Taj na{ grad u kome mi svakodnevno krstari-

mo i sudaramo se, otvoreno pri~a pri~u o nama, o

na{im vrednostima i slabostima, na{em ponosu

i sramoti.

I ove 2003. godine aktivnost Dru{tva, sa ve}

poznatim àrom, se nastavila na organizaciji pr-

vog Trijenala. Iz dana u dan ideja je sazrevala i

kona~no juna je oformqen koncept Trijenala sa

svim wegovim sadràjem i Upravni odbor je stao

iza zaokruène koncepcije manifestacije Dana

arhitekture, tj. sada iza prvog Trijenala arhitek-

ture, jer s obzirom na skromnu produkciju arhitek-

tonskih dela, to je u ovim ekonomskim uslovima re-

alnost.

Trijenale je koncipirano kao manifestacija

sastavqena od niza aktivnosti - izlo`be, kao os-

novne, i prate}e tribine, predavawa i razgovori,

intervjua, stru~nih izleta (obilazak manastira u

okolini Ni{a).

Prvog dana, 31.10.2003.godine, vrata Salona

su otvorena i ne{to pre 18°° po~iwe okupqawe

znatièqnih posetilaca. Praznik po~iwe. Sala

je prepuna. Voditeq najavquje dnevni program ak-

tivnosti slede}ih dana. U sali je sve ìvqe. Pub-

lika je nestrpqiva, komentari{e i razgleda novi

broj glasnika “Arhitekt” - 13, iza{ao na dana{wi

dan i koji se deli prisutnoj publici. Publika za-

dovoqna, a mi sre}ni {to smo joj pripremili ovo

zadovoqstvo.

Producent izlo`be, arh. Aleksandar Kekovi},

pozdravqa posetioce i daje kratak istorijat Dana

arhitekture, sa posebnim osvrtom na ovogodi{we

Trijenale.

Pozivnica


10

Na Trijenalu u~estvuje stotinak autora sa 93

rada, razvrstana u pet kategorija:

• Arhitektonski projekti-realizacije.........16

• Arhitektonski projekti-idejna re{ewa ....26

• Enterijeri ....................................................9

• Studentski radovi .....................................39

• Publikacije i publicistika ........................3

U galeriji je sve bu~nije, o~ekuje se trenutak

objavqivawa rezultata ìrija.

Kona~no voditeq najavquje ìri:

• arh. Borislav Spasi}, predsednik

• prof arh. Darko Maru{i}, ~lan

• prof arh. Aleksandar Nikoqski, ~lan

Predsednik ìrija arh. Borislav Spasi}

pozdravio je prisutne posetioce i goste i tom pri-

likom se zahvalio Upravnom odboru u ime ̀ irija na

wihovom ponovnom angaòvawu. Iznose}i utiske o

izloènim radovima trogodi{weg perioda, re~eno

je da oni odslikavaju vreme 2000.- 2003.godine, te

je i odraz stawa tranzicionog perioda, perioda

siroma{tva i smawene investicione aktivnosti.

Rezultat takvog stawa je da se na izlo`bi

vidi veliki broj zrelih i kvalitetnih projekata

ali izvedenih objekata malo - svega 16. U gradu

se ipak gradi, ali kako? Potkrovqa i neve{te

rekonstrukcije su masovno prisutne u gradu. Wih

na izlo`bi nema, jer izgleda da ih se svi stide -

ru`na su. Wihovi autori i investitori su naj~e{}e

nestru~ni, nedou~eni i bez stru~nog morala. Takav

spoj, uz blagonaklonost gradskih institucija i

inspekcija, omogu}uje ovakvu arhitekturu, ovakvo

ruèwe grada.

Mo`da je ovo i najve}i kvalitet ove izlo`be,

da otvorenih o~iju svi vidimo ovu nakaradnu re-

alnost i preduzmemo neke korake ozdravqewa.

Ukoliko gradske institucije stambeno-komunalne

i urbanisti~ke delatnosti ne obavqaju svoj posao

sa velikom dozom stru~nog morala i dozvole da

nedou~eni i nestru~ni haraju ovim gradom i daqe

ga razgra|uju - arhitektonski haos je neizbeàn.

Ova izlo`ba ima}e puno smisla ako se u

gradu stawe po~ne da mewa na boqe i svakodnevno

preduzimaju mere ozdravqewa.

U suprotnom slede}a izlo`ba moè samo da

nam podari sliku iskasapqenog Ni{a - Ni{a bez

du{e i lepote. Ja u to ne verujem, jo{ sam opti-

mista.

Zatim se pri{lo nominaciji radova i sa od-

lukom ìrija prisutne je upoznao prof.arh.Darko

Maru{i}.

Na osnovu odluke Saveta Trijenala da se iz

svake kategorije, prethodno, pre izbora radova za

nagrade, izvr{i nominacija po tri rada, ìri je

nominovao radove za nagrade po kategorijama (za

detaqnu informaciju o nominovanim i nagra|enim

radovima pogledati izve{taj ìrija na prethod-

nim stranicama).

Veliku nagradu Trijenala arhitekture-Ni{

2003.godine u kategoriji Arhitektonski projekti -

realizacije dobio je arhitekta Sa{a Bu|evac za

ostvarewe kapele u memorijalnom kompleksu Bu-

baw u Ni{u.

Dobitnik arh.Sa{a Bu|evac se obratio publi-

ci ne kriju}i zadovoqstvo zbog ove posebno drage

nagrade, koja }e mu biti stimulans i nimalo laka

obaveza u wegovom daqem stvarala{tvu.

Posle lakog muzi~kog programa, voditeq je na-

javio predsednika DAN-a arh.Miomira @ivkovi}a,

koji je pozdravio prisutne sponzore i pokrovite-

qe, najavio i pozvao gradona~elnika Ni{a, g-dina

Gorana ]iri}a da otvori Trijenale.

Gradona~elnik, pozdravqaju}i sve prisutne

posebno pohvaquje aktivnost Dru{tva arhiteka-

ta Ni{a i gaji nadu da }e se poja~ati obostrana

saradwa na razre{ewu mnogobrojnih arhitekton-

sko-urbanisti~kih problema u gradu.

Zvani~no - Trijenale je otvoreno.

Nakon nastupa generalnog sponzora, prire|en

je skroman koktel i uz prijatne komentare prvi dan

Trijenala se polako privodi kraju.

Dan drugi, 01.11.2003.godine

U vremenu od 12 00 - 13 30 obavqen je dosta ak-

tivan razgovor ìrija i posetilaca o Trijenalu i

nagra|enim radovima.

Nakon toga je gost iz Amerike, profesor is-

torije i teorije arhitekture Fil Hern - Pitsburg,

odrào predavawe.

Na kraju je odràna redovna Skup{tina DAN-

a, na kojoj je izabran novi predsednik Dru{tva

arhitekata arh.Miomir @ivkovi}, posle os-

tavke dosada{weg predsednika arh. Dragoslava

Vu~kovi}a.

Dan tre}i, 02.11.2003.godine

U nedequ, 02.11.2003.godine Dru{tvo arhiteka-

ta Ni{a je u okviru manifestacije “Dani arhitek-

ture Ni{a 2003”, organizovalo stru~nu ekskurziju -

jednodnevni izlet u manastire koji se nalaze u oko-

lini Pirota (pogledajte poseban tekst o izletu).

Dan ~etvrti, 03.11.2003.godine

U toku dana izlo`bu je posetio veliki broj

gra|ana, a uve~e je odràna promocija sponzora

firme AMF, koja se bavi distribucijom i ugrad-

wom spu{tenih plafona, {to je bila tema prezent-

acije.

U periodu od 1930 do 2000 ~asova odràno je pre-

davawe profesora istorije i teorije arhitekture

sa Pitsbur{kog univerziteta, g-dina Fila Herna.

Tema predavawa bila je: Inspiracija Frenk

Lojd Rajta japanskom arhitekturom - originalno

istraìvawe, projektovawe visokih zgrada.

Interesantnost i originalnost teme privukli

su veliki broj ni{kih arhitekata.

Dan peti, 04.11.2003.godine

Na Gra|evinsko-arhitektonskom fakultetu,

sa po~etkom u 1200, profesor istorije i teorije

arhitekture Pitsbur{kog univerziteta Fil Hern,

razgovarao je sa studentima.

11

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

Uve~e je u Galeriji prof.Fil Hern odrào jo{

jedno predavawe na temu: Doprinos Roberta Ven-

turija teoriji arhitekture.

Time je sadràj i program Dana arhitekture

bio iscrpqen. Bili smo svi zadovoqni i sre}ni

da je Trijenale proteklo na visokom nivou, a is-

tovremeno i tu`ni {to ovo divno petodnevno

druèwe prestaje. Ve} smo se okrenuli budu}nosti

i smi{qamo nove ideje kako bi smo oti{li korak

daqe u oboga}ewu ove manifestacije.

Dru{tvo arhitekata nastavi}e aktivnosti

u u~vr{}ewu ove ve} oformqene tradicije uz

osmi{qavawe sve bogatijeg predstavqawa ni{kog

arhitektonskog stvarala{tva.

arh. Borislav Spasi}

POSETA MANASTIRIMA

U OKOLINI PIROTA

U nedequ, 02. novembra 2003. godine, Dru{tvo

arhitekata Ni{a je, u okviru manifestacije “Dani

arhitekture Ni{a 2003” uprili~ilo stru~nu ek-

skurziju - jednodnevni izlet u manastire u okolini

Pirota. Pose}eni su: manastir sv. \or|e u Temskoj

iz XVI veka, crkva u Stani~ewu iz XIV veka i man-

astir sv. Jovan Bogoslov u Poganovu iz XV veka. Us-

put je pose}eno i staro selo Gradi{te u Si}eva~koj

klisuri, odakle se, ina~e, pruà najlep{i pogled

na samu klisuru, kao i poznati “Begov most” u

blizini sela Stani~ewa.

Na izlet je krenuo jedan autobus sa arhitektama

- ~lanovima Dru{tva i wihovim gostima me|u ko-

jima je bio i jedan broj studenata arhitekture, kao

i gost iz Amerike, profesor Fil Hern sa univer-

ziteta Pitsburg. Iako su manastiri na svega 70-100

km od Ni{a, velika ve}ina gostiju je prvi put bila

u prilici da ih poseti i upozna se sa wihovim am-

bijentom, istorijom i arhitekturom.

DANI ARHITEKTURE - NI[ 2003TRIJENALE ARHITEKTUERE - NI[ 2003

PROGRAMDan prvi 31.10.2003 Petak18.30 Po~etak ceremonije• Nominacije i dodela nagrada po kategori-jama1. studentski radovi2. publikacije i publicistika3. entrijeri4. arhitektura projekti5. arhitektura realizacija• Progla{ewe pobednika VELIKA NAGRADA Trijenala• Ceremonija sve~anog otvarawa.20.00 Koktel

Dan drugi 01.11.2003 Subota12.00 - 13.30 Razgovor sa @irijem o Trije-nalu i nagra|enim radovima i razgovor sa goostom iz Amerike, prof.istorije i teorije arhitekture Fil Hern – Pitsburg, SAD13.30 - 15.00 Redovna Skup{tina DAN-a15.00 Koktel

Dan tre}i 02.11.2003 NedeqaCelodnevni izlet u manastire u okolini Ni{a

Dan ~etvrti 03.11.2003 Ponedeqak19.00 - 19.30 Promocija sponzora Firme AMF spu{teni plafoni19.30 - 20.00 Predavawe prof.istorije i teorije arhitektureFil Hern iz SAD-atema: INSPIRACIJA FRENK LOJD RAJTA JAPANSKOM ARHITEKTUROM ZA PROJEK-TOVAWE VISOKIH ZGRADA - orginalno istraìvawe-simultano prevo|ewe

Dan peti 04.11.2003 Utorak12.00 Razgovor prof. istorije i teorije arhitekture Fil Hern iz SAD-a sa stu-dentima na Gra|evinsko-arhitektonskom fakultetu19.00 - 20.00 Predavawe prof. istorije i teorije arhitekture Fil Hern iz SAD-atema: DOPRINOS ROBERTA VENTURIJA TE-ORIJI ARHITEKTURE-simultano prevo|ewe20.00 Sve~ano zatvarawe

Pred novom {kolom u selu Gradi{te

Selo Gradi{te

Selo Gradi{te se nalazi na ulazu u Si}eva~ku

klisuru sa Belopalana~ke strane i svojim atar-

om pruà se od Ni{ave do Svrqi{kih planina

(od 245 m. do 1267 m. nadmorske visine).

Selo se nalazi na jezerskoj platformi kojom

je vodio, a i danas vodi, put iz Belopalana~ke u

Ni{ku kotlinu. Jezerska platforma predstavqa

dno pliocenskog jezera u kojem je Ni{ava usekla

dana{wi Gradi{ki kawon.

Gradi{te spada u najstarija sela ni{kog

kraja. Ime je dobilo u vreme Justinijana, u {es-

tom veku, po utvr|ewu (kastrumu) koje se nala-

zilo na ~uki iznad dana{weg naseqa.

ûka (551 m. nadmorske visine) predstavqa

vidikovac odakle se pruà izvanredna pano-

rama na Si}eva~ku klisuru i okolni prostor.


12

Izlet je, na veliko zadovoqstvo u~esnika, u

potpunosti opravdao o~ekivawa. Imalo se {ta vi-

deti, doìveti i nau~iti. O izletu su pisale “Nar-

odne novine”, a pomenut je i u tv-programima koji su

pratili Dane arhitekture.

Organizaciju ove stru~ne ekskurzije su pomo-

gli: Fond za kulturu grada Ni{a, “Ni{ekspres” i

bratstvo manastira sv. Jovan u Poganovu, a Dru{tvo

arhitekata Ni{a je, zbog pomo}i u organizaciji,

kao uspomenu na ovu ekskurziju poklonilo manas-

tiru sv. Jovan tradicionalno slikanu ikonu sv.

Simeona Miroto~ivog.

Koristan i kreativan izlet

Nedeqa, drugi dan pitomog i osun~anog novem-

bra 2003. godine. Beleè}i sve~ano i radno Dane

arhitekture u Ni{u, Dru{tvo arhitekata Ni{a je

sa mnogo razloga uprili~ilo put dolinom Ni{ave,

Temske i Jerme. Ciq je bio obilazak crkava i ma-

nastira, naàlost zbog mawka vremena ne svih,

kao i sela Gradi{ta na desnim hrbatima mo}ne

Si}eva~ke klisure, sela koje ina~e pleni pa`wu

slikara, pisaca, ali i arhitekata, studenata

arhitekture, prijateqa Dru{tva i jednog gosta iz

daleke Amerike, iz grada Pitsburga, profesora

Fila Herna.

Put nije ni dalek, ni teretan, ali ga mnogi

ipak prvi put vide.

U prijateqskoj i opu{tenoj atmosferi, kolege

jedni drugima ve} od Proseka preporu~uju pa`wi

jedinstvenu formaciju stena ~uvene klisure. Zbog

stabilne i ne mnogo suve jeseni, klisura se izves-

no jo{ uvek zeleni, bez one uobi~ajene harmonije

crvene boje `bunova ruja, od sasu{ene makije i od

anasona pored pruge. Ni{ava te~e spokojno. Gotovo

tre}ina putnika ma{ila se svoje foto opreme, pa

kao na safariju beleè sve {to “ulove”. Onaj dru-

gi deo protestvuje zbog ~iwenice da je ovaj Park

prirode ~ak na dva mesta ugroèn dinamitom koji

drobi kamen za potrebe èlezni~ara i putara (kod

Ostrovice i Dolca).

Kod ovog drugog kamenoloma autobus se seli

na put koji }e nas onako strm i krivudav odvesti u

selo. Put je pomalo na ovom delu i naporan jer je

uzan i sa o{trim krivinama. Iznena|uju nas forma-

cije klekovog `buwa, znak da smo ve} visoko iznad

puta za Pirot. Najzad smo u selu, na platou ispred

Begov most na Tem{tici kod sela Stani~ewe

Begov most u blizini sela Stani~ewa

Izgra|en preko reke Tem{tice, najverovat-

nije krajem XVII veka, neposredno pred po~etak

austro-turskog rata 1683-1690.godine, kada je

izgradwa prekinuta i, kako se veruje, nikad nije

dovr{ena. Jedini do sada poznati pomen Begov-

og mosta sa~uvan je u jednom zapisu iz prve polo-

vine XVIII veka, u manastiru sv. \or|e u Temskoj,

koji glasi: “1739. da se zna kako bist razmirica

u tija vremena; zarobi manastir sv. Georgija pri

igumana Visariona i bratia Nifi i Josifa i

Danila; i toga vremena nasadismo loze na Be-

gov most - 1742; bi manastir pust tri godine”. Narodno predawe, koje navode me{tani sela

Stani~ewa, kazuje da Begov most nikada nije bio

dovr{en, jer je tokom gradwe reka Tem{tica iz-

menila tok, te je wegovo dovr{avawe postalo

bespredmetno. Me|utim, ostaci na drugoj obali

reke pobijaju predawe. Begov most je verovatno

stradao u nekom od ratnih sukoba.

Crkva Sv. Petke u selu Stani~ewe

Crkva je podignuta kao pridvorna grobna

kapela u prvoj polovini XIV veka i predstavqa

jedan od retkih sakralnih objekata izrazito

grobne namene, sa~uvan u skoro neizmewenom

obliku do dana{wih dana. Pravougaone je os-

nove, jednostavne arhitekture, sa zidanim ikon-

ostasom i slikanom fasadom. Prvobitni drveni

trem vremenom je zamewen zidanom i oslikanom

pripratom, koja je u XIX veku zamewena neprik-

ladnom tremom bondru~ne konstrukcije. Sa~uvani

ìvopis karakteri{u stilske odlike fresko-

slikarstva XIV veka, osobito u koloristi~kom

izrazu i bogatoj dekorativnosti. Pored temeqa

svih faza priprate i trema otkriveni su i osta-

ci ju`nog aneksa i severnog ogradnog zida.

13

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

{kole i biblioteke. Mali odmor sa doru~kom.

Na tremu biblioteke pretresamo wenu ~udnu sud-

binu. Poseduje iznena|uju}i broj lepih i vrednih

kwiga koje nema ko da ~ita, jer u selu nema dece. Do

vidikovca, ~uke ili gradi{ta iznad sela stièmo

oznojeni, ali ipak svi stièmo, dok nam iznad gl-

ava kruì orao ribar (u Klisuri je ina~e wihovo

stani{te, jedno od retkih kod nas,). Sa ovog mesta

pogled je tako veli~anstven da se ne moète lako

za{tititi od patetike. Mnogi se ovde ose}aju kao

Qermontovqev Pe~orin dok stoji na vrhu Kavkaza.

Kroz ambis klisure struji plavi~asta izmaglica

po ~ijem dnu vijuga voz za Carigrad.

Naàlost “slu`ba zove”, moramo daqe, ~eka nas

put. Pri polasku gotovo svi fotografi{u qupku,

{areno bojenu ku}u, koju kao da je ovde doneo Mark

[agal iz Vitebska.

Do na{e slede}e destinacije, sela Stani~ewa,

stièmo pomalo monotonim putem, ali nam ipak, sa

na{e desne strane pa`wu plene strmine planine

Belave gde je nekada mla|ani poru~nik Stepa

Stepanovi} zaradio svoje prvo odlikovawe za hra-

brost. U wenim pe{terama doskora je zreo ~uveni

pirotski ka~kavaq.

Crkva sv. Petke (sv. Nikole ?) je ~udna sfinga,

na uzvi{ewu iznad Ni{ave, koja je godinama svojim

kontradiktornostima mu~ila na{e ~uvene nau~nike

Dr Mirjanu \or|evi}-Qubinkovi} i wenog supruga

gospodina Radivija Qubinkovi}a, mlade sarad-

nike pored wih, tehnologe i hemi~are: grobna ka-

pela zidana od ni{avskog oblutka i dozidane fa-

sade, u enterijeru ~uva funererni mir i briqantno

slikarstvo. Dosada{wa saznawa ne doseù nivo

problema koji krije ova grobna kapela. Svako od

nas posetilaca koji smo obilazili ovaj biser IVX

veka odabrao je svoju kompoziciju kojoj se divio.

Ja odavno preferiram “Mironosije”, slikane kao

svilom.

Dobra je bila ideja da posle ove sjajne “galer-

ije” dobrih fresaka budemo malo profaniji: Begov

most preko reke Temske u neposrednoj blizini. Is-

torijski podaci nas u~e da je pred Tursko - Austri-

jsku vojnu 1683. neki beg neznanog imena zapo~eo

zidawe mosta. Po starom, uostalom dobrom, ori-

jentalnom adetu vaqa biti zadu`binar, amaneta

radi, kao onaj {to naru~i Vi{egrad, @epu, Mos-

tar...Trebiwe. Neka bude i begova tajna {to ne

zavr{i most, do polovine dobro zidan sa lukovima

i tragom “tariha” o zidawu }uprije. Od polovine do

druge obale obi~na, a danas trula drvena japija.

Manastir sv. \or|e kod sela Temska

Manastirska crkva sv. \or|e podignuta

je na ostacima starijeg kultnog objekta, kao

trikonhalna gra|evina jednostavne arhitek-

ture po upro{}enoj varijanti Moravske {kole.

@ivopisana je 1576. godine, kako u naosu tako

i na zapadnoj fasadi. Priprata je podignuta

i ìvopisana 1654. godine, kada je islikan

i zapadni zid na kome se nalazi kompozicija

Stra{nog suda iz 1576. godine. Otvoreni drveni

trem {titi dvoslojni ̀ ivopis na zapadnom zidu,

doprinose}i formirawu skladne arhitektonske

celine. U zapadnom konaku, obnovqenom 1836.

godine nad ostacima starijeg konaka, punih 40.

godina radila je manastirska {kola. Isto~ni

konak tako|e je obnovqen u XIX veku. Iza oltara

crkve sahrawen je Milutin Karanovi}, istaknu-

ti vojskovo|a iz bitaka za oslobo|ewe Pirota

od turske vlasti.

Konak manastira Sv. \or|e

U konaku manastira Sv. \or|e


14

Podne smo proveli u porti manastira sv. \

or|e u Temskoj. Selo Temska koje je na putu, veo-

ma sli~i dolini reke Taho u [paniji, sa mostom,

ku}ama nad vodom, ba{tama i divnim svetlom koje

je celog dana obasjava.

Manastir je veoma sloèn kompleks crkve,

zvonika, tri konaka, pomo}nih zgrada i mutvaka

za spremawe dobre hrane. Sestrinstvo manas-

tira je od kako znamo gostoprimqivo i rado ~eka

goste. Meni me|utim misli lete deset godina un-

azad dok je portom sitnim koracima {etao man-

astirom, od p~eliwaka do ba{te, wihov duhovnik

Mihajlo Haxi [ubert,

pravoslavni êh, o kome

~esto razmi{qam. Malo

je, zaista malo vremena

da o ovim slikama, pe-

riodima i dogradwama

podrobnije pi{emo. Za-

dovoqimo se time da je

prva faza ìvopisana

1576.godine (naos i za-

padna fasada). Pripra-

ta je 1654. podignuta i

ìvopisana. Bilo je i

mnogo drugih dogradwi,

da bi punih 40.godina u

obnovqenom konaku bila

{kola. Neposredno iza

apside sahrawen je kap-

etan Milutin Karanovi},

pobratim \ure Jak{i}a,

poginuo na kqu~nom prevoju Pandiralo u borbi za

oslobo|ewe Pirota od turskih vlasti.

Dan privodimo kraju u manastiru sv. Jovana Bo-

goslova, u izuzetnom ambijentu kawona reke Jerme,

okruèni prijateqskom pa`wom bratstva ovog

manastira (doskora je to bio ènski manastir).

Dinami~ni monasi pristigli ovamo iz Sopo}ana

i Crne Reke, iznenadili su nas izuzetnim zahva-

tima u porti i samom hramu manastira sv. Jovana

Bogoslova.

Qubazni otac Mardarije tuma~i nam sa ve-

likim autoritetom sve oslikane scene u crkvi iz

Staroga i Novoga zaveta. “Bratstvo” arhitekata

uìva u izuzetnoj harmoniji crkve zidane u, malo

redukovanom, moravskom stilu i ostalim objekti-

ma, mutvaku sa oxaklijom, ~ardakom i obnovqenim

mona{kim }elijama.

Posetu manastiru zavr{avamo manastirskim

ru~kom “koji pada u posne dane”. Dru{tvo arhiteka-

ta Ni{a, za uspomenu na ovo druèwe poklawa ma-

nastiru tradicionalno slikanu ikonu sv. Simeona

Miroto~ivog. Vra}amo se u Ni{ predve~e, blago

umorni ali prepuni utisaka.Miodrag An|elkovi}

Miodrag Medar

Manastir Sv. Jovan- ru~ak

Manastir Sv. \or|e

~esma

Manastir sv. Jovan kod sela Poganova

Retko privla~ni sredwevekovni manas-

tirski ansambl, koji se nalazi u atraktivnom,

tako|e za{ti}enom, prirodnom ambijentu ka-

wona reke Jerme. Crkva posve}ena sv. Jovanu

Bogoslovu, trikonhalne osnove sa petostranom

oltarskom i dve bo~ne pevni~ke apside, podig-

nuta je krajem XIV veka od ktitora Konstantina

Draga{a - Dejanovi}a. Po svom planu veoma je

sli~na spomenicima Moravske {kole, mada je

druga~ija po karakteru i obradi fasada. Svi

unutra{wi zidovi oslikani su oktobra 1499.

godine freskama koje su radili lokalni majs-

tori u duhu vizantijske tradicije. Manastirsku

celinu upotpuwavaju sredwevekovni mutvak sa

rusti~nom oxaklijom, konak obnovqen 1876. god-

ine i ~ardak izuzetno skladnih proporcija, kao

i arheolo{ki ostaci mona{kih }elija i drugih

starijih objekata.

Konak manastira Sv. \or|e

15

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

PROGRAM POSETE arh.FIL HEARN-a

dekana Arhitektonskog fakulteta (Pitsburg, SAD)

31.10. Petak

• transfer sa Beogradskog aerodroma do

Ni{a, sme{taj u hotelu

• 17.45 odlazak na otvarawe Trijenala u

galeriji Srbija

• nakon otvarawa, odlazak u restoran

Sin|eli} na ve~eru u organizaciji Dru{tva

arhitekata Ni{a

01.11. Subota

• nakon doru~ka odlazak u obilazak nekih

znamenitosti grada Ni{a i Ni{ke Bawe.

• Obilazak Ni{ke Bawe.

• Obilazak ]ele Kule, lokaliteta Medijana

i centra grada

• 14.00 ru~ak

• 15.30 gostovawe na lokalnoj TV5.

• ve~era

02.11. Nedeqa

• oko 7.00 polazak ispred hotela Ambasador

na jednodnevnu ekskurziju; odlazak na vidikovac

iznad Si}eva~ke klisure (selo Gradi{te); obila-

zak manastira Stani~ewe, Sv. \or|e i Poganovo;

ru~ak sa monasima u manastiru

03.11. Ponedewak

• odlazak u Zavod za za{titu spomenika.

Razgovor sa direktorom Zavoda gospodinom arh. A.

Radovi}em

• Obilazak Ni{ke tvr|ave sa arh.

Stankovi}em i arh. Andrejevi}em

• 18.00 odlazak u galeriju Srbija, pripreme

za prvo predavawe

• 18.30 predavawe Fil Hearn-a: Inspiracija

F. L. Rajta japanskom arhitekturom za projektovawe

visokih zgrada ~vrstog jezgra

04.11. Utorak

• odlazak na Fakultet oko 11.00, prijem gosta

iz Amerike u dekanatu sa profesorima Fakulteta

• 12.00 razgovor sa studentima Gra|evinsko-

arhitektonskog fakulteta u amfiteatru

• 14.00 ru~ak

• 18.00 odlazak u galeriju Srbija, pripreme

za drugo predavawe

• 18.30 predavawe Fil Hearn-a: Doprinos

Roberta Venturija teoriji arhitekture

05.11. Sreda

• odlazak u Zavod za za{titu spomenika

• obilazak Narodnog muzeja sa arhietktama

iz Zavoda

• razgovor sa direktorom muzeja

06.11. êtvrtak

• odlazak u jutarwim ~asovima za Beograd;

nakon smestaja u hotelu, odlazak na arhitektonski

fakultet u Institut za arhitekturu i urbanizam

Srbije. Razgovor za arh. Igorom Mari}em, prof

Qiqanom Blagojevi}, i prijem gosta iz Amerike u

dekanatu beogradskog Arhitektonskog fakulteta

• u popodnevnim ~asovima, obilazak nekih

znamenitosti grada Beograda

07.11. Petak

• nakon doru~ka, odlazak na aerodrom

DANI ARHITEKTURE - NI[ 2003.

U MEDIJIMA

Projekat “TRIJENALE ARHITEKTURE - NI[

2003.” bio je, po zamisli organizatora, kao i

prethodnih godina, dobro pokriven medijskom

prisutno{}u. To se odnosi na izve{taje televiz-

ijskih ku}a i {tampe o otvarawu i toku manifestac-

ije, a poseban zna~aj su imale redovne emisije o

kulturnim doga|ajima u gradu u kojima su gosti bili

predstavnici organizatora Trijenala.

Realizovane aktvinosio vezane za TV medije:

• Razgovor u okviru Jutarweg programa NTV

29.10.2003.g., u~esnik je bio arh. Zoran êmeriki};

• Razgovor u emisiji “Tema dana” NTV

30.10.2003.g., u~esnik je bio arh. Miodrag Medar;

• Razgovor u emisiji “Danas” TV5 30.10.2003.

g., u~esnik je bio arh. Aleksandar \. Kekovi};

• Razgovor u emisiji “Nedeqno popodne” TV”Belle Amie” 26.10.2003.g., u~esnik je bio arh.

Branimir ]iri};

• Razgovor u emisiji “Samo subotom” TV5

1.11.2003.g., u~esnik je bio gost Trijenala iz SAD

prof.arh. Fil Hern;

• Izve{taj ekipe RTS - voditeqa emisije

“Tajne prostora” Gordane Kova~evi} o otvarawu i

toku Trijenala, kao i posebni prilozi:

- o Velikoj nagradi Trijenala, u~esnik je bio

arh. Sa{a Bu|evac;

- o Ni{u i Ni{koj Bawi, u~esnici su bili: arh.

Aleksandar \. Kekovi} i arh. Ivan Andrejevi};

- o studentima arhitekture iz Ni{a, u~esnici

su bili studenti Zoran Nikoli}, Svetlana Miqko-

vi}, Aleksandra Mani} i Elena Vasi}.

“Narodne novine” su, tako|e, redovno pratile

manifestaciju:

• “Amerikanac u Ni{u” (29.10.2003.)

• “Posveta trijenalu” (30.10.2003.)

• “Dani arhitekture - Ni{ 2003” - cela stra-

na (31.10.2003.)

• “Velika nagrada Trijenala Sa{i Bu|evcu” (1-2.10.2003.)

• “Predavawe Fila Herna” (3.11.2003.)

• Intervju sa Filom Hernom “O~uvali ste

toplinu koja svetu nedostaje...” (7.11.2003.)

Kao i ranije, novinar Slavko Videnovi} je re-

dovno i vrlo profesionalno izve{tavao o svim

doga|awima vezanim za Trijenale.

I ove godine, Milorad H. Jevti}, NIN-ov

kriti~ar, u ~lanku Deset najboqih (NIN, 8.1.2004.)

daje rang listu najuspe{nijih ostvarewa u arhitek-

turi u 2003. godini, gde na visoko tre}e mesto

stavqa Kapelu na Bubwu autora Sa{e Bu|evca, koja

je dobila veliku nagradu na Trijenalu arhitekture

- Ni{ 2003.

U istom ~lanku autor kaè: “Me|u manifestac-

ijama koje su pratile gradili{nu delatnost vre-

di pomenuti Sedmi beogradski trijenale svet-

ske arhitekture (prvi put prire|en pod pokro-


16

viteqstvom Skup{tine grada) te prvi i veoma uspe{no organizovan Ni{ki trijenale arhitek-ture” (podvukao urednik Arhitekta).

arh. Hranislav An|elkovi}

------------------------------

Jo{ kod prvih priprema za Dane arhitekture

2003. Upravni odbor Dr{tva je postavio sebi za-

datak da se do po~etka ove manifestacije renovira

jedna prostorija Dru{tva, kako bi se poboq{ali

radni i ambijentalni uslovi. Dowi tekst govori o

realizaciji ovog zna~ajnog, a s obzirom na materi-

jalne uslove Dru{tva, vrlo te{kog zadatka.

Redakcija

URE\EWE PROSTORIJE DAN-a

Ve} dugo vremena - godina, govorimo o

ure|ewu na{e zgrade. Ra|eni su projekti, raspi-

sivani konkursi, ali se pri~a uglavnom na tome

zavr{avala.

Na po~etku ove godine dogovoreno je na Up-

ravnom odboru DAN-a da se jasno podele zaduèwa

i da se bez odlagawa krene u realizaciju. Po pro-

jektu arh. Aleksandra \. Kekovi}a, pristupilo

se ure|ewu prostorije DAN-a, koja je predvi|ena

kao prostor za rad sekretara udruèwa, ali i za

sastanke kako U.O. DAN-a, tako i za neformalna

druèwa arhitekata. Prostorija je predvi|ena i

kao mini izlo`beni prostor - galerija. Uz pomo}

na{ih prijateqa, sponzora i donatora, kao i iz

sopstvenih sredstava, ura|en je spu{teni knauf

- plafon u dva nivoa sa ta~kastim i difuznim

svetlom, razvu~ene su nove telefonske elektro,

TV instalacije, reparirani su zidovi stolarija,

postavqen je movi laminat i venecijaneri na pro-

zorima, a na osnovu projekta ura|en je i novi kon-

ferens sto i radni sto sekretara Dru{tva. Sve je

ura|eno u pastelnim i smirenim bojama kakve do-

likuju jednom ovakvom prostoru. ostalo je jo{ da se

urade nove police, kao i nosa~i stakala i stakla

za izlagawe panoa.

No, to ne bi bilo zadovoqavaju}e da po projektu

istog arhitekte nije po~ela priprema za ure|ewe

sanitarnih prostorija i izme{tawe ~ajne kuhiwe

iz hola, kao i ure|ewe ulaznog hola i wegovo pret-

varawe u prostor za predavawa, tribine i mini-

izlo`bene galerije. Za ve}inu radova obezbe|en je

materijal i ugovorena radna snaga, ali i daqe vaì

poziv kolegama i na{im prijateqima izvo|a~ima i

sponzorima da pomognu bilo u novcu, materijalima

i radnoj snazi. Ukoliko se sve bude odvijalo po

planu, do prole}a 2004. godine ima}emo upristo-

jen deo prostorija na{eg udruèwa.

Prema najavama iz uprave Grada i Zavoda

za za{titu spomenika kulture, na{a zgrada kao

za{ti}eni objekat, stavqena je me|u prve na listu

zgrada za obnovu fasada u projektu Lepa Srbija

za Ni{. Ukoliko bi do{lo do realizacije tog pro-

jekta, a po{to DAN poseduje nove oluke i lim za

op{ivaw, potrebno bi bilo obezbediti i krovni

pokriva~ - biber-crep, kako bi zgrada ponovo zab-

listala i iznutra i spoqa u punom sjaju.

Ovo je samo jedan, mo`da lep{i deo pri~e,

ono {to nam neminovno sledi i {to je zadatak koji

vi{e ne trpi odlagawe, jeste re{avawe imovin-

sko-pravnih odnosa - povra}aj zgrade u posed Save-

za. Zatim, utvr|ivawe dela participacije DAN-a

u vlasni{tvu zgrade unutar Saveza, raseqavawe

privremeno sme{tenih porodica u pomo}ne ob-

jekte, kao i re{avawe spora oko podruma. Tek

tada bi se moglo pristupiti slede}oj - razvojnoj

fazi, koja predvi|a ru{ewe pomo}nih prostorija,

ure|ewe podruma kao kafe-kluba arhitekata i iz-

gradwu izlo`benog paviqona na mestu dana{wih

pomo}nih objekata. Ukoliko bi do{lo do realiza-

cije ovih ambicioznih projekata mogli bismo biti

u potpunosti zadovoqni, i tek tada bi se ostvario

skoro zacrtani ciq na nedavno odrànoj tribini

Saveta za kulturu Grada Ni{a, o stvarawu Ku}e

arhitekata, koju smo skoro videli u primerima

iz Graca, ali koja postoji i svuda po razvijenim

zemqama Evrope. Do tada, bar za trenutak uìvajmo

u novoure|enoj prostoriji sawaju}i i teè}i da

na{ Dom postane stvarni reprezent arhitekata i

dobre arhitekture.

arh. Aleksandar \. Kekovi}

17

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

ISKUSTVA U PRIMENI “ZAKONA O

PLANIRAWU I IZGRADWI”

Priprema i dono{ewe “Zakona o planirawu i

izgradwi”, od prvih koncepata 2001.g. do dono{ewa,

maja 2003.g., bili su pa`qivo, permanentno pra}eni

vrlo aktivnim angaòvawem Udruèwa urbanista

Srbije.

U svim fazama wegove pripreme i trans-

formacija, od verzije “prepisivawa odredbi” iz

Gra|evinskog zakona 1931.g. do nacrta i predloga

2003.g., UUS je odgovaraju}oj Komisiji Ministarstva

i Ministarstvu dostavqao svoje primedbe, pred-

loge i sugestije, temeqene na vi{edecenijskom

iskustvu svojih ~lanova i institucija u oblasti

prostornog i urbanisti~kog planirawa na pra}ewu

razvoja zakonodavstva u ovoj oblasti, me|utim one

nisu nailazile na odgovaraju}e razumevawe.

Komisija Ministarstva i Ministarstvo

su, demonstrativno, odbijali saradwu sa pred-

stavnicima UUS na koncipirawu su{tine ovog za-

kona i “isposlovali” wegovo dono{ewe suprotno

stavovima i interesima struke, baziranim na poz-

itivnim prakti~nim iskustvima sprovo|ewa regu-

lative u ovoj oblasti.

Vi{e od osam meseci sprovo|ewa takvog,

neodgovaraju}eg, Zakona ve} je pokazalo we-

gove brojne nedostatke, koji }e se vi{estruko

umnoàvati nastavkom wegove primene, ukoliko se

ne u~ine radikalne promene wegovog koncepta, i

ukupna oblast, koju on reguli{e, ne stavi na nove

zdrave osnove.

Ne ulaze}i u su{tinu ustavnosti velikog broja

wegovih odredbi, iz stru~nog ugla vi{egodi{wih

prakti~nih iskustava u oblasti delatnosti prostor-

nog i urbanisti~kog planirawa, zna~ajne primedbe

na neke od wegovih odredbi mogle bi se odnositi

na slede}e formulacije koje bi, obavezno, trebalo

izmeniti i usaglasiti.

(1) Bez definisanog razloga Zakon je obesmis-

lio sistem dugoro~nog, integralnog planirawa

prostornog razvoja Republike Srbije ukidawem os-

novnog planskog dokumenta Republike, PROSTORNOG

PLANA REPUBLIKE SRBIJE, koji je u Zakonu zame-

wen potpuno neodgovaraju}im dokumentom “Strate-

gija prostornog razvoja Republike Srbije”., Takvom

Strategijom se (prema ~lanu 17. Zakona) odre|uju

“dugoro~ni ciqevi prostornog planirawa(?) i raz-

voja...”, bez ikakvih planskih obaveza i instrume-

nata.

Strategije uvek postoje, utvr|uju se i me-

waju, ali se prostorni razvoj Republike moè

definisati samo Prostornim planom, donetim i

usagla{avanim u skladu sa aktuelnim strategija-

ma.

(2) Institucija nadle`na za prostorni razvoj

Republike, moè biti samo REPUBLI^KI ZAVOD

ZA PROSTORNO PLANIRAWE I URBANI RAZVOJ.

“Agencije” se formiraju za prodaju nekretnina.

Treba se nadati da takva “Agencija” u Zakonu (~lan

4.-15.) nije imala ciq da izvr{i rasprodaju pros-

tora Republike Srbije.

(3) [eme se crtaju na salvetama u kafani, ili u

“Power Piontu”, na ra~unaru za marketin{ke prezent-

acije pa “[EME PROSTORNOG RAZVOJA” (~lan 18.

Zakona) ne mogu nikako biti planski dokumenti.

U konkretnom slu~aju prostorni razvoj pojed-

inih oblasti (obrazovawe, nauka, kultura, trans-

port, energetika... i sl.) moè se Prostornim

planom Republike utvr|ivati na osnovu Strategija

razvoja tih oblasti.

(4) Nova Ustavna re{ewa treba da odrede ter-

itorijalnu organizaciju Republike Srbije, u kojoj

}e REGIONI, (ma kako se budu zvali), prema Evrop-

skim standardima, imati zna~ajne ingerencije.

U tom kontekstu, odredbe ~lana 20. Zakona, za

predvi|eni “Regionalni prostorni plan” ne mogu

ni pribli`no biti zadovoqavaju}i okvir za sis-

tem Regionalnog prostornog planirawa u okviru

planirawa prostornog razvoja Republike.

(5) Odredbe o sadrìni, ustupawu izrade,

post

upku izrade, “ugovoru o implementaciji” (?)

i dr. (~lanovi 22.-32. Zakona) o~igledno moraju

biti radikalno revidovane u kontekstu navedenih

primedbi u predhodnim ta~kama.

(6) SISTEM URBANISTI^KOG PLANIRAWA

(definisan ~lanovima 33-66. Zakona) sa brojnim

nedoslednim i nakaradnim re{ewima, uneo je

najvi{e pometwe u primeni i sprovo|ewu Zakona,

s tendencijom daqeg deformisawa dostignutih,

pozitivnih iskustava stru~ne prakse u ovoj oblas-

ti.

Radi ilustracije dovoqno je navesti samo

drasti~ne primere lo{ih re{ewa.

(7) Zakon, iz nepoznatih razloga, ne podra-

zumeva niti priznaje potrebu postojawa SIS-

TEMA PLANERSKIH INSTITUCIJA u Republici.

Urbanisti~ke planove, (prema ~lanu 50. Zakona)

mogu izra|ivati “preduze}a, odnosno druga pravna

lica” koja se sete da se registruju za tu delatnost,

a registracija se ne moè nikome osporiti, jer u

Zakonu nema nikakvih kriterijuma za takvu regis-

traciju.

Takva “druga pravna lica, koja su upisana u

odgovaraju}i registar” mogu zvani~no izra|ivati

urbanisti~ke planove, ako na|u zainteresovanog

“odgovornog urbanistu” koji }e na wihove papire

(za dobre pare) udariti pe~at sa brojem svoje li-

cence.

(8) LICENCA se (prema ~lanu 51. i 129. Zakona)

i tako dobija po uplati ~lanarine Inèwerskoj

PROTEST


18

komori, sa potvrdom “dva svedoka” ~a{}enih

dobrim ru~kom.

(9) Centralizovana IN@EWERSKA KOMORA,

(~lan 130-133. Zakona) bez sistema regionalne

mreè, ({to je osnov svih ostalih komorskih aso-

cijacija u Republici), treba da “prodaje” licence

inèwerima brodogradwe, putogradwe, ̀ eleznice,

gra|evine, ma{instva, elektronike, poqoprivrede,

{umarstva, arhitekture, pa ~ak i prostornim plan-

erima (koji i nisu inèweri) i oduzima im ih kad

ne uplate na vreme godi{wu ~lanarinu Komori,

Ostali “neinèwerski” stru~waci, (ekonomis-

ti, sociolozi, ekolozi, pravnici, i dr.), nesporno

prisutni u sistemu prostornog i urbanisti~kog

planirawa, nemaju pristup Inèwerskoj komori.

Komora sama “utvr|uje visinu ~lanarina i na-

knade za izdavawe licenci” uz pribavqenu saglas-

nost ministra, (koga }e od ubranih para voditi sa

sobom na sva “stru~na” putovawa po svetu i {ire).

(10) Zna~ajne nesporazume u sistemu planirawa

unela je nova, poreme}ena SISTEMATIZACIJA VR-

STA URBANISTI^KIH PLANOVA (~lan 35.-39. Za-

kona).

Urbanisti~ki planovi su “op{ti” i “regula-

cioni”.GENERALNI PLAN nije vi{e Generalni

urbanisti~ki plan, spada u “op{te” a sadrì reg-

ulaciju, pravila ure|ewa i gra|ewa, podelu na

javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te i moè se

primewivati za izdavawe “lokacija”.Plan maweg naseqa i sela je PLAN OP[TEG

URE\EWA, a opet ima i regulaciju i pravila

gra|ewa.

PLAN GENERALNE REGULACIJE nije Generalni

plan, a nije ni Regulacioni.

PLAN DETAQNE REGULACIJE je {ema regula-

cionih i gra|evinskih linija, sa Pravilima koji-

ma se ure|uje gde se moè, a gde ne moè dozidati

potkrovqe ili otvoriti prozor prema spava}oj

sobi kom{inice.

URBANISTI^KI PROJEKAT vi{e nije plan. Ne

podleè javnom uvidu. Ne ostvaruje javni interes.

Ne usvaja ga zvani~ni organ. Wime se re{ava par-

celacija i preparcelacija i to kada vlasnik, ili

vlasnici zemqi{ta imaju usagla{en dogovor kako

}e se podeliti.

AKT O URBANISTI^KIM USLOVIMA izdaje se

za gra|ewe na podru~ju na kome nije predvi|eno

gra|ewe, jer da jeste predvi|eno, to podru~je bi

se razra|ivalo nekim urbanisti~kim planom.

A tamo gde se stvarno planom predvi|a gra|ewe

izdaje se ODOBREWE ZA IZGRADWU, koje nije Akt o

urbanisti~kim uslovima (?).

(11) KOMISIJE ZA PLANOVE, u konkretnoj prak-

si sprovo|ewa Zakona, (nezavisno od smisla ~lana

34. Zakona) su prema pribavqenim informacija-

ma u ve}ini gradova sastavqene od “politi~kih” predstavnika lokalne samouprave, na funkcijama

u organima nadle`nim za urbanizam i gra|evinsko

zemqi{te i lokalnih, licenciranih urbanista, po

predlogu Ministarstva ili lokalne samouprave.

Kao ~est slu~aj, licencirani urbanisti,

~lanovi Komisije, brane svoje planove pred svo-

jim “poslodavcima”, naru~iocima tih planova, {to

predstavqa o~igledan prisutan sukob interesa.

Stupawem na snagu odredbi Zakona o lokalnoj

samoupravi i ukidawem institucija izvr{nih or-

gana lokalne uprave, to }e dovesti do potpune pri-

vatizacije sistema planirawa.

(12) UÊ[]E JAVNOSTI u smislu utvr|ivawa

op{teg interesa, svedeno je na individualno qubo-

pitstvo pojedina~nih u~esnika u javnom uvidu, kada

ih naj~e{}e interesuje da se ne ru{i wegova nego

kom{ijska ograda.

Nema vi{e odredbi o stru~noj raspravi, a

prezentacija planskih ciqeva i re{ewa pred

{irim forumom stanovnika odre|enog podru~ja,

koje je predmet planske regulacije, smatra se za

totalni anahronizam i nepotrebnu aktivnost, (koja

nije Zakonom predvi|ena), a moè i da “poremeti” dogovore i ra~une naru~ioca i obra|iva~a plana.

(13) Predloèna RE[EWA O GRA\EVINSKOM

ZEMQI[TU, osim {to su u suprotnosti sa vaè}im

ustavom, ne daju nadu na skoro prevazilaèwe hao-

sa u ovoj oblasti, jer ne propisuju uskla|ene mere

za uvo|ewe reda. Republi~ka geodetska uprava i

katastri i daqe vode “svoju politiku”, Zakon ne pro-

pisuje sistem operacionalizacije gazdovawa javn-

im (i ostalim) gra|evinskim zemqi{tem, lokal-

na samouprava ne vidi interes za pribavqawe

zemqi{ta, a svi ostali u ovoj oblasti “diluju” za

svoj ra~un, a na {tetu op{teg interesa.

(14) Oblast IZGRADWE OBJEKATA, koja je de-

cenijama bila izuzetno uspe{no standardizovana

dovedena je do apsurda. Od na~ina pribavqawa Odo-

brewa za izgradwu, koje nema ni osnovne elemente

nekada{we Lokacije sa Urbanisti~ko-tehni~kim

uslovima, preko IDEJNOG PROJEKTA, koji je postao

Idejna skica, Glavnog projekta, Izvo|a~kog projekta

i Projekta izvedenog stawa, koje moè izra|ivati

opet “preduze}e, odnosno drugo pravno lice”, za

koje tako|e nema nikakvih uslova za upis u regis-

tar.

(15) O prelaznim i zavr{nim odredbama Zako-

na, posebno o postupku “LEGALIZACIJE” (~lan 160-

164. Zakona), je verovatno sve re~eno u stru~noj i

{iroj javnosti. Nije jedino jasno ko }e i kako obav-

estiti sve prevarene podnosioce zahteva koji su

naseli na lo{e smi{qenu “klopku”.Na ove i puno drugih neodgovaraju}ih re{ewa

u Zakonu, Udruèwe urbanista Srbije je uporno

bezuspe{no poku{avalo da upozori Ministar-

stvo.

Na vi{e stru~nih skupova u organizaciji

UDRU@EWA URBANISTA SRBIJE, skupova u organ-

izaciji Ministarstva, pa ~ak i skupova u organiza-

ciji inostranih asocijacija pozvanih da “pomognu”

19

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

Ministarstvu, urbanisti su ostali dosledni svo-

jim stavovima o nedostacima u predlogu Zakona.

Ministarstvo je ipak uspelo da u vanred-

nim okolnostima isposluje usvajawe takvog

neodgovaraju}eg Zakona.

Posle toga je u~inilo zna~ajne napore da ga

promovi{e, u ~emu je ponovo uspelo da obezbedi

finansijsku podr{ku i inostranih asocijacija

(MSP).

Desio se i do sada nezabeleèn presedan da

jedan od visokih funkcionera Ministarstva, u to

vreme, napusti Ministarstvo zbog neslagawa sa

na~inom “pisawa” i re{ewima u predlogu novog

Zakona.

Kona~no, po isteku ove faze, u kojoj su se

ve} manifestovale posledice lo{e smi{qenih

re{ewa u Zakonu, treba o~ekivati da se na usvo-

jeni koncept Zakona kriti~ki pogleda i predloè

mere za prevazilaèwe lo{ih re{ewa.

UDRU@EWE URBANISTA SRBIJE, sa zna~ajnim

stru~nim iskustvom svojih ~lanova i institucija, u

procesu preispitivawa efekata navedenih Zakon-

skih re{ewa i daqe nudi punu saradwu svim rel-

evantnim strukturama.

1. mart 2004.mr Mihailo Medvedev, arh

^lan Komisije za zakonodavstvo UUS

POVODOM KONKURSA

ZA PARK I CRKVU U ALEKSINCU

Uredni{tvu ~asopisa “ARHITEKT”- DAN-a

Drage kolege,

U direkciji SAS-a u Beogradu dobio sam va{

~asopis ARHITEKT br.12 od jula meseca, tek pris-

tiglog, sada, oktobra meseca. Pomalo mi je nepri-

jatno da priznam: nisam znao za va{ ~asopis. Rado

sam ga pogledao, pro~itao, lepo izgleda. Odmah mi

je za oko zapala naslovna strana, odnosno objekat

tu predstavqen. îtaju}i tekst koji se odnosi na

taj prvonagra|eni rad na konkursu za Aleksinac,

saznao sam da je rad, na izvestan na~in degradiran,

time {to je od strane “nepoznatih nalogodavaca” rad izgubio pravo na realizaciju. Potpuno je jasno

ko su ti nalogodavci i za{to su tako postupili.

Treba biti kriti~an i realan. Pravoslavna

crkva gradi svoje hramove koji su jo{ uvek vrlo

zna~ajan, vidan, izraèn simbol pravoslavqa i

vere i wihovih kontinuiteta. Zato arhitektonski

produkti - projekti - zgrade, crkve moraju materi-

jalizovati te religijske simbole.

Nisu mi poznati niti ~lanovi ìrija, koji su

tako ìrirali taj konkurs, niti projektanti, ali

vrlo je jasno da svi oni nisu shvatili tu simboliku,

koja mora biti izraèna kroz projekat, odnosno na

crkvi. Zra~ewe te simbolike je ve} zaboravqeno,

ali ono je preneto u na{a poimawa pravoslavnog

hrama.

Prvi simbol je zvonik, prst koji nam pokazuje

nebo, gde je Bog. Kupola su ruke Boga koji {titi,

sveobuhvatno grli na{u Zemqu.

Spoqa, crkva mora tim simbolima i svojom

ozbiqno{}u, veli~anstveno{}u, mirno}om da

pripremi vernike na sveti ~in bogosluèwa, na

psihi~ku koncentraciju i kontemplaciju.

Svakako da u tom zahtevu Pravoslavna crkva

svojim kanonima, te`wama ka kopirawu vizanti-

KRITI^KI OSVRT

Simboli preto~eni u arhitekturu:

zvonik i centralna kupola

MOLIMO ^LANOVE DAN-a

DA IZMIRE SVOJE OBAVEZE

U POGLEDU ^LANARINE

DONESITE DVE FOTOGRAFIJE

UKOLIKO NISTE

TO DO SADA UÎNILI,

RADI DOBIJAWA ^LANSKE KARTE


20

jske, ili srpske sredwevekovne crkvene arhitek-

ture, ~ini korak unazad, odnosno stvara stagnaciju,

zale|uje oblikovawe novosagra|enih crkava, ne

prihvataju}i “novotarije”, te na izvestan na~in ne

priznaje ~iwenicu da smo za{li u XXI vek. Zato

se arhitekti mogu izboriti za novije oblikovawe

crkava samo korak po korak, nikako radikalnim

promenama i koncepcijama.

Prvonagra|eni projekat, pored toga {to je pot-

puno odstupio od takvih koncepcija je, ma koliko

zanimqivog izgleda, ponudio vi{e neprihvat-

qivih re{ewa.

Kao prvo kupola: poznato je da je kupola ve-

likog hrama Sv. Save u Beogradu napravqena na tlu,

pa je preko ~etiri periferna stuba, hidrauli~kim

presama, podignuta do svog projektovanog nivoa.

Bila je to posebna (snimqena) atrakcija, podizawe

veli~anstvene kupole koja je postepeno izlazila

iz okolne konstrukcije, virila, pa rasla do potpu-

nog rascvetavawa. Kupola ovog projekta je krenula

nagore, ka nebu, ali je iz (“nepoznatih”) razloga za-

stala, zarobqena, sakrivena, nedore~ena.

Nestru~ni vernik, kome je pokazana slika pro-

jekta hrama Sv. Marka je to prokometarisao sa:

“Jesu li to kule smederevske tvr|ave?”. Masivnost

ta ~etiri stupca deluje preglomazno, nepropor-

cionalno, odbojno, to svakako treba izbegavati kod

crkve, jer ona zove vernike pod svoje okriqe, te

mora biti privla~na, dok tvr|ava, naprotiv, od-

bija, zastra{uje, preti.

Ovakav objekat bi mogao biti kapela na grobqu,

ali za crkvu ne odgovara ni svojim unutra{wim ne-

funkcionalnim re{ewem, jer su kanoni bogoslu`be

potpuno definisali prostor, radi nepromenqivog

sleda doga|awa svih verskih ~inodejstvija.

Svaki projektant je slobodan da prezentuje

svoju zamisao, ali ìri mora biti na nivou svog

zadatka: ocene ne samo privla~nog izgleda, ve}

mnogo vi{e ocene funkcionalnosti takvog objekta,

kako izgledom tako i unutra{wim rasporedom.

Ovakav moj pristup konkursnom re{ewu je pr-

oistekao iz li~nog kontakta sa onima koji se pro-

fesionalno bave ovom problematikom verskih ob-

jekata Srpske pravoslavne crkve.

I na kraju, svakako da je drugoplasirani pro-

jekat bliì zahtevima SPC.

Pozdravqa vas,dr @or` Popovi}, dia,

profesor Univerziteta

Naslov teksta i fotografije prva dva nagra|ena

rada je u tekst unela Redakcija.

Detaqne informacije o ovom konkursu mogu se

na}i u ~asopisu “ARHITEKT”, br. 12.

Redakcija

Prvonagra|eni rad

Drugonagra|eni rad

21

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

ZA[TO NEMA

JEFTINE STANOGRADWE?

Nedavno je u ,,Politici,, objavqen tekst o jed-

nom, naizgled, neobja{wivom doga|aju koji se do-

godio u Novom Sadu i koji svakako treba komen-

tarisati, jer je problem op{ti i hroni~an. U pod-

naslovu stoji:

,,Dugo najavqivani projekat gradske vlade o

neprofitabilnoj stanogradwi, novosadski parla-

ment odbacio bez jasnog obrazloèwa,,.

Ukratko, radi se o slede}em: pokrenuta je in-

icijativa da se realizuje dve stotine stanova za

zaposlene u gradskoj upravi i javnim preduze}ima,

za mlade bra~ne parove, zaslu`ne umetnike i

sportiste, kao i za socijalno ugroèna lica. Cena

jednog kvadratnog metra bi bila oko 37 000 di-

nara, odnosno ne{to preko 500 €, i to uz povoqan

kredit. Me|utim, kada je Skup{tina grada trebalo

da definitivno usvoji predlog, do{lo je do duge

i burne rasprave me|u odbornicima, gde su jedni

tvrdili da projekt nije usagla{en sa regulativom,

a drugi da jeste. Naravno, uvek prisutne strana~ke

za|evice poja~ale su sukob. Karakteristi~an je ko-

mentar predsednika gradske vlade ,,da su razlozi

izvan parlamenta,,.

Kako to obi~no biva kod nas, kada se ne

slaèmo sa su{tinom, pozivamo se na propise i

formu. A su{tina je da bi, usvajawem projekta, tzv.

,,gra|evinski lobi,, gubio od svoje enormne zarade.

Drugi, ali mawe vaàn razlog je u nezadovoqst-

vu zainteresovanih iz gradske uprave uslovima

kreditirawa.

Novosadska pri~a mo`da jo{ nije zavr{ena,

ali nama svakako daje temu za razmi{qawe: da li

bi neko u Ni{u mogao da pokrene ovakvu inicijati-

vu, i kako bi ona ovde pro{la? Da li bi se ponovi-

la jo{ jedna ru`na situacija da humane inici-

jative nemo}no ustupaju pred nasilnim i sebi~nim

interesima ,,biznisa,, kao i pred svemo}nom i

nepobedivom birokratijom? Svedoci smo zadwih

nekoliko godina jedne druge vrste nemo}i, koja je

tesno povezana sa ovom problematikom: nemo}i da

ve}ina (ili mawina?) arhitekata i drugih saves-

nih i stru~nih profesionalaca zaustavi invaziju

nekvalitetne, skupe i ru`ne izgradwe. Motiv za-

rade i inicijative da se ona ostvari niko nikada

nije sporio, ali kako to uglavnom nije bilo pod

nekompromisnom stru~nom i pravnom kontrolom,

AKTUELNE TEME

Stambene zgrade u Qubqani:

osnova sprata i izgled

Radni~ko naseqe “Pessac” kod Bordoa,

Le Korbizije, 1925.g., izgled

Stambeni niz u nasequ “Weissenhof” u [tutgartu,

J.J.P. Oud, 1929.g., izgled


22

dobili smo situaciju da apsolutno niko do sada

nije mogao ( mo`da ni hteo) da se suprotstavi

toj, za{to ne upotrebiti izraz koji se moè ~uti

- ,,urbo-arhitektonskoj mafiji,,. Kao {to niko do

sada nije iza{ao iz kolote~ine i pokrenuo in-

icijativu da se grade stanovi dovoqno solidni i

estetski zadovoqavaju}i, a pri tome ne preskupi.

Dakle, stanovi ne za one kupce koji mogu da plate

1200 €, 1500 € ili vi{e, a kojih svakako ima, jer

se svi izgra|eni stanovi prodaju, ve} za onaj sloj

stanovni{tva koji ne moè ni da pomisli da plati

ovu cenu, ali koji bi pod nekim povoqnim uslovima

kreditirawa mogao da re{i ovaj ìvotni prob-

lem.

Kada se dvadesetih godina 20. veka ra|ala mod-

erna arhitektura, velika imena kao Garnije, Oud,

[arun, Van der Roe, Le Korbizije, projektovali su

grupacije radni~kih stanova i kolektivnih stambe-

nih zgrada. Ti objekti su u{li u antologije rane

Moderne, i to je verovatno bio neki koncept soci-

jalnog stanovawa, {to je u svakom vremenu i sva-

koj sredini uvek bila potreba. Pored reprezenta-

tivnih i skupih objekata koji su u periodima kriza

~esto jedine investicije, i uvek {ansa za afirma-

ciju projektanta, misija arhitekture je i da ponudi

racionalna re{ewa za uvek aktuelni problem ne-

dostatka stanova. Ovde bi i gradske vlasti morale

da daju svoj doprinos u smislu davawa pogodnih

lokacija.

U Beogradu je nedavno zavr{en konkurs za pro-

jekte socijalnog stanovawa, a u Qubqani su dve

stambene zgrade arhitekata Matije Bevka i Vase

�

Ovaj projekt je ~ak i nagra|en Ple~nikovom nagra-

dom za 2002. g. Ni{ svakako treba da sledi ove

primere, uz jasnu poruku i investitorima i budu}im

korisnicima, da lepo i funkcionalno moè biti i

jeftino.

Literatura:

1. “Politika” 9.1.2004.g.

2. “Detail” 11/2002.g.

3. N. Dobrovi}, “Savremena arhitektura 2” Beograd 1963.g.

arh. Zoran êmeriki}

MANASTIR SVETOG JOVANA

Iznad sela Gorwi Matejevac kod Ni{a

Me|u brojnim manastirima ni{kog podru~ja,

znaàjno mesto pripada Manastiru Sv. Jovana, koji

se nalazi severno od sela Gorwi Matejevac, na de-

setak kilometara od Ni{a.

Manastirski kompleks ~ine crkva posve}ena

Sv. Jovanu i konak ve}ih razmera ali novijeg da-

tuma.

Prve podatke o manastiru sre}emo u turskim

izvorima. Popis iz 1498., 1516. i 1564. godine

otkriva nam wegovo postojawe, dok je 1597. godine

u ovom manastiru napisan psaltir. I kasnije, posle

predaje Ni{a Turcima i povla~ewa Austrijanaca

1737. godine, u Matejevcu }e ni{ki mitropolit

na}i izvesnu za{titu. Manastir Sv. Jovan, skriven

od oka i sa jakom tradicijom, jo{ jednom, kao krajem

XVI veka, postaje steci{te duhovne elite koja se

ovde sklonila od osvete inoverne vlasti.

ISTORIOGRAFIJA

Radni~ko naseqe “Hoeck van Holland”,J.J.P. Oud, 1927.g., izgled

Sv. Jovan, izgled sa zapada

Sv. Jovan, osnova

23

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

Crkva je jednobrodna trikohalna gra|evina sa

mawom pripratom na zapadnoj strani. Zasvedena je

poluobli~astim svodom i prepokrivena krovom na

dve vode. Podignuta na temeqima starijeg objekta.

Dana{wa crkva rezultat je obnove iz 1835. godine,

za vreme mitropolita Kalinika. Oslikana je 1869.

godine, preko starije fresko dekoracije.

Oko centralnog prostora naosa koji je blizak

kvadratu, objediwene su tri polukalotno presvedene

konhe. Ovako saèt, jednostavno oblikovan trolist

redak je u na{im krajevima. U prostranoj oltarskoj

apsidi nalaze se dve ni{e koje obeleàvaju pros-

tor |akonikona i proskomidije. Prozorski otvori

su tamo gde ih treba i o~ekivati.

Prostor naosa podeqen je na dva traveja.

Podu`ni poluobli~as svod koji se oslawa na bo~ne

prislowene luke poduprte masivnim pilastri-

ma. Ovakvi pilistri, mogli su u jednom trenutku

dràti kupolu. Luk podu`nog svoda ne zatvara

se na o~ekivan na~in, ve} se iz wegovog temena

izvla~i segment luka maweg svoda koji ga nadvisuje

obrazuju}i tako svod iz tri dela, uobi~ajen kod is-

lamske arhitekture.

U zidu izme|u naosa i priprate nalazi se

otvor zami{qen kao reprezentativni portal. U

crkvu, ~ija se spoqa{nost ogleda u elegantnom

prelazu od lukova pevnica u luk apside, ulazi se

sa zapadne strane. Zapadne fasada obra|ena je po

ugledu na obli`wu vizantijsku Latinsku crkvu iz

XI veka, {to je osobenost crkava podignutih u XIX

veku na prostorima jugoisto~ne Srbije i zapadne

Bugarske.

Nestru~no kopawe uz severnu stranu crkve daje

nam podatke na koje se moèmo osloniti. Evidenti-

rana su dva na~ina zidawa, uz obnovu iz 1835. god-

ine, ukazuju da su postojale najmawe tri faze grad-

we. Iz prve faze su temeqi tikonhosa od pravil-

nih redova kamena i opeke, postavqeni na na~in

svojstven vizantijskom graditeqstvu. Drugoj fazi

pripada slabiji kvalitet zidawa koji bi mogao

biti s kraja XVI veka, mo`da iz vremena kada je

ovde pisan psaltir. Sude}i po obliku svoda koji se

osoben za suvremeno graditeqstvo, obnova je bila

velika. Posledwim intervencijama iz 1835. godine

pripada op{ta konsolidacija objekta.

Novootkriveni fragmenti fresako dekoracije

mogu se datovati u po~etak XVII veka, u vreme ve-

like obnove manastirske crkve. U ni{i na isto~noj

strani prostora proskomidije otkrivena je dobro

o~uvana predstava Imago pietatis - SANETI / XV. Preko

starog ìvopisa 1869. godine islikan je novi.

Nepostojawe istorijskih izvora koji bi mogli

razjasniti vreme podizawa crkve, upu}uje nas na

arhitektonski plan osnove. Arhai~an oblik trikon-

hosa, uz navedene ~iwenice, udaqavaju prvobitnu

crkvu Sv. Jovana od moravskih spomenika i primi~u

je vizantijskom graditeqstvu. Za ovu oblast redak

oblik jednostavnog trolista neophodno je posmat-

rati kao izdvojenu varijantu. Do{av{i sa istoka,

ovaj oblik gra|evina je na{ao svoje upori{te u

ranovizantijskoj arhitekturi i bio prihva}en u IX

i X veku od slovenskih misionara oko Ohridskog

jezera i svetogorskih monaha. U na{im krajevima je

redak, dok se ~e{}e sre}e u susednim oblastima

- u Bugarskoj, Gr~koj, Makedoniji i Primorju. Po or-

ganizacii plana name}e se sli~nost matejeva~kog

trikonhosa sa crkvom u Pliski u Bugarskoj iz X

veka. Dosta zajedni~kog ima sa poru{enom ohrid-

skom crkvom na Gorici, zatim sa crkvom u Drivos-

tu pored Skadra i Sv. Jovanom u Zatonu, kao i sa

ne{to mla|om Sv. Nikole kod Nina s kraja XI veka.

Po tipu osnove, veli~ini, pa i unutra{wem sklopu,

matejeva~koj crkvi je najlbià crkva Bogorodi~inog

uspewa u Mrtvici, koja se okvirno datuje u kraj V

ili po~etak VI veka.

Pravilno sagledavawe istorijskih okolnosti

od zna~aja je za pribliàvawe istini o genezi,

razvoju i tipologiji trikonhalnih gra|evina na

ovim prostorima. Zapaèno mesto Ni{a u vizan-

tijskoj crkvenoj organizaciji posle ponovnog us-

postavqawa vlasti 1020. godine, nije ostalo bez

odjeka na monumentalno graditeqstvo. To je vreme

Sv. Jovan, popre~ni presek

Sv. Jovan, podu`ni presek


24

posebno jakog crkvenog, politi~kog i kulturnog uti-

caja Vizantije u ni{koj oblasti, posebno posle

pobede Vasilije II (976-1025 nad Samuilom. Kao re-

zultat vizantizacije ovih prostora je prvobitna

crkva Sv. Jovana i obli`wa Latinska crkva iz prve

polovine XI veka.

Nedostatak primera koji bi potvrdili uticaj

lokalne ranovizantijske tradicije ostavqa ot-

vorenu mogu}nost da je u pitawu uticaj sredwovi-

zantijske arhitekture. Zbog geografske udaqenos-

ti koja uslovqava kulturne tokove, prvobitna crkva

Sv. Jovana mogla bi nastati posle ohridskih a pre

onih sa jugozapada. Navedene istorijske okolnosti

bliè je datuju u prvu polovinu XI stole}a.

Mi{a Rakocija

KU]A ARHITEKTURE U GRACU

Grac je grad suprotnosti: konzervativnog

~uvawa starog, s jedne, i hrabrog eksperimenti-

sawa u arhitekturi, s druge strane. Kao jedan od

najlep{ih i najo~uvanijih starih gradova sredwe

Evrope, Grac je upisan u listu UNESKO-ve svetske

kulturne ba{tine.

Arhitektura Graca je postala internacionalno

poznata pod nazivom “Grazer Schule”, pri ~emu se

iza ovog imena ne krije {kola ve} neuporedivo

vi{e jedan stav prema arhitekturi. Ovaj naziv

svakako obavezuje arhitektonske stvaraoce, tako

da se danas u Gracu mogu otkriti mnogi primeri

nove arhitekture, kao i najrazli~itijih pravaca i

tendencija, i to ne samo onih vezanih i nastalih u

vezi sa zvawem koje je grad nosio u pro{loj godini:

“GRAZ 2003 - kulturna prestonica Evrope”, ve} i za

mnoge druge objekte i akcije.

Ku}u arhitekture u Gracu su 1988 godine

zajedni~ki osnovale slede}e institucije: arhitek-

tonski odsek Foruma STADTPARK, centralno

udruèwe austrijskih arhitekata, Fakultet za

arhitekturu Tehni~kog Univerziteta Grac i Arhitek-

tonska komora [tajerske. Manifest, koji je u pov-

odu toga bio napisan, su potpisali: predsednik

Centralnog udruèwa austrijskih arhitekata,

predsednik Arhitektonskog fakulteta, predsednik

Arhitektonske komore [tajerske, a bio je dostavqen

gradona~elniku Graca, kao i wegovom zameniku, te

predsedniku [tajerske vlade.

Ku}a arhitekture je na{la svoje “mesto pod

suncem” u jednoj staroj preure|enoj vili (vidi

fotografije), u isto~nom delu grada, u blizini

Univerziteta. Od samog po~etka sa radom, Ku}a

arhitekture je kontinuirano organizovala izlo`be i

simpozijume, studijska putovawa i internacionalne

konkurse. Tokom vi{e godina za redom odràva se

u woj “letwa akademija”, koja se posve}uje jednoj

odre|enoj temi, a u zajedni~kom radu sa jednim

Sv. Jovan, Imago pietatis

STRANA ISKUSTVA

ÊTVRTKOM U 19 ÂSOVA

U PROSTORIJAMA DAN-a

ODR@AVAJU SE SASTANCI

UPRAVNOG ODBORA

DO\ITE

PRIDRU@ITE NAM SE

DAJTE SVOJ DOPRINOS

ARHITEKTONSKOJ STRUCI KROZ

AKTIVNOSTI DAN-A

25

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

zna~ajnim arhitektom iz Graca, Austrije ili pak iz

inostranstva. Tako su rukovodioci Workshop-ova

bili, izme|u mnogih drugih, i: Enric Miralles, Jan Gezelius, Zaha Hadid, Kees Christiaanse, Volker Giencke, Klaus Kada, Günter Domenig, Konrad Frey, Lebbeus Woods i mnogi drugi. Podrazumeva se, samo po

sebi, da je ova wihova aktivnost propra}ena i

izlo`bom wihovih ostvarewa u maloj galeriji u

Ku}i arhitekture i time se lokalnim arhitektama i

studentima pribliìla informacija o najpoznatijoj

svetskoj arhitekturi.

Ku}a arhitekture u Gracu je nastala iz potrebe

za jednim gradskim forumom u okviru koga bi se

arhitekti, urbanisti, studenti, politi~ari, javni

i privatni investitori, kao i predstavnici dru-

gih umetni~kih disciplina, mogli susretati, da

bi izneli u javnost svoje pozicije i potrebe, i na

taj na~in doprinosili {irewu umetnosti gra|ewa.

Dugo vremena je Ku}a arhitekture bila jedina takva

specifi~na arhitektonska ku}a u Austriji. Ona je

ujedno bila i predhodnica osnivawu sli~nih in-

stitucija u svim austrijskim pokrajinama, kao i

u glavnom gradu Be~u, ali i u mnogim evropskim

zemqama. U okviru proslave 10 godina postojawa

Ku}e arhitekture realizovano je, posle mnogobro-

jnih sporadi~nih sanacionih intervencija, funda-

mentalno arhitektonsko uobli~avawe enterijera.

Arhitekta iz Graca Alfred Bramberger razvio je

svojevrstan koncept koji je, uz zna~ajno samofin-

ansirawe, ali i uz 6 miliona {ilinga dobijenih

od grada, uspe{no realizovao, stvoriv{i na taj

na~in one prostorne uslove koji su neophodna pret-

postavka za efikasan rad u narednim desetle}ima.

Danas je Ku}a arhitekture u Gracu, u svakom po-

gledu, institucija za stimulisawe, unapre|ivawe

i posredovawe savremene kulture gra|ewa, koja je

u isto vreme i vezno mesto izme|u stvaraoca u ob-

lasti arhitekture i javnosti. Ona se etablirala

kao fiksna ta~ka za promis{qawe i posredovawe

u lokalnim i internacionalnim razvojnim tren-

dovima i projektima.

Struktura rada Ku}e arhitekture moè se

sagledati kroz ~etiri kqu~ne ta~ke: PROGRAM -

aktivnosti koje su vezane za jednu teì{nu temu;

FOKUS - pogledi na lokalna i internacional-

na arhitektonska doga|awa; SERVIS - usluge u

arhitekturi i IZDAVA[TVO - izdavawe i inter-

nacionalna prodaja aktuelnih arhitektonskih pub-

likacija.

Program za 2003. godinu imao je tri velika

bloka: «europe.cc – changing cities»; «event city.- Die Stadt als Event» i «grazland.- changing cities».

Programska ideja vodiqa Ku}e arhitekture

“europe.cc-changing cities” tematizirala je raz-

voj evropskog grada. Putem simpozijuma, izlo`bi

i workshop-ova, bili su iz najrazli~itijih uglova

rasvetqavani lomovi i promene u gradu, a sve u

traèwu novih pojavnih oblika grada. U smislu

tvrdwe “da su u vremenu ekonomske globaliza}ije i

multimedijske komunikacije gradovi postali scene

insceniranog urbaniteta” organizovana je velika

izlo`ba u trajawu od pola godine. Ona je trebala

da da odgovor na pitawe: [ta se doga|a sa gradom,

kada }e on postati Event? (Ova akcija je ina~e real-

izovana u kooperaciji izme|u Ku}e arhitekture sa

Fondacijom Bauhaus iz Dessaua). Sa izlozbom “gra-zland-changing cities”, simpozijumom i publikacijom,

koja je tim povodom bila izdata, dokumentovani

su i predstavqeni aktuelni fenomeni evropskog

grada, kako na regionalnom, tako i na internacion-

alnom nivou, uz uvla~ewe radnih mreà koje daleko

prevazilaze bilo koje granice.

Fokus 2003 Ku}e arhitekture bio je usmeren na

arhitektonska doga|awa kako na lokalnom, tako i

na internacionalnom nivou. U okviru “Ta~no u 19,00

- 30 minuta arhitekture iz Graca”, prezentirala je

Ku}a arhitekture, u saradwi sa “wohn2center”-om,

novije gra|evine iz {ireg prostora Graca. U krat-

kim predavawima bili su predstavqeni arhitekti

iz Graca (me|u wima i ORTLOS-Architects, kome

pripada i Ivan Redi, mla|i), analizirani zahtevi

koji su pred wima bili postavqeni kod projek-

tovawa, predstavqena arhitektonska re{ewa nas-

tala na osnovu tih zahteva i definisano, pri tome,

koje su arhitektonske i druge vrednosti postigli.

“Privathaus” (privatna ku}a) je naziv izlo`be,

koja se trajno odràva, u ve} gore pomenutom

“wohn2center”-u i koja daje vrlo dobar pregled ku}a

u [tajerskoj. U vezi sa tim je i gra|evinski zadatak

“Privathaus” da prikaze mnogostrukost individualno

prona|enih re{ewa putem modela, kao i kvalitet

dana{weg projektovawa zgrada putem arhitekata.

Izlo`beni koncept, realizovan sredinom

pro{le godine, pod nazivom “Wonderland” nije bio

samo izlo`ba radova 11 mladih arhitektonskih

timova, ve} je sadràvao i razvoj jednog “pejzaza”, u vidu izlo`bene arhitekture, koji je na primerima

razli~itih mesta bio mogu}. “Wonderland” je bio

zapravo jedna metafora za mnogostrukost i slo-

jevitost u kontekstu, za zajedni~kom èqom za ob-

likovawem i individualne kapacitete.

Shodno izreci “autonomnih sala za crtawa” na Tehni~kom univerzitetu - “Arhitektura je ìvot” - prezentiran je, u okviru jedne izlo`be, ìvot i


26

delo mladog {tajerskog arhitekate, Herwig Illmaier-a

(1957-2001), koji je nastradao na letovawu u Gr~koj

spasavaju}i drugog. Ideje koje su karakterisale

ovog talentovanog mladog arhitektu prikazane su

putem modela, planova, fotografija i skica.

Jesen 2003. bila je, na najrazli~itijim lokaci-

jama, obeleèna izlo`bama, predavawima i work-shop-ovima angaìranih grupacija u Gracu, koje

prezentiraju arhitekturu a koje su to ostvarile u

sklopu kooperacije pod nazivom “Junge Grazer Ar-chitekturinitiativen”. Vodka Pur, open: 24h, Frische Fische

i drugi, povezali su svoje aktivnosti pri ~emu je

teì{te bilo {iroko postavqeni diskurs mlade

arhitektonske scene Graca.

U dvogodi{wem ritmu dodequje se u [tajer-

skoj “Nagrada [tajerske za arhitekturu” za najbo-

qe delo u oblasti arhitekture. Dodela nagrade,

prate}a izlo`ba radova koji su konkurisali za na-

gradu i prezentacija publikacije vezane za nagradu

su tako|e redovne aktivnosti Ku}e arhitekture.

Za Ku}u arhitekture se moè re}i da pred-

stavqa stru~nu izdava~ku ku}u, sa internacional-

nom prodajom svojih izdawa, a ~ija su izdawa name-

wena, pre svega, arhitekturi i urbanizmu. Wen pro-

gram je sastavqen od publikacija koje obra|uju nove

tendencije u arhitekturi a moè se razgrani~iti na

slede}e grupacije i dela: HDA Baudokumentationen

- koje obra|uju aktualna gra|evinska dela; HDA Do-kumente zur Architektur - transdisciplinarna serija

publikacija; Architektur Graz - prigodni arhitekton-

ski vodi~ za objekte koji su izgra|eni nakon 1990.

godine i “Dialogues in Time – New Graz Architecture” kapitalno delo engleskog autora Peter Blundell

Jonesa, kao i mnoge druge publikacije (sve one se

od nedavno mogu nabaviti i u Ni{u preko SPA Kon-sult – Nis,d.o.o, odnosno Dru{tva arhitekata Ni{a).

Posebno mesto u strukturi Ku}e arhitekture

zauzimaju posredni~ki arhitektonski programi,

kao sto su to, na primer: Stru~no vo|ewe kroz sa-

vremenu arhitekturu (provereni pravci-tematska

teìsta - individualne ̀ eqe); stru~na pratwa kroz

izlo`be; arhitektonska laboratorija za decu, kod

koje se podrazumevaju aktivnosti sa pedago{kom

potporom; i na kraju, ali ne kao posledwe - pri-

jateqi Ku}e arhitekture - arhitektonsko posre-

dovawe u uskom krugu.

Ku}om arhitekture upravqa Predsedni{tvo,

koje broji pet ~lanova, kome je pridruèn personal

od tri radnika sa nepunim radnim vremenom (30-

30-20 radnih sati u nedeqi), kao i odre|eni broj

spoqnih saradnika, zavisno od potreba konkretnih

akcija. Na ~elu Predsedni{tva, u periodu 2004/05,

nalazi}e se arhitekta Irmfried Windbichler. Bilans akcija u periodu 2002/2003 je bio vi{e nego im-

pozantan - 130 najrazli~itijih priredbi, sa preko

Za naredni dvogodi{wi period (04/05)

planirane su, tako|e, mnogobrojne akcije. To se,

pre svega, odnosi na mnogobrojna stru~na putovawa

(sa ciqem istrazivawa prakse i teorije gra|ewa)

u Englesku, île, Finsku, Portugaliju, Australiju i

- na po~etaku - Austriju. Pod jednostavnim nazivom

“MESTO” koncipirao je Matthias Boekel ~itav niz ak-

tivnosti, kojima èli da pokaè da arhitektonski

kvalitet nema sam po sebi smisao, ve} da je u punoj

meri zavisan od “mesta”. Akcija “Ta~no u 7 i 30 minuta arhitekture iz

Graca” bi}e nastavqena i u narednom periodu, ali

u nesto izmewenoj formi.

U toku juna }e se predstaviti novo izdawe vrlo

uspesnih arhitektonskih dana u Gra}u: “Otvoreni

ateqei” i “Otvoreni objekti”.

27

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

Izlo`ba posve}ena arhitekti Eero Saarinen-u,

gigantu Moderne, iz Finske, odrà}e se u periodu

od juna do oktobra 2004. godine.

Posebno zadovoqstvo u Ku}i arhitekture do-

nosi i daqe veliko interesovawe za weno funk-

cionisawe i mnogobrojne delegacije koje u wu,

tim povodom, dolaze (nedavno je u woj boravio i

arhitekta Qubomir Stankovi}, iz Ni{a).

Da bi se potpomagao rad Ku}e arhitekture

predvi|eno je nekoliko mogu}nosti: ~lanstvo za

godinu dana (75€), studenti (20€), prijateqi (400€)

i, naravno, sponzori o ~ijem finansijskom u~e{}u

se posebno razgovara. Danas ima Ku}a arhitekture

165 ~lanova i 11 prijateqa Ku}e.

Buxet Ku}e arhitekture se sastoji iz dva seg-

menta: iz buxeta same Ku}e arhitekture (204.275

€ u 2003.godini) i buxeta za izdava~ku delatnost

(251.795 € u 2002/2003 godini). Prihodi se ostvar-

uju, u osnovi, iz saveznog budxta i budxta Graca.

Tome se prikqu~uju prihodi od pojedina~nih akcija

a, pored toga, jednu tre}inu prihoda ostvaruju pri-

vatni sponzori.

Posebno je vaàn obra~un “po~asnih” radnih

sati, koje ostvaruju pet ~lanova Predsedni{tva, 13

~lanova Nadzornog saveta i prose~no 3 studenta.

Tako su ~lanovi Predsedni{tva ostvarili 2.080

sati, ~lanovi Nadzornog saveta 845 sati a studenti

936 sati. Sve zajedno obra~unato dalo je frapantu

sumu od 208.260 €, koja je ostvarena po~asnim ra-

-

od u Ku}i arhitekture nisu ba{ zadovoqni (200.000

€ iz “javnog” i “privatnog” sektora). Prakti~no, bez

sopstvenog, li~nog, anga`mana bilo bi nemogu}e

ostvariti ovako ambiciozni program (+120.000 €

- “po~asni rad”).

Pre par godina organizovala je Ku}a arhitek-

ture diskusiju pod nazivom “Why is Graz architec-ture worldfamous in Graz? “ Ona je, u odre|enoj meri,

implicirala strah da je svetska {tampa previ{e

“naduvala” fenomen arhitekture u Gracu. Sigurno

je da je time - na veliku tugu starijih i konzerva-

tivnih arhitekata - oja~ano jedno moderno i vi{e

stilizovano arhitektonsko strujawe. ~iwenica je,

tako|e i to, da ova tvrdwa poseduje dovoqnu sup-

stancu, jer u Gracu danas postoje najmawe ~etiri

arhitektonska biroa koji uìvaju internacionalnu

reputaciju (npr. Günther Domenig, Szyszkowitz & Kow-alski, Klaus Kada, Volker Giencke, itd.).

Ku}a arhitekture u Gracu je pro{la, od os-

nivawa 1988.godine do danas, svoj “put preko trwa

do zvezda”. Meni se ~ini, kao ~oveku koji je godi-

nama neposredno pratio weno delovawe, da je taj

put upravo najboqi putokaz za Dru{tvo arhiteka-

ta u Ni{u i wegovu budu}u Ku}u arhitekture. To

mi se tako ~ini ne samo zbog toga sto sam uspeo,

daleke 1980. godine, da privedem nameni zgradu u

Le{janinovoj, koju nam je, kao legat, ostavio ni{ki

trgovac Naum ]ermilo, ve} i zbog toga {to duboko

verujem da Ni{ ima dovoqno potencijala, pre

svega u qudima, da idu tim putem. A stara kineska

poslovi}a kaze: “Putnici daju smisao putu”.

arh. Ivan Redi

Nova godina, novi broj na{eg ~asopi-sa i nastavqawe priprema za novo, drugo izdawe, dopuweno i pro{ireno - kwige “GRADITEQI NI[A”.

Za drugo izdawe “GRADITEQI NI[A” pripreme su u toku. Dosta je novih prijava, o~ekuju se i nove, dosta je materijala. Utisak je da je potencijalni izdava~, ipak, ranije o~ekivao defini-tivnu pripremu materijala za {tampu. U materijalima ponu|enim, kod kolega i koleginica nedostaje dosta neophod-nih obja{wewa i podataka. Re~ je o bi-ografskim podacima, o godinama pro-jektovawa i izgradwe objekata u Ni{u ili van Ni{a, u zemqi i inostranstvu. Za preporuku je neposredni kontakt sa autorom kwige u dogovoreno vreme, pre-ko Dru{tva arhitekata Ni{a (tel. 520-608) ili neposredno sa autorom, po dog-ovoru (tel. 355-056).

O~ekivati je odazivawe na sarad-wu radi kompletnog i definitivnog zavr{avawa drugog izdawa.

Ima diskretnih indicija da bi “GRA-DITEQI NI[A” - DRUGO IZDAWE, mo-glo biti prevedeno na francuski jezik.

arh.Miodrag @ivkovi}


28

MIOMIR @IVKOVI]

arhitekta-filatelista

Predsednik Dru{tva arhitekata

Ni{a, arhitekta Miomir @ivkovi},

nekada{wi student ni{kog Arhitekton-

skog odseka, od 1970. do 1996. zaposlen u

“Ni{projekt”- u, a sada u “Ni{ekspres”- u, ve} 25 godina, pored svojih velikih i

mnogobrojnih obaveza, nalazi vreme za

jedan interesantan hobi - filateliju.

S obzirom da je filatelija vrlo

{iroka, jer zalazi u sve oblasti prirod-

nih i artefaktnih, duhovnih i materi-

jalnih resursa, filatelisti se odlu~uju

za uè, tematske zbirke, u skladu sa

svojim sklonostima i materijalnim

mogu}nostima.

Na{ kolega je, logi~no, povezao

filateliju sa svojim pozivom - arhitek-

turom. Wegova tematska arhitektonska

zbirka ima vi{e podtema: svetska kul-

turna ba{tina, tradicionalna arhitek-

tura, sakralna arhitektura, mlinovi

(vodenice i vetrewa~e), svetionici, mos-

tovi.

Zadwih godina je izlagao na tri

filatelisti~ke izlo`be gde je postigao

izuzetne rezultate:

1. izloàk “Arhitektura i gra|evi-

narstvo”, godina 2000, bronzana medaqa,

2. izloàk “Svetionici, mostovi i

mlinovi”, godina 2001, srebrna medaqa,

3. izloàk “Svetska kulturna ba{tina”, godina 2003, velika pozla}ena medaqa.

Uz ~estitke za dobijena priznawa, zamolili

smo laureata, da na{im ~itaocima predstavi deo

sveta filatelije koji se oslawa na arhitekturu.

arh. Hranislav An|elkovi}

UNESCO - SVETSKA

KULTURNA I PRIRODNA BA[TINA

Generalna Skup{tina UNESCO 1972. godine us-

vojila je Konvenciju u pogledu za{tite svetskog kul-

turnog i prirodnog nasle|a. Ovom KONVENCIJOM

O SVETSKOM NASLE\U {tite se nasle|a u celom

svetu i na taj na~in ~uva se istorija ~ove~anstva i

civilazacije.

UNESCO-va Svetska Ba{tina ima za

ciq da podstakne dràve za pristupawe

Konvenciji i na taj na~in obezbedi

za{titu wihovog prirodnog i kulturnog

nasle|a, kao i podsticawe dràva pot-

pisnica Konvencije za nominaciju mesta

unutar dràvne teritorije za ukqu~ewe u

listu svetskog nasle|a.

Do sada je vi{e od 170 zemaqa

pristupilo Konvenciji i na taj na~in

stvorili jedan od najva`nijih legalnih

instrumenata za za{titu svetskog kul-

turnog i prirodnog nasle|a.

Od osnivawa pa do 2003 godine

754 nasle|a upisano je u listu svetskog

nasle|a ( 582 kulturna, 149 prirodna, 23

me{ovita ) u 128 dràva.

Prirodna dobra sadrè fizi~ke

i biolo{ke formacije ili grupe istih

formacija, koje su prepoznatqive kao

univerzalna vrednost sa osnovama es-

tetskog i nau~nog kriterijuma. Najpoznatija

za{ti}ena prirodna dobra su basen Ama-

zona, vodopadi Iguazu u Brazilu, gle~eri

u Argentini, koralni greben u Australiji,

dolina fosila Ischigualasto u Argentini.

Kulturna dobra su monumenti (arhitek-

tonski, momumenti skulpture i slikarstva),

grupe zgrada (posebne i povezane grupe) i

mesta-predeli (ukqu~uju}i arheolo{ka

nalazi{ta) koja su prepoznatqiva kao

univerzalna vrednost sa osnovama istorijskog,

umetni~kog i nau~nog kriterijuma.

Kategorijom kulturna dobra obuhva}en je peri-

od od praistorije, po~ev{i od umetnosti pe}inskih

crteà, zatim svih velikih starih kultura Egipta,

Persije, Indije, Kine, Gr~ke, Rima, kultura Maja,

Acteka i Inka, potom kultura sredweg veka pa sve

do 20 veka. Poseban deo ~ine dobra koja su nastala

industrijskom revolucijom kao {to su industrijski

i rudarski gradovi, livnice u Nema~koj i [vedskoj,

prvi ~eli~ni mostovi.

Srbija i Crna Gora imaju 4 entiteta upisana

u svetsku kulturnu ba{tinu: manastir Studenica,

Stari Ras i Sopo}ani, Kotor i nacionalni park

Durmitor. Manastir Visoki De~ani nominovan

je za svetsku kulturnu ba{tinu i o tome }e se

odlu~ivati 2004.

Iz postavke filatelisti~ke izlo`be UNESCO – SVETSKA BA[TINA prikazana su 3 primera iz

svetske kulturne ba{tine.

ARHITEKTURA I

FILATELIJA

Studenica

Sopo}ani

Kotor

29

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

Iz opusa belgijskog arhitekte Victora Horte 4

objekta izgra|ena krajem 19. veka u Briselu: Hôtel Tassel, Hôtel Solvay, Hôtel van Eetvelde, and Maison & Atelier Horta koji pripadaju stilu Art Nouveau i Horta se

ubraja u prete~e tog stila.

[kola Bauhaus u periodu 19919-1933 sa ob-

jektima u Weimar-u a potom i u Dessau sa svojim

revolucionarnim estetskim konceptom. Arhitekti

Walter Gropius, Hannes Meyer, Laszlo Moholy-Nagy i Wassily Kandinsky lansirala su moderni pokret koji

je uobli~io deo arhitekture 20. veka.

Tel Aviv, osnovan 1909., gra|en u Internacion-

alnom stilu, prema uzorima iz Zapadne Evrope.

arh. Miomir @ivkovi}

NI[ I VIZANTIJA

Me|unarodni simpozijumi

Ni{, 3 - 5. jun 2002. i 2003.

Ve} dve godine Skup{tina grada Ni{a, u okviru

proslave dana Sv. Cara Konstantina i Carice Je-

lene od 03. do 05. juna, organizuje uz blagoslov

Episkopa ni{kog Gospodina Irineja, me|unarodni

nau~ni skup ~iji je predmet interesovawa “NI[

I VIZANTIJA”. Simpozijum se odràva u sve~anoj

sali Univerziteta u Ni{u. U holu ispred sale, ot-

varawe uveli~avaju prigodne izlo`be (Kopije nes-

talih fresaka iz ranohri{}anske grobnice - 2002.,

Cari~in Grad, 3D restitucija akropoqa - 2003.)

U osmi{qavawu simpozijuma, po{lo se od

saznawa da je sredwovekovna pro{lost Ni{a

nedovoqno poznata. Nepotpuna istraènost, ~ak

i znanih objekata, kao da se najta~nije moè ob-

jasniti nezainteresovano{}u. To je dovelo do

poraàvaju}eg nivoa poznavawa hri{}anske

pro{losti Ni{a koji je u politi~kom, ekonomskom,

verskom, kulturnom i umetni~kom pogledu zauzi-

mao zna~ajno mesto u vizantijskom carstvu. S druge

strane, i oni znani spomenici, na neodgovaraju}i

na~in se {tite i odràvaju.

Ideja organizatora simpozijuma je da okupi

eminentne istraìva~e, bez ~ijih znawa je

nemogu}e u celosti sagledati i za{tititi istor-

ijsko-umetni~ko nasle|e Ni{a. To je podrazume-

NAU^NI SKUPOVI

Sa naslovne strane Zbornika radova

Sa otvarawa skupa


30

valo prisustvo istori~ara umetnosti, arhiteka-

ta, istori~ara, arheologa, filologa, teologa,

filozofa. Namera simpozijuma, koji ima za temu

ranohri{}ansko, vizantijsko i postvizantijsko kul-

turno nasle|e, kao i odjek vizantijskih umetni~kih

tekovina na potowe umetni~ko stvarala{tvo Ni{a,

je da se nau~no argumentovano sagleda wegovo mes-

to u kulturnom mozaiku Evrope, ali i da skrene

pa`wu evropske nau~ne javnosti na zna~aj Ni{a za

svekoliki hri{}anski savet.

Iz tog razloga, 2003. godine, okupili su se

istaknuti istraìva~i oko teme “VIZANTIJSKE

OSNOVE SAVREMENE EVROPE”. Wihova izlagawa

ublaìla su kulturolo{ke zablude i ukazala na do-

prinos vizantijskog sveta u formirawu savremene

evropske civilizacije. Drevna kolevka kulture,

Balkan sa Ni{em kao neminovnim sredi{tem, je

~vrst oslonac nastupaju}im integracionim proces-

ima savremene Evrope. Nesporazumi, nerazume-

vawa, ili, pak, stare zablude o Vizantiji iz minu-

lih vremena, polako odlaze u zaborav zahvaquju}i

nau~nim argumentima izloènim i na ni{kom sim-

pozijumu.

Godine 2002. simpozijum je otvorio predsednik

Srpske akademije nauka i umetnosti prof. Dejan

Medakovi}. Od 18 u~esnika, izdvoji}emo na ovom

mestu autore koji se bave istorijom arhitekture.

Prof. dr Aleksandar Jovanovi} (Beograd)

razmatrao je urbano-administrativne aspekte

anti~kog Ni{a i segmente strategijskog utvr|ewa

Naisa. Dragiwa Maskareli (Beograd) pribliìla

nam je nerealizovan projekat za zgradu eparhijskog

doma u Ni{u arh. Jovana Ilki}a i wegov dopri-

nos u traèwu nacionalnog stila u novijoj srpskoj

arhitekturi. Bave}i se arhitekturom u plamenu

nestale Saborne crkve u Ni{u, dr Aleksandar

Kadijevi} (Beograd) je ukazao na wenu stilsku slo-

jevitost, {to je u ovom trenitku kada se priprema

obnova od posebnog zna~aja. Mi{a Rakocija (Ni{)

upoznao je skup sa novosagledanim arhitekton-

skim oblicima crkve Sv. Jovana u Orqanu i wenim

mestom u istoriji vizantijske arhitekture.

Godine 2003. nau~ni skup je otvorio minis-

tar kulture republike Srbije g. Branislav Le~i},

a pozdravila ispred Evropskog parlamenta prof.

Adriana Poli Bortone (Italija). Svoje radove

izloìlo je 35 u~esnika (1 iz Engleske, 4 iz Bugar-

ske, 3 iz Makedonije, 1 iz Gr~ke i iz na{e zemqe), a

istorijom arhitekture bave se slede}i autori:

Dr Viktor Lil~i} (Skopqe) (Ranovizantiski

gradovi u skopsko-kumanovskom regionu) - pretstav-

io je najnovije rezultate istraìvawa ranovizant-

ijskih gradova. Mi{a Rakocija, Ni{ (Ranovizanti-

jska grobnica na svod kod sela Klisura pored Ni{a

i kratak osvrt na problem zasvedenih grobnica)

- Novotkrivena grobnica je povod za predloènu

tipologiju i datovawe na osnovu arhitektonskih

elemenata, primenqivu i za druge tipski srodne

grobnice. Arh. Gordana Milo{evi}, Beograd (Mar-

tirijum i grobqanska bazilika u Jagodin Mali u

Ni{u) - Prikupila je i grupisala svu pristupnu

dokumentaciju i na~inila poku{aj da se utvrdi

hronologija gra|ewa. Dragiwa Maskareli, Be-

ograd (Hanzenantika i tipski projekti za crkvene

gra|evine u Srbiji) - Arhitekti Ministarstva

gra|evina Svetozara Iva~kovi}a, Jovana Ilki}a

i Aleksandra Bugarskog, projektovali su tipske

crkvene gra|evine u duhu hanzenantike i po selima

{irom Srbije, pa i Si}eva~koj klisuri Sv. Petka

Iverica u Ostrovici. Sa{a Mihajlov, Beograd (Ne-

ovizantijski elementi u arhitekturi Rajka Tati}a)

- Arhitekta Rajko M. Tati} (1900-1979), poreklom

iz Ni{a, pripada grupi srpskih arhitekata koji su

izme|u dva svetska rata gradili u svim aktuelnim

stilovima ve{to balansiraju}i izme|u razli~itih

koncepcija. Tijana Bori}, Beograd (O arhitekturi

crkve Sv. Arhan|ela Mihaila i Gavrila - mali Sab-

orni hram u Ni{u) - Ukazala je na ostvaren kontinu-

itet postvizantijske arhitekture.

Arh. Du{ica @ivanovi}, Beograd (Po~eci

prou~avawa vizantiske arhitekture u Srbiji) -

Ukazala je na zna~aj rada Mihaila Valtrovi}a i

Dragutina Milutinovi}a i osnivawa katedre za

Istoriju arhitekture sa vizantiskim stilom. Mil-

ica Cerani}, Beograd (Crkva u Rasnici (1885 ) -

primer Ivakovi}evog arhitektonskog neovizantiz-

ma) - Ukazala je na arhitektonske specifi~nosti

resni~ke crkve, i na wen zna~aj za Iva~kovi}evu i

srpsku sakralnu arhitekturu s kraja XIX veka.

Dr Aleksandar Kadijevi}, Beograd (Evokacije

i parafraze vizantijskog graditeqstva u srpskoj

arhitekturi izme|u dva svetska rata) - Pregledno je

izloèn razvoj me|uratne arhitekture, i izdvojena

Kupola carigradske Sv. Sofije kao preovla|uju}i

motiv me|u srpskim arhitektama.

Primetna je naklonost ni{kog nau~nog skupa ka

istoriji arhitekture. U trenutku kada Arhitekton-

ski odsek ni{kog fakulteta pruà prve korake ka

izu~avawu najkopleksnije grane likovne umetnosti

- arhitekture, ovako osmi{qen simpozijum moè

biti od zna~aja za formirawe budu}ih arhitekata.

Postavqena nau~no-istraìva~ka koncepcija, sada

ve} tradicionalnog nau~nog skupa, po prirodi

stvari podrazumeva saradwu sa Arhitektonskim

Latinska crkva u Gorwem Matejevcu - XI vek

foto: Vidosav Stojanovi}

31

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

odsekom ni{kog fakulteta. Mo`da ve} slede}e

okupqawe nau~nika bude u celosti posve}eno is-

torijskom sagledavawu razvoja arhitektonskih ob-

lika sa prostora Balkana.

U svakom slu~aju, na svima nama ostaje obaveza

da sa~uvamo me|unarodne veze, ugled i tradiciju

ni{kog nau~nog skupa.

Mi{a Rakocija

Mr MIHAILO MEDVEDEV,arh

Dobitnik velike nagrade

Udruèwa urbanista Srbije

Na nedavno odrànoj

Skup{tini Udruèwa ur-

banista Srbije, 23.decem-

bra u Novom Sadu, u pris-

ustvu preko 200 urbanista

iz cele Srbije, poznati

ni{ki urbanista mr Mi-

hailo Medvedev, arhitekt,

autor velikog broja

urbanisti~kih planova i

projekata, trenutno savat-

nik za informacioni sis-

tem u Zavodu za urbanizam Ni{ dobio je najvi{u,

Veliku nagradu Udruèwa urbanista Srbije.

Velika nagrada “Emilijan Josimovi}”, us-

tanovqena je u ~ast ovog, najpoznatijeg pionira

modernog srpskog urbanizma u XIX veku (1823.-1897.

g.), i dodequje se ~lanovima Udruèwa urbani-

sta Srbije “za celokupno ìvotno delo kojim je

ostvaren zapaèn doprinos stru~nom, nau~nom i

prakti~nom unapre|ewu prostornog i urbanisti~kog

planirawa”.Za svoje angaòvawe u ovoj oblasti arh. M.

Medvedev je u predhodnom periodu, u povodu svet-

skog dana urbanizma 1973. godine, dobio i Diplomu

Urbanisti~kog saveza Jugoslavije za, ve} tada

“dugogodi{wi predani rad na razvoju urbanisti~ke

misli i struke, za rad na organizovawu i doprinos

delovawu dru{tvenih ustanova i dru{tvenih or-

ganizacija urbanista Jugoslavije”.Ina~e, nosilac je Zlatne zna~ke, nekada{weg,

Urbanisti~kog saveza Jugoslavije i Udruèwa ur-

banista Srbije, a 2000. godine dobio je i nagradu

“Mihailo Radovanovi}”, koju Udruèwe urbani-

sta Srbije dodequje za “vi{egodi{we stru~no

angaòvawe i postignute rezultate na struko-

vnom i metodolo{kom unapre|ewu prostornog i

urbanisti~kog planirawa”.Mr Mihailo Medvedev, arh., svoja prva stru~na

iskustva po~eo je da sti~e u Zavodu za za{titu

spomenika kulture Ni{, gde je, neposredno po

diplomirawu na Arhitektonskom fakultetu u Be-

ogradu, po~eo da radi 1966. godine. Za tri godine,

koje je proveo na radu u Arhitektonsko-konzervator-

skom ateqeu tog, tek formiranog, Zavoda, izradio

je ve}i broj elaborata snimawa spomeni~nog fon-

da. Od crkve i manastirskih zgrada Poganovskog

manastira, preko niza crkava i manastira, objeka-

ta gradske i seoske arhitekture do ra{~i{}avawa,

istraìvawa i rekonstrukcije objekata kao {to su

Rimske terme na putu Prokupqe-Kur{umlija, Soko

grad u Soko Bawi i drugi objekti sakralne i pro-

fane arhitekture.

U~esnici skupa

NAGRADA

26. SALONARHITEKTURE

Od 28. 2. do 28.3. 2004. g.,

u Muzeju primewene umetnosti u

Beogradu

odràn je

26. Salon arhitekture.

Op{irne informacije o Salonu

objavi}emo u narednom broju


32

Za svoj rad u ovoj oblasti, naknadno, 1975. g.

dobija Povequ Saveza dru{tava konzervatora Jugo-

slavije “za zna~ajan doprinos na za{titi kulturnog

nasle|a”.Kako je wegovo stru~no opredeqewe ipak bilo

orijentisano na urbanizam, jo{ od izuzetno od-

brawenog diplomskog rada rekonstrukcije komple-

ksa Beograd Mala u Ni{u, sa planiranom novom

èlezni~kom i autobuskom stanicom, paralelno sa

radom na za{titi spomenika kulture, u~estvuje na

zna~ajnim jugoslovenskim urbanisti~ko-arhitekton-

skim konkursima kao {to su Urbanisti~ko re{ewe

centra Priboja na Limu (1968.g.-otkup), Hotel na

Lapadu kod Dubrovnika (1969.g. sa arh. P. Jani}em)

i dr.

1969. godine prelazi u Zavod za urbanizam

Ni{ u kome mu se sticajem okolnosti odmah pov-

erava izrada zna~ajnih urbanisti~kih planova i

projekata.

Ako se pomenu samo neki zna~ajniji po godina-

ma to su kompleks Kameni~ki vis (1969.), kompleks

fabrike “Vulkan” (1970.) ̂ air sa halom i stadionom

(1971.), Trg oslobo|ewa (1972.), Park sa vodopadom

u Ni{koj Bawi (1973.), projekat Autobuske stanice

(1974.), rekonstrukcija Ju`nog dela Trga radni~kih

saveta (1975.), Novo grobqe u Ni{koj Bawi i Brzom

Brodu i Fontane u Ni{koj Bawi (1976.), Centar i

Sportski centar u Lebanu (1977.).

U me|uvremenu i daqe u~estvuje na zna~ajnim

konkursima za zgradu Makedonske akademije nauka

u Skopqu (1970.), centar Svetozareva (otkup 1971.),

hotel “L” u Vrwa~koj Bawi (1972.), centar Kraqeva

(1974.).

Posle zavr{enih post-diplomskih studija na

Arhitektonskom fakultetu u Beogradu (1974-1976.)

brani (1977.) zapaèn magistarski rad na temu:

“Analiza habitabilisti urbanih struktura kod par-

cijalnih lokacijskih rekonstrukcija u Ni{u”.Pored napredovawa u strukturi hijerarhi-

je u Zavodu za urbanizam i angaòvawa u okviru

Urbanisti~kog saveza Srbije, u~estvuje u obnovi

rada Urbanisti~kog dru{tva Ni{a, koje ga bira za

predsednika 1980.g.

U okviru Zavoda za urbanizam nastavqa sa ra-

dom na sve zna~ajnijim urbanisti~kim planovima

i projektima kao {to su Prehrambena industrija

sa hladwa~om u Me|urovu (1978.), rekonstrukcija

podru~ja Mesna zajednica “âir” (1979.), Studi-

ja dugoro~nog razvoja stambene izgradwe u Ni{u

(1980.), Studija ure|ewa pe{a~ke zone u Ni{u i GUP

Aleksinca (1981.), Prostorni plan Op{tine Ni{ i

Revizija GUP-a Ni{a i Ni{ke Bawe (1982.), Pros-

torni plana za SRC “Bojanine Vode” (1983.), plan

novog dela naseqa “Mar{al Tito” za novih 25.000

stanovnika (1984.), obnova vi{e seoskih naseqa

u SO Blace (1985.), plan rekonstrukcije bloka

“Vo`dova” (1986.), plan rekonstrukcije centralne

zone Ni{a (1987.),plan i projekat vi{espratne

parking garaè “Du{anova - V Kongres” (1988.) i

novi GUP Ni{a i Ni{ke Bawe (1989-92.).

1986. godine u~estvuje na konkursu za ure|ewe

Spomen parka streqanima u Jajincima.

Osim angaòvawa u okviru Urbanisti~kog saveza

Srbije, koji ga 1988. bira za predsednika, zapaènu

aktivnost ostvaruje i kao ~lan predsedni{tva

Urbanisti~kog saveza Jugoslavije, zalaù}i se za

izradu Prostornog plana Jugoslavije.

Po~etkom devedesetih godina, delom za potrebe

izrade GUP-a Ni{a, a u ve}em delu u smislu raz-

Konkurs Hotel “L” Vrwa~ka bawa, 1972.

Konkurs za centar Kraqeva, 1974.

Plan za novo naseqe “Mar{ala Tita”, 1983.

33

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

voja ukupnog sistema urbanisti~kog planirawa, M.

Medvedev, kao rukovodilac novoosnovane Radne

jedinice za istraìva~ko razvojne poslove Zavoda

za urbanizam Ni{ pokre}e {iroku inicijativu za

kreirawe kompjuterskih programa koji bi bili u

funkciji formirawa integralnog Geografskog in-

formacionog sistema (GIS) grada Ni{a.

U tom kontekstu elaborira sistem Jedinstvene

prostorne osnove podru~ja grada Ni{a, i postavqa

osnove nekoliko posebno kreiranih kompjuter-

skih programa za planirawe. Softverski paket

“GINIS” projektovan je kao osnov za uspostavqawe

GIS-a grada Ni{a, i ve} wegova prva aplikaci-

ja, Ekolo{ka valorizacija prostora, razra|ena u

saradwi sa Laboratotijom za GIS Elektronskog

fakulteta u Ni{u, dobija ekskluzivnu promociju na

Prvom urbanisti~kom salonu Udruèwa urbanista

Srbije, 1991.g., koji je i organizovan i etabliran u

Ni{u na inicijativu M. Medvedeva.

Sledi razvoj ovog sistema u okviru softver-

skog programa “GUBIP” (1992.), koji je razvijen za

bilansirawe povr{ina i efekata za potrebe GUP-a

Ni{a. Te godine, pod rukovodstvom M. Medvedeva,

izra|ena je zapaèna Analiza stawa gradskog zele-

nila u Ni{u koja na Tre}em Urbanisti~kom salonu

1993. dobija drugu nagradu u kategoriji “Studije i

istraìvawa”.1992. godine u~estvuje na arhitektonsko-

urbanisti~kom konkursu za blok “Vo`dova” u Ni{u

gde wegov rad dobija otlup.

Istraùju}i istorijat urbanog razvoja Ni{a,

M. Medvedev za êtvrti salon urbanizma, koji je

bio posve}en ovoj temi, prire|uje prikaz razvoja

planirawa urbanog razvoja Ni{a od najstarijih

vremena do aktuelnih planova. Za ovaj celoviti

stru~ni prikaz, koji je pored izloènih planova

bio propra}en i zapaènim stru~nim referatom,

dobija Veliku nagradu Salona za 1994. godinu.

Sledi wegovo asngaòvawe na izradi Glavnog

projekta ure|ewa Ulaznog platoa Ni{ke Tvr|ave

(1995.), pa izrada Generalnog plana Mero{ine

(1996.) koji je odbrawen u Ministarstvu kao prvi

takav plan razra|en u kompjuterskoj tehnologiji.

Naredne 1997. godine radi, prvi put u Ni{u,

Analizu za razme{taj novih pravoslavnih hramova

na podru~ju Ni{a, koja je bila prikazana i na [es-

tom Urbanisti~kom salonu.

Te godine M. Medvedev u~estvuje na konkursu

za projekat Pravoslavnog hrama Sv. Dimitrija na

Novom Beogradu i pozvanom konkursu za idejni

projekat ure|ewa i objekata za Novo grobqe u Zre-

waninu na kome dobija prvu nagradu.

1998. godine radi Urbanisti~ki projekat za

locirawe Novog pravoslavnog hrama na tada{wem

Trgu Ujediwenih nacija i u~esatvuje sa zapaènim

radom na konkursu za Novi pravoslavni hram u

Ni{u, sa predlogom alternativnih lokacija.

U narednim godinama zna~ajniji planovi i pro-

jekti su: Glavni projekat ure|ewa Grobqa “Pantelej” (1999.), Izmena GUP-a Ni{a (2000.), Generalni plan

Mero{ine (2001.) urbanisti~ki projekti za indus-

trijske komplekse “Jugoterm”, “Delta Matik”, “Blok-

6” u Dowoj Vreìni (2002.).

U protekloj 2003.g., po novoj tehnologiji sa

novim softverskim programom za optimizaciju

planskih efekata (“MBIP”) izradio je i odbranio

Generalni plan Doqevca, izra|en po programu

Ministarstva urbanizma i gra|evina.

U okviru svog tridesetpetogodi{weg stru~nog

angaòvawa u oblasti urbanizma M. Medvedev

je izradio ili rukovodio izradom preko 200

urbanisti~kih planova i projekata, objavio je preko

sto stru~nih i nau~nih radova u nizu publikacija i

na eminentnim stru~nim savetovawima.

Zapaèna je i wegova aktivnost na pripremi

i izradi vi{e zakona iz oblasti prostornog i

urbanisti~kog planirawa, kao i wegovo stru~no

angaòvawe u medijima, posebno kad je u pitawu

urbani razvoj Ni{a.

Negova projektanska aktivnost kao arhitekte

i dizajnerska aktivnost, kao ~lana ULUPUDS-a,

mogla je biti pra}ena u okviru niza izlo`bi iz

tih oblasti, {to nije u kontekstu zna~ajne nagrade

Udruèwa urbanista Srbije, koja je bila povod da

se, ovom prilikom, objavi skra}eni prikaz wegovog

stru~nog angaòvawa.

Treba o~ekivati da }e ova nagrada biti inici-

jacija da M. Medvedev, stru~noj i {iroj javnosti

Ni{a, u okviru obimnije retrospektive, prikaè

svoje najzna~ajnije planove i projekte, od kojih su

neki, vrlo zna~ajni, ostali na àlost nereali-

zovani. Nadamo se da }e nam pruìti priliku

da takvom izlo`bom prikaèmo wegov obiman

stru~ni anga`man, koji nije pro{ao nezapaèno,

{to potvr|uje i eminentna nagrada koja mu je do-

deqena. arh. Hranislav An|elkovi}

Konkurs za blok “Vo`dova”, 1992.


34

STI@U NOVE GENERACIJE

ARHITEKATA

Kao i ranije, nastavqamo sa objavqivawem

imena diplomiranih arhitekata na Arhitekton-

skom odseku Gra|evinsko-arhitektonskog fakulteta

u Ni{u. Ovde je obuhva}en period od 4.7.2003. do

9.1.2004. godine.

Pored nastavnog predmeta iz ~ije oblasti je

ra|en diplomski rad, dajemo i naziv rada i datum

diplomirawa.

Radi jasnijeg uvida redni broj pokazuje uku-

pan broj diplomiranih od juna 2000. godine kada je

diplomirao prvi student novootvorenog Arhitek-

tonskog odseka

45. Mirjana B. Mani}

Projektovawe stambenih zgrada

Stambena zgrada za kolektivno porodi~no

stanovawe

11.7.2003.

46. Igor R. Arsi}



stanovawe

11.7.2003

47. Nada V. Vasilev



stanovawe

18.7.2003.

48. Ana Z. Vuki}



stanovawe

18.7.2003.

49. Mirjana V. Vi}entijevi}



stanovawe

6.10.2003.

50. Marijana D. Man~i}



stanovawe

6.10.2003.

51. Prolovi} M. Jelena



stanovawe

25.11.2003.

52. Branko J. Srbulovi}



stanovawe

12.12.2003.

53. Slavi{a M. Kondi}



stanovawe

16.12.2003.

54. Sawa A. An|elkovi}

Projektovawe privrednih zgrada

Projekat vi{enamenskog skladi{ta

22.12.2003.

55. Jelena S. Dulanovi}



stanovawe

20.12.2003.

56. Ivan R. Kosti}

Projektovawe dru{tvenih zgrada

Narodni muzej u Ni{u

26.12.2003.

57. Irena N. Vukajlovi}

Projektovawe dru{tvenih zgrada

Umetni~ka akademija u Ni{u

9.1.2004.

Nastavu na predmetima iz ~ijih oblasti su

ra|eni diplomski radovi drè slede}i nas-

tavnici, koji su bili predsednici ili ~lanovi

odgovaraju}ih komisija za odbranu diplomskih ra-

dova:

Dr arh. Mirjana An|elkovi}, redovni profe-

sor - Projektovawe dru{tvenih zgrada, Projek-

tovawe privrednih zgrada,

Dr arh. Du{an Ili}, redovni profesor - Pro-

jektovawe stambenih zgrada,

Dr arh. Petar Mitkovi}, redovni profesor -

Urbanizam, Urbanizam 1, Urbanizam 2, Prostorno

planirawe. arh. Hranislav An|elkovi}

SA FAKULTETA

35

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

GAF DOBIO JO[ JEDNOG

ARHITEKTU- MAGISTRA

Na Gra|evinsko-arhitektonskom fakultetu u

Ni{u, 2. februara 2004. godine, pred komisijom u

sastavu:

1. dr Du{an Ili}, redovni profesor

Gra|evinsko-arhitektonskog fakulteta u Ni{u,

2. dr Na|a Foli}-Kurtovi}, redovni profe-

sor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu,

3. dr Petar Mitkovi}, redovni profesor

Gra|evinsko-arhitektonskog fakulteta u Ni{u,

dipl.in`.arh.Aleksandar \. Kekovi}, odbranio

je magistarski rad “Valorizovawe pa{trovske

ku}e kao posebnog tipa primorske ku}e u na{em

arhitektonakom nasle|u”.arh. Hranislav An|elkovi}

DRUGI RENDERING KONKURS

NA JU PROSTORU

Krajem jula 2003.godine Arhitektura.co.yu, u

saradwi sa distributerom Graphisofta, ponovo

je kao i pro{le godine raspisala konkurs za na-

jboqi kompjuterski rendering arhitektonskog pro-

jekta. U~esnici su mogli da {aqu svoje projekte

iz bilo koje oblasti projektovawa - stambeni, jav-

ni, privredni objekti, kao i projekti enterijera.

Pravo u~e{}a su imali profesionalni arhitekti,

inèweri, studenti i uop{te svi koji se bave ren-

deringom arhitektonskih projekata.

Uslovi konkursa su bili takvi da je 3D mod-

el projekta morao biti odra|en u Archi-CAD-u ili

da je rendering odra|en u Art*lantis Renderu, Pira-nessiju ili Archi-CAD-u. Od svih pristiglih rado-

va uredni{tvo sajta Arhitektura.co.yu je izdvojilo

trideset tri rada, koji su u{li u finale. ^lanovi

ìrija odabrali su najboqe radove ~iji su autori

nagra|eni veoma vrednim nagradama od strane

hiCAD-a iz Novog Sada. Studenti Gra|evinsko-

Arhitektonskog fakulteta iz Ni{a su ponovo

postigli zavidne rezultate na ovom konkursu. Po

oceni ìrija najboqi rendering je uradio Goran

Karali}, drugu nagradu osvojio je Goran Markovi},

dok je ~etvrtu nagradu osvojila Peci} Katarina, svi

studenti Gra|evinsko-Arhitektonskog fakulteta iz

Ni{a.

Pobedni~ki rad Gorana Karali}a je Osnovna

{kola koja je ra|ena kao studentski idejni projekat

na predmetu “Projektovawe dru{tvenih zgrada”. Predlog re{ewa u potpunosti zadovoqava uslove

projektnog zadatka kao i uslove koje je “postavi-

la” konkretna lokacija na periferiji grada Ni{a.

Projekat {kole bi trebalo da predstavqa privre-

meno re{ewe kao prelaz sa tradicionalnog na~ina

organizovawa {kolske nastave ka savremenom, kao

odraz sredine i trenutnog stawa dru{tva u kom bi

{kola trebalo da nastane, vode}i ra~una o tome

da je ona kao dru{veni objekat neprofitabilna za

gradsku vlast kao ptencijalnog investitora pro-

jekta. U tom smislu na projektu je ura|en eksperi-

ment u vidu posebnog tretirawa ju`ne fasade, gde

je ona cela projektovana kao solarna t.j. kao kole-

ktor sun~eve energije. Na taj na~in bi cela {kola, u

zimskim danima, bila zagrevana iskqu~ivo energ-

ijom dobijenom na ovaj na~in, dok bi cela fasada

leti sluìla za hla|ewe problemati~nog ju`nog

dela objekta. Uz detaqniji termofizi~ki prora~un

i usavr{avawe ovog sistema uz minimalne inves-

ticije, postojala bi mogu}nost i proizvodwe en-

ergije.

Forma {kole, zajedno sa vizuelnim efektima

kao {to su na primer sajle centri~no raspore|ene,

tako da podse}aju na zrake sunca, su jasan odraz

wene funkcije kao i svega gore navedenog.

Fotorendering predstavqa samo prezentaci-

ju {kole kao ideje, bez pretenzija ka svetlosnim

i drugim kompjuterskim efektima koji bi samo

umawili op{ti utisak.

Rad Gorana Markovi}a je jedna od 10 prezent-

acija kupatila za predstavqawe novih serija

plo~ica A.D. “Toza Markovi}” iz Kikinde. Crte` je

ra|en u ArchiCAD-u, a rendering u ArtLantis-u.

Pobedni~ki rad Gorana Karali}a


36

Akcenat je bio na predstavqawu mogu}nosti

re|awa plo~ica kako bi se postigla izvesna at-

raktivnost, sa ciqem da i potencijalnim kupcima

preko reklame privu~e pa`wu i razigra ma{tu.

Rad Katarine Peci} je prezentacija student-

skog doma, koji je ra|en kao studentski idejni pro-

jekat na predmetu Projektovawe stambenih zgrada.

Idejni projekat je ra|en u Auto Cad-u dok je ren-

dering odra|en kompletno u Art Lantis-u. Re{ewe

studentskog doma u potpunosti zadovoqava uslove

projektnog zadatka kao i uslove zadate lokacije.

Katarina Peci}, stud. arh.

OSVRT NA 12. SALON URBANIZMA

“Arhitektura je odgovorna za dobro stawe i le-

potu gradova. Arhitektura je ta koja na sebe preuz-

ima teret wihovog stvarawa i napretka. Ona mora

izabrati razli~ite elemente ~iji }e odgovaraju}i

odnosi ~initi harmoni~no i trajno delo.”Le Corbusier

Posle uspe{ne organizacije 11. Salona urban-

izma u Kragujevcu, ove godine se Salon odràva u

Ni{u, gde dobija tradiciju kao bijenalan.

Ovogodi{wi Salon je pod pokroviteqstvom

Ministarstva urbanizma i gra|evina Republike

Srbije, od 08. do 16. novembra u galeriji “Srbija”, otvorio vrata za preko 1.000 posetilaca, nude}i

preko 80 najnovijih urbanisti~kih ostvarewa u dve

celine:

tematska sa temom: “Za{tita ìvotne sredine

i urbani razvoj”redovna urbanisti~ko - planerska produkcija,

u okviru 10 kategorija i to:

kategorija 1 - za{tita ìvotne sredine i ur-

bani razvoj,

kategorija 2 - za{tita ìvotne sredine i ur-

bani razvoj (izvodi iz planova),

kategorija 3 - prostorni planovi (nije bilo

prijavqenih radova),

kategorija 4 - generalni planovi,

kategorija 5 - planovi regulacije,

kategorija 6 - konkursi, urbanisti~ki projekti,

realizacije,

kategorija 7 - istraìvawa i studije,

Drugonagra|eni rad Gorana Markovi}a

êtvrtonagra|eni rad Katarine Peci}

SALON URBANIZMA

37

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

kategorija 8 - publikacije,

kategorija 9 - radovi u~esnika iz inostran-

stva,

kategorija 10 - studentski radovi.

Ova manifestacija je trebalo da bude je-

dinstvena prilika da se posetiocima, na vid-

qiv na~in pruì najboqe od planerskih ostvar-

ewa, istraìvawa i studija, kao i da ih edukuje o

novinama u urbanizmu. Postavqa se pitawe: da li

se to i desilo?

Da potvrde presti`no mesto tu je bilo i oko

80 u~esnika. Ukupan broj prispelih radova izno-

si 89: 39 radova iz Beograda, 14 iz Ni{a, 10 iz

Bawa Luke, 7 iz Novog Sada, po 4 iz Kragujevca i

Pan~eva i Plovdiva i po jedan iz [apca, Vaqeva,

Aran|elovca, Zaje~ara, Mladenovca, Kule - Oxaka,

Subotice, Zrewanina i Herceg Novog, a od ukupnog

broja je 14 studentskih radova.

Na sve~anom otvarawu sa po~etkom u 12:00 ~as-

ova, uru~ene su nagrade u 9 kategorija.

U kategoriji 1, u konkurenciji od 6 radova,

prva nagrada je dodeqena radu “Zelena regulativa

Beograda” institucije JUP - Urbanisti~ki zavod

Beograda sa rukovodiocem projekta Qiqanom Bajc,

dipl.in`.pejs.arh.

U kategoriji 2, u konkurenciji od 21 rada, prva

nagrada je dodeqena Evici Raji}, dipl. ekolog, iz

JP Direkcija za urbanizam i izgradwu Kragujevac,

za rad “Ekosistem Kragujevac XXI - valorizacija

prostora za urbani razvoj”.

U kategoriji 4, u konkurenciji od 5 radova, prva

nagrada nije dodeqena.


nagrada je dodeqena instituciji JP Urbanisti~ki

zavod Beograda, sa autorom Milicom Grozdani],

dipl.in`.arh. za rad “Plan detaqne regulacije

starog jezgra Zemuna”.


prva nagrada je dodeqena radu “Op{ti javni anon-

imni konkurs sa pozivom za idejno urbanisti~ko

- arhitektonsko re{ewe centralne zone Zrewani-

na sa pe{a~kom zonom”, gde je na ~elu grupe autora

prof. Petar Arsi}, dipl.in`.arh.


nagrada je dodeqena instituciji JP Zavod za ur-

banizam Beograd, za rad pod imenom “Prostorno

programska analiza podru~ja uz saobra}ajnicu od

Dobanovaca do Bubaw Potoka”, sa rukovodiocem

izrade Vesnom Tomi}, dipl.in`.arh.

U kategoriji 8, u konkurenciji od 9 publikaci-

ja, prva nagrada je pripala Ranku Radovi}u za pub-

likaciji “Forma grada”, koju su izdali “Orion art” iz

Beograda, i “Stylos” Novi Sad.

U kategoriji 7, u konkurenciji 4 rada istog au-

tora, dodeqeno je specijalno priznawe prof. dr.

Mateju Mateevu za ukupno predstavqawe na Sa-

lonu.


prva nagrada je pripala radu “Priobalne zone u

gradovima Srbije - prilog istraìvawu modelskih

mogu}nosti regulacije”, autora grupe studenata

Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,

sa grupom mentora.

Posebno priznawe u istoj kategoriji je dod-

eqeno radu “Urbanisti~ko projektovawe dru{tvenih

i stambenih sadràja na lokaciji “Pantelej” u Ni{u,

autora Milo{a Deni}a i Marka Veli~kovi}a, stu-


38

denata Gra|evinsko arhitektonskog fakulteta u

Ni{u.

Velika nagrada 12. Salona urbanizma je do-

deqena publikaciji “Forma grada”, autora Ranka

Radovi}a.

@iri je konstantovao da, {to se ti~e grafi~ke

prezentacije radova, uglavnom su ujedna~enog kval-

iteta, te ona nije bila presudna prilikom dodele

nagrada.

U 13:00 ~asova je odràna prezentacija i

stru~na diskusija o prvonagra|enim radovima, kao

i okrugli sto pod nazivom “Iskustva i vizije”, gde

su re~ dobili arhitekti: predsednik udruèwa ur-

banista Miodrag Ralevi}, Milan Bordul, Evica

Raji}, Miroqub Stankovi}, Matej Mateev i Nikola

Ceki}.

Na kraju nekoliko digresija:

Sama organizacija Salona nije bila ba{ na

nivou, do zadweg trenutka se unutar ni{ke planer-

ske ku}e nije znalo koji od planova }e biti prezen-

tovani na Salonu, prijave su kasno podeqene, a

de{ava se da u jednoj kategoriji nije ni bilo pri-

javqenih radova. Ranko Radovi} nije do{ao na ot-

varawe da preuzme nagradu. Mediji nisu pokazali

naro~it interes za objavqivawe reportaè o Sa-

lonu.

Prve asocijacije na plakat Salona su: izlo`ba

starina, izlo`ba {iva}ih ma{ina, dani mode i

sli~no.

U eri kompjutera, “singerica” koja {tepa znak

Salona. Name}e se pitawe koliko to nove gener-

acije vrede i umeju li ili samo krpe ono {to im

je ostalo u nasle|u od starijih generacija? Gde je

tu entuzijazam? Odgovor bi se na{ao u samo jed-

nom pogledu na na{ grad. Citira}u republi~kog

ministra za nauku, tehnologije i razvoj, Dragana

Domazeta: “Vi urbanisti ste odgovorni za up-

ravqawe prostorom i ukoliko pogre{ite, to }e

se veoma te{ko ispraviti. Zbog toga u svom poslu

po{tujte zahteve profesije. Nemojte da podleète

pritiscima politi~ara. “ Tako je otvoren 12. Salon

urbanizma.

A propo pri~e o plakatu: u subotu predve~e,

posle otvarawa je posetio izlo`bu ~ovek poznijih

godina sa pitawem: “A je l' imate bagatove ma{ine

ili drìte samo singerice? Ja imam jednu za

opravku, trebaju mi delovi... ”

Vidimo se za dve godine ponovo u Ni{u, nadam

se na Salonu u starom sjaju.

arh. Aleksandra V. Milo{evi}

39

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

SASTANAK UPRAVNOG ODBORA

SAVEZA ARHITEKATA SRBIJE

Beograd, 14.11.2003.god.

Nakon letweg zati{ja UO SAS-a u pro{irenom

sastavu, sastao se da bi razmatrao teku}a pita-

wa i aktuelnu problematiku struke. Predsednik,

arh. Petar Arsi} dao je kra}i rezime o tribinama

odrànim u SAS-u za period maj-juni, na kojima

je bilo re~i o autorskim pravima, konkursima i

konkursnoj praksi, te i o inìwerskoj komori.

Iznet je stav da Zakon o autorskim pravima

i intelektualnoj svojini izuzetno {titi arhitek-

tonsku struku, ali da Zakon nedovoqno poznajemo

i nedovoqno ga koristimo, zato je odlu~eno da se

delovi Zakona koji se ti~u arhitektonske struke

objave u ~asopisima koje izdaje SAS i dru{tva

arhitekata. Kad je u pitawu konkursna delatnost,

konstatovano je da je u zadwe tri godine organi-

zovano oko 50 konkursa u organizaciji strukovnih

asocijacija Srbije, od ~ega oko 20 u Beogradu.

Predsednik Dru{tva arhitekata Beograda, arh.

Igor Mari} se obavezao da ih sistematizuje, tako

{to }e za svaki konkurs izneti podatke ko je bio

u ìriju, ko je dobio nagrade i koliki je bio broj

u~esnika. Za Pravilnik o konkursima zakqu~eno je

da, iako je solidan i precizniji i rigorozniji u

propozicijaa od stranih, pa i od UIA-e, treba ga

jo{ precizirati i doraditi, pa takvog usvojiti na

slede}oj redovnoj Skup{tini s prole}a, a zatim

publikovati u strukovnim glasilima. Zakqu~eno

je tako|e da bi trebalo publikovati i Kodeks

pona{awa arhitekata i wegovo kr{ewe rigorozno

sankcionisati.

Povodom pitawa o inèwerskoj komori Srbije,

zakqu~eno je da su organizatori sada{we Komore

sami konstatovali da je ona preglomazna, nera-

cionalna i nefunkcionalna, a ~lanovi UO SAS-a uz

o{tre diskusije na ra~un postoje}e Komore doneli

su zakqu~ak da se arhitektonska sekcija mora izd-

vojiti iz sada{we Komore, te preseliti u weno

prirodno sedi{te, u prostorije dana{weg SAS-a,

i reoganizovati po regionalnom principu. Za pre-

govore sa Komorom imenovana je komisija u sasta-

vu: arh. Petar Arsi}, arh.Igor Mari}, arh.Miomir

@ivkovi} - Ni{, arh. Lazar Kuzmanov - Novi Sad.

Povodom ta~ke informacije o Prvoj

me|unarodnoj konferenciji arhitekata u Beogradu,

konstatovano je da je ona uspela, ali da se mora

ubudu}e tematski uobli~iti, a radovi sa we pub-

likovati u nekom vidu zbornika.

Na temu Sedmog beogradskog trijenala svet-

ske arhitekture donesena je kona~na odluka da se

ono stavi pod potpunu jurisdikciju SAS-a, da se

formira Savet trijenala, te jasno profili{e

sadràj trijenala.

O me|unardnoj saradwi SAS-a u izve{tau

predsednika SAS-a dalo se zakqu~iti da se ona

uspe{no obavqa, a u iscrpnijem obrazloèwu

predsednika Unije arhitekata Srbije i Crne

Gore, arh.Milana Raoni}a do{lo se do podataka

da smo sa dosta zemaqa, odnosno wihovih stru-

kovnih organizacija sklopili bilateralne spora-

zume o priznavawu diploma i licenci. U svetlu

predstoje}ih reformi univerziteta kod nas, stav

UIA-e je da }e se za kvalifikovanog arhitektu

koji moè dobiti licencu smatrati onaj koji bude

stekao titulu master grade, odnosno ko zavr{i os-

novni kurs (tri godine) i magistarske studije (dve

godine).

UO SAS-a imenovao je i ìri za dodelu

godi{we nagrade SAS-a za izvedeno delo u pre-

thodnoj godini u sastavu:

arh. Branislav Mitrovi}, pro{logodi{wi

pobednik - predsednik ìrija

arh. Milan Raoni}

arh. Mirjana An|elkovi} - Ni{

arh. Slobodan Jovanovi} - Novi Sad

arh. Miroslava Petrovi} - Buludì}

Mi iz Ni{a sa zadovoqstvom moèmo kon-

statovati da je nastavqena pozitivna tendencija

uvaàvawa Ni{a kao regionalnog arhitektonskog

centra Srbije.

Na kraju je najavqeno i par novih konkursa u

organizaciji SAS-a i dru{tava arhitekata o kojima

}e ~lanstvo biti obave{teno putem sredstava jav-

nog informisawa (�Politika�), ali je preuzeta i

obaveza od strane SAS-a da konkursne materijale

dostavqa dru{tvima arhitekata na uvid.

Promovisan je i veliki me|unarodni konkurs

za ure|ewe Terazijskog i Savskog amfiteatra u or-

ganizaciji UIA-e i SAS-a sa planiranim budètom

od 350.000 EURA, koje }e izdvojiti Grad Beograd.

Odlu~eno je da komisije SAS-a dostave program

rada za idu}u godinu najkasnije do 20.decembra, a

da se naredna sednica UO SAS-a odrì 26.12.2003.

kada }e biti uprili~ena i mala sve~anost povodom

izbora za dopisnog ~lana SANU-a prof.arh.Milana

Lojanice.arh.Aleksandar \. Kekovi}

SAS


40

DODELA GODI[WE NAGRADE SAS-a

ZA IZVEDENO ARHITEKTONSKO

DELO U ZEMQI I INOSTRANSTVU

I

DODELA VELIKE NAGRADE SAS-a

ZA 2002.godinu

U izlo`benoj sali SAS-a organizovana je

izlo`ba radova prispelih na ìrirawe za nagradu

SAS-a za najboqe izvedeno arhitektonsko delo u

protekloj godini od strane na{ih arhitekata u

zemqi i inostranstvu. Deo izlo`be ~inila je i

retrospektiva arh.Branislava Mitrovi}a, koji je

dobio i Veliku nagradu SAS-a za 2002.godinu.

Otvaraju}i ceremoniju uru~ewa nagrada, preds-

ednik SAS-a arh.Petar Arsi} je podsetio prisutne

da je ovo sedma po redu nagrada SAS-a za izvedeno

delo u oblasti arhitekture i da ona kod kolega sve

vi{e sti~e ugled.

Predsednik ìrija, pro{logodi{wi dobit-

nik nagrade, prof.arh.Spasoje Kruni} uz ~estitke

dobitniku, kolegi arh.Branislavu Mitrovi}u, za

objekat HVB Banka - Jugoslavija u Raji}evoj u Be-

ogradu, istakao je da samo najuporniji i najdosled-

niji uspeju u nakani da formiraju sopstveni pre-

poznatqivi arhitektonski izraz. Prof.Kruni} je

podsetio prisutne da godi{wa Nagrada SAS-a je

dobila svoj, tek drugi katalog, ali da su u wemu

sada jasno precizirani Pravilnik i kriterijumi

za odlu~ivawe ìrija.

Uru~uju}i arh.Bratislavu To{kovi}u povequ

SAS-a za izvedeno delo na{ih arhitekata u inos-

transtvu, za objekat proizvodno-fabri~ke hale u

Finskoj, predsednik ìrija je naglasio da je do-

bro da se kulture upoznaju na ovakav na~in, te da

je ogroman uspeh izvesti kvalitetan objekat u srcu

svetskog arhitektonskog centra, kakav je Finska ne-

osporno, te da je time na najboqi na~in autor rep-

rezontavo na{u struku, posebno Beogradsku {kolu

arhitekture.

U drugom delu ceremonije uru~ivawa na-

grada Prof.arh. Mihajlo Mitrovi}, doajen srpskog

arhitektonskog stvarala{tva, podsetio je da se

Velika nagrada SAS-a dodequje od 1980.godine i

da je do sada bilo 32 dobitnika, te da, na àlost,

wih 13 nisu vi{e me|u ìvima. Apelovao je na ko-

lege iz struke, ali i na izdava~e da nastave davno

prekinutu praksu da se o svakom dobitniku Ve-

like nagrade izda monografija, a da se retroak-

tivno {tampaju monografije za one dobitnike ko-

jima to do sada nije napravqeno. Osvr}u}i se na

ovogodi{wu Nagradu i wenog laureata, prof.arh.

Branislava Mitrovi}a, konstatovao je da je on tu

Nagradu odavno zasluìo, ali da je wegovo rano

sazrevawe u vrsnog arhitektu bilo, u ovom slu~aju,

wegov protivnik, a ne wegov saveznik. Citiraju}i

uvaènog prof.Uro{a Martinovi}a, koji je davno

rekao da “Velika nagrada ne moè mimoi}i Branu

Mitrovi}a”, ~lanovi Saveta Velike nagrade su god-

inama odlagali da Nagradu daju ba{ wemu sve do

dana dana{weg da bi, eto, ovaj put kolega Mitro-

vi}, sticajem okolnosti, dvostruko slavio.

Na kraju uz gromoglasan aplauz svih prisutnih,

prof.arh.Petar Arsi} ukazao je na ~iwenicu da je

prof.arh.Branislav Mitrovi}, uz svoje neosporne

projektantske kvalitete bio i uspe{an mentor gen-

eracijama studenata beogradskog Arhitektonskog

fakulteta koji su danas stasali u vrsne arhitekte,

pa je wegov doprinos i na tom poqu arhitektonskog

delovawa impozantan.

arh.Aleksandar \. Kekovi}

Poveqa SAS-a za 2001/2002. godinu

PROIZVODNO-FABRI^KA HALA; FINSKA

Autor: arh.Bratislav To{kovi}

Godi{wa nagrada za arhitekturu SAS-a za

2001/2002. godinu

HVB BANKA - Jugoslavija; Beograd, Raji}eva 27-29

Autor: arh.Branislav Mitrovi}

41

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

Ranko Radovi}, FORMA

GRADA - osnove, teorija i praksa,

180 strana, delimi~no u boji. Iz-

dava~: STYLOS, Novi Sad, Orion Art, Beograd, 2003.

Iz Predgovora:

“Kwiga FORMA GRADA se tako

danas moè ~itati kao stari/novi

pledoaje za jedno kompleksno ra-

zumevawe, planirawe i projek-

tovawe urbanih oblika. Oni ne

nastaju sami po sebi, ali imaju

izvestan stepen autonomije. Oni

nisu nezavisno “umetni~ko delo”, ali jesu umetnost i ume}e or-

ganizacije i formirawa urbane

sredine kao izgra|ene i ìvot-

ne ~iwenice pojedinca, grupe i

zajednice. Urbani oblici, isto

tako, nisu van prirodnog “duha

mesta”, van vremena i istorije,

van stalnih promena i transfor-

macije, van tehnologija gra|ewa

ili sredstava kretawa, van kul-

ture i “duha vremena” (zeitgeist),

van demokratskog uticaja gra|ana

i korisnika, van novca i ekonom-

ije, mimo interesa ili politike

- tout court.

Iz sadràja Foruma br 46,

septembar, 2003.g. (100 strana,

puni kolor)

• Uvodnik

• Tema broja:

Beogradska deklaracija ACC

2003

Prva ma|unarodna konferen-

cija arhitekata u Beogradu

U slavu grada

Odnos arhitekture i inves-

titora

• Trijenale:

Na marginama sedmog trije-

nala

Kraq je mrtav - ìveo kraq

• Realizacije:

Benzinska stanica SHERBOXTPC Futura• Konkursi:

Najava konkursa - Savski am-

fitetatar

Multifunkcionalni centar

U{}e

Aerodrom Beograd

Poslovni objekti na uglu uli-

ca 27. marta i \u{ine

Ta{majdan

Me|unarodni konkurs

Rione Rinascimento 2002.

• Nagrade:

XXV Salon arhitekture

Dani arhitekture Novog Sada

2003.

Plicker 2003.

Drajhaus 2003.

• Izlo`be:

Zaha Hadid, Be~ 2003.

• Ba{tina:

Spasavawe kulturne ba{tine

Srbije i Evrope na Kosovu i Me-

tohiji

• Info:

Sajam, Milano

Kwige i ~asopisi

Konkursi

Izdava~: Savez arhitekata

Srbije i Dru{tvo arhitekata Be-

ograda, Kneza Milo{a 7/III, Be-

ograd, tel. 011/3230 059

E-mail: [email protected]

Iz sadràja Foruma br 47,


puni kolor)

• Uvodnik

• Tema broja:

Ericcson, Finska

Metso automation, Finska

Fleksibilnost u procesu re-

kosntrukcije

Reurbanizacija - urbana

reciklaà

Hjuston

Berlin

Novo doba Rajhstaga

Dom narodne Skup{tine

• Intervju:

Ivan Anti}

• Realizacije:

Jugoslovensko dramsko

pozori{te, Beograd

M-Plast, [abac

• Teorija:

Rekonstrukcija - novo u star-

om

• Edukacija:

Urbana rekonstrukcija - nas-

tavni pristup

• Enterijer:

Nema~ka banka, Tokio

Minhensko osigurawe, Tokio

• Nasle|e:

Dani evropske ba{tine

• Priznawa:

Milan Lojanica

• Konkursi:

Priobalni deo centra Vaqe-

va

Ustanova za sme{taj starih

lica, Vaqevo

Zelena pijaca, Vaqevo

Objekti na prostoru “Park-

inga i pe~urki”, Vaqevo

Poslovni objekat u Jagodini

Poslovno tr`ni centar, Novi

Sad

• Polemika:

KWIGE ÂSOPISI


42

Branislav Mitrovi} - izme|u

osporavawa i nagradi

• Crte`:

Zoran Petrovi}

• Izlo`be:

Arhitektura Rima 1920 -

1940.

Mihalis SuvadzisMiroslava Petrovi} Bal-

ubxi}

• Jubileji:

Dvadeset godina Kvadarta

• In memoriam

--------------------------

Iz sadràja DaNS-a br 43,


puni kolor)

• Intervju - arh. Mario

Jobst

• Tema broja: Urbana rekon-

strukcija

• Novi objekti: Master

centar na Novosadskom, Kultur-

ni centar u In|iji, Kafe bar na

reci {turi u Loznici

• Mali esej o duhu arhitek-

ture

• @ensko pismo u arhitek-

turi

• Urbanizam

• Istoriografija

• Konkursi

• Izlo`be

• Qudi i doga|aji

• Nove kwige

• Novi ~asopisi

• Arhitektura na vebu

Izdava~: Dru{tvo arhitekata

Novog Sada, Mileti}eva 20, Novi

Sad, tel. 021/423-485


Iz sadràja DaNS-a br 44,


puni kolor)

• Tema broja: Petrovara-

dinsko podgra|e - pro{lost i

budu}nost

• Novi objekti: Stambeno-

poslovni objekat u Novom Sadu,

Poslovni centar Lupus, grobqe u

Zrewaninu

• Arhitektura u svetu: Grac,

Gugenhajm muzej u Bilbau

• Enterijer

• Tabakovi}eva nagrada

arhitekture 2003.: Arhitekta Mi-

lorad Berbakov

• Urbanizam

• Teorija

• Istoriografija

• Fotografija

• Obrazovawe

• Informatika

• Konkursi

• Reagovawa

• Izlo`be

• Aktuelnosti

• Mape

• Nove kwige

• Novi ~asopisi

• Arhitektura na vebu

--------------------------

Iz sadràja Arhitekture br.

70, oktobar, 2003.g. (16 strana,

crno-belo):

• Akademija bez buxeta i

projekata - razgovor sa Dimitri-

jem Mladenovi}em, predsednikom

Akademije arhitekata Srbije

• Zoran Manevi}: Postmod-

erni manirizam

• Andrija Marku{:

Samonagra|ivawe kolektiva

Arhitektonskog fakulteta

• Bogdan Nestorovi}: Is-

torija srpske arhitekture

Izdava~: Klub arhitekata,

Nehruova 214, 11070 Novi Be-

ograd.

--------------------------


71, novembar, 2003.g. (16 strana,

crno-belo):

• Slavko Videnovi}: Ni{ki

trijenale

• Zaostav{tina za

budu}nost (Mihajlo Mitrovi},

Slobodan Mihajlovi}, Bogdan

Bogdanovi}, Uro{ Martinovi})

• Zatrpavawe hrama hris-

tovog vaznesewa

• Mirjana Luki}: “Akademi-

ja” i “akademci”• Redizajn {kolskih ob-

jekata

• Andrija Marku{: Ugroèni

manastir i kawon



--------------------------


72, decembar, 2003.g. (16 strana,

crno-belo):

• Arh. Qubomir An|elkovi}:

Konkursi

• Slobodan Dragovi}:

Arhitektura je kod nas na ivici

kulture

• Milan Maksimovi}: Mor-

alna hajka?

• Milo{ M. Pavlovi}>

Gerijev “Bis”• Arhitektonski forum:

Zlo~in bez kazne



• Gradski stadion “âir” u Ni{u

--------------------------

Iz sadràja AG magazina br

15, septembar 2003.g. (128 strana,

puni kolor):

• Inèwerska istraì-

vawa: Kineski vodeni zid

• ACCEE, Beograd - jun 2003.:

Prva me|unarodna konferencija

43

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

arhitekata i godi{wa Skup{tina

Saveta arhitekata Centralne i

Isto~ne EvropePoslovni objekat

Ceptera u Var{avi

• Arhitektonska istraì-

vawa: Montreal

• Arhitektonska istra`-

ivawa: Otava


vawa: Me{avina istorije i tur-

izma - znamenitosti centralnog

toka reke Nil


vawa: Kvebek Siti

• Predstavqamo vam: Rav-

ni krovovi - savremena re{ewa

hidroizolacije

• Predstavqamo vam: De-

korativni beton

Izdava~: IzoTeh d.o.o.,

Ma~vanska 21, 11000 Beograd. Tel.

o11/444-24-91.

www.agmagazin.co.yu--------------------------

Iz sadràja Modula br 19,

februar, 2003.g. (92 strane, puni

kolor)

• Putokaz: Odràvawe

stambenih zgrada

• Arhitektura: Arhitekta

Mihajlo Mitrovi}

• Arhitektura: Arhitekta

Renco Pjano

• Gra|evinske ma{ine: Au-

tomikser

• Gra|evinska oprema: Svet

oplata

• Sajmovi: Sajam

gra|evinarstva u Beogradu

• Drvene konstrukcije:

Laki krovni veza~i

• Gra|evinska hemija:

Isu{ivi malter

• Vrtna arhitektura: Ra-

dovi u vrtu

• Osvetqewe: Topaco

Izdava~: Informativni cen-

tar za izgradwu, Gr~i}a Milenka

39, 11000 Beograd, tel. 011/3434-

155


--------------------------


mart, 2003.g. (76 strana, puni

kolor)

• Arhitektura: Zoran

Radoji~i}

• Arhitektura: Benzinska

stanica u Beogradu

• Sajmovi: Sajam INTERMAT

u Parizu

• Ma{ine i oprema: Savre-

meni kranovi

• ICI predstavqa: Otvar-

awe preduze}a TERRA KOEVI• Internet: Predstavqawe

sajtova

• Softver: Dobar softver

po prihvatqivoj ceni

--------------------------


april, 2003.g. (66 strana, puni

kolor)

• Arhitektura: Trijenale

svetske arhitekture

• Arhitektura: Ambasada

Zimbabvea na Novom Beogradu

• Vesti: Me|unarodna kon-

ferencija arhitekata

• Urbanizam: Urbanisti~ki

zavod Beograda

• Intervju: Prof. dr Milo{

Lazovi}

• Pronalaza{tvo: Nova

re{ewa u izgradwi objekata

• Materijali: Krovne plo~e

sa dokazanom otporno{}u

• Rentirawe: Prvi na ciqu

OBAVE[TAVAMO ^LANOVE DAN-a

KOJI NISU DOBILI NA[E ÂSOPISE

“ARHITEKT” ,

DA IH MOGU PODI]I U PROSTORIJAMA DAN-a

(MILOJKA LE[JANINA 52, TEL. 520-608)

SVAKOG RADNOG DANA OD 11 DO 13 ÂSOVA I ÊTVRTKOM U 19 ÂSOVA


44

URO[ MARTINOVI]

arhitekta

(1918-2004)

Nedavno, u januaru

2004. godine, napus-

tio nas je profesor,

arhitekta Uro{ Mar-

tinovi}, istaknuta

li~nost jugoslovenske i

srpske arhitekture.

Ro|en je 1918. god-

ine na Cetiwu. Osnovnu

{kolu je zavr{io u Ba-

jicama, a niù gimna-

ziju na Cetiwu. Sredwu

tehni~ku {kolu arhitek-

tonskog smera zavr{io

je 1939. godine u Beogradu. Arhitektonski fakultet

u Beogradu upisao 1947., a diplomirao 1951.god-

ine.

Zaposlio se 1951.godine na Arhitektonskom

fakultetu u Beogradu kao asistent, a 1983.. godine

penzionisao se kao redovni profesor.

Na fakultetu se bavio prakti~nom (ateqe) i

teoretskom nastavom (osnovao predmet: Teorija

arhitekture). U dva mandata bio je dekan Arhitek-

tonskog fakulteta, a u vi{e navrata {ef Katedre

za projektovawe.

Direktor Instituta za arhitekturu i urba-

nizam Srbije bio je od 1980.-1983. godine.

Aktivno se bavio radom u dru{tvenim i stru~-

nim organizacijama. Izme|u ostalog bio je i preds-

ednik Saveza arhitekata Srbije i Saveza arhiteka-

ta Jugoslavije.

U~estvuju}i na urbanisti~ko-arhitektonskim

konkursima osvojio je preko 25 nagrada i otkupa

(od toga 7 prvih nagrada).

Iz oblasti arhitekture i urbanizma napisao je

pet kwiga i objavio vi{e desetina napisa u dnevnoj,

periodi~noj {tampi i stru~nim publikacijama.

IN MEMORIAM

“Fontana” na Novom Beogradu - osnova

“Fontana” na Novom Beogradu

45

б р о ј 1 4 , м а р т 2 0 0 4 .

Zna~ajniji projekti i realizacijeOd velikog broja arhitektonskih i urbani-

sti~kih projekata (50), izvedenih objekata (25) i

konkursnih radova (42), najzna~ajniji su: Central-

na zona Novog Beograda, Centar mesne zajednice

Fontana na Novom Beogradu, Blok 30 na Novom

Beogradu, Centar op{tine Palilula sa upravnom

zgradom Skup{tine grada, po{tanskom {tedioni-

com i objektom preduze}a �Ineks�, Institut za

izotope u Beogradu, Biolo{ki institut u Beogradu,

stambene zgrade na Sewaku, Zemunu i Novom Sadu,

gimnazija u Para}inu, Akademija nauka u Podgori-

ci, urbanisti~ki planovi Budve, Be~i}a, Petrovca

na moru, hale Pionir u Beogradu, bloka 21 u Novom

Beogradu.

KwigeSvet arhitekture (1971.); Moderna Beograda,

Arhitektura Srbije izme|u dva rata (1972.); Be-

ograd 1945-1975, Urbanizam i arhitektura (1978.);

Cetiwe; Spomenici arhitekture (1980.); Fragmenti

jednog vi|ewa arhitekture (1983.).

Zna~ajne nagrade i priznawaOktobarska nagrada grada Beograda (1968.),

Borbina nagrada za arhitekturu (1967.), Sedmoju-

lska nagrada za ìvotno delo (1987.), Velika na-

grada Saveza arhitekata Srbije za celokupan opus

(1983.).

Priredila M. Maru{i}

Blok 30 u Novom Beogradu

Centar Palilule, zgrada “Ineks”-a

Daleke 1968.g., u Sarajevu je odràna

Skup{tina Saveza arhitekata Jugoslavije.

Usred poodmakle diskusije javio se za re~ arh.

Neven [egvi}, poznati profesor zagreba~kog

arhitektonskog fakulteta: �Dokle }emo da bu-

demo konobarska nacija...� (odnosilo se Hrvat-

sku) itd., u nacionalisti~kom stilu, iznena-

dio nas je sa govornice. Bili smo zate~eni,

zbuweni, zaprepa{}eni... Atmosfera je bila

mu~na.

A onda se na govornici pojavio Uro{ Mar-

tinovi}. Smirenim, mudrim, biranim re~ima,

kako to samo on ume, vratio nas je iz politi~kih

u arhitektonske vode.

Pri nedavnom susretu podsetio sam ga na

ovaj doga|aj - svega se se}ao do detaqa.

arh. Hranislav An|elkovi}jedan od 800 Uro{evih diplomaca

“Fontana” na Novom Beogradu


46

ARHITEKTURA IZNAD SVEGA

Se}awe na profesora i prijateqa

Uro{a Martinovi}a

Pi{em o arhitekti

Uro{u Martinovi}u pre

svega kao profesoru i

~oveku.

O visokom, ~elnom

mestu koje je zauzimao

u struci danas pi{u i

pisa}e drugi; o Uro{u

Martinovi}u dobit-

niku svih presti`nih

dru{tvenih i stru~nih

priznawa i nagrada koje su mu, za wegov veliki opus

i angaòvawe dodeqene; o konceptu centra Novog

Beograda, novog grada stvorenog u sre}nom vre-

menskom preklopu zenita svetskog arhitektonskog

pokreta Moderne, ~ije je bezrezervni privrènik

bio, i herojskog graditeqskog poleta 50-ih godi-

na; o rajtovsko-misovskoj lako}i objekta “Fontane” - prvog nestambenog objekta u tom novom gradu; o

brojnim dobijenim nagradama na urbanisti~kim i

arhitektonskim konkursima, o ura|enim planovi-

ma, projektima, izvedenim objektima, napisanim

kwigama.

O ~elnim pozicijama i funkcijama sa kojih se

borio za struku - za arhitekturu.

Nedavno, pri na{em posledwem vi|ewu pon-

osno mi je govorio ono {to sam znala i vi{e puta

slu{ala: “Kod mene je diplomiralo vas osam stoti-

na. Moj najve}i uspeh u ìvotu ste vi moji |aci.

Va{ uspeh, mnogo ve}i od moga, je moj uspeh”.Ostaje za àqewe {to kwiga “Svi moji |aci”

koju je zapo~eo, nije realizovana.

Se}am se...

Po~etak tre}e godine na studijama arhitek-

ture obeleàvao je “juri{” na ateqe profesora

Martinovi}a. Biti student u wegovom ateqeu bila

je ne samo stvar prestià, bilo je to vi{e od stud-

ija. Osvajawe mesta u ateqeu ponavqalo se svake

godine iako je svaka dolaze}a generacija znala za

wegovu rigoroznu podelu na veoma mali broj onih

koji “jesu za arhitekturu” i sa kojima je iskqu~ivo

radio, i za veliki broj onih koji za wu nisu.

Levoruk po ro|ewu, nateran da pi{e i crta

desnom - wegove korekcije po na{im crteìma

bile su drhtave duboko zaorane linije, ali bile su

pr�ve i nepogre{ive. Interveni{u}i na maketama

~upao je, mrvio i bacao sve “{to nije”, nespretno a

ipak nepogre{ivo “mesio” ono pravo.

Sa svima na Ti, otvoren, bez zadr{ke, bez uvo-

da - korekture je delio “pravo u ~elo”.

Kao anegdote generacijama su preno{eni we-

govi komentari sa ve`bi: “...sve ti je odli~no, samo

Ti koncept ni{ta ne vaqa, ” ili “...ja Ti ovo ni{ta

ne razumem, ali je mnogo dobro”. Ili: “Sve ocene su

zastupqene” - bila je prva re~enica nakon odbrane

mog i jo{ pet diplomskih radova, a zna~ila je da je

jedno od nas {estoro palo.

Arhitektura iznad svega...

Uro{ Martinovi} nije bio samo “bespogovorno

najvoqeniji profesor Arhitektonskog fakulteta” kako to s pravom re~e arhitekta Mihajlo Mitrovi},

on je pre svega bio p r o f e s o r A r h i t e k t u r e

- svugde i na svakom mestu. Za katedrom i van we.

Krupne glave i jo{ krupnijeg glasa grmeo je za

govornicama me|unarodnih i na{ih skupova, pred

brojnom publikom, ali i na kamernim skupovima

i ku}nim sedeqkama. Uvek u odbranu, slavu i ~ast

arhitekture.

Te{ko ga je bilo u}utkati, a jo{ teè nadgov-

oriti ili pobijati wegove stavove iznete bez uvi-

jawa, kalkulisawa, zadwih misli, ulep{avawa i

snebivawa.

Wegova iskrenost je obezoruàvala a snaga

borca bila za divqewe.

Danas, kada je oti{ao, sigurna sam da sve

{to se de{avalo u wegovom ìvotu - sva wego-

va angaòvawa, pripadnost pokretima, partiji,

sluìla su jednom jedinom ciqu i jednom uverewu

- a r h i t e k t u r i.

I cela wegova porodica je arhitekturom

obeleèna - bila je to i wegova ìvotna saputnica

Nada, oba sina su arhitekti.

Svesna sam da ovo li~i na ódu. Ako i jeste ovaj

veliki ~ovek je zasluùje. Hvala mu u ime “svih we-

govih |aka” za sve ~emu nas je nau~io, za nesebi~an

na~in na koji nas je posle studija pratio i za duboko

prijateqstvo do posledweg ~asa.

Milenija Mela Maru{i}

Vila na Dediwu

Grad Ni{ i Dru{tvo arhitekata Ni{a raspisujuop{ti, anonimni, jednostepeni

KONKURSza

IZRADU SPOMENIKASV. CARU KONSTANTINU U

NI[U

Zadatak konkursa ja izrada idejnog vajarsko i urbanisti~ko-arhitektonskog re{ewa spome-nika Sv. cara Konstantina u Ni{u, na lokaciji severno od mosta Mladosti, na raskrsnici ulica Jadranske i bulevara Nikola Tesla (u neposrednoj blizini arheolo{kih ostataka bazilike sa martirijumom).

Pravo u~e{}a imaju sva lica sa stalnim boravkom u Sbiji i Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Konkurs po~iwe da te~e od dana objavq-ivawa u {tampi, a rok za predaju radova je 10.09.2004. godine.

Ukoliko do utvr|enog roka pristigne naj-mawe 7 radova koji odgovaraju propozicijama konkursa, dodeli}e se slede}e nagrade u neto iznosu:

• PRVA NAGRADA 500.000 dinara• DRUGA NAGRADA 300.000 dinara• TRE]A NAGRADA 150.000 dinara• TRI OTKUPA u iznosu od po 50.000 di-

nara

@iri konkursa:Predsednik ìrija:Toplica \or|evi},

Skup{tina Op{tine Ni{^lanovi ìrija:Du{an Markovi},

istori~ar um. Odbor za ustanovqewe Sv.cara Konstantina kao obele`ja grada Ni{a

Miroqub Kosti},Skup{tina grada Ni{a

protorejer Miroqub Stojanovi},Srpska pravoslavna crkva

@upnik o. Drago @umer,@upni ured Presvetog srca Isusova

Divna Pe{i}, dia,Narodni muzej u Ni{u

Igor Mari}, dia,Savez Arhitekata Ni{a

Branimir ]iri}, dia,Dru{tvo Arhitekata Ni{a

Prof. Milun Vidi}, akad.vajar,ULPUDUS

Qiqana Stoli}, dia,Zavod za urbanizam Ni{

Mr Miodrag An|elkovi}, akad.sl.Zavod za za{titu spomenika u Ni{u

Konkursni materijal u~esnici mogu podi}i ili naru~iti od 14.04.2004. godine u prostori-jama Dru{tvo Arhitekata Ni{a, ul. Milojka Le{janina br. 52, 18000 Ni{, uz uplatu izno-sa od 1000,00dinara na ìro ra~un broj 160-18122-30 (Delta banka) za Savez inìwersko-tehni~arskih organizacija Ni{a, sa naznakom “Konkurs za spomenik Sv. caru Konstantinu”.

Kontakt telefon: 018/520608, Danica êmeriki}, sekretar konkursa.

P O S R E D I Š T V O

Rade JovanovićJavornik 482390 Ravne na Koroškem

tel: 99386(0)28218048gsm 99386(0)41558870gsm 00381(0)642572003e-mail: [email protected]

riens

Ni{ TC Kal~a, I sprat lam. A lok. 31a,Aleksinac, TC Zelena pijaca

Tel.+381 18 523 387, +381 18 571 008, +381 63 77 16 693www.markiza.co.yu

Documents

A 014dan.org.rs/izdavastvo/arhitekt/A 014.pdf · plakat Dana arhitekture - Ni{ 2003. {tampa GIP Krug -Ni{tira` 500 Glasnik izlazi povremeno po potrebi i mogu}nostima Besplatan primerak