ISSN 1451-3080 11dan.org.rs/izdavastvo/arhitekt/A 011.pdf · 2019. 2. 4. · GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A 2 Broj 11, mart 2003. godina III osniva~ i izdava~ DRU[TVO ARHITEKATA

1

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

75% 100% 75% 100% 75% 100% 75% 100% 75% 100% 75% 100% 75% 100% 75% 100% 75% 100% 75% 100%

GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A

Mart 2003.Godina III broj11

ISSN 1451-3080


2

Broj 11, mart 2003. godina III

osniva~ i izdava~DRU[TVO ARHITEKATA NI[A

Generala M. Le{janina 52tel. 018/520-608

e-mail: [email protected] 1451-3080

glavni urednikHranislav An|elkovi} arh.

redakcijaHranislav An|elkovi} arh.

Zoran êmeriki} arh.Miodrag Medar arh.

Aleksandar Kekovi} arh.Borislav Spasi} arh.

dizajn naslovne straneAleksandar Kekovi} arh.

dizajn i pripremaDragan Vidanovi}

izdava~ki savet

Dragoslav Vu~kovi} arh.predsednik DAN-a

Miomir @ivkovi} arh.potpredsednik DAN-a

Hranislav An|elkovi} arh.Radmila Kitanovi} arh.Zoran êmeriki} arh.Miodrag Medar arh.Branimir ]iri} arh.Borislav Spasi} arh.Mirjana Dakovi} arh.Ivan Andrejevi} arh.

Aleksandar Kekovi} arh.

Naslovna strana: Prvonagra|eni radarh. Miomira @ivkovi}a na izlo`bi

fotografija na temu "Arhitektura grada"

{tampaGIP Krug - Ni{

tira` 400

Glasnik izlazi povremenopo potrebi i mogu}nostima

Besplatan primerak

Prva dva broja glasnikasu iza{la pod imenom

SADR@AJ:

PROTESTNACRT NOVOG ZAKONA

O PLANIRAWU I IZGRADWI NA VANREDNOJ SKUP[TINI

UDRU@EWA URBANISTA SRBIJE

Mr Mihailo MEDVEDEV, arh

TEMA BROJADANI ARHITEKTURE NI[A

Ni{, 03 - 07.12.2002.

arh. Borislav Spasi}

UZ IZLO@BU “ARHITEKTURA GRADA”Neboj{a Stankovi}

ARHITEKTURA NA FOTOGRAFIJAMAGordan Pomori{ac MF FSJ

PRIKAZHOTEL “CONSTANTIN PALACE” U NI[U

arh. Zoran êmeriki}

PUTOPISMADRID

Sa puta u [paniju

Aleksandra Sekulovi}, aps. arh.

Ivan To{i}, aps. arh.

SA FAKULTETAPRVI RENDERING KONKURS NA YU

PROSTORUTre}a nagrada Katarini Peci}apsolventu arhitekture u Ni{u

arh. Hranislav An|elkovi}

IZLO@BE

KONKURSI

KWIGE

ÂSOPISI

IN MEMORIAMarh. DRAGOQUB - DRAGAN MARKOVI]

(1929. - 2002.)


3..........................

7.......................

13......

14.......

15.........................

16........................

20..................

22......................

26......................

30..........................

31.......................

33....................

3

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

NACRT NOVOG ZAKONAO PLANIRAWU I IZGRADWI NA VANREDNOJ SKUP[TINI

UDRU@EWA URBANISTA SRBIJE

Pored niza kriznih okolnosti, koje su nas, na

na{im prostorima zadesile u zadwoj deceniji

veka za nama, urbanisti~ko-arhitektonska

stru~na javnost bila je posebno iritirana

nizom neodgovaraju}ih zakonskih re{ewa u ovoj

oblasti. Iskomplikovan sistem urbanisti~kog

planirawa i projektovawa, nere{en status

gra|evinskog zemqi{ta, izbirokratizovana

procedura pribavqawa uslova i dozvola za

gra|ewe, bespravna izgradwa i “legalizacija”. Na svim nivoima planirawa, projektovawa i gra|ewa

bilo je neophodno ~initi niz (uslovno) nelegalnih

aktivnosti da bi se ispo{tovala zakonska

procedura.

Definitivnim ulaskom u tranzicione procese

krajem 2000. godine bilo je o~igledno da se

zakonodavstvo u oblasti planirawa i gra|ewa

mora inovirati u skladu sa novim dru{tvenim

i politi~kim okolnostima u orijentaciji ka

evropskim standardima.

Ministarstvo urbanizma i gra|evina je u

tom smislu iniciralo aktivnosti na izradi

koncepta novog zakonodavstva u ovoj oblasti.

Namera Ministarstva je bila da jednim, novim,

zakonom reguli{e oblast planirawa, gra|ewa

i gra|evinskog zemqi{ta i time zameni tri

postoje}a zakona iz 1995. godine, koji reguli{u

te tri, i za gra|ane i za dràvu, vrlo zna~ajne

oblasti.

Po~etna orijentacija ekipe Ministarstva,

promovisana prvi put ba{ u Ni{u, na skupu

urbanista povodom 10-tog Salona urbanizma, 8.

novembra 2001.g. bila je usmerena na poku{aj

vra}awa u ìvot odredbi Gra|evinskog zakona iz

1931. godine.

Iako je taj Gra|evinski zakon Kraqevine

Jugoslavije, po mi{qewu eksperata, u to vreme

bio u vrhu zakonodavnih akata iz te oblasti u

Evropi, a neke wegove odredbe su nastavile da se

primewuju i do dana|{wih dana, po razumqivoj

reakciji urbanista i planera, u aktuelnim

ustavnim, dru{tvenim, tehni~kim i tehnolo{kim

okolnostima, wegovo doslovno oìvqavawe

na po~etku 21 veka je bilo potpuno pogre{no

opredeqewe.

Na sre}u, to je, posle nekoliko prili~no

burnih reakcija predstavnika Udruèwa urbanista

Srbije, ~lanova Komisije za zakonodavstvo UUS,

Udruèwa, Saveza i Dru{tava arhitekata i brojnih

eminentnih urbanista i arhitekata, shva}eno i u

Ministarstvu, pa se odustalo od vra}awa u ìvot

arhai~nih odredbi ovog Zakona iz 1931.g

U kasnijim razradama novog zakonodavnog

koncepta, u nekoliko wegovih novih verzija, pod

promewenim nazivom Zakona, ekipa Ministarstva

poku{ala je da ponudi neka druga~ija re{ewa,

koja su tako|e u krugovima urbanista i planera,

arhitekata i graditeqa, u mnogim elementima,

na vi{e organizovanih javnih i stru~nih skupova,

zvani~no osporena.

Osim vi{e skupova organizovanih od strane

Udruèwa urbanista Srbije i Udruèwa i Saveza

arhitekata, predlagani koncepti su osporeni i

na dva eminentna skupa u organizaciji “Centra za liberalno-demokratske studije” u Novom Sadu i “Sava centru” u Beogradu.

Sredinom pro{le godine, na Svetski dan

arhitekata 1. jula 2002. u Novom Sadu, u Otvorenom

pismu Ministru urbanizma i gra|evina, svoje

neslagawe sa tada aktuelnim konceptom novog

Zakona (koji je ve} bio u svojoj petoj ili {estoj

verziji), izrazili su zvani~no i predstavnici

Udruèwa Jugoslovenskih arhitekata, Saveza

arhitekata Srbije, Saveza arhitekata Vojvodine,

Saveza inèwera i tehni~ara Vojvodine,

Vojvo|anskog udruèwa urbanista, Dru{tva

arhitekata Novog Sada, Dru{tva arhitekata

Beograda i Dru{tva arhitekata Ni{a.

Potpis Pokrajinskog sekretara za arhitekturu,

urbanizam i graditeqstvo Vojvodine, arh. Lazara

Kuzmanova, koji se pridruìo kriti~kim ocenama

Zakona u tom pismu, izazvalo je negodovawe u krugu

Ministarstva.

Otvoreno pismo je u celini objavqeno u broju

9. “ARHITEKT”-aZbog neslagawa sa na~inom izrade i

predloènim re{ewima u konceptu novog Zakona

ostavku je podneo pomo}nik Ministra urbanizma i

gra|evina arh. Zoran Radovanovi}.

Ne obaziru}i se na navedene okolnosti,

Ministarstvo je ostalo pri svom konceptu i na

svom sajtu je (17.11.2002.g.) promovisalo verziju

Nacrta Zakona o planirawu i izgradwi, sa

nagove{tajem da }e takav tekst biti upu}en Vladi i

Skup{tini Srbije na usvajawe, uz obrazloèwe da

on donosi zna~ajna poboq{awa u svim oblastima

(???) i pozitivne promene u oblasti planirawa,

ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta i izgradwe,

{to nije imalo utemeqewa u konkretnom tekstu

koncepta Zakona.

Udruèwe urbanista Srbije, koje je kroz

rad svoje Komisije za zakonodavstvo i kroz rad

svih svojih drugih organa promptno pratilo

ceo proces pripreme novog Zakona, ocenilo

PROTEST


4

je da je i u navedenom Nacrtu Zakona zadràn

veliki broj ospornih formulacija i re{ewa

koja su u suprotnosti sa aktuelnim ustavnim

odredbama, pozitivnim iskustvima evropske i

na{e zakonodavne i stru~ne prakse, dostignutim

visokim nivoom stru~nih metodolo{kih iskustava,

interesima struke, gra|ana i lokalne samouprave.

U takvoj situaciji, posle neuspeha svih

prethodnih inicijativa, Udruèwe se opredelilo

za sazivawe VANREDNE-OTVORENE SKUP[TINE

URBANISTA SRBIJE, zakazuju}i je za 18. decembar

u 13. ~asova na Arhitektonskom fakultetu u

Beogradu.

U pozivu upu}enom preko sredstava javnog

informisawa (“Politika” 14.12.2002.) na Skup{tinu su pozivani individualni i kolektivni

~lanovi Udruèwa, predstavnici urbanisti~kih

i graditeqskih institucije, svi akteri, gra|ani

i profesionalci koji u~estvuju u urbanisti~koj i

planerskoj delatnosti da u otvorenoj i demokratskoj

atmosferi utvrde osnove zajedni~kog delovawa,

koje bi dovele do koncepta novog Zakona na nivou

evropskih vrednosti, sa ciqem da se vrati urbani

red na na{e prostore.

VANREDNA SKUP[TINA URBANISTA odràna je

u amfiteatru Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

U radu Skup{tine u~estvovalo je (po verifikaciji)

145 individualnih ~lanova, 25 predstavnika

kolektivnih ~lanova Udruèwa, veliki broj

pozvanih kolega iz urbanisti~kih i graditeqskih

institucija i fakulteta, predstavnika srodnih

asocijacija i dru{tava i predstavnika nekoliko

ministarstava.

U punom amfiteatru, pred oko 250 u~esnika, na

samom po~etku Skup{tine, kod utvr|ivawa dnevnog

reda, predsednik Komisije Ministarstva za

izradu Zakona, arh. Marin Kre{i}, kao ~lan UUS,

predloìo je dopunu dnevnog reda i izglasavawe

nepoverewa aktuelnom Predsedni{tvu Udruèwa

urbanista Srbije, ali za navedeni predlog su

glasali samo on i pomo}nik Ministra Tihomir

Obradovi}, uz jedan uzdràn glas, pa predlog

ogromnom ve}inom glasova u~esnika, uz glasno

reagovawe, nije prihva}en.

U uvodnim obrazloèwima predsednika UUS

dr Miodraga Ralevi}a, predsednika Komisije za

Zakonodavstvo UUS Du{ana Pajovi}a, predsednika

Vojvo|anskog Udruèwa urbanista arh. Milana

Barbula, direktora Zavoda za urbanizam Beograda,

Novog Sada, i Kragujevca izneta je hronologija

u~e{}a Udruèwa u razmatrawu svih prethodnih

verzija koncepta Zakona i date su kriti~ke

ocene kona~no prezentiranog Nacrta Zakona

od 17.11.2002.g. sa konkretnim predlozima za

odgovaraju}a zakonska re{ewa pojedinih oblasti.

Poseban akcent je bio usmeren na sudbinu vrlo

organizovanog sistema urbanisti~kih institucija,

koje su u svojstvu javnih preduze}a, ili u drugom

obliku, formirane na nivou republike, pokrajine,

u svim gradovima i u ve}ini op{tina da odràvaju

ukupnu plansku aktivnost na teritoriji Srbije od

interesa za lokalnu samoupravu i Republiku u

celini, a koje se kompletno ukidaju u navedenom

konceptu Nacrta Zakona.

U odbranu ukidawa ovog sistema institucija M.

Kre{i}, kao predsednik Komisije Ministarstva,

dao je obrazloèwe da takav sistem ne dozvoqava

Svetska banka, sa kojom Komisija koordinira izradu

nacrta Zakona (???), {to je izazvalo buru smeha i

negodovawa velikog broja u~esnika Skup{tine.

Mr Igor Mari}, arh. predsednik Dru{tva

arhitekata Beograda, istakao je da je i oblast

gra|evinarstva u nacrtu Zakona nai{la na brojne

kritike asocijacija arhitekata. Ako se gra|evinska

dozvola, po predlogu u Zakonu, dobija na bazi

“Idejnog projekta” ({to u prevodu zna~i “Idejnog re{ewa” u skicama, bez elemenata konstrukcija, instalacija i dr.), za{to bi se uop{te posle i

radili projekti. Sa takvim nakaradnim re{ewima

arhitekti u Dru{tvima i Savezu arhitekata Srbije

ne mogu prihvatiti predloèni koncept Zakona.

Kritici koncepta Zakona pridruìo se i

Miodrag Joci}, zamenik Ministra saobra}aja

i telekomunikacija, koji je u~esnicima podelio

mi{qewe ovog Ministarstva uz konstataciju da je

ono bilo blagovremeno dostavqeno Ministarstvu

urbanizma i gra|evina, ali je ostalo bez

odgovora.

Posle op{irne stru~ne rasprave u kojoj je

u~estvovalo vi{e eminentnih urbanista me|u

kojima je prokomentarisana i kritika predloènog

koncepta Zakona, koju je Udruèwu i Ministarstvu

uputio prof. dr Dimitrije Peri{i}, ~lanovi

Udruèwa urbanista Srbije su raspravu zavr{ili

jednoglasnim usvajawem ZAKQUÂKA u kojima je

istaknuta podr{ka Ministru i Ministarstvu u

pozitivnim inicijativama koje preduzima, ali

i kritika brojnih neodgovaraju}ih re{ewa u

konceptu Nacrta Zakona.

Delegirana je grupa od deset eminentnih

urbanista, stru~waka sa dugogodi{wim iskustvom,

koja je ponu|ena Ministru i Ministarstvu radi

daqe konstruktivne saradwe na izradi kona~nog

koncepta novog Zakona.

Skup{tina je zakqu~ila da o ovim svojim

stavovima obavesti sve relevantne politi~ke

strukture u Republici i da ih obnaroduje

posredstvom sredstava javnog informisawa.

Zakqu~ci su dostavqeni predsedniku i

potpredsednicima Vlade, Ministru i Ministarstvu,

srodnim Ministarstvima, predstavnicima

odgovaraju}ih politi~kih stranaka, nevladinih i

stru~nih organizacija.

Svi ~lanovi Udruèwa i stru~na i {ira

5

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

javnost obave{teni su o zakqu~cima Vanredne

skup{tine posredstvom elektronskih informacija

na sajtu Udruèwa.

Sredstva informisawa nisu pokazala

naro~iti interes za objavqivawe zakqu~aka

Vanredne skup{tine Udruèwa urbanista

Srbije. Kra}e informacije objavili su “Glas” (20.12.2002.), i “Novosti” (21.12.2002.). “Politika” je zakqu~ke Skup{tine objavila tek kao pla}eni

oglas Udruèwa u oglasnom delu subotweg broja

(28.12.2002.). Kasnije kra}e (dez)informacije

o stavovima urbanista “Politika” je objavila 6.1.2003. (sa pogre{no interpretiranim stavom

Dru{tva urbanista Beograda)

Ministarstvo nije objavilo da ima nameru

da ozbiqnije razmotri stavove urbanista ve} je

javnost obavestilo da }e se Nacrt (bez pomena

mogu}ih korektura) uputiti na usvajawe Vladi

i Skup{tini i da }e se Zakon na}i na slede}oj

sednici Skup{tine Srbije, s komentarom

pomo}nika ministra Tihomira Obradovi}a da su

urbanisti protiv predloènog koncepta Zakona,

jer im se ukidaju Urbanisti~ki zavodi (???),

(“Politika” 16.1.2003.).Neke zna~ajnije zvani~ne reakcije drugih

politi~kih struktura nisu se pojavile ni u

sredstvima javnog informisawa niti je Udruèwe

urbanista Srbije o wima obave{teno, dok se u

skoro svim medijima nije pojavilo obave{tewe

da je Vlada RS 24.januara 2003. utvrdila Predlog

Zakona koji }e se uputiti Skup{tini Srbije na

usvajawe.

Tekst Predloga Zakona, objavqen je na sajtu

Ministarstva. Na wemu je datum 23.01.2003. i u

ve}ini sporenih odredbi ostao je nepromewen.

Posle svega moè se zakqu~iti da

najverovatnije ni Ministarstvo ni Vladu RS ne

interesuju naro~ito stavovi nekoliko hiqada

stru~waka, profesionalaca, urbanista, arhitekata,

graditeqa i predstavnika resornih slu`bi

organa uprave u lokalnim zajednicama, koji su

javno izneti i obrazloèni na brojnim skupovima

wihovih asocijacija. Ne interesuje ih ni mreà ni

struktura institucija, koje se vi{e decenija upiwu

da za{tite osnove planskog razvoja, niti opse`na

dokumentacija o planskom razvoju Republike,

prostornih celina, gradova i naseqa.

Oni imaju neki drugi zadatak i ciq koji se

moè ostvariti jedino ako se sve prethodno stavi

van snage i obri{e, bez obzira na posledice.

Nama, urbanistima i arhitektima, direktnim

u~esnicima procesa planirawa, projektovawa

i gra|ewa, posle dve godine duge polemike oko

pravih re{ewa za renovelirawe zakonodavne

regulative u oblasti planirawa i izgradwe, ostaje

da se pouzdamo u svoje predstavnike u zakonodavnim

organima Republike koji jo{ mogu amandmanima da

uti~u na koncept Zakona, kad ve} nije iskori{}ena

na po~etku predlagana alternativa da sami

predloìmo Ministarstvu kompletan koncept

Zakona, koji po na{em stru~nom vi|ewu moè da

obezbedi razvoj planirawa i gra|ewa u na{im i

evropskim aktuelnim politi~kim i ekonomskim

okolnostima.

Pitawe je i da li se ovako pogre{no

postavqen koncept novog Zakona moè korigovati

amandmanima, ili }e tek nemogu}nost wegove

primene pokazati da su urbanisti i arhitekti bili

u pravu u ve}ini svojih primedbi.

Mr Mihailo MEDVEDEV, arh

~lan Komisije za zakonodavstvo

Udruèwa urbanista Srbije

Udruèwe urbanista Srbije

Ul. Zahumska 34, 11000 Beograd,

Tel./faks 011/ 404-664,

E-mail: [email protected],ìro ra~un 40803-678-4-5369

Z A K Q U ^ C IVANREDNE SKUP[TINE URBANISTA

odràne u BEOGRADUdana 18. decembra 2002. godine

VANREDNA SKUP[TINA URBANISTA odrà-

na je 18.decembra 2002. godine u amfiteatru

Arhitektonskog fakulteta u Beogradu sa po~etkom

u 13.00.

Na Vanrednoj skup{tini na kojoj je u~estvo-

valo 145 individualnih, 25 predstavnika ko-

lektivnih ~lanova UUS, ve}i broj pozvanih

kolega iz urbanisti~kih i graditeqskih

institucijama, gra|ana i profesionalaca koji

u~estvuju u urbanisti~koj i planerskoj delatnosti,

predstavnika srodnih asocijacija i dru{tava

i predstavnika nekoliko ministarstava, posle

op{irne stru~ne rasprave od strane Ministarstva

urbanizma i gra|evina objavqenom “Nacrtu Zakona o planirawu i izgradwi” jednoglasno su doneti slede}i


6

ZAKQU^CI

1. Udruèwe urbanista Srbije sa zadovoqstvom

je podràlo i podràva inicijative i aktivnosti

Ministra gospodina [umarca ({to je Skup{tina

jednoglasno pozdravila) i Ministarstva urbanizma

i gra|evina koje su usmerene na re{avawe problema

u oblasti planirawa i gra|ewa, a posebno

inicijative u oblasti kaznenih mera za bespravno

gra|ewe i wihovo konsekventno sprovo|ewe,

inicijative za aùrirawe katastra i ure|ivawe

ukwièwa imovinskih odnosa, inicijativa za

dono{ewe Generalnih planova naseqa koja nemaju,

ili imaju neodgovaraju}e Generalne planove, kao

i inicijative za dono{ewe novog, savremenog,

Zakona za oblast planirawa i izgradwe.

2. Vanredna skup{tina prihvata primedbe na

Nacrt Zakona koje je Udruèwu dostavila Komisija

za zakonodavstvo UUS i primedbe koje su iznete

tokom odvijawa Skup{tine, a naro~ito od Zamenika

ministra za saobra}aj i telekomunikacije

gospodina Miodraga Joci}a.

3. Vanredna skup{tina ocewuje da ponu|eni

“Nacrt Zakona o planirawu i izgradwi” u nizu osporenih odredbi ne odgovara stawu, okolnostima

i perspektivama razvoja ovih delatnosti u

Republici, pa se, u ime struke, ne moè prihvatiti

bez zna~ajnijih, strate{kih izmena.

4. Posebno sporne i neprihvatqive odredbe u

Nacrtu Zakona su :

- sistem planova, koji je suvi{e usloèn,

- institucija, karakter i ovla{}ewa Agencije

za prostorno planirawe koja teì apsolutnoj

koncentraciji mo}i, {to je u suprotnosti sa

proklamovanom decentralizacijom,

- institucija, karakter i ovla{}ewa Komisija

za planove koja sama izra|uje i usvaja program, a

zatim kontroli{e obra|iva~a u celini,

- neobavezan tretman institucija za planirawe

urbanog razvoja do nivoa potpunog ukidawa,

- predloèni sistem licenci institucija i poje-

dinaca koji daje ovla{}ewa samo za rukovodioce

uz preporuku “dva svedoka” bez obzira na vrstu visoke stru~ne kvalifikacije koji je u suprotnosti

sa me|unarodnim standardima (ISoCaRP)

- insitucija Inèwerske komore u kojoj su,

sme{tene sve struke umesto ({to je zahtev svih

strukovnih saveza i udruèwa) da se omogu}i da

svaka struka, a naro~ito urbanisti~ka formira

svoju Komoru.

- re{ewe po kome je mogu}e gradsko zemqi{te

proglasiti javnim, a zatim ga pretvoriti u dràvnu

svojinu ({to je u suprotnosti sa zahtevima stranih

investitora).

5. Udruèwe urbanista Srbije }e nastaviti

aktivnosti za formirawe Komore urbanista i

planera o ~ijem konceptu je svojevremeno pismeno

obave{teno Ministarstvo.

6. Za daqi nastavak aktivnosti oko defi-

nisawa koncepta Novog Zakona Udruèwe urbanista

Srbije }e Ministru i Ministarstvu predloìti

pro{irewe ekipe, koja je radila na pripremi

Nacrta Zakona, delegiranim ~lanovima UUS, koji

imaju najvi{e iskustva u oblasti na{eg, evropskog

i svetskog zakonodavstva iz ove oblasti.

^lanovi Udruèwa koji bi se stavili

gospodinu Ministru [umarcu na raspolagawe za

daqe u~e{}e u izradi Predloga Zakona su:

-Dr Vladimir MACURA, direktor, Urbanisti~ki

zavod Beograda

-Aleksandar JEVTI], direktor,

-JP URBANIZAM Novi Sad

-Dr Borislav STOJKOV,

-Geografski fakultet

-Mr Veroqub TRIFUNOVI], direktor,

Direkcija za urbanizam i izgr.Kragujevac

-Du{an PAJOVI], predsednik Komisije za

zakonodavstvo UUS

-Dr Ruìca BOGDANOVI],

-Saobra}ajni fakultet

-Milica GROZDANBI],

-Urbanisti~ki zavod Beograda

-Dr Miodrag VUJO[EVI], Institut za

arhitekturu i urbanizam Srbije

-Milan BARBUL, predsednik Vojvo|anskog

udruèwa urbanista

-Dr Miodrag RALEVI], predsednik Udruèwa

urbanista Srbije

7. Zakqu~ci sa Vanredne skup{tine urbanista

Srbije bi}e dostavqeni :

- Predsedniku Vlade Republike Srbije

gospodinu \in|i}u i potpredsednicima Vlade

Republike Srbije

- Ministarstvu urbanizma i gra|evina

i Gospodinu [umarcu, ministru urbanizma i

gra|evina

- Srodnim ministarstvima: Ministarstvu

saobra}aja i telekomunikacija, Ministarstvu

za za{titu ìvotne sredine, Ministarstvu

lokalne samouprave, Ministarstvu finansija,

Ministarstvu za privatizaciju

- svim ~lanovima, udruèwima, dru{tvima,

aktivima i asocijacijama u okviru UUS

- odgovaraju}im udruèwima, savezima i

asocijacijama srodnih delatnosti koje su uzele

u~e{}e u radu Skup{tine i razmatrawu koncepta

Novog zakona

- Sredstvima javnog informisawa.

Predsednik UDRU@EWA URBANISTA SRBIJE

Prof. dr Miodrag RALEVI],s.r.

7

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

DANI ARHITEKTURE NI[ANi{, 03 - 07.12.2002.

I ove, 2002. godine ostvarena je ̀ eqa Dru{tva

arhitekata Ni{a, da po~etak decem-bra bude

prepoznatqiv po arhitekturi i arhitektama grada

Ni{a. Dru{tvo arhitekata Ni{a uspe{no nastavqa

tradiciju, da ovu manifestaciju uobli~i u pravu

svetkovinu ni{ke, odnosno srpske, arhitekture u

celini.

Ranije utvr|en koncept, da se u okviru Dana

arhitekture odrì {to vi{e predavawa, okruglih

stolova, prezentacija i sli~nih programa i

ove godine realizovan, dao je pun doprinos

popularizaciji arhitekture.

Tradicija se nastavqa i praznik po~iwe 03.12.

uve~e, u sredi{tu grada, tu, na trgu, kraj Ni{ave,

u galeriji “Srbija”.. Ovo je tre}e uzastopno slavqe i treba ga bri`qivo gajiti. Znamo da nije lako,

ali nesmemo dozvoliti da se ponovi neprijatna

sudbina ni{kog Salona za urbanizam, da posle 10

godina postojawa ode van Ni{a. Verujemo da }e

Dru{tvo arhitekata, uz pomo} i podr{ku ni{kih

gradskih institucija - Op{tine Ni{, Direkcije za

izgradwu grada Ni{a, Gra|evinsko-arhitektonskog

fakulteta i mnogobrojnih pokroviteqa - ovu

manifestaciju oplemewivati novim sadràjem i

da }e svaka slede}a biti bogatija.

Dru{tvo arhitekata Ni{a, ta~nije Upravni

odbor, raspravqaju}i o koncepciji izlo`be “Dani arhitekture Ni{a 2002.”, a na inicijativu arh. Miodraga Medara, odlu~ila je da priredi izlo`bu

umetni~ke fotografije sa temom “Arhitektura grada”, pa je u saradwi sa Filmskom omladinom Ni{a i predstavnikom Neboj{om Stankovi}em,

raspisan me|unarodni konkurs za izlo`bu

umetni~ke fotografije. Istovremeno je dogovoreno

sa Muzejem primewene umetnosti u Beogradu, da

se organizuje gostovawe 24. Salona arhitekture

Beograda. Ovakav stav Upravnog odbora definisao

je teme “Dana arhitekture 2002.”:1. Izlo`ba radova sa konkursa za umetni~ku

fotografiju na temu “Arhitektura grada”.2. Gostovawe 24. Salona arhitekture Beograda

sa selekcijom od 60 panoa i to:

- nagra|enih radova u svim kategorijama,

- radova ni{kih arhitekata,

- ostalih radova po izboru Muzeja prime-

wenih umetnosti u Beogradu.

Konkurs za umetni~ku fotografiju je sasvim

uspeo jer su pristigla 333 rada od 69 autora, a

prihva}eno je 95 radova od 45 autora.

U okviru ovih izlo`bi organizovan je slede}i

petodnevni

PROGRAM

1. dan - utorak, 03.12.2002.

1800- Progla{ewe pobednika i dodela nagrada

i priznawa za najboqu umetni~ku fotografiju

na temu “Arhitektura grada”. 1830- Uvodna re~ o 24. Salonu arhitekture Beo-

grada.

1845- Otvarawe izlo`be.

1900- Promocija generalnog sponzora.

2000- Koktel.

2. dan - sreda, 04.12.2002.

1800- Promocija kwige “Vodi~ kroz savremenu arhitekturu Beograda” - predava~ i autor Di-jana Mila{inovi}-Mari}.

1900- Predavawe “Arhitektura Berlina” - pre-dava~ arh. Igor Mari}.

Promocija generalnog sponzora.

2000 - Koktel.

3. dan - ~etvrtak, 05.12.2002.

1800- Promocija kwige i predavawe “Subotica - stepski grad” - predava~ i autor mr arh. Sabo @ombor.

4. dan - petak, 06.12.2002.

1800- Tribina “Budu}nost beogradskog Salona arhitekure” - najava 25. Salona.

gosti: mr Qiqana Mileti}-Abramovi} i

dr arh. Zoran Manevi}, predsednik Saveta

Salona arhitekture Beograda

5. dan - subota, 06.12.2002.

1200- Najava “Dana arhitekture Ni{a 2003.” -trijenale ni{ke arhitekture za period 2000.

- 2003.

Sve~ano zatvarawe.

Organizacioni odbor izlo`be: Miodrag

Medar, Zoran êmeriki}, Aleksandar \. Kekovi},

Neboj{a Stankovi}.

Galerija “Srbija” bila je spremna da, 03.12.2002. primi sve zainteresovane qubiteqe arhitekture.

Skladno razme{teni izlo`beni eksponati, sa

postavkom arh. Zorana êmeriki}a, sa prilozima

Beogradskog Salona na zidovima i fotografijama

na panoima u dva podu`na reda, omogu}ili su

posetiocima da uìvaju razgledaju}i projekte

objekata, a na drugoj strani da dopuwuju utisak

umetni~kim fotografijama. Posetioci su vrlo

zainteresovano razgledali izlo`bu i pokazalo

se da je bio sre}an spoj projekata i umetni~kih

fotografija, na kojima su arhitektonski detaqi

posebno eksponirali i maksimalno do~arali

umetni~ku komponentu.

Progla{ewe pobednika i dodelu nagrada i

priznawa za najboqu umetni~ku fotografiju obav-

TEMA BROJA


8

io je Aleksandar Blatnik, eminentni srpski kari-

katurista, a prema odluci ìrija koji je radio u

sastavu:

1. Gordan Pomori{ac, MFFSJ

2. Miodrag Medar, arhitekta

3. Aleksandar Blatnik, karikaturista

NAGRA\ENI RADOVI

Kategorija pojedina~ne fotografije

PRVA NAGRADA

Miodrag @ivkovi} - WIEN - ZGRADA OPERE U “OGLEDALU”

DRUGA NAGRADA

Boìdar Vitas FA I FSJ, 10 naj - SVETLOST I SENKE

TRE]A NAGRADA

Milorad Ka{}elan FA I FSJ - PROZOR - D(Roma)

POHVALE

Vladimir Dobreti} FA III FSJ - IZGRADWA -1

Bojan Stojadinovi} FA III FSJ - ÂIR - NI[ Kategorija kolekcije fotografija

9

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

PRVA NAGRADA

Boàna Marin~ek - FA I FSJ, 10 naj - RATNIK, REFLEKSIJA, UHVA]ENI OBLAK, ME\U OBLACI-

MA, PODNEVNI OBLACI, VERTIKALE MANHATNA

DRUGA NAGRADA

Borivoj Mirosavqevi} - POZORNICA SVET-

LOSTI I, POZORNICA SVETLOSTI V, POZORNICA

SVETLOSTI VI

TRE]A NAGRADA

Joèf I{panovi} - UPOZOREWE, RUÂK,

NASLIKAN @IVOT

POHVALE

Zoran êmeriki} - CHIESE DI SAN MARCO, PALAZZO DUCALE

Ra{a Milojevi} FA I FSJ - MUZEJ I, SUD, OP[TINSKI SUD

Marjan Mi{i} FA I FSJ - REFLEKS I, REFLE-KS II, REFLEKS III

Refleksija

Ru~ak

Refleks I

Muzej I


10

POSEBNO PRIZNAWE

ZA FOTOGRAFIJU NI[A

Miqan Petrovi} - SOKAÊ

POSEBNO PRIZNAWE

DRU[TVA ARHITEKATA NI[A

Boàna Marin~ek FA I FSJ, 10 naj - VER-TIKALE MANHATNA

I ranije, u biv{oj Jugoslaviji, bilo je izlo`bi

umetni~ke fotografije savremene arhitekture. De-

taqi zgrada postali su uzgredna tema na izlo`bama

op{teg sadràja. Posledwa tematska izlo`ba

“Bulevar Revolucije” organizovana je u Beogradu u saradwi sa urbanistima jo{ 1994. godine.

I zbog toga je ova odluka Dru{tva arhiteka-

ta Ni{a i Filmske omladine Ni{a, da organi-

zuju izlo`bu sa temom “Arhitektura grada”, vrlo zna~ajna, jer je prihva}ena od publike i otvara put

za osmi{qavawe slede}ih izlo`bi sa sli~nim

temama. Razmi{qa se da ovakva izlo`ba pos-

tane redovna, kao godi{wa ili bijenalna, jer daje

mogu}nosti za upe~atqivo plasirawe arhitekt-

onskih objekata u umetni~koj fotografiji.

Te prve ve~eri, posle podela nagrada za fo-

tografiju, uvodnu re~ o 24. Salonu arhitekture Be-

ograda, dao je arh. Aleksandar \. Kekovi}, ukazuju}i

na ~iwenicu da Beogradski Salon prvi put gostuje

u ovakvom obimu, te Ni{lije imaju priliku da de-

taqnije upoznaju arhitektonsko stvarala{tvo Sr-

bije.

Izloèni su nagra|eni radovi u svim

kategorijama, radovi ni{kih arhitekata i ostali

po izboru Muzeja.

Ni{ki arhitekti predstavqeni su slede}im

radovima:

OBLAST ARHITEKTURE

Ugostiteqsko-poslovni objekat na Sin|e-

li}evom trgu u Ni{u

Studio “Domus”:arh. Vesna Vili}

arh. Bratislav Stankovi}

Zgrada (projekat) Dru{tva arhitekata Ni{a

arh. Aleksandar \. Kekovi}

Marko Nikoli}, student

Du{an Nikoli}, student

Stambena zgrada Duvanske industrije Ni{ -

Duvani{te u Ni{u

arh. Predrag Jani}

OBLAST ENTERIJERA

Butik-kafe “La Scarpa” u Ni{uKafe “Iguana” u Leskovcuarh. Sa{a Bu|evac

Butik “Jankovi}” u Ni{u Kafe “Games” u Ni{uKafe “Fontana” u Ni{uarh. Tomislav Jani}

Picerija “Cap-Cap” u Leskovcu Studio “Domus”:arh. Vesna Vili}

arh. Bratislav Stankovi}

OBLAST STUDENTSKIH RADOVA

“Cubic hausing” interpolacija stambene zgradeDu{an Nikoli}

Marko Nikoli}

\or|e Jankovi}

Ku}a na selu

Milan Anti}

Hotel

\or|e Kiti}

GRAND PRIX 24. Salona arhitektureCentar”Milenijum” u Vr{cuprof. mr arh. Petar Arsi}, Beograd

Vi{e projekata, odnosno objekata, dobilo je

11

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

posebno priznawe, me|u kojima je projekat “Ku}a na selu” na{eg Ni{lije, apsolventa arhitekture Milana Anti}a.

Negde oko 1900 ~asova, u prepunoj galeriji

“Srbija”, prohladnoj, uz toplu sve~arsku atmosferu, uzima re~ arh. Aleksandar Radojevi} i odabranim

re~ima otvara Tre}i salon Dana arhitekture Ni{a

2002. I ovog puta, kao i ranijih godina, prisutne su

sve generacije gra|ana, od gromoglasnih studenata

do kolega i gra|ana u poznijim godinama, koji

znatièqno razgledaju eksponate, upore|uju, hvale

ili, ispred nekog eksponata, i spore. Zadovoqni

su {to mogu da, gledaju}i ove izloène radove,

uporede sa ni{kim ostvarewima i otme im se

glasna misao “[to ovo ne vidimo i na na{im ulicama!?”

@eqa je, ali i mogu}nost da u narednim

godinama, sa vi{e ovakvih saznawa, gledamo i

lep{e objekte u na{oj sredini.

Uz podelu kataloga, prospekata i ~asopisa

“Arhitekt” br. 10 i uz malo smireniju atmosferu po~iwe promocija generalnog sponzora “Alumil - â~ak”. Generalni direktor Vladimir Vukeli} pozdravqa prisutne posetioce i uz pomo}

saradnice arh. Aleksandre Stev~i}, preko

projekcija, upoznaje sa proizvodnim programom

ove uspe{ne organizacije.

Prisutni direktor i istovremeno i vlasnik

~asopisa”Modul” - Dragan Nestorovi}, pozdravqa skup zaèlev{i daqe produbqivawe saradwe

sa Dru{tvom arhitekata Ni{a. Jednogodi{wu

pretplatu na ~asopis “Modul” dodequje Dru{tvu arhitekata Ni{a, a isto tako i studentu Milanu

Anti}u za dobijeno priznawe na 24. Salonu

beogradske arhitekture (za projekat seoske

ku}e). Mnogobrojna publika sve ovo prati sa

velikim zadovoqstvom, da bi na kraju, posle

skromne koktel-partije, sa puno lepih utisaka, uz

razdragani àgor, napu{tala ovo divno ve~e.

Drugog dana, u prepodnevnim satima, galerija

“Srbija” otvara svoja vrata i celog dana, pored niskih temperatura, ni{ka znatièqna publika

defiluje, detaqno razgledaju}i projekte, da bi

uve~e prisustvovala promociji kwige “Vodi~ kroz savremenu arhitekturu Beograda” - predava~ i autor Dijana Mila{inovi}-Mari}.

Vodi~ koji je predstavqen ima za osnovni

ciq da znatièqnog provede kroz beogradsku

modernu arhitekturu, da vreme moderne beograd-

ske arhitekture oslika kroz karakteristi~na

dela koja su odraz odre|enog doba. Ovaj vodi~,

prvi u istoriji Beograda, pomo}i }e mnogima,

da, {etaju}i kroz Beograd, ponesu sliku grada,

da zapamte wegove ku}e i prostore. Autor nas je,

preko projekcija mnogobrojnih objekata, upoznao

sa delima neimara prve polovine pro{log veka -

Dobrovi}a, Zlokovi}a, Bra{ovana, Koji}a i drugih

sledbenika, koji su od ~esto ru{enog Beograda,

oblikovali grad moderne arhitekture. Zato }e

ovaj vodi~ korisno posluìti svima koji èle da

prepoznaju stvarne vrednosti {kole beogradske

arhitekture.

Posle slike Beograda, mr arh. Igor Mari},

odrào je predavawe sa projekcijama “Arhitektura Berlina”. Jo{ sa sveìm utiscima o modernoj arhitekturi Beograda, Mari} nas je brzo, svojim

izlagawem i prelepim objektima Berlina, odveo u

drugu, nama ne ba{ mnogo poznatu, sredinu - Berlin

i wegovu ovovremensku arhitekturu.

Najpre nas je upoznao sa radom XXI Kongresa

UIA, odrànom u Berlinu od 22.-26.7.2002. godine. Razgovaralo se o arhitekturi i prirodi, granica-

ma razvoja megagradova, urbanisti~kom planirawu,

novim na~inima organizacije rada, statusu struke

u dru{tvu, gra|ewu u tradicionalnom okruèwu i

nizu drugih tema.

Pored kongresnih aktivnosti organizovana je i

izlo`ba savremene arhitekture zemaqa u~esnica

kao i mawi sajam informacionog karaktera.

Ali najve}a izlo`ba arhitekture, upravo je ona

uìvo, koja se vidi kroz realizacije novih ~etvrti

{irom celog Berlina.

Na Kongresu je iz Srbije bilo oko stotinak,

uglavnom beogradskih i novosadskih arhitekata,

a u okviru izlo`be bila je prisutna i skromna

izlo`ba jugoslovenske ahitekture.

Iz prikazanog materijala videlo se da je

Berlin, pored svoje istorijske osnove, grad


12

moderne arhitekture, sa nekoliko ravnopravnih

centara u moru zelenila i sa puno kanala i jezera.

Trenutno u Berlinu su najve}a gradili{ta

Podzdamer trg, Fridrih{trase, prostori oko

Brandenbur{ke kapije i novo sedi{te nema~ke

vlade.

Prisutni su: Danijel Lebeskind sa

impozantnim i uzbu|uju}im Jevrejskim muzejem,

Ki{o Kurokava, koji se okrenuo urbanizmu, Norman

Foster, sa ~arobnom kupolom iznad Rajhstaga,

Frenk Geri, sa iznena|uju}im objektom Centralne

nema~ke banke, Inger Ban, sa ku}ama od papira i

nizom projekata, prete`no za izbeglice {irom

sveta i naravno Renco Piano, koji je dobio “Veliku nagradu UIA za arhitekturu”.

U okviru Kongresa, 25.7.2002. uru~ene su i

druge nagrade: za arhitekturu i tehnologiju Ogist

Pere britanskom arhitekti Normanu Fosteru, a

irskom arhitektonskom birou “Groun 91 Architects” iz Dablina, za urbanizam, portugalskom novinaru

Manuelu Tanu i gr~kom kriti~aru Elasu Zemelsu,

za arhitektonsku kritiku. Za inovacije u stambenoj

izgradwi nagrada je uru~ena irskom arhitekti

Justinu Kilkulenu i Brazilcu Ximu Lemeru.

Na Kongresu je bilo akreditovano vi{e od 500

novinara iz ~itavog sveta.

U Berlinu je promovisan naziv za slede}i

kongres 2005. godine u Istambulu - “Bazar arhitekture”, {to navodi na razmi{qawe da tema ukazuje na arhitekturu kao robu iznetu na trì{te,

kao odrez sveukupnih kretawa u dru{tvu.

Dani odmi~u, mraz ne posustaje. I tre}eg

dana, u prohladnoj sali, posetioci se zagrevaju

temperamentnim diskusijama. u 1800 - promocija

kwige i predavawe “Subotica - stepski grad”, predava~ i autor mr arh. Sabo @ombor. Zbog

niskih temperatura predavawe se drì pred

malobrojnom publikom, koja je bila zaintersovana

za ovu specijalnu problematiku.

êtvrti dan - petak, 06.12.2002. godine -

odràva se tribina “Budu}nost beogradskog Salona arhitekture” - najava 25 Salona.

Gosti: mr Qiqana Mileti}-Abramovi} i dr

arh. Zoran Manevi}, predsednik Salona arhitek-

ture Beograda.

I pored hladnog dana, zbog interesantne

problematike, tribina je bila dobro pose}ena i

bilo je ùstrih diskusija. Tribinu je vodio, uvek

prisutan na Salonu, arh. Aleksandar \. Kekovi}.

Vrstan poznavalac prilika u srpskoj

arhitekturi, dr arh. Zoran Manevi} je najpre

govorio o istorijskom razvoju Salona. Prva

izlo`ba desetak arhitekata odràna je u Beogradu

1912. godine, kao prete~a dana{weg Salona

arhitekture. U novijoj istoriji srpske arhitekture

kqu~na je 1972. godina, kada je u Beogradu odràna

retrospektivna izlo`ba srpske arhitekture. Dve

godine kasnije - 1974. - ro|en je Salon arhitekture

i tako arhitektonsku delatnost ukqu~io u {iri

kontekst srpske kulture. Do sada je, u ovim te{kim

godinama, Salon mnogo u~inio da se arhitek-

tura izvu~e iz anonimnosti, posebno u vremenu

devedesetih godina pro{log veka. kada su prestali

da izlaze svi ~asopisi iz oblasti arhitekture.

Dr arh. Zoran Manevi}, predloìo je Dru{tvu

arhitekata Ni{a da vi{e sara|uje sa Muzejom

primewene umetnosti u Beogradu radi afirmacije

stvarala{tva ni{kih arhitekata. Tako|e je

predloìo Dru{tvu arhitekata da ustanovi nagradu

za ̀ ivotno delo, koju bi dodeqivao najistaknutijim

ni{kim arhitektama, jer Beograd takvu nagradu

dodequje samo beograskim arhitektama.

Mr Qiqana Mileti}-Abramovi}, uzimaju}i

u~e{}e na tribini, pozvala je ni{ke arhitekte da

se u ve}em broju prijave za u~e{}e na slede}em,

jubilarnom 25. Salonu arhitekture u Beogradu, koji

se odràva februara i marta 2003. godine.

Na tribini se razgovaralo i o radu SAS-a, o

wegovoj ulozi u razvoju arhitektonske delatnosti

i o {irem ukqu~ivawu dru{tava arhitekata iz

unutra{wosti, koja su do sada bila zapostavqana.

“Dani arhitekture Ni{a 2002.” zavr{eni su u subotu, 17.12.2002. godine, razgovorima

“Arhitektura kroz objektiv”, koji su odràni pre podne, u 11 ~asova, kao i najavom trijenala ni{ke

arhitekture za period 2000. - 2003.

U~estvuju}i u razgovorima o “Arhitekturi kroz objektiv”, Neboj{a Stankovi} ukazuje na razli~ite mogu}nosti za “upotrebu” arhitektonskih objekata u fotografiji, kao i na mogu}nost da arhitekte, kroz

objektiv, druga~ije sagledaju arhitekturu, posebno

bave}i se arhitektonskim detaqima.

U diskusiji su naba~eni i drugi vidovi

sadràja izlo`be. Posebno je interesantna ideja,

da bi arhitekti Ni{a mogli da naprave izlo`bu

slika, grafike i arhitektonskog crteà, ~ime se,

ina~e, bave mnogi arhitekti.

Sve~ano zatvarawe izlo`be obavqeno je uz

uzimawe obaveze da Trijenale 2003. godine bude

pripremqeno jo{ kvalitetnije i u~ini se jo{ jedan

korak daqe u o~uvawu ove manifestacije i weno

uvr{}ewe u kalendar ni{ke kulture.

Dru{tvo arhitekata, uz {ire u~e{}e svih

arhitekata Ni{a, u~ini}e napore da na{a slede}a

manifestacija - Trijenale 2003. - bude aktuelna,

zanimqiva i odslika adekvatno stawe ni{kog

arhitektonskog stvarala{tva.


13

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

UZ IZLO@BU“ARHITEKTURA GRADA”

Razmi{qju}i kako sadràjno osveìti, ve}

tradicionalnu, godi{wu manifestaciju Dru{tva

arhitekata Ni{a “Dani arhitekture” do{lo se na ideju da bi to mogla biti i izlo`ba fotografija.

Fotografija je, uglavnom dokumentarno, pratila

arhitekturu (projekti, realizacije...) a Dru{tvo

arhitekata Ni{a (DAN) je za svoj ~asopis “Arhitekt”, ~esto koristilo fotografije (razglednice) starih

zdawa, koja vi{e i ne postoje.

Prvobitna ideja da tema nosi naziv

“Arhitektura grada Ni{a” zvu~ala je dobro i logi~no, ali je nosila i neke neizvesnosti. Da li

Ni{ ima kvantitativno i kvalitativno dovoqnu

produkciju za ovakvu relativno obimnu i zna~ajnu

izlo`bu? Koliko je tema ograni~avaju}a? Koliko je

realno o~ekivati odziv autora iz drugih gradova?

Da li napraviti konkurs op{teg ili pozivnog

tipa?

Kona~no je odlu~eno: raspisati konkurs za

fotografiju sa temom “Arhitektura grada” bez prisutnosti lokalizma.

Formiran je Organizacioni odbor u sastavu:

Miodrag Medar, Zoran êmeriki} i Aleksandar \.

Kekovi} iz DAN-a i Neboj{a Stankovi} iz Filmske

omladine Ni{a (FON), foto kluba sa kojim je

u me|uvremenu ostvaren kontakt i dogovorena

saradwa na ovom poqu.

@iri, koje imao i ulogu selekcione komisije,

bio je u sastavu: Gordan Pomori{ac, majstor

fotografije u Foto savezu Jugoslavije (FSJ),

Miodrag Medar - arhitekta iz DAN-a i Aleksandar

Blatnik - karikaturista.

Raspisan je konkurs u sredstvima

informisawa, a u ~asopisu DAN-a “Arhitekt” dat je prilog sa propozicijama konkursa i obrascem za

prijavqivawe. Veliki broj poziva upu}en je i na

pojedina~ne adrese fotografa i foto-klubova.

Odziv je bio neo~ekivan: ukupno 333

fotografije od 69 autora iz Slovenije, Republike

Srpske, Makedonije i Jugoslavije. Zbog vrlo

kvalitetnih radova ìri je imao izuzetno teàk

zadatak da za izlo`bu selektuje stotinak, jer je

prostor za izlagawe bio ograni~avaju}i faktor.

Odabrano je 95 fotografija od 45 autora. Zbog

u~e{}a autora iz vi{e zemaqa izlo`ba je dobila

najvi{i rang - “me|unarodna” (po kriterijumima FSJ) i to je prvi put da u oblasti fotografije Ni{

ima izlo`bu tog nivoa.

Galerija “Srbija”, u samom centru grada bila je pravo mesto od 03. do 07. decembra za izlo`bu

ovog nivoa. Nekoliko stotina posetilaca bilo je

prisutno na samom otvarawu izlo`be a istu je

zvani~no otvorio i dodelio nagrade i priznawa

~lan ìrija Aleksandar Blatnik.

Informacije o nagra|enim radovima mogu se

na}i u ovom broju “Arhitekt”-a, u ~lanku arhitekte Borislava Spasi}a “Dani arhitekture Ni{a”

Pose}enost same izlo`be, svih dana, bila je

odli~na, verovatno zahvaquju}i i dobroj saradwi

sa lokalnim sredstvima informisawa koja su o ovoj

izlo`bi i prate}im manifestacijama svakodnevno

izve{tavala.

Dnevni list “Narodne novine” je dve tre}ine sredwih strana posvetio fotografijama koje su

nagra|ene kao i razgovorima sa prvonagra|enim

autorima. Izlo`bu je pratio i prigodan katalog u

boji sa tiraòm od 300 primeraka.

Na lokalnim radio i televizijskim stanicama

vi{e puta su gostovali ~lanovi Organizacionog

odbora ali i ~lanovi uprava DAN-a i FON-a

promovi{u}i izlo`bu kao i rad i aktivnosti ovih

dru{tava.

Na kraju ne treba zaboraviti ni mnogobrojne

~estitke i pohvale dobroj organizaciji izlo`be,

koje su uputili qudi iz samog vrha jugoslovenske

fotografije.

Razgovor na temu “Arhitektura kroz objektiv”, odràn zadweg dana izlo`be, samo je potvrdio

da postoji intersovawe za organizovawe ovakvih

“strukovnih” izlo`bi i u narednom periodu. Na ovom “okruglom stolu”, sem kriti~kog osvrta na aktuelnu izlo`bu, razgovaralo se o korelaciji

ovakvih manifestacija i arhitekture, kao i

eventualnom organizovawu ovakvih izlo`bi,

godi{we ili bijenalno.

Neboj{a Stankovi}

U IZDAWU IZDAVA^KOG PREDUZE]A

“GRADINA”, NI[, OBJAVQENA

JE 1993.GODINE PUBLIKACIJA

“GRADITEQI NI[A”, AUTORA

ARHITEKTE MIODRAGA @IVKOVI]A,

SA RECENZIJOM ARHITEKTE MIHAJLA

MITROVI]A O PRIPREMAMA ZA DRUGO

IZDAWE OVE KWIGE, U PRO[IRENOM

IZDAWU, BI]E REÎ U NAREDNOM

BROJU NA[EG ÂSOPISA “ARHITEKT”


14

ARHITEKTURA NA FOTOGRAFIJAMA

Snimawe arhitektonskih objekata je zahtevan,

tehni~ki sloèn i zna~ajan posao. Takvim pos-

lom morali bi da se bave posebno {kolovani i

odgovaraju}om opremom snabdeveni fotografi,

sve dok je to posao, odnosno dok se zahteva odgovo-

ran prikaz arhitektonskog ostvarewa. U razvijenom

svetu je tako, kod nas ne moè biti. Pravih {kola

za fotografiju dugo nismo imali, a one u kojima

se fotografija upra`wavala smatrali su je u bo-

qem slu~aju pomo}nim predmetom (u onom gorem,

samo pokri}em za trgovinu zanatskim diplomama i

dozvolama za rad). Zato u ukupnoj istoriji srpske

fotografije postoji malo fotografa koji su se sn-

imawem arhitektonskih objekata ozbiqno bavili,

a po dostignu}ima bi tek po neki od wih mogao da

se meri sa prose~nim kolegama iz inostranstva.

Poznato je da su na{i vrsni fotografi

nicali (i uzgajani) u klubovima. Tamo je pristup

fotografiji bio mnogo mawe obavezan nego u

{kolama, ali je u tu klupsku, odnosno izlaga~ku

fotografiju uloèno znatno vi{e voqe, napora

pa i sredstava, nego tamo gde je, zarad napretka

profesije, to bilo nu`no. Ni u klubovima se

arhitekturom, kao posebnim predmetom, niko nije

bavio redovno, ali je gotovo svako, uz ostalo,

snimio po neku staru zgradu ili arhitektonski

detaq, koriste}i pritom dragocenu slobodu koju

profesionalni fotografi na zadatku obi~no

nemaju: da iz celine arhitektonskog dela ise~e

deo po slobodnoj voqi i prikaè ga u skladu sa

sopstvenim poimawem, namerama i mogu}nostima.

Kako se u ovakvim slu~ajevima retko vodi ra~una

o bitnim svojstvima objekta, nastale fotografije

obi~no ne predstavqaju dokument o wemu, nego

samosvojna likovna dela uporediva sa sli~nim

ostvarewima svetskih fotografa znatno ~e{}e i

uspe{nije nego “profesionalne” fotografije.Sredinom osamdesetih godina pro{log veka

u biv{oj Jugoslaviji takve fotografije su bile

u modi. Na wima su insistirali i profitirali

slovena~ki autori sa tek po nekim sledbenikom,

ili takmacem ovde... Onda su Slovenci oti{li

(neki se polako vra}aju), ovda{wi autori su

po~eli da gledaju svoja posla i slikaju svoja sela,

a arhitektonski detaqi, posebno oni iz gradova,

postali su tek uzgredna pojava na izlo`bama

op{teg smera. Tematskih izlo`bi nije bilo. One

koje su uslovno mogle imati veze sa arhitekturom

grada, a organizovane su u Beogradu u saradwi sa

arhitektima bile su: “@ivot gradskog trga” davne 1982. i “Bulevar Revolucije” dvanaest godina kasnije - 1994. godine. Snimawem arhitekture za

razne namene u me|uvremenu se bavio ko god je

mogao, onoliko uspe{no koliko je imao veze - sa

fotografijom i naru~iocima.

U takvim okolnostima odluka Dru{tva

arhitekata Ni{a i Filmske omladine Ni{a da

organizuju izlo`bu sa temom “Arhitektura grada”, do~ekana je sa dobrodo{licom, a istovremeno i

zebwom da odziv autora ne}e biti dovoqan za

zna~ajniju izlo`bu. Pokazalo se da za zebwu nije

bilo razloga, jer je za izlo`bu prispeo znatan

broj veoma dobrih fotografija. Na to su prirodno

uticale neke bitne ~iwenice:

- pre svih reputacija koju je Filmska omladina

Ni{a stekla u fotografskom okruèwu, dobrom

organizacijom prethodnih izlo`bi i ispravnim

odnosom prema autorima - u~esnicima;

- uspe{na izlo`ba dijapozitiva na temu

“Arhitektura” koja se nekoliko godina za redom odràva u Bawa Luci i napredak tehnologije, koja,

uz malu pomo} ra~unara, omogu}ava relativno laku

izradu izlo`benih fotografija sa dijapozitiva

snimqenih sa bawalu~kom izlo`bom na umu;

- odgovaraju}e fotografije sa~uvane u arhi-

vama autora, a na~iwene za izlo`be sa slobodnom

temom.

Sputan sopstvenim ograni~ewima i

raspoloìvim prostorom, ìri je nastojao da

publici predstavi najboqe od prispelih radova,

pa izlo`ba nudi uvid u dostignu}a radova koji se

urbanim prostorom, kao predmetom snimawa, bave.

Osim toga ona ukazije na razli~ite mogu}nosti za

“upotrebu” arhitektonskih objekata u fotografiji.Ukoliko bi izlo`ba postala redovna

(godi{wa, ili bijenalna), o ~emu bi vredelo ve}

sada razmisliti, podstakla bi autore da stvaraju

namenske fotografije. Neke od wih, kao i pojedine

ovde izloène fotografije mogle bi posluìti na

dobrobit arhitekturi

Gordan Pomori{ac MF FSJ

15

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

HOTEL“CONSTANTIN PALACE”

U NI[UJedna uspe{na intervencija

Autor:

Predrag Jani}, dipl.in`.arh.

Investitor:

Milorad Stojanovi} iz Ni{a

Lokacija:

Ulica Pobede 33, Ni{

Realizacija:

2002. i 2003. g.

Ovom prilikom predstavqamo jednu uspe{nu

intervenciju na postoje}em objektu u najuèm

gradskom tkivu, u lici Pobede br. 33. Stari ob-

jekat, spratnosti P+1, sru{en je do temeqa, a novi

izgra|en sa spratno{}u Po+Pr+2+Pk, prema us-

lovima Zavoda za za{titu spomenika kulture Ni{.

Interpolaciju u razli~itu spratnost susednih ob-

jekata br. 31 i 35, projektant je re{io zadràvawem

pune mase fasadnog zida i venca u visini nièg

objekta, uz po{tovawe originalne fasadne plas-

tike i redizajn portala u prizemqu.

Izjedna~ewe sa vi{im objektom postignuto je

dogra|ivawem drugod sprata, sa diskretnom struk-

turalnom staklenom fasadom i otvorima u artiku-

laciji prvog sprata i nagla{enom zavr{nom man-

sardom, koja ima pravougaone prozorske “baxe”,{to predstavqa pravo osveèwe u poplavi trouglastih

formi, svuda prisutnih kod nadgradwi. Klasi~na

podela prozorskih stakala u svim etaàma asocira

na harmoniju fasada varo{kih ku}a.

Po zahtevu investitora objekat je projektovan

kao garni-hotel sa tri zvezdice. U prizemqu je

recepcija sa prate}im sadràjima (uprava, bife-

bar, garderoba). U podrumu je kuhiwa sa salom za

doru~ak, kao i energetski blok sa savremenim in-

stalacijama. U spratovima i potkrovqu su hotelske

jedinice sa 45 kreveta. Ukupna povr{ina objekta je

oko 800 m2.

PRIKAZ

Perspektiva

Pre rekonstrukcije

Posle rekonstrukcije


16

Likovni prilozi uz ovaj tekst, nadamo se da

potvr|uje uspe{nost ove intervencije.


MADRIDSa puta u [paniju

U posledwih 10 godina [panija je doìvela pra-

vu ekspanziju - politi~ki, ekonomski, kulturolo{ki

zemqa se jednostavno razvija, a samim tim i weni

gradovi. Zato je jako te{ko oti}i u jedan grad, a ne

videti bar jo{ nekoliko wih, kao {to su Madrid,

Valensija, Bilbao, La Koruwa, Seviqa itd.

Prvi utisak je najbitniji, a Madrid zna

kako da to uradi na pravi na~in. Bilo da se

dolazi avionom, vozom ili autobusom, nailazi

se na podjednako fascinantne stvari. Bilo da

se radi o brzom vozu, kojim se stiè do ju`ne

stanice “Atocche” sa wenom, u svetu jedinstvenom, ~ekaonicom - botani~kom ba{tom, ili o obi~nom

vozu kojim se stiè do severne stanice “Chamartin” od koje se posebnim prevozom stiè do trga “Plaza de Castilla” gde putnika do~ekuju “Kio” torwevi.

Ono {to je putnicima obi~no najteè je ~ekawe,

{to je u Madridu pretvoreno u ~isto uìvawe.

Ve}ina qudi nikada nije imala priliku da

PUTOPIS

U CIQU AFIRMACIJE USPE[NIH

ARHITEKTONSKIH OSTVAREWA POZIVAMO

^LANSTVO NA SARADWU

KROZ OBJAVQIVAWE PRIKAZA

USPE[NIH KREACIJA U SVIM OBLASTIMA

ARHITEKTONSKE DELATNOSTI

PORED DOBRIH VA@NO JE PRIKAZIVATI

I LO[E PRIMERE, [TO JE, TAKO\E, U

FUNKCIJI UNAPRE\EWA ARHITEKTURE

PRIKAZI MOGU SAMO PREDSTAVITI

ARHITEKTONSKO DELO (OSNOVNE IDEJE,

KONCEPCIJA, FUNKCIJA, TEHNI^KI

PODACI...) I MOGU IH PISATI I SAMI

AUTORI

KRITI^KI PRIKAZI TREBA DA DUBQE

ANALIZIRAJU I POZITIVNE I NEGATIVNE

VREDNOSTI DELA I NE MOGU IH PISATI

AUTORI OSTVAREWA KOJE JE PREDMET

KRITIKE

SVE IDEJE OKO DAQEG OBLIKOVAWA

KONCEPCIJE OVE RUBRIKE BI]E

DOBRODO[LE

17

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

vidi botani~ku ba{tu, a naro~ito ne da bude u jed-

noj takvoj, dok istovremeno ~eka na svoj prevoz.

Vodene povr{ine, palme, lokvawi, tropsko biqe,

obe strane fasadnog zida su obra|ene kao da je u

pitawu eksterijer, ~ime se stvarno do~arava uti-

sak da se nalazite u nekom egzoti~nom parku. Sa

druge strane, ukoliko se u Madrid stiè na “Plaza de Castilla”, nailazi se na najnovije arhitektonsko ~udo Madrida “Kio” torweve.

Filip Xonson i Xon Burge su projektovali

dve poslovne zgrade bliznakiwe, visine 114 m sa

26 spratova, koje ~ine kapiju grada. Da stvar bude

boqa, fasada je ura|ena tako da vertikala koja

je jasno nagla{ena isti~e nagnutost tih torweva.

Kroz tu kapiju se vidi i spomenik koji je ujedno

neka vrsta ose siemtrije torweva.

Ove dve stanice su povezane glavnom

saobra}ajnicom “Paseo de la Catllana”, ki~mom Madr-ida. Du` we se nalazi puno zna~ajnih muzeja, obla-

kodera, trgova i fontana. Tu je i stadion “Santiago Bernabeu” fudbalskog kluba “Real Madrid” u kome je sme{ten i muzej trofeja ovog kluba. Odmah naspram

stadiona nalazi se niz oblakodera, “Torre Europa”, “Torre Picasso”, koji se nalaze u malom parku koji ih povezuje svojim zelenilom. Jako je zanimqiv ose}aj

kada se neko na|e u zelenilu, okruèn vodom, a kroz

kro{we drve}a se vide oblakoderi. Stvarawem ob-

lakodera i jako urbanih sredina, qudi uni{tavaju

prirodu, dok je u ovom slu~aju do{lo do spoja pri-

rode i urbanog, {to je ne{to {to bi u svim ve}im

gradovima trebalo da se de{ava. Povr{ina pod

zelenilom nije velika, tako da ne moè da se gov-

ori o parku u pravom smislu re~i. Su{tina je da

na maloj povr{ini, sa pravilnim razmi{qawem

moè da se stvori jako lepa sredina prijatna kako

za rad, tako i za odmor. Naravno, mislilo se i

o detaqima. Ne samo da je zelenilo postavqeno

gde i kako treba, nego je ~ak i uli~no osvetqewe

prekriveno zelenilom.

O tome koliko se vodi ra~una o detaqima poka-

“Atocche”

Kio Torres

Uli~no osvetqewe

Torre Europa


18

zuje naizgled jednoli~na fasada “Torre Europa” koja ima sa svoje obe strane jako zanimqive detaqe,

kao {to je umetawe sata ili terase.

Tako|e su zanimqive i autobuske stanice, jer

je sedewe svuda stilizovano u istom materijalu,

ali je razli~itih formi u razli~itim delovima

grada.

Sva ve}a i bitnija ukr{tawa su re{ena po

principu kru`nog toka u ~ijem centru se obi~no

nalazi fontana ili skulptura, ili obe, ~ime je

raskrsnica u isto vreme i oblikovno i funkcion-

alno re{ena.

Avenija “Paseo de la Castellane” prema jugu mewa naziv u “Paseo del Prado” gde se i nalazi muzej Pra-do, koji je najstariji i najbogatiji muzej sa svet-

skom reputacijom. U wemu se nalaze najzna~ajnija

umetni~ka dela od XII do XIX veka.Drugi po veli~ini muzej, “Centro de arte reigna

Sofia” je nedaleko odatle, kao i niz mawih muzeja razli~itih sadràja. Za qubiteqe umetnosti i is-

torije ovaj deo grada je od neprocewive vrednosti

i nezaobilazna stavka pri poseti Madridu.

Ova avenija, izme|u ostalog, deli grad na dve

celine. Sa isto~ne strane je “Parc Retiro”, dok se sa zapadne strane nalazi stari deo Madrida sa

kraqevskom palatom.

“Parc Retiro” je nekada bio deo “Buo Retiro” ba{te koja je pripadala palati Filipa IV-og, izgra|ene

je 1635. godine. To je najva`niji istorijski i

umetni~ki park, naro~ito ìv nedeqom prepodne.

On ima svoje ulice, trgove, objekte, fontane, skulp-

ture, vodene povr{ine i generalno gledano neko-

liko celina.

Me|u wima se isti~e malo ve{ta~ko jezero “Es-tanque del Retiro” na ~ijoj obali se nalazi spomenik Alfonsu XII-om, koji svojim izgledom podse}a na “Trg heroja” u Budimpe{ti. Samo jezerce je pravougaonog oblika i zauzima pov{inu od oko 3,6 ha, tako da po-setioci mogu da veslaju i uìvaju u wegovoj lepoti.

U parku postoji jo{ jedna mawa vodena povr{ina

pored “Kristalne palate”, ~ija je povr{ina 840 m2. Ceo park je ispresecan stazama koje sluè i za

{etwu i za rekreaciju, pa zato nisu asfaltirane

ve} je podloga sitan {qunak, jer je asfalt lo{a

podloga za tr~awe i rekreaciju.

Stari deo Madrida je, kako to obi~no biva,

u nepravilnim blokovima sa nestandardnim di-

menzijama i oblicima ulica. Ono {to je najve}e

obele`je Madrida, nalazi se na trgu “Del Sol” koji se iz vi{e razloga moè smatrati centrom tog dela

grada. To je skulptura medveda koji je oslowen na

drvo i poku{ava da dohvati neki plod.

Odatle polazi najve}i broj autobuskih linija i

ulica koje ovaj trg povezuju sa zna~ajnim objektima

Plaza de Cibeles

Estanque del Retiro

Palacio de Cristal

Deo parka

19

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

poput Kraqevske palate, koja je ogledalo arhitek-

ture XVII i XVIII veka i najboqe sa~uvana u Evropi. Interesantna pojava je da su ulice Madrida u

toku radnog vremena pune qudi tako da se celog

dana ose}a neka toplina i `ivost. Glavni problem

ovog grada je to {to nije prilago|en turistima i

prolaznicima, tako da mogu pro}i sati da bi se

nai{lo na neku klupu. ^ak su qudi na trgovima

prinu|eni da sami na|u mesta za odmor.

Poznato je da svaka {kola arhitekture ima

svoja obele`ja, pa tako i arhitektura grada ima

neke svoje odlike. Zbog toga gotovo svi objekti,

bilo da su gra|eni pre deset, sto ili vi{e godina

imaju isti duh u sebi. Nijedan objekat ne {tr~i,

niti je pri~a sama za sebe, pa upravo zbog toga se

na ulicama ose}a neka skladnost.

Potvrda toga su i jako dobro ura|ene inter-

polacije novijeg datuma koje uspe{no uvode nove

materijale u staru arhitekturu.

Okolina Madrida sa svojom ravnicom

omogu}ava nesmetano {irewe grada, pa se zato

de{ava da neki delovi grada koji su jako inter-

esantni jo{ uvek nisu na{li mesto na karti grada.

Simbol grada

Klupa

Ulica u starom delu grada

Novo u starom


20

Takav je i “Campo de las Naciones” koji je obele`je novije arhitekture Madrida.

Poslovna, trgova~ka i stambena zona su

me|usobno odvojene a u isto vreme jako dobro pov-

ezane, a pored svega toga se nalazi i jako lep park

“Juan Carlos I” sa zanimqivim spomenikom, fon-tanom i zelenilom.

[panska {kola arhitekture je i ovde pokazala

sposobnost za urbanisti~ko-arhitektonsko obliko-

vawe prostora jer su obe stvari podjednako bitne.

Budu}nost bilo kog grada ne}e nikada biti dovede-

na u pitawe ukoliko se nastavi sa ovako dobrim

pristupom problemu i re{avawu istog.

Aleksandra Sekulovi}, aps. arh.

Ivan To{i}, aps. arh.

PRVI RENDERING KONKURS NA YU PROSTORU

Tre}a nagrada Katarini Peci}apsolventu arhitekture u Ni{u

Krajem jula 2002. god,

Arhitektura.co.yu, u saradwi sa distributerom Graph-isofta, raspisala je konkurs za najboqi kompjuterski

rendering arhitektonskog

projekta. U~esnici su mo-

gli da {aqu svoje pro-

jekte iz bilo koje oblasti

projektovawa - stambeni,

javni, privredni objekti,

kao i projekti enterijera.

Pravo u~e{}a su imali

profesionalni arhitek-

ti, inèweri, studenti i uop{te svi koji se bave

renderingom arhitektonskih projekata.

Uslovi konkursa su bili takvi da je 3D model

projekta morao biti odra|en u ArchiCAD-u ili da je rendering odra|en u Art*lantis Renderu, Piranessiju ili ArchiCAD-u. Od svih pristiglih radova, uredni{tvo sajta Arhitektura.co.yu, je odabralo dvadeset {est ra-dova koji su u{li u finale. Glasawem posetilaca

sajta odabrani su najboqi radovi ~iji su autori

nagra|eni veoma vrednim nagradama od strane hi-CAD-a iz Novog Sada. Po oceni glasa~a najboqi rendering je uradio arh. Aleksandar Sabado{ -

“Novosadska banka", drugu nagradu osvojio je arh. Sr|an Jovi} - “Bora Prica”. Tre}u nagradu osvo-jila je Katarina Peci}, apsolvent arhitekture sa

Gra|evinsko-arhitektonskog fakulteta iz Ni{a -

rad pod nazivom “Tencatti”. êtvrtu nagradu osvojio je Nenad Flori} - “Cubic in cubic”, dok je petu nagradu osvojila Jelena Hrgar - “Kulturni centar”.

Izlo`ba svih radova bila je otvorena 11.

SA FAKULTETA

U ORGANIZACIJI ARHITEKTE

IVICE MLA\ENOVI]A

OD 27.6 DO 27.8.2003. G. U UMETNI^KOM

PAVIQONU “CVIJETA ZUZORI]” ODR@A]E

SE SEDMI BEOGRADSKI TRIJENALE SVETSKE

ARHITEKTURE NA TRIJENALU ]E BITI PRED-

STAVQEN PO JEDAN VELIKI ARHITEKTA IZ

TUNISA, MAROKA I EGIPTA

TAKO\E ]E BITI PREDSTAVQENA

ÊTIRI NAJVE]A IZGRA\ENA SAKRALNA OBJEKTA

U RELIGIJI PRAVOSLAVNIH (RUSIJA) KATOLIKA

(MEKSIKO) BUDISTA (JAPAN) ISLAMA (MAROKO)

Campo de las Naciones

Tre}a nagrada "Tencatti"

21

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

novembra 2002. godine na ArchiCAD Akademiji u Zobnatici u organizaciji hiCAD-a iz Novog Sada. Tako|e je organizovana i izlo`ba radova u Ni{u, u

prostorijama “Narodnih novina”, 14. januara 2003. godine. Tu su posetioci mogli da se upoznaju sa

nagra|enim radovima, a izvr{ena je i sve~ana

dodela diploma od strane gospodina Ivana Hajzlera,

ispred hiCAD-a. Diplomu je, kao tre}enagra|ena, primila Katarina Peci} za projekat enterijera.

Rad je bio projektni zadatak turisti~ke agencije

iz predmeta “Unutra{wa arhitektura ”, profesor Aleksandar Nikoqski i asistent Aleksandar

kekovi}. lokacija za ovaj zadatak nalazi se u

prizemqu unutra{weg dela trgova~ko-poslovnog

centra “Gor~a”. Prostor je namewen za turisti~ku agenciju. Zadatak je zahtevao obradu zidova, poda i

plafona. Rad obuhvata arhitektonski detaq kao i

detaq opreme. Kompletne osnove, fasade kao i 3D model odra|eni su u ArchiCAD-u dok je rendering odra|en u Art*lantis Renderu.

Katarina Peci}, aps. arh.

STI@U NOVE GENERACIJE ARHITEKATANa Gr|evinskom fakultetu, 1995. godine,

ponovo je otvoren Arhitektonski odsek. Imena prve

grupe diplomiranih arhitekata (od 23.6.2000. do

12.7.2002.) smo objavili u na{em glasniku “Arhitekt” br. 9. Ovde nastavqamo spisak imena za period

13.7.2002. do 11.2.2003.

Pored nastavnog predmeta iz ~ije oblasti je

ra|en diplomski rad, dajemo i naziv rada i datum

diplomirawa.

1. Danijela B. Milanovi}

Projektovawe dru{tvenih zgrada

Fakultet umetnosti

16.7.2002..

2. Dijana A. Xalto


Trgova~ki centar

29.8.2002.

3. Sun~ica M. Stanojevi}

Projektovawe dru{tvenih zgrada Sportska

hala

5.9.2002.

4. Milan D. Tani}

Projektovawe stambenih zgrada

Stambena zgrada za kolektivno porodi~no

stanovawe

4.10.2002.

5. Aleksandra M. Mladenovi}


9.10.2002.

6. Gordana M. Arnaut


Bolnica

28.10.2002.

7. Sandra \. Stev~i}



stanovawe

11.11.2002.

8. Zoran M. Duki}


Gimnazija

25.11.2002.

9. Miqana B. Igwatovi}



stanovawe

10.1.2003.

10.Sa{a D. Krsti}


Turisti~ki centar za mlade

4.2.2003.

11.Tawa M. Jovanovi}



stanovawe

11.2.2003.

12.Bojan Stankovi}

Projektovawe dru{tvenih zgrada Opera

14.3.2003.

13.Biqana Jankovi}



stanovawe

8.4.2003.

14.Bojan Stojanovi}



stanovawe

8.4.2003..

Nastavu na predmetima iz ~ijih oblasti su

ra|eni diplomski radovi dr`e slede}i nastavnici,

koji su bili i predsednici odgovaraju}ih komisija

za odbranu diplomskih radova:

Dr arh. Mirjana An|elkovi}, redovni profesor

- Projektovawe dru{tvenih zgrada,

Dr arh. Du{an Ili}, redovni profesor -

Projektovawe stambenih zgrada.



22

IZLO@BAKONKURSNIH STUDENTSKIH RA-

DOVAZA PROSTORNO - OBLIKOVNO RE[EWE SEOSKIH [KOLSKIH

DVORI[TA I SEOSKIH CENTARA

22. - 29. 11. 2002.

Galerija “Srbija” u Ni{uPod pokroviteqstvom i u organizaciji

Skup{tine Op{tine Ni{, Skup{tine Op{tine

Leskovac i Gra|evinsko-arhitektonskog fakulteta

u Ni{u organizovana je izlo`ba konkursnih radova

studenata Gra|evinsko- arhitektonskog fakulteta u

Ni{u na teme ”Ure|ewe seoskih centara” i ”Ure|ewe seoskih {kolskih dvori{ta” za lokacije na teri-toriji op{tina Ni{, Ni{ka Bawa i Leskovac .

Ova dva studentska konkursa su nastavak

saradwe izme|u Gra|evinsko - arhitektonskog

fakulteta u Ni{u i Skup{tine Op{tine Ni{,

zapo~ete 2001. godine sa temom ”Ure|ewe slobodnih povr{ina vi{espratnog stanovawa u Ni{u”.

Izlo`ba je odràna u galeriji Srbija od 22.11.

- 29.11. 2002. godine. Interesovawe za izlo`bu

bilo je veliko i od strane studenata Gra|evinsko

- arhitektonskog fakulteta i od strane gra|ana i

predstavnika Skup{tine Op{tine Ni{ .

Za izlo`bu je ura|en vrlo kvalitetan katalog, u

boji, koji je predstavio radove svih u~esnika.

Konkurse su radili studenti IV i VI semestra

Gra|evinsko - arhitektonskog fakulteta u Ni{u kao

obavezan zadatak u okviru predmeta Urbanizam 1

i Urbanizam 2, a svi ostali studenti su tako|e po

svom sopstvenom opredeqewu mogli slobodno da

u~estvuju.

Najve}i broj radova odnosio se na podru~je

Op{tine Ni{, zatim Leskovac i Ni{ka Bawa.

Ukupno je prispelo 113 radova, a u~estvovalo je

ukupno 294 studenta.

Svake ve~eri za vreme trajawa izlo`be,

zajedno sa predstavnicima sela, organizovan je

izuzetno dobro osmi{qen, bogat prate}i program,

koji je imao za ciq bliè upoznavawe posetilaca

izlo`be sa kulturnim nasle|em seoskih naseqa

obuhva}enih konkursom.

Dva do tri sela su, svako ve~e, bila doma}ini,

koji su brinuli o realizovawu programa. Navodimo

neke manifestacije i u~esnike:

- {kola iz ôkota

- izvorna grupa iz Mramora

- Moma~ko ve~e

- KUD ”Koviqe” Vukmanovo- Aktiv èna grada Ni{a - Stara srpska jela

- KUD ”Frula” - G. Komren- prikaz Cerjanske pe}ine

- Latinska crkva u G. Matejevcu

- prikaz nagra|enih studentskih radova.

Informacija o izlo`bi bilo je i u

informativnim televizijskim emisijama, kao

i u emisijama u kojima su gostovali nagra|eni

studenti.

Konkursom za ure|ewe seoskih centara,

ra|enim u okviru predmeta Urbanizam 2,

obuhva}eno je 19 sela. Pristigla su 63 rada, koje je

radilo 169 studenata.

@iri je radio u sastavu:

Predsednik ìrija:

dr Petar Mitkovi}, redovni profesor

Gra|evinsko-arhitektonskog fakulteta u Ni{u

^lanovi ìrija:

dr Milan Milutinovi}, redovni profesor u

penziji

Qubi{a Miti}, dig.,potpredsednik SO Ni{,

dr Nikola Ceki}, redovni profesor, dekan

Gra|evinsko-arhitektonskog fakulteta Ni{,

Nenad Cvetkovi}, dig., direktor Direkcije za

urbanizam i izgradwu Leskovac

Izvestilac:

mr Qiqana Vasilevska, Gra|evinsko-

arhitektonski fakultet Ni{.

U okviru ovog konkursa dodeqene su 2 prve

nagrade, 2 druge nagrade, tre}a nagrada, 4 otkupa,

nagrada za re{ewe i maketu, 2 nagrade za CD prezentaciju i nagrada za prezentaciju:

PRVA NAGRADA (15.000 din.)

Velika Biqanica

IZLO@BE

23

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

Ili} Zlatko

Jovanovi} Marko

Boji} Nikola


Lalinac

Arsi} Darko

Stevovi} Dragana

Stanojevi} Bojan

DRUGA NAGRADA (10.000 din.)

Mramor

Stanojevi} Mirjana

Dobrosavqevi} Jadranka

Popovi} Aleksandar


Gorwi Komren

Milosavqevi} Stojan

Risti} Neboj{a

Stojiqkovi} Nenad

TRE]A NAGRADA (8000 din.)

Hum

Petrov Aleksandra

Veqkovi} Aleksandra

@ivkovi} Marijana

OTKUP (2000 din.)

Lalinac

Milo{evi} Jovica

Stojanovi} Melina


24

Marjanovi} Sla|ana

OTKUP (2000 din.)

Brzi Brod

Dani~i} Dragan

Lukovi} Ana

Miti} Kristina

OTKUP (2000 din.)

Brzi Brod

Jovanovi} Aleksandra

Sto{i} Maja

OTKUP (2000 din.)

Knez Selo

Mani} Slobodan

\or|evi} Milan

NAGRADA ZA RE[EWE I MAKETU (4000 d.)

Gorwi Matejevac

Pavlovi} Milica

Jan~i} Nela

Pavlovi} Dragana

NAGRADA ZA CD PREZENTACIJU(2500din.)Kumarevo

\or|evi} An|ela

Stankovi} Marko

Stefanovi} Ivan

NAGRADA ZA CD PREZENTACIJU(2500din.)Brzi Brod

Stankovi} Smiqana

Marinkovi} Aleksandra

NAGRADA ZA PREZENTACIJU (2000 din.)

êgar

Bogdanovi} Nevena

Gazal Haris

Vulin Ana

Konkurs za prostorno - oblikovno re{ewe

seoskih {kolskih dvori{ta ra|en je u okviru

predmeta Urbanizam 1, a obuhva}eno je 24 sela.

U~estvovalo je 125 studenata sa 50 radova.

@iri je radio u sastavu:

Predsednik ìrija:

dr Petar Mitkovi}, redovni profesor

Gra|evinsko-arhitektonskog fakulteta u Ni{u

^lanovi ìrija:

Miodrag @ivkovi}, dia.,

Qubi{a Miti}, dig.,potpredsednik SO Ni{,

Stani{a Stojkovi}, dig., direktor sektora za

urbanizam Direkcije u Leskovcu

mr Qiqana Vasilevska, Gra|evinsko-arhitek-

tonski fakultet Ni{

Izvestilac:

Ivana Bogdanovi}, dia., Gra|evinsko-arhitek-

tonski fakultet Ni{.

U skladu sa propozicijama konkursa za pros-

torno - oblikovno re{ewe seoskih {kolskih

dvori{ta dodeqene su prva, druga i tre}a nagrada

i 2 otkupa:


Brenica

Nikoli} Aleksandra

Krsti} Milo{

Mili} Mladen


ôkot

Prvulovi} Ana

Simi} Igor

TRE]A NAGRADA (8.000 din.)

Miqkovac

25

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

Miri} Ana

êlebi} Dragan

OTKUP (2 000 din.)

Turekovac

Taranovski Ivan

OTKUP (2 000 din.)

Brenica.

]iri} Mladen

Vasi} Despot

Petrovi} êdomir

Na izlo`bi su se mogla videti raznovrsna

re{ewa konkursnih zadataka, po~ev od razli~itih

ideja i pristupa, do razli~itih vidova prezentacije,

{to ukazuje na visok stepen kreativnosti studenata

i interesovawa za aktuelni problem prostorno -

oblikovnog re{ewa seoskih naseqa. Predvi|ena

je i realizacija pojedinih konkursnih radova, uz

prethodno prikupqawe finansijskih sredstava

i nadamo se da }e se to u skoroj budu}nosti i

ostvariti.

arh. Ivana Bogdanovi}

arh. Milena Dini}

NAPOMENA: u “ARHITEKT”- u br. 10/str. 29, objavili smo jo{ jedan tekst o ovoj zna~ajnoj

aktivnosti Gra|evinsko-arhitektonskog fakul-teta

u Ni{u i Op{tine Ni{.

Redakcija

IZLO@BA RADOVA SA KONKURSAZA IDEJNO ARHITEKTONSKO

RE[EWE REKONSTRUKCIJE, DOG-RADWE I NATKRIVAWAGRADSKOG STADIONA

“ÂIR” U NI[U

17. - 22. 12. 2002.

Galerija “Srbija” u Ni{u

U “Arhitektu” br. 10, smo objavili informa-ciju o ovom pozivnom konkursu, ukqu~uju}i i in-

formaciju o prvonagra|enom radu.

U skladu sa obavezama raspisiva~a konkursa,

od 17. do 22. decembra 2002. godine, u galeriji

“Srbija” u Ni{u je organizovana izlo`ba konkursnih radova (9. radova).

Prema objavqenom konkursu bila je

predvi|ena samo prva nagrada (500.000 din.), a

za ostale u~esnike obe{te}ewe (po 60.000 din.)

U 1830 ~asova, pred punom salom, izlo`bu je

otvorio direktor Direkcije za izgradwu grada

Ni{a, dipl. in`. Slobodan Milosavqevi}, a

zatim je predstavnik Ocewiva~kog suda pro~itao

izve{taj i uru~io nagradu i obe{te}ewa.

Donosimo deo izve{taja ocewiva~kog suda:

” ^lanovi Ocewiva~kog suda su, imaju}i u vidu sloènost lokacije u centralnom gradskom tkivu,

a i urbanisti~ko-tehni~ke uslove, zakqu~ila da se

rad pod {ifrom 12345 u kvalitetu ideje izdvaja

od ostalih radova po ukupnom urbarhitektonskom

pristupu, i da po funkcionalnim re{ewima

karakteristi~nih jedinica namewenih

sportistima, administraciji, publici i

drugim korisnicima, neuobi~ajenom re{avawu

konstruktivnog sklopa, na~inu pokrivawa objekta,

ima prednost nad ostalim radovima - u pogledu

sveukupne organizacije.

DESETI JUBILARNI SVETSKI TRIJENALE

ARHITEKTURE SOFIJA, 18. - 22. MAJ 2003

DRU[TVO ARHITEKATA NI[A PLANIRA ORGANIZOVAWE

KOLEKTIVNE POSETE DESETOG TRIJENALA U

SOFOJI


26

Sve funkcionalne jedinice kao i komunikacije

u eksterijeru i enterijeru su sagledane

funkcionalno, sa jednostavnim- komfornim

gabaritima, sa dobrim izborom materijala,

u racionalno odabranim, ~istim modularnim

rasponima {to kod realizacije, opremawa i

kori{}ewa objekta zna~ajno sni`ava investicione

tro{kove. ^lanovi Ocewiva~kog suda su

zakqu~ilili da je urbarhitektura prvonagra|enog

rada savremena, po konceptualizaciji prostora

i estetskom sagledavawu celokupne fizi~ke

strukture, pripada redu vrhunskih evropskih

ostvarewa u izgradwi sportskih objekata -

stadiona i da sadr`i savremeno osmi{qene

kompozicije fasadnih ravni. Odnosno, da je

enterijer polujavnih komunikacija iznad ve}

vi|enog standarda i da donosi arhitektonski

inovativno vi|ewe prostora kako za publiku tako

i za sportiste.

^lanovi Ocewiva~kog suda smatraju da su

ostali u~esnici konkursa bili na visini zadatka,

da su svi u~esnici konkursa veoma profesionalno

pristupili izradi idejnih projekata i da su stoga

stekli uslova za dobijawe nov~anog obe{te}ewa

predvi|enog konkursom.”

Prvonagra|eni rad, pod {ifrom ”12345”, uradio je tim u sastavu:

Autor idejnog re{ewa:

Milan Dimitrijevi}, dia

Autor re{ewa konstrukcije:

Zoran Vlaj~i}, dig

Svetlana Jefti}, dia

Dragana ]uk, dia

Vera Tri{ovi}, dia

Biqana Cveji}, dia

3D prezentacija:Boris Mitrovi}, aps.arh.

Dragan Arsenijevi},a rh.teh.

Veqko Mladenovi}, dia


KONKURSZA PROGRAMSKO-PROSTORNO

RE[EWEGRADSKOG PARKA

“BR\ANKA” U ALEKSINCUsa idejnim arhitektonskim re{ewem

parohijske crkve Sv. Marka

Skup{tina op{tine Aleksinac - FOND za

gra|evinsko zemqi{te i komunalne delatnosti

u saradwi sa Dru{tvom arhitekata Ni{a,

raspisalo je op{ti, javni i anonimni konkurs za

programsko-prostorno re{ewe Gradskog parka

“Br|anka” u Aleksincu sa idejnim arhitekton-skim re{ewem parohijske crkve Sv. Marka

Konkurs je raspisan polovinom februara 2003.

godine, ogla{avawem u dnevnom listu ”Politika”.@iri konkursa:

Radoslav Pavkovi}, dipl. ecc., predsednik SO

Aleksinac,

Miroqub Anti}, dipl. in`. gra|., Na~elnik

za privredu, urbanizam i inspekcijski nadzor SO

Aleksinac,

Qubi{a Nedeqkovi}, arhijerejski namesnik

aleksina~ki, protojerej, predstavnik Gra|evinskog

odbora za izgradwu crkve Sv. Marka,

Marina Milenkovi}, dipl. in`. arh., Javno

stambeno preduze}e Aleksinac,

Dragana Sinobad, dipl. in`. arh., Zavod za

urbanizam Ni{,

Miodrag Medar, dipl. in`. arh., Zavod za

za{titu spomenika kulture Ni{,

KONKURSI

27

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

Ivan Ra{kovi}, dipl. in`. arh., predstavnik

Udruèwa arhitekata Srbije.

Izvestioci:

Zoran êmeriki}, dipl. in`. arh., “Gra|evi-narprojekt” Ni{,

Qiqana Vasilevska, dipl. in`. arh.,

Gra|evinsko-arhitektonski fakultet Ni{.

Sekretar konkursa:

Danica êmeriki}, dipl. prav., Dru{tvo

arhitekata Ni{a.

Predvi|ene su slede}e nagrade:

Prva nagrada 120.000 din.

Druga nagrada 80 000 din.

Tre}a nagrada 40 000 din.

2 otkupa od po 20 000 din.

Konkurs se zavr{io predajom radova

10.04.2003. godine.

U propisanom roku je prispelo 9 radova.

19.4.2003. god. @iri je, sa {est glasova ”za” i jednim glasom ”protiv” doneo slede}u odluku:


[ifra ”KRUNA 16”autor:

Dragan @ivkovi}, dipl. in`. arh.

saradnik:

Slobodan Dini}, stud. arh.

Obrazloèwe @irija:

”Koncept re{ewa je na visokom idejnom ni-vou koji je mogu}e implementirati u plansku

dokumentaciju. Projekat hrama je smeo eksperiment,

ali zahteva funkcionalnu usagla{enost sa

karakterom bogosluèwa.”


[ifra ”PARUSIJA”autorski tim:

Natalija Peri}, dipl. in`. arh.

Neboj{a Stankovi}-Belimilanovi},

dipl. in`. arh.

Mom~ilo Golubovi}, dipl. in`. gra|.

Saradnik:

Goran Karali}, aps. arh.

Obrazloèwe @irija:

”Teì{te re{ewa je na projektu hrama, ~ije je okruèwe uspe{no re{eno. Sama crkva i

pripadaju}i objekti su oblikovani na visokom nivou

koji uspe{no komunicira sa istorijskim uzorima.

Urbanisti~ko re{ewe je osloweno na postoje}u

topografiju i postoje}i pe{a~ki saobra}aj.”

TRE]A NAGRADA (40.000 din.)

[ifra ”SMB”,autorski tim:

Sneàna Mr|a-Baxa, dipl. in`. arh.

Boris Baxa, dipl. in`. arh.

Boris Markovi}, dipl. in`. {um.

Obrazloèwe @irija:

”Urbanisti~ko re{ewa je u potpunosti odgovo-rilo propozicijama konkursa, i po sadràju i po

koncepciji. Objekat hrama do odre|ene mere pomera

granice shvatawa istori~nosti u arhitekturi.”

OTKUP (20.000 din.)

[ifra ”ARBORETUM”autorski tim:

Janko Krsti}, dipl. in`. arh.


28

Tatjana Ursi}, pejz. arh.

Quqana Markovi}, pejz. arh.

Dragutin Aleksi}, pejz. arh.

Radmila Ceki}, kand. arh.

konsultant:

Hranislav Milanovi}, dipl. in`. hort.

OTKUP (20.000 din.)

[ifra ”PIRG”autor:

Branimir ]iri}, dipl. in`. arh.

saradnici:

Milena Dini}, dipl. in`. arh.

Aleksandra Koneski, aps. arh.

Milovan Mladenovi}

Obrazloèwe @irija:

“Urbanisti~ko re{ewe je logi~no i uspe{no

se uklapa u postoje}e okruèwe ~ije prednosti u

potpunosti koristi. Re{ewe hrama je uspe{no u

kori{}ewu istorijskih citata, ali su pojedini

segmenti nejasno odre|eni (kube na staklenom tam-

buru).”Rezultate konkursa @iri je objavio

29.4.2003. god., na otvarawu izlo`be konkurs-nih

radova, koja je organizovana u domu kulture u Ale-

ksincu.


REZULTATI POZIVNOG KONKURSA

ZA IDEJNO URBANISTI^KO RE[EWE

DESNE OBALE NI[AVE

U broju 9 na{eg glasnika objavili smo da je

Dru{tvo arhitekata Ni{a, u saradwi sa Direk-

cijom za izgradwu grada Ni{a kao investitorom,

raspisalo pozivni anonimni konkurs za idejno

urbanisti~ko re{ewe ure|ewa podru~ja desne

obale Ni{ave, od mosta Mladosti do uliva

Matejeva~ke reke.

Pozvane institucije i preduze}a su: Zavodi za

urbanizam iz Ni{a, Beograda, Novog Sada i Bawa

Luke, Gra|evinsko-arhitektonski fakultet iz Ni{a

i firme “CEP” iz Beograda i “Plan” iz Novog Sada. Upravni odbor raspi-siva~a je odredio Komisiju

od pet ~lanova za sprovo|ewe konkursa, koja je u

periodu od 15. jula do kraja avgusta 2002.g. obavila

sve potrebne pripreme. Na àlost, do produènog

roka (25.12.2002.g.) stigla su samo tri rada, iako je

u~e{}e potvrdilo {est ekipa. Posle konsultacija

raspisiva~a i investitora, a i na osnovu mi{qewa

Saveza arhitekata Srbije, odlu~eno je da se

konkurs sprovede do kraja bez obzira na mali broj

prispelih radova.

Od u~esnika se traìla “reorganizacija i inovirawe sadràja u predmetnom prostoru, uz

zadovoqewe potreba {irokog spektra korisnika,

... uspostavqawe efikasne mreè komunikacija sa

neposrednim okruèwem...”. Re{ewe je trebalo da sadrì funkcije stanovawa, poslovawa, sporta i

rekreacije, uz prethodnu regulaciju korita Ni{ave

i hortikulturno ure|ewe slobodnih povr{ina.

Tako|e je bilo potrebno dati pregled ekonomskih

parametara celog zahvata.

29

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

@iri u sastavu: arh. Miomir @ivkovi}, preds-

ednik, i ~lanovi: arh. Igor Mari}, arh. Rafail

Vl~evski, arh. Dragana Cani} i arh. @arko Klisare-

vi} obavili su ocewivawe prispelih radova 14. i

15. februara ove godine u prostorijama Direkcije

za izgradwu grada.

Rezultati konkursa su slede}i:


[ifra “NIT” autorski tim:

Vera Risti} Mihaqevi}

Jovanka \or|evi}

Vesna Milojkovi} sa saradnicima,

Urbanisti~ki zavod Beograda.

DRUGA NAGRADA nije dodeqena.

DVE RAVNOPRAVNE TRE]E NAGRADE

(po 90.000 din.)

1. [ifra “BU]” autorski tim:

\or|e Grbi}, dia

Jelena Josipovi}, dia sa saradnicima

AD “Plan” Novi Sad.

2. [ifra “SABAKAVOMBON” autorski tim:

Sneàna Mr|a-Baxa, dia

Boris Baxa, dia

Kasper Bendsen, dia

Vladimir Borisavqevi}, dis

Milan Mili}evi}, dig

Boris Markovi}, di{ sa saradnicima,

Urbanisti~ki zavod RS AD Bawa Luka.

Odluke su donete jednoglasno.

U zakqu~ku Zapisnika o radu ìrija stoji:

“Razmatraju}i sva ponu|ena re{ewa ìri je ocenio da je rad pod {ifrom “NIT” ponudio najvi{e originalnih re{ewa koja su u kontekstu

zadatog prostora, neposrednog okruèwa i

centralnih funkcija grada. Realizacijom osnovnih

postavki bio bi ostvaren prostor autenti~nih

urbanisti~kih karakteristika u saglasju sa

prirodnim karakteristikama reke i priobaqa.”

Izlo`ba konkursnih radova je organizovana

po~etkom marta 2003. godine u galeriji “Mija Stanimirovi}”.



30

Slobodan M. Nenadovi}: Ilustrovani re~nik

izraza u narodnoj arhitekturi. 426 strana.. Izdava~

“Prosveta”, Beograd, 2002.

Iz predgovora:

..................................

“Me|utim, ovako rasuti na mnogim mestima, narodni izrazi o tom graditeqstvu, nisu lako

dostupni i da bi se saznalo na {ta se pojedini

izraz odnosi, treba za tim vaqano tragati.

Naro~itu te{ko}u u tome predstavqa kako se

odre|eni izraz moè objasniti re~ima, akoji se

~esto odnosi na tako specifi~ne pojmove koji se

mogu objasniti samo crteòm. Iz tih razloga mi

smo do{li na ideju da sastavimo takav re~nik

narodnih izraza koje }emo odmah objasniti

crteòm ili fotografijom i to uglavnom onima

kojima su ih obja{wavali pojedini pisci koji su ih

i zabeleìli.”

.............................

Autor

Sabo @ombor: Stepski grad. . 164 strane. Iz-

dava~ autor i “Kentaur” , Subotica, 2002.

Iz recenzije:

..................................

“Mr Sombor @abo je u svom radu obradio jednu vrlo interesantnu temu sa stanovi{ta definisawa

veoma specifi~nog razvoja pojedinih ravni~arskih

gradova i predstavqa jedno od mogu}ih tuma~ewa

urbane istorije, prevashodno Subotice, ali i

woj sli~nih gradova. Wegov autorski doprinos je

nesumwiv, naro~ito u delovima gde identifikuje

i defini{e faktore koji bitno uti~u na prostorni

razvoj grada, u sastavqawu sinteti~ke karte i u

pokretawu nekih metodolo{kih pitawa savremene

urbanisti~ke prakse u domenu planirawa unutar

stepskih gradova.”

Dr Na|a Kurtovi}-Foli}

KWIGE

31

b r o j 11 , m a r t 2 0 0 3 .

Iz sadràja AG magazina

br. 9, novembar 2002.g. (120

strana, puni kolor):

• Arhitekt Mirko Jovano-vi}

• Kongres u Portugaliji• Kongres u Glazgovu• Sajmovi• Kwiga o Dobrovi}u• Svetski projekti: Palm

Island - Dubai

Izdava~: IzoTeh d.o.o.,

Ma~vanska 21, 11000 Beograd. Tel.

o11/444-24-91.

www.agmagazin.co.yu------------------------

Iz sadràja AG magazina

br. 10, decembar 2002.g. (128

strana, puni kolor):

• Savremene fasade poslo-vnih zgrada u Beogradu

• Kongres u Berlinu• Salon urbanizma 11• Lipov gaj kraj Novog Sada• Parkirawe u Beogradu• Udruèwe gra|ana “Beo-

gradska tvr|ava”• Sistemi zvu~ne izolacije

------------------------

Iz sadràja Arhitekture br.

59, novembar 2002.g. (16 strana,

crno-belo):

• Po~asni doktorat Mihajlu Mitrovi}u

• Autorska prava: êrupawe arhitekata

•

Documents

ISSN 1451-3080 11dan.org.rs/izdavastvo/arhitekt/A 011.pdf · 2019. 2. 4. · GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A 2 Broj 11, mart 2003. godina III osniva~ i izdava~ DRU[TVO ARHITEKATA