PROBLEMI PSIHIKOG RAZVOJA ..........................................................9Predmet razvojne psihologije.....................................................................................................9Detinjstvo kao kulturno-istorijska kategorija ............................................................................ 11

Kratak istorijski pregled........................................................................................................... 14

METODE ISTRAIVANJA PSIHIKOG RAZVOJA .................................21

Pojam metode ......................................................................................................................... 21Transverzalni i longitudinalni pristup ................................................................................... 22Podela metoda ..................................................................................................................... 23

Neeksperimentalne metode ...................................................................................................... 23Introspekcija ........................................................................................................................ 24

Prouavanje razvoja putem opaanja........................................................................................ 25Nesistematsko posmatranje ..................................................................................................25Sistematsko posmatranje ...................................................................................................... 25

Eksperimentalna metoda.......................................................................................................... 29Tehnike psiholokog istraivanja ............................................................................................. 33Testovi .................................................................................................................................... 33

Merne karakteristike testa .................................................................................................... 33Vrste testova ........................................................................................................................ 35Vrednosti testova ................................................................................................................. 36

Upitnik.................................................................................................................................... 36Intervju ...................................................................................................................................37Skale procene.......................................................................................................................... 39Anketa .................................................................................................................................... 41Sociometrijski postupak .......................................................................................................... 41Projektivne tehnike.................................................................................................................. 43Analiza sadraja ...................................................................................................................... 44Istorija sluaja ......................................................................................................................... 45Kumulativni karton ................................................................................................................. 45

POJAM, INIOCI I ZAKONITOSTI RAZVOJA .........................................50

Pojam razvoja ......................................................................................................................... 50Pojam zrelosti ......................................................................................................................... 51inioci psihofizikog razvoja ..................................................................................................52Naslee i sazrevanje ................................................................................................................ 53Uloga sredine .......................................................................................................................... 54Zakonitosti psihofizikog razvoja ............................................................................................ 54Kritini periodi razvoja............................................................................................................ 58Razvojna kriza ........................................................................................................................ 59

TEORIJE PSIHIKOG RAZVOJA ............................................................60Interesovanje za psihiki razvoj ............................................................................................... 60Uloga teorija u prouavanju psihikog razvoja ......................................................................... 60

Pojam teorija ....................................................................................................................... 60Psihoanaliza kao teorija razvoja ............................................................................................... 61

Kritiki osvrt i pedagoke implikacije teorije........................................................................ 63

Psihosocijalna teorija E. Eriksona ............................................................................................ 64Pedagoke implikacije ......................................................................................................... 66

Pijaeova teorija kognitivnog razvoja ...................................................................................... 67Stupnjevi razvoja inteligencije .................................................................................................67

Pedagoke implikacije Pijaeove teorije ............................................................................... 68Kolbergova teorija moralnog razvoja ....................................................................................... 71

I Prekonvencionalni nivo (predogovorni) ............................................................................. 711. Poslunost, orijentacija kaznom. ................................................................................... 712. Instrumentalno-realistika orijentacija........................................................................... 71

II Konvencionalni nivo (dogovorni) .................................................................................... 713. Orijentacija vida "dobar deko - dobra devojica". ........................................................ 724. Orijentacija zakonom i redom. ...................................................................................... 72

III Postkonvencionalni nivo (autonomni).............................................................................. 725. Orijentacija prema drutvenoj dobrobiti, dogovoru........................................................ 726. Orijentacija prema univerzalnim etikim normama. ...................................................... 72

Vaspitne implikacije ............................................................................................................ 73Kulturno-istorijska teorija Vigotskog - pedagoke imlikacije.................................................... 73

Teorija biheviorizma i njene vaspitno-obrazovne implikacije ................................................... 75

Razvojna teorija humanistike psihologije ............................................................................... 76Odnos meu razvojnim teorijama ............................................................................................ 77

PERIODIZACIJA PSIHIKOG RAZVOJA................................................78

RANI RAZVOJ ..........................................................................................82PRENATALNI RAZVOJ ........................................................................................................ 82

Metode ispitivanja ............................................................................................................... 82Fiziki razvoj u prenatalnom periodu ................................................................................... 83

Razvoj ulne osetljivosti...................................................................................................84Uslovljavanje fetusa ......................................................................................................... 85

Faktori koji utiu na prenatalni razvoj .................................................................................. 85Psihologija trudnice.......................................................................................................... 86

NOVOROENE .................................................................................................................. 86Karakteristike novoroeneta ........................................................................................... 87ulna osetljivost i uslovljavanje ....................................................................................... 87Refleksi novoroeneta .................................................................................................... 87

Nedonoe ........................................................................................................................... 88ODLIKE I ZNAAJ RAZVOJA U PRVOM DETINJSTVU ................................................... 89

Emocionalno-socijalni razvoj ............................................................................................... 89Razvoj ulne osetljivosti i opaanja...................................................................................... 90Motorni razvoj ..................................................................................................................... 90Kognitivni razvoj ................................................................................................................. 91Razvoj linosti u prvom detinjstvu ....................................................................................... 91Znaaj prvog detinjstva za kasniji razvoj .............................................................................. 91

TELESNI RAZVOJ ....................................................................................93Znaaj prouavanja telesnog razvoja ........................................................................................ 93

Odlike telesnog razvoja........................................................................................................ 93Menjanje proporcija tela ...................................................................................................... 96Tempo razvoja vanijih telesnih sistema............................................................................... 97

2

Telesna razvijenost prvaka ...................................................................................................98

RAZVOJ MOTORIKE..............................................................................100Razvoj koordinacije i kontrole tela ..................................................................................... 100Razvoj motorike ruke i prstiju ............................................................................................ 103Razvoj lokomocije - kretanja u prostoru ............................................................................. 105Razvoj lateralizacije........................................................................................................... 105Razvoj motornih vetina .................................................................................................... 106

RAZVOJ ULNE OSETLJIVOSTI I OPAANJA ...................................110Taktilna osetljivost ............................................................................................................ 110Oseti toplog i hladnog ........................................................................................................ 111Kinestetika osetljivost ...................................................................................................... 111Oseti bola .......................................................................................................................... 111Olfaktivna osetljivost ......................................................................................................... 111Gustativna osetljivost......................................................................................................... 111Akustika osetljivost .......................................................................................................... 111Vizuelna osetljivost ........................................................................................................... 112Odlike opaanja i panje na poetku kolovanja ................................................................. 116Pedagoke implikacije poremeaja u senzornom razvoju .................................................... 118

UENJE I RAZVOJ ................................................................................120

RAZVOJ UENJA ..................................................................................123Razvoj pojedinih oblika uenja .............................................................................................. 124

Klasino uslovljavanje ....................................................................................................... 124Instrumentalno uslovljavanje.............................................................................................. 126Uenje po modelu .............................................................................................................. 126Uenje uvianjem .............................................................................................................. 128

RAZVOJ PAMENJA .............................................................................129Pamenje dece na poetku kolovanja ................................................................................ 133

RAZVOJ GOVORA .................................................................................134Faktori govornog razvoja....................................................................................................... 134

Organski faktori ............................................................................................................. 135Psihiki faktori .................................................................................................................. 135Socijalni faktori ................................................................................................................. 135

Faze razvoja govora .............................................................................................................. 137Prelingvistika faza............................................................................................................ 137

a. Respiracija (prvi krik/pla) ......................................................................................... 137b. Vokalizacija................................................................................................................... 137

Glasovna ekspanzija....................................................................................................... 137Glasovna kontrakcija...................................................................................................... 138 v. Slogovanje (brbljanje) ................................................................................................ 138 g. Opaanje i razumevanje govora drugih ....................................................................... 138

Lingvistika faza ............................................................................................................... 138

3

a. Prva re ...................................................................................................................... 138 b. Uveavanje renika .................................................................................................... 138

Vrste rei .............................................................................................................................. 139 v. Razvoj reenice .......................................................................................................... 139

Fonoloki razvoj.................................................................................................................... 139Razvoj morfolokog i sintaksikog sistema ............................................................................

140 "Telegrafski" govor............................................................................................................ 141Sloene reenice ................................................................................................................ 141Semantiki razvoj .............................................................................................................. 142

Funkcija govora .................................................................................................................... 142Egocentrian govor: ....................................................................................................... 142Socijalizovan govor:....................................................................................................... 142

Teorije o usvajanju govora .................................................................................................... 143Odnos govora i miljenja ....................................................................................................... 146

Pijae............................................................................................................................. 146Bruner ........................................................................................................................... 147Vigotski ......................................................................................................................... 147Lurija............................................................................................................................. 148

Osnovne etape procesa govorne komunikacije.................................................................... 149Osobenosti govora na mlaem kolskom uzrastu.................................................................... 150

Poremeaji govora i pedagoke implikacije ........................................................................ 153Naini otkrivanja poremeaja u koli.................................................................................. 154

Dvojezinost ......................................................................................................................... 156

RAZVOJ MILJENJA .............................................................................157Stadijumi razvoja miljenja prema Pijaeovoj teoriji .............................................................. 157

Senzomotorno miljenje..................................................................................................... 157Preoperaciono (intuitivno) miljenje................................................................................... 158Konkretno-operaciono miljenje......................................................................................... 160Formalno miljenje ............................................................................................................ 162Kritike nekih postavki i nalaza Pijaea ............................................................................... 162Kulturno-istorijska teorija o razvoju miljenja .................................................................... 164Istraivanja Podakova ...................................................................................................... 167Odlike razvoja dejeg miljenja.......................................................................................... 169

Pojam uzronosti................................................................................................................... 175

RAZVOJ POJMOVA ...............................................................................177Proces formiranja pojmova kod dece ..................................................................................... 177Naini ispitivanja pojmova kod dece...................................................................................... 177Ispitivanje pojmova postupkom definisanja............................................................................ 184Dostignuti nivo razvoja pojmova na poetku kolovanja ........................................................ 185

RAZVOJ INTELIGENCIJE ......................................................................188Razliita shvatanja o prirodi i strukturi inteligencije ...............................................................

188Pojam inteligencije ............................................................................................................ 188Struktura inteligencije ........................................................................................................ 189Shvatanja o razvoju inteligencije ........................................................................................ 191

Poeci inteligencije ........................................................................................................ 192Razvojne promene ............................................................................................................. 193

4

Tempo intelektualnog razvoja ............................................................................................ 194Intelektualna zrelost ....................................................................................................... 194

inioci razvoja i individualne razlike ................................................................................. 194Problemi merenja inteligencije u razvoju ............................................................................ 197

RAZVOJ EMOCIJA.................................................................................198Psiholoke teorije razvoja emocija...................................................................................... 199Fizioloke teorije emocija .................................................................................................. 201Tok razvoja i faktori razvoja emocija ................................................................................. 204Karakteristike dejih emocija ............................................................................................. 206Vrste emocija .................................................................................................................... 207

Primarne emocije ........................................................................................................... 207Sloene emocije ............................................................................................................. 209

Pedagoke implikacije saznanja o emocionalnom razvoju ................................................... 211

SOCIJALNI RAZVOJ ..............................................................................213Sticanje socijalnog iskustva................................................................................................ 215Razvoj komunikacije ......................................................................................................... 215Deje predstave o drugima ................................................................................................. 218

Drugovi i druenje ......................................................................................................... 218Odnos prema autoritetu .................................................................................................. 219

Polni identitet .................................................................................................................... 219Razvoj polnog identiteta................................................................................................. 219Usvajanje polne uloge .................................................................................................... 220

RAZVOJ MORALNOSTI .........................................................................223Psihoanalitika teorija ........................................................................................................... 223Bihevioristiko shvatanje....................................................................................................... 224Kognitivno-razvojna teorija ................................................................................................... 224Humanistika teorija.............................................................................................................. 225Razvoj moralnih vrednosti dece i adolescenata....................................................................... 225Dobri i ravi postupci ............................................................................................................ 227Razlozi dobrih i ravih postupaka.......................................................................................... 230

RAZVOJ LINOSTI ................................................................................232Poeci razvoja linosti ........................................................................................................... 232Razvoj svesti o sebi ............................................................................................................... 232inioci razvoja linosti.......................................................................................................... 235

Uticaj porodine sredine .................................................................................................... 236Meusobni odnosi dece ......................................................................................................... 237Nepotpuna porodica .............................................................................................................. 238Uticaj vrnjaka ...................................................................................................................... 239

Uticaj kole ....................................................................................................................... 241

DEJA IGRA ..........................................................................................243Osobenosti igre kao delatnosti............................................................................................ 243Teorije igre........................................................................................................................ 243

5

Odlike igre ........................................................................................................................ 245Oblici igre ......................................................................................................................... 246Deje igrake..................................................................................................................... 247Uzrast i igrake.................................................................................................................. 248Igra kao dijagnostiko i terapijsko sredstvo ........................................................................ 248

DEJI CRTE .........................................................................................249Stadijumi razvoja dejeg crtanja......................................................................................... 249

krabanje (2 - 3 g).......................................................................................................... 249Simboliko crtanje (3 - 7 g)................................................................................................ 250Vizuelni realizam (8 - 9 g) ................................................................................................. 251Realistiki crte (od 10 g) .................................................................................................. 251Crte kao dijagnostiko i terapijsko sredstvo ...................................................................... 252

ADOLESCENCIJA..................................................................................252Promene u adolescenciji..................................................................................................... 253

Fiziki razvoj ................................................................................................................. 253Socijalni razvoj .............................................................................................................. 254Odnosi sa vrnjacima ..................................................................................................... 255Kognitivni razvoj ........................................................................................................... 255Moralni razvoj ............................................................................................................... 256Formiranje identiteta ...................................................................................................... 256

ODRASLO DOBA ...................................................................................258Rana zrelost ....................................................................................................................... 258Srednja zrelost ................................................................................................................... 260

STARAKO DOBA.................................................................................261

LITERATURA..........................................................................................264

6

UNIVERZITET U KRAGUJEVCUUITELJSKI FAKULTET UICE

Prof. dr Aleksa D. Brkovi

RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Uice, 2000

7

Prof. dr Aleksa D. BrkoviRAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Izdava

Uiteljski fakultet u Uicu

Za izdavaa

Prof. dr Novak Laketa

Recenzent

Prof. dr Blagoje Nei

tampa

"Lapevi" - Uice

Uice, 2000

159.922BRKOVI, Aleksa D.

Razvojna psihologija, AleksaD. Brkovi, - Uice:(Uice: Uiteljski fakultet) -324 str.: graf. prikazi; 21 cm Tira: 300. - Bibliografija str. 321-324ISBN 86-80695-12-2

8

PROBLEMI PSIHIKOG RAZVOJA

Predmet razvojne psihologije

Razvojna psihologija je psiholoka disciplina koja se bavi razvojem psihikog ivota. Ona u svom predmetu izuavanja moe obuhvatiti vie linija razvoja psihikih funkcija:

filogenezu: razvoj psihikog ivota u toku evolucije; ontogenezu: individualni psihiki razvoj oveka od zaea do smrti; mikrogenezu: razvoj pojedinanog psihikog procesa, psihike pojave ili psihi-

kog stanja; drutveno-istorijski aspekt: razvoj psihikog ivota u razliitim kulturno-

istorijskim periodima.Razvojna psihologija se bavi i teorijskim i praktinim pitanjima psihikog razvoja:a. opisom razvoja psihikog ivota: na pojedinim stupnjevima filogeneze, u poje-

dinim istorijskim epohama, na pojedinim uzrastima, u pojedinim stadijumima ili fazama razvoja;

b. izuavanjem razvojnih procesa: vremena javljanja, tendencija razvoja, naina menjanja, preobraavanja, nestajanja;

c. ispitivanjem uslova razvoja: uticaja biolokih i sredinskih faktora - socijalnih, ekolokih, kulturnih;

d. objanjavanjem psihikog razvoja: otkrivanjem uzronih veza izmeu uslova razvoja, razvojnih promena i ponaanja;

e. utvrivanjem zakonitosti psihikog razvoja: optih pravilnosti razvoja, poveza- nosti izmeu fizikog i psihikog razvoja, mehanizama prelaska iz jednog stadijuma u drugi;

f. predvianjem razvojnog toka i ponaanja u (ne)povoljnim okolnostima;g. usmeravanjem razvoja: stvaranjem povoljnih a ublaavanjem i otklanjanjem

nepovoljnih uticaja.Razvojna psihologija izuava ontogenetsku liniju razvoja obuhvatajui itav ivotni

tok - od zaea do kraja ivota. Ruski psiholozi je nazivaju uzrasna psihologija, a njeni ogranci su: deja psihologija, psihologija adolescencije, psihologija odraslog doba ipsihologija starakog doba - gerontopsihologija.

9

Od svih oblasti razvojne psihologije najranije se konstituisala i danas je najrazvi- jenija deja psihologija. Ona prouava razvoj psihikog ivota u detinjstvu. Od prvih dana nastanka, pa sve do danas, okrenuta je praktinoj primeni u svim oblastima rada sa decom, posebno u obrazovanju i vaspitanju. Novija ispitivanja su otkrila da su razvoj i vaspitanje meusobno zavisni. Razvojni psiholozi razliitih teorijskih orijentacija su saglasni da uenje i vaspitanje bitno utiu na razvoj. Ruski psiholog Kon (I. S. Kon,1991) ukazuje da se uporedo sa individualnim razvojem deavaju promene i u socijal-nom okruenju. Otuda i sugestija ovog autora da razvojna psihologija "mora prouavati individuu koja se razvija u svetu koji se menja".

Deja psihologija se najee bavi prouavanjem razvoja u detinjstvu u celini, pri emu posebno prouava meuzavisnost telesnog i psihikog razvoja. Meutim, pojedi- ne faze i/ili procesi razvoja mogu biti predmet posebnog izuavanja pa se, zavisno od kriterijuma izdvajanja, javljaju: psihologija odojeta, psihologija ranog detinjstva, psiho- logija predkolskog i kolskog doba, psihologija saznajnog razvoja, psihologija razvoja linosti deteta.

Najznaajnije teorijske orijentacije i pristupi u izuavanju psihikog razvoja, kako u detinjstvu tako i u narednim uzrastima, prikazani su u posebnom poglavlju o teorijama psihikog razvoja.

Psihologija adolescencije se bavi prouavanjem razvoja psihikog ivota u pre- laznom periodu od detinjstva do odraslog doba. Savremena razvojna psihologija govori o periodu adolescencije kao o periodu odrastanja - kako fizikog tako i psihikog. Mladi danas ranije ulaze u pubertet, to se dovodi u vezu sa porastom zdravstvenog i ukup- nog standarda ivljenja, ali kasnije izlaze iz adolescencije, zbog produene pripreme za zanimanja i druge sve sloenije zahteve savremenog drutva. Za prelazak u odraslo doba nije samo dovoljna fizika zrelost. Adolescencija obuhvata dostizanje i ostalih vi- dova relativne psiholoke zrelosti: intelektualne, emocionalne, socijalne i psihoseksual- ne zrelosti.

Psihologija odraslog doba se bavi izuavanjem razvoja psihikog ivota u prvim postadolescentnim fazama. U okviru savremene razvojne psihologije pokrenuta su pi- tanja o razvoju sposobnosti prilagoavanja u odraslom dobu na uveane profesionalne, porodine i drutvene zahteve. U srednjoj i poznoj zrelosti treba utvrditi izvore, uzroke i uslove razvojnih promena kod odraslih, koje nisu vie pokrenute organskim sazreva- njem i razvojem. Zatim, da li se i koliko sposobnosti prilagoavanja odraslih mogu ob- jasniti promenama unutar pojedinih psihikih funkcija i/ili promenama u interakciji psihi- kih funkcija?

Ova pitanja su pokrenuta tek u novije vreme pa se moe rei da je psihologija od- raslog doba najmanje razvijena, manje razvijena od gerontopsihologije. Interesovanje za psihologiju odraslog doba poveano je sa javljanjem andragokih problema koji tra-

10

e precizan odgovor na brojna pitanja: kakve su sposobnosti i motivacija za uenje kod odraslih, ta je specifino za procese socijalizacije i adaptacije na promene, kod sebe i svoje okoline, u odraslom dobu. Tada se pokazalo da saznanja o psihikom ivotu koja prua opta psihologija nisu dovoljna da objasne mogunosti i ponaanja odraslih i da sistematskim istraivanjima treba utvrditi karakteristike i dinamiku razvoja u ovom ivo- tnom dobu. Time bi se prevaziao propust i paradoks da su u "centru" izuavanja raz- vojne psihologije najraniji i poslednji period ontogeneze, a na "periferiji" izuavanja najdui, najproduktivniji i najkreativniji period - odraslo doba (, 1977 str. 336).

Psihologija starakog doba - gerontopsihologija prouava psihike promene u starosti. U ovom periodu javljaju se promene u ponaanju koje su posledica regresiv- nih, degenerativnih organskih funkcija. Otuda su osnovni problemi u podrujima kojima se bavi gerontopsihologija: otkrivanje uzrasta kada znaajnije poinju da opadaju or- ganske i/ili psihike funkcije; otkrivanje povezanosti opadanja psihikih sa organskim promenama i promenama uslova i naina ivota; otkrivanje prave prirode fenomena starenja i u skladu s tim saznanjima redefinisanje uloge stare osobe: sadraja aktivnos- ti, statusa, odnosa sa mlaim generacijama. Sve je vie nalaza, dobijenih u razliitim sredinama, koji ukazuju da se neaktivnost i socijalna izolacija smatraju danas glavnim uzrocima ubrzanog negativnog psihofizikog menjanja u starosti.

Detinjstvo kao kulturno-istorijska kategorija

Interesovanje za detinjstvo i sam pojam detinjstva, kako se on shvata danas, nisu ranije postojali. Po miljenju Arijesa (Aris, 1989) nije ga bilo ni u evropskom srednjo- vekovlju. "To ne znai da su decu zanemarivali i da se nisu brinuli o njima. Pojam de- tinjstva ne treba meati s ljubavlju prema deci: on znai spoznavanje specifine prirode detinjstva, onoga to razlikuje dete od odraslog, ak i mladog oveka. U srednjem veku takve spoznaje nije bilo."

Ruski psiholog Kon (1991) ukazuje da ako se "otkrie detinjstva" vezuje za porast interesovanja za dete, za razlikovanje sveta dece od sveta odraslih i, konano, za priz- navanje detinjstva kao autonomne i samostalne socijalne i psiholoke vrednosti - onda se prekretnica moe vezivati za XVII i XVIII vek. Meu prvima se prosvetitelji interesuju za dete, ali prvenstveno kao objekt vaspitanja. Ali detinjstvo, preadolescencija i adoles- cencija za njih nisu periodi ivota koji imaju svoju vrednost, ve su samo priprema za period zrelosti. Tek kod romantiara taj odnos se menja. Oni vie ne gledaju dete "kao oveka u malom", kao kandidata za odraslog, ve su za njih deca vredna sama za sebe. Meutim, Kon kritiki ukazuje da romantiarski "kult idealizovanog deteta nije sadrao ni trunku interesovanja za psihologiju stvarnog deteta". Tek sa realizmom se rui mit o detetu i pojam detinjstva poinje da odraava odreenu drutvenu i psihikurealnost.

11

Dete postaje predmet naunog izuavanja. Dok se psiholozi interesuju za pravil- nosti psihikog razvoja, sociolozi i etnolozi se vie bave problemima socijalizacije. De- tinjstvo, a posebno naini vaspitanja dece u pojedinim kulturama postaju predmet in- terdisciplinarnog izuavanja.

Kon istie da u prouavanju detinjstva istraivai usmeravaju panju na sledee tri grupe problema:

poloaj dece u drutvu: njihov socijalni status, oblike ivotne aktivnosti, odnos sa odraslima, institucije i metode vaspitanja;

simbolika prezentacija, predstave o detetu u kulturi i kolektivnoj svesti: dru- tveno normativne predstave o uzrasnim karakteristikama, kriterijumi zrelosti;

kultura detinjstva: unutranji, psihiki svet deteta, usmerenost njegovih intereso- vanja, deje doivljavanje odraslih i njihovog sveta.

Detinjstvo, posebno naini vaspitanja dece u pojedinim kulturama, zauzimaju sve znaajnije mesto u prouavanjima etnologa, istoriara, psihologa, sociologa.

Arijes je predstavnik za socijalno-istorijski pristup. Kon mu pripisuje zasluge za odluujui preokret jer, za razliku od istorije pedagogije koja se bavila personologijom - zaslunim pedagozima i istorijom pedagokih institucija, otvara krug pitanja koja su za- ista vezana za istoriju detinjstva:

evoluciju pojma i predstave o detinjstvu: daje periodizaciju ivotnog puta i istoriju saznavanja detinjstva kao posebne sociokulturne pojave; evoluciju deje odee, igara i zabave, ciljeva i metoda moralnog vaspitanja;

istoriju kolskog ivota: uzrasta uenika, tipova kolskih ustanova, nastanka kolskih razreda od uenika istih godina, promene ciljeva i metoda disciplinovanja ue- nika, prelazak sa dnevne kole na internatski smetaj - ali i uticaja svega toga na po- naanje dece;

mesto i funkciju dece u "staroj" i "savremenoj" porodici.Arijes ilustrativno pokazuje da pojam detinjstva ima sloen, u raznim epohama ra-

zliit, socijalni i kulturni sadraj. On se posebno interesuje za odnos odraslih prema de- ci i detinjstvu. Preko naina kako drutvo prihvata i vaspitava svoju decu otkrivamo glavne karakteristike jedne kulture u celini. Promene u stavovima prema deci mogu ob- jasniti mnoge druge makrosocijalne promene, na primer, u strukturi i funkciji porodice (Arijes, 1989).

Na razvoj etnografije detinjstva najvei uticaj je imala M. Mid (Mead, 1950). Njene su zasluge to u kroskulturalnom psiholoko-etnografskom izuavanju detinjstva i ado- lescencije usmerava panju na nove probleme, uvodi nove metode, nove grupe ispita-nika. Kon ukazuje da je Mid uvoenjem ena u uzorak ispitanika doprinela prevladava-

12

nju androcentrizma, da se norme ponaanja ne izvode samo na osnovu posmatranja mukaraca.

Savremene etnografske studije postavljaju vii nivo zahteva istraivaima. Istrai- vaki centri izvode kroskulturalna ispitivanja, slue se sve kompletnijim kompjuterskim bankama podataka o ivotu mnogih naroda sveta, koriste savremene postupke statisti- kog opisivanja i zakljuivanja - da bi otkrili kakav je stvarni proces socijalizacije u pojedinim kulturama.

Demoz (Demause, 1974) daje najpotpuniju psihoanalitiku koncepciju istorije de- tinjstva u kojoj ispred ostalih izvora promena stavlja "psihogene", koji imaju korene u uzajamnim odnosima dece i roditelja. Demoz, po ovom kriterijumu, deli istoriju detinj- stva na est perioda. Karakteristino je da svaki od njih ima nov, poboljan stil vaspita- nja i tip odnosa roditelja i dece. To su:

1. infanticidni stil (od davnina do IV veka), karakteriu ga edomorstvo i nasilje;2. odbacujui stil (od IV do XIII veka), preputanje dece dojilji, manastiru, vaspita-

nju u tuoj porodici;3. ambivalentni stil (od XIV do XVII veka), dete je voljeno ali i "modelovano" i-

bom;

4. dominirajui stil (XVIII vek), karakterie blizina sa roditeljima ali i njihova jakakontrola;

5. socijalizujui stil (XIX vek pa do sredine XX veka), dete pripremaju za samosta- lan ivot ali kao objekt socijalizacije;

6. permisivni stil (od sredine XX veka), u porodinom i/ili drutvenom okviru u va- nim domenima, doputa se vlastiti izbor - dete (adolescent) nije samo objekt, ve i su- bjekt socijalizacije.

Kon je predstavnik etnopsiholokog prouavanja detinjstva. Osobenosti njegovog pristupa su sveobuhvatno prouavanje ivotnog puta pojedinca, to podrazumeva pra- enje brojnih i raznovrsnih problema vezanih za odrastanje, interdisciplinaran pristup tim problemima (psiholoki, etnoloki, antropoloki, filozofski, istorijski, lingvistiki ...), istovremeno koristei uporedno-kulturnu metodu (dete i kultura razliitih naroda danas) i uporedno-istorijsku metodu (dete i stilovi vaspitanja u razliitim istorijskim epohama). Ovakvim pristupom problemima detinjstva i razvoja linosti deteta kod razliitih vre- menski i prostorno udaljenih kultura - Kon uspeva da izdvoji i sintetiki prikae najzna- ajnije probleme razvojne psihologije. Uz prikaz narodne, tradicionalne periodizacije ivotnog puta pojedinca, normativne slike deteta, etnopsihologije roditeljstva, socijali- zacije polnih uloga - Kon uspeva da ostvari i preciziranje istraivakih problema koji"ve stoje ili bi trebalo da stoje u sreditu interesovanja naunika".

13

Kon upozorava na injenicu, da nalazi pokazuju, da kad god su deci, u odree- nom drutvu, poeli da posveuju mnogo veu ljubav i panju - istovremeno su te sre- dine poele da im nameu nove, za decu veoma teke, socijalne i kulturne uloge. Sav- remene pristupe odlikuje uvaavanje deteta kao samosvesnog, aktivnog subjekta ivo- tne aktivnosti - ali to ne znai da su reeni stari problemi. Kon postavlja pitanje da li oni vode prevazilaenju asimetrinog odnosa "odrasli-dete", gde se prvi shvata kao subjekt (uitelj, rukovodilac), a drugi kao objekt - produkt i rezultat te delatnosti. Da bi se proni- knulo u stvarni proces socijalizacije treba otkriti kako izgleda svet odraslih kroz prizmu dejih doivljavanja. Imajui sve ovo u vidu ovaj autor ukazuje: ako naunici ele da dou do novog kruga problema treba da priu izuavanju detinjstva kao autonomne sociokulturne realnosti, subkulture koja ima svoj vlastiti jezik, strukturu, funkcije, pa i tradicije (, 1991).

Kratak istorijski pregled

Interesovanje za psihiki razvoj deteta moe se podeliti na dva perioda: prednau- ni i nauni. I u sluaju razvojne psihologije moe biti primenjena Ebinghausova (Eb- binghaus, 1907) ocena: "Psihologija ima dugu prolost, ali kratku istoriju". Marfi (Marphy, 1963) je saglasan sa ovim stavom i dodaje da ako psihologiju poveemo sa prvim interesovanjima za psihiki ivot onda je ona isto toliko stara koliko i civilizacija.

Nauni period razvoja psihologije kao posebne nauke poinje u drugoj polovini XIX veka kada su u empirijskim istraivanjima problema psihikog razvoja uvedeni na- uni postupci: sistematsko posmatranje i eksperiment; osnovane prve psiholoke labo- ratorije (Wundt, 1879) u kojima rade naunici koji sebe nazivaju psiholozima, i od tada pa do danas tee impresivan razvoj psihologije kao nauke (slika 1).

Poeci interesovanja za decu i adolescente vezani su za praktine potrebe gaje- nja i vaspitanja mladih. Ovaj period istoriari oznaavaju kao preliminarni period. Poda- ci o deci se zasnivaju na saznanjima iz svakodnevnog ivota ili na filozofskim spekula- cijama. Period traje od davnina do prvih empirijskih pristupa izuavanju psihikog raz- voja krajem XVIII veka.

Prva razmatranja problema razvoja i vaspitanja nalaze se u radovima filozofa an- tike Grke.

14

Slika 1: Grafiki prikaz razvoja psihologije kao nauke

Sokrat (469-399 pre n.e.) je poznat po tome to je svoje uenje i ivotni smisao posvetio razvoju moralnosti. Najvie saznanje je poznavanje samog sebe; vaspitni za- datak je doi do pravih pojmova o vrlinama; najvea vrlina je mudrost, koja je uslov za postizanje svih ostalih vrlina. Kao uitelj razvio je svoju originalnu induktivnu metodu, u formi razgovora, kojom navodi uenike da otkrivaju sutine i grade pojmove. Sokrat nije lino pisao o svom uenju ve o njemu doznajemo iz Platonovih zapisa, koji je kao nje- gov uenik bio na izvoru informacija.

Platon (427-347 pre n.e.) u svojim radovima govori o iniocima razvoja, ali je na poziciji biolokog naslea. Mnogi savremeni psiholozi navode njegova tri aspekta due (psihe): ulni, emocionalni i racionalni. Sam Platon je na osnovu toga razlikovao tri tipa linosti; za savremene psihologe to je ukazivanje na postojanje tri oblika iskustva: kog- nitivni, afektivni i konativni. Ovaj antiki filozof govori o vaspitanju kao "uvebavanju dece na prikladan nain".

Aristotel (384-322 pre n.e.) u vie svojih radova govori o psihikim pojavama. Od drugih antikih filozofa izdvaja ga ne samo enciklopedijski, ve i empirijski i razvojni pristup. Jedno delo u celini posveuje psihologiji ("O dui" /Pery psyches/). Njegovi pri- kazi oseta, opaaja, ulnih iluzija, miljenja, emocija, snova, karaktera, samokontrole - i brojne druge ideje podsticajno su uticali na psihologe novijeg doba. Najee se navo- de njegovi zakoni asocijacije (slinosti, kontrasta i dodira - u vremenu i prostoru). Nje- gova uzrasna periodizacija je u znaku broja sedam: rano detinjstvo traje do 7, pozno do14. (do puberteta), a zrelost poinje od 21. godine (prema: Kon, 1991).

Za razliku od svog uitelja Platona, Aristotel ne prihvata psihofiziki dualizam i istie da je dua ekspresija ivog bia, a ivo bie ekspresija due.

Sa stanovita razvojne psihologije posebno su interesantna gledita Kvintilijana, rimskog uitelja retorike (42-118 n.e.), koji razmatra probleme razvoja, posebno govori o tetnosti telesnog kanjavanja dece; istie prednosti uenja u javnim kolama nad privatnom instruktaom dece, koja je tada preovlaivala u Rimu. U delu "O vaspitanju govornika" istie da dete treba upoznavati i s njim individualno postupati; uitelj trebada dobro poznaje maternji jezik, da bude to obrazovaniji, strpljiv i da voli decu; nasta-

15

va treba detetu da bude izazov radosti - u tu svrhu iskoristiti deju sklonost za igru i samoradnju; uz ukazivanje vanosti koncentracije panje dodaje da detetu treba u na- stavi pruati smisaono zaokruene celine.

Kao i antiki velikani i Kvintilijan je mnogo kasnije ponovo "otkrivan". U esnaes- tom veku na njegove stavove o vaspitanju ukazuje tadanji veliki nemaki humanista Erazmo Roterdamski, a u sedamnaestom veku, preko uticaja na Komenskog, deo zah- teva Kvintilijana je preuzet ili "prosleen" savremenoj koli da ih aktualizuje.

U sedamnaestom veku Komenski (1592-1670) na principu prirodnog razvoja deteta zasniva sistem vaspitanja u koli; naglaava potrebu uvaavanja individualnosti i posebnosti dece i daje uzrasnu periodizaciju uz preporuke da se oblici obuavanja prilagode razvojnim mogunostima deteta. Ukazuje da se deje miljenje razvija od konkretnog ka apstraktnom, otuda nastavu treba zasnivati na oiglednosti i indukciji; napisao je prvi udbenik oigledne nastave "ulni svet u slikama" (Orbis sensualium pictus).

Engleski filozof Don Lok (1632-1704) je svojim empirizmom: da je deja dua "neispisana tabla" (tabula rasa) i da vaspitanje i uenje treba da ponu od roenja; i teorijom asocijacija, u emu mu je Aristotel bio prethodnik, znaajno uticao na karakter i pravac razvoja psihologije u 19. veku (asocijativnu i strukturalnu psihologiju).

Meutim, tek sa pojavom Rusoa (1712-1778) javlja se sasvim nov pravac u prou- avanju deteta jer ovaj autor u svom delu "Emil ili o vaspitanju" (1762) nedvosmisleno kae roditeljima i uiteljima da dete najpre treba shvatiti pa vaspitavati; ne polaziti sa- mo od toga ta dete treba da zna ve najpre otkriti ta je dete u stanju da naui; ne tra- iti u detetu oveka ve otkriti ta dete u stvari jeste pre nego to postane ovek.

Ovo je bio impuls da zapone jedan plodonosan period koji odlikuje empirijski pri- stup izuavanju deteta, kada nastaju mnoge biografske studije, koje se bave opisom razvoja dece u prvim godinama nakon roenja. One su prethodnica razvoja moderne deje psihologije, koja nastaje sa uvoenjem naunih postupaka u izuavanja razvoja psihikog ivota.

Ve 1774. Pestaloci u vajcarskoj poinje biografskom metodom pratiti i u dnev- nik beleiti zapaanja o razvoju svoga sina (do 3;6 god.); u Nemakoj Tideman (1787) objavljuje biografiju o posmatranju svoga sina, u kojoj opisuje sistematsko longitudinal- no praenje psihofizikog razvoja u toku prve tri godine; svoje biografske studije objav- ljuju Sigismund (1856) i Kusmail (1859).

Zatim se, jedna za drugom, pojavljuju Tenove (1876) beleke o govornom razvoju i Darvinova (1877) biografska studija svoga sina, koja se uzima kao prvo teorijsko inte- resovanje za razvoj deteta, jer je nalaze sistematskog posmatranja Darvin koristio za komparativnu studiju razvoja emocija kod ljudi i ivotinja (The expression of the emoti-on in man and animals).

16

Njegovo tumaenje ponaanja ivotinja bilo je povremeno antropomorfno, dok se, kasni- je, kod biheviorista ispoljila obrnuta tendencija.

Pod uticajem Darvinove evolucione teorije posebno su se razvijale funkcionalna i diferencijalna psihologija; psiholozi usmeravaju panju na inioce razvoja. Empirijska istraivanja u psihologiji poinju da se zasnivaju na korienju naunih postupaka. Za nekoliko decenija univerzitetski centri irom sveta formiraju psiholoke institute i/ili la- boratorije (u Nemakoj, SAD, Francuskoj, Engleskoj, vajcarskoj, Rusiji). Time su stvoreni uslovi i za poetak naunog perioda razvojne psihologije. Pojedini ogranci razvojne psihologije razvijaju se odvojeno, meutim, najpre i najintenzivnije se razvija deja psihologija. Nastavljeno je objavljivanje biografskih studija, ali one u sebi imaju nov kvalitet - podaci su prikupljeni sistematskim posmatranjem i prvim eksperimentima.

Nauni pristup u deju psihologiju prvi uvodi nemaki fiziolog Prajer pri izradi bio- grafske studije o svom sinu ("Dua deteta", 1882). Njegov rad je sistematski izvetaj o dejem razvoju u prve etiri godine, u kome jasno odvaja opis psihikih pojava od svo- jih tumaenja. Pri izuavanju ponaanja deteta neke postupke je planski izazivao, to je prvi pokuaj eksperimentisanja u dejoj psihologiji.

Prajer je imao mnogo sledbenika. Neke od biografskih studija prate pojedine pro- cese i aktivnosti deteta i prerastaju u monografske studije. Brani par tern prati razvoj govora, a 1914 V. tern (W. Stern) objavljuje prvi udbenik deje psihologije "Psiholo- gija ranog detinjstva". Svojom teorijom konvergencije tern nastoji da prevazie supro- tnosti izmeu nativizma i empirizma.

Znaajne studije o razvoju daju brani par Skupin, o prvom detinjstvu, i brani par Kac "Razgovori sa decom". Engleski psiholog Valentajn je prouavao petoro svoje de- ce u periodu od dvanaest godina; novine koje je on primenio su metodoloke prirode - uporeivanje svojih nalaza sa drugim studijama, angaovanje drugih psihologa pri tes- tiranju njegove dece, radi objektivnosti nalaza. U SAD su objavljene biografske studije K. Mur (1896) i M. in (1900).

U isto vreme u SAD Stenli Hol osniva "Pokret za prouavanje deteta" i uvodi novi metod za dobijanje informacija o deci. Podatke je prikupljao upitnikom a za tu svrhu je angaovao veliki broj nastavnika. I pored brojnih nedostataka u konstrukciji instrumen- ta, izboru problema i saradnika - Holov pristup dejoj psihologiji je predstavljao napre- dak, a znaajno je i to to je izazvao veliko interesovanje za prouavanje dece. Njegov najznaajniji rad je o psihologiji adolescencije (Adolescence, 1904).

Holov pokret se, zahvaljujui pokrenutim asopisima i angaovanju saradnika, proirio na mnoge zemlje Evrope, a stigao je i u Srbiju. 1906. u Beogradu je osnovano "Srpsko drutvo za deju psihologiju" koje je pokrenulo i svoj asopis za deju psiholo-giju. U drutvo su ulanjeni mahom profesori i lekari. Priloge za asopis slali su i poz-

17

nati svetski psiholozi (Klapared, Hol, Mojman). 1908. godine u Beogradu boravi P. Radosavljevi, Holov saradnik, koji je odrao kurs obuke o nainu ispitivanja dece.

Internacionalizovanje interesovanja za prouavanje dece koje se ispoljilo na poe- tku dvadesetog veka ilustruje pojava knjige "Vek deteta" (E. Key, 1900).

Pokret za prouavanje deteta, i vrednost podataka koji su sakupljani upitnikom, osporili su ameriki psiholozi Minsterberg i Boldvin, koji zastupaju gledite da deji raz- voj mogu kompetentno da prouavaju samo specijalisti, deji psiholozi. Boldvinov dop- rinos dejoj psihologiji je izuavanje ranog kognitivnog razvoja.

Znaajne doprinose razvojnoj psihologiji daju i autori raznih drugih grana psiholo- gije. Meu njima u istoriji razvojne psihologije najee se istiu: Votson, Levin, Frojd.

Osnivau biheviorizma Votsonu pripada zasluga da je metodu eksperimenta uveo u razvojnu psihologiju. Izuavao je reflekse i emocije kod dece najranijeg uzrasta. Nje- govo stanovite je da na razvoj odluujui uticaj imaju sredina i uenje. Bihevioristiku teoriju razvoja Langer (1981) podvodi pod "teoriju mehanikog ogledala" koja vidi o- veka kao pasivno, reaktivno bie koje "izrasta u ono to od njega naini okolina".

Mnoge razvojne psihologe privlai Levinova topoloka koncepcija koja deju psi- hu prikazuje u obliku polja koje se tokom razvoja diferencira u regije koje se funkcio- nalno osamostaljuju, istovremeno zadravajui meusobnu povezanost i uticaj. Levin je razradio eksperimentalne metode izuavanja motivacije, ali je od analize individualne motivacije preao na izuavanje grupne dinamike: vostva, konflikta i drugih socijalno- psiholokih problema, u raznim socijalnim uslovima (pa i onim u kojima rastu i razvijaju se deca).

Uticaj psihoanalize na razvojnu psihologiju je vie posredan, i on se moe dovoditi u vezu sa Frojdovim genetikim pristupom - uenjem o znaaju ranog detinjstva za ukupan razvoj. Psihoanaliza je teorija stadijalnog razvoja u kojoj se naglaava vanost vaspitanja deteta i kako ga ono doivljava. Langer (1981) ukazuje da "psihoanalitika postavka glasi: ovek je konfliktno bie koje na delanje i rast podstiu sopstvene strasti odnosno instinkti i zahtevi koje postavlja spoljni svet". Povezanost psihoanalize sa izu- avanjem problema razvoja je ispoljena u radovima Ane Frojd, M. Klajn, S. Ajzaks, E. Eriksona, A. Nila, ali se ona moe nai i u izuavanjima dejih crtea i igre u dijagnosti- ke i terapijske svrhe.

Be nije bio samo centar psihoanalize. Dvadesetih godina ovog veka u njemu su brani par Biler osnovali centar za prouavanje deteta. Karl Biler je predloio klasifika- cionu shemu razvoja psihikog ivota, ivotinja i oveka, sa tri stadijuma: instinkti, navike, intelekt. Bavio se psihologijom jezika; razlikovao je: komunikativnu, reprezenta- tivnu i ekspresivnu funkciju jezika. arlota Biler se bavila problemima dijagnostike psi-hikog razvoja na ranom uzrastu. Dala je periodizaciju ivotnog puta linosti, uz nagla-

18

avanje da aktivnost i samodeterminacija subjekta vodi jedinstvenom sklopu svake li- nosti.

Bineu (Binet, 1857-1911) pripada zasluga za izradu i primenu testova za merenje inteligencije kod dece. Bine se bavio prouavanjem procesa miljenja kod dece; 1903 objavio je rad "Eksperimentalno prouavanje inteligencije", a za potrebe francuskog kolstva konstruisao je prvu skalu za merenje inteligencije (Bine-Simonova skala,1905) koju je Bine revidirao (1908 i 1911).

Problemima merenja individualnih razlika u SAD se bavio M. K. Katel, Vuntov uenik, koji je prvi uveo pojam "mentalni test" (1890), radi merenja senzomotornih svojstava i obima panje. Meutim, Bine je prvi konstruisao skalu kojom je zapoelo merenje viih psihikih funkcija. Bineov rad privukao je panju nemakih naunika, po- sebno Mojmana i terna. V. tern je prvi predloio da se iz dobijenih skorova na skali izraunava kolinik inteligencije (IQ): deljenjem mentalnog uzrasta sa hronolokim; Bi- ne se bio zadovoljio nalaenjem samo mentalnog uzrasta.

Terman je u SAD svoju prvu "Stanfordsku reviziju" (1916) Bine-Simonove skale zasnovao na uzorku od hiljadu subjekata i standardizovao je u formi testova za uzraste od tri do osamanaest godina, dodajui nove testove kojih nije bilo u Bineovoj verziji; nove revizije izvrio je 1935 i 1960. Terman je poznat po tome to je dvadesetih godina zapoeo longitudinalnu studiju 1500 intelektualno obdarene dece.

Kod nas je B. Stevanovi (1934) izvrio Beogradsku reviziju Bine-Simonove ska- le, standardizovao je i odredio norme ukljuujui u uzorak decu iz seoskih i gradskih sredina Srbije; nekoliko godina kasnije objavio je rad "Merenje inteligencije" (1937). Nova Beogradska revizija Bine-Simonove skale za merenje i ispitivanje razvoja inteli- gencije dece u Srbiji uraena je pod rukovodstvom akademika Stevanovia u periodu1963-1973. godine.

Od 1911. godine na Jelskom univerzitetu, u okviru Klinike za deji razvoj, zapoi- nju longitudinalna istraivanja dejeg motornog, govornog i emocionalnog razvoja. Ove ambiciozne istraivake programe vodio je A. Gezel, nastojei na otkrije faze i norme dejeg razvoja. Nalazi Gezela i njegovih saradnika znaajno su doprineli razvoju mo- derne razvojne psihologije. Gezelove norme dejeg razvoja koriste i oni autori koji se ne slau sa njegovim teorijskim objanjenjima razvoja, da su razvojne faze genetski odreene.

U istoriji razvojne psihologije najistaknutije figure su an Pijae i Lav Vigotski. Pijae (1896-1980) je privukao panju psihologa jo svojim prvim radom "Govor i

miljenje deteta" (1923), jer u njemu predstavlja svoju koncepciju kognitivnog razvoja inovu metodologiju koju koristi u istraivanju (klinika metoda). Kroz narednih est de- cenija sa svojim brojnim saradnicima obogauje svoju teoriju kognitivnog razvoja novimstudijama i nalazima. U svetu su poznati kao enevska kola razvojne psihologije.

19

Osnovne konstante Pijaeovog uenja su principi razvojnosti i stadijalnosti; osnovni pojmovi su: shema, struktura, asimilacija, akomodacija i adaptacija. Langer (1981) Pi- jaeovu teoriju svrstava u "teoriju organske svetiljke" jer je u njenoj sri "autogenetska postavka da se ovek razvija u ono to e sopstvenim postupcima stvoriti od sebe".

Vigotski (1896-1934) je tridesetih godina ovoga veka stvorio kulturno-istorijsku te- oriju razvoja deteta koja otkriva zakonitost nastanka viih psihikih funkcija (istorijskog i ontogenetskog). Njegovo glavno delo je "Miljenje i govor". Psihiki razvoj linosti je ovladavanje i prisvajanje kulturnih vrednosti koje je kumuliralo oveanstvo - koje se nalaze u humaniziranoj sredini: fiksirane u oruima i produktima ovekovog rada, ver- balnim i drugim simbolima, sistematizovanim znanjima. To usvajanje se deava u pro- cesu socijalne komunikacije deteta, a alomorfni razvoj i interirizacija su osnovni pojmo- vi kojima se tumai. Prema naelu "istorizma" Vigotskog (1931) "svaka funkcija u kul- turnom razvoju deteta pojavljuje se na sceni dva puta, u dva plana, - najpre socijalnom, potom - psiholokom. Najpre meu ljudima kao iterpsihika kategorija, potom unutar deteta kao intrapsihika kategorija".

Ideje Vigotskog su inspirisale mnoge ruske psihologe to je uticalo na formiranje moskovske psiholoke kole u koju se najee ubrajaju njegovi saradnici Leontijev i Lurija, a zatim Rubintajn, Galjperin, Zaporoec, Elkonjin, Boovi, Davidov i drugi. Ovi autori su u brojnim teorijskim radovima i eksperimentalnim istraivanjima preispitivali i primenjivali uenje Vigotskog.

Uenje Vigotskog tek od ezdesetih godina, od objavljivanja i prevoenja njegovih glavnih dela, ima snaan uticaj i na modernu razvojnu psihologiju u svetu.

Namena ovog kratkog istorijskog pregleda bila je da se stekne uvid u nastajanje razvojne psihologije. Pomenuti su samo neki od stvaraoca razvojne psihologije. O osta- lima, posebno savremenim, bie prilike i potrebe da se govori kasnije.

20

METODE ISTRAIVANJA PSIHIKOG RAZVOJA

Razvojna psihologija u istraivanju primenjuje veinu metoda i tehnika koje koriste i druge grane psihologije, ali razvija i nove, saglasno potrebama sistematskog praenja razvoja psihikog ivota na pojedinim uzrastima, posebno u najranijem detinjstvu.

Pojam metode

Pod metodama psihologije podrazumevamo opti nain istraivanja psiholokih problema koji prolazi kroz odreene etape ili faze:

izbor i formulisanje problema, izrada projekta istraivanja, sprovoenje istraivanja, obrada, analiza i tumaenje podataka, proveravanje zakljuaka istraivanja.Izbor problema spada u najtei deo istraivakog procesa jer nema odgovarajuih

standarda koji obezbeuju pravilan izbor. Problem e biti pogodniji za istraivanje ako je: znaajan, originalan, interesantan, izvodljiv u datim uslovima - da se moe istraivati naunim postupcima kojima se slui psihologija. Iskaz kojim se formulie problem je bitan jer usmerava istraivaa (ta e istraivati i u kom obimu).

Izrada projekta sledi posle utvrivanja problema istraivanja. Nakon preciznog od- reivanja ciljeva i zadataka, biraju se metode i instrumenti za prikupljanje podataka, planira uzorak ispitanika, istraivaka ekipa, materijalno-tehniki preduslovi, vremenski okvir istraivanja i nain prikupljanja i obrade podataka.

Sprovoenje istraivanja realizuju obueni strunjaci prema planu istraivanja. Ovo je znaajno za sva istraivanja a posebno ona koja imaju primenu standardizova-nih postupaka ili sistematsko uvoenje eksperimentalnog faktora.

21

Obrada podataka i interpretacija rezultata zahtevaju da se uspeno razree broj- ne tekoe. Rezultate treba interpretirati u skladu sa postavljenim problemom, uslovi- ma ispitivanja, karakteristikama ispitanika, postavljenim hipotezama - i, uz diskusiju i uporeivanje sa slinim istraivanjima, izvesti zakljuke i preporuke.

Vrednosti nalaza istraivanja proveravaju se ponovnim praenjem pojave koja je istraivana i testiranjem zakljuaka i predvianja koja su data na osnovu njih. Ako su nalazi ujednaenih uzastopnih istraivanja iste pojave konzistentni - onda oni imaju naunu i praktinu vrednost.

Ukratko, nauna metoda u psihologiji je sistematski nain bavljenja injenicama i pojmovima psihikog ivota. Nacrtom istraivanja se obezbeuje nauni pristup pred- metu psihologije - selektivna upravljenost na odreene probleme, sistematsko, objekti- vno i kontrolisano njihovo izuavanje i oprezno izvoenje generalizacija.

Tehnike istraivanja su posebni postupci koji se koriste pri prikupljanju, obradi i prikazivanju podataka.

Razvoj i diferenciranje psihologije kao nauke omoguilo je preuzimanje, prilago- avanje i korienje, u psiholokim istraivanjima, metoda i tehnika drugih nauka. Me- utim, u poslednjim decenijama beleimo i obrnutu pojavu - da metode i tehnike koje je psihologija uspeno razvila i primenjuje, preuzimaju mnoge prirodne i drutvene nauke, to je znak zrelosti psihologije kao nauke.

Metode strukturne analize govora razvijene u psiholingvistici preuzela je i lingvistika; principe izrade mernih instrumenata i verifikacije njihovih mernih karakteristika (koji se koriste za izradu testova, skala procene) preuzimaju pedagoke i medicinske nauke; mnoge postupke psihometrije, posebno faktorsku analizu, preuzimaju i koriste mnoge prirodne i drutvene nauke.

Transverzalni i longitudinalni pristup

Svako nauno istraivanje ukljuuje u sebe odreenu vremensku dimenziju u ko- joj deluju varijable koje ispitujemo, i zavisno od toga imamo transverzalna i longitudi- nalna istraivanja.

Transverzalni pristup (popreni presek) je ispitivanje psihikih pojava (zavisnih varijabli) na ispitanicima razliitog uzrasta, u isto vreme, i na osnovu dobijenih podata- ka utvrivanje povezanosti uzrasta sa tim pojavama. Postupak je ekonomian, kratkot- rajan i prikladan za ispitivanje optih tendencija psihikog razvoja. Ogranienja postup- ka su: pojave generacijskih razlika meu subjektima koji se porede, to se posebno pokazalo kao nedostatak pri ispitivanju intelektualnog razvoja; ne dobija se uvid u raz- voj pojedinca, javlja se pogreka "izgubljenog podatka".

Longitudinalni pristup (uzduno istraivanje) je praenje istih subjekata kroz dui vremenski period, esto decenijama (na primer: praenje obdarenih), i prikupljanjekontinuiranih podataka o razvoju psihikih pojava (zavisnih varijabli). Osim tekoa

22

zbog osipanja uzorka, sluajnog ili sistematskog, ostaje problem adekvatnosti ins- trumenata sa promenom uzrasta; uz to ovo istraivanje je skuplje i due se eka na rezultate. Meutim, smatra se da je longitudinalni pristup metodoloki istiji, pouzdaniji: za dobijanje potpune slike individalnog razvoja, za otkrivanje uzroka i posledica nekog oblika ponaanja, za prognozu daljeg toka psihikog razvoja i utvrivanje povezanosti meu razvojnim fazama.

Najbolje rezultate istraivanja daje kombinovana primena ova dva postupka.Podela metoda

Prema nainu organizovanja istraivanja imamo metode eksperimentalnog i ne- eksperimentalnog istraivanja. Istraivanje psihikih pojava moe da se vri u prirod- nim i laboratorijskim uslovima. U prirodnim uslovima organizuju se oba naina istrai- vanja - neeksperimentalni i eksperimentalni. Laboratorijski uslovi se uglavnom koriste za eksperi-mentalna istraivanja.

Prema predmetu istraivanja metode delimo na objektivne - ekstrospekcije, koje izuavaju objektivne podatke: fizioloka zbivanja u organizmu i spolja vidljiva ponaa- nja - dobijene putem opaanja ili pomou praenja razliitim tehnikim ureajima; sub- jektivne - introspekcije, one kojima doznajemo o neposrednom, linom doivljavanju koje prati javljanje i tok aktuelnih saznajnih, emocionalnih i motivacionih pojava. O ne- kim pojavama psihikog ivota podaci se mogu dobiti samo putem samoposmatranja - introspektivnih izvetaja.

Neeksperimentalne metode

Razvojna psihologija koristi veliki broj neeksperimentalnih i eksperimentalnih pos- tupaka za posmatranje, merenje i registrovanje pojava psihikog razvoja u prirodnoj situaciji, meutim, samo neeksperimentalno istraivanje izuava psihike pojave koje se spontano javljaju u prirodnom kontekstu.

Prednost neeksperimentalnih istraivanja je to se odvijaju u ekoloki validnoj situaciji, ukljuuju prirodni kontekst u kome se ispitanici razvijaju, pa i nalazi, principi i norme koje otkrivaju, ne trpe prigovor da li zaista vae u svakodnevnim ivotnim situa- cijama. Meutim, psiholozi ukazuju i na brojne probleme koje treba reiti pri praenju pojava razvoja koje se spontano odvijaju.

Tekoe koje ovaj nain ispitivanja postavlja pred istraivae najvie su vezane za problem da se ovlada multidimenzionalnom prirodom promenljivih vrednosti koje se odnose na ispitanike i kontekst u kome se posmatra njihov razvoj i ponaanje. To je razlog to psiholozi vie vole da ispitanike uvode u problem situacije i uklapaju ih u unapred pripremljene, kontrolisane uslove. Rajt (Wright, 1969) navodi da su radovi oproblemima razvoja, nastali korienjem posmatranja pojava u prirodnim situacijama, u

23

strukturi uzorka istraivakih radova objavljenih u prvih sedam decenija XX veka zas- tupljeni samo sa 8%.

Introspekcija

Prouavanje psihikih pojava zapoelo je upravo ovom metodom, samoposmat- ranjem sopstvenih psihikih doivljaja. Introspekcija je specifina metoda psihologije i nju druge nauke ne mogu koristiti. Njome direktno moemo zahvatiti svoje unutranje doivljaje: misli, elje, emocije i druga stanja svesti. Na poetku razvoja naune psiho- logije mnogi naunici su introspekciju smatrali ne samo glavnom ve i jedinom meto- dom kojom moemo doi do podataka o psihikom ivotu. Meutim, kasnije su razvije- ni i usavreni postupci posmatranja spoljanjih manifestacija ponaanja preko kojih se doznaje o psihikim fenomenima.

Metoda introspekcije imala je, naroito u psiholozima bihejvioristima, protivnike koji je osporavaju tvrdei da ona, poto se oslanja na subjektivna iskustva, ne moe dati naune podatke o psihikom ivotu. Meutim, savremena psihologija je zadrala ovu metodu zbog njenih vrednosti. Introspekcija je esto nezamenljiva - bez nje ne bismo mogli doznati kako se odvijaju mnogi psihiki procesi, kao to su procesi milje- nja, snovi, i dr. Mnoge tehnike psiholokog istraivanja zasnovane su, delimino ili pot- puno, na introspektivnim podacima. Odgovori u testovima, upitnicima, skalama proce- ne, projektivnim tehnikama, zasnovani su na samoposmatranju.

Istraivai su svesni i ogranienja za korienje introspekcije. Njeni podaci mogu biti nepotpuni i netani. Najei razlozi za to su:

Ispitanici ne poznaju dovoljno sami sebe, pa i kad se trude da odgovore to ta- nije i potpunije o svojim doivljajima ne uspevaju sasvim u tome.

esto nisu svesni uzroka svojih postupaka jer se uz neke doivljaje aktiviraju mehanizmi odbrane linosti, koji tome doprinose.

Postoji niz psihikih doivljaja, kao to su brojne emocije, koje se pri introspekciji kvalitativno menjaju ili izmiu samoopaanju. Ako se o njima saoptava unazad, retro- spekcijom, podaci po seanju mogu biti nepotpuni.

Ispitanici mogu namerno da daju "socijalno poeljne" ili netane izvetaje, u e- lji da neto o sebi ulepaju ili preute.

Nemogue je direktno kontrolisati i verifikovati introspektivne izvetaje. Meutim, podatke introspekcije mogue je indirektno proveravati. To se ini uvoenjem eksperi- mentalnog ispitivanja ili sistematskog posmatranja za prikupljanje podataka o istom fe- nomenu. U eksperimentalnoj situaciji ista pojava se izaziva kod vie subjekata koji samostalno opisuju svoje doivljaje, to daje proverljivije podatke, jer se na osnovu sa-glasnosti vie introspektivnih izvetaja izvode zakljuci. Kad god je to mogue treba

24

koristiti i introspekciju i sistematsko posmatranje, o istim fenomenima, jer se tako dobi- jaju najpotpuniji i najpouzdaniji podaci.

U razvojnoj psihologiji introspekcija se ne koristi ili veoma retko koristi sve do kolskog uzrasta dece. Osnovni razlog za to je u razvojnim karakteristikama, najpre u nemogunosti de- teta da opaa samo sebe ali i da uspeno komunicira sa ispitivaem i da verbalno izrazi svoje doivljaje. U srednjem detinjstvu, iji se poetak poklapa sa polaskom deteta u kolu, i jezika zrelost i razvoj linosti omoguavaju primenu introspekcije i tada se ee koriste introspektivni izvetaji u postupcima kojima se ispituju razvojne karakteristike. Tada razvijena verbalna komu- nikacija i uspeno uspostavljanje interpersonalnih odnosa omoguavaju primenu intervjua i dru- gih tehnika psiholokog istraivanja koje se zasnivaju na samoopaanju.

U istraivanju problema psihikog razvoja novoroeneta, odojeta i ranog detinj- stva koristi se objektivno opaanje ponaanja.

Prouavanje razvoja putem opaanja

Neposredna opservacija razvojnih fenomena u prirodnoj situaciji i beleenje ono- ga to se vidi, uje ... bila je zastupljenija u periodu osnivanja razvojne psihologije.

Nesistematsko posmatranje

U prednaunom periodu su mahom koriene metode koje se znaajnije ne razli- kuju od posmatranja na koje se oslanjamo u svakodnevnom ivotu, sem to su bile usmerene na posmatranje i beleenje pojava koje su nekim svojim odlikama privukle panju posmatraa.

Prvi empirijski radovi o dejem psihikom razvoju su bili u formi biografskih studija i anegdotskog opisivanja.

Anegdotsko opisivanje je meu najstarijim i njime su registrovani istaknuti doga- aji iz razvoja deteta, koji su se "nametnuli" prigodnom posmatranju. Osnovni mu je nedostatak to nema selektivne usmerenosti, opisuje dogaaje koji se iznenada pojav- ljuju i deavaju razliitoj deci, nema dovoljno relevantnih podataka o uslovima u kojima se pojava odigrala.

Biografske studije su sledei oblik prigodnog posmatranja. Starije biografske stu- dije sadre empirijske podatke koji takoe nemaju pravu naunu vrednost, ali su dopri- neli porastu interesovanja za nauno istraivanje dejeg razvoja i uoile mnoge prob- leme razvoja koje e postati predmet sistematskog istraivanja i proveravanja.

Novije biografske studije su uglavnom otklonile te nedostatke, odlikuju se selekti- vnijim izborom problema posmatranja, unoenjem elemenata sistematskog posmatra- nja i eksperimenta, odvajanjem opisa od tumaenja, vode ih psiholozi koji su priprem- ljeni za primenu ove metode - pa ih mnogi autori razvrstavaju u jedan od oblika siste- matskog posmatranja.

Sistematsko posmatranje

25

Kod sistematskog posmatranja je unapred odreen cilj - predmet i svrha posmat- ranja, plan kojim se predviaju postupci i uzorak posmatranja; zapaanja o posmatra- noj pojavi se belee sistematski, objektivno - uz razdvajanje opisa od tumaenja, i uz kontrolisanje uslova u kojima se ponaanje izuava.

Da bi se sve to ostvarilo angauje se istovremeno vie obuenih posmatraa, ko- riste se razna tehnika sredstva za registrovanje podataka ili kontrolu uslova, podaci se prikupljaju odabranim, ili za tu svrhu konstruisanim, instrumentima psiholokog istrai- vanja. Opservacija se vri u prirodnim uslovima u trenutku kad se ponaanje spontano javi. Sistematsko posmatranje je pogodno za primenu u razvojnoj psihologiji, posebno za rani deji uzrast. U ustanovama za ispitivanje dejeg razvoja paljivo su projektova- ni uslovi sa ugraenim brojnim tehnikim ureajima za registrovanje dejeg ponaanja i uslova u kojima se ono prati (na primer: ugraena interna televizija za registrovanje i prouavanje aktivnosti dece u zabavitu ili koli, koja sarauje sa istraivaima).

Sistematsko posmatranje ima vie varijanti koje se razlikuju po vremenskom okvi- ru u kome se prati ponaanje, uzorku ponaanja koje se prati i korienju tehnika za prikupljanje podataka.

Sve one se mogu podeliti u dve podvrste. Jedna je slobodno posmatranje, otvo- renog tipa, u kome se registruju sva zbivanja koja se pojave u toku posmatranja. Drugu grupu ine strukturirana posmatranja, zatvorenog tipa, u kojima se unapred odreuju vremenski okvir i uzorak zbivanja na koja e posmatra obratiti panju (Leve, 1980).

Dnevnike zabeleke spadaju u kategoriju slobodnog posmatranja o kome se beleke vode o svemu to se deava u razvoju opserviranog deteta.

Pribeleke se vode iz dana u dan, njima se dodaju promene u ponaanju i novi dogaaji i uslovi u kojima su se odvijali - a sve se opisuje u narativnom stilu uz odvaja- nje linih tumaenja. Biograf je osoba koja je u bliskoj vezi sa detetom, ivi sa detetom. Ovaj postupak spada u longitudinalne studije u kojima se prirodno povezuju ponaanje i kontekst; njime se dobija multidimenzionalna slika individualnog razvoja deteta i otkri- vaju problemi koji su dragoceni za kasnije prouavanje. Pored potpunih dnevnika o ukupnom razvoju deteta voene su dnevnike zabeleke koje prate razvoj samo poje- dinih psihikih procesa: razvoj govora, senzomotroni razvoj, emocionalni razvoj.

U strukturirane oblike sistematskog posmatranja razvoja spada metoda kratkih vremenskih uzoraka. Ima vie varijanti ove metode ali je svima zajedniko da se opa- anje ispitanika vri u toku jednoobraznih kratkih vremenskih intervala. Duina, raspo- red i broj intervala treba da obezbede dobijanje reprezentativnih vremenskih uzoraka za posmatranu pojavu. irok je izbor mesta i pojava koje su opservirane ovom meto- dom. Deca su posmatrana u kui, zabavitu ili koli; opservirani su: sisanje palca, ner- vozne navike, prijateljstvo i svae dece, reagovanje uenika na asu, reagovanje uite-lja - ee su praene socijalne pojave, interakcije ispitanika nego jedinice individual-

26

nog, molekularnog ponaanja. Intervali posmatranja se kreu od 5 sekundi do 20 minu- ta; najei su do 5 minuta. Veina autora rotira redosled opserviranja dece.

Kao jedinice kojima se kvantifikuje pojava koriste se: (a) broj pojava po intervalu posmatranja, (b) broj intervala u kojima se pojavljuje fenomen, (v) ukupan broj svih po- java. Za beleenje opservacija koriste se protokoli sa unapred definisanim kodiranjem pojava. Prvi autori koji su koristili ovaj metod su Olson (Olson, 1929), Gudinaf (Goode- nough, 1928), Parten (Parten, 1932).

Prednosti ove metode su: sistematska kontrola putem selekcije pojava koje treba opaati, standardizovan vremenski uzorak i kodifikovanje, to je jednoobrazno i za op-

servatore i za analitire; ekonomina je, s obzirom na vreme i napor koji zahteva; njome se prikuplja dovoljan broj opaanja koji dozvoljava da se pojava pouzda-

no registruje i interpretira.Nedostaci su: metoda nije pogodna za pojave koje se retko javljaju; vremenski uzorci mogu biti krai ili dui od prirodnog trajanja pojave; vremenski uzorci mogu stvoriti "situacioni vakum", ako "odsecaju" ponaanje od

relevantnog konteksta bez koga se ponaanje ne moe tumaiti.

Kao ilustraciju primene ove metode navodimo rad M. Parten (1932, tabela 1 i slika 2).Slika 2: Grafiki prikaz nalaza M. Parten

Dobijena su etiri glavna tipa igre:(1) Solitarna igra - igranje igrakama koje se

razlikuju od onih koje koriste deca u bli- zini;

(2) Paralelna igra - nezavisna igra meu drugom decom sa slinim igrakama;

(3) Asocijativna igra - aktivno uestvovanje sa drugom decom uz razmenu igraaka ali jo nema podele uloga;

(4) Kooperativna igra - igra ima svoj cilj i postoji podela uloga meu decom

Tabela 1: Prikaz istraivanja M. PartenRad Jedinica

vremenaPredmet

posmatranjaTehnikabeleenja

Analiza Rezultati

27

Subjekti:42, stari2-5 godina. Sredina: zaba- vite, igra na otvorenom prostoru.Cilj: Opisatiaspekte uea dece u meu- sobnim aktiv- nostima.

Duina:1 minut. Trajanje: proseno72 jedinice po S utoku 6 meseci. Samo jedna jedi- nica po S na dan

Nivoi drutvenog uea. Ponderi:-3 nezainteresova- no ponaanje-2 usamljeno zain- teresovano ponaa- nje-1 ponaanje pos-matraa1 "paralelna" igra2 samo pridrueno igranje3 prava kooperati- vna igra

Obeleavanje znacima nivoa uea u sva- kom inervalu od jednog minuta. Verbalan opis opte aktivnos- ti i razgovora koje vodi dete.

A. Zbir vremenskih jedinica od 1 min. u kojima je dolo do uea svakog poje- dinog nivoa.B. Algebarski zbir proizvoda dobijenih mnoenjem frekven- cije odmerenom teinom na svakom nivou uea.

Promena tipa igre sa uzrastom (od solitar- ne do kooperativne igre)Odnos kooperativne igre sa dobom staros- ti: r = 0.67.Izmereni rezultatuea (B) sa: uzras- tom:r = 0.61; sa IQ:r = 0.26; duina bo- ravka u zabavitu: r =0.12.

Uzimanje uzorka dogaaja bolje osvetljava kontinuitet ponaanja. Autori koji su se odluili za ovaj pristup pratili su integralne dogaaje: deje svae, deji govor, agre- sivnost, pozdravljanje ili deje igre. Beleenje se najee vri u pripremljene obrasce sa ifrovanim kodiranjem.

Prednosti ovog naina rada su sline onima koje su navedene kod metode kratkih vremenskih uzoraka, a specifine vrednosti postupka su:

dogaaj se najpre u celini posmatra u kontekstu u kome se javlja a potom anali- zira zabeleeni sadraj,

ispitivanje se moe prilagoditi fenomenu koji se spontano javlja samo jednom u relativno dugom vremenskom periodu (Gudinaf je za takva posmatranja edukovala osobe koje ive sa decom).

Osnovno ogranienje postupka je to se uzimanjem uzorka dogaaja razbija iri kontinuitet ponaanja, to je nedostatak i metode kratkih vremenskih uzoraka.

Kao primer posmatranja uzorka dogaaja navodimo istraivanje dejih svaa (uzrast 2-5 godina, N = 40) u igrovnoj aktivnosti u zabavitu (Dawe, 1934).

Dejv je u svom obrascu za opserviranje deje svae imala sledee kolone: (1) uesnici (ime, uzrast, pol), (2) trajanje svae, (3) aktivnost koja prethodi svai, (4) razlog svae, (5) ulo- ga uesnika u svai, (6) nain svaanja - pratee verbalne i motorne pojave, (7) ishod svae, (8) emocionalna atmosfera posle svae (dobro raspoloenje / odbojnost).

Nalazi: Opservirano je 200 svaa. Svae su trajale u proseku 24 sekunde, a uestalost je3-4 svae na sat. Svae na igralitu su due nego u sobi; deaci se ee svaaju nego devoj- ice; ee su svae izmeu uesnika istog pola, ali se one pre kompromisno zavravaju, nego svae izmeu uesnika razliitog pola. Sa uzrastom se smanjuje uestalost svaa ali se pove- ava broj osvetnikih ponaanja. Skoro sve svae su praene motornim akcijama (samo tri su bile "isto" verbalne). Najei ishod je poputanje pred jaim. Svae skoro jednako traju bilo da spontano prestanu ili kad intervenie vaspita. Deca nakon svae ee nastavljaju igru u dob-rom raspoloenju, nego to su ozlojeena (3:1).

28

Eksperimentalna metoda

Eksperiment je najpouzdaniji nauni postupak za otkrivanje uzronih veza meu pojavama. Eksperimentalna istraivanja su doprinela osamostaljivanju i razvoju naune psihologije, koja se za jedan vek diferencirala u veliki broj samostalnih disciplina. Pri- mena eksperimenta u izuavanju razvoja psihikog ivota posebno je doprinela otkri- vanju pravilnosti razvoja i prirode razvojnih promena.

Prednosti ove metode nad ostalim oblicima ispitivanja su: mogunost namernog izazivanja pojave, pa kako su poznati mesto, uslovi i vre-

me javljanja pojave, posmatra se unapred priprema za tano opaanje pojave; mogunost sistematskog i namernog menjanja uslova u kojima se neka pojava

javlja, to je njena sutinska odlika; mogunost da se pojava izazove vie puta uz plansko variranje uslova, sve dok

se ne uoe uzroci i karakteristike promena na ispitivanoj pojavi.Ukratko, eksperiment omoguava da se ostvari kvalitativna, kauzalna i kvantitati-

vna analiza pojave koja se izuava.Glavni cilj psiholokog eksperimenta je da se ispita da li odreeni uslov, faktor ili

varijabla deluje na pojavu koja je predmet istraivanja. Pojava koja je predmet ispitiva- nja naziva se zavisna varijabla ili kriterij varijabla. Uslovi koji se u eksperimentu na- merno, sistematski uvode i menjaju, da bi se proverilo da li i koliko deluju na zavisnu varijablu, oznaeni su kao nezavisne varijable ili eksperimentalne varijable. Treba na- glasiti da istraivai nastoje da u psiholokom eksperimentu dri pod kontrolom sve druge relevantne faktore, pojave koje se ne uvode u eksperiment jer one ve postoje i moraju se kontrolisati da se ne bi njihov uticaj pripisao eksperimentalnom faktoru. To su kontrolne varijable, a njihov uticaj se neutralie sledeim postupcima:

a. izborom sluajnog uzorka, kojim se doprinosi eliminisanju nesistematskih fakto-ra;

b. uvoenjem kontrolne grupe, ime se neutraliu nesistematski faktori jer deluju ina kontrolnu i na eksperimentalnu grupu, a nezavisne varijable samo na eksperimen- talnu, to omoguava da se izdvoji i meri njihov uinak na zavisnu varijablu;

c. postojee relevantne faktore drimo konstantnim, ujednaavanjem ispitanika kontrolne i eksperimentalne grupe, po mernim vrednostima kontrolnih varijabli, ime obezbeujemo da one ne utiu na utvrivanje krajnjih rezultata eksperimenta.

U nacrtu eksperimenta planiraju se: problem istraivanja - zavisna varijabla, hipo- teze, nezavisne varijable, ispitanici, nain provoenja eksperimenta i postupci merenja,

29

kontrola (pomou paralelnih grupa, rotacijom faktora - kada se izbegava pogreka me- renja zbog uticaja vebe i umora, statistikim postupcima - analizom kovarijanse).

Zavisno od mesta gde se izvodi imamo laboratorijski eksperiment i eksperiment u prirodnim uslovima.

Eksperimentalno istraivanje psiholokih pojava ima i svojih ogranienja. Iz etikih razloga ono se ne primenjuje kad moe imati tetne posledice po ispitanike. Drugi raz- log za ogranienja u primeni moe biti taj to se neke psiholoke pojave kvalitativno menjaju kad ispitanici znaju da su uesnici eksperimenta (kao to je sluaj kod ispitiva- nja emocija). U svim ovim sluajevima istraivai se koriste sistematskim posmatra- njem pojava u prirodnim uslovima javljanja.

Primena eksperimenta u razvojnoj psihologiji od istraivaa zahteva da uspeno kontrolie sve relevantne varijable i promene povee sa pravim uzrocima. Pored preci- zne kontrole uticaja sadanje okoline na razvoj treba odrediti delovanje sazrevanja i prolog iskustva, istorije razvoja.

Uslove okoline najlake je kontrolisati u laboratorijskom eksperimentu. Meutim, ovi eksperimentalni nalazi ne mogu se generalizovati na ponaanje u prirodnoj situaciji. U tumaenju socijalnog razvoja predkolske dece Masen (Mussen et al., 1984) uglav- nom koristi nalaze neeksperimentalnih metoda ili eksperimenata u prirodnoj situaciji.

Sazrevanje je najtee eksperimentalno kontrolisati. Razvojni psiholozi su pokuali sa uporeivanjem razvoja identinih blizanaca koji su ostali u istoj sredini i koji su rano razdvojeni. Meutim, kritiari ukazuju da i blizanci koji su rano razdvojeni i smeteni urazliite socijalne sredine imaju jedno isto iskustvo - oba su odvojena od majke.

30

Slika 3: Oprema za izvoenje i opservaciju uslovljavanja fetusa (Spelt, 1948)

Slika 4: Eksperimentalni kabinet (a) i sistem za registrovanje (b)

31

Slika 5: Eksperimentalna kupola sa jednosmerno providnim staklom (Gesell, 1929)

U eksperimentalnom ispitivanju opaanja, na ranom stadiju razvoja, detetu se iz- lau vizuelne drai a prati njegova aktivna panja, orijentaciona reakcija, promena rit- ma sisanja, promene u vokalizaciji ili broju otkucaja srca. Slika 6 je ilustracija za "prin- cip razlikovanja" - da umerene promene izazivaju duu panju nego veoma velike ili vrlo male promene. Ako se detetu (1;6 g) najpre projektuje slika figure A a zatim izlau ostale, ono najveu panju pokazuje za D a najmanju za E figuru.

Slika 6: Ilustracija "principa razlikovanja" (Hopkins, 1976)

Eksperiment sa paralelnim grupama se esto primenjuje u razvojnoj i pedago- koj psihologiji. Pri organizovanju istraivanja ovom metodom najpre se vri ujednaa-vanje kontrolne i eksperimentalne grupe kako bi se neutralisalo delovanje nesistemat-

32

skih faktora, a pratilo delovanje uvedenog eksperimentalnog faktora na zavisnu pro- menljivu. Kontrola nesistematskih faktora se moe obezbediti i primenom statistikog postupka - analize kovarijanse. U oba sluaja postupak ispitivanja zapoinje inicijalnim ili prethodnim merenjem zavisne varijable u obe grupe (Kp i Ep); nakon toga se samo u eksperimentalnu grupu uvodi delovanje nezavisne varijable - eksperimentalnog faktora, i po zavretku tretmana ponovo se vri naknadno ili zavrno merenje kod obe grupe (Kz i Ez). Statistika obrada podataka zapoinje utvrivanjem koliko su napredovale obe grupe od poetnog do zavrnog ispitivanja:

Dk = Kz - KpDe = Ez - EpNakon toga "ist" uinak