96468741 Primena ICT u Obrazovanju

8/12/2019 96468741 Primena ICT u Obrazovanju

1/18

Univerzitet u Kragujevcu

Peagokifakultet u Jagodini

SEMINARSKI RAD IZ ICT U NASTAVI

TEMA:

Pedagok i e fekt i pr i mene i nfor maci one

tehno l o g i je

Profesor: Student:

dr. Danimir Mandid Nadica Kuid

(I47/2011 - MS)

Jagodina, januar - februar 2012. god.


2/18

2

S a d r a j :

1. Uvod ................................................................................................... 3

1.1 Informacione tehnologije u obrazovanju ................................ 3

2. Peagoki efekti primene IT u obrazovanju........................................ 5

3. Web portali ........................................................................................ 7

3.1 Obrazovni portali .................................................................... 8

3.1.1 Teachnology portal .................................................... 8

3.1.2 Edusoft portal .......................................................... 11

3.1.3 Brainpop portal ....................................................... 14

3.2 Zakljuak .............................................................................. 15

4. Osposobljavanje nastavnika za koridenje novih tehnologija............ 16

5. Literatura ......................................................................................... 18


3/18

3

Primena informacionih tehnologija uobrazovanju

1. Uvod

1.1 Informacione tehnologije u obrazovanju

U XXI veku IT se smatraju jenim o kljunih faktora ili glavnih pokretakih snaga promena u

savremenom svetu. One omogudavaju nesmetani informacioni tok na svim nivoima, transparentnost

podataka, informacija, znanja, kao i znaajnu ostupnost svih elova trita svim uesnicima.

Teimo rutvu obrazovanih, fleksibilnih i kreativnih ljui koji moraju imati mogudnost a se obrazuju

i ue tokom celog svog ivota. Ovaj cilj se moe postidi korenitim promenama u obrazovnom sistemu.

Znaajna promena jeste uvoenje i potpuna primena IT u nastavnom procesu. Na jenoj strani je

postojanje samostalnog predmeta iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Na drugoj,

koridenje IT kao alata u okviru ostalih premeta.

Informacione tehnologije u nastavi i uenju se prouavaju sa tri aspekta:

kao uenje potpomognuto informacionim tehnologijama tehnologija kao sredstvo rada u nastavi kompjuterske tehnike i tehnologije kao naune oblasti

Informacione tehnologije uobrazovanju

Kompjuterskiporano

uenje

Kompjuterskiporano

istraivanje

Uenje na

daljinu


4/18

4

Uenje potpomognuto informacionimtehnologijama podrazumeva:

kompjuterski podrano uenje( Computer Assisted LearningCAL )uenik koristi raunaru procesu uenja, to porazumeva koridenje obrazovnog softvera, raunarske simulacije,

virtuelnu realnost, vetaku inteligenciju i r.

kompjuterski podrano istraivanje( Computer Assisted Research )koristi se za teorijskoistraivanje literature iz razliitih oblasti iempirijska istraivanja potpomognuta

ogovarajudim statistikim softverom

uenje na daljinu( Distance LearningDL )ostvaruje se koridenjem raunara,telekomunikacija i kablovske televizije

Najzastupljeniji oblk uenja je uenje u istom vremenu i na istom mestu. Ono se realizuje u

multimeijalnim uionicama koje su opremljene raunarima povezanim u lokalnu mreui na iternet,

projektorom, televizorom, grafoskopom, kamerom.

Uenje u istom vremenu na razliitim mestimazahteva sloenu aparaturu za izvoenje

telekonferencija koje se emituju sa oreenog mesta a uenici prate preavanja u svojim

uionicama.

Najsloeniji nain uenja je uenje na razliitom mestu u razliito vreme. Uenici o svojih kuda

prate predavanja, dobijaju povratne informacije i vrednuju svoje znanje.

Sve vie je zastupljeno uenje putem mreetj. euenje(elearning ). Sa raunara koji ima pristup

internetu uenik moe a koristi baze znanja, pohaa razliite kurseve, koristi pomod na mrei,

komunicira sa ostalim uenicima i nastavnikom putem diskusionih grupa i elektronske pote,

uestvuje u sesijama.


5/18

5

2. Peagoki efekti primene IT u obrazovanju

Primena savremene IT u nastavi nije sama po sebi cilj. Mogudnosti koje otvara primena savremene

tehnologije moraju biti najpre metoiki obraene, pa tek ona primenjene u konkretnim nastavnim

okolnostima. Pravu svrhu IT u nastavi imade ako uspe a istakne posebnosti premeta ili pojava, ijim

se prouavanjem nastavnici i uenici bave, ako pbolja kvalitet nastave i uenje uini efikasnijim.

Primena IT u nastavi ima veliki znaaj i vane peagoke efekte za nastavnika i uenika.

Nastavniku omoguduje:

da unapreuje svoju informisanost ime se bolje i celovitije moe pripremiti za nastavu da koristi savremene nastavne metode i oblike rada a nastavni proces uini zanimljivijim, sarajnijim, inaminijim,to prestavlja osnovu za

aktivnu nastavu

da uvek ima povratnu informaciju o usvojenom znanju a nastavu prilagoava iniviualnim mogudnostima uenika a stvori uslove za trajno pamdenje, zahvaljujudi aktivnosti vedeg broja ula ko uenika da usmerava uenike ka samostalnom istraivanju, uedu u organizaciji i realizaciji nastave a lake vri povezivanje nastavnog saraja sa realnim svetom a ima vosmernu komunikaciju sa uenikom a objektivnije vrenuje znanje uenika da na vreme koriguje svoj rad a se posveti stvralakom rau, jer rutinske poslove moe obaviti brzo(crtanje ema,

izraunavanja, prepisivanje)

da umesto preavako-ispitivake ulogepostane saranik i savetnik uenicima a uvek koristi princip oiglenosti


6/18

6

IT u nastavi ueniku omoguduju:

a ui prema svojim sposobnostima a ui brzinom koja mu ogovara da razvija sposobnost samostalnog rada a stie trajna znanja da razvija svoju kreativnost a bue aktivan u procesu uenja a bue motivisan za uenje a stie znanje koje moe primeniti a uvek ima uvi u svoja postignuda a lako i efikasno razmenjuje svoje znanje sa ostalim uenicima a koristi razliite izvore informacija a kritiki pristupa izvorima informacija da bude uvek i na vreme informisan o samom nastavnom procesu, njegovim ciljevima i

zadacima

da radi u prijatnijem ambijentu


7/18

7

3. Web portali

Portal ( kapija ) je mesto na internetu ( web-u ) oakle postoji mogudnost poinjanja bilo koje online

aktivnosti korisnika.

Postoje generalni, idustrijski (vertikalni portali - vortali) i tematski portali.

Za razliku od nekog sajta, koji po efiniciji moe imati jenu ili vie Web stranica koje su meusobno

povezane linkovima, portal mora u startu imati osobinu da se bilo koja aktivnost (novine, e-mail,

forumi, chat, oglasi, pretrazivanje, personalizacija... ) moe obaviti u punoj meri. To znai, da kadasajt ima sve mogude tehnike aspekte, a nema ovoljno oglasa, osoba na chatu, tj. ne postoji

dovoljna aktivnost posetilaca i koliina saraja na sajtu, to je samo sajt, a ne portal.

Generalni portal moe biti globalni, internacionalni, nacionalni, regionalni.

Inustrijski portal ili vortal prestavlja portal preko kojeg se moe ostvariti bilo koja online aktivnost

u nekoj inustrijskoj grani. To znai, a npr. u sluaju zravstva, meicinski portal se obrada

korisnicima o nabavljaa stolica za zubare, o naunika koji pronalaze strune lanke na temeiz

razliitih oblasti meicine.I vortali se mogu deliti po geografskoj osnovi kao i generalni portali.

Tematski portali, kako im ime kae, mogu biti npr. za internet marketing, web dizajn, php...

Web portal su nastali iz potrebe a se sa jenog mesta moe pristupiti razliitim poacima i

informacijama. Kretanje kroz portal je omogudeno ogovarajdim softverom za ra sa bazama ili

hipertekstom.

Portali su tehniki i organizaciono koncipirani tako a:

omoguduju inteligentnu integraciju i pristup sarajima, aplikacijama i raznim informacijama pruaju obru komunikaciju i saranju izmeu korisnika obezbeuju sigurnost podataka pruaju mogudnost ientifikacije licenciranih korisnika obezbeuju brzu, jenostavnu moifikaciju i oravanje saraja na stranici

Danas su svakako najede korideni internacionalni portali Yahoo.com i Google.com a o tematskih,

YouTube koji omoguduje pregle i razmenu vieo saraja.

Portale kreiraju pojeinci, organizacije, kole, fakulteti, ministarstva, rave, kulturno-istorijske,

zabavne i sportske organizacije i drugi.


8/18

8

3.1 Obrazovni portali

Obrazovni portali obezbeuju pomod uenicima, stuentima, nastavnicima i strunjacima raznih

profila u njihovom obrazovanju i usavravanju. Dobar eo informacija na ovim portalima je nauno

utemeljen, ali oni mogu a sare i neproverene informacije. Zato je potrebno a svaki posetilac

portala poseduje kritiki onos prema saraju koji mu se nui.

Elektronske enciklopeije su esto koriden izvor informacija. Meu njima se izvaja Wikipeija, koja

se nevno aurira i proiruje, adostupna je na raznim jezicima.

3.1.1 Teachnology portal

Ovaj portal je prvenstveno namenjen nastavnicima i uenicima. Njegova baza sadri veliki broj lekcija,

besplatnih radnih listova, rubrika, saveta za nastavnike, testova, razliitih generatora i drugih resursa

koji se mogu upotrebiti u nastavi ili samostalnom uenju.


9/18

9

U okviru svake opcije je mogude pretraivanje po oblastima. Takoe su materijali, lekcije i rani

listovi, ati po mesecima. Jean eo saraja je besplatan. Registrovani korisnici imaju pristup

celokupnom materijalu, uz aekvatnu lanarinu. Postoji mogudnost isporuivanja saraja na e-mail.

Na primer, na kartici radni listovi ( worksheets ), najpre biramo oblast, npr. Math Worksheets. Zatim,biramo podoblast, npr. Geometry, i na kraju, nastavnu jedinicu.

Nastavnicima su na raspolaganju planovi lekcija, kao i mogudnost izrae novog plana pomodu

generatora. Nastavnik unosi naziv nastavne jeinice, oblike i metoe raa, saraj, evaluaciju i obija

pregleno prikazan plan koji moe otampati ili snimiti.


10/18

10

Na kartici rubrike ( Rubrics ) moemo pronadi generatore razliitih obrazacaza vrednovanje aktivnosti

uenika, kao to je projektni list:

Na Teach-nology portalu se moe uiti kroz zabavu i igru. Postoje gotove eukativne igrice, kao i

mogudnost a ih nastavnik sam kreira, poput ove ukrtenice:

Nastavniku su na raspolaganju softverski paketi za izradu web strana i testova, materijal kojim moe

upotpuniti svoje pripreme asova, kao to su slike, zvuni i vieo zapisi.


11/18

11

3.1.2 Edusoft portal

Edusoft portal je najveda online baza obrazovnih resursa na srpskom jeziku. Na alost, vedi eo

saraja je ostupan samo registrovanim lanovima. Korisnici su razvrstani u kategorije: irektori,

nastavnici, strune slube, uenici, stuenti i roitelji. Korporativni pristup portalu omoguduje

kolama pretragu i koridenje celokupnog materijala.

Saraj portala obuhvata skoro sve aktivnosti osnovnih i srenjih kola:

nastavuplaniranje nastave, primeri nastavnih jedinica, audio i video materijal,multimedijalne prezentacije, radne listove, diskusione forume

rukovoenje irektorima i strunim saranicima na raspolaganju je pomod ko izraegoinjih planova kola i planiranja kolskihaktivnosti

uenje u pripremi su obrazovni saraji za uenike osnovnih kola roditeljiu pripremi je materijal za roditelje

Nastavnici mogu pretraivati i koristiti iaktiki materijal namenjen pripremi, realizaciji,

vrednovanju i inoviranju vaspitno - obrazovnog rada. Materijal je izeljen na nivoe: prekolski

program, razredna nastava i predmetna nastava.

U okviru planiranja nastave dati su:

ciljevi, zaaci i programski saraji nastavnih premeta modeli globalnih i operativnih planova obrasci za izrau razliitih moela globalnih i operativnih planova obrasci za izradu dnevnih planova


12/18

12

Direktorima je na raspolaganju porka u rukovoenju u viu moela goinjeg programa raa,

analitiko-planske okumentacije, programa raa nastavnih veda, primera mesenih operativnih

planova raa kole ir.Ovaj material je struktuiran prema funkcijama direktora: programerkoj,

evaluatorskoj, peagokoj, instruktivnoj i savetoavnoj, organizatorskoj, inovativnoj, finansijskoj i

administrativnoj.

U meniju za strune saranike nalaze se materijali koji omogudavaju efikasno obavljanje peagoko-

psiholokog raa u koli.


13/18

13

U pripremi je portal za uenike osnovnih kola na kojem de oni pronadi bogat obrazovni material iz

razliitih oblasti.

Na portalu se realizuju i seminari za struno usavravanje zaposlenih u prekolskim ustanovama,

osnovnim i srenjim kolama. Cilj seminara je proirivanje znanja o peagokom znaaju i

mogudnostima primene novih informacionih tehnologija.

Za korisnike koji poseuju elementarna informatika znanja, kreiran je prvi moul sa ciljem

inoviranja znanja i vetina uesnika uprimeni obrazovne informacione tehnologije.

Za naprednije korisnike koji poseuju osnovna informatika znanja, primenjuju Internet ili ved koriste

razliite meije, kreiran je drugi modul sa ciljem oslobaanjakreativnog i stvaralakog bida u linosti

nastavnika, kroz kreiranje razliitih resursa namenjenih vaspitno obrazovnom rau.

Pre nego to se prijave za neki o moula, korisnici mogu proveriti svoje znanje reavajudi test iz

osnova informatike i test iz obrazovne tehnologije.

Na poetnoj strani portala, u oeljku Vreme je za aj, nue se korisni saveti vezani za neke

svakonevne aktivnosti nastavnika: planiranje vremena, pisanje akih knjiica, izraa omadih

zadataka, izrada radnih listova i dr.


14/18

14

3.1.3 Brainpop portal

Brainpop portal je osmislio dr. Peter Cadar, imunolog i pedijatar. Poetna strana portala je zanimljivo

izajnirana, linkovi su prestavljeni zanimljivim ilustracijama koje ukazuju na saraj. Na taj nain

korisnik se odmah upoznaje sa osnovnom karakteristikom portala: informacije su predstavljene video

i auio zapisima, sa malo teksta. Na taj nain one postaju opaljive uenicima, to je preuslov za

koridenje obrazovnog materijala.

Materijal je podeljen na oblasti: prirodne nauke, rutvene nauke, engleski jezik, matematika,

ininjering i tehnologija, zdravlje, umetnost i muzika. Celokupnom saraju mogu pristupiti

registrovani korisnici, dok se ostalima nudi besplatan materijal. Pored osnovnih kategorija, na portalumoemo pronadi eukativneigrice, standarde po oblastima i uzrastu za Kanadu i USA, besplatan blog

za nastavnike-edukatore, priu o nekoj poznatoj linosti iz sveta knjievnosti i nauke i portal za

najmlae.


15/18

15

Svaki pojam iz oreene oblasti je potpuno obraen. Prvo treba pogledati video materijal koji

objanjava pojam. Usvojeno znanje se moe proveriti kroz kviz, pitanja i ogovore, neku aktivnost,

eksperiment i FLY( zanimljivosti vezane za pojam). Materijal se moe otampati.Mogudnost

evaluacije na razliite naine je jedna od dobrih karakteristika ovog portala.

Nastavnici-edukatori na besplatnom blogu objavljuju svoje radovei razmenjuju iskustva na forumu.

Takoe, mogu preuzeti planove lekcija, obrasce, vieo materijali vieo koji su snimili uenici.

3.2 Zakljuak

Obrazovni portali nue nastavnicima i uenicima iaktike resursepomodu kojih se nastava i uenje

mogu uiniti interesantnijim, inaminijim i efikasnijim. Neophoan kriterijum prilikom postavljanja

materijala na portal mora biti njegova usaglaenost sa metoikim principima. U naoj zemlji jo uvek

ne postoji telo koje je naleno za nagleanje i licenciranje obrazovnih portala. Na korisnicima je a

provere tanost informacijapre njihovog koridenja. Na nastavnicima je a materijal koji koriste sa

portala aekvatno upotrebe, u sklau sa peagokim, iaktikim i metoikim pravilima. U svakom

sluaju, obrazovni portali sujena o mogudnosti za poboljanje kvaliteta nastave.

POJAM

VIDEO

KVIZ

AKTIVNOSTI

PITANJA I ODGOVORI

ZANIMLJIVOSTI

EKSPERIMENT


16/18

16

4. Osposobljavanje nastavnika za koridenje novih tehnologija

Nedostaci klasine nastave se mogu ukloniti koridenjem novih nastavnih moela i vedom primenom

informacionih tehnologija. Primena informacionih tehnologija u nastavi zahteva ispunjenost

oreenih uslova:

osposobljenost nastavnika za primenu informacionih tehnologija osposobljenost uenika za primenu informacionih tehnologija opremljenost kola i fakulteta ogovarajudom opremom multimeijalne uionice postojanje obrazovnog softvera usaglaenog sa nastavnim planovima i programima

U naoj zemlji u poslenjih eset goina nije realizovano nijeno nauno istraivanje koje bi pokazalo

koliko su nastavnici informisani o mogudnostima nove tehnologije i koliko su osposobljeni za njenu

primenu. Samim tim, ne postoje ogovarajudi stanari u pogleu nastavnikih kompetencija kaa su

u pitanju nove tehnologije. Takoe, ne postoji institucija koja bi bila ovladena za osposobljavanje

nastavnika za koridenje informacionih tehnologija. Stuenti koji zavravaju fakultete posle 2000.

goine su kroz ogovarajude premete uglavnom osposobljeni za primenu novih tehnologija, ali je

veliki broj nastavnika koji u svom kolovanju nisu mogli biti obueni za to.

Ono to se moe trenutno koristiti, jesu meunaroni stanari koji reguliu koridenje novih

tehnologija u obrazovanju. ECDL je evropska asocijacija koja se bavi stanarima informatikih

znanja. ECDL-F je globalno telo koje upravlja sertifikacionim programom kompjuterskih vetina.

Evropska kompjuterska vozaka ozvola ( ECDL ) potvruje a je njen nosilac potpuno kompetentan

za koridenje personalnog raunara i optih kompjuterskih aplikacija.ICDL je internacionalna

kompjuterska vozaka ozvola, akle, to je ECDL izvan Evrope. ECDL nastavni program je osmiljen

tako da bude potpuno nezavisan od prodavca. Sastoji se od sedam modula koji obuhvataju

kompjutersku teoriju i praksu:

1. Osnove informacionih tehnologija2. Upotreba kompjutera i upravljanje dokumentima ( Windows XP )3. Obrada teksta ( Word 2003 )4. Tabelarne kalkulacije ( Excel 2003 )5. Baze podataka ( Access 2003 )6. Prezentacije ( Power Point 2003 )7. Informacije i komunikacije ( Internet Explorer, Outlook Express )

JISA - Jeinstveni Informatiki Savezje nacionalni nosilacECDL licence za Srbiju i Crnu Goru, i kao

takav jeini nalean za osnivanje novih test centara i ogovoran za izavanje ECDL sertifikata.

Obuka kandidata se realizuje u centrima za obuku a testiranje u ovladenim test centrima. Na

raspolaganju je i online obuka. Svaki polaznik ECDL obuke dobija indeksskills u koji se belei njegov

napredak kroz sedam testova. Postoje 4 nivoa znanja, za koje se dobija odgovarajudi ECDL sertifikat:

1. ECDL Start sertifikatse dobija kaa se poloe bilo koja 4 moula (ispita ) po izboru;2. ECDL Core sertifikatse dobija kaa se poloi svih 7 moula (ispita );


17/18

17

3. ECDL Advanced sertifikatse obija za poloen svaki o naprenih modula ( 3, 4, 5, 6 )posebno;

4. ECDL Expert sertifikat se obija kaa se poloe sva etiri Avance ispita.Zaposleni u obrazovanju, irektori, nastavnici i struni saranici, treba a imaju ECDL sertifikat. To jo

uvek nije propisano od strane Ministarstva prosvete. Zaatak ministarstva je i a omogudi obuku na

prihvatljiv nain.

ECDL nastavni program sari injenice koje treba znati i vetine koje se moraju savlaati , vezane za

ra na raunaru i koridenje informacionih tehnologija. Nastavnici osim ovog sertifikata, kao

preuslova, moraju imati i strunu obuku o primeni novih tehnologija u nastavi. Ova obuka se sastoji

u koridenjuinformacionih tehnologija sa stanovita peagogije, metoike i iaktike. Od nastavnika

se oekuje stalno povedanje meijskei informatike pismenosti i njena aekvatna primena u nastavi.

U okumentu Uloga i potrebe nastavnika u okruenju poranom IKT ( ostupno nawww.unesco.org

) navoi se a je nastavnik informatiki osposobljen ako:

Poznaje ra na raunaru i koristi osnovne aplikacije kao to su: obraa teksta, grafoanaliza,elektronska pota it.

Zna a proceni raunar i koristi aplikativne programe za potrebe nastave. Primenjuje IKT u sklau sa savremenim nastavnim metoama, istraivanjima i oblicima

pradenja i vrenovanja

Zna a vrenuje obrazovni raunarski softver. Zna a kreira ogovarajudu prezentaciju. Zna da koristi resurse inerneta. Ume a u kolski program i aktivnosti uenika unese IKT. Da kreira multimedijalne dokumente za potrebe nastave. Da poznaje pravila etike i pitanja pravednosti u odnosu na IKT. Da permanentno prati razvoj IKT.

Za razvijanje ovih kompetencija nastavnika potreban je dobro organizovan sistem profesionalnog

razvoja nastavnika. To ukljuuje poetno obrazovanje tokom stuija i stalno usavravanje u toku

rada.

Na Uiteljskom fakultetu u Beograu se stuenti osposobljavaju za koridenje IKT kroz va obavezna (

peagoka informatika i obrazovna tehnologija ) i tri izborna premeta ( evropski stanari

informatikih znanja, obrazovanje na aljinu i metoika informatikog obrazovanja ).

U okviru peagoke informatike stuenti stiu praktina vetine raa na raunarui osnovna

informatika znanja. Ciljevi izuavanja premeta obrazovna tehnologija su osposobljavanje studenata

za izrau iaktikih materijala, primena iaktikih i elektronskih meija u nastavi, pradenje i

vrenovanje raa uenika.

U okviru projekta Specijalizovane interaktivne multimeijalne uionice Uiteljski fakultet u Beograu

je povezan sa Uiteljskim fakultetom u Vranju i srodnim fakultetima u Republici Srpskoj. Deo nastave

je realizovan kroz interaktivnu nastavu na daljinu.
http://www.unesco.org/http://www.unesco.org/http://www.unesco.org/


18/18

L i t e r a t u r a :

[ 1 ] D. ManidInternet tehnologije, Beograd 2010

[ 2 ] D. Manid, M. Ristid : Evropski standardi informatikih kompetencija,

Beograd 2011

[ 3 ]Meiji u obrazovanju u osnovnoj koli - http://www.lugram.net

[ 4 ] N. Delid ICT u obrazovanju -http://www.apeiron-edu.eu/centar/Radovipdf/Specijalisticki/NedimDelic.pdf

[ 5 ]www.brainpop.com

[ 6 ] www.edu-soft.rs

[ 7 ] www.teach-nology.com
http://www.apeiron-edu.eu/centar/Radovipdf/Specijalisticki/NedimDelic.pdfhttp://www.brainpop.com/http://www.brainpop.com/http://www.apeiron-edu.eu/centar/Radovipdf/Specijalisticki/NedimDelic.pdf

Documents

96468741 Primena ICT u Obrazovanju