INSTITUCIONALNE PROMENE

INSTITUCIONALNA TEORIJA PROMENA

• Diskontinuelne, adaptivne promene

• Sociološka perspektiva

• Primena

– Transformacija preduzeća i institucija u zemljama u

tranziciji

– Transformacija preduzeća i inistitucija u post-

industrijskom društvu

• Osnovna ideja: organizaciona transformacija

kao proces adaptacije promenama u

institucionalnom okruženju

INSTITUCIONALNA TEORIJA

• Struktura i funkcionisanje organizacija u modernom društvu imaju koren u idejama

• Ideje i modeli strukturiranja i funkcionisanja organizacija se stvaraju van njih, u društvu i onda se nameću organizacijama koje su prisiljene da ih poštuju kako bi dokazale svoju legitimnost

• Organizacije moraju da dokažu svoju legitimnost u društvu a to je moguće na dva načina – Preko racionalnosti i efikasnosti u korišćenju društvenih

resursa merenih tehničkim kriterijumima i parametrima

– Preko poštovanja ideja, modela, pravila, procedura, obrazaca i standarda organizovanja i funkcionisanja koje društvo nameće onda kada nije moguće da se legitimnost dokaže tehničkom racionalnošću

INSTITUCIONALIZACIJA

• Ideje i obrasci strukturiranja i funkcionisanja organizacija nastaju socijalnim konstruisanjem realnosti

– Neki socijalni akteri preduzimaju akcije ili inovacije u nekom sektoru koje postaju vidljive drugim učesnicima u sektoru - eksternalizacija

– Ako ostali učesnici u sektoru zajednički, kroz socijalno konstrisanje relanosti, u datom sistemu vrednosti, toj akciji (inovaciji) pridaju značenje racionalnog, efikasnog korisnog, ona biva “infused with value” - objektivizacija

– Akcije se u formi legitimne prakse nameću svim socijalnim akterima u institucionalnom sektoru koje ih prihvataju kao svoje - internalizacija

INSTITUCIONALIZACIJA

• Institucionalizovanje pravila i obrazaca znači da su proglašeni racionalnim a time i legitimnim načinom strukturiranja i funkcionisanja oranizacija

• Legitimnost je generalizovana percepcija ili pretpostavka da su akcije jednog entiteta poželjne i pogodne u okvirima određenih društvenih vrednosti, normi, verovanja

• Institucionalno okruženje kreira obrazac strukture i funkcionisanja kao idealni model organizacije

INSTITUCIONALNI OBRAZAC I INSTITUCIJA

• Obrazac strukture i funkcionisanja organizacije je institucionalizovan kao jedino racionalan i stoga legitiman način rada (“Bolonja”, železnice)

• Institucionalni obrazac ili institucija– profesionalno i društveno očekivanje

• Institucionalni (institucija) obrazac može biti formalan i neformalan

• Organizacije su prisiljene da primene institucionalizovana pravila i obrasce u svom sektoru kako bi dokazale svoju legitimnost

• Institucionalizovana pravila i obrasci mogu ali ne moraju biti tehnički i ekonomski racionalni (OUR)

INSTITUCIONALNI OBRAZAC I INSTITUCIJA

• Institucija kao “racionalizovan mit” o tome ako određene organiazcije treba da budu strukturirane i kako treba da funkcionišu

• Institucije su socijalno konstruisani sistemi uloga ili programi koji proizvode rutine

• Institucije stabilizuju ponašanje socijalnih aktera, kada se jednom ustanovi isntitucija, teško je od nje odstupiti, “iron cage” - rukovanje

• Primeri: “Bolonja”, infrastrukturne industrije: železnice, elektroprivreda, telekomunikcije, Parlament, nezavisna regulatorna tela, format informativnih kanala, upravljanje kvalitetom, upravni odbor kompanije, upravljanje rizikom u bankama, oblačenje i komunikacija profesora

INSTITUCIONALNI IZOMORFIZAM

• Izomorfizam: postepeno povećavanje sličnosti između organizaicja u jednom sektoru usled primene istih institucionalnih obrazaca

– Studijski programi fakulteta

– Emisija vesti, kvizovi, rialiti na TV

– Železnice u Evropi

– Parlamenti

– Manekeni i modeli

– Žargon top menadžemnta: “strateški portolio”, “cash flow”, “kvalitet”, “upravljanje rizikom”, “kontrola štete”

– Društvene mreže

INSTITUCIONALIZACIJA PO SEKTORIMA

• Nisu svi sektori podjednako izloženi institucionalizaciji - dva su faktora koja odredjuju koliko je neki sektor podložan institucionalnim uticajima:

– stepen do koga se output ili performanse mogu meriti, standardizovati

– stepen do koga organizacije u sektoru mogu da kontrolišu protok resursa odnosno inpute

• U modernim društvima je sve više institucionalizovanih sektora usled

– Sve intenzivnijeg napora političkih elita da kontrolišu građane

– Razvoja savremene tehnologije koja umrežava i usložnjava odnose u društvu i čini objektivizaciju inputa i outputa organizacija sve težim

INSTITUCIONALIZACIJA DRUŠTVA

• Modernistička, postindustrijska društva sve veći deo ljudskog ponašanja propisuju kroz racionalizaciju mitova pa je stepen individualne slobode sve manji ali ne kao posledica spoljašnje prisile (autoritarni režim ili tržište) već institucionalizovanih i internalizovanih obrazaca i pravila

• Institucije: “uspeha”, “lepote”, “večne mladosti”, “vitke linije”, “zdravog života”, “tolerancije različitosti, posebno seksualne”, “opuštenosti (cool)”

TRI OBLIKA I IZVORA INSTITUCIONALIZACIJE, TRI SEGMENTA

INSTITUCIONALNOG OKRUŽENJA

• Regulativni (zakoni)

• Normativni (profesionalni standardi)

• Kulturno kognitivni (pretpostavke i verovanja)

TRI MEHANIZMA NAMETANJA INSTITUCIONALNOG OBRASCA

• Prinudni (najčešće ali ne samo obrasci iz regulatornog okruženja)

• Normativni (najčešće obrasci iz normativnog okruženja

• Mimetički (najčešće obrasci iz kulturno kognitivnog okruženja)

INSTITUCIONALNE PROMENE U ORGANIZACIJI

• Organizacije se susreću sa tri problema u

sprovođenju institucionalnog obrasca

– Nekonzistentost institucionalnih i tehničkih pravila

(samoupravljanje)

– Generalnost institucionalizovanih pravila (standard

sličnosti sa stranim studijskim rpogramima u

akreditaciji)

– Kontradiktornost različitih institucionalnih pravila

• Rešenje: razdvajanje (decoupling, buffering)

INSTITUCIONALNE PROMENE U ORGANIZACIJI

• Reakcije ili oblici primene institucionalizovanih pravila i standarda u organizaciji – Potpuna primena (infopaketi za studente, wbsajt)

– Modifikovana primena (standardi za mentore doktorskih studija)

– Delimična primena • po delu organizacije ( u centrali da, u odeljenju ne)

• po nivou (realno vs simboličko sprovođenje) (studentska anketa, samovrednovanje, biblioteka)

• Po elementima standarda i pravila (broj mentora da, kvalitet mentora ne)

• Po vremenu (otpušta nje asistenata posle akreditacije)

– Neprimena (upis na neakreditovane programe)

– Uticaj na institucionalni autoritet da promeni obrazac ili da ne kontzroliše njegovu primenu (Zukorlić i akreditacija IU u NP)

INSTITUCIONALNE PROMENE U ORGANIZACIJI

• Faktori primene institucionalizovanih struktura,

standarda i procesa

– Organizaciona kultura: konzistentna, delimično

konzistentna, nekonzistentna, neutralna

– Tehnička i ekonomska racionalnost: racionalni,

neracionalni

– Interesi vladajuće koalicije: konzistentni, nekonzistentni

– Resursi i kompetencije: kompatibilni, nekompatibilni,

delimično kompatibilni

– Institucionalna kontrola: zavisnost organizacije i

efikasnost kontrole od institucionalnog autoriteta

MODEL PROCESA INSTITUCIONALNIH PROMENA

• Smenjivanje perioda inkrementalnih promena u cilju usavršavanja organizacionog modela prema institucionalnom obrascu i perioda radikalnih promena u cilju prilagodjavanja novom institucionalnom obrascu

• Kako teče proces organizacione transformacije u institucionalnom okruženju i koji su uslovi za uspešne promene?

KOMPONENTE MODELA INSTITUCIONALNIH PROMENA

• Interesi

– Nezadovoljeni interesi dela ili svih članova

– Povezivanje nezadovoljenih interesa sa modelom

organizacije (‘’sistem je dobar, samo ljudi ne valjaju’’)

• Alternativni model organizacije

– Nerazvijenost, nepoznavanje novog institucionalnog

obrasca kao barijera promenama

– Inkrementalne promene postojećeg modela u odsustvu

alternative

– Izolacija kao metod sprečavanja promena

• Vrednosne orijentacije članova organizacije

– Status Quo orijentacija – sve grupe su posvećene

održavanju postojećeg modela organizovanja

– Indiferentna orijentacija – sve grupe su ravnodušne

kako prema postojećem tako i prema novom modelu

organizovanja

– Konkurentska orijentacija – neke grupe su posvećene

postojećem a neke novom idealnom obrascu

organizacije

– Reformska orijentacija – sve grupe su posvećene novom

idealnom obrascu organizovanja.

KOMPONENTE MODELA INSTITUCIONALNIH PROMENA

KOMPONENTE MODELA INSTITUCIONALNIH PROMENA

• Odnosi moći u organizaciji

– Grupa sa nezadovoljenim interesima, posvećena

alternativnom obrascu mora imati moć

– Promene strukture moći kroz promene kritičnih resursa

i/ili promene u političkoj strukturi

• Kapacitet za izvodjenje promena

– Poznavanje novog idealnog obrasca (uzrok sporosti

tranzicije u Istočnoj Evropi) usled kulturnih barijera i

nedostatka znanja

– Sposobnosti i veštine vodjenja promena

• Smenjivanje postojećeg institucionalnog obrasca A novim obrascem B kroz

– Koherentno stanje modela organizacije

– Embrionalno stanje modela organizacije

– Šizoidno stanje modela organizacije

Koherentno

stanje

modela A

Embrionalno

stanje

modela A

Šizoidno

stanje

modela

Embrionalno

stanje

modela B

Koherentno

stanje

modela B

PROCES INSTITUCIONALNIH PROMENA

Koherentno

stanje

modela A

Embrionalno

stanje

modela A

Šizoidno

stanje

modela

Embrionalno

stanje

modela B

Koherentno

stanje

modela B

Tok transformacije

PROCES INSTITUCIONALNIH PROMENA

Koherentno

stanje

modela A

Koherentno

stanje

modela A

Koherentno

stanje

modela A

Koherentno

stanje

modela A

Koherentno

stanje

modela A

Tok inercije

Koherentno

stanje

modela A

Embrionalno

stanje

modela A

Koherentno

stanje

modela A

Koherentno

stanje

modela A

Koherentno

stanje

modela A

Tok prekinutog putovanja

Tok osciliranja

Koherentno

stanje

modela A

Embrionalno

stanje

modela A

Embrionalno

stanje

modela B

Embrionalno

stanje

modela A

Embrionalno

stanje

modela B

Tok nezavršenog putovanja

Koherentno

stanje

modela A

Embrionalno

stanje

modela A

Embrionalno

stanje

modela B

Embrionalno

stanje

modela B

Embrionalno

stanje

modela B

PROCES INSTITUCIONALNIH PROMENA

INSTITUCIONALNE PROMENE U ZUT

• Transformacija preduzeća u ZUT kao

institucionalne promene - socijalistički idealan

obrazac ekonomije i preduzeća zamenjen

kapitalističkim

• Uslovi uspešne tranzicije

– Nezadovoljstvo socijalističkim modelom

– Konkurentska ili reformska vrednosna orijentacija

– Promena strukture moći ili preferencija moćnika

– Kapacitet vodjenja promena