86144151 Episkop Jovan Puric Tajna o Presvetoj Bogorodici

Eпископ др Јован Пурић ИЗ ХИМНОГРАФСКЕ ЕГЗЕГЕЗЕ СВЕТОГА ПИСМА

Христолошке темеТАЈНА О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ

„ХИЛАНДАРСКИ ПУТОКАЗИ”Бр. 56

Слика на корицама:

Штампано по благослову ИгуманаМанастира Хиландара

Помени Господе слуге своје:

Београд, 2011.

ХИЛАНДАРСКИ ПУТОКАЗИ

Eпископ др Јован Пурић ИЗ ХИМНОГРАФСКЕ ЕГЗЕГЕЗЕ

СВЕТОГА ПИСМА

Христолошке теме

ТАЈНА О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ

МАНАСТИР ХИЛАНДАРБеоград, 2011.

Х И Л А Н Д А Р С К И П У ТО К АЗ И 5

ЈЕДНА РЕЧ О БИБЛИОТЕЦИ „ХИЛАНДАРСКИ ПУТОКАЗИ“

Као место у коме се благосиља и слави Господ и које је и само благословено и прослављено Њиме, Хиландар је вековима. од свога постанка до данашњих времена, био светилник своме народу и то не само животом својих монаха, него и писаном и превођеном речју јеванђелске благовести и поруке, охрабрујуће и подстичуће лектире, кадре да удахне преображавајући и препородни дух покајања. Да је преводилачка делатност била од посебног значаја у Манастиру Хиландару, уверава нас и сам свети Сава сопственим радом на превођењу византијских канона, на чему је касније утемељена и наша Црква и наша средњевековна Држава. Том утемељивачком почетку следили су затим многи хиландарски преводиоци светоотачке књижевности, знани и безимени, од којих је најпознатији старац Исаија са својим преводом иначе веома тешко преводивог светог Дионисија Ареопагита.

Будући пустињски универзитет који је рађао плодове светитељства а не представнике човекоугодничке мудрости, Хиландар наставља своју вековну традицију у времену бременитом удаљеношћу од Бога, али и зрелом за повратак на бистре изворе једино осмишљавајућег живота по Богу, заснованог на вери у васкрслог и човекољубивом лепотом предивног Христа Богочовека. Намера, дакле, ове наше едиције је (као и код наших претходника и богољубивих отаца) да, пружајући читаоцу речи вечног живота из уста све титеља и угодника Божијих, те богослова и других посленика духовне њиве, омогућимо да се плодови духовне зрелости и врлинољубља и данас доносе, да се изграђује истински и боголики човек, онакав каквим га Бог жели и каквоме се људи радују. Такви људи су за човечанство насушна потреба јер су со земљи и њима се она опире трулежности и погубно сти богозаборава и утонулости у земаљскост овога света.

Сматрајући да је Хиландар сама зеница ока српског Православља и да је духовно срце изван тела свога народа, ми смо се осетили обавезни да око манастира окупимо и друге прегаоце речи (увиђајући да наше скромне снаге не достижу да одговоре на велику духовну глад нашег наметнутим безбожјем измученог народа), Хиландарце ван Хиландара, како бисмо ступили на заједничко црквено дело ширења Слова Божијег и преношења миротворног духа Хришћанства из пера православних теолога, духовника, уметни ка, путописаца, чиме смо хтели да, као путоказима на распућима, указујемо на вековима и крвљу сведока Христових проверену стазу спасења која води у Царство вечне славе Божије. У нади на помоћ Божију и заступништво Пресвете Богородице, Светогорске и Хиландарске Игуманије, очекујемо да ће се овај наш круг знакополагача спасоносних путоказа у нашем беспућем напаћеном времену, проширити на славу Божију и на Богом и нама жељено спасење српског, по завештању и завету, Христоносног народа.

Светозарни пут личне светости преподобног Симеона старца (који је у дубокој старости био довољно млад да у себи породи жељу за јеванђелским савршенством) и родољубива усмереност светитеља Саве (који је у пламену богочежње и омиљену пустињу био спреман да жртвује да би у роду своме породио христољубивост) и нама су, дакле, били поука, надахнуће и потпора. Њихове молитве нека и нас укрепе на овом „делу љубави“, а читаоцу нека дају радост духовног препорода и снажни осећај исконске свежине свеоживљавајућег Духа Божијег, којим су они тако богато били надахнути.

Игуман Манастира Хиландара Архимандрит Мојсије

6 Х И Л А Н Д А Р С К И П У ТО К АЗ И


САДРжАЈ

А. ПРЕДВЕЧНА ТАЈНА

1. Библијско-светопредањско поимање тајне Домостроја спасења 2. Дјева Марија у библијским изворима и Божија припрема Дјеве за служење у тајни Домостроја спасења3. Ева – Марија. Прва Ева као икона и образац друге Еве (=Дјеве) Марије4. Природно зачеће, рођење Марије од Јоакима и Ане и припрема Марије за служење у Домостроју спасења5. Испуњење старозаветних месијанскох пророштава и избор Дјеве Марије

Б. ОВАПЛОћЕЊЕ БОГА ЛОГОСА ОД ДЈЕВЕ МАРИЈЕ КАО ОБЈАВА ТАЈНЕ ДОМОСТРОЈА СПАСЕЊА

1. Надприродно зачеће Дјеве Марије од Духа Светога као остварење тајне Домостроја спасења2. Божанско Дете ношено у утроби Своје Мајке Дјеве Марије и Дјева као истинита Богородица3. Заручење Дјеве и улога заручника Јосифа у Домостроју спасења4. Оваплоћење Бога Логоса и вечно девичанство Маријино

В. УЛОГА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ТАЈНИ БОГОПОЗНАЊА И СПАСЕЊА љУДСКОГ РОДА

1. Христологија Акатиста Пресвете Богородице2. Светост Пресвете Богородице3. Однос Пресвете Богородице према другим светима у Цркви Христовој4. Однос Богородице Марије према своме Сину Исусу Христу и Њено посредовање за спасење људског рода5. Завршна разматрања

Г. БОГОСЛОВСКО-БОГОСЛУжБЕНИ АСПЕКТ БОГОРОДИЧНИХ ПРАЗНИКА БОГОСЛОВСКИ СМИСАО ПРАЗНИКА ЦРКВЕ ПОСВЕћЕНИХ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ



ПРЕДГОВОР

Лепо је речено да је црквено песништво уствари догматика поетски изражена.Све оно што је у књигама догматике теоријски речено, надахнути (зашто не рећи и богонадахнути) црквени песници су поетски исказали.Такав начин изражавања се боље упија у душе верника. Штета је што се у црквеном појању још пева на црквенословенском језику, који верницима није сасвим разумљив. Срећом, полако се прелази у богослужењима на српски језик, а вешти појци лепо „кроје“ на српском језику, на пример, дивне, утешне стихире на опелу.

Текст који је пред нама је дело одличног познаваоца црквеног појања. Сваку мисао коју жели да обради, аутор поткрепљује цитатом из црквене поезије. То је поступак који су имали писци српских средњовековних житија српских светитеља и владара. Ти писци су описивали живот неког светитеља и сваки детаљ су пропраћали текстом из Светог писма, што говори да су Свето писмо знали готово напамет. Тако и у овом тексту су догматска објашњења о Богородици поткрепљена мислима из црквене поезије и то понекад оним које се врло ретко употребљавају, или које су нам промакле, јер нисмо на њих обратили пажњу.

Ова књига је уствари један оригиналан канон Богородици, сабран из врло широког опуса црквене поезије. Међутим, не само да су скупљене мисли о Богородици, него су врло јасно и објашњене.

Сваки аутор текста се сроди са оним шта пише. Из овог текста избија и молитвеност писца, јер је немогуће писати оне дивне мисли о Богородици, а остати емотивно дистанциран од текста. То осећање које је имао писац овог текста осетио је и писац ових редова, а вероватно ће осетити и сваки читалац.

Као што је у овом тексту показано широко познавање црквене поезије, тако де и са мислима светих отаца, што представља посебну драгоценост за читаоца. Само стручњаци, врхунски патролози могу да познају огромно дело светих отаца. Овако овде налази читалац биране изводе који објашњавају личност Богородице, или неког цитата из црквене поезије.

Зато се надамо да ће ова књига епископа др Јована (Пурића) бити стална књига на столу многих теолога и прави молитвеник за вернике.

Протојереј-ставрофордр Драган Милин



А. ПРЕДВЕЧНА ТАЈНА

У в о д

Име Дјеве Марије сусреће се не само у Светоме Писму1) и Свештеном Предању, него се оно помиње у васцелом животу Православне Цркве: у богослужењу, црквеној химнографији, црквеном живопису и црквеној музици. Од посебне важности је чињеница да је у богослужењима Православне Цркве поновљен сав богочовечански Домострој спасења.2)

Светоотачки је став да је Пресвета Марија Увекдјева,3) и на тај начин се сведочи и потврђује натприродни карактер тајне Оваплоћења као предуслов духовног препорода човека, света и васцеле творевине.4)

Али оно што је од посебне важности да се напомене јесте чињеница да се у православном богословљу Богородица никада не помиње сама за себе, то јест, аутономно, него се увек помиње и доводи у непосредну везу са својим Сином – Богочовеком Исусом Христом, са Којим је, ако слободно можемо да се изразимо, органски повезана.5) Ова истина се види на свакој православној икони на којој је иконично изображена Дјева Марија, то јест, она се никада не приказује сама, него увек са Богомла-денцем Исусом Христом. Дјева Марија је с потпуним правом окаракте-рисана као „живи синопсис васцеле христологије“,6) јер девичанско

1) О овој теми види: L. S. Thornton, „The Mother of God in holy Scripture“, The Mother of God, Oxford 1949, 9-23. Ι. Καλογήρου, «Μαρία», ἡ μήτηρ τοῦ Χριστοῦ, Ἁγία Γραφὴ – Ἁγιολογία – Δογματική», ΘΗΕ 8, 1966, 649.

2) Ср. Јован Пурић, Тајна спасења. Антологија молитвеног предања као подлога и иконо-графског програма храма и параклиса манастира Пустиње и Храма Св. Муч. Станка, Србиње-Београд-Ваљево, 5.

3) Опширније о томе види: Προκλὸς Κωνσταντινουπόλεως, Ἐγκώμιον εἰς τὴν Παναγίαν Θεοτόκον Μαρίαν, Α΄, PG 65, 684A. Γρηγορίου Νεοκαισαρίας, Εἰς τὸν Εὐαγγελισμὸν τῆς Παναγίας Θεοτόκου Παρθένου τῆς Μαρίας, 3, PG 10, 1173A. Ἐπιφανίου Κύπρου, Ἐγκώμιον εἰς τὴν ἁγίαν Θεοτόκον, PG 43, 496C-497D. Μέγα Ἀθανασίου, Κατὰ Ἀρειανῶν, 2,70, PG 26, 296B.

4) Опширније види: Εὐαγγέλου Κ. Πριγκιπάκη, Ἡ Θεοτόκος καὶ τὸ μυστήριο τῆς θείας Οἰκονομίας κατὰ τὸν ἅγιο Ἀνδρέα Κρήτης, стр. 314-315.

5) Ср. W. Beinert, Die mariologischen Dogmen und ihre Entfaltung, HdM I (1996) 314. K. E. Barresen, „Maria in der katholischen Theologie“, Concilium 19 (1982) 632.

6) A. Kniazeff, «Ἡ Ὀρθοδοξία», Ζωή 53/2331 (1963) 54.


рођење Логоса је видљиви доказ Божанства Сина Божијег.7) На свакој православној Дјевиној икони стоји натпис „Богородица“,

или „Мајка Божија“, и на тај начин натпис (на иконама) изражава истинитост Оваплоћења Сина Божијег и открива Тајну Домостроја спасења.8) Једном речју, слава Дјевина је нераскидиво повезана са славом Оваплоћеног Сина Божијег, Спаситеља и Искупитеља,9) и њена слава је већа од славе Херувимâ и од било којег човека у свету.10) Исто тако ту истину на својски начин изражавају црквени песници и Свети Оци. Неће бити на одмет ако истакнемо чињеницу да основна карактеристика црквеног песништва јесте њен догматски садржај изражен на песнички начин. Подсетимо се само песме: „Достојно јест…“ Значајно је истаћи да је православна црквена химнографија тријадолошка и хри столошка.11) Тријадолошка и христолошка догма „сачињавају две основне осовине око којих се окреће васцело православно богослужење“.12) Међутим, све је то тесно повезано са спасењем и обожењем у Богочовеку Исусу Христу.

Од посебне важности је истаћи чињеницу да Дјева није само Марија, него је она изнад свега Богородица, и када се помине име Богородица тада је увек пред нама истинитост, стварност и збиља Оваплоћења, односно, Очовечења Бога Логоса – Исуса Христа.

Као ћерку Адамову, када је наступила пуноћа времена, Бог је Дјеву Марију изабрао да буде почетак духовног људског обновљења и пресаздавања (ср. Лк.1,27),13) јер се од ње родио Логос да би људски род искупио, спасио и обожио.14) Једном речју, Оваплоћењем Бога Логоса почиње у Христу „нова твар“, нов човек, ново време, и нов свет, присуство Царства Небеског.15)

Православни је став да „оваплоћен од Духа Светога и Марије Дјеве“ Бог Логос (ср. Јн.1,14), то јест, Исус Христос је истовремено највеће и потпуно Откривење живога Бога у историји, а исто тако је Логосовим

7) Ср. Атанасије Велики, Против аријанаца, 2,70, PG 26, 296B.8) Ср. Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, 3, 12, PG 94, 1029C.9) Ср. Κ. Β. Σκουτέρη, «Μαρία ἡ Θεοτόκος», ΠΒΛ 6(1991) 34.10) Ср. Андрија Критски, Εἰς τὴν Κοίμησιν, Ι, ΙΒ΄, PG 97, 1056B.11) Ср. Γεωργίου Μεταλληνου, Παράλληλα δογματικὰ Θεοτόκου καὶ Σταυροῦ ἐν τὴ

Ὀρθοδοξω Ὑμνογραφία, Θεολογία ΜΖ΄, Τεῦχος 4, стр. 779.12) Ἀνδρ. Θεοδώρου, Ἡ περὶ Τριάδος καὶ Χριστοῦ διδασκαλία τῆς Παρακλητικῆς, …

Ἀθῆναις 1962, 4-5.13) Ср. Андрија Критски, Εἰς τὴν Κοίμησιν, Ι, ΙΒ΄, PG 97, 1068C.14) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὸ Γενέθλιον ἡμέραν, Α΄, PG 97, 813D-814Α.15) Ср. Андрија Критски, Εἰς τὴν Κοίμησιν, Ι, ΙΒ΄, PG 97, 1056B.


Очовечењем откривен човеков смисао и циљ живота.16) Циљ људског рода јесте да човек истински окуси радост рођења Исуса Христа – Месије. Ако обратимо пажњу на химне Светога Андреја Критског, видећемо да та радост испуњава христоцентрично богослужење Право-славне Цркве.17)

Имајући у виду чињеницу да је у Дјевиној утроби на телесан начин (телесно) извршена Тајна Домостороја спасења,18) тада и није чудо што се личност Пресвете Богородице налази у средишту православне побож-ности и што заузима посебно место у богословском учењу наше Свете Цркве, јер је она у својој личности сажела сву Тајну Домостроја спасења.19)

Од посебне важности је истина, о којој нам говори Свето Писмо и Свештено Предање, да, када је дошла „пуноћа времена“, то јест, приликом Оваплоћења Бога Логоса – Сина Божијега, дошло је до најтешње и слободно-љубеће сарадње између Тројичног Бога и човека – Дјеве Марије. Дјева је нераскидиво повезана са старозаветним пророштвима о Оваплоћењу Логоса,20) и она је постала Мајка Логосова по телу.21) Реч је, дакле, о тајни сарадње и живог општења између Бога и човека,22) и управо услед те сарадње „Истина је дошла“ у свет и људску историју, и тако је палом (огреховљеном и усмрћеном) човеку дата благодат и могућност да се спаси и живи надвечним животом у заједници са Тројичним Богом. У тој Тајни посебну улогу имају: с једне стране Син Божији (=Исус Христос), а са друге, облагодаћена Дјева Марија, која је добровољно, и са дубоком вером, пристала да роди Бога Логоса по Његовој човечанској природи. Значи, овпалоћујући се од Дјеве Марије, Бог Логос је остварио такозвано „друго стварање“.23) Овде се, такође, види да је Дјева била члан и део људског рода, односно, она није натпри-родно биће – „Богиња“, него је „царица васцеле људске природе“,24) која је као дар примила спасење (обожење) од Оваплоћеног Сина Божијег, јер

16) Сравни: Παναγιώτη Νέλλα, Ἡ Μητέρα τοῦ θεοῦ καὶ ὁ θεοκεντρικὸς ἄνθρωπος, стр. 314.17) Ср. L. Scheffczyk, Maria in der Verehrung der Kirche, Wien 1992, 10; M. Hauke, „Marien-

lehre und Marienfrömmigkeit bei den Heiligen der Väterzeit“, MJ 6(2002) 50-51; M. Cunningham, „Andrew of Crete. A Highstyle Preacher of the eighth Century“, Preacher, стр. 274.

18) Свети Андреј Критски, Εἰς τὴν ἁγίαν Γέννησιν, Δ΄, PG 97, 864C.19) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὴ Κίμησιν, ΙΙΙ, ΙΒ, PG 97, 1100Α. 20) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὴν Γενέθλιαν ἡμέραν, Γ΄, PG 97, 860Α. 21) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὴ Κίμησιν, Ι, ΙΒ΄, PG 97, 1084B.22) Управо због те сарадње, односно истинског рођења Логоса од Дјеве Марије,

оваплоћени Бог Логос бива упознат од људи. Види: F. Courth, „Maria/Marienfrömmigkeit. VI. Orthodoxie“, TRE 22(1992) 149.

23) Види: Андреј Критски, Εἰς τὴν Γενέθλιαν ἡμέραν, Α΄, PG 97, 812C.24) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὴ Κίμησιν, ΙΙΙ, ΙΒ, PG 97, 1100Α.


је и она била стварни човек као сви остали људи, с том разликом што је њу сила Духа очистила да би била осењена од Духа Светога и родила Бога Логоса по човечанској природи. Другим речима, Богородица се спасава и обожује Логосовим Оваплоћењем од ње.

Дјева је постала духовно огледало Очевог отсјаја,25) а по библијским сведочанствима, Син је отсјај славе и бића Очевог (Јевр.1,3). Дјева је тварни храм отеловљеног и очовеченог Творца света,26) која слободно и покорно служи искључиво у оквиру Тајне Домостроја спасења, а не она-ко како накарадно и погрешно уче римокатолици и протестанти о Богородици.27) Исправно је примећено од стране појединих теолога да православно учење о Богородици има два равночасна начела: христологију и антропологогију.28) То значи, да, с једне стране, Дјеви Марији не приписујемо божанске особине које јој не припадају, а са друге ни у ком случају не умањујемо њену улогу у Домостроју спасења,29) јер добро знамо да је она узвишенија од сваке твари, и да је управо њој, због рођења Бога Логоса, припала „част“ да објави свету предвечно сакривену Тајну Домостроја спасења (ср. Кол.1,26).30) Једноставно, ми имамо на уму Божију реч да без Бога ни једно добро дело човек не може учинити.31) Ово учење је библијско и светопредањско, а сва остала учења су људска, небиблијска и неоснована надмудривања.

Ми ћемо у нашем ради покушати да пратимо све догађаје из живота Дјеве Марије, да их богословски анализирамо, а затим христолошки, односно тријадолошки, и црквено протумачимо, јер је она била сасуд изабрани, људски орган који је послужио за остварење Тајне Оваплоћења Бога Логоса и спасења људског рода.32) Због тога сматрамо да је ово наше дело неодвојиво од литургијског живота наше Цркве и да ће оно допри-нети бољем разумевању христолошког карактера Дјевиног служења и улоге у Домостроју спасења. Једну истину никада не смемо сметнути с

25) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὴ Κίμησιν, Ι, ΙΒ΄, PG 97, 1068D.26) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὸ Γενέθλιον ἡμέραν, Α΄, ΙΒ΄, PG 97, 1053Α. Види: B. Spuler,

„Das neue Mariendogma in orthodoxer Sicht“, IKZ 41(1951) 138-145. 27) Опширније о овој теми види: Α. Σπουρλάκου-Εὐτυχιάδου, Ἡ Παναγία Θεοτόκος, стр.

23-30.28) Види: Α. Σπουρλάκου-Εὐτυχιάδου, Ἡ Παναγία Θεοτόκος, ?. 33. Εὐαγγέλου Κ.

Πριγκιπάκη, Ἡ Θεοτόκος καὶ τὸ μυστήριο τῆς θείας Οἰκονομίας κατὰ τὸν ἅγιο Ἀνδρέα Κρήτης, стр. 84.

29) Види: Βασίλειος Σελευκείας, Εἰς τὸν Εὐαγγελισμὸν τῆς Παναγίας Θεοτόκου, 39, 2, PG 85, 428CD. Ἰωάννου πρεσβ. Εὐβοίας, Λόγος εἰς τὴν Σύλληψιν τῆς ἁγίας Θεοτόκου, 1, PG 96, 1459C. Андреј Критски, Εἰς τὴ Κίμησιν, ΙΙ, ΙΓ, PG 97, 1088CD.

30) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὸν Εὐαγγελισμὸν, Ε΄, PG 97, 884B. 31) Ср. Андреј Критски, Περὶ Τελώνου-Φαρισσαίου, Κ΄, PG 97, 1261A.32) Ср. M. M. Garijo-Guembe, „Maria in der östlichen Tradition“, Lebzeug 43(1999) 271.


ума: учење о Пресветој Дјеви Марији – Богородици тумачи се, и само је тако и разумљиво, као део христологије и у богослужењу Православне Цркве Дјева се доживљава као она која је истински родила Бога Логоса – Сина Божијег по телу.33) Дакле, по човечанској природи оваплоћени Син Божији – Исус Христос је ἀπάτωρ – без оца, а по Божанској при-роди је ἀμήτωρ – без мајке.34)

Овде ћемо још нагласити да је Дјева Марија историјска личност као и сви остали људи, и да је доживела физичку смрт (=растављање душе од тела), као што умири сви они (потомци праоца Адама) који се роде и дођу на овај свет. Међутим, њу је њен Син вазнео на небо у небеску Скинију, то јест, управо тамо где је Он.

Православни хришћани Богородицу боголепно прослављају, и због тога Православље учи: „Мислиш ли о Богомајци – мисли молитвом; говориш ли о Богомајци – говори молитвом“. Само молитвом и љубављу се отвара срце наше за раумевање садржаја Тајне Домостроја спасења и личности Пресвете Богородице. „Молитву као метод живота, молитву као метод мишљења имају духоносни Оци наши, зато богомудро, кротко молитвено мисле они о Св. Богородици и говоре о Њој. Сваку реч своју они ограђују молитвом; сваку мисао своју они опасују огњеним појасом молитве, а ивицу њену не могу прећи нечисти духови. Зато је сваки њихов говор о Њој – молитва Њој; свака реч Њихова о Њој – славословље Њој…

Зато Православље њих једино признаје за компетентне, да достојно говоре о Пресветој Присно-Дjеви. Сваком члану свом Православље на-лаже да кроз Свете Оце мисле о Светој Дjеви, да њих има за вођу кроз неисказане тајне личности Њене. Она тражи, да сваки најпре омолитви своје срце, омолитви свој ум, омолитви свој језик, па онда да говори о Светој Богородици.

Само омолитвљени мислени апарат човечији оспособљава човека, да достојно може говорити о најдостојнијој међу свима створеним бићима. Што молитвенији православни човек – све више воли Богомајку, све више мисли о Њој, све се више моли Њој – рекао је једном један син Православља35).

Зато ћу и ја, говорећи о Пресветој Богородици и Приснодјеви

33) Опширније о овој значајној теми види: Ι. Ὄρ. Καλογήρου, Ἠριστολογικῆ θεμελίωσις τῆς ὀρθοδόξου περὶ τῆς Θεοτόκου Μαρίας διδακαλίας, Κληρονομία 17(1985) 35. Исти, «Μαρία. Ἁγία Γραφή, Ἁγιολογία, Δογματική», ΘΗΕ 8(1966) 672. G. Söll, „Madre di Gesu“, DPAC II (1984) 2104.

34) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὸ Γενέθλιον, Α΄, PG 97, 820C.35) Протојереј Др. Јанковић у љубљани на католичком конгресу, „Преглед епархиј.

жичке“, Чачак 1926, бр. 2.


Марији, говорити онако како о Њој мисли и говори Света Православна Црква кроз уста богонадахнутих Светих Отаца: на Васељенским Сабо-рима, кроз дела и речи њихове и кроз песме богонадахнутих црквених песника, јер по православном учењу ни један писац не може, при изучавању речи и истина Божијих, сматрати своја мишљења компететним без проверавања истих светоотачким мишљењима.

1. Библијско-светопредањско поимање Тајне Домостроја спасења

По библијском поимању Тајне Домостроја спасења, Тајна Домостроја је неодвојиво повезана са Тајном Свете Тројице. Дело Домостроја спасења је заједничко дело Свете Тројице, а што се види у речима Арханђела Пресветој Дјеви: „Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те“. Реч је о томе, да се живи и Човекољубиви Бог јавио и Само-открио људима на телесан начин. „Предодређена од Оца пре векова, и проречена од Пророка у последње време, откри се (јави се) тајна, и Бог се очовечи, тело узевши од Дјеве…“36) Бог Логос се рађа од Деве Марије да би као једини свемоћан, вратио човека у препâдно стање и повратио му првобитно достојанство,37) односно, вратио у рајско стање38) и тако је човек постао грађанин неба.39) Једном речју, Творац, рађајући се као дете, обнавља сву твар и одводи је првобитној красоти.40)

По православном учењу, људска природа, коју на дан Светих Благо-вести Бог Логос прима у своје ипостасно јединство, обнавља се начелно, и кроз обновљење причешћује се први пут истинском небеском радошћу.41) Другачије речено, Бог Логос подиже боголику суштину бића људског.42) У црквеном песништву Православне Цркве се истиче да су се чудесним Рођењем Бога у телу извршиле истовремено четири славне Тајне: отворен је Рај, обновљен је род људски, уништено је проклетство, процветало је спасење у свету.43)

36) Стихира предпразништва, трећа, глас 6, децембар, Минеј. 37) Благовештење, ва Великој Вечерњи, на Господи возвах, стихира. Ср. Јован Пурић,

Тајна спасења. Антологија молитвеног предања, Србиње-Београд-Ваљево 2004, 25.38) 21. Децембар, Предпразништво Рождества Христовог, канон Предпразништва, песма 5. 39) 21. Децембар, Предпразништво Рождества Христовог, канон Предпразништва, песма 6. 40) 24. Децембар, на Јутрењу, канон Предпразништва, песма 1.41) Благовештење, на Великој Вечерњи, на стиховној стихири. 42) 24. Децембар, канон свештеномученику Евтимију, песма 6, Богородичан.43) 23. Децембар, Предпразништво Рождества Христовог, на Господи возвах, слава и ниње.


Једном речју, уколико би је одвојили од Свете Тројице, Тајна Домостроја спасења би остала неразумљива, празна, бесциљна, а уједно би и Тајна личности Богомајке Марије, као представника људског рода и величине страшног Домостроја,44) за нас људе остала енигма. Тада бисмо неминовно пали у замку римокатоличке мариологије, и штавише умањили бисмо и спаситељски значај Богочовека Исуса Христа, а ис-товремено бисмо лишили Дјеву Марију свих оних благодатних дарова и почасти које је примила од свога Сина – Исуса Христа. Протестанти су у борби против погрешне римокатоличке мариологије пали у потпуно другу крајност: лишили су Дјеву Марију свих оних дарова које је она примила од Духа Светога да би родила по телу Бога Логоса, и тако пот-пуно обезвредили личност Дјеве Марије као Богородице.

Православни је став да између Бога и творевине постоји суштинска разлика. Исус Христос је Богочовек, а Дјева Марија је Богомајка, јер је Богу Логосу подарила људско тело, то јест, родио се од ње. Дакле, украт-ко речено, онај ко правилно не поима христологију, то јест, тријадологију, тај неминовно има погрешно мишљење о хришћанској антропологији.45) Јер, како је правилно примећено, „Оваплоћени Бог Логос није Бог уз човека, већ Бог у човеку. То значи да антропологија свој кључ налази у христологији“.46) желимо рећи да Свето Предање Православне Цркве никада Пресвету Богородицу не доводи у везу са искупитељском делатношћу Исуса Христа, јер је само Он истински Искупитељ света.

„Предвиђајући још пре створења човека да ће овај по слободном дејству воље своје пасти у грех, Триипостасни Бог је Својим Предвечним Саветом (Еф.1,9; 3,9-10; Пс.39,7-9; Кол.1,26; 1Кор.2,7; Лк.22,22; Јн.4,34; Јевр.10,5-10; Ис.9,6), по неизмерном човекољубљу Своме, решио да паломе човеку пружи могућност спасења Оваплоћењем Јединородног Сина Божјег (1Јн.4,16; Јн.3,16)47). По Тајни Домостроја спасења, која је заједничко дело Свете Тројице, Син Божји требао је да се јави у телу, да се оваплоти од жене (=Дјеве). То значи да је Оваплоћење Бога Логоса домостројитељско очовечење (ср.Кол.4,3),48) то јест, тајна по телу (ср. Еф.3,9-10; 1Tим. 1,9-10; 1Петр.1,19-20), која је била скривена пре свих векова (ср. Рм.14,24-25), а појавила се са славом Богочовека Исуса Хри-

44) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὴ Κίμησιν, ΙΙΙ, ΙΔ΄, PG 97, 1096D. 45) Опширније о овој теми види: Α. Γιέβτιτς, Ἡ Θεοτολογία τοῦ ἄγ. Ἰωάννου τοῦ

Δαμασκινου, стр. 240. C. Scozteris, „Theotokos-Panaghia“, ΕΦ 60*1978 (368. K. E. Berresen, „Maria in der katholischen Theologie“, Concilium 19 (1982) 365.

46) Мирко Ђ. Томасовић, Нови Адам. Тајна човека у светлости литургијско-светоотачког поимања, стр. 212.

47) Јустин Поповић, Догматика Православне Цркве, Београд 1932, I стр. 328.48) Ср. Андреј Кристски, Ἐγκώμιον εἰς τὸ ὅσιον πατέρα ἠμων Νικόλαον, ΙΗ ,́ PG 97, 1200A.


ста, односно, Рођењем од Дјеве Марије. Дакле, Исус Христос је „пуноћа воље Очеве“,49) средиште Тајне Оваплоћења и спасења људи, јер у Њему се спасава род људски.50) Православни је став да време везано за Христа је уствари време испуњења Старога Завета и означава испуњење Тајне Домостроја спасења, што ће рећи, реч је о времену које има своју есхато-лошку димензију.51) Ова истина никада не сме да се заборави јер савршен-ство и спасење се налази у Оваплоћеном Богочовеку Исусу Христу, а не у старозаветном Закону. Само у Новом Закону људи могу да кажу: „Све могу у Христу Који ми даје моћ“ (Флп.4,13).

Циљ људи (и васцеле творевине) је да ступе у заједницу Тројичног Бога, где нема смрти, где ће сваку животну бригу заборавити и Господа динамично прослављати певајући „Трисвету песму“. Реч је, о „неизре-цивом Домостроју“,52) како каже Свети Андреј Критски.

После пада наших прародитеља Бог Творац је, изгонећи их из Раја, обећао да ће произаћи потомак, који ће људе спасти (1Мојс.22,18; ср. Гал.3,16; Ис.7,14; 2Сам.7,12; Пс.132,11), јер људи без Божије помоћи нису могли сами да се врате у првобитно блаженство и у препâдну кра-соту. Једини прави начин, по промислу Тројичнога Бога, био је да се оваплоти Друго Лице Свете Тројице, да би се човек обожио,53) то јест, осветио у Христу. Бог, дакле, није само Творац, него и Спаситељ људи.

И када се испунило одређено време (Гал.4,4), јави се Син Божји у телу (1Тим.3,16; Јов 1,14; Јевр.2,14), Који је рођен од жене (Гал.4,4). Библијски извори и Свето Предање сведоче да је изабрана жена, од које је Син Божји примио тело и постао човек, била Света Дјева Марија54), кћи Јоакима и Ане из племена Давидова (ср. Лк.1,27), као што је и претсказано (1Мојс.3,15; 49,10; 4Мојс.24,17; Ис.7,14; 11,1; 2Сам.7,12; Пс.132,11). (И Који се јави као човек, Боже, помилуј нас). Пресвета Дјева Марија родила је Сина с истом онаквом природом, с истим оним својствима људске природе каква одликују и друге људе, али без греха; овај Син њезин, будући у телу „као човек“ савршен, био је уједно и „Бог“ савршен. То је био Бог у људској природи – Богочовек, који може да нас спасе и „помилује нас“ исто тако као што је онај који „одраније јест“ могао да спасе и помилује Јевреје из руку Египћана, „мокри

49) Андреј Критски, Εἰς τὴ Κίμησιν, ΙΙΙ, ΙΔ, PG 97, 1093C. 50) Ср. Андреј Кристски, Εἰς τὸν Εὐαγγελισμὸν, Ε΄, PG 97, 889A.51) Види: Атанасије Велики, PG 28, 349-352.52) Андреј Кристски, Εἰς την Μεταμόρφωσιν, PG 97, 937B.53) Ср. Атанасије Велики, Против аријанаца, 1,39, PG 26, 92C. Јован Златоуст, Тумачење

Јеванђеља по Јовану, 31,2, PG 59, 177.54) О томе говори једна црквена песма: Wá¼ùàñÿ Áîãú Àâðààìó ïðàîòöó áëàãîñëîâèòè ñÿ

âú ñ¼ìåíè ýãw %çûêwìú, ÷èñòàÿ. Благов. (23 март) канон на Јутрењу, песма 6, тропар 4.


талас морски у земљу обра тив ши некад давно“.55)

Свети Јован Дамаскин, у Догматику четвртог гласа, ову истину описује чудесним песничким речима: Пророк Давид, преко Тебе и сам поставши Богоотац, у песмама о Теби певао je Ономе ко Ти je даривао величину: стаде Царица с Твоје десне стране. Јер као заступницу живота, Мајко, показао те je Бог, Који je благоизволео да се без оца оваплоти из тебе, како би поново саздао свој лик, нарушен страстима, и пронашавши залуталу у гори овцу, и узевши je на рамена да je при-веде Оцу и по својој вољи сједини с небесним силама – сав свет, Бого-родице, да спаси Христос, имајући велику и преизобилну милост.

У Догматику четвртога гласа Св. Јован Дамаскин, прослављајући Богоматер пророчким речима Богооца Давида које се на Њу односе, о налажењу Царице с десне стране Цара Христа, прославља надаље Са-мога Христа Цара, Који je благоизволео да кроз Њу постане човек зарад спасења света.

Jè Tebe radj bogootec´ prorok´ David´. Јован Дамаскин назива Цара Давида Богооцем у истом оном смислу у ком и Јеванђелист Матеј у почетку свога Јеванђеља назива Исуса Христа сином Давидовим, сином Аврамо-вим (1,1). Аврам и Давид су у првом реду, пре било ког другог претка Исуса Христа, достојни назвања Богоотаца први као родоначелник чи-тавог Јеврејског народа, из којег je требало да проистекне обећани Месија, Богочовек, други као глава и родоначелник познате породице коју је Бог издвојио у Јеврејском народу и од чијег је једног члана Бого-човеку било благоугодно да се роди. Велики је био значај Давида, као претка од кога је требало да потекне Исус Христос, као Богооца! Али за то Давид дугује Пресветој Дјеви Марији која је, поставши у правом смислу Богомајком, и Давида начинила Богооцем.

P“snenno w Teb“ provoÝglasj (Песмом о теби објави). Давид није био само Богоотац, већ уједно и Пророк, то јест он је, созерцавајући пророчким духом будуће догађаје далеко пре него што ће они наступити, видео у своме потомству и Ону ради Које је смео да постане Богоотац, и објавио, то јест далеко пре Њеног појављивања обзнанио о Њој. Песмом објави – обзнани о Њој у песмама својим. Под песмама се овде подразумевају Псалми које је он сам испевавао, пратећи своје певање на музичком ин-струменту. Те Псалме су joш за Давидовог живота певали хорови певача у Скинији Мојсијевој; чинећи већи део Псалтира, они улазе и у састав нашег црквеног богослужења. У једноме од тих Псалама садржано је и пророчанство које се односи на лик Пресвете Дјеве Марије. – Песмом о

55) Ирм.кан.гл.1, п. 1, ирм. 4.


теби објави. Коме је објавио? Ономе, ко је саздао Њену величину.Velj~ãÌ Teb“ sotvor{emÙ. Ове речи састављач Догматика сачинио је од

свима познатог, усхићеног певања Богомајци, које почиње: велича душа моја Господа (Лк.1,46-55).

Predsta carjca w desnÙÈ Tebe. Састављач Догматика каже да је Пророк Давид обзнанио те речи обраћајући се Ономе ко је саздао величину Пресвете Марије, то јест Богу, Који је силан у крепости. То исто исказује и садржи-на 45. Псалма у целини, из којег су узете ове речи. Онај коме се обраћа Давид у овом Псалму, представљен је као диван у доброти већма од свих синова човекових (2. ст.). Он је назван моћним (3. ст.), чија ће десница показати чудеса (4. ст.), од чије силине ће пасти људи (5. ст.). Његов пре-сто приказује се као утврђен во вјеки вјеков и више пута је Он назван Богом (7. ст.). То је лице – Јединородни Син Божији, Који је Својим рођењем од Пресвете Дјеве Mapиje, прихватањем људске природе од ње у Своју божанску ипостас саздао величину Пресвете Дјеве Марије. Управо ту величину Пресвете Дјеве Марије и приказује Давид речима Псалма predsta carjca w desnÙÈ Tebe – стаде Царица с Твоје десне стране (9. ст.). Стати с десне стране Бога значи заузети прю место после Бога, зна-чи бити више од свих бестелесних сила. Та част одиста припада Дјеви Марији, часнијој од Херувимâ и неупоредиво славнијој од Серафимâ. Она је стала свечано с десне стране Својега Сина и Бога пошто се њена жи-вотна стаза завршила на небесима, где је Њен Син, вазневши се на небо, сео с десне стране Бога Оца и као човек задобио божанску славу коју је имао као Бог пре него постаде свет (Јован17,5).

У речима Анђела: „Радуј се ти што си стекла милост, Господ је с тобом“ (Лк.1,28), види се позив Дјеви Марији на Њену службу у Тајни Домостроја спасења,56) док се у Маријином одговору: „Ево служитељке Господње; нека ми буде како си казао“ (Лк.1,38), види Дјевина вера, поверење, послушност и прихватање намере Божије.

Марија је својим слободним пристанком послужила као посредница спасења рода људског, од које је Син Божји примио тело (оваплотио се) и постао човек, не престајући бити Богом.57) Зато је Света Дјева Марија уистину Богородица, јер је родила истинитог Бога (=Богочовека) од Ње оваплоћеног,58) да људи преко Христа више не буду слуге, него синови и

56) Ср. Кирило Александријски, Беседа 12, PG 77, 1048C.57) О томе говори Св. Кирил Александријски овако: «Величина те Тајне (Оваплоћења)

састоји се у томе што Логос, Који је Бог, постаде човек не преставши бити Богом, него за-навек остајући у ономе што беше: (Ad reginas de recta fide, Orat. II, 33; PG 76, 1377B; cр. Јустин Поповић, Догматика Православне Цркве, II, Београд 1935, стр. 7).

58) Јован Дамаскин, De fide, III, 12; PG 94, 1028BC.


наследници Божији.59) Црквени песник је надахнутим речима описао Очовечење Исуса Христа, рекавши да Дјева рађа „избављење, и просвећење, и живот и спасење“.60)

2. Дјева Марија у библијским изворима и Божија припрема Дјеве за служење у Тајни Домостроја спасења

Избор Дјеве Марије да постане Богомајка, није случајан, него се све догодило по Божијем промислу, Божијој љубави61) и Божијем дару – благодати (ср. Лк.1,30),62) с једне старне, и по Маријином, као Свете Девојке, слободном пристанку са друге стране.63) Марија је, пореклом из Јеврејског народа, уствари, испрошена од Бога, јер су њени родитељи Јоаким и Ана биолошки били стерилни. Тачније речено, Марија је била посвећена живоме Богу још пре него што се родила (ср. Пс.45,5-6).64) По речима црквеног песника, Маријини родитељи су приликом послања на служење и боравак у Храму упутили следеће речи: „Пођи чедо, буди Поклон ономе Који те је дао“.65)

Маријин избор међу свим женама света66) да роди Бога Логоса (по телу), непосредно је повезан са Тајном Домостроја спасења, у којем је она имала специјалну улогу и посланство.67) Једном речју, њен задатак је био да као Богомајка послужи Тајни Домостроја спасења.

У самом почетку Светог Писма, када Мојсеј описује стварање света и чо века, насађивање Раја и увођење човека у Рај, Света Црква и Свети Оци налазе исказ и упућивање на Свету Дjеву Марију,68) у првој девственој земљи и Рају.

Први човек Адам је добио тело од чисте још девствене земље (које је саздано рукама (силом) Божијом, 1Мојс.2,7), која представља Свету Дjеву. Зато Света Црква и пева Дjеви: íèâî íåwáðàíàÿ. Свети Иринеј

59) Опширније о овој теми види: Максим Исповедник, О теологији и икономији иконе, PG 90, 1136B.

60) 20 Децембар, Предпразништво, канон Предпразништва, песма 9.61) Ср. Јован Дамаскин, Λόγος εἰς τὸ Γενεσιον, 7, 40.62) Види: Γ. Φλορόφσκυ, Ἡ Ἀειπάρθενος Μητέρα τοῦ Θεοῦ, стр. 198. J. Pelikan, Mary

Througt the Centuries, стр. 13.63) Опширније о слободној „сарадњи“ Човекољубивог Бога и побожне Дјеве Марије,

види: Кирило Александријски, Тумачење Посланице Римљанима, PG 74, 828AB.64) Ср. Νικηφόρου Καλλίστου, Ξανθοπούλου, Ἐκκλησιαστικὴ Ἱστορία, 1,7, PG 145, 652A. 65) 2. ст. на стиховње Ваведења у храм Пресвете Богодорице.66) опширније види: A. Kniazeff, „Mariologie biblique et liturgie byzantine“, Irenikon 28(1955) 282.67) Види: Κ. Β. Σκουτέρη, «Μαρία ἡ Θεοτόκος», ΠΒΛ 6(1991) 34.68) Ае. Митрополит Михаило, наведено дело, стр. 18.


каже: „Као што је први човек Адам добио тело од чисте, још девствене земље и саздан је руком Божјом, то јест речју Божјом, тако и при Ваплоћењу Божијега Сина понавља се то исто. Бог Син, Који подиже Адама, благоизволео је да се роди слично Адаму, јер се родио од Марије, која је била Дјева.“69) Та Дjева је Адама çåìííàãw äùè70) но и äùè

áëàãîñëîâåíàÿ Îòöà íåáåñíàãw ,71) која је „íåâîçä¼ëàííw âîçðàñëà âòîðàãw (è íîâàãw) Àäàìà“, „âèøå çàêîíwâú rñòåñòâåíûõú“, ñèëîþ Áîæåñòâåííàãw Äóõà.

Првостворена земља израсла је из себе, по речи Божјој, биље и плодно дрвеће, без обрађивања и без семена (1Мојс.1,11-12), тако и Дjева зачиње бесемено72), и рађа (доноси плод) íåâîçä¼ëàííw73) и íåèñêóñîáðà÷íw. („Áåçú ñ¼ìåíà Áîãà âî ÷ðåâ¼ çà÷àëà rñû74); Áåçú ìóæà âî çà÷àòiå âú òåá¼, V ä¼âè÷åñêè ðîæäåíiå áûñòú“,75)) зато Светој Дjеви Црква кличе: ðàäóñéÿ, çåìëå íåíàñ¼ÿííàÿ76) и још: ðàäóñéÿ, çåìëå áëàãîïëîäîâèòàÿ, ïëîäîíîñÿùàÿ òàéíû77). „Првостворена земља произвела је из себе биље травно и дрво плодовито, не бивши обрађена рукама човечијим, не примив семена, но по самој речи Творца силом Духа Божијег. Тако и Пресвета Дjева без обрађивања израсла је из себе клас неорани и спаситељни свету – безсемнео је зачела и родила Исуса Христа, наитијем Духа Светога78).

Место блаженог живљења првих људи, Рај – врт у Едему, и који је имао у себи дивно Дрво живота, које је подигао Бог из чисте земље (Пост.2,8-9), праобразовао је собом Свету Дjеву, која је од Свога чистога тела позајмила тело Богу, Који је Оваплотивши се од Ње постао човек да спаси палог човека. Света Црква назива Дjеву: ðàþ ìèñëåííûé, ñëîâåñíûé âòîðàãw Àäàìà ðàé79), räåìñêié ðàþ80). Света Дјева је зачела Сина Божијег у утроби силом Божјом и наитијем Духа Светога (Лк.1,35), дакле натприродно, Øperfus‹j, áåçìóæíî, íåâîçä¼ëàííw, зато јој Црква пева: òàèíú rñè Áîãîðîäèöå ðàé, íåâîçä¼ëàííw âîçðàñòèâøié Õðiñòà81)

69) Cit. Ае. Митрополит Михаило, наведено дело, стр. 18-19.70) Догматик гл. 3, у суб. на малој Вечерњи.71) Акатист Пресветој Богородици у част «Скоропослушнице», Москва 1887, икос 7.72) Догматик 4 гласа, у суботу на малој Вечерњи.73) Крстовданска катавасија, 9 песма, ирмос.74) Уторак повечерје, глас 1, песма 6, тропар 1.75) У недељу јутру, гл. 5, канон III, песма 9, Богородичан.76) Служба на Благовести, I стих на Господи возвах.77) У суботу јутру, глас 5, канон 1, песма 5, Богородичан.78) @izn| Presvyto} Bogorodicw, Москва 1898, стр. 149.79) Догматик, глас 1, у суботу на малој Вечерњи.80) У понедељак ујутру, глас 3, Богородичан на сједален по II стихословији.81) Катавасија на Крстовдан, ирмос 9 песме.


који је ново äðåâî æèâîòíîå82), и још: âåðòîãðàäå räåìñêié, %êw íåâîçä¼ëàííàÿ ëîçà, Ä¼âî, êðàñí¼éøié ãðîçäú ïðîçÿáëà rñè.83) У предпразни ству Рођења Христовог пева се, у једном Тропару, за Свету Дjеву: да се Њена утроба јавила као мисаони Рај, âú íåìæå áîæåñòâåííûé ñàäú, а сада ново äðåâî æèâîòà âú âåðòåï¼ ïðîöâ¼òå ïðîöâ¼òå [ Ä¼âû и ако од њега једемо, нећемо умрети као Адам, него ћемо бити живи.84) Један црквени писац каже: „Рај, бла жени живот невиних људи, који је имао посреди себе Дрво живота, праображаво је собом Богоматер, која је сместила у Себе Извор вечног живота“.85)

Из досадашњег истраживања смо дошли до закључка да, на основу предања о припреми Дјеве Марије од стране Бога за улогу и место у Домостроју спасења, можемо рећи да се њен земни живот може поделити на три значајне фазе: а) обећање Божије о рођењу Маријином од стерилних родитеља, б) боравак Маријин у Храму и њен живот у Светињи над Светињама, и в) јављање благе вести да ће је осенити Дух Свети и да ће родити Спаситеља. Дакле, реч је о великој Тајни коју црквени песник овако описује: „Неисказано Твоје рођење, сликовито предочи Пророк, као Књигу запечаћену унапред виде, коју Тајну Оваплоћења Твога Порода нико не разуме“.86)

3. Ева – Марија. Прва Ева као икона и образац друге Еве (=Дјеве) Марије

Библијски извори нас обавештавају да је Дјева Марија од предвечности изабрана,87) да буде Богородица. Када кажемо да је Дјева Марија од предвечности изабрана, тада под тим не мислимо да је она била предодређена, то јест, не у смислу детерминације, него је свезнајући Бог знао каквим ће светим животом Марија живети, односно, да ће бити најдостојнија од свих жена у свету да роди Бога Логоса (по Његовој човечанској природи) и тако буде Богородица (ср. Лк.1,38).88) Светоотачко

82) Блажена 7 гласа, васкрсна у недељу, 1 тропар.83) У понедељак јутру, гл. 3, богородичен на сједален по III стихословији.84) 20 децембар, служба предпраз. Рождества, тропар на Вечерњи.85) @izn| Presvyto} Bogorodicw, Москва 1898, стр. 149.86) 2 ст. 9. п. канон, 8. гл. у суботу на Повечерју.87) Ср. Андреј Критски, Κανὼν εἰς τὴν Σύλληψιν, Συναξάριον, PG 97, 1313BC. Исти, Εἰς

τὴ Κίμησιν, ΙΙΙ, PG 97, 1093C. Опширније о томе види: Ν. Α. Ματσούκα, «Προϋποθέσεις καὶ χαρακτὴρ τοῦ ἀπολύτου προορισμοῦ ἐν σχέσει πρὸς τὴν περὶ ἐκλογῆς καὶ «προορισμοῦ» βιβλικὴν διδασκαλίαν», Θεολογία 38(1967) 630.

88) Види: Василије Велики, Ὁμιλία εἰς τὴν ἁγίαν Χριστοῦ γέννησιν, 3, PG 31, 1464BC.


је мишљење да се у свету није нашла друга жена која је по светости, вери у Бога и моралним квалитетима равна Дјеви Марији, и која је имала тако присан однос са живим Богом; због тога је Логос Марију, као ону која је узвишенија од васцеле тварне природе,89) изабрао Себи за Мајку,90) јер је једино Она била достојна да постане Богомајка,91) иако се по природи (људској) није разликовала од својих предака и осталих људи, који су наследили Адамову палу природу. Међутим, треба још рећи да Дјева Марија није присилно изабрана, него је Она добровољно прихватила и пристала да буде Богородица – Христородица. Реч је, дакле, о слободној и динамичној сарадњи између Дјеве и човекољубивог Бога.

Библијски извори и Свето Предање нас обавештавају да Дјева Марија потиче из Јеврејског (=старозаветног богоизабраног) народа из племена Давидовог, да је прасликована, и старозаветна пророштва је приказују као Нову Еву, а чији су родитељи Јоаким и Ана. Неће бити на одмет да подвучемо чињеницу да се судбина света налази у рукама двеју жена: Еве и Свете Дјеве као Нове Еве.92)

Када се каже „Нова Ева“, тада се у црквеном песништву и богословском језику Православне Цркве, с једне стране, жели подвући паралела између прамајке Еве, као оне жене која је прекршила заповест Божију и није показала дужну послушност Богу Творцу и тако изгубила благодат Божију и увела „тугу“ у свет, а са друге стране, се приказује Дјева Марија као потомак прамајке Еве а ћерка Јоакима и Ане,93) Која је светог живота и препуна врлина и Која је добровољно послушала и прихватила94) да је Дух Свети осени и да као Дјева роди Бога Логоса – Новог Адама (ср. Лк.1,43), а самим тим Дјева, као Нова Ева, примила је благодат Божију и као облагодаћена Света Дјева има посебну улогу и служење у Тајни Домостроја спасења.

Прво поређење Богородице са прамајком Евом, у оквиру Тајне спасења, сусрећемо у делима Јустина Мученика и Философа.95)

89) Ср. Σωφρονίου Ἱεροσολύμων, Λόγος εἰς τὸν Εὐαγγελισμὸν τῆς ὑπεραγίας Θεοτόκου, PG 87, 3237D.

90) Види опширније: Герман Цариградски, Εἰς τὴν Εἴσοδον τῆς Θεοτόκου, PG 98, 301A. Γρηγορίου τοῦ Θαυματουργοῦ, Εἰς τὸν Εὐαγγελισμὸν τῆς ὑπαραγίας Θεοτόκου, PG 10, 1148D.

91) Види: Σωφρονίου Ἱεροσολύμων, Λόγος εἰς τὸν Εὐαγγελισμὸν τῆς ὑπεραγίας Θεοτόκου, PG 87, 672D.

92) Ср. Јован Пурић, Тајна спасења, стр. 177.93) Андреј Критски, Εἰς τὴν ἁγίαν Γέννησιν, Α΄, PG 97, 816Α.94) Ср. Α. Σπουρλάκου-Εὐτυχιάδου, Ἡ Παναγία Θεοτόκος, стр. 30 и 102. F. Buck, „Das

Marienbild in der Väterlehre auf Grund von typologischer Schriftauslegung“, Maria in Sacra Scriptura, vol. VI(1967) 190.

95) Види: Јустин Мученик, Дијалог са Трифуном, 100.


Дакле, Дјева – Нова Ева је узрок спасења Старе Еве у Христу,96) јер се од Богородице, то јест Нове Еве, родио Нови Адам – Исус Христос, Који је временски старији од Старог Адама (ср. Јн.1,1-3; Јевр.13,8)97) и био образац Старом Адаму, а не обратно.98) Управо због тога црквени песници Пресвету Богородицу називају: „палога Адама Враћање“,99) јер је успела да поцепа „рукопис Адамовог непослушања“,100) и да постане „Другога Адама Рај“101) и читавом свету духовни лек дарује.102)

Дјева је и „Евино Враћање“103) и „сузе Евиних Ослобођење“.104) Другим речима, Богородица, поставши „освећено Станиште Вишњега Божанства“,105) „разрешила је Евину тугу“.106) У црквеном песништву се истиче да је „сила благодати била преизобилна тамо где се умножио грех“,107) што ће рећи да је „Марија вратила дуг благодати, тиме што је пречисто родила, не од мужа, него из Себе саме, од Духа Светога, силом Божијом“.108) Из огромног мора православне молитвене мисли, ми види-мо да је Она не само Адама, него свих „палих Враћање“,109) и „Затирач смрти и труљења“.110) Реч је о враћању палих и огреховљених људи у наручје Божије и у посинаштво Божије.111) Песник вели: „Запечаћени Извор живих млазева показала си се Богородице Девојко, без мужа, пак, родивши Господа, водом бесмртности напајаш верне у векове“.112) Једном речју, Богородица „излива воду Христа“.113) Значи, Дјева Марија је по-

96) Свети Андреј, Εἰς τὴν ἁγίαν Γέννησιν, Δ΄, PG 97, 864C.97) Види: Св. Андреј Критски, Εἰς τὴν Κοίμησιν, ΙΙI, IΔ΄, PG 97, 1097B.98) Опширније о овој теми види: Мирко Ђ. Томасовић, Нови Адам. Тајна човека у свет-

лости библијско-светоотачког поимања, Београд-Атина 2003. G. Miegge, Die Jungfrau Maria, стр. 35.

99) Акатист Богородици, икос 1. 100) 2. ст. 4. п. канон Б. службе преносу моштију Св. Јована Златоуста, 27. јануар.101) Богородичан, 7. п. 3. гл. у недељу на Повечерју.102) Акатист Пресветој Богородици пред њеном иконом озарење ума,кондак 1.103) Богородичан, по сједалном, 3. песма, канон на Духове.104) Икос 6. п. канон службе чудотворној икони Пресвете Богородице Казањске, 26. ав-

густ.105) Богородичан на часовима и Повечерју на Ускрс.106) Богородичан, 8. п. к. Св. Филарета, 9. јануар.107) Акатист Пресветој Богородици за Њену чудотворну икону, кондак 3.108) Кирило Јерусалимски, Катихезе, катихеза 12, 29.109) 3. ст. песма и канон Богородици, 4. гл. у петак на Јутрењи.110) Богородичан, 1. п. канон Св. Ап. Томе, 6. октобар.111) Види: Марко Шпановић, Православно учење о Богородици, књ. II, том I, посебни део,

А-О. Називи, симболи и епитети који се дају Богородици по црквеним богослужбеним књигама, Сремски Карловци 2004, 73.

112) Богородичан, 8. п. канон Месопусне недеље у суботу на Јутрењу.113) Богородичан, 3. п. канон у петак Велике недеље.


стала „живи истински Извор, који рађа воду живота“,114) а исто тако, „мирно Пристаниште, и к Богу Снажна Водитељка, Мати Владарко“.115) Због тога: „Сви ка води Твога непресушнога Извора, Богородице Дјево, трчимо вичући“.116)

Супротност између „Старога“ и „Новога Адама“ – Христа у новоза-ветном богословљу изражавају следеће речи: „Први човек је од земље, земљан; други је човек Господ са неба“ (1Кор.15,47).117) Значи, „Нови Адам спасава Старога Адама, и укида се осуда тела, јер је телом смрт усмрћена“.118) Категорички одбацујемо као библијски неосновано римо-католичко учење по којем Дјева Марија није само Богородица, него је Она, тобож, и Socia – сарадница и саискупитељица (corredemptrix)119) (Mater Dei et Socia) Оваплоћеног Бога Логоса у Тајни искупљења људског рода и света уопште.

И заиста, тек Оваплоћењем Бога Логоса, по први пут се у историји човечанства појавило тело ново, безгрешно и у најтешњој заједници са Творцем.120) Због јединства ипостаси и међусобног несливеног прожимања својства Божанске природе постају човечанска, а својства човечанске природе постају божанска.121) Ту мисао је изразио црквени песник, када обраћајући се Пресветој Богородици, вели: „Ти си, Богома-ти, једина обновила природу и време“.122) Оваплоћењем Логоса, Адам је призван, клетва је уништена, смрт је усмрћена, Ева је ослобођена и ми смо оживљени.123)

Тако, дакле, као што је преко Старе Ева ушла смрт у свет, тако сада,

114) Богородичан, 8. п. канон Св. Ап. Јакова, 21. март.115) Богородичан, 1. п. к. цара Уроша, 2. децембар.116) 2. ст. 1. п. канон Богородици, 2. гл. у суботу на Повечерју.117) Детаљније о овој теми, види: Мирко Ђ. Томасовић, Нови Адам. Тајна човека у свет-

лости библијско-светоотачког поимања, стр. 261-305.118) Св. Григорије Богослов, Беседа 39, 13. Види: Св. Атанасије Велики, Против

Аполинарија, 1, 17, PG 26, 1125C.119) Поменути израз је у званичне римокатоличке црквене текстове први увео папа Пије

X. О овој теми је много писано и литература је веома богата. Поменућемо само поједина дела: Ι. Καρρμίρη, Τὸ Δογματικὸν Σύνταγμα «Περὶ Ἐκκλησίας» τῆς Β΄Βατικανείου Συνόδου, ΕΘΣΠΑ, τ. ΙΖ΄(1971) 50-51. Cl. Dillenschneider, Marie au service de notre Redemtion, Haguenau 1947, 45-46. Ἀμαλίας Σπουρλάκου-Εὐτυχιαδου, Ἡ Παναγία Θεοτόκος τύπος χριστιανικῆς ἁγιότητος, стр. 93-110.

120) Василије Селеквијски, Беседа 39, PG 85, 432C.121) Јован Дамаскин, Homil. in transfigurationem Domini, 2, PG 96, 548CD.122) Минеј, Положеније чест. Пресв. Богородици, 2. Јули, Јутрење, светилен. Мирко Ђ.

Томасовић, Нови Адам. Тајна човека у светлости библијско-светоотачког поимања, стр. 211.

123) Богородичан, глас 7., 11. децембар, Минеј.


преко Нове Еве свету је дошло спасење,124) јер, по речима богомудрог Јована Дамаскина, преко Дјеве Марије је поништен злочин жене (прамајке Еве).125) Светоотачки је став да је Богородица ослободитељка Евиног проклетства, да је бесмртна у Својој заштити, а да Њено заступ-ништво значи живот.

Ту у исправљању „женског спотицања“,126) јер је Дјева родила Бога Логоса – Исуса Христа, види се суштинска разлика између Старе и Нове Еве. Једном речју, Дјева Марија – Богородица, поставши „Квасац чове-чанске природе“,127) „испуњење је Творчевог провиђења“,128) и због тога је црквени песник назива „Кључем Царства Христова“.129) Као што прамајка Ева представља старо и огреховљено човечанство, тако Бого-родица представља духовно обновљено и пресаздано старо човечанство у Богочовеку Исусу Христу, Којег је она родила.130)

Овде ћемо још једном истаћи чињеницу да је Дјева Марија „једина Изабрана у свим родовима да буде стан Христу Богу“.131)

Христос је Тај Који спасава и Стару Еву и Старога Адама, односно, духовно обнавља, пресаздава и спасава васцели свет. Због њеног Сина – Богочовека Исуса Христа, Дјевино тело је на небо узнесено.132) Значи, не спасава Дјева Марија, него у Цркви спасава Њен Син – Богочовек Исус Христос. Зато црквени песник и пева: Ко не би хвалио Твоје врлине, Пресвета Дјево? Ко не би опевао то што родила си без уобичајеног зачећа? Јер Јединородни, Који и пре времена засијао је од Оца, Он Исти непојмљиво је изишао из Тебе, оваплотивши се, будући јестаством Бог, и јестаством начинивши се човеком ради нас, недељив на два лица, већ препознатљив у два јестаства међусобно несливена. Њега моли, чиста, вазда блажена, да помиловане буду душе наше.

Похвалне песме у част Богородице дају јасну представу о Њеном лику. У тим песмама показано је и неизрециво чудо, коме је Она посредовала, и неизрециво благо које су кроз Њу добили сви рођени на земљи, и божанска слава којом је украшен спомен на Њу у васцелој

124) Ср. Ἀναστασίου Σιναϊτου, Εἰς τὸν Εὐαγγελισμὸν τῆς παναχράντου καὶ Θεοτόκου Μαρίας, 2, PG 89, 1384C.

125) Ср. Св. Јован Дамаскин, Α΄: Λόγος εἰς τὸ Γενεσιον, 9.126) Богородичан по сједалном 3. п. преп. Теоктиста, 30. октобар.127) 1. ст. 4. п. канон, 2. гл. у Недељу на Повечерју.128) Тропар Ваведења.129) Акатист Богородици, икос 8.130) Ср. Д. Белоник, Феминизам у Хришћанству; жена у огледалу Светог Писма, Београд

2002, 93.131) Богородичан, 8. п. у среду на Јутрењу 7. недеље по Ускрсу.132) Св. Андреј Критски, Εἰς τὴν Κοίμησιν, I, IB΄, PG 97, 1069D.


васељени и вавек. Шеста црквена песма у част Богомајке, сабирајући у један заокружени појам све што је речено у пет догматика, већ размотрених, даје нам речи за исказивање срдачних осећања побожности и похвале.

Kto Tebe ne oubla`jt´, presvÌtaÌ D“vo; kto lj ne vospoet´ Tvoegw pre~jstago ro`destva? Да ли ће се наћи неко ко не би певао песму похвале у част Богородице? Њу прослављају сви бестелесни чинови Анђеоски, као најчеститију међу Херувимима и најславнију међу неупоредивим Серафимима. Њу величају сви људи који верују у Христа Спаситеља, од изласка сунца до заласка. Њена слава, која сад блиста у сваком кутку земаљском, прости-рала је своје зраке и у давно минулим временима, у временима староза-ветним, према људима који су седели у земљи и сени смрти, и побуђивала ове последње да погледају у Њу с вером и љубављу, док се Она још не беше појавила у свету, и у свим будућим вековима. Док буде постојао свет слава Њена никад неће потамнети и хвала упућена њој никад неће утихнути. У том многобројном хору који је прославља, ко не би славио Пресвету Дјеву, ко не би опевао то пречисто Рођење? Осим можда оних до којих није допрла јеванђелска проповед, или који су толико угушени лажном вером да, иако је чују, не разумеју је. Ко верује у Христа Спаситеља, тај мора хвалити врлине Пресвете Дјеве Богородице и не може не опевати то како је пречисто родила. Онај ко верује у Христа не може се уздржати од хвале у част Богородице, јер Спознавши Њену ве-личину ми се уједно учимо достојном спознавању Самога Бога и достојном поштовању Бога.

Из досадашњег истраживања Светога Писма, Свештеног Предања, светих Отаца, Црквеног песништва и теологије богослужења, лако се може закључити да Пресвета Дјева Марија, иако је физички човек,133) није обична жена међу другим (осталим) женама, него је она, како пра-вилно примећује Павле Евдокимов, савршенство жене, савршенство нове Еве, у чијој личности је жена васпоставила (духовно обновила) мајчинско девичанство.134) Једино се Она у Цркви Христовој назива „благодатном“ (κεχαριτωμένη) Богомајком, јер се у историји људског рода ни једна друга жена није удостојила дара толике Божанске благодати.135) Једино је Она родила Бога Логоса управо онако како је Бог хтео. Уистину су непојмљиве уму и нашим речима неизрециве Тајне које су се збиле у лику Пресвете Богородице. „Чудо рађања Твојега, каже певач Псалма, ниједан језик исказати не може. Јер, као што је зачеће

133) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὴν Κοίμησιν, ΙΙ, IΓ΄, PG 97, 1080B.134) Ср. Π. Εὐδοκίμοφ, Ἡ Γυναίκα καὶ ἡ σωτηρία τοῦ Κόσμου, стр. 283.135) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὸν Εὐαγγελισμὸν, Ε΄, PG 97, 905B.


Твоје било чудно, дивотно, тако је и представа о Рађању непојмљива.“ Да се ћути у побожном чуђењу пред оваквим и сличним чињеницама – најбоља је и најбезопаснија ствар. Неки могу да размишљају, разматрају их и говоре о њима, али не с тим да се труде да их некако разумеју и про-тумаче према свом разумевању, или, друга крајност, да, ако их не разумеју дозволе себи да посумњају у њихову стварност, већ да би осећали по-божно поштовање пред недокучивим проми слом Божијим.

Сасвим исправно закључују православни теолози да овде право-славно богословље није антропоцентрично, него је теоцентрично оријентисано.136) Православно учење о Дјеви Марији, као Новој Еви, не-ма ничег заједничког са римокатоличким учењем о Дјеви као помоћници (са-искупитељици) и саучеснику у искупитељском делу Новога Адама – Исуса Христа. Једноставно, како је надахнуто приметио о. Јован Мајендорф,137) у православном богословљу Дјева се помиње и доводи у везу са Христологијом да би се тиме посведочило истинито Божанство и човештво Исуса Христа, Којег је Дјева родила.

136) Види: A. Kallis, Die Gottesgebärerin in der orthodoxen Theologie und Frömmigkeit, HdM, I (1996) 373. Ср. C. Scouteris, „Theotokos-Panaghia“, ΕΦ 60(1978) 371.

137) Види: J. Meyendorff, Introduction a l΄etude de Gregoire Palamas, Paris 1959, 317.


4. Природно зачеће, рођење Марије од Јоакима и Ане и припрема Марије за служење у Домостроју спасења

Тројични Бог Творац и Промислитељ, пошто је желео да приправи живи храм и пребивалиште за улазак у свет (=оваплоћење и очовечење) Свога Сина (=Бога Логоса) ради спасења и обожења света и творевине, Он пошаље Анђела Свога праведним и веома побожним, али биолошки стерилним, супружницима Јоакиму (директном потомку Давидовог сина Натана (ср. 2Сам.4,14; Лк.3,31) и Ани (ћерци свештеника Матана из племена Ароновог), од којих би благословено да се по плоти роди, мајка Месијина. По светоотачком мишљењу, Бог је изабрао баш овај брачни пар, а не неки други, јер су Јоаким и Ана у својој побожности и врлин-ском животу предњачили пред другим људима.138) „Свети Јоаким и Ана божанствена непрестано се молише“,139) каже црквени песник.

Бибилијски извори нам сведоче да се побожни Јоаким (Бог подиже), удаљио у пустињу на молитву, у којој је тражио милост од Бога да би му се родио потомак. И заиста, на усрдну молитву човекољубиви Бог му је, преко Анђела открио: „Јоакиме, Јоакиме, услишена је молитва твоја (Лк.1,13), и сиђи с планине. жена твоја Ана затруднеће“ (ср. Лк.1,31). И заиста, тако и би: „Данас неплодна Ана рађа Божију Девојчицу, Пробрану од свих родова, за стан Цара свих и Творца Христа Бога, за испуњење Божанскога провиђења, којим су саздани земнородни, и обновисмо се од трулежи к животу који нема краја“.140)

Ана (Услишење), захваљујући се Богу, што их је лишио стерилности141) узвикиваше: „Радујте се са мном сва племена Израиљева: у утроби зачех ново небо, из којега ће ускоро засијати звезда спасења, Исус светлодавац“.142) Захвална и побожна Ана, још додаје: „Кћер коју зачех ја, пророка гласови одавно провозвестише, гору и двери непреходиве“,143) сверадосно Ана усклицаше онима који к њој дођоше. Црквени песник додаје да: „Озари се Исаија Духом, видећи у породу Јоакима и Ане нови Свитак у коме се написа Логос Који се оваплоћава“.144)

138) Ср. Св. Григорије Палама, Беседе, Монтреал 1984, 169-170. Св. Јован Дамаскин, Бе-седе, прев. М. М., Сомбор 1995, 10.

139) 3. ст. 1. п. канон Св. Јоакима и Ане.140) 7. ст. на Господи возвах Рођења Пресвете Богородице, 8. септембар.141) Само је Бог тај што лишава људе стерилности, о чему налазимо сведочанства у

библијским изворима. Види: Пост. 29,31. 30,22; Изл. 23,26: Пон.Зак. 7,14. Опширније о томе види: L. S. Thornton, „The Mother of God in Holy Scripture“, y: Symposium, стр. 15-16.

142) На зачеће Ане, Ирмос, песма 4.143) Канон на зачеће Анино, Ирмос, песма 5. 144) 3. ст. 6. п. и. канон Св. Јоакима и Ане.


За зачеће биолошки стерилне Ане, могли бисмо рећи да је то, уствари, разрушење духовне стерилности човекове природе, и оно је постало почетак плодоносних благодатних дарова и спасења људи. „Требало је да се из мртве утробе роди Она која ће родити животодавца. Јер цео свет је био као мртав и бесплодан“.145) Свети Јован Дамаскин истиче да је Јоакиму и Ани даровано семе „правде“ и убрали су „плод живота“.146) Односно, они су родили Марију коју Свети Оци називају „живоносним Гроздом“147) и „мостом живота“.148) То и јесте разлог што православни хришћани певају: „Зачеће твоје Ано, данас празнујемо, јер зачела си Ону која је сместила Несместивога, одрешивши се уза неплодности“.149)

Широка је била лепеза крила молитве Јоакима и Ане. Реч је о брачном пару чији су међусобни карактери били веома слични.150) Последица њихове дубоке вере и поверења у живога Бога била је та, како каже надахнути песник, да „царска порфира у утроби твојој, Ано, почиње да се тка…“.151) И не само то, него да би чудо било што веће, „нероткиња“ (Ана) је, „Богомирисно миро у утроби зачела…“152) Црква сведочи да, „чисту голубицу у утроби зачевши, духовне се радости Ана ваистину испуни, благодарствене песме Богу приносећи“.153) Или, како каже Роман Слаткопојац, Ана вољом Божијом „рађа Богородицу и хранитељку живота нашега“.154) Свети Андреј Критски155) сматра да је Бог унапред (пре многих поколења) благословио Ану да роди Дјеву Марију, јер је Бог као Свевидећи и Свезнајући, знао каквом ће побожности и врлинским животом живети Ана, укључио Ану је у Домострој спасења. То и јесте разлог што Св. Герман Цариградски156) посебно истиче значај Јоакима и Ане за спасење људског рода.

Неизрецивост Божијег милосрђа и дубине тајне, Ана овако изражава: „Ово несхватљиво, Боже мој, мени бива; кћер родих која ће носити Господа и Владара свих векова, Онога што ће сачувати свету девственост

145) Марко Шпановић, Православно учење о Богородици, књ. 1, Општи део, Сремски Карловци 2003, 37.

146) Јован Дамаскин, Λόγος εἰς τὸ Γενεσιον, 9.147) Св. Јован Дамаскин, тропар на Рождество Богородице.148) Св. Јован Дамаскин, тропар на Рождество Богородице.149) Канон на зачеће Анино, песма 1., ирмос.150) Ср. Св. Јован Дамаскин, Β΄: Ἐγκώμιον πρῶτον εἰς τὴν Κοίμησιν, 6.151) Канон на зачеће Анино, Ирмос, песма 7.152) Канон на зачеће Анино, Ирмос, песма 7.153) Канон на зачеће Анино, Ирмос, песма 6.154) Кондак на рођење Пресвете Богородице.155) Андреј Критски, Канон на рођење Пресвете Богородице, песма 1.156) Ср. Герман Цариградски, Εἰς τὴν Εἴσοδον τῆς Θεοτόκου, θ΄, PG 98, 301Α.


Своје мајке и након рођења. Њу, Милосрдни, приносим, приносим храму твоме, ону која ће постати, Вишњи, дверима твојим; њу с радошћу рађа нероткиња, Богородицу и хранитељку живота нашега“,157) и „мајку жи-вота нашега“.158)

Дакле, Богомајка Марија је рођена од смртних, то јест, од људи из Давидовог племена, који су били такође наследили последице првород-ног греха;159) рођена је у браку160) на природан начин, као и сви други људи. Исто тако, она је умрла као што умиру и други људи, међутим њено тело је узнето на небо јер је оно у себи носило Бога Логоса. Сви људски закони који су важили за све друге људе, важили су и за Дјеву Марију.161) Међутим, када је у питању побожност, врлина и духовна чи-стота, у томе Дјева Марија предњачи пред другим људима. Ову тајну многи нису могли да разумеју, и правилно да протумаче стихове Јеванђелисте Луке (1,28), тако да је папа Пије IX у својој булом „Ineffabilis Deus“ изнео учење да је Дјева Марија ослобођења од последица прво-родног греха, то јест, да је безгрешно зачета. Овакво, погрешно и библијски неосновано учење Православна Црква одбацила је,162) као и поједини значајни римокатолички теолози.163) Једноставно, по право-славном учењу, Дјева Марија је Света и Пресвета, иако носи последице првородног греха, наслеђених преко својих родитеља Јоакима и Ане.164) Дјеву је Дух Свети очистио и осветио,165) и тек тада је зачела Бога Лого-са по телу, и постала Света Богородица.

5. Испуњење старозаветних месијанскох пророштава и избор Дјеве Марије

По православном учењу, све што су прорекли и предсказали старо-заветни пророци, првенствено се односило на Рождество Христово од

157) Роман Слаткопојац, Кондак на рођење Пресвете Богородице, 7.158) Рождество Пресвете Богородице, Стихира на Господи возвах, из службе 9. септембра.

Опширније види код: М. Скабалановича, Христианские праздники. Рождество Пресвятыя Богородицы, Киев 1915, 122-124.

159) Види: Симеон Нови Богослов, Етичке речи, 13, SCh 129, 408.160) Ср. Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, IV, 24.161) Види: Св. Андреј Критски, Εἰς τὴν Κοίμησιν, I, IB΄, PG 97, 1052C и 1080C.162) Опширније о томе види: Ἀμαλίας Σπουρλάκου-Εὐτυχιαδου, Ἡ Παναγία Θεοτόκος

τύπος χριστιανικῆς ἁγιότητος, стр. 132-157.163) Види: Бернард Клеровски, Sermo 22, In Cantica, 5, PL 183, 880. 164) Ср. Св. Атанасије Велики, «Ἀδελφὴ γὰρ ἠμων ἡ Μαρία, ἐπεῖ καὶ πάντες ἐκ τοῦ Ἀδὰμ

ἐσμεν», PG 26, 1061B.165) Ср. Јован Дамаскин, Тачно изложење Православне вере, III, 2.


Дјеве Марије,166) и на тај начин се Дјева Марија јавља као врхунац и крај старозаветних пророштава. Једном речју, Исус Христос није само „жива спона“ која повезује оба Завета, него је Он Господар и Старога и Новога Завета. Зато смо дужни подвући чињеницу да од правилног – црквеног тумачења Светога Писма, зависи и правилно поимање тајне која се зова Пресвета Богородица, јер је она Богомајка печат Старога и Новога Завета.167) Међутим, колико се год човек трудио у спознавању величине славе, коју је Оваплоћени Бог Логос подарио Својој Мајци – Дјеви Марији, тешко ће у томе успети јер ни Анђели нису у стању то да постигну.168) Једно је само сигурно: Рођење Бога Логоса од Дјеве Марије је идење од закона и сенке ка благодати и истини.169) То, између осталог, значи да се Стари Завет тумачи у светлости Новога Завета, јер се у Новом Завету много јасније и очигледније види спаситељски наум Божији и Тајна Домостроја спасења.

Рођење Еве од Адама Свети Оци гледају као праобраз Рођења Спаситеља Господа Исуса Христа од Пречисте Дјеве Марије. Бог, Који је у почетку створио Еву од ребра Адамовог (1Мојс.2,21-22); није по-вредио Адама, него га је сачувао неповређеним и целим. И када је благо-изволео доћи да спасе човека, дошао је на свет у телу које је примио од Пречисте Дјеве Марије и родивши се од Ње, сачувао ју је целом и неповређеном. И тамо дејствује Бог и овде дејствује Бог.170) Свети Јован Златоуст каже: „Ако те пита Јеврејин: како је Дјева родила без мужа, а ти га питај: а како је Адам родио Еву без жене“.171) На другом месту исти Светитељ говори: „Кажи ти ономе који те пита о томе, каквим начином Христос, излазећи из девствене утробе, није разрушио печат девства, – кажи ти мени: каквим је начином из девственог Адама призашла Ева? Богородица Марија, не познавши мужа, родила је мушкарца; првосазда-ни Адам, не познавши жену, произвео је жену од ребра… И ето, као што је после узимања ребра Адам остао цео, тако је и после изласка плода и

166) Види: Βασιλείου Σελευκείας, Εἰς τὸν Εὐαγγελισμὸν τῆς Παναγίας Θεοτόκου, 39, 4, PG 85, 441C. Сравни: S. C. Napiorkowski, „Mariologie. I. Geschichtliche Entwicklung der Mariologie“, Evangelisches Kirchenlexikon 3(1992) 288. S. De Fiores, Maria in der Geschichte von Theologie und Frömmigkeit, HdM I (1996) 113. Ν. Μουρίκη, «Αἳ βιβλικαὶ προεικονίσεις ὑης Παναγίας εἰς τὸν τροῦλον τῆς Περιβλέπτου του Μύστρα», Ἀρχαολογικὸν Δελτίον 25(1970) 217-251.

167) Види: Св. Андреј Критски, Εἰς τὴν Γέννησιν, Δ΄, PG 97, 865Α.168) Види: Св. Андреј Критски, Εἰς τὴν Κοίμησιν, I, IB΄, PG 97, 1053C. Сравни: Ι. Α.

Παπαδοπούλου, «Μαριολογία», Ἐκκλησία 42(1965) 142.169) Ср. Св. Андреј Критски, Εἰς τὸ Γενέθλιον ἡμέραν, Α΄, PG 806Α.170) У једном богородичном песник пева: „ñîçäàâûé âú íà÷àòö¼ Åâó Ãîñïîäè, Ä¼âû âú

ëîæåñíà âøåäú“, глас 5 у суботу јутру, канон I, песма 6.171) Омил. на Псалам 76 и (Cit. Сер. Троицки, О циљу брака, в. Хришћ. живот, 1923, бр. 12).


Дјева остала неповређена. Ни у Адаму није претрпела штету веза чла-нова после тога, када је било узето ребро, ни печат девствености није се нарушио после тога, када је изашао Младенац“.172)

Нојев ковчег – лађа, којом се Патријарх Ноје с породицом спасао од свеопштег потопа, представља Свету Дјеву Богородицу: „Ковчег Логоса те показа Богородице, у који се неисказано усели Господ Закона“;173) „И Нојев те, Чиста, Ковчег предсказа, који је спасио Богу царско свештен-ство, сав свети народ“.174) Због тога и кличе песник: „Радуј се, Лађо оних који хоће да се спасу“.175)

Нојева Лађа је била направљена по Божјој заповести, од дрвета које не трули (1Мојс.6,14), Дјева је родила íåòë¼íî и бивши чиста пре рођења, остаје чиста и по рођењу. Тумачећи то, црквени песник говори: „Ä¼âà ðàæäàåòú è Óòðîáà íå Vñòë¼âàåòú“176), јер је то не дело природе но дело Божјег снисхођења, Божје свемоћи177). У ковчег се сместио Ноје са својом породицом и паровима свих животиња и тако се спасао од потопа. У утробу Свете Дјеве сместио се Бог,178) Који је дошао да спасе људе од потопа греха, и сама Дјева постала је уточиште за хришћане, íåáóðíîå ïðèñòàíèùå è êîâ÷åãú ñïàñåíiÿ.

Зато Свети Јован Дамаскин кличе Дјеви: Радуј се Ковчеже, богоначињени стане, радуј се управитељко поново сазданога света, од Које дође Христос – овај Нови Ноје Који испуњава виши свет нераспадљивошћу179).

Голубица, коју је Ноје узео са собом у ковчег као чисту (1Мојс.7,3.2), и коју је пустио из ковчега, да би дознао да ли је потоп престао (1Мојс.7,8-11) символише (праображава) Свету Дјеву „кротку голуби-цу“. Голубица је била чиста животиња и приношена је и на жртву за очишћење (3Мојс.12,8). Света Богородица је чиста и непорочно сва

172) Беседа против јеретика и о Светој Богородици; Tvoreniy Св. Оца нашего Јована Златоустаv$ rus. perevode, изд. СПБ Duhovn. Akademii, St. Peterburg$, 1902, tom$ VIII, кн. II (Tvor. pripiswvaemwy Sv. I. Zlatoustu i otnesennwy v$ izdnii Liny k$ razredu Spuria) стр. 911- 912.

173) Богородичан, 5. п. канон св. Илариона, 6. јун.174) 2. ина ст. на Господи возвах, 5. гл. у суботу на Вечерњу.175) Акатист Богородици, икос 9.176) Служба 27 децем. на веч. стихира на Господи возвах, на и ниње.177) У недељу јутру, канон, гл. 7.178) Дивећи се силаску Бога у утробу Деве, песник пева Светој Богородици: „rãîæå íåáî

íå âì¼ñòè, Ä¼âî Áîãîðîäèöå, âî ÷ðåâ¼ òâîåìú íåò¼ñíîì¼ñòíî âì¼ñòèñÿ: V ïðåáûëà rñè ÷èñòàÿ, ñëîâîìú íåèçðå÷åííûì, íè÷èìæå ä¼âñòâó Zñêâåðíøóñÿ“. Догм. 8 гласа, у суботу вече на мал. вечерњи.

179) в. Ае. Митрополит Михаил, Живопис Пресвете Богородице, стр. 21-22.


„èñïåùðåííà áîæåñòâåííèìû äîáðîä¼òåëüìè“,180) одевена у златне хаљине (врлине) и преукрашена (Божјом благодаћу). Она је родила кротко Јагње Божије Које узима на Себе грехе света и приноси се на жртву за грехе света. Црквени песник пореди Дјеву са голубицом: „Ти си, Најчистија, златна Голубица, јер си донела Маслинов стручак, Логоса Божијег, помазавши тело своје уљем Божанства“.181)

Голубица је донела Ноју у кљуну маслинову гранчицу (1Мојс.8,11) као знак измирења, а Света Дјева је родила Сина Божјега у телу, Посредника (1Јн.2,1) између Бога и људи, који је измирио Бога са човеком.

Лествица коју је Јаков видео у сну, која је спајала небо и земљу, по којој су узлазили и силазили Анђели и на чијем врху стајаше Бог (1Мојс.28,11-13) праобразује Свету Дјеву Марију. Видећи у овој Јаковљевој визији праобраз Дјеве, Црква је назива: „ëåñòâèöå âèñîêàÿ, 8æå Iàêwâú âèä¼“. „У старо доба, Јаков те виде да представљаш лествицу па рече: ово је Божија степеница. Тебе умну и одушевљену степеницу, Богородице, песмама величамо, на Њој Бог наш стаде и ми по Њој можемо да узиђемо на небо. Јаков те, Дјево, предвиде као степеницу, која нас води у небеске висине182) пева Света Црква Дјеви. Лествица је спајала земљу са небом, а Света Дјева је ëåñòâèöå âèñîêàÿ è ìîñòú êú íåáåñåìú ïðåâîäÿé183) и íèæííàÿ ñú âèøíèìè ñîâîêóïëøàÿ.184) На врху лествице стајао је Бог, што представља да ће преко нове, мисаоне лествице – Свете Дјеве сићи Бог Господ на земљу. Испуњење тога црквени песник опевава, величајући Свету Дјеву: „ïðåâ¼÷íàãî V íåïîñòèæèìàãî, ñîïðèñíîñóùíàãî íåâèäèìîìó Îòöó, âî Óòðîá¼ ïëîòñêè íîñèëà rñè Áîãîðîäèöå“,185) V ðîäèëà rñè cããåëwâú öàðÿ Õðiñòà Áîãà.186) Њеним рођењем, коме се и Ангели диве,187) отворено је широм небо и Ангели непрестано пењу се и силазе с неба (Јов.1,51), а исто тако отворен је улазак у Царство Небеско свима људима који хоћу драговољно да прихвате пружена им средства спасења. „Та лествица, која је сјединила небо са земљом, праобразавала је собом Богоматер, кроз коју је сишао на земљу Син Божији, који је примирио

180) гл. 1181) Богородичан, 9. песма, и. канон Св. Димитрија, 26. октобар.182) Акатист, в. Ае. М. Михаил, наведено дело, стр. 23.183) Служба Благовестима, 25 март, стих на Господи возвах, 1.184) Служба Благов.185) Служба Божићу, 25 дец. на Јутрењу, на I стихословији.186) Акатисти П. Богородици Скоропослушници, икос 1.187) Кличући чудесној Дјеви црквени песник је назива: cããåëwâú ìíîãîñëîâóùåå ÷óäî

(Акатист).


небо са земљом, Бога са човеком. Радуј се лествице висока, коју Јаков виде, говори Света Црква.188)

Патријарх Јаков, видећи ту чудесну лествицу, уплаши се и рече: зацело је Господ на овом месту… Овде је доиста кућа Божија и ово су врата небеска“ (1Мој.28,16-17). Видећи испуњене ове предивне Тајне, црквени песник се диви чудној Дјеви и тајни: „Íîâîý, ræå ïà÷å Óìà189) ñîêðîâåíîå òàèíñòâî“190), и назива Свету Дјеву „домом Божијим“ у коју је као у дом сишао Бог и јавио се свету преко ње. Свети Јован Дамаскин каже: „Господ је начинио Себи одушевљену лествицу, која је основицом утврђена на земљи, а врхом допире до самога неба и на којој стоји Бог – ону лествицу, чију је слику видео Јаков. Лествица је духовна – Дјева утврђена на земљи, јер се Она родила од земље; глава њена допире до неба, јер као што је свакој земљи глава муж, а ова није знала за мужа, него је глава њена био Бог и Отац“.191)

Велики пророк Јеврејског народа Мојсеј удостојен је од Бога да сазна и види многе велике Божије тајне. Једна од њих је виђење Купине на гори Хориву, која гори а не сагорева. Једном када Мојсеј пасијаше стадо свога таста на гори Хоривској јави му се Анђео Божији у пламену огњеном из купине. И виде, а то купина гори но не сагорева (2Мојс.3,1-2).

У овом виђењу Мојсијевом, које му је открио Бог, Света Црква оду-век је гледала праобраз Свете Дјеве Богородице. То је нарочито израже-но у песмама – догматицима. Тако у догматику другог гласа говори се: %êîæå áî êóïèíà íå ñòàðàøå Zïàëÿåìà, òàêw Ä¼âî ðîäèëà ýñè, è Ä¼âà ïðåáûëà rñè. ì¼ñòî ñòîëïà Gãíåííàãw, ïðàâåäíîå âîçñiÿ ñîëíöå: âì¼ñòw Ìw{ñåÿ, Õðiñòîñú, ñïàñåíiå äóøú íàøèõú.192) Тајна купине која гори а не сагорева тајанствено јавља будућу величанствену и несхватљиву тајну: „ñîêðîâåííw òàéí¼ %âëÿøå òÿ êóïèíó Ìw{ñåé, íåîïàëèìóþ áîãîðîäèö¼ âëàäè÷èöå: âåùåñòâåííàÿ áî òâîÿ ëîæåñíà íå Zïàëèøàñÿ áîæåñòâîìú“.193) Купина је горела у пламену, а није сагоревала и тиме је показивала Záðàçú ÷èñòàãw ðîæäåñòâà194) Дјевиног, тако и Дјева зачиње и рађа Сина Божијег – Спаситеља Христа, и остаје

188) @izn| Presvyto} Bogorodicw, Москва 1898, стр. 149.189) гл. 1 у уторак вече.190) гл. 1 у понедељак на Повечерју.191) Поука на Рожд. Богородице, cit. Ае. М. Михаил, наведено дело, стр. 23-4.192) У суботу на велик. Вечерњи.193) У понедељак на повечерју канон Пресветој Богородици песма 5; На другом месту

Црква пева Деви: êóïèíà âú ñiíàè ïðwáðàæàøå òâîå ä¼âî, ïðåñëàâíîå ðîæäåñòâî: Váî Gãíåìú áîæåñòâà íå Zïàëèñÿ, âú ëîæåñíàõú ïðiåìøè ÷èñòàÿ. У понедељак на повечерју гл. 2, канон 6, песма 3; у понедељак вече, гл. 1, Богородичан на стиховње; гл. 1 у среду на Вечерњи.

194) гл. 1, у нед. јутру канон I, ирмос 9 песме.


Дјевом: Ä¼âà ðîäèëà rñè, è Ä¼âà ïðåáûëà rñè.195) Огањ божанства боравио је у утроби Свете Дјеве, но није је опалио: ïðîðîêú òÿ ïðîðå÷å êóïèíó îãíåìú æåãîìó, %êw âú òåá¼ Záèòà Gãíü áîæåñòâà, V íåwïàëèìà ïðåáûñòú.196) Купина је сва горела огњем Божанства (који спаљује сваки грех), но није сагоревала. На Свету Дјеву наишао је Бог Дух Свети и Сила Највишега осенила је (Лк.1,35) и у њену утробу, предочишћену Духом, âñåëèñÿ Ñûíú Áîæiè, ñûé âú íåâåùåñòâåííûõú í¼äð¼õú Îò÷èõú, Ïðåâ¼÷íûé V íåïîñòèæèìûé, ñîïðèñíîñóùíèé íåâèäèìîìó Îòöó,197) è ïëîòü íåïðåëîæííw áûñòü,198) íåèçðå÷åííw âîïëîùñÿ,199) V Vç íåÿ ïðîøåäûé ñú âîñïðiÿòiåì,200) räèíü rñòü Áîãú è ÷åëîâ¼êú. Како пре рођења, тако и у самом зачећу и рођењу201) и после рођења Дјева остаје чиста (íåwïàëèìàÿ) ñëîâîì íåèçðå÷åííûìú, íè÷èìæå ä¼âñòâó Zñêâåðíøóñÿ.202) Јер, иако је Дјева примила у Своју утробу îãàíü íåïðèñòóïíàãw áîæåñòâà, ипак је неизречено ïðåáûëà – íåîïàëèìàÿ.203)

Мојсеј се чудио како то да купина, иако је обузета огњем не сагорева (2Мојс.3,3) но много је веће чудо и достојније чуђења и дивљења, како девојка прима у утробу Бога и како рађа Бога Оваплоћеног, а ëîæåñíà íå ðàçâåðçå,204) è íå wïàëüøåñÿ Gãíåìú íåïðèñòóïíàãw ñâ¼òà.205)

Анђео Божији, а то је Син Божији, друго Лице Свете Тројице, Који се назива Анђелом Великог Савјета (Ис.9,6), јавио се из купине Мојсеју да је сишао да избави Изабрани народ Свој из руку Мисирских (2Мојс.3,8). Исто се кроз Дјеву јавио свету Син Божији, но на спасење свих људи, не из ропства фараоновог, но из ропства греху и ђаволу. „Како је уопште избављење Израиљићана од ропства египатског било праобразом избављења рода човечијег од ропства греху и ђаволу: тако и, посебно, неопажлима купина, виђена Мојсијем, праизображавала је собом Пре-свету Дјеву, која је, учинивши се Мајком Господа, остала чистом Дјевом. Огањ божанства, који је примио Њу, није опалио Њену девствену при-

195) Догматик 2 гласа, у суботу на великој Вечерњи.196) Догматик 5 гласа, у суботу на малој Вечерњи на стиховње.197) Служба Божићу, 25 децембар на Јутрењу по II стихосл.198) Догм. 8 гласа у суб. на мал. Вечерњи.199) Догм. 6 гласа у суб. на вел. Вечерњи.200) Догм. 8 гласа у суб. на вел. Вечерњи.201) Ðàæäàåòú íî íå Vñòë¼âàåòú – служба 27 дец. на Господи возвах.202) Догм. 8 гласа, у суботу на мал. веч. на стиховње.203) Заиста је то велика тајна, немогућа по природним законима, но могућа свемогућем

Богу, кога не вежу закони природе. Богонадахнути црквени песник говори Деви: çàêîíû âú òåá¼ èñïðàçäíèøàñÿ rñòåñòâà Áîãà ñëîâà ðîäèëà ýñè (у нед. на повеч. гл. 8, песма 4).

204) гл. 1, канон…205) Предпразн. Рожд. Богородице.


роду. Јакоже бо купина не згараше опаљајема: тако Дјева, родила јеси и Дјева пребила јеси“.206) Отац Јустин Поповић о овој праслици каже: „Боговодац Мојсеј, коме је Бог открио многе новозаветне истине, видео је на брду Хориву у тајанственој појави несагориве купине праслику личности Свете Дјеве Богородице, Која, рађајући и родивши као Дјева Оваплоћенога Бога Логоса, остаје увек Дјева, не престаје бити Дјевом.207) Тумачећи овај праобраз, Свети Григорије Ниски, у својој Беседи на Рож-дество Христово говори: „Оно што се у Старом Завету представља пла-меном и купином, то се у току векова објавило у тајни Дјеве. Као што онамо гори купина у ватри, али не изгоре, тако и овде, у Новоме Завету, Дјева рађа видело и остаје неповређена“.208)

Изводећи Израиљски народ из Мисира „Господ иђаше пред њим дању у стубу од облака, а ноћу у стубу од огња, светлећи им“ (2Мојс.13,21) и тиме је објавио велику будућу Тајну: долазак Спаситеља у свет кроз Пречисту Дјеву Марију, Који ће извести палог човека из ропства ђавољег. Зато Света Црква пева Дјеви: “Îáëàêú òÿ ëåãêié íåëîæíw ä¼âî Vìåíóåìú, ïðîðî÷åñêèìú âîçñë¼äóþùå ðå÷åíiåìú: ïðièäå áî íà òåá¼ Ãîñïîäü íèçëîæèòè rãèïåòñêiÿ ïðåëåñòè ðóêîòâîðåíiÿ, è ïðîñâ¼òèòè ñVìú ñëóæàùûÿ“,209) и на другом месту назива Свету Деву: „ñâlòîâèäíûé Gáëàêú, ïðåäâîäÿùié íwâûÿ ëþäè êú çåìëè Zá¼òîâàíiÿ, âîèñòèííó áîãîáëàãîäàòíàÿ %âèëàñÿ rñè“.210) Бог је ишао у светлом, чистом облаку, а и Света Црква назива Дјеву: Gáëàêú ñâlòà ïðèñíîñóùíàãî,211) Áîæiþ çàðþ, ïðåñòîëú Gãíåçðà÷íié, јер је она, очишћена Духом, постала ïðåñòîëú õåðóâèìñêè è ÷ðåâî rÿ áûñòü íåâåùåñòâåííàãw ñâ¼òà æèëèùå. Дева је нови ñëîâåñíûé ëåãêié Gáëàêú, Væå íàä õåðóâiìû ñóùàãw, ñú ò¼ëîì íîñèâøié.212) У облаку је ишао сами Бог, и Црква назива Свету Дјеву: íåïðèñòóïíàãî áîæåñòâà ñåëåíiå и пева јој да је у лаком облаку, тј. Пречистој Девојци, дошао ïðåáîæåñòâåííûé Исус, Који седи у слави на престолу Божанства.213) Један црквени писац, тумачећи у Новом Завету бекство Христово у наручју Свете Дјеве Марије у Египат (Мт.2,13-15), о коме је пророковао пророк Исаија говорећи: „Гле, Господ седећи на облаку лаку доћи ће у Мисир“ (Ис.19,1), овако говори: „Кога треба разумети под тим „облаком лаким“, на коме се Господ носи у Ми-

206) @izn| Presvyto} Bogorodicw, Москва 1898, стр. 150.207) Догматика, II део, стр. 234-5.208) cit. Ае. М. Михаила, наведено дело, стр. 24-25.209) У недељу јутру, гл. 1, канон III, песма 3, тропар 1.210) У уторак јутру, гл. 5, канон I, 9 песма, Богородичан.211) Догматик гл. 1, у суботу, на мал. вечерњи на стиховње. 212) Благовешт. Катавасија, песма 4.213) Еп. Николај, Омилије, I део, на Рожд. IV, стр. 45.


сир? Богомајку. Она је била лака због немања греха, због немања проклетства,214) због красоте невиности, због обиља Божје благодати. Телесна – но као бестелесна; облак – но облак лаки. Некад је Бог ишао пред Израиљем „у стубу од облака“ (Ис.13,22) изводећи Свој народ из Мисира, а сада ево, Бог ходи „на облаку лаку“ (Ис.19,1) у Мисир, бежећи испред мача тога истог народа“.215)

Излазећи из Мисира, вођен огњеним стубом, Израиљски народ је приспео на обалу Црвеног мора. Фараон мисирски, који их је гонио, био је близу, и народ се уплашио и почео викати на Мојсија. Тако Свемогући Бог, учини велико и дивно чудо: нареди Мојсију да пружи руку своју на море, што овај и учини и начини знак216) над морем, а Господ узби море ветром источним и осуши море, и вода се раступи. И пођоше синови Израиљеви посред мора сухим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с леве стране (2Мојс.14,10-11; 13-16; 21-22,29). Овим је Господ не само спасао Израиља, него је претсказао и једну велику будућу тајну, а то је рођење Спаситеља Христа од девојке. Овај прелазак Израиља преко Црвеног мора праобраз је безмужног и чистог рођења Дјевиног. Тумачећи ову праслику Црква пева Светој Дјеви Марији: „Âú ÷åðìí¼ìú ìîðè, íåèñêóñîáðà÷íûÿ íåâ¼ñòû Záðàçú íàïèñàñÿ Víîãäà: òàìw Ìw{ñåé, ðàçä¼ëèòåëü âîäû: çä¼ æå Ãàâðièëú, ñëóæèòåëü ÷óäåñå. Òîãäà ãëóáèíó øåñòâîâà íåìîêðåííw Içðàèëü: íûí¼ æå Õðiñòà ðîäè áåçñ¼ìåííî ä¼âà. ìîðå ïî ïðîøåñòâiè Içðàèë¼â¼, ïðåáûñòü íåïðîõîäíî: íåïîðî÷íàÿ ïî ðîæäåñòâ¼ Åììàíóèëåâ¼, ïðåáûñòú íåòë¼ííà“.217) Израиљ је прошао воду (íåìîêðåííw) %êw ñóøó: íåòðåíó, íåwáè÷íó, íåìîêðåííw ìîðñêóþ øåñòâîâà ñòåçó218) – Црква пева Деви: Åäèíîðîäíûé Ñûíú Áîæiè [ òåáå ÷èñòûÿ ïðîéäå,219) áåçñòðàñíw âíèäå, íåñêàçàííw Vçûäå,220) è ÷èñòàÿ è ïî ðîæäåñòâ¼ ïðåáûñòú íåòë¼ííà, íè÷èìæå ä¼âñòâó Zñêâåðíøóñÿ. Òû áî räèíà áûëà ýñè âú æåíàõú, è ìàòè è ä¼âà.221) Као што је Израиљ могао проћи преко воде као по суху, тако и Света Дјева рађа као Дјева (%êw Ä¼âà ðîäèëà rñè) и опет остаје Дјева:

214) Ово не значи да Она није била под првородним грехом, него се овде говори о Дјеви после наитија Светога Духа и Рођења Емануила, када је Она већ била претходно очишћена Духом Светим.

215) Еп. Николај, Омилије, I део, на Рожд. IV, стр. 45.216) То је божански знак, знак Христа Спаситеља, Часни Крст (в. Крстовданска катавасија,

песма 1).217) Догм. 5 гласа у суб. на вел. Вечерњи.218) У понед. вече гл. 2.219) Догм. 6 гласа, у суб. на вел. Вечерњи.220) Догм. 2 гласа, у суб. на мал. Вечерњи.221) Догм. 8 гласа, у суб. на мал. Вечерњи, стиховње.


âú ðîæäåñòâ¼ Ä¼âà è ïî ðîæäåñòâ¼ ïàêè ïðåáûâàåøè Ä¼âà.222) Море је по проласку Израиља остало непроходно, исто и Света Дјева сачувавши ä¼âñòâî íåêðàäîìî V íåâðåæäåííw, íåèñêóñîáðà÷íî ðîäè Ãîñïîäà, è ïî ðîæäåñòâ¼ ïðåáûâàåòú ïðèñíwä¼âà, %êîæå ïðåæäå ñîõðàíèëà rñòü,223) è â¼í÷óåòú ä¼âà224).225)

Некада је Црвеним морем био наговештен праобраз лика Невесте која није спознала брак: тамо је Мојсије, који је разделио воду, овде Гав-рило, који је послужио чуду. Тада је Израиљ непоквашен прешао дубином (мора), сада је Дјева родила иста без семена. Море је после преласка Израиља остало непреходно. Непорочна после рођења Емануила оста-ла нетакнута. Који јеси, и Који јеси пре свега света, и Који јави се као човек, Боже (наш), помилуј нас.

У догматику петога гласа Св. Јован Дамаскин даје нам да видимо јасан праобраз преславног чуда, које се догодило Рођењем Богочовека од Пресвете Дјеве Марије. Taj праобраз био je у Црвеном мору и у чудес-ним деловањима свемогућег Бога, која су се некада у њему збила.

V´ ~ermn“m´ morj nejskÙsobra~nºÌ nev“stº, obraÝ´ napjsasÌ jnogda (У Црвеном мору некад се назначи лик Невесте која брак не спознаде). Море и иначе, и непрегледношћу своје воде, огромношћу и безбројем својих таласа, мо-же да буде приближни лик Пресвете Марије – лик њене славе, недостиж-не нашем мисленом погледу и њених добрих дела, највећих и непребројних. Али од свих огромних лежишта воде на земљиној кугли, само je Црвеном мору било суђено да промишљу Божјом „некада“ – не-када давно – постане јасан праобраз Пресвете Марије као „невесте која није искусила брак“ – праобраз Њене „материнскодевичанске славе“.226) У ком je управо смислу Црвено море било праобраз великих тајанстава која су се збила у лику Пресвете Марије, показаће нам наредне речи догматика.

Tamw MwÔsej raÝd“ljtel· vodº, Ýd“ è Gavrãjl´ slÙ`jtel· ~Ùdese (Тамо Mojcuje, који раздвоји воду, овде Гаврило који послужи чуду). У Црвеном мору и у лику Пресвете Марије, узрочник и извршитељ чуда био је Свемогући Бог, али и у једном и у другом случају Бог je употребио за збивање чуда посреднике или, како се изражава сачинитељ догматика, „служитеље“

222) У суб. на стих. гл. 7.223) У уторак, Јутрење, глас 1.224) глас 2., у недељу.225) Сем тога, прелаз преко Црвеног мора символише (праобразује) новозаветно Крштење.

А Света Дева је родила Емануила, Који даје људима ???? преко Крштења да се препороде и уђу у други живот (ïàêèáûòiå), зато јој Црква и пева: Ïàêè íàçäàíiå è æèâîòú òîáîþ âòîðûé âñ¼ìè, ïðå÷èñòàÿ Ìàðiå. (Догм. 3 гласа, у суб. на мал. Вечерњи).

226) Ирм. кан. гл. 4, песма 9., ирм. 5


чуда, тамо Mojcuje, овде Гаврило. Тамо je, то јест, служитељ чуда које се збило у Црвеном мору био Мојсије. Служење Мојсија чуду сачинитељ догматика јасно одређује кратким речима називајући га „разделитељем воде“. Када су Јевреји изашли из Египта, и готово сустигнути с леђа од стране Египћана, стајали крај обале Црвеног мора и када им очигледно није било спаса, онда je Бог позвао Мојсија, предводника Јеврејског народа, и њему једином открио тајну спасења Јевреја. „Узми штап свој“, рекао је Он Мојсију, „и расеци њиме море; и синови Израиља проћи ће посред мора копном“ (Изл.14,16). Мојсије није противречио Господу, он je чврсто веровао да je Господ моћан да начини то чудо. И ето, послушан Божјем гласу, он узима свој штап, пружа га према мору и море раздељује своје воде. Тако је Мојсије, снагом Свемогућега Бога, постао разделитељ воде. Слично томе било је служење Гаврила новозаветном чуду. Њему, предводнику, Архистратигу Небесних Сила, њему једином међу свим бићима вишег духовног света, свеблаги Бог поверио је тајну замишљену у науму Божијем, Тајну Рођења Сина Божијег у плоти, од Пресвете Дјеве Марије, да би у Њој био остварен „недокучив Божији наум“.227)

Togda glÙbjnÙ {estvova nemokrennw Jsrajl·, nºn“ è Hrãsta rodj beÝs“mennw D“va (Тада дубину пређоше Израиљци не поквасив се, данас пак Дјева без семена роди Христа). Чудесно деловање свемогућности Божије, објављено у Старом Завету превођењем Израиљскога народа дубином морског дна, веома је изражајна претеча новозаветнога чуда – без семена Рођења Си-на од Пресвете Дјеве Марије. Да ли je било могућно, стојећи на обали Црвенога мора и гледајући непрегледну ширину воде, претпоставити да ће се та вода раздвојити и открити копно, „на које пак сунце не засија, не виде оно никада сунца“ – да ће открити бездан „какву не виде откривену ширина небесна“?228) И сам Мојсије, вероватно, није замишљао такву, дотле невиђену појаву, пpe него је добио откривење од Бога. Исто тако, зар је било могућно и помислити да би се догодило нечувено и неупо-редиво Дјевино Рођење без семена? И сама Пресвета Дјева Марија, Којој је о томе Рођењу дојавио Арханђео, такво што није могла ни да замисли! „Како ће то да буде, ако ја за мужа не знам“, рекла му је Она. Али као што се „тада“ у Старом Завету, збило с водом Црвеног мора оно што се пре није могло замислити, збила се дотле невиђена измена уобичајеног његовог тока и „Израиљци су прошли“ дубином новооткривеног мор-ског дна и прошли као „по сувом“, „стопалима неовлаженим“229), „не поквасив се“, тако се и „данас“ – у Новом Завету, збио нов, нечувен, не-

227) Ирм. кан. гл. 4, песма 4., ирм. 3228) Ирм. кан. гл. 5., песма 1., ирм. 4.229) Ирм. кан. гл. 2, псма 1., ирм. 15.


упоредив и јединствен случај Рођења! Пресвета Дјева Марија „родила је Христа“ не познавши мужа, „без семена“! „Радуј се, Ти Која девичанство и рождество сједињујеш“.230)

More po pro{estvãj Jsrajlev“ prebºst· neprohodno, neporo~naÌ po ro`destv“ EmmanÙjlev“ prebºst· netl“nna (Море, пошто су га прешли Израиљци, остаде непреходно: Непорочна после Рођења Христа остаде нетакнута). Стање воде Црве-ног мора, после чудесног преласка Израиљаца преко његовог дна, било је прототип „нетрулежности“, нетакнутости девичанске чистоте у лику Пресвете Марије „после рођења“; после чудесног проласка Бога-Логоса кроз њена пречиста недра. Црвено море није престало да буде море, иако се привремено био зауставио уобичајени ток његове воде; само и једино Израиљанима, по вољи Свемогућега Бога, оно је отворило своје дотле невиђено дно, отворило „стазу без препрека, необичну“:231) а после њиховог преласка на другу обалу, која је с друге стране, оно је „опет“ затворило ту стазу, опет се начинило какво је и било, „непреходно“, и Египћане, који су се дрзнули да сиђу на његово новооткривено дно тра-гом Јевреја, његове поновно сједињене воде прогутале су и сахраниле у себи (Изл.14,23-28). Тако и „Непорочна међу женама“, која се заветова-ла на девичанство, Пресвета Дјева Марија, није изгубила Своју девичан-ску чистоту, није престала бити „Девицом“, иако је родила Сина. „И после Рођења Емануиловог“ Она је остала „нетакнута“, то јест, како је била Девица пре Рођења и о Рођењу тако је остала Девица и после Рођења онога Сина Коме је, према пророштву Исаије, доликовало име „Емануила“ или „Бога, који је сишао на земљу, код нас“.

Чудесни жезал (штап) Аронов који је напупио и процветао и донео плод (4Мојс.17,8) праобразавао је Свету Дјеву Богородицу, Која је бесе-мено зачела Сина Божјег и родила Га, Оваплоћеног без мужа. Зато жезал âî Gáðàçú òàéíû ïðiåìë¼òñÿ,232) и односећи то на Свету Дјеву, Црква пева: „Äðåâëå òÿ ïðîçÿáøié càðwíîâú æåçëú âîwáðàçè Ä¼âî: òû áî räèíà ðîäèëà rñè ïðîçÿáåíiåìú áåç ìóæà, íåáåñíûé íûí¼ äîæäü ïðiåìøè âî ÷ðåâ¼“233) и на другом месту: Òÿ ïðîÿâëÿøå ààðwíîâú, áåç íàïîåíiÿ ïðîöâ¼òøié, áîãîðîäèöå ïðå÷èñòàÿ, áåç ñ¼ìåíå ðîæäøè, âîïëîùøàãîñÿ Áîãà íåïðåì¼ííw.234) Песник црквени се диви натприродној тајни и пита: êòî âèä¼ çà÷àòiå áåçñlìåíîå,235) è áåçñlìåíîå

230) Акат. Пресв. Богор. Икос. 8.231) Ирм. гл. 2, песма 1., ирм. 5.232) Катавас. на Крстовдан, 3 песма.233) У суб. на повечерју, гл. 1, канон, песма 8.234) У суб. на повечерју, гл. 3, канон, песма 3.235) Служба на Благовести.


è áåçìóæíîå ðîæäåíiå.236) Као што је жезал без семена и без заливања проклијао и донео род, тако је и Дјева без семена и безмужно родила Богочовека и због тога Јој певамо: Òÿ âåëè÷àåìú áîãîðîäèöå, âîïiþùå: ðàäóéñÿ æåçëå, [ íåãwæå áåçñ¼ìåííw áîãú ïðîçÿáå.237)

жезал је донео диван плод, но Дјева је родила Цвет неувели (Богородице æåçëå ÷åñòíûé, þæå ïðîçÿáå öâ¼òú íåóâ¼äàþùié).238) Дивно је то дело Божјег снисхођења: W ïðåñëàâíàãw ÷óäåñå, âú òåá¼ ñîä¼ëàííàãw, áîãîíåâ¼ñòî, òàèííèöå áîæåñòâåííûÿ áëàãîäàòè, íåèñêóñîìóæíw è áåçñåìåííw ðîæäøè Ãîñïîäà, è %âèñÿ ïî ðîæäåñòâ¼ ïàêè ä¼ñòâóþùè.239) Тумачећи натприродно проклијање жезла и преносећи то на Свету Дјеву Богородицу, Свети Јован Златоуст говори: „Ако желиш знати, како природа отступа од свога поретка, да би насупрот самој себи служила вољи Бога, питај жезал Аронов: кажи ми, суви жезле, како си ти произрастао лишће и плод у сасвим кратком времену насупрот природе? Мојсеј те није претходно забо (посадио) у земљу, није заливао водом, није време изазвало твоје корене, ти ниси преживео ни лето, ни пролеће, ниси окусио (осетио) ни зиме, ни јесени; и тако, каквим си начином ти дао лишће, и цветове и плод? Не изменама у ваздуху – говори жезал – или променама годишњих доба, покорио сам се, но, подчинивши се Божанској речи, нарушио сам природу и насупрот ње дао сам плод, да бих се и по природи и насупрот природе потчинио вољи најбољег (највећег) Уметника. И тако, човече, као што је жезал насупрот природе дао плод, да би Јудеји поверовали, тако и живи жезал – царска Дјева родила је мимо брачних закона, да би се спасла сва васељена.

Но, може бити, рећи ћеш: каква је сличност измешу жезла и Дјеве Која рађа? Погледај, како је много сличности. Тај жезал био је слика Дјеве: он је слика, а Она стварност, он је напред узети образац, а Она сам предмет. Као што је жезал дао плод насупрот природе, тако и овде на-супрот природе Дјева је произрасла цвет благочешћа. „Јер ће изаћи – го-вори се – жезал из корена Јесејева, и цвет од њега изаћи ће“ (Ис.11,1). Значи, није се узалуд Павле дивио богатству Божјем, тј. домостроитељству ваплоћења Христа? (Рм.11,33).240)

Скинија (шатор) и Ковчег Завета који је Мојсије направио по запо-вести Божијој (2Мојс.25,10-11.18; 2Мојс.36,8; 37,1-2,6-7) праобраз су

236) исто.237) Богород. отпуст, уторак, на крају Јутрења, гл. 2.238) глас 1.239) У суб. на Повечерју, гл. 2., канон, песма 6.240) Tvoreniy, ibid. tom$ VIII, књ. II Spuria, стр. 909-910. Бес. прот. јерет. и о Светој Бого-

родици.


Свете Дјеве Марије. Ковчег, који је направљен од дрвета ситима, које не трули, представља чисту Дјеву Која нетрулежно роди Законодавца свих (док је ковчег садржао само таблице закона које је Бог дао Израиљском народу). Ковчег је био сав позлаћен чистим златом са златним венцем унаоколо. Света Дјева је сва преукрашена врлинама (èñïåùðåíà áîæåñòâåííûìè äîáðîä¼òåëüìè, îä¼ÿíà âú ðûçè ïîçëàùåíû è ïðåóêðàøåíà) и носи нетрулежни вечни венац девства. Света Црква пева Дјеви да је она: êîâ÷åãú ÷èñòè, áîæåñòâåíèìú Äóõîìú ïîçëàùåííûé, íå ñêðèæàëè íîñÿùú çàêîíà, íî Õðiñòà Ãîñïîäà,241) и кличе јој: ðàäóéñÿ, êîâ÷åæå íîâàãw çàâ¼òà, ðàäóéñÿ, êîâ÷åæå Vñòèííàãw ñâÿùåíñòâà.242) На ковчегу су била два херувима – Света Дјева је била удостојена да јој се јављају ангели, но не само они, него се у њену утробу уселио Сам Цар Ангелâ, Христос Господ, и преко Ње су отворена небеса и Ангели се јављају људима. Њеној величини диве се и сами Анђели, јер је се Она украсила ïà÷å âñÿêàãw cããåëüñêàãw áëàãîë¼ïiÿ, cããåëwâú áî òâîðöà çà÷åíøè è Ãîñïîäà.243) Света Дјева је Својим Рођењем постала ñâÿò¼éøàÿ ñâÿòûõú âñ¼õú ñèëü, ÷åñòí¼éøàÿ âñåÿ òâàðè,244) è ñâÿòîïåðâî÷èñòàÿ ïîõâàëà ñóùû íåáåñíèõú ÷èíwâú,245) è ãëóáèíà íåóäîáîçðèìàÿ è cããåëñêèìû G÷èìè.246) Она је уистини Свети êiâwòú из којег је изишао Христос – зато Света Црква и пева спаситељу Христу: Ïîêðûëà rñòü íåáåñà äîáðîä¼òåëü òâîÿ Õðiñòå: Vçú êiâwòà áî ïðîøåäú, ñâÿòèíè òâîåÿ íåòë¼ííûÿ ìàòåðå, âú õðàì¼ ñëàâû òâîåÿ, %âèëñÿ rñè %êw ìëàäåíåöú.247)

Скинија завета је била место јављања славе Божије, но Дјева је била та кроз Коју се јавио Сам Бог – Син Божији Јединородни, Који је сијање славе Очеве и обличје бића Његова (Јевр.1,3) и зато се Она назива истинитим Храмом Господњим (Псалмопевац говори: ñâÿòú õðàìú òâîé, V äèâåíú âú ïðàâä¼), ñâÿòàÿ ñâÿòûõú, øèðøàÿ íåáåñú.

Уопште сва Скинија и све ствари у њој, као и Соломонов Храм доцније и све што се у њему налазило (1Цар. 6 и 7 гл.) праобразовали су Свету Дјеву Марију. „Скинија је била за Јевреје као вмјестилишче немјестимаго Божанства, местом јављења славе Божије, откривење воље Господње. Но несревњено у вишем степену учинила се Пресвета Дјева

241) гл. 4 у уторак.242) глас 1.243) У пон., Јутрење, канон II, песма 5, Богородичан.244) У суб. вече гл. 1.245) гл. 3 у понедељак.246) Благовести247) Сретењска катавасија, песма 4.


жилишчем Бога – Слова, местом освећења, вмјестилишче невмјестимаго. Ми притичемо к Њој у нашим жалостима и нуждама, као што су Јевреји притицали к Скинији, када су били у тешким околностима, и ту су добили одговор и помоћ од Бога.248) О несравњиво већој важности и величини Св. Дјеве над Скинијом и свим праобразима у Старом Завету говори Свети Јован Дамаскин овако: „Тамо је Син Божији написао закон Духом на каменим таблицама, као својим прстом; а овде Сâм Син Божији Оваплотио се од Духа Светога и од девојачке крви… Тамо је дата Мана, а овде је Онај, Који и даје и заслађује Ману… Нека се поклони величанствена Скинија, коју Мојсеј у пустињи начини од најскупљих ствари, па и старија скинија праоца Авраама – нека се поклоне одушевљеној и умној Божијој Скинији! Ова жива Скинија место је особите Божије радње, па је ту и лично становање Сина и Бога. Нека призна своју ништавност одасвуд позлаћени кивот, и златна стамна у којој је Мана, и свећњак и трапеза и све што беше тада – нека види своју ништавност, када стане пред Богомајком – живом Скинијом! Јер је све ово у Старом Завету имало значаја и важности само зато, што је представљало духовну Скинију, као сенка правога лица.249)

Величанствени Соломонов Храм и све ствари у њему праобразовали су собом Свету Дјеву. Један црквени писац овако тумачи те праобразе: „У храму Соломоновом било је девет ствари које су биле најсветије. Прво је био седмокраки свећњак са седам свећа; друго трапеза освећених хлебова, треће златна кадионица, са које се тамјан палио, пето две таблице, које је Мојсије добио на брду Синајском и на којима су биле заповести, шесто жезал Аронов који је чудесно процветао, седмо кивот у коме су биле таблице, осмо херувими који су осењивали место где су се приносиле жртве умилостивљења и девето најсветији део храма, који се звао Светиња над светињама. Сви ови предмети били су праслика Богомајке, јер она је седмокраки свећњак, седам дарова Светога Духа, са којима је од ране младости светлила. Она је златна кадионица, која је хранила у себи огањ Божанства. Она је златни суд од мане, у којој је била небеска Мана – Христос Спаситељ. Она је таблица закона, која је носила оваплоћен Закон, Слово Божије. Она је чудесно процветали жезал, који је цветао цветом бесмртности. Она је кивот, који је Богомајка, тј. Светиња над светињама, у којој је обитавао Господ сваке светиње.250)

У Храму Соломоновом јавио се Бог и испунио га облаком славе

248) @izn| Presvyto} Bogorodicw, ibid. (руски) стр. 151.249) Беседа на Рожд. Бодородице, cit. Ае. М. Михаил, наведено дело, стр. 41.250) Протосинђел Фирмилијан, наставник богословије, Тумачење јеванђеља, II књ. (Тумач.

праздн. јеванђељ. са беседама) Беседа на Рожд. Богородице, Београд 1884.


(1Цар.8,10-11) – у утробу Свете Дјеве уселио се Сам Бог и Она се сва испунила славом Божијом.251) Њена утроба прима Бога Кога ни небо ни небеса над небесима не могу да обухвате (1Цар.8,27; Ис.66,1; Да.7,49; 17,24): âñ¼ìè íåâì¼ñòèìûé V âñ¼ìè íåâèäèìûé, êàêw ñåé ìîæåòú âî ÷ðåâî ä¼âè÷å âñåëèòñÿ.252) Зато јој Црква кличе: ðàäóéñÿ, âì¼ñòèëèùå íåâì¼ñòèìàãw rñòåñòâà: rãîæå áî íåáåñà íå âì¼ñòèøà, Óòðîáà òâîÿ âì¼ñòè,253) ðàäóéñÿ, ä¼âî íåáåñú øèðøàÿ.

Пресвета Марија, Која је задобила „светску славу“, била је земаљског порекла – „од људског рода потекла“, што још више побуђује дивљење Њеној слави. Не би било толико чудновато да је ту славу стекло биће које је Бог поставио на вишу лествицу свих створења, које поседује сва савр-шенства ума и воље; али то што је Пресвета Марија проистекла из сре-дине људског рода који је због греха изгубио и дароване му првобитно моћи и савршенства – то да се Она узнела до таквог степена величине и славе, какве није имала нити ће имати ниједна твар – то појачава наше дивљење према Њеној слави. Реч proÝÌb{ÙÈ нехотице нас подсећа на штап Аронов, палицу чудесно proÝÌb{ÙÈ (Број.17,10). Ко би могао и помислити да ће тај штап, одавно лишен моћи раста, пустити изданке, процветати и донети плодове? Ко би могао помислити да ће и сред људског рода, који се прегрешењем лишио пређашњег блиског контакта с Богом, – „пу-стити изданке Лоза истинита, која ће нам донети плод живота“,254) да ће сред људског рода понићи „жена“ (1Мојс.3,15) која ће постати „светско чудо и чувење“,255) и коју ће „блаженом звати сви нараштаји“ (Лк.1,48), „часнијом од Херувима и славнијом неупоредиво од Серафима“.

Али чиме је то Пресвета Дјева Марија, „изданак човеков“, задобила „светску славу“? Шта ју је уздигло више од свих твари, донело јој дивљење Анђелâ и људи, учинило је светским „чудом и чувењем“? То што је родила Творца земље и неба, Владику Анђела и људи. Марија је носила у Својој утроби Божје Створење – њена утроба сместила је у себе Необухватног! Стога, ако ми величамо и називамо блаженима свете људе који су нас својим подвизима приближили Богу, могу ли Анђели и људи да не величају и не називају блаженом Марију, Која не само што се

251) Света Црква пева Дјеви: „Ñèëà âèøíÿãw òÿ ä¼âî Zñ¼íè íàèòiåìú áîæåñòâåííàãw äóõà, è òîãäà ïà÷å rñòåñòâà âñÿ÷åñêèõú Ãîñïîäü ïëîòü è äóøó Zæèâîòâîðèâú ïðiåäèíè ñåá¼, ïðåáûâú âú òîìæäå rñòåñòâ¼“ (гл. 1. канон у суботу на Повечерју, песма 4).

252) Благовести.253) Благовести; на другом месту Црква пева: íåwáèìåííàãî âî ÷ðåâ¼ òâîåìú âîïëîùåííà ðîäèëà

rñè, ïðåáûâøè ä¼âà %êîæå V ïðåæäå ðîæäåñòâà, áîãîíåâ¼ñòî. У пон. јутру, гл. 1, канон II, песма 1, богор.

254) Богор. 3. део.255) Кан. Одиг. П. 9. слав.


више од свих приближала Богу, већ га је и сама телесно садржала у Се-би.

Један од судија Јеврејског народа, Гедеон, када једном „врсијаше пшеницу позва га Бог за судију и том приликом откри му (показа) једно необично чудо: руно на које је сишла роса, док је свуда унаоколо било суво (Суд.6,11-12). Овај догађај преобразовао је једно велико чудо, које ће се десити у будућности, а то је натприродно Рођење Спаситеља од Свете Дјеве. Руно представља Свету Дјеву Марију, Која је одуховљено Руно, на које је сишла небеска роса – благодат Божија и небески дажд – Јединородни Син Божији. Света Црква пева: ðóíî Víîãäà Ãåäåwíîâî, ræå íà òÿ ÷èñòàÿ Áîæiÿ ñëîâà ïðîwáðàçè ñíèòiå: %êîæå áî ðîñó çà÷àòiå ïðiÿòú íåòë¼ííàÿ ä¼âî,256) а на другом месту: Ïðåäíàïèñóåòú Ãåäåwíú çà÷àòiå257)… ñíèäå áî %êw äîæäü íà ðóíî ñëîâî âî ÷ðåâî òâîå258) è âîïëîòèñÿ íàñú ðàäè, áûâú ÷åëîâ¼êú.259)

Света Дјева је натприродно, без мужа, силом Божијом зачела Господа Исуса у Својој утроби, не претрпевши никакве штете по Своје девство, јер је Син Божији сишао као блага роса у њену утробу.

Описујући испуњење те праслике и притом чуђење праведног Јосифа, заштитника Свете Дјеве, црквени песник пева Дјеви: ³äèâèñÿ Iwñèôú, ræå ïà÷å rñòåñòâà çðÿ, V âíèìàøå ìûñëiþ Væå íà ðóíî äîæäü, âú áåçñ¼ìåííîìú çà÷àòiè òâîåìú áîãîðîäèöå… V ñâèä¼òåëñòâóÿ Záðó÷íèêú òâîé è õðàíèòåëü ñâÿùåííèêwìú âçûâàøå: ä¼âà ðàæäàåòú, V ïî ðîæäåñòâ¼ ïàêè ä¼âîþ ïðåáûâàåòú.260) Ваистину ово чудо је необично, натприродно, штавише ïà÷å ñëîâà è ðàçóìà. 261) Преко Свете Дјеве, чије ÷ðåâî %âèñÿ ñòîãú ÷åñòíàãw ãóìíà, ìiðó íîñÿ ïøåíèöó æèâîòà, ïèòàþùû âñÿ÷åñêàÿ јавила се свету небеска роса, као дажд на руно (Пс.72,6) и као капља која порошава земљу (Пс.72,6) и даје људима áàíþ ïàêèáûòiÿ (крштење) кроз коју се људи препорађају и улазе у други живот и орошава их Божја благодат. Црквени песник вели: „Гедеоново те Руно предочи, јер на Тебе сиђе као роса Христос Бог“.262)

Старозаветни Јеванђелист, Свети Пророк Исаија, надахнут Светим Духом, прорекао је велику новозаветну тајну: Оваплоћење Сина Божијег

256) У пон. на повечер. гл. 2., канон, песма 7.257) А на једном другом месту: âèäèòú æå %êw ðóíî òÿ Ãåäåwíú (Благов.)258) гл. 6, у нед. ујутру, богород. на сједал. по I стихословији а у догматику 1 гласа каже се

слично: Vç òåáå áî %êw ðóíw ñøåäú ñëîâî Îò÷åå (у суб. на мал. веч. на стих.)259) гл. 1 у утор. јутру.260) Глас 4, у нед. јутру сједални по I стих, Богородичан.261) Богородичан, 2. Глас, Васкршње Јутрење.262) 4. стих, 3. песма, к. Покрова Пресвете Богородице, 1. октобар.


– Рођење Месије од девојке, говорећи: ñå Ä¼âà âî ÷ðåâ¼ çà÷íåòú, V ðîäèòú Ñûíà, è íàðå÷åøè èìÿ rìó Åììàíóèëú (Ис.7,14). Пророк говори о Рођењу Богочовека од Дјеве. Ово се пророштво потпуно обистинило и испунило у Новом Завету, што сведочи Свети Јеванђелист Матеј (1,22-23). Света Црква пева Дјеви Марији: Èñàiÿ äðåâëå, Z÷èùñÿ Óãëåìú äóõà [ òâîåÿ Óòðîáû %â¼ ïðåáîãàòàÿ ä¼âî,263) а и Исаији: Èñàiå ëèêóé, ä¼âà Vì¼ âî ÷ðåâ¼, V ðîäè Ñûíà Åììàíóèëà, áîãà æå V ÷åëîâ¼êà,264) јер гле Vñïîëíèñÿ Èñàièíî ïðîðî÷åíiå, ä¼âà ðîäèëà rñòú è ïî ðîæäåñòâ¼ %êw ïðåæäå ðîæäåñòâà ïðåáûëà rñòú265). Та коју Исаија нарече ðîäèòåëüíèöó Áîæiþ266) ваистину %êw ä¼âà ðîäè è ìàòåðñêèõú íå ïîçíà; íî ìàòè Óáw rñòü, ä¼âà æå ïðåáûñòú,267) јер је у рађању èçá¼æàëà ìàòåðñêàãw òë¼ííûÿ268). Дјева иако је родила, но родила је íåèñêóñîáðà÷íw, и не обичног човека но Емануила и зато %âëÿåòñÿ %êw ä¼âñòâà, ÷èñòè ñâÿùåííûé ñîñóä269) (ср. Лк.1,26-31).

Пророк Исаија овде говори о Рођењу Богочовека, но то ће Рођење бити од Дјеве. Дакле, девојка треба да се јави мајком, но треба и да остане и даље Дјевом као што је била и пре Рођења, јер да није тако како би Дух Свети, кроз Пророка рекао „девојка ће зачети“ (Ис. 7,14). Зато, дивећи се, Света Црква и пева Дјеви у једном догматику: Ìàòè Óáw ïîçíàëàñÿ rñè, ïà÷å rñòåñòâà, áîãîðîäèöå, ïðåáûëà æå rñè ä¼âà, ïà÷å ñëîâà è ðàçóìà: V ÷óäåñå ðîæäåñòâà òâîåãw ñêàçàòè fçûêú íå ìîæåòú. Ïðåñëàâíó áî ñóùó çà÷àòiþ ÷èñòàÿ, íåïîñòèæåíú rñòü Záðàçú ðîæäåíiÿ: èä¼æå áî õîùåòú áîãú, ïîá¼æäàåòñÿ rñòåñòâà ÷èíú.270) Пророк говори да је Она која рађа Дјева, тј. Приснодјева (ïðåæäå ðîæäåñòâà ä¼âà, è âú ðîæäåñòâ¼ ä¼âà, è ïî ðîæäåñòâ¼ ïàêè ïðåáûâàåòú ä¼âà),271) а Онај, Који ће се родити Бог (Бог силни, Ангел Великог Совјета – 9,6) – дакле Богочовек – Емануил – С нама Бог. W ÷óäî âñ¼õú ÷óäåñú íîâ¼éøåå! %êw ä¼âà âî Óòðîá¼272) Áîãà çà÷àëà rñòü, Õðiñòà æå âú ä¼âñòâ¼ ðîäèëà rñòü.273) На другом месту, песник се такође диви невиђеном чуду: ïðåâåëiå ÷óäî: ä¼âà ðîæäøàÿ, V

263) У суб. на повеч. гл. 1., канон, песма 3.264) На рукополагању, а види гл. 1., у суб. на Повеч., ирмос 9. песме.265) Глас 1., у суб., Вечерње, Богор. на стиховње.266) Благовести.267) гл. 5 у нед., Јутрење.268) Благовести.269) Глас 8.270) 7. глас, у суб. на вел. Вечерњи.271) 7. глас, у суб. на стиховње.272) гл. 4., у недељу.273) гл. 1., у нед. канон.


ðîæäåííîå áîãú ïðåæäå â¼êú, ïðåäÿâëåííîå ðîæäåíiå, V ñîâåðøåííîå ïà÷å rñòåñòâà. W òàèíñòâà ñòðàøíàãw! Åæå V ìûñëèìîå íåèçðå÷åííî ïðåáûâàåòú, è çðèìîå íå ïîåìëåòñÿ. Áëàæåííà òû rñè ïðå÷èñòàÿ Gòðîêîâèöå, cäàìà çåìíàãw äùè, è áîãà âûøíÿãw %âëüøàÿñÿ ìàòè274) âàèñòèííó íà çåìëè ñîâåðøàþòñÿ ÷óäåñà.275) „Рађајући се од Свете Дјеве и Духа Светога, Исус испуњује пророштво богоглагољивог Пророка Исаије, који Га је с правом назвао Емануил, што значи: С нама Бог,276) но како се Он рађа од Ње то ми не знамо. „Св. Оци VI Васељенског Сабора кажу да је Света Дјева по телу родила Логоса на начин надуман и неизрецив (Øp�r noàn kaˆ lÒgon). У Спаситељевом чудесном Рођењу од Свете Дјеве и Духа Светога „ниште се природни закони“.277) У сфери васколиког искуства људског ова натприродна стварност, објављена у чудесном Рођењу Сина Божјег од Дјеве Свете, представља собом чудо над чудима. Созерцавајући ову пресвету Тајну, молитвени дух Цркве трепетно благовести: ×óäî ÷óäåñú, áëàãîäàòíàÿ, âú òåá¼ çðÿùè òâàðü ðàäóåòñÿ: çà÷àëà áî rñè áåçñ¼ìåííî, V ðîäèëà rñè íåèçðå÷åííî, rãîæå ÷èíîíà÷àëiÿ àããåëîâú âèä¼òè íå ìîãóòú.278) О рођењу Бога Логоса од Свете Дјеве говори Св. Дамаскин: „Света Дјева Марија заче Сина Божијег, ипостасну силу Очеву, ни од похоте телесне, ни од похоте мужевљеве, тј. не природним путем, него благоизвољењем Оца и садејством Светог Духа… Тако се без оца од жене (тј. девојке, овде се мисли на женску уопште, у најширем смислу на женски пол) рађа Онај, Који се пре свију векова рађа од Оца без матере… Како је Тај зачети сачувао девојаштво Тој која заче, тако је и родивши се – Он сачувао девојаштво Њено неповређено,279) јер је тако Сâм Он објавио преко Пророка.

Пророк Исаија још је пророковао о запечаћеној књизи, коју дају човеку да чита, говорећи: читај то, а он рече: не могу, јер је запечаћена (Ис.29,11). Та књига унапред јављаше чисту девојку Марију: òâîåãw íåñêàçàííàãw ðîæäåñòâà ïðîïèñóÿ ïðîðîêú, êíèãó çàïå÷àòàíó ïðîâèä¼, rÿæå íèêòîæå òàèíñòâî ðàçóì¼, âî÷åëîâ¼÷åíiÿ ðîæäåñòâà òâîåãw,280) зато црквени песник кличе Светој Дјеви: ðàäóéñÿ êíèãî çàïå÷àòàíà, íîñÿùè ñëîâî áîæiå.

274) Догматик 3 гл., у суб. на мал. Вечерњи.275) У пон., Јутрење, гл. 1., канон.276) Јустин, Догматика II, 28.277) Св. Григорије Богослов, Orat. 38, PG 36, 313 B.278) У нед. вече гл. 1, Богородичен. Др. Јустин II 71-72.279) П. изложење вере, IV, гл. 14; cit. Прот. М. Н. Милутиновић, Богочовек, стр. 271-2.280) У суб. на повеч. гл. 8., канон, песма 9.


Тумачећи то пророштво Свети Григорије Чудотворац говори: „Каква је то запечаћена књига, ако није, несумњиво, Пресвета Дјева? Ко даје ову књигу? Свештеници. Коме човеку? Дрводељи Јосифу? Свештеници обручише Марију целомудреноме Јосифу, поверише му девојку да је чува док не дође време за брак; Јосиф је прима с поруком да је очува у чистоти, као што је о томе одавно пророк претсказао; даје се ова књига запечаћена ономе човеку, који уме да чита, али вели: не могу да је прочитам (Ис.29,11). А зашто, Јосифе, не можеш? Не могу, одговара он, прочитати је, јер је запечаћена. Па зашто се она и за кога чува? Чува се за то, да буде стан Творца свега света.281)

Велики Пророк и тајновидац Божији Језекиљ био је удостојен од Бога виђења затворених и закључаних врата: „И одведе ме, описује он, к вратима спољашним од светиње која гледају на исток, а она беху затворена. И рече ми Господ: ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена (Јез. 44, 1-2).

Ова врата праобразују Свету Дјеву, кроз коју се Господ јавио свету, Оваплотивши се од Ње, но сачувавши је неповређеном. Íîâîå ÷óäî è áîãîë¼ïíîå: ä¼âè÷åñêóþ áî äâåðü çàòâîðåíóþ %â¼ ïðîõîäèòú ãîñïîäü, íàãú áî âõîä¼, V ïëîòîíîñåöú %âèñÿ âî èñõîä¼ áîãú, V ïðåáûâàåòú äâåðü çàòâîðåíà.282) У догматику 2 гласа283) Црква пева: „W ïðåâåëiÿ òàèíñòâà!… Åììàíóèëú áî rñòåñòâà Óáw âðàòà [âåðçå %êw ÷åëîâ¼êîëþáåöú, ä¼âñòâà æå êëþ÷è íå ðàçðóøè %êw áîãú: íî ñèöå [ Óòðîáû, %êîæå ñëóõîìú âíèäå: òàêw âîïëîòèñÿ, %êîæå çà÷àòñÿ: áåçñòðàñíw âíèäå, íåñêàçàííw Vçèäå, ïî ïðîðîêó ãëàãîëþùåìó: ñif âðàòà çàêëþ÷åíà áóäóòú: íèêòîæå ïðîéäåòú Vìè, òîêìw räèíú ãîñïîäü áîãú Ièçðàèëåâú“.

Бог је рекао Пророку да ће Он једини проћи кроз закључана врата и да ће врата и после проласка остати закључана. Тако исто и Господ је зачет и рођен од чисте и непорочне Дјеве (запечаћене), не повредивши печате девства, не отварајућа врата девства, већ их оставља неповређеним и после Рођења. Зато Света Црква хвали Свету Дјеву овако: „Áîãîë¼ïíóþ è ÷åñòíóþ Gòðîêîâèöó ïî÷òèìú, ïðå÷åñòíóþ õåðóâèìú ñîä¼òåëü áî âñ¼õú âî÷åëîâ¼÷èòèñÿ âîñõîò¼âié, âú òóþ âñåëèñÿ íåèçðå÷åííw. W ñòðàííûõú âåùåé V ïðåñëàâíèõú òàèíñòâú! Êòî íå Óäèâèòñÿ w ñåìú âíóøèâûé, %êw Áîãú ÷åëîâ¼êú áûâàåòú, è Óìàë¼íiå âú íåìú íå Zñòàâèñÿ, %êîæå ïðîðîêú ãëàãîëåòú: ÷åëîâ¼êú ñiÿ íå ïðîéäåòú

281) Ае. М. Михаил, наведено дело, стр. 56.282) У суб. на повеч. гл. 3., канон, ирмос 9. песме. 283) У суб. на мал. Вечерњи.


êîãäà òîêìw räèíü Ãîñïîäü Áîãú Ièçðàèë¼âú“.284) На другом месту црквени песник предивно вели: „Рече божанствени Језекиљ: и биће Врата затворена, и ово се испуни на теби, Владарко; неисказано, пак, уђе у тебе Очев Логос, и јави се у свету из тебе Девојко носећи тело, сачува те у обадвома“.285) Зато ми једнодушно прослављамо Пресвету и Увекдјеву Богородицу и као: „Небеска Врата опевамо Марију Девојку“.286)

Врата су пре проласка била закључана, Бог је кроз њих прошао не отварајући их (нити откључавајући), и она су остала закључана и после проласка. Света Дјева Марија је ïðåæäå ðîæäåñòâà ä¼âà, âú ðîæäåñòâ¼ ä¼âà, è ïî ðîæäåñòâ¼ ä¼âà. Називајућу њену утробу непроходним вратима, црквени песник јој пева: øåñòâóÿ ïðåâ¼÷íûé äâåðüìè íåïðîõîäíûìè òâîèìè âñåöàðèöå, ÷èñòà òâîÿ çíàìåíiÿ V ö¼ëà ñîõðàíè, ÷èñòà V ïî ðîæäåñòâ¼.287)

Кроз закључана врата прошао је само један Бог Израиљев и она су остала даље закључана, Света Дјева је као Дјева родила Јединородног Сина Божијег Оваплоћеног и Он се назива њеним сином Првенцем (Мт.1,25), јер се Он родио од ње и као Први и као Једини, сачувавши је неповређеном, тако да Она остаје Дјевом у све векове. Зато Црква кличе Дјеви: ðàäóéñÿ, äâåðå Ãîñïîäíÿ íåïðîõîäèìàÿ288) rþæå räèíü ïðîéäå âîïëîùñÿ ñîçäàòåëü, çàïå÷àòàíó ñîõðàíèâú òÿ289) V ëîæåñíà òâîÿ íåðàçâåðçå.290) Ваистина су âñf ïà÷å ñìèñëà, âñf ïðåñëàâíàÿ òâîf áîãîðîäèöå, òàèíñòâà, ÷èñòîòîþ çàïå÷àòàíà, V ä¼âñòâîìú õðàíèìà,291) ìàòè ïîçíàëàñÿ rñè íåëîæíà, áîãà ðîæäøè Vñòèííàãî,292) који êëþ÷è ä¼âñòâà òâîåãw íå ðàçâåðçå.

Говорећи о овом символичком виђењу Светога Пророка, Свети Јован Дамаскин пише: „Као што је Господ сачувао Дјевом ону која Га је зачела, тако је, и пошто се родио сачувао Њено девичанство неповређеним. Он једини прошавши кроз Њу и сачувавши је затвореном (Јез.44,2)293).

284) Догматик 5. гласа, суб. мал. Вечерња.285) Богородичан, 3. п. канон св. Григорија, 4. фебруар.286) Догматик, 1. гл.287) У суб. на повеч. гл. 1., канон, песма 7.288) Богор. васкрсни, 5. гласа.289) 3. глас, у недељу.290) гл. 1., канон, у суботу; а на другом месту: V êëþ÷è ä¼âñòâà íå ðàçâåðçå, као што није

откључавао врата кроз која је прошао.291) Ове последње 4 речи су овако написане испод текста у Октоиху, то вероватно значи

да су оне правилније граматички, в. Октоих гл. 2., у суб. вече (велик.) Богор. отпустит. вас-крсан.

292) Васкрсни богор. отпуст. 2. гласа.293) De fide, IV, 14, PG 94, col. 1161A; cit. Јустин II 235.


Свети Пророк Данило имао је виђење велике горе од које се без руку одвалио камен (Дан.2,45). Ово виђење Света Црква односи на Свету Дјеву Богородицу: Äàíèëú òÿ ãîðó íàðå÷å ìèñëåííóþ.294) Црквени песник кличе Дјеви: ðàäóéñÿ, ãîðî ïðèwñ¼íåíàÿ (коју је осенио Св. Дух и на тај начин бесемено зачела Господа Исуса), и велича је: òÿ âåëè÷àåìú áîãîðîäèöå âîïiþùå, òû rñè ãîðà, [ íåÿæå íåèçãëàãîëàííw [ñ¼÷åñÿ êàìåíü.295) На другом месту песник пева: Êàìåíü íåðóêîñ¼÷íûé, [ íåñ¼êîìûÿ ãîðè òåáå ä¼âî êðàåóãîëüíûé [ñ¼÷åñÿ, Õðiñòîñú.296)

Као што се камен одвали од горе без руку, тј. не природно, тако и Св. Дјева рађа Христа натприродно, не по законима природе, већ rñòåñòâåííw (êðîì¼ rñòåñòâåííûõú çàêîíwâú) áåçìóæíî, íåèñêóñîáðà÷íw. Зато јој и пева Црква: ïà÷å Óìà ðîæäåñòâî òâî¼ áîãîìàòè áåç ìóæà (тј. áåç Gòöà, не по законима брачним, нити природним) áî çà÷àòiå âú òåá¼, V ä¼âè÷åñêèì ðîæäåíiå áûñòü.297) О овој пророчкој визији говори Св. Иринеј: „Данило је предвидео да ће доћи на свет Исус Христос, па тај Његов долазак представља под изгледом камена, који се одсече без помоћи човечјих руку – без људи што камен секу, без учешћа Јосифа, а само са учешћем Марије“.298)

Исти тај Пророк описао је још један догађај који наговештава ову велику Тајну, а то је пећ огњена у коју су бачена Три Јеврејска Младића. Њима се у пећи јавио Анђео и спасио их: и ако је пећ била ужарена, ипак им огањ није ништа учинио (Дан.3,21, 23,25). Овај догађај прасликује рођење Дјевино: ÷óäà ïðååñòåñòâåííàãw ïîêàçà Záðàçú, Gãíåðîñíàÿ ïåùü äðåâëå: Gãíü áî íå Zïàëè ½íûÿ ä¼òè, Õðiñòîâî %âëÿÿ áåçñ¼ìåííîå [ ä¼âû áîæåñòâåííîå ðîæäåñòâî.299) На другом месту песник објашњава овај праобраз, тј. упоређује сличности праслике са стварношћу: ïåùü ïðîwáðàçîâàøå ðîæäåñòâî òâîå âñåíåïîðî÷íàÿ, Gòðîêè áî íå Zïàëè, %êîæå íè ëîæåñíà òâîÿ îãíü íåïîñòîÿííûé.300)

Росоносна пећ представља слику натприродног чуда, јер не опали бачене у њу Младиће, тако и огањ Божанства не опали утробу Дјеве: ÷óäà ïðååñòåñòâåííàãw ðîñîäàòåëíàÿ Vçîáðàçè ïåùü Záðàçú, íå áî %æå ïðiÿòú ïàëèòú þíûÿ; %êw íèæå îãíü áîæåñòâà ä¼âû, âú íþæå âíèäå Óòðîáó.301) Младиће у пећи, који јављаше велику тајну, спасла је

294) Благовести.295) Богород. отпуст. гл. 4 у уторак на крају Јутрења.296) У нед. Јутрење., канон 1., ирмос 9. песме.297) Гл. 5 у нед., Јутрење.298) Арх. Михаил, наведено дело, стр. 59.299) У среду, Јутрење, гл. 1., канон I, ирмос 8. песме.300) У чет. на Повеч. гл. 2 канон гл. 2., песма 7.301) Катав. на Божић, песма 8.


баш та тајна: Gòðîêè áëàãî÷åñòèâûÿ âú ïåùè, ðîæäåñòâî áîãîðîäè÷íî ñïàñëî rñòü, òîãäà Óáw Gáðàçóåìîå, íûí¼ æå ä¼éñòâóåìîå.302) Иако је утроба Дјевина била æèëèùå íåâåùåñòâåííàãw ñâ¼òà ипак не Zïàëèñÿ Zãíåìú áîæåñòâà, но остаје неповређеном јер Vä¼æå õîùåòú Áîãú ïîá¼æäàåòñÿ rñòåñòâà ÷èíú.

Пошто су пророци разноликим сликама и изображењима предсказивали303) рођење Бога Логоса од Дјеве Марије, ми у закључку овог поглавља једногласно у хору исповедамо: „Пророци проповедаше, Апостоли научише, Мученици исповедаше, и ми веровасмо Тебе уистину као стварну Богородицу, зато и величамо Пород Твој неисказани“.304)

302) Катав. на Благов. песма 8.303) Види: Богородичан, 6. песма на Повечерју, у 1. Недељу Ускршњег поста.304) О. Богородичан, 3. гл., у среду на Вечерњи.


Б. ОВАПЛОћЕЊЕ БОГА ЛОГОСА ОД ДЈЕВЕ МАРИЈЕ КАО ОБЈАВА ТАЈНЕ ДОМОСТРОЈА СПАСЕЊА

Бог, Који је све премудрошћу и из љубави створио (Пс.104, 24; 1Јн.4,16) и све даје на корист човеку,305) није оставио човека када је овај згрешио и отпао од Бога, него му је дао наду на духовни препород, спасење и поновни повратак у Рај. Али, пошто је немогуће било за људе да виде бестелесног Бога и ступе са Њим у заједницу и тако буду спасени, изгонећи човека из Раја Бог му је обећао послати Спаситеља, Који ће изаћи од жене, изабранице из рода људског (1Мојс.3,15).306)

Јединородни Син предвечног Оца благоизволео је оваплотивши се као човек зато да би, нашавши ÝablÙ`d{ee gorohj§noe wbr“t´ ov~a, човека, и узевши га на раме донео га Оцу од Којег се заблудели човек удаљио толико да му се сам од себе не може вратити.

Јединородни Син Божји, Који је принео заблуделу овцу Оцу Својему, донео ју је уједно и к Својем хтењу, то јест довео ју је у то стање у којем је Сам хтео да је види! Хтење Господа Исуса Христа у овом случају испољило се у Његовој последњој молитви своме Оцу: Оче, молио се Он за све који у Њега верују, Оче, дао си их Мени, хоћу да и они буду са Мном где будем Ја.

Дакле, Бог ће међу људе доћи у телу и са телом. Да би појачао ту наду Бог је умножио пророштва и праобразе кроз историју Изабраног народа (Јевреја) (Јевр.1,1), преко Својих изабраних људи, којима је от-кривао Своју вољу. И заиста, када је наступила „пуноћа времена“,307) Тројични Бог почиње да остварује Тајну Домостроја спасења у историји.

Надахнути Духом Светим (2Петр.1,21) ови Свети Божији људи, предвиђајући „неопходност Свете Богородице у Домостроју нашег

305) Као што каже једна црквена песма: „ Ãëóáèíîþ ìóäðîñòè ÷åëîâ¼êîëþáíw âñÿ ñòðîÿé, è ïîëåçíîå âñ¼ìú ïîäàâàÿé, räèíå Ñîä¼òåëþ…“ (òðîïàðú, ïîñë¼äîâàíiå Z Óñîïøèõú).

306) Ово место Свети Оци називају протојеванђељем.307) Опширније и значењу израза «пуноћа времена», види: P. Lamarche, „Πλήρωμα“, ΛΒΘ,

стр. 367.


спасења и Њену ничим заменљивост у историји рода људског“,308) про-роковали су о Њој унапред, да ће од Ње изаћи Спаситељ света и да ће Она бити девојка, како пре Рођења, тако и у самом Рођењу и после Рођења, тј. да ће бити Увекдјева. Црквени песник ту истину овако објашњава: „Јеже от вјека утаеное, и ангелом несвједомое таинство, тобоју, Богородице, сушчим на земљи јависја Бог, в неслитном сојединенији воплошчае…“309) (Од векова сакривена, и Анђелима непо-зната тајна, кроз Тебе се, Богородице, јави онима који су на земљи“). Црквени песник каже да је Марија „Господу наименована“,310) то јест, заветована и обречена унапред Богу.311)

Сем тога, као што рекосмо, и многи догађаји у историји Израиљског народа служили су као праобраз Св. Дјеве. Једна црквена песма, посвећена Св. Дјеви говори о томе овако: „òÿ ïðîîáðàçóþòú ïðîðî÷åñêàÿ ðå÷åíiÿ, V ãàäàíiÿ V çàêîíiè Záðàçè. Òàéíw âî ñâÿùåíûõú ïèñàíièõú ãëàãîëàñÿ Z òåá¼, ìàòè Âûøíÿãw,“;312) а друга једна песма истиче: íàó÷èâñÿ Äóõîìú ïðîðî÷åñêié ïðåñëàâíûé ëèêú, ræý ïà÷å Óìà òâîåé òàéí¼ Áîãîðîäèöå, ðàçëè÷íîwáðàçíw ñiþ ïðåäíà÷åðòàåòú ñâÿùåíûìè Záðàçû…313) Говорећи о томе како су пророци пророковали о Св. Дјеви и како су је многи предмети из Старог Завета праображавали, црквени песник каже: Äðåâëå ïðîðwêú áîæåñòâåííûõú ëèêú ïðîâîçãëàñè ä¼âî, ðîæäåñòâà òâîåãw Záðàçû: ñâ¼òåëú Gáëàêú òÿ, V ñâ¼ùíèêú, V ñòàìíó, V òðàïåçó, V íåáåñíóþ ðîñó, õë¼á, ìàííó æå è äâåðú, ïðåñòîëú, V ïàëàòó, æåçàëú, ðàé,314) и сва та ðå÷åíiÿ ïðîðî÷åñêàÿ ïðåäíàïèñàøà, ïðå÷èñòàÿ, òâîå ðîæäåñòâî, íåèçðå÷åííîå V íåóäîáü ñêàçàåìîå…315)

Сва та пророштва и праобрази били су само сенка онога што ће доћи. Доласком Спаситеља света Исуса Христа, Рођењем Његовим од Дјеве Марије, испуњују се сва та пророштва и праобрази, као сенке замењени су самим обличјем ствари (Јевр.10,1). Доласком Новозаветне благодати прође сенка Старозаветног закона316) и Богородичиним рођењем ïðåèäîøà çàêîíà ñ¼íè, V äðåâíÿÿ ãàäàíiÿ317). Âñÿ %æå Z òåá¼ ïðîðî÷åñòâiÿ,

308) Јустин Поповић, Догматика II, стр. 249.309) Богородичан, тропар, глас 4, Вечерња, 6. децембар, Минеј.310) Богородичан, 3. песма, канон 3. гл., у понедељак на Јутрењу.311) Ср. Марко Шпановић, Православно учење о Богородици, књ. II, том I, стр. 112.312) Служба 25. март.313) Âî âòîðíèêú Óòðà, êàíîíú I, ï¼ñíü �, áîãîðîäè÷åíú.314) Âú ñóááwòó íà ïîâå÷åðiè, êàíîíú Ïðåñâ. Áîãîðîäèö¼, ï¼ñíü ƒ, áîãîðîäè÷åíú.315) Âú íåä¼ëþ Óòðà, êàíîíú, ï¼ñíü ‚, áîãîðîäè÷åíú.316) Догматик 2. гласа, âú ñóááwòó íà âåëèö¼é âå÷åðíè.317) Âú ñóááwòó Óòðà, êàíîíú II, ï¼ñíü „, áîãîðîäè÷åíú.


Vñïîëíèøàñÿ Ä¼âî ÷èñòàÿ: Gâú Óáî [ ïðîðwêú äâåðü òÿ ïðîðî÷å, âî räåì¼ íà âîñòîêú çðÿùóþ, 8æå íèêòîæå ïðîéäå, òî÷iþ çèæäèòåëü òâîé, V âñåãw ìiðà: Gâú æå êóïèíó Gãíåìú æåãîìó, %êw âú òåá¼ Záèòà Gãíü áîæåñòâà, V íåwïàëèìà ïðåáûñòü. Èíú ãîðó ñâÿòóþ, [ íåÿæå [ñ¼÷åñÿ êàìåí êðàåóãîëüíûé, êðîì¼ ðóêè ÷åëîâ¼÷åñêiÿ, V ïîðàçè Záðàçú ìèñëåííàãw íàâóõîäîíîñðà…318) ìû æå ñáûòiå âåùåé íûí¼ âèäÿùå, ïîåìú òÿ ñîãëàñíw,319) V âåëè÷àåìú.

Износећи веру старозаветне Цркве, песник овако пева: „Од почетка пророштва о Теби прорекоше што се сада на Теби испуни, Најчистија“.320)

При излагању и тумачењу тих пророштава и праобраза држаћемо се реда: излагаћемо онако како је Бог објављивао те Тајне грешном роду људском, почев од Адамове апостазије до последњег Пророка Израиљског, и како су оне записане у Светом Писму, и затим их тумачити помоћу Божанског Писма и богонадахнутих црквених песама потврђујући та тумачења мишљењима Светих Отаца.

Но ми нисмо у стању да изнесем сва пророштва и праобразе који се односе на Свету Дјеву Марију, којих има на свакој страни Светога Писма, као што каже Свети Андрија Критски: „У свему уопште Светом Писму пажљиви читалац видеће доказе, који се тичу Пресвете Дјеве Марије“,321) зато ћемо узети само оне најизразитије и најпознатије преобразе и пророштва.

1. Надприродно зачеће Дјеве Марије од Духа Светога као остварење Тајне Домостроја спасења

У личности Богородице Марије, открива нам се тајна натприродног спасења човека и света у Богочовечанској Личности Исуса Христа. Од оног часа кад је Пресвета Дјева зачела и примила од Архангелa Гаврила „вест благу“ за читав свет – Она је постала достојна светског поштовања и слављења, јер „благодаћу коју је примила Богородица започеше сва добра која смо примили од Бога“.322) Још за Њенога живота се почела испуњавати Њена пророчка реч о Њој самој: „јер гле, од сад ће ме звати блаженом сви нараштаји“ (Лк.1,48); како се вера у Исуса Христа,

318) Догматик глас 5., âú ñóááwòó âå÷åðà, íà ìàë¼é âå÷åðíè.319) У уторак, на Повечерју, глас 1., канон, песма 8., тропар 1.320) Богородичан, 6. песма, канон св. Арсенија Сремца, 28. октобар.321) Аe. Митрополит Михаил, Живопис Прес. Богородице, Нови Сад, 1886, стр. 18.322) Јероманах Григорије Светогорац, Исус Христос. Беседе изговорене на радију, Београд

2004, 18.


Спаситеља човековог, ширила посвуда, тако су се и почели оглашавати сви крајеви васељене славећи Његову матер.323) И све досад видимо испуњење тога предсказања Пресвете Марије о томе да ће је звати бла-женом сви нараштаји. „Глас њезин, каже један учитељ отаџбинске Цркве, чују сви народи, векови, крајеви васељене, и народи, векови, крајеви васељене одговарају Јој: ево испуњавамо реч Твоју, блаженом зову Те сви нараштаји, Богородице Дјево“.

Када ово кажемо, тада искључиво мислимо на Богомајчину повеза-ност по телу са Сином Њеним – Исусом Христом, пошто је Она „родила без мужа Емануила“,324) и како рече Андрија Критски: Он је „са Тобом, и у Теби“,325) а то значи да римокатоличка „мариологија“, која је по ри-мокатоличком поимању допуна и усавршавање христологије и еклисиологије,326) пада у воду јер заиста нема никаквог основа у библијским изворима. Нико од свештенобиблијских писаца, а исто тако ни од Светих Отаца,327) не може да се окарактерише као мариолог у ри-мокатоличком смислу поимања мариологије, јер они то и нису, пошто не говоре о изолованој Марији од Њеног Сина, нити говоре о Њеном ослобођењу од наследства последица првородног греха и о безгрешном зачећу, него искључиво говоре о улози и значају Дјеве Марије – Богоро-дице у Тајни Домостроја спасења. То јест, они говоре о Зачећу и Оваплоћењу Бога Логоса „од Духа Светога и Дјеве Марије“, то јест, о сједињењу двеју природа: Божанске и човечанске у једној Ипостаси Бога Логоса: несливено, нераскидиво и недељево. Оваплоћењем Својим Бог Логос није умањио Себе, нити осиромашио: Савечно Логос пребес-почетнога Оца, не разлучивши се од онога што је горе, сиђе доле из

323) Житија Светих, за 15. август324) Богородичан, 1. песма, канон Светог Георгија, 6. фебруар.325) Св. Андреј Критски, Εἰς τὸν Εὐαγγελισμὸν, Ε΄, PG 97, 905B. Ср. K. Ware, Mary Theot-

okos in the Orthodox Tradition, Wallington 1997, 14; M. Gössmann, Die Verkündigung an Maria im dogmatischen Verständnis des Mittelalters, München 1957, 17.

326) Види: Ἀμαλίας Σπουρλάκου-Εὐτυχιάδου, Ἡ Παναγία Θεοτόκος τύπος χριστιανικῆς ἁγιότητος, Ἀθῆναι 1990, 2.

327) Детаљније о учењу светих Отаца о Пресветој Богородици види: Χρ. Κοντάκη, Ἡ διδασκααλία τῶν Πατέρων περὶ τῆς Ὑπεραγίας Θεοτόκου καὶ τῆς ὀεφειλομένης πρὸς αὐτὴν τιμῆς, Θεσσαλονίκη 1994. Ε. Γιούλτση, Ἡ Παναγία πρότυπο πνευματικῆς τελειώσεως, Θεσσαλονίκη 1998. Α. Β. Γλάρος, Θεία Παιδαγωγία. Παιδαγωγικὰ στοιχεῖα στὸ Μεγάλο Κανόνα τοῦ Ἀνδρέα Κρήτης, Ἀθήνα 2000, 105/114. Θ. Ζήσης, «Ἀνδρέας Κρήτης, Ἱεροσολυμίτης (660-740). Περὶ τῆς ζωῆς καὶ τοῦ ἔργου του», ΕΕΘΣΠΘ/ΤΠ4 (1995) 17-18. Безуспешно су поједини римокатолички теолози покушавали да пришију Светом Андреју Критском учење о «мариологији», иако он то нигде не говори, него Свети Андреј износи свеправославно учење о Богородици. Опширније о наведеним погрешним тврдњама може се прочитати код: F. L. Cross-E. A. Livingstone, „Immaculate Conception of the Blesssed Virgin Mary“, The Oxford Dictionary of the Church 1 (1977) 821; O. Stiegmüller, „Andreas von Kreta (Hierosolymitanus)“, LM 1 (1967) 209-211.


милосрђа, и примивши Адамову убогост, узе туђе обличје.328) Због тога је сасвим исправно Дјеву Марију сматрати Богом позва-

ном329) на служење у Тајни Домостроја спасења, или, боље речено, на-зивати је Богородицом, а не само Христородицом,330) јер је ту реч о Девојчици у коју се сместио Бог, Богородици Најчистијој.331) „О чудо ново“, кличе састављач догматика на другом месту, о чудо ново над свим древним чудима! Ко то познаје матер да без мужа родила је“?332) То је и био разлог што је на Трећем Васељенском Сабору у граду Ефесу посеб-но указана чест Дјеви Марији као Богородици, то јест, част је указана Њеном породу (рођењу), а не Дјевиној личности.333) Имајући у виду ову чињеницу, тада и не чуди што Св. Григорије Палама и Св. Никола Кава-сила поистовећују изразе Богородица и Свесвета.334)

Утроба Дјевина је постала „радионица сједињења двеју природа“335) – ипостасно сједињење Божанске и човечанске, односно, Марија је у времену родила Сина Божијега (по човечанској природи, дакле Онога Који се од надвечне вечности рађа од Оца по Божанској природи. Пошто се Оваплоћени Бог Логос у Дјевиној утроби „оденуо“ човечанском природом, то јест телом и крвљу људском коју је примио од Дјеве, црквени песник се овако обраћа Богородици: „Пурпурнопровидну хаљину оденула си Цару свих“.336) На тај начин је Дјева Марија постала „Покривач Божанствени“,337) и „Крчаг у ком је мана“.338)

Али, иако је примио истинску и стварну човечанску природу, Бог Логос се није измени нити је у Њему дошло до било какве промене: Остао је и даље оно што је био – Савршен Бог, а примивши човечанску природу постао је оно што није био – савршен човек (=Богочовек).

Света Православна Црква одувек је исповедала Свету Дјеву Марију

328) Благовести Пресвете наше Богородице, 25. март, на хвалитне стихире. Ср. Јован Пурић, Тајна спасења, стр. 12.

329) Види: 2. ст. на стихове Рођења Пресвете Богородице, 8. септембар.330) Ср. Јован Дамаскин, Против Несторија, 24, PG 95, 224. Γ. Σωτηρίου, Ἡ χριστιανικὴ

καὶ βυζαντινὴ εἰκονογραφία. Ἡ εἰκὼν τῆς Θεοτόκου, «Θεολογία», ΚΖ΄, (1956) 6.331) 1. ст. на Господи возвах на празник Св. Јоакима и Ане, 9. септембар.332) Богор. нед. на стих. гл. 3.333) Опширније о овој теми види: Ἀμαλίας Σπουρλάκου-Εὐτυχιάδου, Ἡ Παναγία

Θεοτόκος τύπος χριστιανικῆς ἁγιότητος, стр. 36-40.334) Григорије Палама, Беседа 72. Никола Кавасила, Εἰς τὸν Εὐαγγελισμὸν τῆς ὑπεραγίας

δεσποίνης ἠμων Θεοτόκου καὶ Ἀειπαρθένου Μαρίας, 9, изд. M. Jugie, P. O. 19, стр. 494.335) Св. Андреј Критски, Ἐγκώμιον εἰς τὴν Παναγίαν Θεοτόκον Μαρίαν, Α΄, 1, PG 65,

681AB.336) 1. ст. по ирмосу, 6. песма, канон Богородици на преносу моштију св. Јована Златоуста,

27. јануар.337) О. Б. 1. гл. у среду на Вечерњу.338) Богородичан на стиховње, 4. гл.,у Недељу на Вечерњу.


Богородицом (=једином Богородицом) и неустрашиво је бранила ову богооткривену истину. Тако, када је злочестиви јеретик Несторије почео учити да Христос није истинити Богочовек и да Света Дјева Марија није Богородица, него само Христородица, Црква је устала у одбрану ове истине и преко Светих Отаца на III Васељенском Сабору потврдила Богом откривену истину да је Света Дјева Марија Богородица, а све оне који не верују тако проклела је: „Ако ко не исповеда да је Емануил истинити Бог, и због тога и Света Дјева – Богородица, јер је она телесно родила Логоса Бога Оца Који постаде тело, – да буде анатема“.339) „Јер ако Емануил није ваистину Бог, онда ни Света Дјева није Богородица“.340)

Највећи бранилац ове истине и велики борац против Несторија, Свети Кирило Александријски говорио је да „противници када говоре да Свету Дјеву треба називати Христородицом, а не Богородицом, они јавно богохуле и поричу да је Христос истинити Бог и Син. Јер ако верују да је Он истинити Бог зашто се онда плаше да назову Богородицом Ону која Га је родила по телу.341) Јер ако је Господ наш Исус Христос – Бог, како не би Света Дјева, Која Га је родила била Богородица.342) А сам он је, са апостолском храброшћу изјавио: „Ми исповедамо да је Онај Који се родио од Свете Дјеве Богородице Марије један и исти – савршен Бог и савршен човек, стога и Свету Дјеву називамо Богородицом, и велимо да је у Њој суштаствено и стварно, не привидно, обитавао Бог Логос.343)

Но то, што је ова догма формулисана потпуно тек у V веку, не значи да вера у Пресвету Дјеву Марију као Богородицу није постојала и раније. Још је Пророк Исаија прорекао да ће Дјева родити Бога и човека – Ема-нуила (Ис.7,14), а испуњење тога потврђује Св. Јеванђелист Матеј (1,23). И сам весник Божји Гаврил објављује Светој Дјеви да ће родити Сина Божијег (Лк.1,35). У наведеним речима се види да Дјева неће родити на исти начин како рађају друге жене, то јест, неће зачети од сперме мужевљеве, него ће родити на натприроднан начин, и новорођено Дете ће бити „од воље Божије“, а не од „похоте телесне“.

И заиста, родивши Сина Божијег Јединородног (Гал.4,4) Који је ис-тинити Бог (Јн.1,1) Св. Дјева Марија постала је мајком Божјом – Богоро-

339) Први анатемизам који је написан од Св. Кирила Александријског, а санкционисан од целе Васељенске Цркве на III Васељенском сабору (Explicatio duodec. capitum, Anathemat I, PG 76, 296C).

340) Св. Кирил Александријски (Apologetic contra Theodoret pro XII capit., Anathemat I, P.G 76, 297AC).

341) Quod unus cit Christus, PG 75, 1573D.342) Epist. ad monachos; PG 77, 13B.343) Scholia de incornat. Verli Dei, PG75, 1414BC.


дицом, што је и исповедила Св. Јелисавета: „Испунивши се Духа Свето-га, назива Свету Дјеву Мајком Господа (Лк.1,41-43), што показује да је сам назив Богомајка, Богородица од Духа Светога.344) Пошто је Дјева била сва испуњења благодаћу Духа Светога, црквени песник Богородицу назива „Станом Светога Духа“ (ср. Лк.1,35).345) То исто су исповедили и Св. Апостоли (Гал.4,4; 1Тим.3,16) и њихови наследници, Епископи, што се може видети у најстаријим Символима свих Цркава.346) Примивши од Св. Апостолâ ову божанску истину Свети Оци су је исповедали са истом ревношћу као и Апостоли. Тако Св. Григорије Богослов пише: „Ако не-ко не признаје Св. Марију за Богородицу, одлучен је од Божанства“.347) То исто говори и Св. Јефрем Сирин: „Ко одриче да је Марија родила Бога, неће угледати славу Његовог Божанства“,348) и унели су је у општи Символ вере на I и II Васељенском Сабору. Доцније је то потврдио IV, V и VI349) Васељенски Сабор, а ту истину са истом ревношћу и данас ис-поведа Света Православна Црква.

Но то што се Света Дјева назива Богородицом, као што и јесте, не назива се у том смислу као да је Она родила Христа по Божанству, као да је дала биће Његовом Божанству, не, него је она Богородица, и назива се Богородицом не у том смислу да је Господа Христа родила по Божан-ству његовом, или дала биће и постојање Његовом Божанству, јер је Његово Божанство вечно и беспочетно, него у том смислу, да Га је роди-ла по човечанству, јер Рођени од Ње, у самом зачећу и рођењу од Ње био је као што и увек јесте, истинити Бог.350) О томе овако говори Св. Јован Дамаскин: „Свету Дјеву називамо у правом смислу истинитом Богоро-дицом, јер као што је истинити Бог Онај Који се родио од Ње, тако је и истинита Богородица Она Која је родила истинитог Бога од Ње Оваплоћеног. Јер ми говоримо да је Она родила Бога, не сматрајући при-том да је Божанство Логоса добило од Ње почетак своме бићу, него држећи да је Сам Бог Логос, Који је пре векова ван сваког времена рођен

344) Јустин Поповић, Догматика II стр. 238.345) Богородичан на Господи возвах у понедељак Сирне седмице.346) Тако у символу Александријске Цркве каже се између осталога: «Верујемо и у једног

Господа Исуса Христа, Сина Божјег…“347) Epist. 101, PG 37, 177C.348) Слово на Преображење Господа, стр. 154; Тавор о. н. Ефрема Сирина, част вторија,

Москва 1849.349) «Печатом сагласности запечаћујемо учење изложено од две стотине богоносних Ота-

ца, као необориву силу побожности проповедајући једнога Христа Сина Божјег оваплоћеног, и исповедајући у потпуном смислу и ваистину Богородицом непорочну Приснодеву Која Га је бесемено родила». 1. правило VI Васељенског Сабора, Правила Православне Цркве с тумачењем Еп. Н. Милаша, I, Нови Сад 1895, стр. 428.

350) Јустин Поповић, Догматика II, стр. 233.


од Оца, и беспочетно и вечно постоји са Оцем и Духом, у последње дане ради нашег спасења обитавао у Њеној утроби, и неизменљиво се Ова-плотио од Ње и родио. Јер Света Дјева није родила простог човека, већ истинитог Бога, и не просто Бога већ Бога Оваплоћеног, Који није с неба донео тело и прошао кроз њу као кроз канал, него је примио од Ње једносуштно тело с нашим и узео га у Своју Ипостас.351)

Света Православна Црква исповеда још једну божанску истину о Светој Богородици Марији: да је она Приснодјева (Semper Virgo) тј. да је она била Дјева, пре Зачећа Господа Исуса Христа, у самом Зачећу и Рођењу, и да је остала Дјевом и после Рођења у бескрајне векове.

Да је Дјева нескверна Скинија сведочи и црквени песник: „Из пропадљиве си утробе засијала, Дјево, у нетљеној пак Сунце славе но-сила јеси, које у свему постаде подобно нама, без измене и сливања“.352)

Да ће Богородица бити девојка пре зачећа Спаситеља Христа објавио је Сам Бог преко Пророка Исаије, говорећи: „Ето девојка ће затрудњети и родиће сина (Ис.7,14). И заиста, из Маријиног, Светог и девичанског, живота се види да је она била девојка пре зачећа Господа Исуса Христа. Измољена молитвама својих родитеља од Бога353) Дјева Марија је посвећена Богу, и после 3 године одведена је у храм на службу Богу, а уједно је то проведено време у храму било и духовна припрема за Њену велику службу у Тајни Домостроја спасења. У храму Она је живела у страху Божјем и свакој побожности, а главна врлина Њена била је смер-ност. живећи тако побожно и целомудрено Она је дала завет Богу да ће остати девојком заувек.

Тако је и Марија била Дјевом пре Рођења Христа, но не само телом него и Духом,354) јер је Она живела смерно и целомудрено, проводећи време у непрестаној молитви, и зато се удостојила части веће од Анђелске. Она је „као сестра наша, јер смо сви од Адама,355) „нашла ми-лост у Бога“ (Лк.1,30) и Бог је погледао на њено смирење (Лк.1,48) и учинио је великом по Својој милости (Лк. 1,49). Њена „и душа и тело били су предочишћени Духом“,356) и она бива удостојена да прими у

351) De fide, III, 12; PG 94, col. 1028BC.352) Канон на зачеће Анино, Богородичан.353) Св. Дјева је чудесно зачета од неплодне старице Ане. «Тајни претходи тајна. Дјева се

родила од нероткиње зато да се чудесима спреми пут за једину под сунцем новост, највећему од свих чуда и поступно од мањега ка већему, каже Св. Јован Дамаскин. (Види: Ае. Митр. Михаил, Живопис Пресв. Богородице, Нови Сад 1886, 77).

354) Св. Амвросије, Омилије I. Еп. Николај, Омилија на Рождество I, стр. 21.355) Св. Атанасије, Epist. ad Epistet. 7, PG 26, col. 1001G; Види код: Јустин Поповић, II стр.

260.356) Св. Григорије Богослов, Orat. 45,9; PG 36, 633D.


утробу Своју најсветијег Бога. Св. Јефрем Сирин пише о тој Божјој бла-годати која је озарила и очистила Дјеву од греха овако: „Христос се родио од природе која је била подвргнута нечистоти и којој је било потребно да се очисти Божјом посетом. Као што муња прониче све, тако и Бог. И као што муња обасјава оно што је сакривено у природи. Он је очистио и Дјеву, и затим се родио, да би показао да, где је Христос, тамо се и чи-стота пројављује у свој својој сили. Очистио је Дјеву, спремивши је уна-пред Духом Светим; и затим, уторба, поставши чиста, зачиње Њега. Очистио је Дјеву при Њеној непорочности; стога ју је, и родивши се, оставио Дјевом… Бог Логос, боравећи у Марији, учинио ју је туђом свему нечистом и телесном… И Марија је по благодати постала не жена већ Дјева.357) И Православна Црква богонадахнуто објашњава, у својим богослужбеним песмама, однос Свете Богомајке према грешности. На благовест Арханђелову, да ће родити Сина Божјег, Дјева Марија одгова-ра молбом: „Äóøó w÷èñòè, òlëî îñâÿòè, öåðêîâú ñîòâîðè ìÿ âìlñòèòåëüíó Áîãà, ñêèíiþ áîãîóêðàøåíó, Zäóøåâëåíú õðàìú íàèòiåìú ïðåñâÿòàãw äóõà, V æèçíè ÷èñòóþ ìàòåð“.358)

И тако Света Дјева Марија, бивши предочишћена Духом Светим, зачиње у чистој својој утроби Сина Божјег. Управо због те Дјевине духовне чистоте, Марија је постала „Светиња над светињама“ у чију је утробу Оваплоћењем ушао Бог Логос као Велики Првосвештеник по чину Мелхиседековом.359) Он као такав се свакодневно упознаје и доживљава у Цркви Христовој.360)

Неправилно је мишљење римокатоличких богослова о тзв.: „непорочном зачећу Св. Дјеве“, које је чак проглашено догмом у римокатоличкој цркви (Пије IX, 8. децемра 1854.г.) са папском посланицом „Ineffabilis Deus“, у којој стоји да је Дјева: in primo instanti suae concep-tionis fuise… ab omni originalis culpae labe praeseruatam immunem“. По овом учењу Св. Дјева Марија је зачета у утроби своје мајке непорочно, без сенке првородног греха. Против овог погрешног учења дигао се, још у XII веку, чувени западни богослов Бернард Клервовски. У једном писму лионским монасима он каже: „Шта ћемо рећи, ако неко на истом основу затражи да тако исто прослављамо оца и матер Св. Марије? Такође, могу то исто захтевати за њене дедове и прадедове до

357) Слово на Еретиков, стр. 71, 72; Трворенија Е. Сирина, част III, Москва 1849., cit. Јустин, Догматика, II, стр. 260.

358) Служба на Благовести (25. март) на Óòðåíè, Êàíwíú ïðàçäíèêà, ï¼ñíü„ тропар 3.359) Види: Андреј Критски, Εἰς τὴν Γέννησιν, Δ΄, PG 97, 868C. 360) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὴν Γέννησιν, Δ΄, PG 97, 865A. Σ. Εὐστρατιάδου, Ἡ Θεοτόκος

ἐν τὴ Ὑμνογραφία, стр. 79.


бесконачности“,361) чиме би се одрекла истина Св. Откривења о стварности првородног греха и његовој свеопштој наследности у роду људском“.362) Да је то правилно, чујмо шта каже велики бранилац Св. Предања и велики Отац Православне Цркве Св. Епифаније Еп. Кипарски који је необично поштовао Св. Дјеву Марију. Он је рекао: „Зар је могуће, да ко год ма где и у ком било народу изговори име Свете Марије, а да у истом доба не изговори реч Дјева“363), и додаје да је то „име Дјеве учињено као сопствено име Марије“.364) „Иако је Марија била сасуд дрогоцени и изабрани тим Она није мање жена и једнаке природе с другима. Благодат Божја узвисила је Њу, – али ипак, Она се није одликовала од других смртних начином Свог рођења“,365) јер не треба заборављати да она, – није Бог и да нам је дарована не зато да би Јој се ми клањали као Богу; Она сама поклањала се тако Ономе, Који се од Ње родио по телу, а Који је сишао с неба из недара Очевих.366)

Блаженопочивши Епископ Николај Велимировић у Омилији на Благовести, тумачећи речи Арханђелове: „Не бој се Марија, јер си нашла милост у Бога“ (Лк. 1,30) каже: „Ове последње речи говоре против тврђења неких западних богослова односно тзв. „непорочног зачећа“, наиме, као да је Дјева Марија зачета и рођена од својих родитеља без сенке греха Адамова и одговорности за тај грех. Кад би тако било, зашто би Архангел рекао: „нашла си милост у Бога“. Милост Божју, која укључује у појам опраштање, налази онај, коме је та милост прво нужна, а друго, онај ко је тражи. Не, него је Пресвета Дјева уложила херојски труд на узвишењу Своје душе ка Богу, и на том путу узвишења срела ју је Божја милост“.367)

Да би показао да је девичанство Маријино сачувано и неприкосно-вено Јеванђелист и употребљава реч „док“, да би тиме дао на знање да

361) Epistola 174, Ad canonicas lugdenenses, De conceptione s. Mariae; PL 182, 334 D.362) Др. Јустин, Догматика, II, стр. 258.363) Прот. М. Н. Милутиновић, Богочовек И. Х., стр. 269.364) Против јереси, 78.365) Coc. cit. adu. Collyrid, n 5; v. Raznosti cerkve} vosto~no} i zapadno} v$

u~enii o Pres. Deve Marii Bogorodice, Prot. A. Lebedev$, Варшава 1881, стр. 201.

366) А. Епифанович, Полемичко богословље (прев. П. С. Протић) Београд 1908.367) Омилије, I део, у Срем. Карловцима 1925, 7. Богата је литература о православном ставу

према погрешном римокатоличком, али и протестантском, учењу о Богородици. Види: Γ. Φλορόφσκυ, Ἡ Ἀειπαρθένος Μητέρα τοῦ Θεοῦ, стр. 205. Π. Ν. Τρεμπέλα, Δογματική της Ὀρθοδόξον Καθολικῆς Ἐκκλησίας, Α΄, стр. 559-561. Ι. Α. Παπαδοπούλου, «Μαριολογία», Ἐκκλησία 42(1965) 29-33, и 62-66. E. L, Maschal, „The Dogmatic Theologie of the Mother of God“, Symposium, стр. 46.


је Дјева пре рођења Спасовог била апсолутно неприкосновена.368) И сада Бог шаље весника Свога Гаврила да објави велику тајну Дјеви, да ће се у Њеној утроби силом Духа Светога зачети Јединородни Син Божији. Св. Григорије Чудотворац (Неокесариски) каже: „У шести месец послан би Ангел Гаврил к Дјеви, зарученој мужу – обрученој, но не sopràèno}, обрученој, но сачуваној. Зашто обрученој? Зато да не би враг одмах уви-део тајну, да ће кроз Дјеву имати да дође Цар; то зна и ђаво, зато што је он чуо речи Исаије: „Ево Девојка ће зачети у утроби и родиће Сина, и постојано је пазио на пророштво о Дјеви, да би лукавим начином поди-гао безславље у то време, када је требало да се испуни та тајна. Господ, да би сакрио ту тајну од врага, благоволио је доћи кроз Дјеву обручену.369) „И ушавши к Њој, Анђео рече: Радуј се, благодатна, Господ је с Тобом (Лк.1,28).370) На овај поздрав уплаши се Марија, и помисли: какав би ово био поздрав (Лк.1,29), и одговори Анђелу: како ће то бити кад ја не знам за мужа (Лк.1,34)?371) Поставивши овакво питање, Марија није показала нити изразила Своје неверовање, него чуђење, јер она пита „како“ ће то бити, то јест, на који начин.372) На то јој Анђео одговара: „Дух Свети доћи ће на тебе и сила Највишега осениће те“ (Лк.1,35). Управо због тога што је реч о неизрецивој тајни,373) Свети Оци поручују: „Не иди даље, не тражи више од реченога и не питај: каквим је начином Дух Свети учини то у Дјеви? Јер кад је немогуће објаснити начин зачећа (детета) при при-родним условима, како је могуће објаснити када бива чудесним дејством

368) Св. Јован Златоуст, в. Јустин II 236.369) cit. @izn| Presvyto} Bogorodicw, Москва 1898, 14. А Св. Јован Златоуст у Беседи на

Благовести слично говори: „Послан би војник, да објави царску тајну, тајну која се вером познаје а љубопитством не налази; тајну, којој се треба клањати а не човечјим разумом мерити; тајну, која се дâ протумачити божанским разумом а не човечанским». (cit. Омилије, Еп. Николај I део, Омил. на Благовести, стр. 5)

370) Удубљујући се у мисао Гаврилову, Св. Андрија Критски говори: «Дошавши к Дјеви, небожитељ је био у недоумици, како и одакле да почне испуњавање воље Божје. Да ли да се у магновењу јави у соби, или да уђе одједном, полако? Но у првом случају он се бојао да не доведе у страх и трепет душу Деве, а у другом – биће сматран за дрскога. Да ли куцати на врата, или право (одмах) отворити их? Но опет – о чему ће пре свега говорити с Дјевом? Да ли о благовести радости, или о усељавању у Њену утробу Господа Бога? Да ли о наитију Духа Светога или о осењавању Свевишњега? Обратићу се Дјеви, јавићу Јој чудо, приближићу Јој се, јавити се и кратко рећи: Радуј се! Јављање ће бити за мене сретним ступањем у слободни разговор с Њом; реч: Радуј се! Послужиће мени као залога дозволе да говорим с Њом; глас: Радуј се! Ни мало неће уплашити, но усладиће њену душу. И тако, ја ћу почети гласом: Радуј се! А затим ћу објавити Њој и сведочанство радости». (cit. @izn| Presvyto} Bogorodicw, Москва 1898, 20).

371) «Добро, запита Она Ангела: како је то могуће», јер је Она раније читала, како је рече-но, да ће девојка зачети (Ис. 7,14), али није читала каквим ће начином зачети. Св. Амвросије, cit. Еп. Николај, Омилије I део, Омил. на Благовести стр. 8.

372) Ср. Теофилакт Охридски, Тумачење Јеванђеља по Луки, PG 123, 704D -704A.373) Ср. Блажени Теофан и Јован Дамаскин, канон на Благовештење, тропар.


Духа? Да не би узнемиравао Јевађелиста, и досађивао му честим питањима о томе, он је себе ослободио тога, наименовавши Онога Који је учино то чудо. Ништа више не знам, говори он, осим да је то учињено силом Светога Духа. Нека се постиде они који желе да објасне натпри-родно рођење!… Јер нити Арханђео Гаврил, нити је Матеј могао нешто више рећи осим да је Рођење од Духа Светога; но како и на који начин је то учинио Дух Свети, нико од њих није могао објаснити, зато што је то немогуће. Не мисли, такође, да си све сазнао, када си чуо да се Христос родио од Духа. Нешто смо сазнали (сазнавши то), али још много штош-та не знамо, на пример: како Необухватљивог обухвата утроба Дјеве? Како Сведржитељ борави у утроби Дјеве; како Дјева рађа, и остаје Дјевом?… У свему овоме, не тражи природни поредак и законе брачне; све је ту натприродно, но веруј томе што је откривено.374)

Чувши ову велику вест од Анђела Божјег, смерна и увек Богу по-слушна Дјева Марија, одговори му: „Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој“ (Лк.1,38)375). И тако је сила Божија, наишла на Дјеву, и осенила је и учинила Дјеву плодоносећу376) и „Св. Дјева заче Сина Божјег, Ипостасну силу Оца, ни од воље телесне, ни од воље мужевљеве“ (Јн.1,13), тј. не спајањем и семеном, него благовољењем Оца и садејством Светога Духа. Јасно је, дакле, да Очовечење Бога Логоса није било само дело Божије, него и дело Дјеве Марије и Њене дубоке вере.377) Значи, Дјевин пристанак да постане Богомајка био је од пресудног значаја, што ће рећи, да је спасење ствар слободе, а не морања и присиле.378)

Реч Божија, коју је изрекао изасланик небески, није остала празна. Примивши радосни глас речи Анђела Гаврила, Марија се испунила бо-жанске радости бесконачне.379) Овде се Анђео Гаврило јавља у улози весника „свеопште радости“.380)

Пресвета Дјева Марија, не нарушавајући Свој завет, а да je муж није

374) Tvoreniy Ioanna Zlatousta. Tolkovanie na Sv. Ìàµåÿ Evangelista. Пervwy 12 besed$, изд. обители Ј. Златоуста на Ñâ. Ãîð¼ Àµîí¼, Москва, 1907, Беседа IV, стр. 48, 49 (код PG 57, 42; Јустин Поповић, Догматика, II, стр. 235-6)

375) Насупрот Еви у Рају, која је своју вољу потчинила вољи ђавољој, Марија, да би исцелила Еву, потчињава се вољи Божјој „јер за Бога нема богатије жртве од добре воље“ (Св. Григорије Двојеслов, Беседе на Евангелије, књ. I, бес. V, cit. Еп. Николај, Омил. (I део) на Рож. II, стр. 30. Исидор Солунски, Беседе на Благовести, 8 и 9, PG 139, 80BC.

376) Св. Јустин мученик (Апол. I, 33; cit. @izn| Presvyto} Bogorodicw, Москва 1898., стр. 14).

377) Ср. M. Jugie, „Homelies mariales Byzantines“, PO 19(1926) 488. H. Cazelles, „Les figures de Marie dans l΄Ancien Testament“, EM 30/31 (1973/1974) 103.

378) Ср. Максим Исповедник, Таласију, 54, PG 90, 528.379) Ср. Бл. Теофан и Јован Дамаскин, Канон на Благовести, тропар.380) Ср. Бл. Теофан и Јован Дамаскин, Канон на Благовести, тропар.


такао, постала је мајка – зачела je и родила. Дакле, да се послужимо ре-чима догматичара: ти си, Богородице, постала мајка, или се спознала мајком натприродно, неуобичајено, на јединствен начин. Ниједна деви-ца, ни пре ни после Марије, ниje била и неће бити мајка без садејства мужа. Она једина победила je законе природе! Кроз Њу су се сва Божија обећања испунила.381)

Марија је послужила томе да Творац постане твар и Саздатељ – саздање, и да се Син Божји и Бог оваплоти и очовечи од пречистог и непорочног тела Њеног и крви“…382) Овде је објављена и Тајна Тројичног Бога, пошто су сва Три Божанска Лица учествовала у Оваплоћењу Сина Божијега.383)

Но зашто, пита Св. Јован Златоуст, Дјева није зачела пре обручења? И одговара: зато, да би дело било сакривено од Јудеја, и Дјева избегла свако подозрење од њих… Ако би Јудеји чули о томе у самом почетку, то би погрешно схвативши оно што се догађа, каменовали Дјеву. Кад би они бестидно преиначили то, чему нису имали пример у Старом Завету: шта све не би рекли, чувши о зачећу Дјеве? За њих је било све прошло време, које није представљало ничега сличног. Изванредно (необично) би их смутило дело толико ново, толико необично, коме они не би наш-ли примера у својих предака.384)

Рођење Дјеве не би било чудно да Дјева није остала Дјевом у самом акту Рођења (Блажени Августин, Јустин II, стр. 237) и после рођења у бескрајне векове: „натприродност Спаситељевог рођења показала се нарочито у томе што је Света Дјева и по рођењу остала Дјевом“,385) дакле она је Приснодјева (¹ 'Aeiparqšnoj, semper virgo) и никада до смрти Своје није познала мужа“.386)

Св. Григорије Ниски каже: „Једна је и иста и Матер и Дјева: ни

381) Ср. Бл. Теофан и Јован Дамаскин, Канон на Благовести, тропар.382) Св. Јован Дамаскин (De fide, IV, 14; Migre PG 94, 1160BCD–1161A). Заиста је јављање Бога

у телу велика тајна побожности (1.Тим.3,16) и она је предмет вере и то ће остати заувек, јер ово дело је неизрециво, превазилази људски ум и изнад је природних закона. (Св. Јован Златоуст, Tvoreniy ibid. бес. IV, стр. 54), зато и кличе Св. Ап. Павле: „О дубино богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитани судови Његови и недокучиви путеви Његови! (Рм.11,33).

383) N. Nissiotis, „Maria in der orthodoxen Theologie“, Concilum 19(1983) 615-616. Δ. Τσελεγγίδη, «Ἡ Θεοτόκος κατὰ τὴν ὑμνογραφία τῶν Θεομητορικῶν ἑορτῶν», ΓΠ 69(1986) 24.

384) Бес. на Матеја (Твор. ib. бес. IV, cit. код @izn| Presvyto} Bogorodicw, Москва 1898, стр. 14.

385) Јустин Поповић, Догматика, II, стр. 235.386) Св. Јован Дамаскин, De fide, IV, 14; PG 94,1161B.


девство није јој сметало родити, ни рађање није нарушило девство“.387)

Речи, пак Јеванђелиста Матеја: „и не знађаше за њу док не роди Си-на свога Првенца“ (1,25) не значе да је Св. Дјева Марија по рођењу Хри-стовом ступила у брак са Јосифом. Не! Она је као девојка зачела, девојка родила и по рођењу остала девојком, – каже блажени Августин.388) Реч „док“ овде значи никад. У Светом Писму се тако говори на више места. Тако се каже: „И Михала кћи Саулова не има порода до смрти своје“ (2Сам. 6,23), што не значи да је имала порода после смрти.389) Блажени Теофиликт Охридски, речи Јеванђелиста Матеја: „И не знађоше за њу, док не роди Сина свога првенца“ (1,25), тумачи овако: „То значи, никада се не прикосну ње док не роди; Писму је тако уобичајено да говори: као што се и о потопу каже: не врати се гавран у лађу, док се земља не исуши; он се наравно ни по том не врати. Или, као што Христос говори: „С вама сам до краја времена“ (Мт.28,20); еда ли дакле, потом неће бити с нама? Не, него ће бити с нама и тада у бескрајне векове; тако се дакле и овде говори: „док не роди“, тј. не састаше се ни пре Рођења, ни по Рођењу. Као што и: Господ, и у овоме веку, и по свршетку века биће с нама (1Сол.4,17); како се пак може коснути Пресвета по сазнању неизреченога рођења“.390) Такође се у Св. Писму говори о Богу: [ â¼êà äî â¼êà òû rñè (Пс.89,2), али се тиме не стављају границе Божјем постојању.391)

Тако исто Јеванђелист Матеј назива Христа Првенцем (1,25), но то не значи да се од ње родио неки други син, већ је тај назив просто зато што се Он родио као први и једини. Јер Христос се и првородни назива као онај који је први из утробе материне, и Јединородни, као Онај Који нема брата (за Којим се није родио други)392). Јер „оно што није било“ док не роди Сина, „није било ни после, „када“ роди Сина, каже блаженопо-чивши Владика Николај.393) Као када ми кажемо за неког човека да је умро док није остварио своје планове, што не значи да их је остварио после смрти. А Свети Јован Златоуст каже: „Шта је било после Рођења, препуштено је нама да сами судимо. Што је било потребно сазнати, то је он (Јеванђелист) и казао, тј. да је Дјева била неприкосновена до Рођења. А само по себи очигледно следује из реченога, да такав правед-ник, какав је био Јосиф, није зажелео познати Дјеву после тога, пошто је

387) Православна догматика богословија, II, Макарије, Сремски Карловци, 1898, 44.388) De Symbolo, Sermo 1, c.3; PL 40, 630.389) Јустин Поповић, Догматика, II, стр. 237.390) Áëàæåííàãw ́ åîô{ëàêòà àðõiåïèñêîïà áîëãàðñêàãw, Òîëêîâàíiý ýæå [ Ìàµýà ñâÿòàãî

Åâàããåëià лист ‡.391) Јустин Поповић, Догматика, II, стр. 237; види о истом Ис.46,4 и Пс.72,7.392) Бл. QeofÜlakt ibid. лист ‡.393) Омилије, I део, на Рожд. I, стр. 20.


Она на тако чудесан начин учињена мајком и удостојила се да роди на нечувен начин и произведе необичан Плод. А да је Она стварно била жена Јосифова, зашто би Исус Христос морао препоручивати свом уче-нику Њу као безмужну (која нема мужа), која нема никога свог и наре-дити њему да је узме к себи.394)

Но како је то могуће да Дјева рађа и остаје девојком? Треба знати да је то Богооткривена тајна и она је предмет вере а не знања.395) Ово је не-познато дело које превазилази човечји ум и које је изнад закона природе.396)

Уствари, Св. Дјева Марија је дала Богу завет да ће за свагда остати у девству и Бог није прекршио тај завет Својим благовољењем да роди од Ње и Рођењем није повредио печате Њеног девства: „Божије је то дело, а не људско. Не гледај на природу, и не бој се закона. Овде дејствује већи од природе и јачи од закона, без Кога ни природа не би имала живота, ни закони силе,397) јер Vä¼æå õîùåòú Áîãú ïîá¼æäàýòñÿ âñÿ ýñòåñòâà ÷èíú.398) Св. Прокло каже: „Кад мати не би остала Дјевом, Рођени би био обичан човек и Рођење не би било чудно“.399) Ово је дело Божијег снисхођења, а не дело природе,400) ово је учињено по сили Божје благодати,401) а не по сили природних закона. „Чудом је само могао бити спасен свет, чудом Божјим; тако је веровао цео човечји род на земљи. Па кад је чудо Божје дошло, не треба сумњати у Њега, него му се треба по-клонити и себи у томе чудо потражити лека и спасења“.402)

Где хоће Бог, нарушује се уобичајени поредак природе. Ове речи догматика дају умирујући одговор онима који питају: зашто је непојмљиво, необјашњиво по законима природе Зачеће и Рођење Спаситеља света од стране Дјеве? Због тога што воља Божија у своме деловању није ограни-чена законима природе. Jd“è bo ho§et´ Bog´, pob“`daets< estestva ~jn´, то јест, где хоће Бог, тамо се нарушава уобичајени поредак природе. Али због чега је било потребно ово нарушавање закона природе у датом случају? У ком

394) Tvoreniy… ibid. бес. V, стр. 71 (PG 57, 50).395) Отац Јустин Поповић у својој «Догматици» каже о односу догме – Богооткривене

истине и разума: «Што више расте у благодатном разумевању догматских истина, подвиж-ник вере се све више и више учвршћује у убеђењу, да је Откривење – Откривење, а не знање», (I део, стр. 42, изд. Београд 1932).

396) Св. Ј. Златоуст, Tvoreniy… ibid. бес. IV, стр. 54.397) Еп. Николај, Омил. I део, на Рожд. I.398) Догматик 7 гласа (у суб. на вел. Веч. на Г. возвах).399) Cit. М. Н. Милутиновић, Богочовек Исус Христос, Београд 1985, 269.400) Нед. Óòðà, êàíwíú ãëàñú „.401) А благодат се не потчињава закону природе, каже Св. Григорије Чудотворац (I Слово

на Благовести; cit. Еп. Николај, Омилија I део, стр. 9).402) Еп. Николај, Омилија на Рожд. II, I део стр.


је смислу неопходно и корисно за нас велико чудо зачећа Пресвете Дјеве Марије без мужа, које се збило по Божјој вољи? Због чега је Бог благо-изволео примити на Себе људску плот од девичанске утробе а не на уобичајен начин земаљског рођења?

1) Ради спасења људи Јединородни Син Божији морао је да прими у јединство Својега лица човекову плот, плот у свему сличну нашој, са свим слабостима наше природе и уједно – плот чисту, свету, безгрешну, такву какву је имао Адам пре прегрешења. Али природни начин рођења није могао да дâ Христу плот чисту и свету, зато што од времена првородног греха овим начином рађања преноси се прегрешење свим Адамовим потомцима без изузетка, и ко се на тај начин родио, као припадник и сам носилац првороднога греха, не може другима донети спасење од грехова. Па шта је учинио премудри и свемогући Бог? Тамо где важећи закони природе нису били у стању да остваре преблагу Његову намеру да спасе људе, Он је употребио натприродни начин. Јединородни Син Божији, како је благоизволео Бог Отац и уз садејство Св. Духа, није зачет као сви људи који се зачињу у безакоњу и рађају у греху – од пропадљивог семена мушког, већ без семена, „од чисте и девичанске крви Пресвете Марије, коју је Свети Дух припремио, очистио од било каквих примеса греха у души и у телу“.403)

2) Чудо да Дјева роди без семена било је неопходно joш и због тога да би људи у Ономе Који се родио видели не само човека већ уједно и Бога. Ако су у Старом Завету појављивања Анђела у људском лику била пропраћена некаквим необичним, натприродним збивањима која су уверавала људе да пред њима није обичан човек и да слушају савршену истину, зар онда и појављивање Бога, у телу, на земљи, није морало бита обележено некаквим необичним догађајем који би омогућио да буде схваћено да Тај Који се јавио у телу јесте уједно и Бог у бити? Не! Непојамном Владици природе и њених закона приличило је, било је не-опходно, да се и на земљи, макар и у обличју раба, појави на посебан начин, непојмљиво, да се појави као Владика природе. Такав је и био први моменат појављивања у телу Јединородног Сина Божијег – Његово зачеће без семена у утроби Дјеве Марије.

3) Најзад, Богу је било благоугодно да прими у Себе човеково тело од девичанске утробе и због тога што је једино девичанска утроба могла да обухвати собом Необухватног. „Брак је могао да рађа људе. Једино девичанство достојно је било да роди Богочовека“. Једино девичанство, као израз особене душевне чистоте и светости, могло је да усели у своја

403) Служб, март. 25. стих, на лит. слав. Св. Григ. Богосл.


недра Онога пред Чијом чистотом и светошћу је и само небо нечисто (Јов.,15,15), у поређењу с ким и сами Анђели имају нешто недостатно (Јов.,4,18).

У закључку бисмо могли истакнути истину да је чудесно Оваплоћење Бога Логоса од Дјеве Марије уствари дубоко понирање у Тајну Богочовечанске Личности Исуса Христа.404)

2. Божанско Дете ношено у утроби Своје Мајке Дјеве Марије и Дјева као истинита Богородица

У писаним историјским изворима се израз „Богородица“ по први пут сусреће у трећем веку код Оригена.405) Међутим, независно од времена појаве самог израза „Богородица“, морамо рећи да је Црква од самог почетка свог постојања веру у Дјеву као „Богородицу“ исповедала и сведочила. Своје учење Црква заснива на Светоме Писму и Свештеном Предању. О томе сведоче Свети Оци и црквени писци. Свети Кирило Александријски пише да се израз „Богородица“ сматра католичанским и предањским,406) због чега је учење о Дјеви Марији као истинској Богородици прихваћено на Васељенском Сабору у Никеји.407) Реч је о изразу који изражава суштину живог тела Цркве.408)

Православно и правилно разумевање личности Пресвете Богородице и Њеног служења у Домостроју спасења, као представника васцелог људског рода, могуће је једино ако се оно изучава и гледа у христолошком оквиру, са једне стране, и антрополошком са друге.409) Једном речју, за Њу можемо рећи да Она, иако је онтолошки човек земаљски, Коју је Тројични Бог створио као и остале људе – по образу и подобију Божијем, ипак се она, с једне стране, по благодати Божијој, а са друге, врлинским животом и дубоком вером у живога Бога, удостојила да постане храм Божији:410) „Неизмерна Мудрост Божија, Христос, несхватљиво уму, сазида Себи Дом од Девојке“.411) Односно, Дјева је постала „живи и

404) Ср. Ε. Γιούλτση, Ἡ Παναγία πρότυπο πνευματικῆς τελειώσεως, стр. 87 и 95.405) Ориген, Εἰς τό Δευτερονόμιον εκλογαί, PG 12, 813C.406) Ср. Јован Дамаскин, Κατὰ τῶν μὴ βουλομένων ὁμολογειν Θεοτόκον τὴν ἁγίαν

Παρθένον, PG 76, 284AC.407) Ср. Јован Дамаскин, Ἐπιστολὴ 10, PG 77, 64Β.408) Χρυσοστόμου Σταμούλη, Ἡ Θεοτόκος κατὰ τὸν Ἅγιο Κύριλλο Ἀλεξανδρείας, стр.

498-499.409) Ср. Εὐαγγέλου Κ. Πριγκιπάκη, Ἡ Θεοτόκος καὶ τὸ μυστήριο τῆς θείας Οἰκονομίας

κατὰ τὸν ἅγιο Ἀνδρέα Κρήτης, Ἀθήνα 2009, 141.410) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὴν Κίμησιν, Ι, ΙΒ΄, PG 97, 1053C.411) Предпразништво Божића, стихира на стиховње, 23. децембар.


пресветли Дом Божији“.412) Реч је о Дому у који се усели Превишњи, Спаситељ света“.413) Она је, дакле, као Богородица постала најсавршеније људско биће од које се очовечио Бог Логос, Који се вечно рађа од Бога Оца, а сада се на земљи, по човечанској природи, родио од Дјеве Марије.414) Дакле, реч је о двојном Рађању Бога Логоса. Прво Рађање Му је без мајке, а друго без оца. Ову богооткривену истину, црквени песник надахнуто слика: „Једини си Јединородан горе, такође и једини доле; без матере горе од Оца, и без оца из матере доле: у Њој си се уобличио у чудну реч, осиромашивши, понизивши се у моју природу осим греха“.415)

Веома је важно нагласити да ово друго Рађање, од Дјеве Марије, дакле, није морало да се догоди јер није реч о било каквом морању и присили, него је искључиво реч о Божијем човекољубљу с једне стране, и Дјевином богољубљу, са друге.

У наведеној богоотркивеној истини и историјској чињеници се види да живи, љубећи и Тројични Бог није само Творац света, него је Он испунитељ Својих обећања, Промислитељ, Спаситељ и Обожитељ. Оваплоћењем од Дјеве Марије, Бог Логос је истински ушао у људску историју и постао њен саучесник. Због тога ми Исуса Христа исповеда-мо као Богочовека и као таквом му се клањамо и служимо. О Дјеви као Богородици можемо говрити само због тога што је она заиста родила Бога Логоса по човечанској природи, у супротном не бисмо могли ни говорити о неизрецивој тајни.416) И заиста, када је дошла пуноћа времена, Бого Логос се очовечио од Дјеве, и тада наступа друга фаза спасења. Када je дошла благодат, „прошла“ je „сен“ закона (старозаветног). Jep као што купина, пламтећи огњем, није сагорела, тако је Дјева родила и остала Дјева. Уместо огњенога стуба изгрејало je сунце истине, уместо Мојсија – Христос, сунце наших душа.

У овом догматику Св. Јован Дамаскин, указујући на старозаветне праобразе који се тичу Новога Завета, уједно разоткрива каква смо вели-ка преимућства у односу на људе под законом стекли кроз заступника новога завета (Јевр.12,24) Исуса Христа, и истовремено омогућава да се сагледа чудесна висина Пресвете Дјеве Марије, као Његове Мајке и као

412) Богородичан, 1. песма, канон св. Тимотеја, 10. јун.413) Предпразништво Успења Пресвете Богородице, 1. стихира на Господи возвах, 18.

август.414) Кирило Александријски у својим списима користи израз «Богородица“, и износи

учење Цркве о овој теми. Види: Νεστορίου, Ἐπιστολὴ πρὸς Κύριλλον Ἀλεξανδρείας, PG 77, 53B.

415) Богородичан, 8. песма, канон службе св. Методија патријарха Цариградског, 14. јун.416) Ср. Прокло Цариградски, Λόγος А΄, Ἐγκώμιον εἰς τὴν Παναγίαν Θεοτόκον Μαρίαν,

PG 65, 684A.


Оне Која је учинила да брже стекнемо новозаветна добра. Размотримо појединачне исказе овог догматика.

Prejde s“n´ ÝakonnaÌ blagodatj prj{ed{j. Под законом чија је „сен прошла“ подразумева се Закон који je дат Јеврејима преко Мојсија. Том закону, чија је „сен прошла“, у догматику се супротставља blagodatj prj{ed{j. Под њом се подразумева уопште целокупност свих дарова искупљења и освећења, целокупност свега што је учињено и чини се ради нашега спасења од времена доласка Искупитеља, оснивача Новог Завета, новог поретка односа између Бога и човека, Господа нашег Исуса Христа. Шта значи s“n´ ÝakonnaÌ blagodatj prj{ed{j? Значи праобразе новозаветне благодати, који су постојали у временима под Законом, или, тачније, означава она лица, догађаје и дела у којима је за старозаветне вернике, који су живели по Мојсијевом Закону, био садржан наговештај, пред-приказање свега што се односи на Христа Спаситеља, оснивача Новозаветне Цркве. Старозаветни прототипови у односу на Нови Завет у догматику који раз-матрамо названи су сен или сенка према сличности са сенком коју баца осветљено тело. Као што та сенка није стварни предмет већ само његов видљиви одраз, тако је и у старозаветним догађајима, лицима и делима, који служе као претеча Новога Завета, садржан само наговештај будућег, и кроз њих се само побуђује ишчекивање будућег, некада веома далеког. Али као што се према сенци осветљеног тела може одредити силуета, величина самог тела, па и различитост од других тела, тако се и према старозаветним праобразима, који се односе на Нови Завет, могло просуђивати, барем уопштено, о ономе што треба да се догоди у време-нима новозаветним. Дакле, прве речи догматика, prejde s“n´ ÝakonnaÌ blagodatj prj{ed{j, садрже овакав смисао: прошло је, минуло време под Законом, када су верницима била показана добра Новозаветне Цркве у сенкама-обрисима, у наговештајима, праобразно, пророчки, и настало је време када су се она уистину појавила, кад се са доласком Христа Спаситеља, источника благодати, збило све на шта су указивали старозаветни про-тотипови и пророчанства.

3. Заручење Дјеве и улога заручника Јосифа у Домостроју спасења

Када је истекло време Маријиног служења у храму,417) у који су је послали Њени родитељи јер су је били заветовали Богу,418) и где је Она,

417) Јер по јеврејском закону, девојке које су биле посвећене на службу Богу у храму, мо-рале су, по навршеним годинама детињства, одлазити из храма и ступати у брак.

418) Више о овој теми види: Ἰωάν. Ε. Ἀναστασίου, Τὰ Εἰσόδια τῆς Θεοτόκου, Θεσσαλονίκη


по речима црквеног песника: „васпитавана у Храму у Светињи над светињама, одевена вером и премудрошћу и безмерним девојаштвом“,419) свештеници су је хтели удати, не знајући за њен завет девичанства. Но када је Она саопштила првосвештенику да је се заветовала Богу да ће остати девојка занавек, он је предаје на чување старцу Јосифу, једном Њеном рођаку, пошто су јој родитељи умрли. Св. Јован Дамаскин о томе говори овако: „Када она дође у године одређене законом, тада већ није могла да остане при храму, предаје се од свештенога сабора обручнику или чувару девства који би оставио неповређено њено заветовање“.420) Ово обручење Св. Дјеве Марије за Јосифа није био брак с Јосифом (јер је Она дала Богу завет вечног девичанства, и то су од Ње сазнали свештеници, зато је и предају осамдесетогодишњем старцу Јосифу, сину Јаковљевом (ср. Мт.1,16; Мк.3,31-34), на издржавање, заштиту и чување, да овај праведни муж буде сведок њеног безмужног Рођења Господа Исуса Христа.421) Јосиф је био само заштитник, хранитељ и старатељ Дјеве, као и чувар њеног завета. У случају прекршења ове старозаветне обавезе, следила је смртна казна њеним прекшиоцима (ср. Пон.Зак.22,2024; 1Мој. 34,7).

Да је обручење Дјеве за Јосифа имало тај смисао, тврди Свето Предање, кога су Свети Апостоли предали Цркви, и које су Свети Оци и учитељи Цркве записали. Тако Св. Иринеј, на питање: зашто је Дјева била обручена? – одговара: „зато да се од сатане сакрије девство Маријино“.422) То исто тврде Св. Григорије Неокесариски и блажени Јероним.423) Објашњавајући то Св. Јован Дамаскин каже: „Пошто враг нашег спасења пажљиво посматраше сваку девојку, због пророштва Исаијиног да ће девојка родити Богочовека, Спаситеља света, то, да би онај који хвата мудре у лукавству њихову (1Кор.3,18-19) уловио онога који се свагда гордио мудрошћу, Дјеву Марију свештеници обручавају Јосифу. Обручење је било и заштита Дјевина и вођење у обману онога

1959, 18-21. Исти, Γενεσίον τῆς Θεοτόκου, ΘΗΕ 4, стр. 258-259.419) Сједален, 4. глас, у понедељак на Јутрењи по првом стихословију. 420) Види код: Ае. митроп. Михаил, Живопис Пресв. Богородице, Нови Сад 1886, 108.421) Св. Епифаније Кипарски, Живопис Пресв. Богородице, стр. 108.422) Cit. код Протојереја Милана Н. Милутиновића, Богочовек Исус Христос, Београд

1925, стр. 269. О томе слично пише и Апостолски ученик Св. Игњатије Богоносац: «Бог наш Исус Христос по Промислу Божјем би зачет од Марије из племена Давидова и од Духа Светога… Али од кнеза овога света беше сакривено и Девичанство Маријино и Рођење, и Смрт Господа – три славне тајне, извршене у ћутању Божјем» (Epist. ad Ephes 18 и 19; Види: Јустин Поповић, Догматика, II стр. 240).

423) II слов. на Благовести; на Матеја, в. Омилије I део Еп. Николај, Омилија на Рождество I, стр. 15, изд. Сремски Карловци, 1925.


који је надгледао девојке.424) А блажени Августин каже: „Девичанство Маријино је утолико скупоценије и пријатније, што га је Она посветила Богу још пре но што се зачео од Ње Христос. То показују Њене речи Анђелу: како ће то бити кад ја не знам за мужа? Заиста, Она ово не би рекла да раније није дала Богу обећање да ће остати Дјева. Али пошто то није било у складу са обичајима Израиљаца, Она се и обручила мужу праведном, који не би не само нарушио оно што је Она већ посветила Богу, него би је и чувао од других“.425)

Савим је исправно примећено од стране ранијих истраживача наше теме, да је старац Јосиф, слично Дјеви Марији, био од Тројичног Бога „предвиђен“ („одређен“)426) да има значајну улогу у Тајни Домостроја спасења,427) боље речено, да пред Јудејским законом буде заштитник, старатељ и чувар девичанства Дјевиног,428) с једне стране, а са друге, да буде законски отац очовеченог Бога Логоса (пред људима и законом). Дакле, његова дужност је била да служи остварењу и чувању Тајне Оваплоћења.429) У супротном случају, пред Јудејским законом Богомладенац Исуса Христос би се сматрао као ванбрачно дете које је Дјева стекла на блуднички начин, а последица тога би била осујећење Тајне Домостроја спасења.430)

За разумевање наше теме је значајно истаћи историјску чињеницу, коју помињу библијски извори, да Дјева Марија води порекло из племена Јудиног и рода Давидовог, јер је из тог племена био и Њен заручник и старатељ – старац Јосиф, а све то је доказ да је Оваплоћени Син Божији – Исус Христос по Својој човечанској природи пореклом из Давидовог племена, што ће рећи да је Он имао и царско и свештеничко порекло.431)

Богочовек Исус Христос је по телу син Дјеве Марије, али, по

424) Cit. код Милана Н. Милутиновића, Богочовек Исус Христос, Београд 1925, 270.425) De sancta virginit. c. 4; PL, 40, col. 398; Види код: Јустин Поповић, Догматика, II стр.

236.426) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὸ Γενέθλιον ἡμέραν, Α΄, PG 97, 817Α. Εὐαγγέλου Κ.

Πριγκιπάκη, Ἡ Θεοτόκος καὶ τὸ μυστήριο τῆς θείας Οἰκονομίας κατὰ τὸν ἅγιο Ἀνδρέα Κρήτης, стр. 269. G. Stählin, „Maria im Nuen Testament“, RGG 4(1986) 748.

427) Опширније о овој теми види: Μ. Α. Σιώτης, «Μνήστωρ Ἰωσὴφ ὁ κατὰ νόμον πατὴρ τοῦ Ἰησοῦ Χριστοῦ», Θεολογία 58(1987) 747.

428) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὸν Εὐαγγελισμόν, Ε΄, PG 97, 908B. 429) Ср. Εὐαγγέλου Κ. Πριγκιπάκη, Ἡ Θεοτόκος καὶ τὸ μυστήριο τῆς θείας Οἰκονομίας

κατὰ τὸν ἅγιο Ἀνδρέα Κρήτης, стр. 267.430) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὀ Γενέθλιον ημέραν, Α΄, PG 817Α. 431) Опширније о овој теми види: Мирко Ђ. Томасовић, Мелхиседек и тајна свештенства

Господа Исуса Христа, Београд 2004. Ср. Андреј Критски, Εἰς τὸ Γενέθλιον, Α΄, PG 97, 812B. Μ. Α. Σιώτου, «Οἱ κτὰ σάρκα προπάτορες τοῦ Ἰησοῦ Χριστοῦ», Θεολογία 57(1986) 299.


старозаветном закону, Он је био и син Јосифа заручника Маријиног,432) потомка Давидовог и потомка Јудиног. Дакле, реч је о очекиваном Месији – Исусу Христу.

4. Оваплоћење Бога Логоса и вечно девичанство Маријино

Говорећи о дубини тајне и њеној неспознатљивости од стране ограниченог и грешног човека, црквени песник поставља следеће питање: Како, Свечасна, да се не дивимо рођењу Бога и човека кад си Ти, Пренепорочна, не знавши за мужа, родила телесног Сина који не има оца, који се родио пре Времена, од Оца без матере, не претрпевши Твојим рађањем никакву измену, ни сливање, раздвајање, већ у целости сачувавши својства једне и друге природе. Стога Му се, Дјево Мати Владичице, моли да се спасу душе оних који православно признају Тебе за Богородицу.

Догматик трећега гласа садржи у себи две догматске истине: прву – о безмужном рођењу Богочовека од Пречасне и Свенепорочне Марије, услед чега је Она, и кад је постала Мајка, остала као и пре Девица; другу – о непроменљивом, несливеном и недељивом cједињењу двеју природа у Сину Ког је Марија родила: јестаства Божанског и људског – о цело-купном очувању особина и једне и друге, Божанске и људске природе у Њему, услед чега Пресвета Марија, као Мати Њега, Бога и човека, јесте Владичица и стога је Она снажна потпора спасењу оних који Јој се за спасење моле.

Свехвална Богородица Марија је, како рече црквени песник, „Дјева ваистину пре Рођења, Дјева ваистину и у Рођењу, Дјева, вечнодјева након Рођења остаде“.433) Она је због тога, од стране црквених песника, названа „Девојчицом која није окусила брак“,434) односно, „неораном Браздом“435) и „Браздом из које је израстао Божанствени клас“.436) Говорећи о овој Тајни, црквени песник вели да се овде „испуни Исаијино предсказање:

432) Детаљније о овој теми види: F. De Paula Sola, „La Josefologia de S. Andres Cretense y S. Juan Damasceno“, EJ 25(1971) 190.

433) Богородичан, субота, вечерње, глас 1. Ср. Јован Дамаскин, Беседа на Благовести Пре-свете Богородице, PG 96, 656B.

434) Богородичан, 7. песма, канон Св. Карпа и Пипили, 13. октобар.435) Богородичан, 6. песма, канон, 3. гл. у петак на Повечерју.436) Богородичан, 3. песма, канон, 4. гл. у недељу на Јутрењу.


Девојком, пак, Родила си, и по Рођењу као и пре Рођења остала си“.437) Заиста се с потпуним правом пита црквени песник: „Ко је чуо за девојку која рађа?“438) Али, знајући да је Тројични Бог Свемогућ (ср. Пс.135,6; Лк.1,37), ми дубоко верујемо у ову богооткривену истину и Пресвету Богородицу исповедамо као: „Родитељку и Девојку“,439) и да је она једина Богоблажена – очистилиште јестетства,440) Црква свесветла Божија.441)

Увекдјева је због тога што је она „врата“ (Јез.44,1-2) кроз која је на богодоличан и чудесан начин прошао „небески Господар“, и кроз која нико други није прошао ни пре нити после Њега.442) За разлику од свих других девојака које после порођаја престају да и даље буду девојке, Дјева Марија, по речима Јована Дамаскина, и пре, и за време и после порођаја остаје за свагда девојка (Дјева).443) Међутим, овде ћемо још до-дати да Богородица није остала Увекдјева само у телесном (физичком) смислу, него је реч и о духовном девичанству,444) јер је она сачувала чед-ну душу, ум и тело,445) то јест, сачувала је васцело своје људско биће.446) Васцели њен живот је био чедан и богоугодан. Дакле, Дух Свети је сачу-вао Марију да она Увекдјева буде и у физичком и у духовном смислу,447) јер је реч о натприрοдном Оваплоћењу Бога Логоса од Дјеве Марије, а Исус Христос није обичан човек и Дјева није ни зачела као што зачињу друге жене, него је Она зачела „од Духа Светога“. „Очовечење Христово свршило се садејством Духа Светога, тако да је Света Дјева, као што је Дјева била пре зачећа (Ис.7,14), тако и у зачећу, и после зачећа, и у самом

437) Богородичан на стиховње 1. гл. у Недељу.438) Богородичан, 9. п. и. канон у 2. недељу Великог поста на Јутрењу.439) Богородичан, 9. п. канон св. Андрије Критског.440) Недеља, Јутрење, канон Пресветој Богородици, песма 7., глас 6., Октоих.441) Среда, Јутрење, канон Пресветој Богородици, песма 8., глас 7., Октоих.442) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὴν ἁγίαν Γέννησιν, Δ΄, PG 97, 869Β, и 880C-881A. Εὐαγγέλου

Κ. Πριγκιπάκη, Ἡ Θεοτόκος καὶ τὸ μυστήριο τῆς θείας Οἰκονομίας κατὰ τὸν ἅγιο Ἀνδρέα Κρήτης, стр. 315.

443) Ср. Јован Дамаскин, Γ΄. Ἐγκώμιον δεύτερον εἰς τὴν Κοίμησιν, 2.444) Види: Θ. Ζήση, «Ἡ Παναγία ὡς Παρθένος καὶ Ἀειπάρθενος», θεοδρομία 2(1999) 38.

Постоје многа неправославна и секташка мишљења о овој теми. Опширније о томе види код: Β. Α. Γεωργόπουλου, «Ἡ σύγχρονη προτεσταντικὴ κριτικὴ γιὰ τὴν ἀειπαρθενεία τῆς Θεοτόκου, Θεοδρομία 7(2055) 577-583.

445) Ср. Σ. Γ. Παπαδοπουλου, „Ἀειπαρθενία τῆς Θεοτόκου», ΘΗΕ 1(1962) 464.446) Ср. Π. Τρεμπέλα, Δογματική τῆς Ὀρθοδόξου Καθολικῆς Ἐκκλησίας, τόμ. Β΄, Ἀθῆναι

1959, 208.447) Ср. Софроније Јерусалимски, Συνοδικὴ ἐπιστολὴ πρὸς Σέργιον Κωνσταντινουπόλεως,

PG 87/3, 3161B. Андреј Критски, Εἰς τὴ Κίμησιν, ΙII, ΙD΄, PG 97, 1092D. Опширније о овој теми види: Ι. Καλογήρου, Μαρία ἡ ἀειπάρθενος Θεοτόκος κατὰ τὴν Ὀρθόδοξον πίστιν, Θεσσαλονίκη 1957.


порођају остала Дјева. Јер се Христос родио од Ње, сачувавши неповређеним печат Њезина девства, стога Она и после порођаја остаје Дјевом у бескрајне векове“.448) Овде су се испуниле месијанске речи Про-рока Исаије: „Она се породи пре него осети болове, пре него јој дођоше муке, роди детића“ (66,7).

Како je Пресвета Дјева Марија могла остати Девица при зачећу и Рођењу Богочовека и остати Девица после Рођења? „Речите говорнике – каже се о тој непојмљивој ствари у Акатисту Пресветој Богородици – видимо безгласне као рибе пред Тобом, Богородице, јер не умеју да објасне како си и девојка остала и могла родити“.449) Старозаветни прао-брази могу да послуже, ако не да се објасни ова непојамна догма, оно барем да се учврсти наша вера у њу. Један од тих праобраза „новога и велелепног чуда“,450) безгрешног Зачећа и Рођења Божанског Сина од Пресвете Марије, била je, према указивању догматика који посматрамо, чудесна Купина коју је видео Мојсије. Јован Дамаскин показује нам у чему се управо састојала сличност између Купине и Пресвете Марије. Као што огањ који je видео Мојсије није спалио Купину, јер то није био обичан огањ који је упалила човекова рука, или који потиче од било каквих физичких услова, јер је Купина овом приликом била место по-себног присуства свемогућег Бога, Који, као духовни владика Природе, може по Својој вољи да измени њене уобичајене законитости, тако Зачеће и Рођење Господа Исуса од стране Пресвете Дјеве Марије нису нарушили Њено девичанство, јер се Зачеће и Рођење нису одвијали по уобичајеним законима природе, већ по сили и наитију Св. Духа, и зато што je Зачет и Рођен од Марије – Бог Свемогући, Који је чудесно могао да сачува утробу Своје Матере неповређену огњем Својега Божанства.

Vm“stw stolpa ognennagw, pravednoe voÝsãÌ solnce. (Уместо стуба огњеног правед-но засија Суние). Као што је у огњеном стубу био присутан Бог Који се обраћао Мојсију из Купине горуће и несагориве, тако је и Исус Христос, у лику човека, у обличју роба, био истовремено и Син Божији, истинити Бог наш, Који се Оваплотио од Пресвете Дјеве Марије и није „сагорео“, није повредио Њено девичанство.

Значи, Логос је Бог Који је од Дјеве Марије примио човечанску при-роду и обновио је. „Ти си се родио од Дјеве Марије, како си Сам благо-изволео и како Ти један знаш, родио си Се, а ниси порушио Њено дев-ство, него си и ово очувао и Њу удостојио имена матере. Учинио си тако,

448) (Православно исповедање вере Католичке и Апостолске Цркве Источне, одговор на питање 39) По преводу Митроф. Шевића, у Задру 1889. г.

449) Икос 9450) Ирм. кан. гл. 3, п. 9, ирм. 1


да не смета девство Твојему Рођењу, а и Твоје Рођење не поквари дев-ство. Сложиле су се и сјединиле ствари сасвим супротне – Рођење и Девство зато, што је то лако и могуће Теби, Који си Творац природе,“ надахнуто каже Св. Григорије Неокесаријски.451)

Према пророчанству које се налази у књизи пророка Језекиља, „капија“ девичанства Пресвете Марије остала је „закључана“ и у време проласка Господа кроз њу. Она је остала „Дјева“ и након тога што је по-стала „Мајка“! Њено Рођење Сина Божијег, иако је „отворило“ Њену девојачку утробу, ипак уопште није нарушило Њену девичанску чистоту, јер је Она зачела Божанског Младенца „не знајући за мужа и без семена, силаском, наитијем Светога Духа“ (Лк.1, 35).

Пресвета Дјева Марија названа је „дверима“ (Небеске двери), јер се кроз Њу Бог-Логос појавио у свету Оваплоћен у телу. Пресвета Марија била је земаљског порекла, али назива се „небеским“ дверима стога што Онај Којега је родила није само човек, но и Бог, Чије се присуство от-крива превасходно на небу. У неколико црквених песама Пресвета Марија названа je joш „двери једине“,452) због тога што се само кроз Њу једину Бог-Логос Оваплотио. Због чега се управо кроз Њу оваплотио? Због тога што је само Она једина била тога достојна – по Својим добрим делима и чистоти, којима се нико од земнородних није одликовао у тој мери и укупности, и по којима је Она превазишла и саме Анђеле. Пред нама се види слава Оваплоћеног и Очовеченог Бога Логоса.

Гледајући у својим виђењима ову велику Тајну: Рођење Месије – Спаситеља од девојке, која и после рођења остаје девојком, Пророци су се унапред чудили и радовали иако су та виђења биле само сенке, прао-брази, праслике ове Тајне, чије се испуњење удостојио да види и чује хришћански род. Тада је само праобразовано, сликано, а сада се то свршава, испуњава,453) јер прође сенка закона, испуни се време, дође благодат,454) испуни се Тајна која је од вечности била сакривена и за Ан-геле недокучива,455) и у коју су Ангели желели завирити (1Птр.1,12). То је велика Тајна вере: Бог се јави у телу, Који је рођен од жене (Гал.4,4), оправда се у Духу, показа се Анђелима, проповеда се народима, верова се у свету, узнесе се у слави (1.Тим.3,16). W ÷óäåñå! W òàèíñòâî!

451) Cit. Ае. Митроп. срп. Михаил, Живопис Пресвете Богородице са науком Православне Цркве о Њој, Нови Сад, 1886, 14.

452) Кан. захв. пресв. Богор. п. 3, стр. 4, служ. 8 септ. стих, на хвал. 4453) Служба Благов. Катавасија, ирмос 8 песме.454) Догм. 2 гл. у суб. на вел. Вечерњи.455) Богород. 4 гласа васкрсан.


Wáðàçú èñòîùàíiÿ íåâ¼äîìú, áîãàòñòâî áëàãîñòè íåñêàçàííw!456) W âåëèêèõú ïðåñëàâíèõú ñòðàøíèõú òàèíñòàâú, íà çåìëè çðèìú ñîâåðøàåìèõú,457) áîãú âú ÷åëîâ¼ö¼õú, íåâì¼ñòèìûé âú ëîæåñíàõú, áåçë¼òíûé âú ë¼òî.458) „Благосиљам те Богородице Маријо, достојна поштовања и прибежиште свега света, светилник неугасиви, венац девства, скиптар православља, храм неразрушиви, вмјестилишче Невмјестимаго, Мајко и Девојко; Тобом се благословеним назива у Светом Јеванђељу Онај Који иде у Име Господње. Благосиљам Тебе, Која си сместила Невмјестимаго у светој девственој утроби; Тобом се Света Тројица поштује и прославља, Тобом се Крст часни поштује и клања му се сва васељена, Тобом небо торжествује, Ангели и Архангели радују се, демони се разбијају, Тобом је кушан ђаво спао с неба, Тобом се пала твар повраћа (позива) на небо, Тобом се сва твар, која се подвргла идолослужењу, приводи к познању истине; Тобом се Свето Крштење саопштава верујућим, Тобом и јелеј радованија, Тобом су по свој васељени утврђене Цркве, Тобом се незнабожци приводе к покајању. Тобом је засијао Јединородни Син Божји, светлост онима који седе у тами и сенци смртној, Тобом су Пророци пророковали, Тобом су Апостоли проповедали спасење народима (незнабожцима), Тобом мртви устају, Тобом цареви царују, силом Свете Тројице. Но, ко може од људи достојно похвалити прехвалну Марију?459) Јер је кроз Њу áîãú áûñòü ÷åëîâ¼êú äà Záîæèòú ÷åëîâ¼÷åñòâî.460) Али опет, ко може да не ублажава Пресвету Дјеву, ко да не пева пречистом Рођењу Њеном? Јер од Ње прође (изиђе) Син Јединородни, Који је засијао од Оца пре свих времена и оваплотио се неизречено.461) Због тих предивних чудеса, богонадахнути црквени песник није могао а да не отвори уста и пева Пресветој и Пречудној Дјеви: Îòâåðçó Óñòà ìîÿ V íàïîëíÿòñÿ äóõà, V ñëîâî [ðèãíó öàðèö¼ ìàòåðè, V %âëþñÿ ñâ¼òëw òîðæåñòâóÿ, V âîñïîþ ðàäóÿñÿ òîÿ ÷óäåñà,462) и да позове све верне да уснама својим

456) Благовести.457) Служба 6 дец. на крају Јутрења.458) Благовести.459) Беседа Св. Кирила Александријског, говорена у Ефесу у време Св. Сабора, III

Васељенског, после низложења Несторија (II беседа) ä¼ÿíiÿ âñåëåíñêèõú ñîáîðîâú, v$ ruskom$ perevode, pri kazansko} Duhovno} Akademii, tom$ pervw}, izdanie vtoroe, Kazan| 1887, стр. 293-294.

460) Блажени Августин каже: «Пошто је кроз њу Бог сишао на земљу, то се кроз њу људи удостојавајуда узиђу на небо». (Cit. Хришћ. живот, бр. 10, Ср. Карловци 1925).

461) Догм. 6 гласа у суб. на вел. Вечерњи.462) Катав. Благов. ирмос 1. песме.


непрестано с радошћу хвале Богородицу.463) Но не само верни него и âñÿêú çåìíîðîäíûé äà âçûãðàåòñÿ äóõîìú ïðîñâ¼ùàåìú, äà òîðæåñòâóåòú æå áåçïëîòíûõú Óìwâú rñòåñòâî, ïî÷èòàþùåå ñâÿùåííîå òîðæåñòâî áîãîìàòåðå, V äà âîïiåòú: ðàäóéñÿ âñåáëàæåííàÿ áîãîðîäèöå ÷èñòàÿ ïðèñíîä¼î.464)

Молитвени ум Цркве, видећи неизмерну вредност и значај Св. Приснодјеве и Богородице Марије, богонадахнуто Је велича и хвали у многим песмама, и кличе Јој јеванђелским гласом: ðàäóéñÿ äùè áëàãîñëîâåííàÿ Îòöà, íåáåñíàãw, ðàäóéñÿ òàèííèöå áîæåñòâåííûÿ áëàãîäàòè, ðàäóéñÿ Zäóøåâë¼ííié ðàþ, ðàäóéñÿ çåìëå íåwðàííàÿ, ðàäóéñÿ sâ¼çäî %âëÿþùàÿ ñîëíöå, ðàäóéñÿ Záëà÷å ëåãêié, ðàäóéñÿ êóïèíw íåwïàëèìàÿ, ðàäóéñÿ êîâ÷åæå íîâàãw çàâ¼òà, ðàäóéñÿ ïðåñòîëå ñëàâíûé Áîæié, ðàäóéñÿ Õðàìå Ãîñïîäåíü, ðàäóéñÿ ñâ¼ùíè÷å ñâ¼òà, ðàäóéñÿ áîæåñòâåííàÿ ñòàìíî ìàííû, ðàäóéñÿ æåçëå Àðîíwâ, ðàäóéñÿ êðîòêàÿ ãîëóáèöå, ðàäóéñÿ íåïîðî÷íàÿ cãíèöå, ðàäóéñÿ ãîðî ïðiwñ¼ííàÿ, ðàäóéñÿ ë¼ñòâèöå âèñîêàÿ, ðàäóéñÿ íåñ¼êîìàÿ ãîðî, ðàäóéñÿ âì¼ñòèëèùå íåâì¼ñòèìàãw, ðàäóéñÿ áîæiå ïðåáûâàíiå, ðàäóéñÿ Óòðîáî áîæåñòâåíàãw âîïëîùåíiÿ, ðàäóéñÿ ä¼âñòâî è ðîæäåñòâî ÷óäåñíî ñî÷åòàâøàÿ, ðàäóéñÿ ðàçð¼øåíiå êëÿòâè, ðàäóéñÿ rþæå Záíîâëÿåòñÿ òâàðü, ðàäóéñÿ Àäàìîâî Vñïðàâë¼íiå, ðàäóéñÿ râiíî èçáàâë¼íiå, ðàäóéñÿ ìiðîâè ñïàñåíiå, ðàäóéñÿ âñåãî ìiðà Z÷èùåíiå, ðàäóéñÿ ÷óäåñú Õðiñòîâûõ íà÷àëî, ðàäóéñÿ áîæiå êú ñìåðòíûìú áëàãîâîë¼íiå, ðàäóéñÿ ëþáâå áîæiÿ êú ÷åëîâ¼êîìú ïðîÿâë¼íiå, ðàäóéñÿ ðîäà ÷åëîâ¼÷åñêàãw âîçâûøåíiå, ðàäóéñÿ ìîñòå êú íåáåñåìú ïðåâîäÿé, ðàäóéñÿ ãîðíÿãî ìiðà Óêðàøåíiå, ðàäóéñÿ äîëüíÿãw ìiðà çàñòóïë¼íiå, ðàäóéñÿ Óïîâàíiå ìiðà, ðàäóéñÿ íàäåæäå íåíàäåæíèõú, ðàäóéñÿ ñêîðáÿùûõú ïîìîùå, ðàäóéñÿ ïàäàþùèõú âîñòàíiå, ðàäóéñÿ ñîãð¼øàþùûõú Z÷èùåíiå, ðàäóéñÿ â¼ðíûõ ñïàñåíiå, ðàäóéñÿ âèñîòî íåóäîáîâîñõîäèìàÿ ÷åëîâ¼÷åñêèìè ïîìûñëè, ðàäóéñÿ ãëóáèíî íåóäîáîçðèìàÿ V cíãåëñêèìè G÷èìè, ðàäóéñÿ ïðîðîêwâ çâûòiå, ðàäóéñÿ áîãîãëàñíèõ cïîñòîëwâú ïðîïîâ¼äàíiå, ðàäóéñÿ ìó÷åíèêwâ âåñåëiå, ðàäóéñÿ öåðêâè ï¼íiå, ðàäóéñÿ ÷åñòíàÿ ñëàâî è ïîõâàëî ïðàâîñëàâíûõú Õðiñòiàíú, ðàäóéñÿ Záðàäîâàííàÿ, ðàäóéñÿ íåâ¼ñòî íåíåâ¼ñòííàÿ.

Богоглагољиви Светитељ златних усана хвали Св. Дјеву. „Ништа се не може наћи у људи таквог као Богородица Марија. Претражи у мислима све ствари и погледај да ли има шта равно или веће од Свете

463) Ib. ирмос 9. песме: Óñòí¼ æå â¼ðíûõú Áîãîðîäèö¼ íåìîë÷íw, ðàäîñòiþ äà âîïiþòú.464) Ib. ирмос 9. песме у остале дане (не на празник).


Богородице Марије; обиђи земљу, погледај море, има ли које слично чудо у свим створењима? Небеса јављају славу Божију; Ангели служе са страхом; Архангели се клањају с трепетом; Херувими не подносећи дрхте; Серафими не приступају но лете унаоколо с трепетом, кличући: Свет, Свет, Свет Господ Саваот: пуно је небо и земља славе Његове (Ис.6,3)! Море се тргнуло од Његовог гласа; облак је с трепетом послужио Њему као кола при вазнесењу на небо; сунце, не подносећи Његово унижавање скрило се; ад је у страху избацио мртве. Стража је од страха, увидев Тебе, пала ничице; гора се с доласком Твојим затресла; трнови џбун, не подносећи виђења, запалио се; Јордан уплашивши се, окренуо се натраг; море, уплашивши се жезла, разделило се, подчинивши се Господњем удару; жезал Аронов ради свога праобраза (праслике) процветао је насупрот природи; огањ у Вавилону застидео се броја Тројице. И ето преброј сва та необична јављања и проникни с удивљењем победи Деве; следствено: Коме су сва створења са страхом певала (клицала), Тога је Она једина неизрециво зачела у Својој утроби… Зато је достојна поклоњења Марија, јер је учинила Мајком, и слушкињом, и облаком, и чертогом (брачном собом), и кивотом за Господа. Она је била Мајком – зато што је родила Онога Који је хтео бити Рођеним; слушкињом – зато што је природи Њеној духовност признавати, проповедајући о дарованој Јој благодати; облаком – зато што је од Духа Светога зачела Тога, Кога је бестрасно родила чертогом – зато што је у Њој обитавао Бог Слово, као у брачној соби; кивотом – зато што је Она носила не закон, но је сместила у Себе Законодавца. Зато јој рецимо: „Благословена си Ти међу женама: ти си једина излечила жалост Евину, једина утрла сузе оној која плаче, једина принела цену за искупљење света, Теби јединој био је поверен драгоцени бисер, Ти си једина зачела без похоте и родила без страдања, једина си родила Емануила, као што је Он Сам благоизволео. „Благословена си Ти међу женама, и благословен је Плод (Лк.1,23), а не семе, – цвет, а не страст, – сијање, а не створење (дело), Сапрестолно (Оцу), а не слуга, – сунце, а не песак, – Тај Коме се клањају, а не твар, – Искупитељ, а не дужник. „Благословена си Ти међу женама, и благословен је Плод утробе Твоје!“ За све ово правилно је похвалио Тебе Пророк, који кличе: Ево девојка ће зачети у утроби“ (Ис.7,14). Он је указао на чудо и заћутао је о томе, каквим ће се начином оно свршити. „И родиће Сина“. Указао је на Рођење, но није га назвао незаконим. „И наденуће му (назваће га) Име Емануил. Казао је (рекао) о тајни и прогрмио је о назвању (наименовању). „које ће рећи“ С нама Бог. Претсказао је Рођенога Бога и приморао Јудеје да затворе уста. С нама Бог, и нестало је заблуде; С нама Бог и обрезање је престало, С нама је Бог и демони су


се обратили у бекство, С нама Бог и ђаво је низвргнут, С нама Бог, и цареви поштују (цене) благочешће, С нама Бог и Цркве су препуне, С нама Бог, и слут је постала као сан, С нама Бог, и мртви, радујући се слободи, кличу: „Не ангел, не ходатај, но Сам Господ дође и спасе нас“ (Ис.13,9). У завршетку ћемо навести речи догматика седмог гласа, који нам заиста помаже да појмимо тајну вечног девичанства Дјеве Марије: Ти си се, Богородице, показала као Мати изнад природе и остала Дјева изнад ума и поимања: и Чудо Рађања твојег не може исказати ниједан језик. Тако је чудесно, Пречиста, зачеће у Теби и непојамна представа о Рођењу, јер где Бог пожели, онде се превладава поредак природе. Стога Те сви ми, признајући Те за Матер Бога, усрдно молимо: моли се, да би биле спасене душе наше.

Догматиком седмога гласа Св. Јован Дамаскин прославља неизрециве и непојамне појаве које су се збиле у лику Богоматере: Њено материнство у девичанству и девичанство у материнству – и објашњава их вољом Свемогућега Бога, Који може све да учини, па било то и нешто натприродно и изнад нашега разума. На крају се он обраћа Богомајци молитвом за душевно спасење.

Остала си девицом изнад речи и разума. Као што je натприродно, необично, Пресвета Дјева Марија постала мајка не спознавши мужа, баш je такво натприродно, неуобичајено и отуд неисказиво, непојамно, pa~e slova j raÝÙma и Њено остајање Девицом после Рађања Сина. Господ, Којег je Она родила, није отворио врата девичанства,465) сачувавши не-такнуте знаке њеног девичанства (Св. Андреј Критски). Божанска искра није сагорела Њену девичанску утробу. Већ ју је сачувала затворену.466) То je исто тако неприродно као што je неприродно да грм обавијен пламеном гори и не сагори (купина несагорива), да море не по-тапа већ да омогући прелазак по свом дну (Црвено море), да огањ не спржи већ ороси (пећ халдејска).

Због сличности Рођења Спаситеља од Дјеве и ових натприродних појава, и Пресвета Марија у многим Црквеним песмама назива се и упоређује с купином несагоривом, с морем и пећи.

Значи, стари, то јест, пали и огреховљени Адам је обновљен, и ми смо спасени и обожени. Ето шта смо све добили кроз Св. Дјеву Богоро-дицу. Зато Јој Света Црква свакодневно пева: Äîñòîéíî rñòü %êw âîèñòèííó, áëàæèòè òÿ áîãîðîäèöó ïðèñíîáëàæåííóþ V ïðåíåïîðî÷íóþ, V ìàòåðü Áîãà íàøåãw. ×åñòí¼éøóþ õåðóâiìú, V ñëàâí¼éøóþ áåçú

465) Пасх. кан. Песм. 5., Богород. 2466) Ирм. кан. гл. 1, II 8, ирм. 4


ñðàâíåíiÿ ñåðàôiìú, áåçú Vñòë¼íiÿ Áîãà Ñëîâà ðîæäøóþ, ñóùóþ Áîãîðîäèöó òÿ âåëè÷àåìú.

Како да се не дивимо Твоме Рођењу Бога и човека, Пречиста? Бого-муж је исто што и Богочовек; дакле – bogomÙ`nomÙ ro`destvÙ значи: Рођењу Богочовека. Како да се не чудимо таквоме Рођењу, кад је оно тако нат-природно и чудесно? Шта је то натприродно и чудесно садржало у себи Рођење Богочовека од Пресвете Марије, због чега су управо и достојни нашега дивљења Марија и Рођени од Ње Син – творац песме показаће нам наредним речима догматика.

JskÙ{enãÌ bo mÙèskagw ne prãem{j, vseneporo~naÌ. Код Пресвете Марије заслужује нашу дубоку пажњу и дивљење већ и то што Она није прихватила jskÙ{enãÌ mÙèskagw, тј. Она целога свог живота није изневерила онај високи завет девичанства, који је још у младости дала из Своје најчистије љубави према Богу. Она није упозната сладости брачнога живота да би слободније и боље служила у потпуности једино Богу. Таква љубав пре-ма Богу, која одбацује све, чак и допуштена и законита задовољства и радости земаљског живота, увек и код свакога заслужује наше дивљење, али у лику Марије она је неупоредиво висока и зачуђујућа. Народ из чије средине је требало да проистекне обећани Месија – тај народ је високо ценио брачни живот не само због тога што му је било стало до благо-слова за бројност деце већ и због наде да ће у некоме – ако не међу својом децом оно барем у једноме од својих потомака – наћи обећаног Месију. Стога се сматрало да се на оне супруге које су биле лишене рађања излио гнев Божији, те су и трпеле прекоре од људи. Па како онда да не изазове дивљење Пресвета Марија? Она је потицала од оног поколења Својега народа од којег је управо, према заветима, и требало да потекне Месија – од колена Јудиног, од племена Давидовог по директној линији (Пост.49,10; 2Цар.7,12-16). Зар није могло то да снажно подстакне Марију да ступи у брак у нади да ће у непосредном продужетку свога рода сусрести обећаног Месију, Који је, судећи по пророчанствима и по свим знамењима Његовога доласка, требало да се роди на земљи управо у то време у коме је Она живела? Али најчистија љубав према Богу, све-та жеља да служи једино Њему без препрека читавог Свог живота – код Марије били су изнад свега, и у уму и у души.

Î òåá¼ ðàäóåòñÿ, áëàãîäàòíàÿ!

Теби се, Благодатна, радује свака твар;Анђеоски скуп и људски род.Освећени Храме и Рају Разумни,Девичанска Похвало!


Од Ње се Оваплоти Бог и постаде Дете,Који је пре векова Бог наш.Утроба је Твоја начињена престолом.И Твоје је чрево постало пространије од неба.Теби се, Благодатна, радује свака твар,Слава Ти!


В. УЛОГА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ТАЈНИ БОГОПОЗНАЊА И СПАСЕЊА љУДСКОГ РОДА

Богочовечанска Личност Исуса Христа је основни предуслов разумевања места, улоге и служења Пресвете Богородице у Тајни Домостроја спасења.

Библијски извори, Свето Предање и богослужење Православне Цркве нам сведоче да је Тајна Домостроја спасења у Богочовечанској Личности Исуса Христа „велика тајна побожности“ (1Тим. 3,16?) и „ве-лика тајна Домостроја“,467) која се изједначује са „Тајном Христа“.468)

Једнa од изузетно важних ствари, када је у питању Тајна Оваплоћења Бога Логоса и служења Дјеве Марије, јесте димензија Тајне Оваплоћења, која је непосреднао повезана са тајном богопознања и спасења тварног света, јер је Очовечење Бога Логоса од Дјеве Марије највећи степен Богојављења Тројичног Бога.469)

Богоречити Јован Богослов каже да пре Оваплоћења, односно, ула-ска Логоса у свет са Својим телом, које је примио од Дјеве, „Бога нико није видео никад: Јединородни Син Који је у наручју Оца, Он Га објави“ (1,18). „У овим мислима Јеванђелист благовести да је Бог недокучив, неистражљив и да Бога још нико од људи није видео онаквог какав Он у суштини јесте, то јест, какав је Сам по Себи, јер се Он није Самооткрио“.470) У Старом Завету Бог, говорећи о Себи, открио је људима истину да „чо-век не може Мене видети и остати жив“ (Изл. 33,20).

По православном трезвеноумљу, Невидљивог Бога Творца (ср. Кол.1,15), Који „живи у светлости неприступачној“ (1Тим.6,16), тварни свет: људски и анђелски, могу да виде Бога само у људском телу Бога Логоса – Сина Божијега, које је Он примио на Себе (ср. Јн.1,14). Исак Сирин посебно истиче да чак и небеске (анђелске) силе Бога могу да виде само преко људског тела очовеченог Бога Логоса – Исуса

467) Андреј Критски, Εἰς τὴν Κοίμησιν, I, IB΄, PG 97, 1069B.468) Андреј Критски, Ἐφεσ. 3,4 и 9.469) Ср. Јован Дамаскин, Тачно изложење Православне вере, IV, 9.470) Мирко Ђ. Томасовић, Бог Логос. Генеза идеје о Логосу у светлости библијско-

светоотачког поимања, Београд-Атина 2000, 385.


Христа.471)

Али, овде ћемо додати да се назив „Син“ не односи само на Исуса Христа као историјску Личност, него се односи и на Њега пре Његовог Оваплоћења од Дјеве као и на Друго Лице Свете Тројице.472) Црквени песник, описујући ову истину, овако пева: Који и пре Времена сијаше, Син Јединородни, Он из Тебе чисте изиђе, непојамно оваплотивши се. Ето до каквог нечувеног знања о Божанству нас је довела Богомати! Због тога за Њу црквени песник каже да он „сија просветљењем Богопознања“.473) Значи, Рођење Бога у телу просветлило је на божански тајанствен начин сву твар, и она је прогледала и познала Творца.474) Ми сада знамо за Сина Божијег Који је од Оца засијао пре Времена – безљетно – и Који јесте Јединородни Син Божији, рођен из самог бића Бога Оца. Ми такође знамо да је Син Божији, од пре Времена, чудесно и непојамно рођен од Бога Оца и да Му је у свему раван, као истинити Бог, да се у времену чудесно и непојамно родио, попримивши човекову плот од Пресвете Дјеве Марије.

Штавише, Свети Григорије Богослов вели да је камен иза којег се сакрио Мојсије, да би видео Бога, било тело Христово.475) Мојсије је могао да види Бога само „с леђа“ (2Мој.33,23). „Реч је о спољашњем гледању и виђењу а не о гледању „лица Божијег“ (Јн.5,37) и то виђење, по сведочанству богонадахнутих Отаца, није виђење суштине Божије и тајне Његовог унутрашњег Бића, него је гледање славе Божије“.476)

Дакле, једино је Син истински „видео“ Оца: „Ја знам Њега, јер од Њега јесам, и Он ме посла“ (Јн.7,29), рекао је Оваплоћени Син Божији. „Овде се не ради о теоретском гледању и интелектуалном знању, него о унутрашњем, суштинском, онтолошком, истинском и стварном личност-ном односу и Богопознању. Отац је извор Богопознања. Ту истину нам открива и Јеванђелист Лука, бележећи речи Господње упућене ученици-ма: „Све је Мени предао Отац Мој, и нико не зна ко је Син, осим Оца, ни ко је Отац, осим Сина, и ако Син коме хоће открити“ (Лк.10,22). По бла-годатном сазнању Православне Цркве и духоносном осећању њених Светитеља, само Бог може Бога видети, само Бог може Бога схватити и само Бог може Бога објавити, открити, извести и показати. Очовечени

471) Исак Сирин, Λόγος 32, 8, PG 36, 320BC.472) Ср. Мирко Ђ. Томасовић, Бог Логос, стр. 387. 473) 3. ст. 6. п. к. св. Прорка Захарије, 8. фебруар.474) 26. децембар, Сабор Пресвете Богородице, на Јутрењи, сједален.475) Ср. Григорије Богослов, Беседа 32, 8, PG 36, 320C.476) Мирко Ђ. Томасовић, Бог Логос, стр. 386. ср. Атанасије Велики, Учење господара

Антиоха о мноштву важних питања, PG 28, 616A.


Бог Логос је и говорио само оно „што је чуо“ (Јн.8,26) и „видео“ (Јн.8,38) код Свог Оца (Јн.8,40), то јест, истину о Њему, свету и човеку“.477) Свима се, дакле, објавио Отац, тиме што је Свог Логоса учинио видљивим на-кон рођења од Дјеве (ср. Мт. 11,27). „Ко Мене види, види Оца“ (Јн.14,9), рекао је Филипу очовечени Бог Логос – Исус Христос.

У закључку ћемо још једном нагласити да је „извор Богооткривења Бог Отац, а објавитељ (тумач, егзегета) је Његов Јединородни Син – Оваплоћени Бог Логос. Без Божије Самообјаве и очовеченог Бога Лого-са, као истинитог Егзегете, немогућа би била благодатна теологија, јер само Отац познаје Свог Сина, и само Јединородни Син познаје Свог Оца“.478) Отац Георгије Флоровски каже, да све Откривење јесте Богооваплоћење и Очовечење Логоса Логоса, и у томе смислу све Откривење јесте антропоморфно, а Богопознање је Христоцентрично. Сâмо Богопознање је могуће једино због тога што Бог Логос силази у распознатљивој слици, а човек је створен по слици Бога Логоса претходећи Његовим преджељном Очовечењу. Човек је створен по Божијој слици, па је зато и сама истина човеколика.479) Значи, пре зачећа Дјеве, односно пре Рождества Христовог, Бог је за све био невидљив.

Било je време, и веома дуго је трајало, када људи нису имали то знање и, мора бити, нису могли имати такву утеху какву имамо ми. Али коме ми дугујемо за то утешно знање? Пресветој Дјеви Марији, о Којој знамо да, родивши Христа, није родила обичног човека, већ Бога, и зато се зове Богородица. Не можемо не сагледати сада како je благотворно за нас знање о Богоматери, које нам даје Православна Црква у својим све-тим Песмама! Заједно с тим знањем отвара нам се и појашњава спознаја о Богу Спаситељу нашем, јер учење о Богоматери и учење о Богу Спаситељу нашем уско су међусобно повезани. И што више спознајемо једно од њих, то се више појашњава оно друго. Али што се више буде појашњавала представа о лику Спаситеља, то ће више расти побожност према Пресветој Дјеви Марији Која Га je родила; тим ће нам се више указивати Њена величина. Ако се Онај Ког je Она родила, савршен Бог и савршен човек, не дели на два лица већ je једно лице, онда Пресвета Дјева Марија уистину треба да се назива Богородицом и да буде достојно и праведно узнесена, више, не само од свих људи него и од Анђела. Α налазећи се у таквој близини Бога, као Мати Његова, Она може да из-моли од Њега све што je потребно за наше спасење. Стога нас Света Црква, опевајући славу и величину Богоматере, и учи да Јој се увек

477) Мирко Ђ. Томасовић, Бог Логос, стр. 391.478) Мирко Ђ. Томасовић, Бог Логос, стр. 394.479) Георгије Флорофски, Преподобни Максим Исповедник, „Беседа“ 1-2 (1992) 40-41.


обраћамо с молитвом и молимо je да буде заступница за нас пред Сином Њеним Богочовеком.

Заиста, како рече богомудри Павле, само је човек истинска и стварна слава Божија (1Кор.11,7). Из претходно реченог, може се јасно видети да Дјева Марија има тако значајно и истакнуто место у Тајни Домостроја спасења и богопознања, у учењу, поштовању и побожности Цркве. Бо-городица пред Христом посредује за нас људе као за Своје синове по благодати (ср. Јн.19,27). У том смислу је надахнути црквени песник на-зива Котвом: „Чиста, природна тишина у животу оних који су у невољи, ти си земљанима чврста и крепка Котва“.480) Из горе реченог се може видети због чега је на Трећем Васељенском Сабору Марија званично названа „Богородицом“,481) а на Петом Васељенском Сабору „Увекдјевом“.482) Неће бити на одмет ако додамо само још и то да је осми век био златно време када је највише текстова и химни написано у част Пресвете Богорододице.483)

Од Дјеве Марије је Син Божији примио Своје тело и постао видљив и опитно доступан људима. Што ће рећи, да Марија учествује у искупитељском и спаситељском делу Христовом, јер је од Богородице примио тело и крв очовечени Бог Логос – Исус Христос, зато и кажемо да се Дјева доводи у везу са Исусом Христом евхаристијски и литургијски.484)

Од посебне важности је чињеница да су људи упознали живога и Истинотога Бога, јер је Оваплоћени Син открио и Оца и Духа Светога,485) а самим тим им се омогућило и истинско спасење.

480) Богородичан, 1. песма, Канон Свете матере Пелагије, 8. октобар.481) Опширније о томе види: S. Meo, „Theotokos“ al Concilio Ecumenico di Efeso, Roma

1979.482) Види: Δ. Δ. Κοντοστεργίου, «Ἡ Θεοτόκος εἰς τὰς Οἰκουμενικᾶς Συνόδους καὶ εἰδικῶς

εἰς τὴν τοιαύτην», стр. 258-265. Ι. Ὄρ. Καλογήρου, «Χριστολογικῆ θεμελίωσις τῆς ὀρθοδόξου περὶ Θεοτόκου Μαρίας διδασκαλίας», Κληρονομία 17(1985) 11/12. Μελετίου, Μητρ. νικοπόλεως, Ἡ Πέμπτη Οἰκουμενικὴ Σύνοδος. Εἰσαγωγή, Πρακτικά, Σχόλια, Ἀθῆναι 1985, 587.

483) О томе види: S. De Fiores, Maria in der Geschichte von Theologie und Frömmigkeit, HdM I (1996) 147. D. Stiernon, „Marie dans la Theologie Orthodoxe Greco-Russe“, Maria 7 (1964) 242-315.

484) Види: Ἀντωνίου Παπαδοπούλου, Ἡ Μητέρα τοῦ Ἐμανουὴλ κατὰ τὸν Κύριλλο Ἀλεξανδρείας, Πρακτικὰ θεολογικοῦ Συνεδρίου εἰς τίμην Ὑπεραγίας Θεοτόκου καὶ Ἀειπαρθένου Μαρίας (15-17 Νοεμβρίου 1989), Θεσσαλονίκη 1991, 325. Σταμούλη Χρυσοστόμου, Ἡ Θεοτόκος κατὰ τὸν Ἅγιο Κύριλλο Ἀλεξανδρείας, стр. 124, примедба 88.

485) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὰ Βαϊα, Θ΄, PG 97, 1005D.


1. Христологија Акатиста Пресвете Богородице

Човекову агонију и настојање да докучи Тајну Тројичног Бога, црквени песник је на својствен начин описао у „Акатисту Пресветој Тројици: „Красноречиви говорници, иако се много труде размишљањем у испитивању о Тајни Пресвете Тројице, ипак не могу да схвате како је то Бог по природи један а у три савршена лица. Ми пак само то верујемо и исповедамо, а како је то, не испитујемо; и добро знајући неизбројна доброчинства према нама сваког од Трију Божанских Лица, ми са вером и благодарношћу кличемо: Свет, Свет, Свет си, Господе…“. По Акатисту Пресветој Богородици, Богородица је разрешење проклетства; у Њој је побеђен природни поредак; Она је у себи сместила „немјестимаго всјеми“; Она је „радости пријателишче“, јер је кроз Њу истинска радост први пут ушла у овај тужни свет; од ње је „Адамово исправленије“; она је Спаситеља родила, и тиме Сама спасење света постала.486)

2. Светост Пресвете Богородице Само је Тројични Бог по природи Свет, док су сви остали људи

потенцијални светитељи, што ће рећи да људи могу постати свети искључиво по нетварној благодати Божијој и у заједници са живим Бо-гом. По православном учењу, првостворени човек – Адам и Ева, није био у потпуности свет,487) него је светост требао тек да постигне уз светотајински живот и у заједници са Тројичним Богом. Због тога Бог од човека тражи веру и да буде у заједници са Њим.488)

Пресвета Богородица, сестра наша по телу,489) је Света јер је прими-ла дар Светости од Духа Светога, односно, Света је као Богородица, пошто је сродна с Богом Логосом по телу, а није Света по природи (сама по себи), као што неоправдано уче поједини јеретици.490) Све што поседује Пресвета Богородица, дар је живога Бога: „И милостив је од колена до колена онима који Га се боје“ (Лк. 1,50). Једном речју, свако

486) Јован Пурић, Тајна спасења. Антологија молитвеног предања, стр. 15.487) Види: Θεοφίλου Ἀντιοχείας, Πρὸς Αὐτολικον, Β΄, 24, ΒΕΠΕΣ 5, стр. 38.488) Ср. Теодорит Кирски, Тумачење Посланице Римљанима, PG 82, 152C.489) Ср. Атанасије Велики, Ἐπιστολὴ πρὸς Ἐπίκτητον, 7, PG 26, 1061B.490) Опширније о овој теми види: Ι. Καλογήρου, Μαρία ἡ Ἀειπαρθένος Θεοτόκος, стр.

103, примедба 1.


пантеистичко мешање Божанске и човечанске природе је искључено.491) Марија је још у утроби Своје мајке Ане била Света, слично Светом Јовану Крститељу. Али Њена Светост у мајчиној утроби не значи да је Марија безгрешно зачета, као што неосновано тврде римокатолици, јер Она није бесемено зачета, као што је зачет Бог Логос у Дјевиној утроби. Дјева Марија, дакле, иако је зачета по Божијем благослову, није ни без оца, нити без мајке, него је рођена од побожних и богоугодних родитеља. Значи, Марија је дар Божији Јоакиму и Ани.

Једном речју, Дјева је постала света по благодати примљеној од Бога (Лк.1,30), и Њена светост је неодвојива од Тајне Очовечења Сина Божијег. Реч је о великој тајни, то јест, о богодоличном Рођењу Бога Ло-госа, које само вером и љубављу треба примити.492) Значи, Маријина Светост се садржи у Њеном мајчинству Бога Логоса, то јест, ту је реч о новој творевини – обожењу у Исусу Христу. Она је Света не по природи, него по месту, то јест, заједници коју има са живим Богом. Управо због тога се изрази „Пресвета“ и „Богородица“ поистовећују.

У вези са Маријином смрћу, велику истину је рекао Свети Јован Дамаскин, који у Тропару на Успење Пресвете Богородице, истиче да је Дјевина смрт била саобразна њеној природи: „От мертвих чресл произведшисја, јестетством подобно, Чистаја, исхожденије разрјеши: рождши же сушчују жизн, к жизни престависја Божествењеј и Ипостасњеј“ (ср. Јн.14,6).

После Маријине смрти, Њено тело је остало потпуно нетљено првенствено због тога што је Она у својој утроби носила (и родила) Бога Логоса,493) Који је на Себе примио васцелу човечанску природу и исцелио је, то јест, духовно је обновио, осветио и обожио. Дакле, како кажу Свети Оци, оно што Очовечени Бог Логос није примио, то није ни исцелио.494)

Горе наведену богооткривену истину, црквени песник овако описује: „жизни бивши храм, жизн присносушчују улучила јеси: смертију бо к животу преминула јеси, јаже жизн родши воипостанују“ (ср. Јн.11,25; 14,6).495)

Богомајка Марија је гроб претворила у рај,496) и сада се налази у „Небеској Цркви“ где заједно са свима Светима очекује свеопште

491) Опширније о овој теми види. Максим Исповедник, О разним недоумицама, PG 91, 1237A. Јован Дамаскин, Λόγος τρίτος πρὸς τοὺς διαβάλλοντες τὰς ἁγίας εἰκόνας, λγ΄, PG 94, 1352A.

492) Види: Кирило Александријски, Беседа 11, PG 77, 10321.493) Ср. Андреј Критски, Εἰς τὴν Κοίμησιν, I, IB΄, PG 97, 1056D.494) Види: Григорије Богослов, Ἐπιστολὴ 101, πρὸς Κληδόνιον, PG 37, 181.495) Јован Дамаскин, тропар на Успењу Пресвете Богородице.496) Ср. Јован Дамаскин, Тропар на Успењ Пресвете Богородице.


васкрсење мртвих.497)

3. Однос Пресвете Богородице према другим Светима у Цркви Христовој

Библијски извори нам сведоче да је Дјева Марија припадала старозаветној Цркви498) до оног тренутка када је њена мајка Ана остала трудна и у утроби својој носила Марију – будућу Богородицу (ср. Пон.Зак.4,9-10; 23,2; Суд.20,2; Пс.106,32; Мих.2,5). Увекдјева је у „Небеској Цркви“ окружена Анђелским Силама и свима Светима, од којих ужива посебно поштовање због Њене посебне улоге и служења у Тајни Домостроја спасења. Дјева ужива поштовање од Светититеља, дакле, управо од оних који су јарке звезде, које украшавају небо Цркве – разним даровима и разнима красотама, у правди, у здравоумљу, у храбрости, у разуму.499) Карактеристичне су речи Светог Григорија Богослова о поменутој теми. Тако он каже: У самој ствари Мајка Господа Христа јесте Пресвета Богородица, јер је Њега родила Оваплоћеног на неисказан начин. А Светитељи сви зачињу и имају Њега у душама својим по благодати. Од Свебеспрекорне Матере Своје Господ је позајмио пречисто тело, а Њој подарио Божанствено у замену за тело које Му је дала. А од Светитељâ Он не позајмљује тело, него им даје Своје властито, обожено тело. Од Богородице неизрециво се родио Син Божији; а од Њега су се родили, и рађају се, сви Свети. Пошто се Господ Христос прво родио у Светоме Духу од Пресвете Богородице, а од Њега сви Свети, то Мати Божија јесте Мати свих Светих, Госпођа, Царица и Владарка, а сви Свети су слуге, слуге Матере Божије. Разуме се, и Светитељи су Њени синови, јер се причешћују пречистим Телом Сина Њеног. Ово је сушта истина, јер тело Господње јесте тело Богородице. И када се ми причешћујемо овог тела Господњег, обоженог, ми исповедамо и верујемо да се причешћујемо животом вечним. Тако су Светитељи сродници Богородице са три разлога: прво, они имају од исте земље тело, и од истог удахнућа Божијег душу; друго, Светитељи се причешћују телом, које је Христос примио од Ње; треће, сваки Светитељ освећењем и благодаћу Духа Светога, Који силази на њих, прима и има у Себи Бога свецелога, као што је Пресвета Богородица примила и имала у Себи самој. Јер иако Га

497) Ср. Εὐαγγέλου Κ. Πριγκιπάκη, Ἡ Θεοτόκος καὶ τὸ μυστήριο τῆς θείας Οἰκονομίας κατὰ τὸν ἅγιο Ἀνδρέα Κρήτης, стр. 380.

498) О старозаветној Цркви види: Δ. Δόϊκος, «Ἡ Ἐκκλησία ἐν τὴ Παλαιὰ Διαθήκη», ΓΠ 51(1968) 461.

499) У Недељу Свих Светих, на Јутрењу, канон Свима Светима, песма 8.


је Она родила телесно, нема сумње да је Она имала Њега и духовно у Себи; има Га и свагда неодвојивог од Ње.500)

Пресвета Дјева Марија, као Матер живога Бога, предмет је поштовања не само на земљи већ и на небу. Прослављају је и опевају не само људи, већ и анђели, јер је Она „узвишенија од Херувима, Виша од небеса, Боља од твари, мудрих Мученика Утврђење“.501) У свим молит-вама Она се јавља испред свих Светитеља; као хоровођа свих Светитеља.502) Она, „некада као Последња на земљи, сада Прва на небесима“.503) Како је велико и побожно поштовање бестелесних према Марији може се видети на лицу Св. Гаврила, „великог војводе бесплотних Ангела“504). Још и онда када Јој је тек јављао о Тајни зачећа Бога-Логоса, он је већ „увелико прожет“ побожним поштовањем према Њој.505) Св. Црква ставља у уста Св. Гаврила благовесника следеће речи: „Са страхом, као роб Госпођи, Теби приступам, с бојазни, Невестице, стидан сам данас да Те погледам; као дажд на руно, спустиће се на Тебе Слово Оца“.506)

Једном речју, од свих створених бића, Дјева Марија се налази на највишој степеници духовног савршенства,507) и управо због тога само Њој припада назив Благодатна и „Највећом од најсветијих“,508) јер је „прихватила Бога у Себе“,509) то јест, сместила је у Своју утробу Онога, дакле, „несместивога Бога“,510) Који се не може сместити у небеса“,511) нити „на једно место“.512) Значи, Увекдјева и Богомајка, која је члан људског рода,513) а уједно је и представница људског рода, по дарованој од Бога благодати постала је Пресвета и Свесвета. Она се, тако да кажемо, од свих људи налази на самом врху пирамиде духовног савршенства, и у најтешњој заједници са Својим Сином – Богочовеком Исусом Христом. Због тога за Њу Свети Оци кажу да је Она од свих људи први духовно пресаздани и обновљени човек – нови човек у Христу.514)

500) Григорије Богослов, Беседа 45, 9.501) Богородичан, 1. песма, Канон преп. Теоктиста, 30. октобар.502) Ср. Јован Пурић, Тајна спасења. Антологија молитвеног предања, стр. 20.503) Богородичан, 1. п. Канон Преподобне матере Евгеније, 19. јул.504) Служб. Благов. јутр. по 2. кат. седал.505) Кан. Благов, п. 3., тр. 4506) Кан. Благов, п. 4., тр. 4507) Ср. Εἰς τὴν Κοίμησιν, I, IB΄, PG 97, 1056A.508) Акатист Богородици, икос 12.509) Богородичан, 7. песма, 2. иног. Канон Св. Јована Крститеља, 7. јануар.510) Богородичан, 5. песма, Канон на Св. Василија Великог.511) О. Богородичан, 8. гл. у петак на Јутрењу.512) Богородичан, 1. гл. на Хвалите у суботу на Јутрењу.513) Види: Григорије Чудотворац, Ὁμιλία Β΄ εἰς τὸν Εὐαγγελισμὸν, PG 10, 1056B. 514) Ср. Γ. Μαντζαρίδου, θεὸς καὶ ἱστορία κατὰ Γρηγόριον τὸν Παλαμαν, у: Θεὸς καὶ


Реч је, значи, о „победничкој Војвоткињи Која се бори за нас“,515) због чега Јој се Црквени песник обраћа следећим речима: „Вода си неисцрпна, Девојко, од које се ми испуњавамо, благодаћу сви ми освећени певамо“.516)

Ми Пресвету Богородицу с љубављу величамо, јер је Она „Уздигла род наш“,517) „похвала је свих Светих“518) и „целе васељене“.519) Штавише, Православна Црква у Дјеви Марији види: неизречено чудо над чудима.520) Чудесна Богомајка, умревши, са Сином васкрсава и вечнује.521)

4. Однос Богородице Марије према Своме Сину Исусу Христу и

Њено посредовање за спасење људског рода

О овој теми је много мастила потрошено. Али, на жалост, појавила су се и погрешна учења о Преветој Богородици, као на пример, такозвана „мариологија“ у Римокатоличкој Цркви. Православна Црква овакво учење одбацује као погрешно, неосновано и јеретичко, а осим тога, у Цркви није ни постојала стварна потреба да се овакво учење и појави. Оно је, једноставно, последица сукоба и расправа између римокатолика и протестаната.522) Имајући у виду да су се и једни и други одвојили од Православне Цркве, а самим тим остали без благодати Светога Духа, слободно можемо рећи да је „мариологија“, као и „мариолатрија“, исхитрено и обезблагодаћено учење, мишљење и надмудривање оних теолога који се не налазе у заједници са Духом Светим. Због тога протестанти одбацују изворно црквено учење о Дјеви Марији као Богородици, које је непосредно и нераскидиво повезано са Христологијом, док су римокатолици пали у другу крајност и прелест па су Дјеву прогласили безгрешно зачетом и Искупитељицом, и на тај начи Је ставили у исту раван са Богочовеком – Исусом Христом.

Православни је став да се „Богородица, као и сви људи, родила с прародитељским грехом. Овај став, који изражава заједничку веру Цркве, произилази из учења Светога Писма, о свеопштости греха

ἱστορία κατὰ τὴν ὀρθόδοξον Παράδοσιν, Θεσσαλονίκη 1966, 128.515) Кондак, 6. песма, канон на Благовести, 25. март.516) Богородичан, 8. песма, Канон св. Зосима, 17. јануар.517) 1. ст. на Господи возвах Богородици, 8. децембар.518) Богородичан, 9. п. Канон Св. Филипа, 9. јануар.519) О. Б. 4. гл. у понедељак на Јутрењу.520) У недељу треће седмице светога поста, Канон вакрсан, песма 6., Богородичан. 521) На стиховне стихире, Канон Празника Богородице, песма 1.522) Опширније о томе види: G. M. Roschini, „Storia della Mariologia“, ETM, стр. 81; De

Fiores, „Maiologia/Mariologia“, NDM, стр. 900.


потомака Адамових и јединствености избавитељског и спасилачког дела Христовог, које се односи на све људе. Овај став је Римокатоличка Црква изврнула, када је, 8. децембра 1854. године, папа Пије IX својом булом Ineffebalis Deus објавио догму о безгрешном зачећу (conceptio immacu-lata) Дјеве од Свете Ане. Односно, у складу с тим, Дјева од првог тренутка зачећа сачувана беше божанским и непоновљивим даром, чиста од прародитељског греха. Међутим, јасно је да је ово учење ново и супротно Предању Цркве, да је неприхватљиво, и стога једногласно беше одбачено од Православне Цркве, јер вређа: а) јединственост и апсолутност безгрешног Господа; б) веру Цркве да се ослобођење свих људи од прародитељског греха врши само избавитељним делом Христовим“.523)

Обраћајући се Пресветој Богородици, песник Православне Цркве овако Јој вели: „Ти, Богородице, јеси Дјева и мајка, кћер Адамова и мајка Божија, са девичанском утробом; Ти се роди на чудесан начин и роди на натприродан начин, Ти си штап Аронов, корен Јесејев, жезло Давидово, плод врлине, Ти изниче из поста Јоакимовог и свештени си цвет молитве Анине. Ти си чудо Анђелима, снага људима, племенита Лоза. Тебе заволе Бог свих, предвечно знајући да си овога достојна…“524)

По православном учењу, Богородица је заштитиница и „посредница“ људи пред Богом, али не у смислу „мариологије“, то јест, у оном смислу у којем говоре римокатолици, то јест, да је Она тобож са-искупитељица заједно са Христом, него у смислу у којем уче Свети Оци,525) а то је да је као „Адамова Унука“526) (=потомак, ср. 1Мојс.3,15) примила дар од Бога Сина, Којега је Она родила по Његовој човечанској природи, да у Његово име посредује и помаже људима. Дјева Марија је истовремено и Богородица и Христородица. Та два израза су међусобно нераскидиво повезана,527) јер је човечанска природа помазана Божанском, односно, Бог помазује, а човек бива помазан. Боље речено, Бог Логос „помазује“, а Његова човечанска природа је „помазана“ приликом зачећа (сједињења Божанске и човечанске природе) у утроби Дјевиној. Управо о овој истини говори и израз – звање „Христос“, који припада Оваплоћеном Богу

523) Димитрије Цамис, Теомиторикон, стр. 103.524) Јосиф Вријеније, Коментар на рођење Пресвете наше владићице Богородице и

Приснодјеве Марије, 16.525) Види: Ι. Ὄρ. Καλογήρου, «Μαρία. Ἁγία Γραφή, Ἁγιολογία. Δογματική», ΘΗΕ 8(1996)

667. Μ. Λ. Φαράντου, Ἡ Θέσις καὶ ἡ σημασία τῆς Θεοτόκου εἰς τὴν πίστιν καὶ εἰς τὴν ζωὴν, стр. 264 – 266.

526) Богородичан, 9. песма, Канон Св. Амфилохија, 23. новембар.527) Види: Јован Дамаскин, Λόγος κατὰ τῶν μὴ βουλομένων ὁμολογειν Θεοτόκον τὴν

ἁγίαν Παρθένον, PG 76, 265B.


Логосу. По православном учењу, Христос није човек који се сјединио са Богом Логосом, нити је богоносни човек, него је Бог Који је на Себе примио човечанску природу, али без греха, у Дјевиној утроби, и тако постао Богочовек.528)

Величина Пресвете Марије, као Богоматере, Њене заслуге, Њено учешће у нашем спасењу, учинили су Је, по изразу творца песме, „утверждением“ – тврђавом, или у грчком језику „сидром“ наше „вере“, то јест уверености у Њену непрекидну бригу за наше добро и спасење, уверености у то да, као Мати Божија, Она „може онолико колико и хоће“529) – има пуну могућност да нам помаже у свакој невољи, јаду и жалости. „Крепка је Владичица наша“, каже Св. Димитрије Ростовски, „јер царица је свих видљивих твари, владарица свему што је створено горе и доле, и све стихије јој се повинују, и небо, и земља, ваздух и море послушаће Њу, и сви противнички дуси, страхом обузети, дрхте, побојаше се Имена Њеног Светог, спознавши Њу, Мајку Божију.530)

Тако! sãÈ oubw – Пресвету Дјеву Марију, jmÙ§e v“rº outver`denãe – ми, по Њеној бризи и заузећу, заштитника себи у невољама и опасностима jmamº, jÝ´ neÌ ro`d{agosÌ Gospoda!

ДerÝajte oubw, derÝajte lÈdãe bo`ãj, које чува тако моћан Заштитник. И како да немају тога дрзновења „људи Божији“, то јест хришћани, који су, откад су искупљени часном Крвљу „Господа од Марије рођеног“, постали делови Његовог тајанственог тела, Цркве (Еф. 1,22, 23), припадају Њему (Рм.8,9), припадају његовом „изабраном стаду“ и имају га за свог „доброг пастира“ (Јн.10,11).

Jbo toj pob“djt´ vragj, Äkw vsesjlen´.. Доиста, треба се само сетити оног без-излазног положаја у какав су често западали верници, и из којих их је избављала десница Божија, па да заједно с творцем песме ускликнемо: крепите се, храбрите се, људи Божији, јер Он ће победити непријатеље, јер је свемоћан!

Значи, Дјева Марија је Мајка Господа Славе, Којег су неверници разапели (ср. 1Кор.2,8). Због Рођења Господа славе, васцела се творевина радује.531) Уствари, Њен Син – Богочовек Исус Христос – Емануил, искупљује, обожује и спасава. Он је Искупитељ, Спаситељ, Обожитељ – истинити и очекивани Месија.

Дакле, Света Црква својом похвалном песмом, учећи нас да излива-

528) Ср. Јован Дамаскин, Περὶ ἐνανθρωπήσεως 2, PG 75, 1372BC.529) Триод, поен, понед. 2. седм. Јутрење, по 2. стих. Богор.530) Дела Св. Дим. Ростов., изд. 7. део 3, стр. 117531) Види: Νικολάου Καβάσιλα, Ὁμιλία εἰς τὸν Εὐαγγελισμὸν, εκδ. M. Jugie, P.O. том 19,

стр. 366-367.


мо побожна осећања пред Богомајком, у исто време нас побуђује да узносимо пред Њом и молитву. Али не треба заборавити да молитва Богоматери треба да буде прожета истом таквом побожношћу као и хва-ла у Њену част. Јер Она, иако je пореклом од људског рода и доступна је свакој молитви, ипак стоји високо изнад свих људи по савршенствима која је украшавају. Она je чиста и свеблажена и стога може да прихвати само чисту молитву, то јест такву молитву којом ћемо молити од Ње помоћ у добрим делима и очишћењу од сваке греховне нечистоте, да бисмо угодили Богу и добили помиловање од Њега; али ће Она одврати-ти Свој слух од наше молитве ако будемо молили нешто да бисмо угоди-ли својим страстима и нешто што би нашкодило ближњима. Сина Свога, дакле, моли, Чиста, Свеблажена, да помилује душе наше.


5. Богословски смисао празника Цркве посвећених Пресветој Бо-городици

У Православној Цркви празници посвећени Пресветој Богородици, називају се „Богородични празници“.532) Реч је о празницима које је сам Бог објавио преко изабраних људи да ће Маријино име бити слављено (ср. Пс. 45,17; Пон. Зак. 6,8; Ис. 60,12), који на неки начин чине наставак и допуну празновања празника Логосовог Домостраја у телу, што ће рећи да свако празновање Богородичних празника задобија христолошки и сотириолошки карактер.533) То је тако због тога што је Богородица најпотпуније оваплотила Бога у себи и што је она „језгро догмата Христових“.534) По учењу Православне Цркве, Богородица је Узрок свих наших добара: „Од светлоносне твоје утробе изиђе велико Сунце Хри-стово, и свет просветли, Најчистија, светлим сијањем, и одагна таму преступа, зато те песмама славимо као Узрок добара, Божија Невесто“.535)

„Божанска истина Откривења о Светој Дјеви као Приснодјеви и Богородици, разређена је богонадахнуто и молитвено-уметнички у црквеним богослужењима. Нема православног богослужења у коме се Света Дјева не слави и не велича као Приснодјева и Богородица. Безбројне су стихире, молитве, песме о њој, упућене њој… Свака реч црквеног сазнања о њој јесте молитва њој, славословље њој… Господ Христос и његова чудесна Богомајка су за молитвено осећање. Право-славне Цркве два нераздвојна бића“.536) У црквеним песмама је тако дивно (заиста по надахнућу Св. Духа) опевана Св. Марија као Увекдјева-Приснодјева. Нарочито је то изнесено у песмама тзв. „догматицима“537). У овим песмама, а и у другим, протумачени су догађаји и предмети из

532) Опширније види: Μ. Α. Σιώτου, Ἡ ἐμφάνισις τῆς λατρείας τῆς Θεοτόκου, стр. 1. Μ. Α. Φαράντου, Ἡ θέσις καὶ ἡ σημασία τῆς Θεοτόκου εἲτ τὴν πίστιν καὶ εἰς τὴν ζωήν, стр. 266-267.

533) Ср. Εὐαγγέλου Κ. Πριγκιπάκη, Ἡ Θεοτόκος καὶ τὸ μυστήριο τῆς θείας Οἰκονομίας κατὰ τὸν ἅγιο Ἀνδρέα Κρήτης, стр. 411. Види: Ἰεροθέου, Μητρ. Ναυπάκτου, «Τὰ ἀναγνώσματα τῶν Δεσποτικῶν καὶ Θεομητορικῶν ἑορτῶν», Εὐαγγέιον, стр. 180. L. Heiser, Maria in der Christus-Verkündung des orthodoxen Kirchenjahrs, Bnd. 20, Trier 1981.

534) Акатист Благовештенски.535) Богородичан, 9. песма, канон у Недељу раслабљенога.536) Др. Јустин, Догматика II стр. 248-9.537) То су црквене песме у којима се налазе похвале Пресветој Богородици и догматско

учење о Г. И. Христу; Његовом Оваплоћењу и Светој Приснодеви и Богородици Марији. Ове песме се певају обично у суботу на вечерњи (и на Господи возвах и на стиховње) а често и друге дане. (Др. Лазар Мирковић, Православна литургика, I, општи део, изд. Срем. Карловци 1920, стр. 230).


Старог Завета који су собом праобразовали Богородицу Марију као Приснодјеву.

Богонадахнути црквени песник позива сав верни народ да учини следеће: „Дођите данас радосно, сваки чин (род) и узраст човечански са анђелским зборовима да светло зачеће Богородице свечано прославимо: патријарси, свих царева Матер: пророци, која је вама проповедана: праоци, која је Богоматер вас; девојке увек Дјеву; верни, корен вере; свештеници, најсветији Храм Божији; свих светих зборова, Узрок скупљања вашег: анђелске, пак, војске, ону која је родила владара све твари и Спаситеља душа наших“.538)

Како је не би славили када је Дјева, по изразу црквеног песника, „Виноград божанствени, која је одгојила најлепши Грозд“.539)

ЗАВРШНА РАЗМАТРАЊА

Библијско-светоотачко богословље је дошло до свог врхунца у богослужбеном и литургијском богомислију.

Говорећи о тајни лика Пресвете Богородице, коју црквени песник назива „безбрачном Девојком“540) и „Богом обрадованом“,541) у нашем истраживању смо истакли да је Дјева од свих народа изабрана, и од свих пророка пронаречена.542) Она „бивши Богу изабрана као красно и про-страно Село“.543) „Тебе истинити Сион, Христос Логос, изволи себи као изабрану изабрати за Божанско Станиште, Богородице“.544) Марију је Бог нашао „као добромирисави љиљан у долини живота“,545) и једино се у њој од свих људи збише Божанске тајне.546) Или, како рече црквени пес-ник: Оно што о теби од почетка пророштва прорекоше, сада се на теби пак, испунише, неупоредиво најчистија547). „Новоизрасли Рај бесмртности, и уистину красан си се показала, Девојко, јер Дрво живо-та у теби се насади које има свој почетак у Богу, које си носећи у својој

538) Хвалитна стихира на Слава и ниње на празник Зачећа Пресвете Богородиц, 9. децем-бар.

539) Богородичан, 5. песма, канон, 3. гл. у четвртак на Повечерју.540) Богородичан на стихове 8. гл. у суботу на Вечерњи.541) 2 ст. на стихове претпраздништва Рођења Пресвете Богородице, 6. септембар.542) Богородичан, глас 4., Јутрења, 10. децембар, Минеј.543) Богородичан, 7. п. св. Јулијана, 21. децембар.544) 2. ст. 4. п. к. 8 гл. у суботу на Повечерју.545) Богородичан, 8. п. канон пое. Герасима, 4. март.546) Види, 1 песма, канон Сабора св. Петра и св. Павла, Акатист Богородици, икос 9.547) Богородичен 6. песме канона, на св. Арсенија Сремца, 28. октобар.


утроби родила“.548) Заиста, с потпуним правом се у црквеном песништву за њу каже да „једина си Великог имена, Пресвета Дјево Маријо“.549)

Отима нам се узвик: „који језик ће те Владичице опевати“, закључак је који нам се неумитно намеће, а то је тако, јер Дјева је „Дубина недо-гледна и анђелским очима“,550) и као таква „превазилази сваку границу похвале“.551)

На самомом почетку закључка нашег истраживања теме о Пресветој Богородици, сложићемо се са светим Симеоном Новим Богословом, да „место свега што ја имам узима Христос“,552) и да „почетак спасења би Гаврилово јављање Девојки, које пак чу, радуј се“.553) И заиста, Богоро-дица је „радост апостола и мученика“,554) „неисказана Радост и весеље душа“.555) Надахнути песник позива Дјеву: „Радуј се, Лечење мога тела“,556) и „јавила си се растављенима као она која уједињује: јер су то-бом људи уистину постали сажитељи са Анђелима“.557) „Богородице… ти си Сједињење небеснима и земаљскима“.558) Хришћанском радовању нема краја: „Радуј се божанствени Улазе, Божија Невесто, оних који се спасавају“;559) „Радуј се, Веро оних који траже тиховање“;560) „Радуј се, ти која си сјединила дјевство и рођење“;561) „Радуј се, Имање бесмртнога Плода“.562)

Дужни смо рећи да се, „највеће показивање према Богородици од стране православних испољава у чину вршења Проскомидије, на којој се приносе Свети Дарови – хлеб и вино – да би били освештани прили-ком савршавања божанствене Евхаристије“.563) „Зато стављамо њену честицу с десне стране светог Хлеба, показујући тиме да је она изнад свију и да је најближа Богу, а лево се стављају честице за Анђеле и све

548) Богородичан, 1. гл. у суботу на малом Вечерњу.549) Акатист Богородици, 9.550) Акатист Богородици, 11 икос.551) Канон, глас 1., Недеља, вечерње.552) Симеон Нови Богослов, Химна XV, стр. 289.553) 1. ст. 9. песма, канон 8. гл. у суботу на Повечерју.554) О. Богородичан, 3. гл. у среду на Вечерњи. 555) Богородичан, 4. песма, канон преп. Евтимија, 20. јануар.556) Акатист Богородици, икос 12.557) Богородичан, 9. п. к. на Духове.558) Богородичан по сједалном, 3. п. к. Преподобног Гаврила Лесновског.559) 4. ст. 5. песма, канон Пресветој Богородици у суботу 5. Недеље поста на Јутрењу.560) Акатист Богородици, икос 2.561) Акаатист Богородици, икос 8.562) Акатист Богородици, икос 3.563) Димитрије Цамис, Теомиторикон. Похвале Богоматери. Зборник црквених текстова

и икона у част Пресвете Богородице Марије, Том I, Врњачка Бања 2006, 15.


Свете, јер они заузимају други ред у односу на њу. Значи, све је устројено тако да она буде изнад свију јер кроз њу и преко Светих и ми се спасавамо“.564) То и јесте разлог што песник упућује речи Богородици: „Радуј се Узроче нашега спасења“;565) имамо те „као Оружије, Заштиту и Брану“,566) „свих хришћана Помоћ и Помагање“.567)

Намеће нам се питање: какав наш став треба да буде према Пресветој Богородици? Одговор налазимо код светих Отаца: „Као што се без двојбе Богородица јавила достојним и светим уточиштем Богу, када је он благоизволео доћи у свет, тако смо и ми, уистину, дужни да сада, када треба да је похвалимо, нађемо прикладне речи и, помогнути благодаћу, изложимо њено житије, одајући јој похвалу коју заслужује, јер колико је узвишен тај подухват, у истој мери је готово и немогућ, те како бисмо, дакле, могли да усагласимо похвалу и жељу“568)

„Свети Кирило Александријски спаја личност Пресвете Богородице са појмом Цркве. Црква се не може ни замислити ни постојати без Свесвете Мајке Спаса Христа. Пресвета Богородица је Црква и Црква је Пресвета Богородица. Када се рекне „Богородица“, тиме се обухвата сва идеја Цркве, јер се именом Богородица у личности Приснодјеве Марије изражава сва божанска тајна Личности Исуса Христа“.569) Другачије речено, Богородица је 2испуњење Творчевог Домостроја спасења“.570)

Епифаније Кипарски: „Марија се поштује, а Оцу, Сину и Светом Духу се клања, Марији се дакле, не клања… премда је најбоље, света и поштована, Марији се не клања. Да Маријино тело није било свето, не би се кроз њега родио Бог. Да, била је дјева и остала часна дјева али нам не приличи клањати се њој самој, већ телу које се од ње родило, односно Ономе који је нама дошао из наручја Очевог“.571)

Догађаји из живота Пресвете Богородице за човека су тешко разумљиви и они имају карактер царице тајне.572) Али ипак у анђелским речима упућеним Дјеви Марији: „радуј се“, откривена је тајна да је хришћанство живот, а живот је радост. Као што је прамајка Ева због учињеног греха увела у свет „муку“ (1Мој. 3,16), тако је Богородица, не посумњавши као Сара у шатору, нити је тражила знак од Анђела као

564) Симеон Солунски, О Светој Литургији, PG 155, 284AB. 565) Богородичан на стиховање у суботу Сирне Недјеље.566) Богородичан на литијске стихире на св. Саву првог архиепископа српског. 567) О. М. Б. завршна молитва.568) Канон акатистне химне, песма седма, тропар други, Триод.569) Епископ Дионисије Козански, код Атанасија Јевтића, Η Θεοτόκος, стр. 270.570) тропар Ваведења, 21., новембар.571) Панарион 79,4 и 7, PG 42, 752AB и 745C.572) Андреј Критски, Εἰς τὴν Κοίμησιν, I, IB΄, PG 97, 1076B.


Захарија (Лк. 1,18), увела радост. И заиста, Црква сведочи да је Дјева Марија Богородица – Благодатна (ср. Лк. 1,48), и благодат коју је она примила никада не пролази него остаје вечна.573) Реч је о јединственој радости која се тумачи, поима и усваја христолошки, јер Исус Христос је тај Који је Дјеви Марији подарио и прво и „друго постојање“574) – живот вечни и блажени. Значи, Дјева Марија је „Богом Блажена“,575) то јест, по Божијој благодати, а не сама по себи. Она је „Земља света, из које изниче Христос, клас живота“.576) Тако и каже црквени песник: „Ти си једина Корен девојаштва“;577) „радуј се, Земљо необрађивана која рађаш најлепши Клас, Хранитеља свега створеног“.578)

И не само њој, него „Син и Логос Божији беспочетно примивши на себе тело, Син Девојци бива благовољењем Оца, и садејством Божанственога Духа, обнови сав мој пропадљиви лик, као Свемогући“,579) вели црквени песник.

По православном учењу, тајна личности Богородице Дјеве Марије се правилно тумачи и поима искључиво у тајни Богочовечанске Личности њеног Сина – Исуса Христа, Којег је она родила не као савршеног човека, него као Бога са стварним људским телом (=Богочовека) – Логоса оваплоћеног и очовеченог.580) Ваистину свету Марију ми с правом називамо Богородицом, јер ово име садржи сву тајну Домостроја спасења.581)

Дјева је, поставши „жива одаја Господа Бога“,582) „у којој Бог благоизволи живети“,583) Мајка нове твари јер је родила онога Који је творац нове твари: „ако је ко у Христу – ново је створење“ (Рм. 5,17). Песнички речено: „Твоја утроба се показа Богоносна Палата, у којој почину цар свију Христос“.584) Ми православни хришћани „Божанствену Палату Цареву поштујемо, у коју се усели као што је пожелео“.585)

573) Ср. Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, IV, 16.574) Ср. Јован Дамаскин, Ἐγκώμιον τρίτον εἰς τὴν Κοίμησιν, 4.575) Богородичан, 6. песма, канон преподобног Теоктиста, 4. јануар.576) Богородичан, 8. п. канон св. Теодор Сикеот, 22. април.577) Богородичан по сједалном пол. чудотворца Митрофана, 1. епископа Вороњешког, 23.

новембар.578) Богородичан, 9. п. канон св. Карпа, 20. мај.579) Богородичан, 9. песма, канон службе св. свештеномученика Климента, епископа ан-

кирског 23. јануара.580) Ср. Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, III, 2.581) Ср. Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, III, 12. 582) Канон на зачеће Анино, Ирмос, песма 8.583) Богородичан, 8. п. канон св. Владимира, 15. јун.584) Богородичан, 4. п. канон св. муч. Клеоника и Василика, 3. март. 585) Богородичан, 1. п. канон Претпразништва Божића, 4. јануар.


Заиста је био у праву богомудри Григорије Нисијски који је у личности Пресвете Богородице видео крај владавине смрти,586) јер је Јединородни Син Божији – Христос тај Који је донео спасење и духовну обнову – обожење.587) Свети Григорије Палама износећи свеправославно учење о Пресветој Богородици вели: „Нико не долази Богу сем преко Пресвете Богородице и од њеног Посредника, и ни један од дарова Божијих не даје се ни Анђелима ни људима сем преко Ње… Дјева Мати је неупоредиво већа и од свих и од свега: заједничари Божији постају преко Ње; Њу после Бога славе они који Бога славе. Она је основа Пророка, глава Апостола, храброст Мученика, темељ Учитеља, слава земаљског, радост небеског, украс сваке твари. Она је почетак и извор и корен неисказаних добара. Она је врхунац и савршенство свега светога.588) Шта више, преко Богомајке, „светитељи примају сву њихову светост“.589)

У закључку ћемо још рећи само то да је „тајну“ Пресвете Богородице у Православној Цркви могуће разумети у христолошком смислу и у литургијском животу Цркве – њеној богослужбеној атмосфери, где се једино правилно тумачи Свето Писмо, као и сва она места која се односе на Дјеву Марију – Богородицу.590) По светоотачком учењу Богородица као „Висина недоступна људским мислима“,591) „Печат је пророка“592) и кључ је за правилно разумевање Богочовечанске Личности Исуса Христа, а то значи и православне еклисиологије и сотириологије.593) У црквеном песништву се појашњава ова тајна: „Знамо те као печат пророка, како заступника Старога тако и Новога посредника“.594)

Једном речју, у лику Дјеве Марије, „лепу красотама“,595) ми видимо Богородицу, јер заиста родила „Светога Господа свих“,596) а истовремено и узор свете Девојке и узор Мајке.597) Она је „Цвет дјевства“,598) коју је

586) Григорије Нисијски, Περί παρθενίας, 14, PG 46, 377C.587) Ср. Јустин Философ, Дијалог са Трифуном, 100, 5.588) Григорије Палама, Беседа 37, PG 151, 472CD.589) Григорије Палама, Беседа 37, PG 151, 461A.590) Ср. Π. Νέλλα, Νικολάου Καβάσιλα, Ἡ Θεομήτωρ. Τρεῖς Θεομητορικὲς ὁμιλίες.

Κείμενο – μετάφραση – εἰσαγωγὴ – σχόλια, Ἀθήνα 1974, 19.591) Акатист Богородици, икос 1.592) 1. ст. стиховње на малом Вечерњу у суботу Недеље слепог.593) Ср. Χρυσοστόμου Σταμούλη, Ἡ Θεοτόκος κατὰ τὸν ἅγιο Κυριλλο Ἀλεξανδρείας, стр.

389.594) Стихира на слава: на блаженима, Сабора св. Јована Крститеља, 7. јануар.595) Богородичан, 9. п. канон, 7. недеља по Ускрсу на Јутрењу.596) Богородичан, 5. п. канон св. Емилијаана исповедника, 8. јануар. 597) Ср. Βάσ. Γιούλτση, Πνευματικότητα καὶ κοινωνικότητα, стр. 107-111.598) 2. ст. на Господи возвах Успења Пресвете Богородице, 15. август.


Својим даровима украсио Син Божији и Он је красота Своје Мајке.599) Због тога ми „Боголепу и неупоредиво Најчистију Девојчицу поштујемо“,600) и песмама хвалимо „као истинито Огледало девојаштва, и чисто Станиште Божанства“.601) Одрицање Богогомајчинства Пресвете Дјеве Марије је уствари, последица одрицања истинитости Божанства њеног сина – Исуса Христа.602)

По трезвеноумљу светог Григорија Паламе, Богородица је заједнички украс и земаљског и небеског света,603) јер се од свих људи она једина удостојила да буде „велики Дар“.604) J v“rnjh´ oudobrenãe. „Удобреније“ са грчког језика значи дословце украс. Она је „нематеријалним духом Украшена“.605) Пресвета Дјева Марија, „потекла од човека“ и оваплоћењем Сина Божијег кроз њу задобила неупоредиву и јединствену славу, представља „украс“ читавога човечанства. Пресвета Богородица се на-зива и „Украсом архијереја“.606) Црквени песник обраћајући јој се вели: „Једина која си Украсила човечанство, твојим Породом Божија Невесто“.607)

Али, на жалост, не верују сви људи у Исуса Христа, Сина Божијег, не знају сви и не поштују његову Мајку, те дакле не могу сви појмити и проценити ту част, ту славу, које је стекло за себе човечанство у лику Пресвете Дјеве Марије. Стога је Пресвета Марија украс првенствено верујућима – „верних удобреније“. За вернике Она је не само украс, но уједно и предмет похвале, јер једино они могу појмити ту част да је имају као свој украс, своју славу.

Пресвета Марија представља украс, „удобреније верних“ не само стога што је постала достојна неба и најнепосреднијег благодатног кон-такта с Богом – који за истински верујуће представља нешто најважније, и циљ је свих њихових жеља, а у коме се састоји и блаженство анђела – већ је и сама постала „небо и храм божански“. Дјеву свечисту називају храмом и вратима, палатом и престолом,608) „Лепотом Цркве“,609)

599) Види: Efrhyäm der Syrer, Jobgesang an der Wüste, Lambertus – Verlag, Freiburg im Breis-gan 1967, 15.

600) Богородичан на малом Вечерњу у Недељу Слепога.601) 1. ст. 6. п. канон Богородици, 8. гл. у суботу на Повечерју.602) Ср. Јован Дамаскин, Посланица 16, PG 77, 104C.603) Види: Григорије Палама, Εἰς τὴν πρὸς τὰ ἅγια τῶν ἁγίων εἴσοδον, ?: ἔκδοση τοῦ

Σοφοκλέους Κ. Οἰκονόμου, ὁμιλία 53, 6, Ἀθηνῆσι 1816, 139.604) Богородичан, 3. п. канон св. Стефан Штиљановић, 4. октобар.605) Кондак претпразништва Успења Пресвете Богородице.606) Богородичан, 8. п. к. 2.гл. у петак на Јутрењу.607) Богородичан, сједален по 3. п. к. св. чуд. Тихона.608) Богородичан, глас 5., Минеј.609) Богородичан, 5. п. канон св. муч. Пајсија и Авакума, 17. новембар.


„Даватељком божанствене Благости“610) и оном која нам је показала „човекољубивога Господа Христа“.611) Намеће нам се питање: у ком смислу и због чега се Пресвета Марија назива „небом и храмом божан-ским“?“

Она постаде небо. Реч „небо“ има неколико значења у Св. писму. Она означава, као прво, оно небо које ми видимо, или „свод“ (Пост. 1,8). Као друго, „небо“ означава на језику Св. Писма свет духова, свет анђеоски (1Мој. 1,1). Пресвета Марија изједначила се и с тим небом својом чистотом и светошћу живота. „Радуј се, која ангелски живот представљаш“.612)

Најзад, небо у Св. писму, као место посебног присуства Божијег, назива се „престолом Божијим“ (Матеј, 5, 34). Превасходно се у том значењу и Пре-света Марија у црквеним песмама назива не само“небом“, него „небом новим“613), „земаљским“614) „живим“615), „словесним“ то јест духовним616), због тога што је и у њој било посебно присуство Божије – у њу се, несхватљиво за анђеле и људе, „усели телесно испуњење Божанства“617)

; „један од Тројице“,618) и Она ''поста престол Божији, а на њему телом седе Христос“619).

И храм Божанства. У храмовима, исто као и на небу, постоји посебно присуство Божије, које благодатно осећају верници. Посебно при-суство „Божанства“ било је и у утроби Пресвете Дјеве Марије, те се стога и именование „храмом Божанства“ придодаје св. Марији у истом оном смислу у ком и називање „небом“, у највишем значењу те речи. „Тројици јавила се јеси као часни храм, у њему пак Отац љубављу, Син телом, Дух свети наитијем обитељ себи створи“620).

Стога Црква и позива своја духовна чада: Опевајмо Дјеву, славу целога света, која од људи потече и роди Владику свега постојећег, која је двер ка небесима, коју опевају бестелесна бића и која је украс верних. Јер Она се показа као небо и храм Божанства. Она, срушивши преграду непријатељства (између Бога и човека), уведе мир и отвори царски двор; поштујући њу као сидро вере, ми имамо за саборца Господа кога је Она

610) 2. ст. наа стиховње службе Рођења Пресвете Богородице, 8. март.611) Акатист Богородици, икос 5.612) Акат. Пресв. Бог. Ик. 7.613) Ирмос, кан. гл. 6., п. 9., ирм. 9.614) Кан. 1., на Усп. п. 4., тр. 1.615) Кан. 2. на Успење, п. 1., тр. 2.616) Окт. гл. 2., кр. Богор. троп. 1.617) Ирмос, кан. гл. 8., п. 9., ирм. 15.618) Богор. у др. Јутр., гл. 6.619) Окт. гл. 6. др. Јутр. Кр. 2., п. 3. Богор.620) Кан. Пресв. Тројице, п. 1., сада Богор.


родила. Те тако крепи се, крепи, народе Божији, Он ће, као свемогући, победити непријатеље.

У догматику првога гласа свети Јован Дамаскин, прослављајући Мајку Божију различитим називима одговарајућим њеном величију и захваљујући јој се за благодати учињене људском роду, подстиче оне који се налазе под њеном заштитом и који имају свог поборника у лику њеног божанског Сина да одрже спасоносно дерзновење у борби с непријатељима и чврсту убеђеност у победу над њима.

Тако је велика слава Пресвете Дјеве Марије, јер, између осталог, личност Богородице у православном предању представља најсавршенији образ духовног узрастања према Богу“.621) Слава њена буди побожно поштовање према њој и дивљење не само код људи но и код анђела! Она је у пуном смислу речи – васељенска! „Радуј се, Најопеванија, која си родила Најопеванијега Бога свију“.622)

Иако је слава Пресвете Богородице велика, јер је „Богоносна Мајка“623) и „вечнога бића, Божанствено Станиште“,624) ипак морамо још једном рећи да Богородица не спасава, пошто је и она спасена Сином својим, него спасава Бог очовечени – Исус Христос, посредовањем и мољењем Богородичиним. Светоотачка је мисао да је једино Богородица обожила људе, јер је родила оваплоћеног Логоса.625) Рађајући се од Дјеве, Господ Христос доноси људима „богатство обожења“.626) У молитвеном сазнању Православне Цркве нарочито је наглашено да сав ради нас оси-ротивши, Бог Логос је својим сједињењем и општењем са човеком обо-готворио човека.627) Једном речју, из утробе Дјевине „Божанства Сунце засија телесно и свет обасја телесно“,628) док Дјева Марија, ћерка Адамо-ва а мајка Божија,629) јесте „Носило Божанства целог“,630) а уједно је и „Почетак чуда Христових“631) и „мост је божанствени, који стално пре-води од земље к њему“,632) то јест, ка живоме Богу и тако је она наша заступница пред својим Сином Који је „све и у свима“ (Кол. 3,11).

621) Ј. Манзаридис, Православни духовни живот, Солун 1992, 47.622) Богородичан, 7. п. и. к. св. Теодосија Печерског, 3. мај.623) Богородичан, 5. п. преп. Роман Ђуниски, 16. август.624) Богородичан на стиховње, претпразнишва Рођења Пресвете Богородице.625) Четвртак, Јутрење, канон светим Апостолима, песма 9., Богородичан, глас 7., Окто-

их.626) 25. Децембар, канон, песма 7.627) 25 . Децембар, Јутрење, канон први, песма 5. 628) Богородичан, 6. песма, канон пророка Захарије, 8. фебруар.629) Јован Дамаскин, Ἐγκώμιον τρίτον εἰς τὴν Κοίμησιν, 4.630) 2. ст. 8. п. канон службе чудотворне иконе Пресвете Богородице казањске, 8. јули.631) Акатист Богородици, икос 2.632) Догматик 2. гл. у недељу на Вечерњу.


Богородица је од самог почетка исповедила православну веру633) и схватила које је њено посланство – служитељка у Домостроју спасења, која је постала Мајка очовеченог Бога Логоса,634) то јест, „Оснивача земље“.635) Она је, тако да кажемо, „зачетница духовног обновљења“,636) и њу „као почетак спасења сви верни виде“.637) Због материнских односа својих према Сину кога je родила, Пресвета Марија најближа му je од свих бића и може се највише заузимати за нас код њега у својим молит-вама. „Јер много може мољеније Матере к милосрдном Владици“638) Стога они који себи желе најважније и највеће благо – спасење душе – треба да прибегавају њој и моле њу за материнско молитвено заузимање код њеног Сина.

T“mè matj D“vo vladº~jce, togo molj spastjsÌ dÙ{am ,́ pravoslavnw BogorodicÙ jspov“daÈ§jh´ TÌ. Православно исповедати Дјеву Марију као Богородицу – значи при-знати да Она није родила обичног човека, како је учио Несторије и стога je називао Христородицом, већ истинитог Бога (=Богочовека). И могу се уздати у њену молитву само они који je признају управо у том право-славном смислу. Због тога ми Све наде наше на Њу полажемо, јер је она, како се каже у богослужењу Православне Цркве, Лоза истинита.639) „Небеснују двер и кивот, свјесвјатују гору, свјетлиј облак воспојим, неопалимију купину, словесниј Рај, Еви возваније, вселенија всеја вели-кое сокровишче …“.640)

Бог је љубав, а где је љубав тамо је и даривање и слобода.641) И све ово о чему смо говорили, у Домостроју спасења дешавало се, и дешава се, због тога „да би, као што се грех зацарио у смрти, тако и благодат царовала праведношћу за вечни живот – посредством Исуса Христа, Господа нашега“ (Рм. 5,21). „Преко девојке Еве дође смрт. Требало је да се преко девојке, боље рећи од Девојке, јави живот, да би као што је ону змија преварила, тако и овој Гаврило благовестио“.642) И заиста, „неиз-мерна Мудрост Божија, Христос несхватљиво уму сазида себи Дом од

633) Ср. Јован Дамаскин, Беседа 15, PG 77, 1093A.634) Ср. Јован Дамаскин, Беседа 4, PG 77, 992D.635) Акатист Богородици, 1. ст. 4. п., канон.636) Акатист Богородици, икос 10.637) Богородичан на стиховње, св. муч. Конона, 5. март.638) Богор. на шест. час.639) Богородичан, глас 6., 4. децембар, Јутрење, Минеј.640) Богородича, Јутрење, 5. децембра, Минеј.641) Димитрије Станилое, Духовна заједница у православној Литургији, Београд 1992,

188.642) Кирило Јерусалимски, Катихезе, катихеза двнаеста 15.


Девојке“.643) Ову истину на јединствен начин црквени Песник описује: „Као необрађивана Лоза, Девојко, израсла си најлепши Грозд који нам је источио вино спасења“.644) Ми, дакле, Дјеву Марију „као Матер живота и Божију Родитељку знамо“,645) јер је родила „онога Који је по природи пре свих векова“,646) и Који нас је из небића привео у биће.647) Дјева „имајући према хришћанском роду материнско милосрђе“,648) ми право-славни хришћани, иако смо узбуркани буром грешних помисли, ипак имајући разум утврђен у Богу, „изненадну Уклонитељку старог осуђења и Исправку праматере, која је Узрок усвојења рода, Мост к Творцу, тебе Богородице величамо“.649) Значи, ми „гледамо Свету Дјеву као свећу која даје светлост онима у тами греха и долини плача, јер духовним огњем Својих молитава, запаљеним ради вођења и утехе, приводи незалазној светлости све који је поштују“.650) Православна Црква исповеда и сведо-чи да се Дјева „онима који су хтели да пожању спасење показала као слаткородна њива“.651) Она то може да чини јер је „власт да уређује и закриљује род хришћански“ од Бога задобила.652) заиста је Дјева Марија „православних прибежиште“,653) тврђава и заштита свима онима који јој прибегавају.654)

Иако је невешт језик сваког беседника и богословског истраживача да истакне значај лика Пресвете Богородице и тајну њеног служења људском роду,655) пошто њена чудесна личност својом божанском тајанственошћу премаша сваки разум,656) и чија слава сваку похвалу људску превазилази, јер као што каже надахнути песник: „Лакше нам је, дакле, да Ти са страхом и љубављу принесемо ћутање, Дјево, а теже нам је да Ти плетемо песме“,657) ипак ми ћемо ово богословско истраживање завршити следећим речима упућених Пресветој Богородици: „Како да те назовемо, о Благодатна: Небо, јер си изасјала Сунце правде; Рај, јер си

643) Стиховње стихире претпразништва Божића, 23. децембар.644) Богородичан по 2. сједалном на св. Саву, 12. јануар.645) Возглас по 8. п. к. осим Христових празника.646) Богородичан, 7. п. канон св. Силвестера.647) Ср. Јован Дамаскин, тропар на Рождество Богородице.648) Акатист Пресветој Богородици за њену чудотворну икону, икос 3.649) 2 ст. 9. п. канон св. Јоакима и Ане.650) Акатист Пресветој Богородици за њену чудотворну икону, икос 11.651) Акатист Пресветој Богородици за њену чудотворну икону, кондак 7.652) Акатист Пресветој Богородици за њену чудотворну икону, кондак 3.653) Акатист Пресветој Богородици Три радости, икос 5.654) Ср. Акатист Богородици Владимирској, икос 10.655) Ср. Акатист Богородици Озарење ума, икос 9.656) Ср. Јован Пурић, Тајна спасења. Антологија молитвеног предања, стр. 17.657) 25. децембар, Јутрење, канон, гл. 1., ирмос 9. песме.


израсла Цвет нетрулежности; Девојком, јер си остала чиста (невина); Чисту Матер, јер си имала у светом свом наручју Сина, Бога свију“.658) Богомудри Јефрем Сирин пева: „Господе нико не зна како треба да на-зове Твоју Мајку! Да је назове Дјевом? Али ту је њено дете! Удатом? Али нико је није познао? Ако је Мајка Твоја тајна, каква си Ти тек тајна“?.659) „Како да те назовем: не знам и ужасавам се. Зато као што ми је заповеђено, кличем ти: радуј се Благодатна“.660) „Примамо те Храме, Божија Невесто, као царску Круну“,661) и кличемо ти: „Радуј се, Смелости смртних к Богу“,662) и „радуј се Царице, Славо матера и девојака, јер свака хитра и доброговорљива и красноречива уста, не могу те достојно опевати, не уме сваки ум да разуме твој Пород, зато те једногласно славимо“,663) јер „бедем си оних који се кају, Богородице Дјево, и оних који свим срцем желе целемудреност да стекну, и тихо Пристаниште онима који у овоме свету страдају и који Теби прибегавају, јер си Царица Ангела и уистину Мајка Божија“.664)

На крају ћемо рећи да се у потпуности слажемо са константацијом да у праву православни богослови који заступају неопходност разрађивања нашег „литургијског богословља, тј. систематизације бо-гословских идеја нашег богослужења; ту је наиме жива самосвест Цркве,665) јер „богослужење јесте цвет црквеног живота и заједно са тим њен корен и семе“.666)

658) Богородичан по 1. свјетилном службе преноса моштију св. Јована Златоуста, 27. јануар.

659) Efrhyäm der Syrer, Jobgesang an der Wüste, Lambertus – Verlag, стр. 37.660) О. Богородичан, 3. гл. у недељу на Вечерњу и понедељак на Бог Господ.661) 4. ст. 6. песма, канон попраздништва Ваведења Пресвете богородице, 24. новембар.662) Акатист Богородици, икос 3.663) Ирмос, 9. песма, канон на Духове.664) Акатист Богородици Избављење од похота телесних, икос 10.665) Ср. Јеромонах Кипријан, Молитвени кринови, Крагујевац 2000, 21.666) Павле Флоренски, Стуб и тврђава истине, стр. 298.

Documents

86144151 Episkop Jovan Puric Tajna o Presvetoj Bogorodici