40111892-Teorija-Kulture-Skripta

7/27/2019 40111892-Teorija-Kulture-Skripta

1/142

1. KULTURA: ODREDJIVANJE POJMAPOJAM KULTURE MOZEMO RAZMATRATI U TRI PRAVCA:

1.Kada se pod pojmom kulture podrazumevaju oblici ljudskog izrazavanja vezanog za duhovno, intelektualno, mentalno i simbolickoizrazavanje. Sire posmatrajuci u to se ubrajaju prirodne i drustvene nauke, filozofija, religija i svi vidovi umetnosti i ue poimanje pojma

kulture koje porezumeva prakticno sprovodjenje kuslturnog stvaralastva;2.Kada se kultura posmatra kao oblik nacina zivota jedne zajednice kroz obicaje,vrednosni sistem, uzore i ideale (srpska kult., romska kul.Crnacka kult. I sl.);3.Kaka se pod kulturom podrazumevaju odredjena svojstva individualnog ponasanjai nacin postupanja (ugladjenost, samokontrola,razboritost i sl.).

Medjutim, pojam kulture ima i protiv pojmove, i to:1.kada se radi o materijalnim aspektima drustvenog zivota (svakodnevno prezivljavanje, ekonomija, interesi i dr.);

2.kada se javlja kao suprotnost kultura drugih zajednica, i3.kada se javlja kao kontrast u obliku sirovosti, divljastva, grubosti i sl.

Pojam kultura u danasnjem znacenju pojavio se u drugoj polovini 18. veka, iako se sa kulturnim sadrzajima srecemo jos od nastankaljidskih drustava, i vezan je za usku sekularizaciju dominantnog pogleda na sveti coveka u njemu. Kao sveobuhvatna i sama sebi dovoljnacelina, kakavu danas predstavlja, pojam kulture je mogao nastati i posebno se identifikovati tek kada je njegov predmet poceo da sesagledava kao deo modernog istrorijskog procesa, a on sam i kao predpostavka i ujedno kao rezultat istorije.Pojam kulture javlja se samo u zapadnoj civilizaciji, dok ostali civilizacijski

krugovi iako sa odedjenim kulturnim sadrzajima nisu imalipotrebu za se bave njegovim proucavanjem.U najopstijoj perspektivi kultura je zavrsni stepenik ljudske evolucije, u smislu unapredjivanja sigurnosti i kontinuiteta zivota, starnajmanje milion godina; ona zavisi od sposobnosti stvaranja simbola kojim je obdaren jedino covek.Sa aspekta socijalne antropologije kultura je ono sto je nauceno, a ne urodjeno,odnosno onaj deo covekovog okruzenja koji je on samstvorio, mimo i preko prirode oko sebe.

Mnogostrukost znacenja koja je pojam kulture poprimio tokom svog razvoja onemogu

cava konstituisanje jedinstvene definicije.Splet znacenja se moze posmatrati prema glavnim osama:-individualno-kolektivno znacenje;-procesualno objektivirano;-normativno-neutralno;-univerzalno-partikularno.

Sve one se medjusobno prozimaju i meaju.Kada se, pak posmatra iz ugla politicke istorije Zapada i nastanka civilnog drustva shvatanje pojma kulture su uslonjava usled paralelnograzvoja jos jednog vaznog pojma a to je pojam civilizacije koji imaju gotovo zajednicke istorijske putanje razvoja.

Prilikom razmatranja pojma kulture, najtemeljnije i najoperativnije razgranicenje jeste ono izmedju kulture u humanistickom i kulture uantropoloskom smislu.


2/142

HUMANISTICKO POIMANJE KULTURE jeste, prvo, selektivno i kulturne su samo neke aktivnosti i njihovi proizvodi; drugo,bar tendecijski, elitisticko, kada se njome bavi samo jedan uzak krug ljudi stvaralaca i trece, normativno kada se ljudske delatnosti injihovi rezultati mogu sagledavati u svetlu odredjenih univerzalnih vrednosti i

kada se mogu procenjivati kao bolji, gori, naprednijinazadniji.ANTROPOLOKO ZNACENJE KULTURA obuhvata sve ljudske aktivnosti i elemente nasledja,nije svojina jedne uske grupe veccitavog drustva i vrednosno je neutralna: dakle svaka kultura, u smislu celokupnognacina ivota jednog naroda ili jedne grupejednako je dobra.

1. POREKLO (HUMANISTICKOG) POJMA KULTUREU doba anticke Grcke kada su se visoko razvijali umetnost i filozofija kao bazamnogim kasnijim epohama nije postojao pojam kulture

koji bi odgovarao danasnjem njegovom znacenju. Grci su razmisljali o sposobnostima i aktivnostima koje su coveka odvajali od ivotinja iprirode uopste. Najblize danasnjem znacenju je bilo: odgoj, vaspitanje, obrazovanje, dakle rad na sebi ili kultura kao kultivisanje. Drugipravac grckog promisljanja kulture tece preko ispitivanja veze izmedju obicaja, licnosti i politickog uredjenja zajednice. Ovo srecemokod Platona i Drzave, u kojoj on opisuje tipove coveka karakteristicne za svakood urdjenja. Ovakav pristup sledi i Aristotel uNikomahovoj etici u kojoj je drzava nosilac uloge vaspitaca svojih gradjana, pase tako vrlina ne shvata koa urodjena nego usadjenanavikavanjem, aktivnim usvajanjem kroz upranavanjem. Tako ce se varvarstvo kao protivpojam kulturi razviti tek u novovekovnompoimanju, a od Grka ce u daljem razvoju ljudskog drustva ostati sporovi oko elit

istickog i demokratskog smisla kulture.

1


3/142

ETIMOLOGIJA

Koreni reci kultura jeste latinski glagol colo, colore, coluri, cultum, sa znacenjima: obradjivati, negovati, gajiti, stititi, postovati,ukazivati cast, uvaavati. Izvorno znacenje u latinskom jeziku je vezana za poljoprivredu i oznacava negovanje svega onoga sto covek

uzima od prirode i prilagodjava svojim potrebama. Prvo metaforicko znacenje u obliku cultura srece se kod Cicerona koji poredi Culturaanimi philosophia est i poredi: kao to plodno polje ne daje plodove ako se ne neguje tako ni neobradjeni duh ostaje jalov.

U srednjem veku, kada je bilo opste religijsko ustrojstvo intelektualnog zivota,preostaje prakticno jedino asocijacija sa bogostovanjem.Prakticno ona u srenjem veku ima vrenosno neutralan pojam i cultus se moe ukazatii u lanim bogovima, demonima ili djavolu.Preovladjivalo je religiozno znacenje u danasnjem znacenju reci kult.

Medju modernim evropskim jezicima, rec nastaje najpre u francuskom pa zatim prel

azi u engleski, nemacki jezik. Znacenja su istovetnapoznolatinskim:

1. poljoprivreda; 2. bogostovanje; 3. negovanje ljudskih duhovnih kvaliteta.Izmedju 16. i 18.veku, trece znacenje postaje sve uobicajenjije. Kao nezavisna imenica kultura postaje znacajna tek u 18. veku kada sepojam generalizuje i obuhvata knjizevnost, umetnost i nauku a potom i obrazovanje i vaspitanje. Kao apstraktna imenica sirokog znacenjau procesulanom i ujedno materijalizovanom smislu kultura se definitivno pojavljujeu izdanju Recnika Francuske akademije iz1798.godine.

FORMIRANJE (HUMANISTICKOG) POJMA KULTURE :

1. Proces civilizovanja podrazumeva modernizaciju pojma kulture i zapravo njeno proirivanje:a. s pojedinaca na ljudske zajednice, narode i citavo covecanstvo;b. s pojedinacnih oblasti na celokupnost ljudskih dostignuca, ic. s procesa kultivisanja ljudi i njihovog okruenja na rezultate tog procesa kultivisane ljude i kulturne tvorevine.U procesu oblikovanja savremenog pojma predhodio je proces civilizovanja.Danas je uobicajeno da se za taj termin vezuje za :- materijalno tehnicki napredak,- etikeciju medju-ljudskog ophodjenja, i- krupne kulturno-istorijske celine, imperijalne i nadnacionalne tvorevine (npr.Egipatska civilizacija i sl.).Kultura je pak rezervisana prevashodno za domen duha ili duse. Oba ova pojma primnejivana su na tri zajednicka polja: na covekovduhovni razvoj, na ovladavanje prirodom kao i na racionalno uredjivanje odnosa medju ljudima u drustvu.Rec civilizacija potice od latinskog civitas = drzava odnosno civis = gradjanin, pa je znacenje civis i civitatis usko vezano za politicki(drzavni) domen. Zato je nasuprot kulturi, civilizacija je u samim svojim korenimapoliticki i kolektivni pojam. U periodu renesansepocinju da se razvijaju i nepoliticke konotacije civilitasa u smislu ponaanja karakteristicnih za ivot na dvoru (ugladjenost, profinjenost, aposebno samokontrola). U daljem razvoju ljudskog druva s pojavom apsolutisticke drave nestaje srednjevekovno drutvo koje

karakterie nizak stupanj drutvene integracije i diferenciranosti i sve je prisutnija uloga sile u politickim stvarima. Zatim nastupamoderno drustvo, obeleeno razvijenom podelom rada, medjuzavisnocu i integracijom,


4/142

centralizovnom dravom koja dri monopolfizicke sile. Nova pravila ponaanja se najpre pojavljuju na velikakim i kraljevskim dvorovima te je druga rec za njih courtoasie buducida su se upravo tu pojedinci nalazili u najtenjoj medjusobnoj zavisnosti. Terminicivilite, civiliser, civilise, postaju sve uobicajeniji od 16.a narocito od 17. veka pa tako osim lepog ponasanja dobijaju i politicko-pravna znacenja. Tako se civilnost pocinje da vezuje za

gradjanske slojeve koji u to vreme jacaju i sticu samosvest. Tako civilizovano drutvo kao obrazovano drutvo pocinje da sebe shvatakao suprotnost, s jedne strane, svetenom, a s druge strane vojnom, plemickom drutvu. U takvom obliku ono je u tesnoj vezi s nastajucimpojmom civilnog drutva.

3. PROCES CIVILIZOVANJA : PROSVETITELJSTVO, ROMANTIZAMEpoha prosvetiteljstva odigrala je kljucnu ulogu u konstituisanju pojma kulturei utvrdila je fundamentalnu suprotnost izmedju kulture iprirode. I kultura i civilizacija u ovoj epohi simptomi su jedne desakralizovane koncepcije istorije: oslobodivsi se teologije, idejaistorije kao napretka coveka predstavlja svojstvenu sekuralizovanu veru i s njom

povezanu nadu u spasenje. Covek je postavljen u sredisterefleksije, pa i samog univerzuma.Prosvetiteljsko shvatanje civilizacije obuhvata prakticno sve oblasti drutvenog ivota: od uredjenja drave koje treba da se oslobodiiracionalnosti i da se uredi u skladu sa nacelima razuma, preko irenja znanja i obrazovanja do unapredjivanja pravila medjuljudskogophodjenja i formiranja jednog prefinjenog i produhovljenog coveka. Tako se pojam civilizacije formira kao viedimenzijonalan,individualan i kolektivan, procesualan i otelotvoren.Termin civilizacija prvi put zabelezen 1766.g. i javlja se u pravom trenutku kao reenje jedne narasle potrebe a predhodila su mu delakao to je Duh zakona Monteskje, Ogled o obicajima i duhu nacija Volter koji je meprvima proirio znacenje civilizacije

2


5/142

kulture s individua na kolektivitete. Kant je pojmu kulture dao nove obrte tako to je kao prosvetitelj kulturu poistovetio sa razvojem uma,ali je upozorio da razvoj nauke ne mora da znaci i poboljanje coveka. Dakle, na visokom stupnju nauke i umetnosti covek postajecivilizovan ali ne i moralan jer moralnost ne spada u kulturu. Primenom ove ideje ona je svedena na castoljublje i spoljanju pristojnost

koji samo nalikuju moralu. Dakle, Kant je ovde prvi put suprotstavio pojam kulture i civilizacije tako sto je kulturu okarakterisao kaomoralnu i duhovnu a civilizaciju kao konvencionalnu i materijalnu.

ROMANTIZAM

Kantova ideja se u punoj meri razvija u romantizmu koji od druge polovine 18.veka pa do 19. veka sudeluje u oblikovanju kulture uonom poimanju koje danas vai. U romantizmu se karakterie kroz poeziju, osecanja, uobrazilju, stvaralcki genij. Tako VIKO formulieneke ideje bitne za kasnije razmiljanje. On smatra da covek moe razumeti jedino ono to je drustveno -kulturno, buduci da ga je on

stvorio. On naglaava ljudsku slobodu i izbor kao temelje kulture.Ruso je u epohi romantizma ostavio poseban pecat svojim kritikama modernog razvo

ja. On prihvata suprotnost izmedju prirode i kulturekoji su osnova u prosvetiteljstvu ali pokrece vrednovanje dvaju polova. Opisujeistoriju civilizacije kao degradaciju covekovih izvornihsvojstava i urodjene nevinosti prirodnog stanja a drutveni napredak kao produbljivanje jaza izmedju coveka i prirode. Zalaze se zauvaavanje svake kulture i za traganje za njene unutranje vrednosti. Ideje romantizma su pomogle da se suprotstave pojmovi kulture icivilizacije a sociogeneza ovoj postavci se smeta u Nemacku i situaciju nemacke srednje klase koja kultur pocinje da koristi kao motootpora napoleonovskim osvajanjima i prevlasti francuske civilizacije koja ih prati. Tako je tumaceno da protezanje na druge narode,

kultura posatje odraz due svakog naroda i suprotstavljena civilizaciji kao materijalnom (ekonomskom i tehnickom) napretku. UFrancuskoj i anglosaksonskim zemljama, pak, kultura i civilizacijaostaju bliske po znacenju. Tako iz ovog perioda pojam kulture se podrazumeva kao:

1. kolektivan jer sve vise govori o kulturama razlicitih naroda;2. normativan vrednosno pozitivan pojam;3. polemicki pojam suprotstavljen civilizacijipa se tako odvaja ljudski od materijalnog razvoja za koje se pocinju vezivati nizovikljucnih reci:

-na jednoj strani: vetacko, mehanicko, stereotipno, povrno, hladno, apstraktno...

-na drugoj strani: organsko, stvaralacko, toplo, spontano, iskreno, orginalno....

Romanticarska tradicija kritike civilizacije imace bogatu buducnost sve do dananjih dana.

4. KULTURA I CIVILNO DRUSTVO U 19 VEKUFormiranje humanistickog pojma kulture u bitnim crtama dovreno je do sredine 19.veka. Kultura se javlja kao deo skupa kljucnih reci,bilo novoskovanih ili nanovo protumacenih bez kojih danas nismo kadri da mislimo: industrija, demokratija, klasa, umetnost, kultura...

U ovom kljucnom vremenu odnos izmedju novooblikovanog pojma kulture i civilnog drutva uspostavlja se na vie nivoa.


6/142

1. Drutveno-strukturno zaledje im je zajednicko: industrijalizacija, urbanizacija, irenje pismenosti, obrazovanja. Posebno vazan proces jestrukturna diferencijacija ili osamostaljivanje vrednosnih svera. U kulturi recje o intelektualcu kao posebnoj drutvenoj ulozi i figuri.2. Intelektualci otelotvoruju spregu kulture i politike u domenu civilnog (ali igradjanskog) drutva i svojim udelom u drutvenimpokretima koji se konstituiu u svom modernom ruhu. Drutveni pokreti su sekularizov

ani i umesto hricanskih vrednosti okrecu seeksplicitnim ideologijama i organizuju se naspram nekadanjih spontanih narodnih pobuna. Krajnji rezultat ovih promena je da svim vecimrevolucijama kasnog 18. i 19. veka predhodi intelektualna priprema.3. Samosvesni subjekti civilnog drutva praktikovali su i promovisali odredjenu vrstu kulture nenasilnu, kosmopolitsku, racionalnu,kulturu ucestalosti, kulturu kritike i rasprave, kulturu individualizma.4. Ideoloki nivo je kada se socijalne grupe iz domena civilnog drutva pocinju da prisvajaju reci kultura i civilizacija kao svoj moto, kaokljucne reci svog samorazumevanja. U isto vreme dok postoje parole civilnog drutva koje se, na liberalnim nacelima slobode iindividualnosti, suprotstavlja despotiji dravnog aparata, kultura pocinje da pred

stavlja i nov ulog drzavne politike i pocinje da igranezamenjivu ulogu u konstituisanju moderne drave nacije. Podravljenje i nacionalizacija kulture, te identifikacija drave s kulturom inacijom zapravo su razlicita lica istog procesa. Prosvetiteljstvo se u dravnoj kulturnoj politici ocituje na terenu obrazovanja,uspostavljanjem jedinstvenog sistema obaveznog kolovanja pod paskom drave. Sirenjekulture kao obrazovanja znacilo je i njenunacionalizaciju. Romanticarsko nasledje je pak podsticalo nastanak ideje o narodnoj kulturi, otkrivanje narodnog stvaralatva, i uoptenegovanje tradicije.APORIJE KULTURNOG PLURALIZMA: PROGRES I SKEPSA, IMPERIJALIZAM I REVOLUCIJA

19. vek je obeleen optom verom u progres zasnovanom na eksplozivnom razvoju prirod

nih nauka, po cijem modelu se zasniva i nauka odrustvu. Ikao se kulture pluralizuju, one se smetaju na razlicite stepenice jedne iste skale. Tome posebno doprinose kolonijalnaosvajanja koja s jedne strane doprinose novim saznanjima o vanevropskim drutvimai s druge se legitimiu kao poduhvati kulturnogcivilizacijskogimperijalizma kojima Evropa velikoduno pomae u prevazilaenju zaostalosti. Ovom 19.veku pripada i kontinuitetupotrebe kulture za kritiku nedostataka industrijskog drutva. Novi kriticari, za razliku od konzervativaca, kulturu vide kao zbirnajuzvienijih ljudskih postignuca i najcistijih vrednosti odslikanih u figuri umetnika koji kao nadareni pojedinac, pripadnik malobrojne3


7/142

elite koji je suprotnost vulgarnoj gomili. Kultura postaje antiteza tritu njegovom merijalizmu i nacelu korisnosti. Naglaavaju sesklad, uravnoteenost i sveobuhvatnost kulture kao kultivisanja svih ljudskih sposobnosti. Ovakva shvatanja kulture, u svomelitiskitckom, aristrokratskom ruhu, artikuliu strah od gomile, izazvan brojcanim uvecavanjem i politickim budjenjem radnicke klase.

Tako kultura dobija i jasan klasni prizvuk koji ce je ubuduce pratiti.Polovinom 19. veka pojam kulture pocinje da se sudara sa brojnim protiv tokovimakao to su MARKSIZAM koji donosi nekolikokljucnih pomeranja u poimanju kulture.Materijalizam poreklo kulture pripisuje ljudskom rodu u materijalno proizvodnojdelatnosti. Pa tako kultura zajedno da politikom ireligijom spada u druvenu nadgradnju sekundarnu i izvedenu iz materijalne baze. Otuda poznata odrednica da ne odredjuje svest ljudinjihovo bice vec obrnuto njihovo drutveno bice odredjuje njihovu svest. Druga novina bilo je konfliktno i politizovano vidjenje kulture:kulturna dominacija sagledava se kao deo posledica, ali je oruzije materijalne dominacije jedne klase nad drugom, preko teze o

dominantnoj ideologiji. Treca novina jeste klasna izdiferenciranost kulturetezao klasnim kulturama koje su odraz u svesti. U kasnijem

periodu marksizma pitanje kulture bice predmet estokih sporova.

Frojd: Drugi bitan protiv tok pojavljuje se krajem 19. i pocetkom 20.veka, sa psihoanalizom. S.Frojd postulira neotkoniv sukob izmedjuprirode i kulture. Kultura je proizvod potiskivanje i sublimiranje urodjenih nagona (seksualnosti i agresivnosti) , gaseci jedini istinski izvorljudske srece, vodi u neuorzu. Zapadno evropska kultura predstavlja vrhunac te tendencije. Tako bolest predstavlja neizbenu cenukulturnog razvoja. Paradoks kulture je u tome to je ona iznikla iz ljudskog nastjanja da umanji patnju, a rezultat je jo vie patnje nasatzv. Kultura snosi veliki deo krivice za nasu bedu.

Marksizam i pishoanalizu spojice mnogo kasnije KRITICKA TEORIJA Horkhajmera, Adorna, Markuzea, Froma i dr. iz cega ce proizicinovo znacajno poimanje kulture. Uz pomoc marksizma, oni istorizuju Frojdovu fatalisticku nepomirljivost principa zadovoljstva iprincipa realnosti. S jedne strane oni kulturi priznaju relativnu samostalnost i identifikuju njen nezavisni doprinos ucvrcivanjupostojeceg poretka dominacije narocito preko formiranja autoritarne licnosti, kojaotudjena od svojih izvornih kritickih potencijala ispontane individualnosti, te od drugih ljudi postaje posluni igrac dodeljenih uloga. S druge strane oni tragaju za mogucnostimaistovremene i svestrane ekonomske, politicke i nagonske emancipacije. Tako kulturna revolucija postaje nuan deo opteg preobraajadrutvenog ustrojstva.

5. ANTROPOLOSKI POJAM KULTURE EDVARD TAJLORAntropoloki pojam kulture svojim isticanjem kolektivnih, zajednickih odrednica kultura jedne zajednice zanemaruju unutardrustvenarazlikovanja u kulturnom polju i preko sociologije, antropologije i kulturnih studija definitivno razbjaju jedinstvo kulture u okvirimajednog drustva u mnostvo posebnih kultura.U 19 veku kultura je oblikovana u sutinskom -antropolokom smislu. Za antropologijukultura je noseci pojam i preko nje antropolozishavatju kulturu kao komplikovani odnos izmedju zajednickog, opteg i razlicitog,osobenog u ljudskoj vrsti. Glavna razlika u odnosu na

humanisticki pojam kulture jeste da, od normativnog on postaje opti pojam. Antropolozi opisuju kulturu cinjenicno onako kakao je nalazecinjenicno u raznim drutvima. Od samog pocetka kulturu poimaju na razlicite nacin


8/142

e pa je tako za neke orudje za zadovoljavanjematerijalnih potreba stvarnog ivota, a za druge je od njih nezavisna, opet za neke elementima kulture se ljudi svesno slue i manipuliu aza neke osnovna nacela kulture lee na nesvesnom nivou. Drugi je smatraju odrazomsadanih okolnosti ili opet neki odrazom drugihistorijskih slucajnosti.Rodonacelnik ovog pravca je ROBERT TEJLOR delo PRIMITIVNA KULTURA. Tu je kultura

izjednacena sa civilizacijom, opisanadakle objektivna i neutralna, kolektivna i nastaje ucenjem, dakle nema veze s biolokim nasledjem.Ovo shvatanje kulture preuzeo je i FRANC BOAS, koji nasuprot Tejlora kulturu prima kao samosvojnu celinu, ciji se elementi mogurazumeti jedino u njihovom izvornom kontekstu. Citavo delo posvetio je utvrdjivanju razlike i podrivanju tada vladajuce rasne teorije:razlike su kulturno (drutveno), a ne bioloki proizvedene. On preporucuje blisko upoznavanje s detaljima konkretne kulture. On se zalaeda se svakoj kulturi treba pristupiti obazrivo uzimajuci u obzir subjektivnu perspektivu njenih pripadnika, a sa svecu njienih pripadnika isa svecu o kompleksnosti svakog klturnog sistema, koji je uvek jedinstveni totali

tet, orginalna sinteza, plod vlastite istorije. Boasaposeban znacaj daje privlacnostima primitivnih kultura i pojmu kultura u mnoini. Smatra se zacetnikom kulturnog relativizama.Njegovi naslednici su predstavnici kole kulture i licnosti koja je zasnovala pojam kulturnog obrasca koji svojim clanovima pruajunesvesnu semu postupanja i razmiljanja.

Margaret Mid pretvara bioloske odrednice, narocito polnost u kulturno posredovane kategorije, Ralf Linton i Abraham Kardiner razvijajupojam bazicne licnosti sa najucestalijim psiholoskim crtama koje su zajenicke clanovima jednog drustva.

Za SAD je poslednja decenija 19. i prva decenija 20. veka karakteristican buran

razvoj istraivanja kultura u pluralistickom irelativistickom duhu, zbog specificne situacije tog drutva kao konglomerata kulturnih razlicitosti koje su doneli doseljenici.

DIRKEM prakticno izjednacava drutveno i kulturno:

1. zato sto svaki drutveni fenomen ima svoj simbolicki aspekt a u pojedincu kao homo duplexu jedino drustvena kolektivna -kulturnadua moe usvajati moralne, intelektualne i duhovne vrednoti.4


9/142

2. aspekt stapanja jeste jaka teza o drutvenim (sociolokim) osnovama kulture: kategorije klasifikacije, opaanja, osecanja, pojmova plodsu empirijske prerade postojece dutvene strukutre.Dirkemova kultura za razliku od Marksove shvata kulturu kao zajednicku kulturu jednog drutva a nikad se ne bavi raskolima u njoj.Kasnije u kibernetskom sledu Talkot Parsons kulturu predstavlja kao najvii nivo odrz

anja obrasca koji je presudan za ocuvanjedrutvene kohezije.Ovde treba pomenuti i francuza Kloda Levi Strosa koji je zasluan za raskidanje francuske vezanosti za apstraktni univerzalizamprosvetiteljstva. On je univerzalizam zadrao samo u jednom metodkom obliku da bi postigao raskid izmedju Kulture i prirode. Opteprimenljivo orudje proucavanja drutva Levi-Stros promalazi u jeziku, koji ima strukturu homolognu kulturi: i jedno i drugo funkcioniuna nesvesnom nivou i zasnivaju se primarno na sistemu razlike u okviru binarnihopozicija, a strukturalna lingvistika postaje novinstrument u proucavanju kulture.6. DRUTVENE DIFERENCIJACIJE KULTURE

Sociologija, antropologija i kulturne studije 20 veka definitivno razbijaju jedinstvo kulture u okvirima jednog drutva u mnotvoposebnih kultura. Jedna linija tog razvoja nadovezuje se sa marksizmom i povezujekulturu s klasom. Antonio Grami se usprotiviokrutom ekonomskom determinizmu i istakao da se stabilnost kapitalistickog poretka, osim gole prinude, neophodno mora posticisaglasnost onih kojima se vlada. Ovaj proces on naziva hegemonijom koja se sprpvpdi u kulturi i preko koje se artikuliu i namecuvrednosti i obrasci u skladu s interesima vladajucih klasa. Uspeh tih nastojanjapak zavisi od kompromisa, ustupaka i uzimanja u obzirodredjenih realnih interesa narodnih slojeva, cime se gue kritika i pobuna. Hegemonija nikad neuspeva u potpunosti i uvek se suocava sotporom i osporvanjem.

Kultura tako postaje krupan ulog politickih borbi i neka vrsta borbenog poklica. Uvaavanje kulturnih posebnosti trae politicke snagekako na levici recimo antirasisticki pokreti tako i na desnici koja na tim osnovamnastoji da opravda restriktivnu politiku premaimigraciji iz zemalja Treceg sveta i ocuvanje nejednakosti unutar drutva Prvog sveta. Kultura kao razlika u politickom polju je uhvacena usvojevrsni paradoks: argumenti koje je postkolonijalna kritika koristila za oblikovanje kulturnog fundamentalizma gde su kulturezasebne, radikalno razlicite celine i zamena su rasnom pristupu.Tako se i sam pojam multikulturalizma shvata na dva nacina:

1.Iako je tumacenje u smislu zatite prava nacionalno (etnicki) razlicitih grupa uobicajeno se ponekad a narocito u SAD proirujetako da obuhvati sve marginalizovane, obespravljene i one liene javnog priznanjai predstavljanja kao to su: ene,homoseksualci, invalidi, beskucnici.2.Zahtevi u multikulturalistickim sverama zadiru u samu konstituciju moderne polticke zajednice i pozivaju se na reinterpretacijunjenih osnovnih pojmova. Ispoljavaju se u razlicitim oblicima. Nekada u proirivanju individualnih prava (sklapanje braka,usvajanje dece). U drugim slucajevima, posebna zajednica kulturalistickim argumentima dokazuje da ima pravo da svojimpripadnicima uskrati odredjena individualna prava koja im je garantovala. Nekad

se to opet javlja u vidu zahteva za izuzece odpojedinih gradjanskih dunosti nametnutih pozitivnim zakonima (obaveza sluenja vojnog roka) a nekada sporovi ukljucuje sve te


10/142

dimenzije (obavezno kolovanje dece, kod nekih verskih manjina, noenje zara u dravnim kolama Evrope). Tako se sa ovimzahtevima u pitanje dovode temeljne postavke na kojima pociva zdanje modernog liberalno-demokratskog politickog ustrojstvadrutva. to opet prouzrokuje stalne diskusije i debate o sopstvenim vrednostima.7. CIVILIZACIJAPojam civilizacija pripada nizu optih pojmova najireg obima u kojima se kristaliu v

rlo razliciti sadraji koji se opiru jasnomrazgranicenju, pa samim tim i preciznom definisanju. Od pocetne jednostavnosti kad se pojmom civilizacija obeleavala suprotnostvarvarstvu, danas se u toj kategoriji vri razlaganje na medjusobno razlicita, pacak i suprotna znacenja.Tako dok se u svakodnevnom govoru bez ikakvih prblema komunicira pojmovima zapadna, moderna, istocna, svetska, urbana i sl.....civilizacija, u jeziku nauke ova se prividna jasnost pretvara u ozbiljan sematicki problem.Geneza pojma: pojam civilizacije pripada novovekovnoj tradiciji ali su njegovi koreni mnogo stariji. Latinski pojmovi civis, civilis,civiltates oznacavali su sveru gradjanskog, sferu dravnog, ukazivali su na drutven

o poreklo, ponaanje i zakonski polo

aj jedne grupeljudi. U starim francuskim i engleskim recnicima rec civilisation je takodje ula

kao pravnicki termin sa jasnim znacenjem preokret nekogkriminalnog procesa u gradjanski proces da bi kasnije i tu dolo do dopune znacenjau smislu poboljanja naravi.Metamorfoza znacenja: reci civilizacije u smislu izobraavanja dobila je pravi sadraj tek u krugu francuskog prosveiteljstva. Pojmovicivilite i politesse: kojima je Volter oznacavao veliki pomak u moralnom i drutvenom razvoju koji je razdvojio prosveceno drutvo odvarvarstva, a ubrzo zatim i pojam policie, kojim se oznacavao isti proces u sferi drutvenog i politickog ivota postali su preuski zasadrzaje koji su se nudili. Smatra se da je rec civilsation u novom znacenju prvi upotrebio Markiz de Mirabo u svom delu Ami des

hommes.... podrazumevajuci pod tim pojmom moralno usavravanje, a u kasnijim svojim radovima on ce upotrebljavati istu rec u smislusleda razvojnih stupnjeva drutva.

5


11/142

Dalji razvoj pojma civilizacija deli sudbinu prosvetiteljstva. Zapoceo u Francuskoj kao lumijeres, talas je zapljusnuo Nemacku kaoAufklarung, Englesku kao Enlightement, slovenske zamlje kao Prosvestenje i nastavio da se iri po drugim kontinentima, noseci idejucivilizacije. Slicnosti evolucije se ogledaju kod Engleza, Amerikanaca i vecineostalih zemalja Zapada i nema razlike od razvoja koji je bio

kod Francuza.Jedino u Nemackoj razvoj pojma dobija novi pravac. Pojam civilizacija sve manjeprati prosvetiteljsko oduevljenje napretkom i vere unastali svet. Oduevljenje prosvetiteljstvom i revolucijom je splasnulo.ROMANTIZAM je period kada je vracen ravnopravni znacaj svim postignucima i kadaje izvrena revalorizacija rezultata minulih epohakoje su doprinele boljem razumevanju definicije i klasifikacije fenomena civilizacija. Prvi disonantni tonovi susrecu se kod Rusoa koji jeukazivao da se civilizacija moze sagledai i na drugi nacin. Nju je smatrao glavnim krivcem za pad coveka i za njegovu destrukciju. Nijeprihvatao nikakav napredak nauke i umetnosti kao kompenzaciju za izgubljenu dobrotu, jednakost i slobodu. On je svako usavravanje

smatrao uzrokom zla. I kriticki utopizam 18. vekaFURIJEOV pre svega

suprostavioje dokaze na osnovu kojih je civlizaciju rangirao

vrlo nisko: na velikoj skali od 36 stupnjeva razvitka koje covecanstvo mora da proizvede civilizacija je bliza divljatvu, patrijahatu ivarvarstvu nego garantizmu, socijetizmu i harmonizmu kao superiornim fazama razvoja. Civilizaciju je optuzio za razvoj poreskog sistemakao sistema individua, za razvoj trgovackog duha.Kant zakljucuje da Ruso nije mnogo pogreio kad je vise voleo stanje divljastva jer je svet kultivisan u visokom stepenu naukom iumetnocu, pretvoren raznoraznim drutvenim uljudnostima i pristojnostima, ali mu mnogo nedostaje da bi se mogao smatratimoralizovanim. Iako je ocigledno da je Kant civilizaciju i kulturu vrlo jasno razdvajao, ipak je cinjenica da ih on nikada nije

suprotstavljao: obe su bile u funkciji moraliteta kao najvieg ideala razvoja ljudske zajednice.Krajem 19. veka zanos tekovinama civilizacije u Nemackoj narocito vidno opada, sve do one tacke u kojoj civilizacija i kultura gube odnoskomplementarnosti i pocinju se otvoreno suprotstavljati.Uporedo sa tokom sve dubljeg raskola izmedju civilizacije i kulture ide jedan tok koji dovodi ove pojmove u istu ravan. Civilizacija seponovo pocinje posmatrati kao najvia faza do koje je covecanstvo stiglo u svom razvitku. Ancient Society Morgan i Poreklo porodice,privatne svojine i drzave F. Engelsa potvrdjuju ovu promenu. Njihova periodizacija razvitka na drustvo, varvarstvo, civilizaciju postaceiroko koricena shema istorije covecanstva. Civilizacija je ovde definisana kao onaj stupanj razvoja drutva na kome podela rada,razmena izmedju pojedinaca koja iz nje proistice i robna proizvodnja koja objedinjuje oba procesa, dostiu pun zamah i izazivaju prevrat ucelom ranijem drustvu. Stupanj robne proizvodnje kojim pocinje civilizacija ekonomski se oblikuje uvodjenjem metalnog novca, a time inovcanog kapitala, kamate, zelenatva, trogovaca kao posrednicke klase izmedju onih koji proizvode, privatne zemljne svojine irobovskog rada kao dominantnog oblika proizvodnje. Prevlast monogamne porodice ipojava drave dovravaju izlazak iz varvarstva ioznacavaju pocetak perioda civilizacije.Pojam kulturno-istorijskog tipa obrazovao se u toku preispitivanja prakticno-politickog odnosa Rusije i Evrope, dugotrajnog antagonizmaslovenskog i germansko-romanskog sveta.

SAVREMENO ZNACENJE Pojam civilizacije u 20. veku nije prevladao razlicitosti izpredhodnog perioda. U njemu su ocuvanagotovo sva odredjenja do kojih se dolo tokom dva veka njegove upotrebe i obe vred


12/142

nosno razlicite konotacije: pozitivna koja jeproistekla iz optimistickog poimanja istorije kao progresa, pa civilizacija i dalje znaci vii stepen razvitka ljudskog drutva i negativna koja pojmu daje izrazito peorativno znacenje, proisteklo iz osporavanja dostignutih vrednosti.Novina u odredjivanju civilizacije prepoznatljiva je u implicitnom odnosu premakategoriji kulture. Tri su osnovna odnosa ove kategorije

prema kategoriji kulture:

1. civilizacija i kultura su dva razlicita fenomena pojmovi su opozitni, antonimi;2. civilizacija se ne razlikuje od kulture pojmovi se upotrebljavaju kao sinonimi;3. civilizacija se definise kao jedan sloeniji oblik kuture, vrsta u okviru rodakoji se naziva kultura pojmovi su subordinirdani.MODERNO DOBA nastavlja da jedinstveni fenomen kultura civilizacija razlaze na parove nepomirljivih suprotnosti: dokolica rad;duh priroda; zivot smrt, pojacavajuci negativnu konotaciju pojma civilizacija. Realisticka, demokratska, mehanicka i pragmaticna, sa

ekonomskim materijalizmom kao tipicnom filozofijom, civilizacija modernog vremena maksimalno se odvojila od kulture. Posle epohavarvarstva, kulture i civilizacije, nastupa epoha religioznog preobrazaja koja,prema ruskom naucniku Bedjejevu, moze biti razreenjeproblema ljudske egzistencije. Podele izmedju civilizacije i kulture konstatujei Markuze, ali ipak smatra da je covecanstvo dostiglo onajistorijski stepen na kome je tehnicki sposobno da stvori svet mira, svet bez izrabljivanja, bede i straha. To bi bila civilizacija koja jepostala kultura sumira Markuze svoje vidjenje reenja pojma kulture.Sinonimska upotreba pojmova civilizacija i kultura u recniku drutvenih nauka mnogo je ceca. Tome su doprinele sociologija iantropologija koje prihvataju tradicionalnu bliskost ovih pojmova, a relativizovale njihovu nasledjenu razlicitost.

Najrasprostranjenija upotreba pojma civilizacija danas ne ide linijom njene identifikacije sa kulturom. Preovladjuje misljenje da jecivilizacija stupanj u covekovom razvitku, vii oblik kulture, najvii stupanj u socijalnoj evoluciji. U tom smislu pojam se i daljeupotrebljava kao antiteza za primitivnu kulturu, kao za divljatvo i varvarstvo. Mnoga odredjenja ovog tipa imaju osnovu u Morgan-Engelsovoj shemi razvitka ljudske zajednice, autentcnoj ili modifikovanoj ali seznatno razlikuju kad je u pitanju odlucujuci kriterijum zadefinisanje civilizacije.Na pitanje o mnotvu civilizacija koje su se u istoriji javile, koje su i danas utragovima, okamenjene ili ive, istoricari, socijolozi,antropolozi i filozofi dali su veoma razlicite odgovore: od dva osnovna modela koji se preko mesovitog stalno smenjuju, kako je to mislioSorokin, preko osam kulturnih krugova kako je ucio Spengler, deset kulturno-istorijskih tipova, kako je pisao Danilevski, pa sve do 21entiteta sa imenom civilizacija kako ih je na osnovu sloenih kriterijuma izdvojioTojnbi. U tom smislu pojam civilizacije danaspodrazumeva i jedno geografsko odredjenje, i oznacava povrinu na kojoj se nalazi jedna civilizacija.6


13/142

Pojam civilizacije kao prostora, jednog kulturnog kruga, otvara i problem odnosaovih krugova. Za jednu grupu teoreticara i civilizacije sujedinstvene, neuporedive i bez medjusobnog kontakta i koje se medjusobno ne razumeju. U takvom tumacenju kulturni krugovi suposluili da se smesti ogromni vanevropski istorijski materijal.Savremeno povezivanje i proimanje kultura kao da rui sve nasledne barijere: proces

razmene iskustava i medjusobnog preuzimanjatehnike, usvajanje zajednickih simbola i vrednosti, nezadrzivo donosi univerzalizaciju, pa moderna civilizacija sve vie dobija planetarnikarakter. Da li se civilizacija iri transplatacijom sa jedne oblasti na drugu, kako to pokazuju grcke kolonije na Siciliji i u junoj Italiji, ilise difuzija odvija kroz kalemljenje kako to, prema Danilevskom, pokazuje helenisticki kalem, ili se civilizacija iri oplodjavanjem tako tose orginalna kultura obogacuje uzimajuci materijal drugih civilizacija kao hranuza gradjenje sopstvenih oblika, ima sve manji praktickiznacaj.Moderni pojam civilizacije cuva barem tri bitna znacenja koja ovu skepsu cine preteranom:

1.kao kategorija kojom se organizuje istorijski fenomen, civilizacija i dalje oznacava antitezu varvarstvu, jedan preokret u novu,kvalitetno viu etapu covekovog razvitka;2.pojam civilizacije i dalje pomae da se organizuje geografski prostor: pojmovi vavilonske, egipatske, persijske i sl.... nisu izgubilisvoju funkcionalnost.3.civilizacija sve vie poprima znacenje integralne celine onoga to je covek stvorioi stvara u svojoj praksi, totalitet njegovihtehnickih, naucnih, filozofskih, estetskih, moralnih i religioznih domaaja koji s

e ne moze razbijati na svoje materijalne i duhovnedelove, narocito ne tako da se oni medjusobno suprotstavljaju.NIJE MOGLO KRACE !!!

8.TRADICIJA

Tradicija (lat.traditio: predanje, prenoeenje s kolena na koleno, usmeno irenje prica, poruka, verovanja, obicaj, vest, nauka) jeste procesprenoenja, predavanja i odravanja ideja, vrednosti, nacela obrazaca modela, usmenoi pismeno s generacije na generaciju.Tradicija je vieznacna kategorija koja ima svoja socioloka, kulturoloka, antropoloka, psiholoka, religijska, istorijska, estetska,socijalizacijska, politikoloka, filozofska i brojna druga odredjenja. Moe se recida bez tradicije ne samo da ne postoji ni jedna kultura uistoriji covecanstva vec se bez nje ne moe pretpostaviti opstanak ni jedne ljudske zajednice.Tradicija je skup vrednosti ideja, normi, obicaja koji su sadrani u istorijskom pamdenju kulturnom identitetu pojedinaca, grupa, narodai covecanstva. Tradicija nastaje usmenim, mitolokim i ukupnim folklornim stvaralatvom naroda i stoga se osnovano govori o mitolokoj,legendarnioj, epskoj, folklornoj etnickoj i istorijskoj tradiciji. Jednako se govori i o umetnickoj tradiciji pod kojom se najcecepodrazumeva nasledjivanje starih klasicnih: stilova, izraza, motiva tehnika, materijala. U evropskoj i jugoslovenskoj umetnosti tradicija sepokazuje kao poseban oblik klasicizma tradicionalizma koji stoji naspram moderni

h, avangardnih pravaca i umetnickih pokreta.U osnovama svih teolokih i religijskih ucenja tradicija ima posebnu ulogu i znacaj. Postoje: hicanska, katolicka, pravoslavna,


14/142

protestanska, islamska, budisticka tradicija. U hicanstvu to je nalog Boga koji je poznat kao boansko otkrovenje, ali ne u vidu svetogaspisa, kakav je Biblija vec kao poruke koje je crkva dobila u usmenoj formi, a to je sve ono to su apostoli sluali od Hrista ili su to dobilipo nadahnucu Svetoga duha ali to nisu zapisali vec su preneli narodu u posebnojpropovedi. U sastav religijske tradicije spadaju i odlukevaseljanskih i niza lokalnih sabora kao i dela crkvenih otaca, drevna bogosluenja

i ritualna praksa. Pravoslavlje u sastav tradicijeukljucuje uu, a katolicizam iru crkvenu gradju obuhvatajuci u pojednostima i sve odluke rimskih papa. Protenstantizam za svoju tradicijune priznaje boansko otkrovenje. Tadicije drugih nehricanskih religija imaju svojeposebnosti. Tako u Islamu sunan brani apsolutnu mocStvoritelja. Religijska tradicija u optem i uem znacenju obuhvata istoriju svih poznatih religija i religijskih zajednica, ukupno teolokonasledje i versku praksu. Tradicija na odredjeni nacin utice na psihologiju, mentalitet i nacin ivota pojedinaca, grupa, naroda i nacija. Onase ne prenosi samo govorom (usmeno ili pismeno) vec i nacinom ponaamnja, nacinom ivota. U svim poznatim psiholokim kolamaposeban znacaj pridaje se uticaju tradicije na razvoj licnosti i drutva. Psihoana

liticki pojam kolektivno nesvesno zasniva se na pojmutradicija, kao to je slucaj i sa pojmom arheotip.U pravnim odrednicama pod pojmom tradicija podrazumevaju se oblici prenoenja imovine od jednog valsnika na drugog. Ustanovljena urimskom pravu ona je mogla oznaciti prenoenje samog predmeta, ali imati i simbolicko znacenje. Sa razvojem savremenih drutava, srazvojem politickih nauka, pod tradicijom se podrazumevaju odredjeni nacini organizacije drutva, delovanja organa vlasti i drugihsubjekata politickog sitema, ukupni sistem miljenja, kao i pogled na svet i ponaanje politickih partija i institucija. Tradicija postajeoznaka drave koja se zasniva na tradicionalnim koncepcijama i sistemu vrednosti koje ovlaplodjuju razliciti sistemi vladavine.Filozofsko socioloki pristup pojmu tradicije predpostavlja takvo shvatanje tradic

ije koje obuhvata celokupnost ideja, oblika miljenja,obicaja, ustanova i instituta, ukupnu duhovnu batinu covecanstva.U sociolokoj teoriji, tradicija spada medju njena najstarija pitanja. U filozofskomi socilokom razmatranju prisutna su saznanja da seautoritet tradicije ne zasniva samo na dugotrajnom ponavljanju ponaanja i postepenom privikavanju na odredjene drutvene zahteve vecda se izvor tradicije nalazi u covekovoj ontolokoj strukturi, to ukazuje da je tradicija jedan od neophodnih uslova covekovog ivota.Stoga je potreba za tradicijom, u odredjenoj meri nasuna ljudska potreba koja krcisebi put do ljudskih srca time to ih u isti mahoslobadja i zarobljava. U osnovnim filozofskim odrednicama nalaze se i ona znacenja koja govore o tradiciji kao univerzalnoj istorijskojkulturnojpojavi koja omogucuje covekovo trajanje u vremenu i odredjenom socijalnom prostoru.O relevantnim znacenjima pojmovnih odrednica:

7


15/142

U antropolokoj, sociolokoj i politikolokoj literaturi poznate su razliccite definicije tradicije. U najvecem broju poznatih odredjenjapolazi se od opte prihvacenog teorijskog stava da je tradicija bitna predpostavkakontinuiteta kultura ili razvoja kultura koji u sebi nosi iraznovrsne oblike diskontinuiteta.

Cetri su osnovna pristupa u odredjivanju pojma tradicija:

1. kao regresu stagnaciji u kulturi,2. kao modusu vivendi,3. kao uslovu svake kulturne dinamike, i4. kao razlicitom delovanju tradicije u duhovnoj i materijalnoj kulturi.Pozitivne funkcije tradicije iskazuju se ne samo u odravanju stvarnih-trajnih i univerzalnih kulturnih vrednosti vec i u tome to jetradicija prisutna u razvoju-napretku kultura i predstavlja neotudjiv deo kontinuiteta svake nacionalne kulture. U raznovrsnim oblicimasavremene kulture prenose se transponovane izvorne kulturne i preoblikovane vrednosti i obeleja, koja se pokazuju kao sadraj folklora,

religije i nacinaivota svake konkretne grupe (naroda).Raskid s tradicijom u oblasti materijalne kulture jeste vidljiviji nego u oblast

i duhovne kulture. U materiijalnoj proizvodnju tradicija delujekao celina: prenosi postojeci nacin proizvodnje i time omogucava nastanak novog.Obicaj, religija, verovanje, ideologije i ostale duhovnetvorevine najprimetnije nose atibut tradicionalan pa je i razumljivo to su otpornije na promene i prisutnije u vecoj meri nego to se moeocekivati u savremenoj kulturi. U materijalnoj proizvodnji neposredno se iskazuje zamena tradicije napretkom, a taj isti proces zamenemnogo je sporiji i manje ocigledan u oblasti duhovnog ivota i cesto ima samo simbolicka, metafizicka i mitoloka znacenja. Zbog toga jeu materijalnoj proizvodnji vie nego u duhovnoj proizvodnji vidljivo proimanje i medjudelovanje tradicije i napretka-razvoja. Saznaje da

svaki napredak sadri tradiciju, prvenstveno treba da bude shvaceno kao proces istoricne totalizacije kultura: napredak i tradicija suuzajamno uslovljeni i dijalekticki suprotstavljeni u odnosu su stvaralacke nacije.9. MAPE KULTURE : KULTURNE VREDNOSTISvako istorijsko drutvo odredjeno je kulturnim i nasledjem civilizacije. S duge strane, odredjeni smo i vrenostima u nastajanju, onimakoje se tek uvode i uspostavljaju, trajanjem u kome se vrednosti potvrdjuju.Nova teorijska i uopte istraivacka inicijativa na polju sociologije kulture poklanja panju vrednostima svakodnevnog ivota, dakle, onimvrednostima koje nisu samo dostignuce drutvene i kulturne istorije, nego i nezaobilazan cinilac svakoddnevnog ljudskog zivljenja.Mnoga istraivanja su potvrdila da spor pocinje izmedju tzv. starih i novih vrednostirednosti koje su uvedene i vrednosti kojenastaju u osporavanju izvesnog reda vec osvestanih valjanosti.Vrednosti i njihovo poimanje najtee se smetaju tamo gde nam je najvie stalo, u sadanjosti. Prolost svoju vrednost ispoljava uvekiznova u izmenjenom poretku u buducnost, i to cini na svoj nacin. Vrednost medjutim, ne moe biti aktivirana ukoliko se njen pojam neizvodi iz ive drutvene prakse. Dakle to znaci da svaka istorijska epoha i zajednica uspostavljaju sistem vrednosti polazeci od sebe idominirajucih drutvenih odnosa, oblika rada i proizvodnje. Postoje dakle, stare vrednosti ,neposredne vrednosti, sadasnje vrednostiili vrednosti prezenta, nove vrednosti, osvedocene vrednosti, fundamentalne vrednosniverzalne vrednosti. Ovaj snop

sistema vrednosti ukazuje nam na sloenost govora o vrednostima u drutveno-istorijskom kontekstu. Sloenost problema je u tom tocovek ipak, nije iskljucivo bice neposrednih potreba. On ivi, ali i pamti, antici


16/142

pira, krece se u sferi vrednosti i ciljeva. Tako Karl Kosikkae a ljudska stvarnost nije samo produkcija novoga vec je reprodukcija prolosti.Sve ovo su svedocanstva, da su vrednosti ugradjene u strukturu drustva i kulturu. Sociolog Talkot Parsons smatra da su vrednostineizbezan elemenat drustvene akcije koja definie pravac izbora i odgovarajacu obaveznost delovanja . Iz ove definicije se vidi da suvrednosti determinante svih vrsta drustvenog selektivnog ponasanja drustvenih ak

cija, ideologija, stavova, moralnih sudova, vrednovanjaumetnosti, knjizevnosti itd. Tako se zivot neke drutvene i kulturne zajednice moeslikovito uporediti sa igrom: kao sto je igra odredjenapravilima, tako je celokupan ivot u nekoj kulturi odredjen pravilima. Pojedinci se orjentisu pomocu vrednosti koje nam kazuju gde smo,ta hocemo, cemu da se posvetimo, ta je vanije, ta u sebi ili zajednici treba podsticati a sta obuzdavati. Vrednosni ideali ili svetinjekao to su pravednost, potenje, lepota, ucitivost, nenost itd. razliciti su zavisnood kulture.Ljudske i drutvene vrednosti su u funkciji ocuvanja drutvenog sistema i kulture. Poremecaji i preokreti u sistemu vrednosti povlace zasobom velike i lancane poremecaje u celokupnoj kulturi. Funkcionisanje vrednosti

osigurano je nagradama i kaznama. Vradnosti sekonkretizuju u odredjenoj drustvenoj strukturi pravilima ponasanja, delovanja imisljenja. Pravila su u funkciji integracije, ujedinjenjapojedinaca i kulturne zajednice. Pravila mogu biti formalna i neformalna, implicitna i eksplicitna. Covek se uci kulturi uceci pravilaponaanja.Koncepcija vrednosti jedna je od kljucnih koncepcija sociologije i na osnovu njese pristupa istraivanju i objanjavanju drutvenerealnosti i ljudske svakodnevice. U nasem jeziku pojam vrednosti ima iroku upotrebu i znaci vrlinu, moc, snagu, ali i cenu i korisnost, kaoi radinost, hrabrost i dobrotu. Vrednosti su sira kategorija od pojedinih oblikadrutvene svesti (moral, obicaji, religija, umetnost, filozofija,nauka,) jer se nalaze u osnovi svih raznovrsnih oblika drutvene svesti kao odredj

eni standardi pomocu kojih se shvata poeljno ilinepoeljno.Medjutim, vrednosti je ipak teko definisati jer spadaju u najfundamentalnije pojmove, koji ne trpe definiciju pomocu njih se najcecedefiniu drugi pojmovi.Vrednosti pruaju mogucnost da se zauzme odredjen stav, da se unese smisao u nacini stil ivota. Zbog toga predstavljaju sredinjudimenziju ljudskog ostvarenja i osmisljavanja zivota. Interakcijska strana vrednosti cesto se istice i ona ukazuje da su vrednosti relativno

8


17/142

stabilne, opte i hjerarhijski organizoavane karakteristike pojedinaca i grupe, formirane medjusobnim delovanjem istorijskih, aktuelnosocijalnimi individualnim cinocima koji usmeravaju ponaaje svojih nosilaca ka odredjenim ciljevima. Dakle ovde su prisutne objektivne isubjektivne karakteristike vrednosti sto podrava marksisticka koncepcija, za razliku od subjektivistickih struja koje vrednosti smatraju

atributima ljudi odnosno da objekti nemaju nikakvu vrednost ukoliko nisu usadjeniljudima koji te objekte procenjuju.

U odredjivanju vrednosti moramo razlikovati:

a. predmet kojemu se pripisuje vrednost;b. subjekt koji pripisuje tu vrednost predmetuc. samu vrednost koja lebi izmedju ta dva cina.Vrednost nije utemeljena na samom predmetu, niti u samom subjektu. Stavrnost i vrednost suprotstavljaju se kao ono to jest i ono to bitrebalo da bude. Kako je rec o ljudskoj egzistenciji, vrednosni se sistem po svojoj prirodi centrira oko poeljnog i nepoeljnog. Vrednosti

su povezane saivotnim stilovima koji uvek znace odredjenu alternativu, izbor i orjentaciju.

Problem vrednosti polj. Sociolog Kazimir Zigulski smatra centralnim problemom teorije kulture i sociolokih istraavanja. On smatra da jevrednost neotudjiv atribut svakog kulturnog blaga. Sa sociolokog aspekta vrednostioznacavaju selekciju. Tako se javlja mogucnost zanjihovo poredjenje, ocenjivanje i razmenjivanje. Istorija vrednosti identicna jesa istorijom kulture. U drutvenom nacinu ivljenja,vrednosti se nikad ne javljaju izolovano, vec u odredjenom redu, za koji je karakteristican kriterijum izbora stvari, znakova i ponaanja.Otuda proizilazi veliki znacaj kulturnih obrazaca, koji se mogu posmatrati kao realizacija i materijalizacija vrednosti. Na taj nacin,vrednosti realno postoje u obliku obrazaca, pri cemu kulturni obrasci znacce kri

terijume poeljnog u ljudskom ponaanju.Kultura se razlikuje po svojim vrednostima, jer vrednosti boje odredjenu kulturu ipredstavljaju kulturne proizvode, norme ili ideje kojeljudi, iveci u drutvu, visoko uzdiu kao vane za njih, za grupu i njihove potopmke, bez obzira na prakticnu korist i stvarnu vanost smatra Kreber.Ocigledno je da je odnos prema stvarnosti, bilo naucnika istrazivaca ili obicnogcoveka, biva obojen vrednostima kulture. Kultura postajedelatna kao direktna snaga oblikovanja medjuljudskih odnosa i na taj nacin presudno odredjuje nacin, stil i modalitet drutvenog ivota.Sociologija kulture treba da istrai kojim kulturnim sredstvima se ljudi slue u oblikovanju i praktikovanju svojih medjuljudskih odnosa;koje vrednosne ideje i sa kojim dometima vaenja pri tome postaju delatne; kakvi procesi i promene se u tom pogledu ostvaruju i kojetemeljne postojece socio - kulturne konstelacije se u svemu tome mogu utvrditi.10. KULTURNI OBRASCI NESVESNO USVAJANJE KULTUREKulturni obrazac je uopteni nacin ponaanja karakteristican za odredjeno drutvo. Svrha takvog uoptasvanja je u pokuaju da se obuhvativeci kompleks cinjenica, da se one smisaono izraze i interpretiraju. Zato kulturni obrazac smatramo kao smisaoni okvir orijentacije iintegracije jedne zajednice koji obuhvata, pre svega, vrednosne sisteme pomocu kojih pojedinci i drustvene grupe dolaze dorazumevanja sebe i sveta u kome ive, kao i modele za akciju radi ostvarivanja izabranih ciljeva i promovisanja poeljnog nacinaivota.

Kulturni obrasci obuhvataju ne samo duhovni ivot i nauku, nego i veru, moral, privredu, obicaje, zabavu itd. Tek na osnovu svega toga


18/142

moe se reci kakav kulturni obrazac odredjen narod poseduje i koliko je taj obrazac prefinjen i produbljen. Kulturni obrazac se ne moeizgraditi kao kompletna celina samo prosvecivanjem i davanjem znanja o tudjim ivotnim iskustvima. Svako mora da pronadje svojukulturu kao nacin vlastitig ivljenja i vrednosti. Kultura u tom slucaju nije predmet posebnog izucavanja a ipak je poznata svakom clanuzajednice. Ljjudi reaguju prema duboko usadjenim kulturnim obrascima, koji se man

je poznaju a vie osecaju to je najbolji dokaz isvedocanstvo da se moe govoriti o nesvesnom stvaranju obrazaca ponaanja.Mnogi istrazivaci kulturne obrasce poistovecuju sa nacinom ivota isticuci da je nacin ivota ili kulturni obrazac drutveno omedjenopolje u kome se krecu pojedinacna svest i ponaanje.Medjutim, mogu se uociti sledece: Nacin ivota je institucionalizovan oblik kulturnog obrasca, kao sistem uzajamno povezanih normivrednosti u vezi je sa matrijalnim uslovima ivota asocijacija ljudi i izraava osobenost njihovog miljenja i ponaanja. U ovom smisluse govori o seoskom i gradskom nacinu ivota i razlikama medju njima. Tako dakle,kulturnim obrascem se moe nazvati savaka norma,odredjeni oblik miljenja, delovanja i ponaanja koji se ponavlja i u okviru koga se

javljaju i funkcioniu stvri, znaci i pona

anja.Drustvo stvara odredjene kulturne vrednosti, jedan globalni drutveni sistem moe pr

ihvatiti neke univerzalne vrednosti i mnotvokulturnih obrazaca, ali moe imati i neke specificne vrednosti i obrasce ponaanja kao i raznovrsne nacine reenja ljudskih i drutvenihproblema.Zajednicki obrasci ponaanja koji su karakteristicni za neku grupu izraavaju se razlicitim nacinima na koje drutvena zajednica reaguje nadruge pripadnike te iste grupe i njihovu fizicku okolinu.Kultura jednog drutva sastoji se delimicno, od odredjenog niza postupaka u reavanju problema clanova drutva. Neki od tih problemasvojsveni su clanovima datog drutva, drugi su univerzalni, zajednicki svim ljudskim bicima. Posotoje, prirodno, mnogi razliciti nacini

reavanja tih problema. Sve to dovodi do saznanja da se moe reci da ne postoje dveidenticne kulture.

11. KULTURNI IDENTITETI RAZNOLIKOSTI KULTURNIH TKANJA9


19/142

-Svaka kultura izraava odredjena uverenja, vrednosti i poglede, koji su, manje ili vie zajedniclki za jednu kulturnu sredinu. Ispodnajoptijeg nivoa nalaze se zajednicki obrasci ponaanja i delovanja, karakteristicni za neku odredjenu kulturnu skupinu, odraavaju sekroz razlicite nacine na koje drutvena zajednica traju ukratko to je istovetnost,jednakost. (iden to znaci isto i identitet ponovljano).

-IDENTITET podrazumeva da su osobe ili stvari specificne. Ovo znacenje uvodi pojam individualnosti i, odmah potom, znacenje kojepodrazumeva istovetnost sa nekim ili necim to je predpostavljeno, opisano ili zahtevano.

- Navodi se pojam identiteta koji se koristi u matematici.Covek je kao licnost jedinstven, kao drutveno bice on je kao i neki drugi ljudi,kao biloka jedinka, on je kao i svi drugi ljudi.Istraivanje koncepta identiteta podrazumeva sledece karakteristike:

1.Identitet je istovremeno individualna i kolektivna pojava koja cuva stare ali i

preuzima nove elemente, tako da je psihosocijalnadiferencijacija uvek moguca.2.Identitet je odredjen pripadanjem i posedovanjem odredjenih ososbenosti i odlika, pri cemu treba imati u vidu da neki elementi iliodredjene karakteristike mogu biti znacajnije od drugih, to znaci da odredjena hijerarhizacija nije iskljucena.3.Osobine koje su u osnovi identiteta mogu biti teritorijalne ili sociokulturne, one se mogu medjusobno osnaivati ili ponitavati.4.Identitet je istovremeno stanje i proces buduci da je u pitanju pojava koja je dinamicna, ali koja, s druge strane tei

uravnoteenosti.5.Nastajanje bilo koje vrste identiteta je paradoksalno i ogleda se u tome to je sposoban da predstavlja sebe iako se stalnousmerava i prilagodjava drugima.Kulturni identitet podrazumeva sve ono to cini odredjenu grupu ljudi pod uslovomda imaju iste ili srodne ideje, afinitete istremljenja.On se zasniva na svesti i saznanju o nekim zajednickim karakteristikama.

Kulturni identitet je proces u kom se direktno suceljavaju potrebe za univerzalizacijom pojedinih kultura i neminovnost potovanja svihposebnosti. Tim se procesom utemeljuju kljucne kulturne vrednosti i istovremenoporice njihova hijerarhizacija. Kulturni identitet je svest

o posedovanju odredjenih kulturnih obeleja koja su imanentna pripadajucoj drutvenoj grupi i pri cemu se nesmeju izgubiti iz vidapersonalne karakteristike pomocu kojih je jedna osoba prepoznatljiva kao pripadnik grupe.Jedna od bitnih osobina kulturnog identiteta jeste njegova kontrastivnost, pojedinac postaje svestan svog kulturnog identiteta tek uporedjenju i sagledavanju kulturno-vrednosnih obeleja sa drugim drutvenim grupama.Personalni kulturni identitet vie je naglaen u razvijenim zemljama koje su zaokupljene pitanjima kvaliteta ivota nego u zemljama u

razvoju koje su prinudjene da reavaju egzistencijalne probleme, bedu i siromatvo velikog broja ljudi..Deride smatra da je kulturni identitet nezamenjiv zapis univerzalnog nad pojedina


20/142

cnim, jedinstveno svedocstvo ljudske sutine i kaoneto svojstveno coveku. To nas tera na zakljucak da za svaku kulturu vai posebna istina, tj. da samo pripadnik jedne kulture moe daodlucuje ta je istinito i pravilno cime se unapred odricemo mogucnosti simultanogdijaloga a sa time i svake saradnje i komunikacije.Kulturni identitet se formira zahvaljujuci socijalnom ucenju u okviru kulturnognasledja koji cine jezik, obicaji, obrasci ponaanja,

vrednosti i stilovi ivljenja, koji medjusobno pribliavaju i udaljavaju drutvene grupe. Pojedinci i grupe formiraju kulturni identitetusvajajauci kulturu u kojoj ive pri tome se od drugih pripadnika razlikuju po nacinu ivota i mnogobrojnim drugim obelejima.Kulturni identitet je povezanost pojedinca i njegovog identiteta sa kulturom drutva. Iz ovoga sledi da se kulturni identitet izgradjuje uodredjenim drutveno-istorijskim uslovima pod kojima nastaje i razvija se sama kultura.Sociologiju pre svega zanima odnos drutvenih struktura i kulturnog identiteta. Drutvene strukture se menjaju zahvaljujuci akcijamanjenih pripadnika koji cine mreu drutvenih uloga i mreu licnosti koje deluju sa odredjenim ciljevima, vrednostima i normama koje ove

procese reguliu. Sve ovo govori da kulturni identitet treba da proucavaju mnoge nauke (sociologija, psihologija, antropologija i dr.)

Usvajanje kulturnog identiteta ne znaci apriori usvajanje kulturnih obeleja, tvoreniva kulture, jezika, obicaja, tradicije, nacina ivota,obrazaca ponaanja, vrednosnog sistema itd. vec njihovu unutranju transformaciju, menjanje i oblikovanje, prihvatanje ali i odbacivanjepojedinih karakteristika i obrazaca kulture. Radjanje u kulturnoj grupi ne znaciostvarivanje kulturnog identiteta. Kulturni identitet ukazujena srodne ili istovetne kulturne elemente koji su utemeljeni u tradiciji koji seu njoj prepoznaju i prenose putem obrazaca kulture, kul.svakodnevnog ivota.Danas je aktuelno pitanje odnosa izmedju naucnog i tehnolokog razvoja i kulturnogidentiteta. Ima miljenja da naucni i tehnoloki razvoj

ugroavaju individualni i kolektivni kulturni identitet da gue orginalne doprinosekulturi. U zavisnosti od drutvenog tretmana i razvojneuloge nauke i tehnologije, one se mogu posmatrati ili kao pritisak na kulture ili kao podsticaj za kulturni razvoj. Sloenost kulturnogidentiteta proizilazi iz cinjenice da se upravo ovde direktno doticu dve sfere stvaralatva: sfera drutveno-ekonomskog i sfera kulturnograzvoja. Razvoj se danas shvata kao integralni proces koji reinterpretira i osmiljava kulturni identitet.Drutveni znacaj kulturnog identiteta ogleda se u pojavi najrazlicitijih potkultura, svojevrsnih dijalektata drutvenog ivota. U sloenimdrutvima kakava su savremena, potkulture predstavljaju puteve definisanja razlicitih kulturnih identiteta, alternativnih nacina ivljanja.12. KULTURNA DINAMIKA - (Kulturne promene i teorije o kulturnim promenama)Kultura je promenljiva drutvena pojava, tj. dinamicka socioloka kategorija koja seistorijski menja, pored ostalog i zbog promenadrutvenih uslova i okolnosti.Iz ugla dijalekticko-materijalistickog shvatanja kulture ona mora da izucava nesamo konstantne, statisticke elemente kulture nego idinamicke kulturne procese.Otuda je potrebno metodoloko izdvajanje pojedinih elemenata cija interakcija sacinjava sutinu svake kuturne dinamike. Takvi elementisu: kulturna osnova ili kulturna matrica, kulturni fokus, kulturni model ili uzorak, kulturna prerada ili reinterpretacija, kulturnimotor ilirezistencija, kulturni motivi, kulturne crte itd.

10


21/142

Pod pojmom kulturne osnove se podrazumeva sistem svih onih kulturnih vrednosti,karakteristika i crta koje poseduje neki pojdinac ilidrutvena grupa, koje kao kulturni sadraj slue da im olakaju odranmje, produenje i naedak u okviru drutvenog ivota. Ovaj sistemvrednosti se stice u drutvu na bazi postojecih drutvenih uticaja kao i na bazi biolokih i ostalih sklonosti. Tu posebnu ulogu ima proces

socijalizacije kada pojedinac ili grupa se osposobljavaju da primaju odredjene kulturne vrednosti i da te kulturne vrednosti prenose nadruge ili da ih dalje razvijaju.Problem kulturne vrednosti je jedna od najznacajnijih kategorija sociologije kulture. Prema A. Ricardsu vrednosti su sve one tvorevine(materijalne i duhovne) koje mogu da zadovolje neku ljusku tenju a da pri tome nedovedu do osujecenja neke druge njoj jednake ilivanije tenje. Jedine psiholoke prepreke tenjama jesu druge tenje. Kod Ricardsa srecemo najvanije momente i protivurecnosti uteoriji vrednosti koje je postavio na osnovu psiholoke teorije vrednosti. Medjutim, treba obratiti panju i na prepreke za ostvarivanjevrednosti koje je video i preko averzije, odvratnosti, negativno izraene i odbojn

e tenje.Ovo upucuje na razlikovanje dveju vrsta vrednosti:

a) instrumentalnih tj onih koje nam slue samo kao privremena sredstva za postizanje drugih vanijih i konacnih ciljeva, i

b) bitnih vrednosti tj. onih vrednosti koje predstavljaju konacne ciljeve i ideale ljudske kulture.Ove dve vrsta vrednosti su dijalekticki medjusobom povezane isto onako kao to supovezane i nae potrebe. Neke nae potrebe mortajubiti zadovoljene da bi druge mogle biti moguce: Ove prve se zovu primarne (jesti, piti, spavati...) i tek kad su one zadovoljene ondamoemo ici na sekundarne (naucno istaivanje, razonoda, sort...).

Dijalektika vrednosti je medjutim, takva da omogucuje i izvesne promene u strukturi koje variraju od pojedinca do pojedinca i oddrutvene grupe do drutvene grupe, kao i drutva u celini. Tako Ricards istice da sistem vrednosti se nalazi u neprekidnomreorganizovanju, usavravanju, degradiranju, kretanju.Potrebno je shvatiti da mi kao pojedinci ili kao drutvene grupe delujemo u drutvukoje je vec stvoreno pre nas i koje vec posedujenekakve sisteme vrednosti. Mi moemo delovati samo prihvatajuci vec postojece sisteme vrednosti ili menjajuci te sisteme, delimicno ili upotpunosti. Tako se u drutvu odvija jedna neprekidna igra vrednosti: podudaranje,neutralisanje, sukobljavanje licnih, grupnih ioptedrutvenih vrednosti. Tako svaki pojdinac ili drutvena grupa, ire drutvene zajednice poseduju vec kao manje ili vie formirane,kulturne osnove sa sopstenim sistemima vrednosti.KULTURNI FOKUS -Je proces koji deluje na svakog pojedinca ili grupu preko raznovrsnih kulturnih uticaja. Oni reaguju na te uticajeuzimajuci u obzir odgovarajuce kulturne crte iz svojih kulturnih osnova. Taj deokulturne osnove je fokus -koji se sastoji iz relevantnihkulturnih crta i karakteristika, na osnovu kojih pojedinac ili drutvena grupa trpe neki kulturni uticaj, svesno ili nesvesno iz odredjenogkultunog kompleksa koji na njih deluje, biraju jedne a odbacuju druge kulturne crte.Primer: kad na neku nacionalnu knjievnost i umetnost feluje neki novi stil, pravac, tehnika i sl. ova reaguje na njih uzimajuci u obzir vecpostojecu tradiciju, nacionalni mentalitet, temperament i neke druge oblike iz s

astava svoje kulturne osnove.... ovo nije pojava samovezana za kulturu vec se javlja i u drugim oblastima. Ovo sve govori da pojam kulturnog fokusa je ui pojam od pojma kulturne osnove,


22/142

jer sadri manji broj kulturnih crta i to samo relevantnih. Kulturni fokus se moe sastojati iz dva dela elemenata: jedan njihov deo moebiti povoljan za prijem neke kulturne crte a drugi nepovoljan. Prema tome svakiproces kulturnog izbora ili selekcije na ovaj ili onaj nacinuzima u obzir kulturni fokus kao nekakav kriterijum.POJAM KULTURNOG MODELA UZORKA -Obuhvata skup kulturnih crta i karakteristika koje predstavljaju izvesnu relativno

zaokupljenu celinu, a pomocu kojih se deluje na pojedinca ili grupu da bi primili odredjeni kulturni uticaj. Oni su u stanju da kod licnostikoje primaju uticaj izazovu manje ili vie automatske reakcije u smislu saobraavanja novoprimljenih kulturnih drai i uticaja sa vecpostojecim fondom kulturnih cinjenica. To ima za cilj postizanje uzajamne saglasnosti, doslednosti, veze i odredjenosti medju kulturnimvrednostima koje ulaze u sastav kulturne osnove datog pojedinca ili drutvene grupe.Zakljucujemo da je kulturna prerada istovremeno jedan vid kulturne kreacije. Onikoji prenose neku kulturnu vrednost ili su zainteresovanida ta vrednost bude primljena u odredjenoj sredini, obicno vre unapred izbor i delimicnu pripremu odnosno preradu za to bolji plasman u

novoj sredini.Kulturne promene se ne moraju ostvarivati samo u vidu prijema, prenoenja ili delimicnog preradjivanja vrednosti jer bi u tom slucajuostali samo na tradicionalnim vrednostima. Savremeno, prograsivno drutveno kretanje podrazumeva i takve elemente koji se u sociologijikulture nazivaju kulturnim novinama ili inovacijama. To su novostvorene kulturnevrednosti na bazi otkrica ili pronalazaka, a ne na bazimeanja, pozajmica ili prenoenja.

13. AKULTURACIJA I ENKULTURACIJA KAO PROCESI KULTURNE DINAMIKEPromene koje se odigravaju u ljudskom drutvu mogu se posmatrati kao rezultati koji se odigravaju bilo u prostornoj bilo u vremenskojdimenziji. U tom slucaju se moe dogoditi da dve ili vie kultura razlicitih drutveni

h grupa dodju u medjusobni dodir i uticu jedna nadrugu. Citav taj dijalekticki proces kulturne interakcije naziva se akulturacijom to je kada kultura jednog naroda dodje u dodir sakulturom drugog, susednog naroda u odredjenoj istorijskoj eposi kada se akulturacioni proces posmatra u prostornoj dimenziji.

Npr. ucenici Cirila i Metodija prenosili pismenost u srpske krajeve, kada je srpski jezik postao diplomatski na srpskom dvoru, kada turskanonja utice na nonju u nekim naim krajevima i kada pocinje da se nosi fes, dimije, alvare i sl.Nekada se akulturacioni procesi mogu odigravati u medjusobnim dodirima drutvenihgrupa odnosno njihovih kultura i kada onepripadaju razlicitim vremenskim periodima. U tu svrhu spadaju kulturni uticaji predhodnih generacija, na knjievnost renesanse ihumanizma, a u nekim slucajevima imamo posla sa svojevrsnim specificnim kombinacijama prostornih i vremenskih kulturnih uticaja.(Npr. kapitalizam se u nae krajeve prenosi sa severozapada iz Nemacke, Austrije ito najintenzivnije tokom druge polovine 19. veka).

Enkulturacija je rezultat kulturne interakcije koji se ostvaruje u toku kulturnog kontakta izmedju pojedinaca i drutvene grupe.

Cesti slucajevi ostvareni su prilikom gostovanja pojedinih istaknutih umetnika,naucnika, politicara. Ovi procesi se mogu odigrati ne samo

11


23/142


24/142

na teritoriji onih koji primaju kulturni uticaj nego i na teritoriji davalca. (nrp. kada neki radnik odlazi na specijalizaciju u inostranstvo ontamo doivljava uticaj druge kulture, a u zavisnosti od svoga kulturnog profila moei sam da ostvari neki uticaj u doticnoj sredini).

Sam pojam akulturacija nastao je od prefiksa ad, koji trreba da oznaci kako su prome

ne koje se odigravaju u toku procesa akulturacijetakvog karaktera da se ne ostvaruju naglo i odjednom kao neki trenutni akti, nego se, naprotiv realizuju u toku jednog relativno duegperioda, drugi deo termina potekao je od latinske osnove i reci cultus koja u srpskom jeziku ima vie znacenja: obradjivanje, nega,gajenje, obrazovanje i vaspitanje. Ovi procesi nisu dakle stvar trenutka, nisu akti nego trajanja. Ovaj temin je prihvacen u francuskojstrucnoj literaturi pa i u americkoj, ali su neki englski teoreticari predlagalida se on zameni izrazom transkulturacija. Posebno ga jepodravao poljak sociolog Malinovski koji je smatrao da ovaj pojam bolje odraava aktivnosti dveju strana ona koja prenosi i ona kojaprima kulturni uticaj.

Medjutim, smatra se da je najranija definicija ovog pojma razvijena kolektivno od strane trojice americkih autora: Redfilda, Lintona iHerskovica i prema njima ona obuhvata one pojave koje se javljaju kada krupe pojedinaca koje imaju razlicite kulture dolaze u trajnikontakt, kao i posledice koje iz toga proisteknu u prvobitnim kulturnim modelimajedne ili obeju grupa. Medjutim, napominje se da u ovojdefiniciji akulturaciju treba razlikovati od kulturne promene jer je ona samo jedan od vidova tih promena kao i od asimilacije, koja jeponekad jedna od faza akulturacije. Dalje se insistira na pravljenju razlike izmedju akulturacije i difuzije jer su to dva procesa koja seodigravaju u isto vreme, ali je difizuja samo jedan aspek procesa akulturacije ito iri pojam jer vodi racuna i o promena kulturnih sadrajakoji su doli u dodir.

Kriticki posmatrajuci tumacenje pojma akulturacije od strane Roe Bastida: on ukazuje da se za ovaj pojam uglavnom interesovaliistoricari koji su prucavali uzajamna proimanja raznih civilizacija ali od toga dalje nisu otili i sacinili celoviti doktrinu. Kasnije se ovimbavila etnologija koja se interesovala samo za arhaicne i primitivne narode. Ova proucavanja su bila diktirana uglavnom prakticnimpotrbama misionara i kolonizatora pa se ucenje o akulturaciji uglavnom svodilo na neku vrstu socijalne patologije a ne o istinkom ucenjukoje se uklapa u optu teoriju o drutvu.

14. TIPOLOGIJA KULTURNIH KONTAKATAAntropologija je doprinela proucavanju akulturacije tako to je sacinila brojne monografije u kojima je obradjen ovaj problem u razlicitimsredinama i vremanskim situacijama a i tako to je pokuala da izvri klasifikaciju kulturnih kontakata i obradila citav niz analitickihpojmova: selekcija, kulturne crte, adaptacija, asimilacija, sinkretizam, rakcijai sl. Ona je obradila i izvesna metode kao i tehnike zaproucavanje akultracionih procesa. Nedostaci koji su se pojavili u pristupu problema mogu se svesti na sledece: 1.proucavana je pretenosa stanovita etnocentrizma; 2. kulturna antropologija je cesto pristupala proucavanju akulturacije kulturalisticki (to je teorija koja vriodvajanje kulturnog momenta od socijalnog momenta, polazeci od pretpostavke da uizvesnim drutvima mogu da se odigraju veomakrupne socijalne promene a da se pritom njihova kultura ne izmeni; 3. kulturna antropologija je najcece proucavala ove pojave sa pozicija

idealisticke filozofije, dajuci prednost spritualnim elementima kulture.

R. Bastid se zalagao za dijalekticko proucavanje akulturacije, koje ide od baze


25/142

ka nadgradnji i obrnuto, uvaavajuci pritom sve fineseovog odnosa posebno sa sociolokog stanovita. Narocito je naglaavao da se u izucavanju akulturacije mora voditi racuna i o cinjenicikoja ukazuje na to da se kadkad odigravaju i relativni prekidi, diskontinuitetiu vezama izmedju ovih faktora.R. Braun je medju prvima akulturaciju poceo da proucava sa sociolokog stanovita, aHerskovits je analiticki tretirao pojam akulturacije

tvrdeci da je ona kreacija, a ne prosto sabiranje razlicitih elemenata, i da izvesni delovi dveju kultura u dodiru ne moraju da dodju upotpuni kontakt, da neki pojedinci mogu da uzmu izvesne elemente stranih kulturaa da pritom ne izvre bitne promene u svojoj prvobitnojkulturi. Bastid istice pojavu koja se naziva kulturna rezistencija ili kontra akulturacije i koja u stvari predstavlja vrstu kulturnogotpora protiv nasilnog nametanja izvesnog sistema kulturnih vrednosti. (primerisa jugoslovenskim narodima koji su se tokom svojekulturne istorije opirali:germanizaciji, unijacenju). U sloenim oblicima procesaakulturacije postoje istovremeno suprotne tendencije:elementi otpora u pogledu jednih kulturnih karakteristika i elementi pojcavanja,intenziviranja u pogledu drugih.

Kriterijumi na osnovu kojih se mogu raznovrsni procesi akulturacije svrstati u grupe. Autori memoranduma: Redfild, Linton i Herskovits predloili su pet razlicitih kriterijuma za klasifikaciju akulturacije procesa: Oni smatraju da u ovom postupku treba voditi racuna da li seakulturacioni procesi ostvaruju u dodiru:1. izmedju globalnih populacija i nekih uih grupa,2. izmedju prijateljskih i neprijateljskih drutava,3. izmedju relativno homgenih i heterogenih civilizacija4. izmedju populacija koje su priblino jednake po svome drutvenom statusu i onih koji to nisu,5. u zavisnosti od mesta odnosno teritorije na kojoj se ostvaruje kulturni dodir.Pitt River je poao od rezultata akulturacije i razlikovao sledece posladice uzaja

mnih kulturnih interakcija u dodiru dveju ili vise kultura:1.potiskivanje sterosedelaca2.meanje doljaka i starosedelaca3.otpor4.asimilacija5.relativna segregacija (rasclanjanvanje) kulturne celine6.sukobe7.pobedu jace kulture uz istovremeno razbijanje starosedelackih kultura ili drutvava8.apsorbovanje doseljenika od strane starosedelaca12


26/142

Iz svega vidimo da kriterijumi nisu izjednaceni niti je klasifikacija izvedena dosledno. Da su ti kriterijumi biolokog, cas socialnog a casueg kulturnog znacenja.Bastid je uprostio tipologiju uzimajuci u obzir samo tri kriterijuma:

1. prisustvo ili odsustvo predvidjanja drutvenih stvarnosti prilikom procesa akulturalizacije,2. homogenost ili heterogenost kultura koje stupaju u dodir, i3. zatvorenost odnosno otvorenost drutva i drutvenih grupa medju kojima se obavljaulturna interakcija.Kombinovanjem ovih kriterijuma moe se razlikovati detaljnija i preciznija a istovremeno i sloenija, kalsifikacija akulturacionih tipova.Uz sve to moe se voditi racuna, kao o dodatnim kriterijumima, jo o tome da li se akulturalizacija odigrava na teritoriji kulture koja dajeili kulture koja prima kulturnu crtu odnosno uticaj.Prvi kriterijum dozvoljava razlikovanje spontanih, prirodnih, slobodnih akulturacija koje nisu dirigovane niti kontrolisane, vec se

ostvaruju prostom igrom kulturnih dodira. Suprotno ovim postoje organizovani aliprinudni oblici, u korist samo jedne od dveju ili viegrupa (kao sto su porobljavanje, kolonizacija) To su slucajevi kada se u cilju potcinjavanja potrebama dominantne grupe i radiobezbedjenja dominacije. Od ova dva suprotna oblika treba razlikovati treci, cija se specificnost sastoji u tome to je akulturacijaorganizovana i planirana, dakle kontrolisana, ali gde se preradjivanje drutvene stvarnosti obavlja uz predhodno poznavanje zakonakretanja i determinizma drutvenih poromena i uz predhodno elje clanova drutvenih grupa da se u pozitivnbom smislu izmene postojecidrutveni uslovi.Drugi kriterijum upucuje na razlikovanje akulturacije koju vre drutva i kulture koje su unutranje homogene, monolitne i relativno

jednostavne, od onih kod kojih se ima posla sa unutranje protivrecnim, sloenim i relativno bogatim sadrajima.Treci kriterijum sugerira da postoje razlike u akulturacionim tipovima kada se medjusobno dodiruju kulture zatvorenih drutava ilidrutvenih grupa (kasta, monopol, snobovski krugovi i sl.) i ako se dodiruju kulture, otvaranje po karakteru. Mesto ostvarenja i odvijanjaprocesa akulturalizacije je takodje znacajno (npr. nekad se akulturacija javljana teritoriji kulkture koja daje kao sto je uticaj na ekonomskeemigrante u privredno razvijenim zemljama, nekada je, pak na teritoriji koja prima uticaj, kao to to cine misionari u Africi ili Australiji.)Neki faktori akulturacije mogu da deluju na taj nacin to se uzajamno pojacavaju,neutraliu ili slabe. Velicina drutvene grupe koja jenosilac kulturnih stremljenja pomae irenju te kulture. Obrnuto: manje grupe ponekad mogu da budu uticajnije od vecih i brojnijih, ako suekonomski, organizaciono, kulturno-snanije. Dakle, pri istraivanju raznih oblika akulturacije treba voditi racuna o citavom nizu uslova iokolnosti kao to su: struktura drutva, ideologija, mentalitet, predrasude i stereotipi kao sastavni delovi socijalne i individualnepsihologije. Isto tako mora se voditi racuna i o cinjenici da li se akulturacijaostvaruje na bazi tzv. unutranje uzrocnosti (kad pod uticajempoligamije nastaju neke nove sekte, ali koje zadravaju stare oblike braka, ili nabazi tzv. spoljanje uzrocnosti koja je ljudima nametnutaokolnostima izvan njih samih, a ne na osnovu njihovih subjektivnih sklonosti. Akulturacija se moe ostvariti medju drutvenim grupamana jednom ili vie nivoa (samo u oblasti tehnike, ili u oblasti umetnosti, nauke,

ideologije i to paralelno).15. TEORIJE O KULTURNIM PROMENAMAProucavanju kulturnih promena na dijalekticki i materijalisticki nacin predhodil


27/142

e su mnogobrojne gradjanske teorije.. Medju tim teorijamasu se narocito isticale po svojim pretenzijama sledece cetiri:

1. evolucionisticka, 2. ciklusna, 3. difuzionisticka, 4. funkcionalisticka1.EVOLUCIONALISTICKE TEORIJE progresivna dinamika:Ove teorije su se javile u nastojanju da se suprotstave pogrenimhipotezama teorije o degradaciji ljudske vrste i kulture. Ona je, kad je utvrdje

no postojanje divljih i varvarskih plemena u nekim delovimasveta, nastojala da tu pojavu objasdni hipotezom o tome da se ljudski rod u izvesnim slucajevima i okolnostima vraca na znatno nie fazekulture, nego to je bio predpostavljeni prvobitni covek. Ova teorija je priznavala kulturne promene ali u obrnutom, regresivnom smeru.Evolucionisticke teotije su, naprotiv, insistirale ne progresivnoj socijalnoj ikulturnoj dinamici. One su negirale na jednoj strani, status quo,a na drugoj, regresivnu teoriju degradacije. One su objanjavale pojavu nerazvijenih plemena zakanjenjem u pogledu kulturnog razvoja,ali tvrdeci da kulturne razlike medju narodima ne poticu iz urodjenih rasnih ilidrugih razlika.Najistaknutiji predstavnici bili su Nemci: Vajc i Bastijan, vajcarac Bahofen.

Nemci su tvrdili da su ljudi pod jednakim uslovima ili bar pod slicnim uslovimastvarali jednake ili slicne kulturne tvorevine, iduci odprostijih i jednostavnijih oblika ka viim i sloenijim.U evolucionistickoj teoriji je pozitivno jo i to to je ona nastojala da otkrije zakonitosti drutvenog i kulturnog razvitka. Tako je npr.Haddon dokazivao zakonitost prelaza od realizma na konvencionalizam u umetnosti,prikazujuci citavu jednu seriju strela primitivnihplemena na kojima je bila izrezbarena figura krokodila.Za razliku od ostalih, Luis Morgan je drutveni i kulturni razvoj tumacio materijalisticki, uzimajuci za osnovu proizvodnju. Na osnovutakvog shvatanja on je u toku procesa evolucije uocavao kao osnovne etape razvoja: divljatvo, varvarstvo i civilizaciju.Ozbiljan nedostatak evolucionistickih teorija sastoji se u tome to su one na evol

uciju gledale kao na jednosmerni razvitak, od niih kaviim oblicima, ne uvidjajuci mogucnost veceg broja paralelnih linija razvoja i eventualne prekide kontinuiteta u razvoju, kao i istinarelativnih ali objektivno postojecih, regresivnih kulturnih kretanja. Zatim, onauvaavala uglavnom samo unutranje uzroke drutvenog ikulturnog samokretanja, a zapostavlja znacaj i uticaj spoljanjih faktora na rezultatem tog kretanja.2. CIKLUSNE TEORIJE -Ove teorije obuhvataju u sutini dva razlicita znacaja pojmaodnosno termina kulturni ciklus. Jedan brojteoreticara kulture pod pojmom kulturnog ciklusa podrazumeva niz ili skup kulturnih crta koje se obicno prenose u celini ili se na isti takavnacin pozajmljuju odnosno stvaraju u okviru odredjenih kultura. Ovi su teoreticari kulture razlikovali vie takvih ciklusa kao to su: ciklusratnickog luka u Melaneziji, egzogamno-matrijahalni ili ciklus dveju klasa u istocnoAustraliji i delovima Indonezije, Indokine iIndije, Tasmanijski, Staroaustralijski, Totemisticki, polinezijski i jo neke druge odnosno kulture. Vana postavka oveteorije ciklusa je da ciklusi postoje u prostoru jedni pored drugih i da delovijednog ciklusa mogu doci u dodir sa delovima drugogkulturnog ciklusa. U vezi sa ovim pojavio se Grabnerov princip zanemarivanja faktora vremena i odstojanja. Osnovni smisao ovog13


28/142

principa sastoji se u tome to se njime tvrdi da interpretacija ili pozajmica kulturnih elemenata prkose udaljenosti. To znaci da onda kadasu dva elementa kulture, materijalmne ili nematerijalne, logicki identicna i kada je utvrdjena njihova spoljanja slicnost faktor distancemoe da se zanemari. A ako se utvrdi identicnost onda to znaci da navedeni elementi proisticu iz jednog te istog izvora, ma gde bili

pronadjeni.Kriterijumi forme i kvantiteta kako ga je nazvao Grabner, slui za izucavanje kulturnih promena na sledeci nacin: ako se ispoljeslicnosti izmedju kultura dveju razlicitih grupa treba smatrati kao verovatno dasu te slicnosti proizile iz istog izvora, a verovatnoca za toce biti utoliko veca ukoliko je broj tih slicnosti veci (kvantitet) a isto takoi ukoliko je sloenost tih elemenata veca (forma). Jer to je vecibroj slicnosti utoliko je veca verovatnoca da je neto moralo da se pozajmi. Npr:kod mnogih naroda postoje brojne slicnosti u narodnimpricama i bajkama, kao i u kombinovanju tih elemenata. Takve su, price o Pepeljugi, Palcicu, Crvenkapi, Sneani, Bibercetu, macehama isl. Dakle sve ove price nisu bile orginalne i autohtone na teritorijama na kojim

a su utvrdjene.Znacajno je napomenuti da predstavnici kole kulturnih ciklusa isticu, kako se elementi iz kojih se sastoji jedan kulturni ciklusmedjusobom ne nalaze ni u kakvoj funkcionalnoj vezi. Objanjavano je to primerom Ankerman: kulturnog kompleksa medjustanovnicima Konga i Zapadne Afrike, cije su kulturne crte bile slicne onima pomocu kojih je Grabner karakterisao kulturu naroda IstocnePapuanije tj. sledecim kulturnim odlikama: tajnim udruenjima, maskiranjem, ljudoderstvom, sklonitima od trske i drveta... Ali kako suti isti elementi prisutni i u kulturama nekih junoamerickih Indijanaca, to je trebalo da znaci da uzroci ovih kompleksa lee u jednom teistom kulturnom sloju odnosno kompleksu iz koga proisticu, ako se na njih primeni princip zanemarivanja distance to je zahtevao

Grabner.Ako bi se kriticki procenjivali rezultati kole kulturnih ciklusa koje je ona postigla u tumacenju kulturnih promena, onda se mora kaopozitivno istaci to to je ona posmatrala procese kulturne dinamike kao kretanje izvesnih kulturnih celina, a ne izolovanih kulturnih crta.Ova kola se takodje, suprotstavila i jednostranosti evolucionisticke teorije, koja nije obracala panju i na mogucnosti migracije kulturnihsadraja.Ipak, njene zajednicke ogranicenosti lee u sledecim odlikama:

a.nedijalikticko odnosno metafizicko gledanje na uzajamni odnos izmedju pojedinacnih kulturnih crta u okviru ciklusa kao celineb.insistirajuci na celinama koje su karakteristicne za pojedine kulture, zastupnici kole kul. ciklusa su nekad svesno a nekadnesvesno krijumcarili ideju da postoje izvesne vecne kulturne vrednosti koje se nalaze kao prisutne u gotovo svim kulturama kako bi na taj nacin ovekovecili odnosno konzervirali one kulturne vrednosti koje su bile drutveno-konzervativne. Stoga nije nicudo da su neki predsatavnici ove kole zavrili sa otvorenim rasistickim shvatanjem. Posebno je ovo vano za Montandona kojije tvrdio da rase i kulture nisu kulturno izjednacene, iz cega je izvlacio zakljucak o dinamickoj superiornosti jednih nadinferiornocu drugih rasa i kultura.

c.zanemarivanje unutranjih protivurecnosti u pojedinim drutvima i kulturama, koje sui same uzrocnici kulturne dinamike, na


29/142

slican nacin kao to su to i spoljani uzroci.d.ciklusna teorija u najboljem slucaju objanjava ta se mea i menja u kulturi, a nikakone i zato se menja.INA JO JAKO MNOGO NEKIH TEORETICARA ALI MISLIM DA JE OVO DOSTA

16. TEORIJE O KULTURNIM PROMENAMA: DIFUZIONISTICKE FUNKCIONALISTICKE

DIFUZIONISTICKE TEORIJE: Ova grupa teorija objanjava kulturne promene na taj nacin to ih smatra direktnom posledicomfizickog rasprostiranja, irenja ili difuzije kulturnih vrednosti. To se rasprostiranje vri mehanicki iz jedne drutvene sredine u drugu iliiz jedne druteno-istorijske epohe u drugu.Ova grupa se odlikuje time to naglaava direktne kontakte i prosta meanja kulturnihsadraja dveju ili vie kultura. Nastala je kao nekavrsta reakcije na evolucionisticku kolu o kulturnim promenama, da bi istakla fakat o uticaju spoljanjih faktora u kulturnimpromenama.Ovu teoriju predstavljau u osnovi dve kole:

1.

panegipatska ili heliolitgickanjeni predstavnici su: Grefton Eliot Smit i Peri.

2. americka difuzionisticka kola Franc Boas, Krober, Lowie,Goldenweiser, Sapir, idr.Panegipatska ili helioliticka kola je kola koja je bila impresionirana starom egipatskom kulturom i civilizacijom u celini a posebnonajvanijim elementima te civilizacije: kultovima sunca i kamena. Naime poznato jeda je prema staroj egipatskoj mitologiji glavni Bogbio Bog sunca Oziris, Izidin mu, koji je naporedo s tim bio i tvorac vremena, kaoi zatitnik Egipta i Nila. Tako je kult Sunca bionajvaniji kul ove civilizacije. Poznato je da je u ovoj kulturi vanu ulogu imao kamen, od cijih su se velikih blokova gradile poznatepiramide i ogromni spomenici za vladare-faraone, za koje se takodje verovalo da

su sili sa Sunca. Predstavnici ove kole su bili uvereni dasu pomenuti elementi kulture prodrli ne samo u Sredozemni bazen i u Afriku negocak i u Indoneziju, Polineziju i Ameriku. Ekstremnidifuzionizam je poricao da iste kulturne crte mogu da budu nezavisno otkrivene irazvijene u razlicitim delovima sveta. Da bi to dokazalipredstavnici ove kole su izjednacavali egipatske piramide sa takozvanim meksickimpiramidama, tvrdeci da su kamene osnove cetvrtastogoblika na kojima su pocivali meksicki hramovi iste po obliku kao i osnove egipatskih piramida i sl. Slicne podudarnosti ima i uodgovarajucim kultovima balsamovanja odnosno mumificiranja. Ovakav tip ekstremnog difuzionizma je savremena nauka o kulturiodbacila priznajuci, medjutim, prirodne i razumljive mogucnosti za meanje, prostoi vremensko irenje kulturnih elemenata.Americka difuzionisticka kola je svoju panju u izucavanju problema kulturne dinamike usmerila vie na to da odgovori na pitanjezato se odigravaju izvesni procesi kulturnih promena nego na pitanje ta se tom prilim menja. Tako je Boas mnogo panje posvetioproblemu irenja izvesnih kulturnih crta, posebno jezika. I dok je heliolitocka kola bila usredsredjena na to da rekonstruie istoriju,14


30/142

americka difuzionisticka kola je stavila naglasak na njeno dokazivanje i opravdanje pomocu jedne stroije naucne metodologije. I samipripadnici ove kole su ipak uvidjali ogranicenost ovih mogucnosti. Naglaavali su da se u tom pogledu ne mogu steci neka sigurna iapsolutna znanja o kulturnim kretanjima, vec u najboljem slucaju verovatni zakljucci o tome. Sapir je nastojao da razradi izvesnu

metodologiju, pomocu koje bi se uspenije proucavala sloena problematika kulturne dinamike. Tri su znacajna principa:1.princip ili metod toka kulturnih dogadjaja: predpostavlja da su od niza kulturnih elemenata, koji vremenski sleduju jedan za drugim, onikoji su prostiji stariji, a oni koji su sloeniji maldji.2.princip nune predpostavke sa propratnim nizom dopunskih metoda: ukazuje na to kako treba gledati na medjusobno udruivanjeelemenata u okviru jedne kulture.3.princip interpretacije neprekidnog irenja iz nekog kulturnog centra koji je postao poznat pod nazivom hipoteze o dobu i podruciju.Ovaj je objasnio Wissler, svodeci ga na tvrdnju o irenju kulturnog uticaja iz jednog kulturnog centra, po nacelu koncentricnih krugova.

Sapir je nagovetavao da tim povodom treba da imaju bar tri metodske rezerve:1.rasprostiranje neke kulturne crte moe biti bre u jednom nego u drugom pravcu,

2.istorijski najstariji oblik moe da prodje kroz takve modifikacije koje ce u znatnoj meri da izmene karakter sadraja, tako da se aktuelnostanje mnogo razlikuje pd pocetnog, orginalnog u momentu njegovog emitovanja izkmulturnog centra,3.kretanja medju stanovnitvom u okviru odredjenog podrucija moraju, u krajnjoj liniji, dovesti do takvih posledica da se izmeni karakterinterpretacije.Pored pozitivnih doprinosa proucavanju kulturne dinamike, difuzionisticke teorije su ispoljile i izvesne ozbiljne slabosti:

1. suavajuci polje ispitivanja na tzv. kulturne areale znatno je smanjivala i mogucnosti upotrebe komparativne metode,2. insistirajuci na teritorijalnim kulturnim dobrima, zapostavljala jeostale moguce indirektne kulturne uticaje,3. suprotstavljajuci se shvatanjima evolucionista, negirala je istoricizam u razvoju kultureZbog svega toga moglo se dogoditi da ove teorije ne uvide neke bitne veze i odnose medju elementima kulturnih pojava. Taj posao je ondadelimicno preuzela na sebe funkcionalisticka teorija.FUNKCIONALISTICKE TEORIJE -Mora se odmah konstatovati da su funkcionalisticke teorije zapazile i kritikovale neke bitneslabosti i nedostatke difuzionizma. Funkcionalisti su polazili od predpostavke da se nijedna kulturna crta ne javlja nezavisno od nekihpotreba coveka koje treba da budu zadovoljene. To je prema njihovom shvatanju, znacilo da je svaki kulturni sadraj u stvari posledica ilifunkcija odgovarajuce potrebe coveka koji ivi u drutvu, (npr. kultura odevanja jeposledica potrebe coveka da se zastiti od hladnoce itoplote, da lepe i privlacnije izgleda isl). Funkcionalisti su smatrali da ce neki kulturni sadraj postojati

Documents

40111892-Teorija-Kulture-Skripta