4. Vodic Za Organsku Proizvodnju Jagode

Vodič za Organsku Proizvodnju

Priručnik 4

Jagode

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.75 : 631.147 (035)

MИЛЕНКОВИЋ, Слободан

Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm

Tiraž 250. - Bibliografija.

ISBN 978-86-87737-44-0 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Јагода - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268240903

Sadržaj1. Uvod 3

2. Preduslovi 3 2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 4 2.2. Osobine zemljišta 4 2.3. Karakteristike klime 5

3. Izbor i priprema lokacije 5 3.1. Kako odabrati lokaciju 6 3.2. Kako pripremiti zemljište 6

4. Sadni materijal 6 4.1. Sortiment 7

5. Agro-tehničke mere 9 5.1. Plodosmena 9 5.2. Održavanje zemljišta 10 5.3. Sistemi gajenja 11 5.4. Ishrana 12 5.5. Navodnjavanje 14

6. Bolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite 15

7. Berba 22

8. Ekonomski pokazatelji 22

9. Prilozi 24

10. Literatura 28

VODIČZAORGANSKUPROIZVODNJUJAGODE

Objavljeno od strane:Nacionalna asocijacija “Serbia Organica”

Uz podršku:Deutsche Gesellschaft fürTechnische Zusammenarbeit (GIZ) GmbHEconomic Development Program ACCESS Autori:Prof. dr Slobodan MilenkovićMarija Kalentić, GIZ BeogradEmilija Stefanović, GIZ BeogradAnica Milenković, konsultant

Štampa:Zemunplast, Zemun

3

1. Uvod U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agroteh-

ničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije), održavanju i una-pređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona, u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu, pot-puno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida, i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari:

Rotacija useva. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji. Rotacija useva je „prepreka“ za šte-točine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta.

Zaštita biodiverziteta. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fun-damentalnih principa organske poljoprivrede. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini, doprinosi izbega-vanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet), neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište.

Zdravlje biljaka. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine. Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka.

Otporne sorte. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsek-ticida i biofungicida, što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje.

Kompostiranje. Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske ma-terije u zemljištu, a u toku procesa kompostiranja zahva-ljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka.

2. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje

Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove:•Okolina zasada;•Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu;•Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje,

hladnjača, transport, prodaja);•Tenička i stručna podrška: radna snaga, oprema i me-

hanizacija, stručna-savetodavna služba.Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gaje-

nje jagode matodama organske proizvodnje.Organske zasade jagode treba podizati na farmama na

kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka, kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva.

Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati.

Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage, tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povr-tarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode.

U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencio-nalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pri-stupu farmera u odnosu na rotaciju useva. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu, što praktično znači da se na farmi efektivno sva-ke godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. Kako je rotacija useva kom-pleksna, potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu.

4

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta

Dubina: najmanje 50 cm

Drenaža: dobra, sa dobrom i brzom vodnom propustljivošću

Mehanički sastav: strukturna i plodna zemljišta

рН: 5.5 – 6.5

Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta, lakog mehaničkog sastava, koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%). Pogodna je izražena struktura zemljišta, koja nije preterano fina, a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama, može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju.

Kod težih, sabijenih, manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata, povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena. Ova se pojava do izves-nog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova.

Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. Stoga, humusno akumulativni sloj treba da je bogat, dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj, jer jago-dasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta.

U toku godine, pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala

količina organske materije u zemljištu, eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje, nego nakon zasnivanja zasada. Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje, uz kombi-novanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta.

2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati

kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina. Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. Medono-sna pčela i bumbari, kao i neke druge vrste, a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači. Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta, u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama, jer već postoji mnoštvo drugih vrsta. Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na tempe-raturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno. Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine, a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održa-vanju populacija ovih oprašivača. Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnu-te. Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimlja-vaju. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača, a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima, koje komercijalno umnožava više kom-panija (Koppert, Biobest).

Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi.

2.2. Osobine zemljištaJedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je

pravilan izbor površine za podizanje zasada. Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1.

ZEMLJIŠTE

KLIMATSKEKARAKTERISTIKE

BIOCENOZA

PRIRODNEOSOBENOSTI

AGROTEHNIČKE MERE

VODNI RESURSI

AGRO-EKOSISTEM

5


2.3. Karakteristike klimeJagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim

uslovima. Zahvaljujući ovoj osobini, jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima, u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmor-skim visinama od 0 do 2.500 m.

Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom, sa dovoljnom količi-nom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije.

Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci. Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 18-22°C, a optimalne noćne temperature su 12-13°C. Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama. Biološki tempe-raturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće, kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C, dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C. Cvetovi izmrzavaju na -3°С, a zametnuti plodovi na –1,5 до –1,7°С.

U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. Sa visokim intenzitetom respiracije, posebno tokom toplih noći, smanjuje se akumulacija šećera u plodo-vima. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći, presudne su za postizanje dobrog kvaliteta, ukusa i arome jagode, kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika.

Velika količina padavina tokom vegetacione sezo-ne nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj

način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova, što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr. od kukuruzovine). Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2.Tabela 2. Klimatske karakteristike područja za gajenje jagode

Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta.

3. Izbor i priprema lokacije

Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu, dobra provetrenost, obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatu-ra i prolećnih mrazeva. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime, jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine, mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima.

Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%, koji je idealan za obezbeđivanje dobre pro-vetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dove-sti do oštećenja cvetova u proleće. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik, zbog pojave prolećnog izmrzavanja, s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. Nagibi okrenuti u

Parametri Optimalne vrednosti

Minimalna temperatura -15 do -18°C

Temperatura u periodu gajenja 25-30°C14-16°C (u toku noći)

Temperatura vazduha u periodu formiranja plodova

24-26°C16-18°C (u toku noći)

Maksimalna temperatura 35°С

6


pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja, usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab pro-tok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova, što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima.

Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje.

3.1. Kako odabrati lokacijuJagoda je otporna prema niskim temperaturama u

periodu mirovanja. Međutim, najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupolj-ke i otvorene cvetove. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3,90C. Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plasteni-cima. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene, sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju.

Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važ-nosti, jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti, pre svega truleži korena. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema.

3.2. Kako pripremiti zemljištePre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza ze-

mljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji-

ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp.), bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda, jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jago-de uspevaju na raznim tipovima zemljišta, ali im najviše odgovaraju srednje teška. Teška zemljišta nisu pogodna, osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu, jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda, ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju, jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma.

Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe, tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna, osim ako nije obezbeđen sistem za zaliva-nje. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta, a optimum pH je 6-6,5. Najniža prihvatljiva pH je 5,5. Visoka vred-nost pH dovodi do nedostatka gvožđa, mangana i bora. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7,5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“.

Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva. Ovakav način pri-preme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički, okopavanjem i plevljenjem, preporučuje se oranje na punu dubinu, da bi se sprečilo klijanje semena korova.

4. Sadni materijal

Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su sva-kako kvalitet ploda, kao i otpornost prema bolestima i

7


štetočinama, što osigurava visok prinos. Prema članu 16, Zakona o Organskoj proizvodnji u RS, koji je na snazi od 01.01.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama or-ganske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena, rasada i sadnog materi-jala, uz primenu metoda organske proizvodnje.

Proizvođaču se može odobriti korišćenje repro-duktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje, pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj pro-izvodnji, ako:

1) na tržištu nema materijala koji je proizveden me-todama organske proizvodnje;

2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovo-đenje naučnoistraživačkih ispitivanja;

3) se radi o autohtonoj sorti. Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvenci-

onalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija, a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo.“

Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u: •smanjenju problema koji nastaju usled pojave

obolenja korena, truleži, pegavosti lista, pepelnice i grinja•olakšanoj berbi usled veće veličine plodova•smanjenju potrebe suzbijanja korova•ranijoj berbi

Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko se proizvodnja odvija u sledećim uslovima:• nadmorska visina iznad 1000m• izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plo-

dovima• kasne prethodne kulture• gajenje na gredicama

4.1. Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte

jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence, Pe-gasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih. Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji, kao što je Elsanta, nisu pogodne za organ-sku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bole-stima. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji: Honeoye, Emily, Cambridge Favorite, Tamella, Darse-lect, Eros, Symphony, Pegasus, Florence, Alice, Bolero, Everest, Tonto (Fitzgerald Jean, 2004).

Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prino-sa, koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda, te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju:•Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante)•Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre El-

sante)•Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre

Elsante)•Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante)•Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta

(nekada 3 dana ranije)•Elsanta – standardna sorta•Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta

(nekada 1 dan kasnije)•Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u

nekim uslovima 3dana kasnije)•Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsan-

ta (u nekim uslovima 3dana kasnije)•Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na El-

santu), pošto ima isključivo ženske cvetove, gaji se u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i

8


sazreva u isto vreme. Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine). Alba je vrlo rana i krupna sorta, konusnih, unifor-

mnih, jarko crvenih i sjajnih plodova, sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom. Odlične je adapta-bilnosti i otpornosti na bolesti, pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. U dobrim uslo-vima prosečni prinos po biljci je od 0,8 do 1 kg. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan, tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju.

Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35- 38 g. Prosečna masa ploda je 27-30 g, ali je puno i vrlo kru-pnih plodova (preko 50 g). Kod ove sorte zametanje, porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Berba ne traje duže od deset do petnaest dana, sa vrlo ujedna-čenim kvalitetom od početka do kraja.

Emily je vrlo rana, prinosna sorta pogodna za proi-zvodnju plodova za svežu potrošnju. Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice, ali je osetljiva prema uvelosti.

Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova, veo-ma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji, a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji. Dobro podnosi berbu i transport, visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome, solidne čvrstine i trajnosti, visoke otpornosti i adaptabilnosti. Ima konusno-okruglaste plodove, do-brog ukusa i arome. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0,5 do 0,6 kg po živiću. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0,3 kg po živiću. Relativno dugo plodonosi, ali je u početnom periodu berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. Boja je zadovoljavajuća, ali je sklona u određenim uslo-vima tamnjenju i matiranju.

Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom. Nešto kasnije cveta čime

„izbegava“ pozne mrazeve. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti, ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež).

Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena zrenja, prinosna, plodova pogodnih za preradu. Pod-nosi lošije zemljišne uslove, a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti, kao i prema uvelosti.

Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova, srednjeg vremena zrenja. Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje.

Darselect je sorta srednje epohe zrenja, vrlo kva-litetnih plodova tokom cele sezone berbe, a odličnih je transportnih karakteristika. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena.

Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti. Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“). Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost, trulež korena, pepelnicu, bolesti lista.

Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bo-lesti lista, a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena.

Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene, posebno u Nemačkoj i u Au-striji. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću, ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje, odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi.

Elsanta je holandska, srednje rana sorta, selek-cionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama, posebno u kooperativa-ma koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Plodovi su srednje krupni, svetlije boje i mada nemaju izuzetnu

9


čvrstinu, karakteriše ih izvanredna trajnost. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim, gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima, jer je izuzetno osetljiva na bolesti kore-na. U takvim uslovima, zbog atraktivnosti za tržište, može se gajiti u organskoj proizvodnji, mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. Ako se izuz-me visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja, njene ostale osobine, prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus, još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu, posebno za pijačnu prodaju.

Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest.

Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bole-stima korena.

Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa pe-riodom rađanja od juna do oktobra. Plodovi su krupni, tamno crvene boje, dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. Podnosi razne tipove zemljišta, a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u od-nosu na druge stalnorađajuće sorte.

Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proi-zvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvod-nji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adap-tabilnost na razne uslove gajenja. Samooplodna je, vrlo rodna, a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvaž-nijim patogenima, a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti. Pogodna je za sve vrste prerade, transporta-bilna je, a može se koristiti i za svežu potrošnju.

5. Agrotehničke mere

5.1. PlodosmenaRotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se

gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta, a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i zna-čajniju pojavu bolesti. Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predu-sev za jagodu (paradajz, paprika, krompir), jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp.). Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rota-cije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine), bela detelina, kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice), raž (biljka koja je i jak konkurent ko-rovskim biljkama), kadifica (na manjim površinama), naročito gde su problem nematode, ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir, smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine), lucerka, ovas, kukuruz koki-čar, šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine).

Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. Zbog toga je važ-no izbaciti iz plodoreda: krompir, paradajz, patlidžan, kao i krastavce, papriku ili lubenice, kao i vrste jagoda-stog voća. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije, jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno doma-ćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. U takvim uslovima štetočine, kao što su larve gundelja, žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem.

Jednogodišnji usevi, kao što su kukuruz, pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu, tako da sejanje ovih kultura kao pre-dusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina,

10


prekidajući im životni ciklus. Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina.

Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju or-ganske materije u zemljištu, kontroli erozije, smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina. Ovi usevi dati su u Tabeli 3. Da bi ovi usevi došli do izra-žaja i uspešno ispunili svoju funkciju, najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode.

5.2. Održavanje zemljištaFolija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje. To

omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati, što će sprečiti ko-rovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode. Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postav-ljanja folije. Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje. Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju, a onemo-gućiti eventualno nicanje korovskih biljaka.

Vrste Setva Životni ciklus Tip zemljišta Zapažanja

LUCERKA april-maj višegodišnjadobro drenirano

pH 6.0-7.0

- neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima

ako se seje na parceli prvi put

BRASSICACEAE

(uljana repica)

april ili kraj

avgusta početak

septembra

jednogodišnja-

dvogodišnjailovača- glina

- dupla korist: pokrov i krmno bilje

- uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena

- biofumigantna svojstva

HELJDAkasno proleće-

rano letojednogodišnja- jara većina

- dobar međuusev

- kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta


- ne preživi zimu

RAŽavgust - početak

oktobrajednogodišnja- ozima

peskovita ili

glinovite ilovače

- na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev

- odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova

- dobar međuusev, brzo nicanje i rast


- trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište

TRAVE

Festuca

april-maj ili

avgust-septem-

bar

višegodišnja većina

- veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima

prema održavanju naročito u neplodnom, kiselom

zemljištu i na senovitim staništima

- može biti zaoran pre sadnje

Tabela 3. Prethodni usevi za jagode - zahtevi vrste i prednosti


11

Gajenje na foliji - detalj

Održavanje zemljišta - malč

5.3. Sistemi gajenjaNajčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni re-

dovi. Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama. Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade. Ako je obrada mehanizo-vana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu. Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm. Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm, a rastojanje iz-među dva para redova je 80-100cm, dok su rastojanja iz-među živića u redu 25-30cm. Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose, ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“, dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj ko-rova. U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama, seno, strugotina, pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha. Ovaj materijal sprečava razvoj ko-

TAGETES

(Neven)maj- jun jednogodišnja većina

- ne preživi zimu

- biofumigantna svojstva

OVAS

sredina aprila

ili

kraj avgusta-sre-

dina septembra

jednogodišnja- jara glinovita i ilovača

- inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće

- brz rast

- idealan brzo rastući pokrov

- ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu

LJULJavgust početak

septembra

Jednogodišnja- ozima

ili višegodišnjavećina

- trajno vezuje azot kada se unese u zemljište

- brz rast

- dobar međuusev

- visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti

SIRAK i

SUDANSKA

TRAVA

kasno proleće-

leto jednogodišnja- jara

- ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta

- dobar međuusev

- Biofumigantska svojstva

KOKOTAC/

DETELINA

početak aprila-

sredina maja ili

početak avgusta

jednogodišnja-

dvogodišnjavećina

- dupla korist: pokrov i krmno bilje

- ne zahteva dodatni azot

- košenje ili zaoravanje pre formiranja semena

GRAHORICA avgust jednogodišnja-

dvogodišnjavećina

- ne zahteva dodatni azot


PŠENICA septembar jednogodišnja- ozima većina - uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena

12


rova, nastanak pokorice, kontakt plodova sa vlažnom zemljom, a plodovi su obojeniji. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm, a njegovom primenom pove-ćava se i sadržaj organske materije u zemljištu. U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku.

Sistem gajenja - dvoredi na foliji

Niski plastenik i folija

5.4. IshranaNačela ishrane jagode u organskoj proizvodnji:•đubriti zemlju, a ne biljku!•zabranjena lako rastvorljiva đubriva

Ciljevi:•povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu •mobilisanje hranjivih materija •kontrola korova •sprečavanje erozije •pospešivanje bioraznovrsnosti

Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. Od svih mineralnih materija naj-veća potreba je za kalijumom. Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija pre-poručuje se svake pete godine.

Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. Uno-šenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno. Prevelike količine azota, naročito u godini berbe, povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja.

Količina organske materije u zemljištu može se ta-kođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnja-ka) u količini od 20-40 t/ha. Najčešće se koristi goveđi stajnjak, koji je i najefikasniji, mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva, pod uslovom da se adekvatno pri-premaju (kompostiraju), sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). Sveže i nerazređeno or-gansko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu. Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju, jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama.

Jagoda ima visoke “zahteve” u po-gledu potreba za kalijumom, ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđeno-sti zemljišta fosforom. Takođe, ima nešto niže potrebe za azotom, ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3,5% humusa). Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. S obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom-

PK


13

plikovano, pogotovo ako se radi o gajenju na foliji, plod-nost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo, pre zasnivanja zasada, kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje, a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne, industrijske proizvodnje. Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo struk-turu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije. Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha. Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima. Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova, a takođe i osetljivost prema

pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima. Ne preporučuje se da godišnja količina komposta

bude veća od 25 t/ha. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja.

Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima. Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost. Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti.

U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organ-skih hraniva koja sadrže N, P, K. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organ-sku proizvodnju: Ecomix, Siforga (NPK 5:3:8), Italpollina (NPK 4:4:4). Prilikom formiranja zasada, preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2. U periodu cvetanja jagodastog

N zas. (%) P2O

5 (%) K

2O (%)

Biosol 6-8 0,5-1,5 0,5-1,5

Biofert 5 1,5 0,5

Vinasse 2 odn. 5%-tno; Fa. Compag, Fa. Biohelp 2-5 0,3-0,4 5,5-6

Sačma uljane repice 5,8 2,6 1,5

Bundevina sačma 9,5 4,4 1,5

Suncokretova sačma 5,5 1 1,3

Sačma od ricinusa 6 2 1

Solafert Fa. Biohelp 5 6 1

Sedumin Haarmehlpellets; PBI, Fa. Biohelp 14 1 0,3

Maltaflor Bio; PBI, Fa. Biohelp 4 1 5

Sedumin Vegipur tečno/peleti; PBI 0,7/5 0,3/2 0,3/2

Bioilsa 11 1,2 0,5

Dix 10 9,8 2,7 2,3

Stercus naturale 7 7 0,4

Sedumin Nitroderm; PBI 13,5

Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU

Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol.

PK

14


voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini.

Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih, fulvinskih i amino kiselina, koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu. Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija, pomoću ovih organskih kiselina. Hranivo jača otpornost biljaka na stres, otpornost na niske temperature.

Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta, postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije, koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1,5m širine)). Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama, kompost se unosi i u leto, nakon berbe.

5.5. NavodnjavanjePostoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji

(sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“, koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće, ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti, a posebno sive plesni-vosti plodova.

Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenzio-metrom. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda. To se odnosi i na zasade

koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegeta-tivnog razvoja biljke, diktira potreba korena za vodom i hranivima. Pošto su biljke sklone naglom isušivanju, naročito u fazi berbe, navodnjavanje treba vršiti u ju-tarnjim časovima. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota). Dodatno se pogoršava aeracija zemlji-šta, što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena. Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u Tabeli 5.Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje

Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički, hemi-jski i biološki sastav. Pesak i čestice zemlje nisu štetni, ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće go-dine. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja.

Parametar Vrednosti

pH 5,5-6,5

Električna provodljivost < 2,0 mS/cm

Soli < 1,5 g/l

Bikarbonati < 5 meq/l

Sulfati < 2200 meq/l

SAR < 10

Nitrati < 120 ppm

15


6. Bolesti, štetočine i korovi

U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj pro-izvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području, a ne samo u zasadu jagode. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite, preventivne mere smatraju se prioritetnim. Rotacija useva, izbor sorti, zdrav sadni materjal, optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina.

Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verti-ciliozno uvenuće i trulež korena. S obzirom da ne po-stoje adekvatne supstance, kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti, mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat za-štite. Zdrav sadni materijal, pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto, naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja.

Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan, pepelnica, uvenuće biljaka, trulež korena, trulež korenovog vrata i stabla, antraknoza. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti, ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom.

Ljubičasta pegavost lista jagode

Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode, a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. Bolest na-staje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja, a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha, kišni periodi i temperatura od 15-20°С. Patogen prezimljava na ugi-nulom biljnom tkivu. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke.

Siva plesan plodova

Preventivne mere u tehnologiji gajenjaUzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim tere-

nima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina; redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha; optimalna rastojanja sadnje; uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim pro-blemima; pažljiva upotreba azota; suzbijanje korova u međurednom prostoru; izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja; zalivanje biljaka, u jutarnjim časovima odmah nakon berbe, kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti; korišćenje sistema kap po kap; uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe; čuvanje plodova, nakon berbe, u hladnim uslovima, da ne bi došlo do pojave bolesti; kosidba, uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe; gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima, korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama.

16


Nakon berbe, trulež se može javiti vrlo brzo i agresiv-no i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj pa-togene gljive. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte). Natrijum bikarbonat me-nja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka, tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni.

Meteorološka stanica za prognozu bolesti

Primena biofungicida i drugih supstanci sa funfi-cidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u or-ganskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”, br. 48/11)

Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis, a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti. Gljiva prezimljava na biljkama jagode, a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju, koji postaju čvrsti, hrapavi i ne dozrevaju. Bolest se javlja

i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća.

Plodovi sa simptomima pepelnice, čak i slabijim, nisu pogodni za transport, brzo dehidriraju i lako propadaju.

Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. Većina sorti je relativno tolerantna na na-pad bolesti na lišću, ali su posledice na plodovima najveće.

Preventivne mere u tehnologiji gajenjaDobra provetrenost biljaka, omogućena optimalnom

gustinom sadnje zavisno od sorte; jednoredna umesto dvoredna sadnja; gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite, Emily, Florence) u područjima sa stalnom poja-vom bolesti; pažljiva upotreba azota; košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće, ako je područje sa niskim zimskim temperaturama); stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo pre-nošenje bolesti.

Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium da-hliae, a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. Gljiva ima širok krug biljaka domaćina, a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranji-vih materija, što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. Simptomi se pojavljuju krajem proleća, a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle pro-mene temperature i vlažnosti zemljišta).

Preventivne mere u tehnologiji gajenjaTestiranje zemljišta na prisustvo gljive, prouzrokovača

bolesti, pre zasnivanja zasada; minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu; izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim bilj-kama koje su domaćini istoj gljivi (malina, krompir, para-dajz, paprika, lucerka); izbegavanje korišćenja osetljivih

17


sorti; pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka; korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala; biofumigacija ze-mljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica, Brassica (juncea i napus). Nakon punog cvetanja biljaka, odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru, biljke se malčiraju, a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase, oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova.

Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. Zbijena, hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. Gljiva je specifična za jagodu, a prenosi se sadnim ma-terijalom, mehanizacijom i alatom. Napadnute biljke su kržljave, a lišće poprima plavo-zelenu boju. Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. Koren truli od vrha, a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. Zaraženi deo za-sada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina.

Preventivne mere u tehnologiji gajenjaKorišćenje sertifikovanog sadnog materijala; izbe-

gavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu; primena organske materije (kompost stajnjak, zeleniš-no đubrenje) u cilju popravke drenaže; uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta; održavati dobru mikro-biološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva; ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima; izbegavati gajenje osetljivih sorti.

Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve-

nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se. Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću, ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti.

Preventivne mere u tehnologiji gajenjaKorišćenje zdravog sadnog materijala; održavanje

zdravog zemljišta rotacijom useva; odabir povoljne lo-kacije za zasad sa dobrom drenažom; izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu, primenjivati uzdignute redove; ne gajiti osetljive sorte; uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete.

Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colleto-trichum acutatum, a simptomi se manifestuju na cvetovima, plodovima cvetnim drškama i živićima. Simptomi bolesti su tamno braon, gotovo crne pro-mene na plodovima, a u vlažnim uslovima masa ko-nidija prekriva centar pega. Patogen se brzo širi u toku zrenja, ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima. Glavni izvor zaraze je sadni materijal. Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom, vodom, kišom, pticama, a patogen prezimljava u biljnoj masi.

Preventivne mere u tehnologiji gajenjaZdrav, sertifikovan sadni materijal; zalivanje siste-

mom kap po kap, ne orošavanjem; dobra provetrenost biljaka (ekspozicija, gustina sadnje, lokacija); uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete; pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti); nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše; uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete; uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu.

18


Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed, biljne vaši, rilaš, pregljevi. Zasad treba pregledati redovno u sed-mičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha. Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt, jaja, larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti.

Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jago-de, u toplijem delu dana. Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve. Larve se pile iz jaja posle 7 dana. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća, u zemljištu i okolnim šumama. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice, a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgri-zlina. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja.

Preventivne mere u tehnologiji gajenjaIzbegavanje podizanja zasada u blizini šuma; uzgoj

sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka; uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ra-nijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine; podizanjem cvetnih traka (koridora), omogućiti opstanak korisnih vrsta.

Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona.

Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. fragariae) je veoma raširena štetočina, koja je retko pro-blem u organskoj proizvodnji, ako se primene preven-tivne mere. Pregljevi su 0,5 mm dužine tela, prezimlja-

vaju u korenovom vratu i stablu jagode, a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. Brojnost pregljeva najveća je u julu, a mlado lišće poprima maslinasto ze-lenu boju, kovrdža se i postaje krto i lomljivo. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. U jednogo-dišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav. U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu, kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku.

Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nasta-

ju sa zaraženim sadnim materijalom); jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće); uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka.

Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva.

Biološke mere zaštiteU toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u za-

tvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris.

Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama, jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). Odra-sle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih tem-peratura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima. Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom. Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega, a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil.


Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom.

Preventivne mere u tehnologiji gajenjaZdrav sadni materijal; briga o korisnim vrstama for-

miranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta; balansirana ishrana biljaka azotom, izbegavati preteranu bujnost biljaka; favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad preglje-va; košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe.

Biološke mere zaštiteU kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom

prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate, uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С.

Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutraš-njosti što predstavlja problem u suzbijanju, a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice, larve su kremasto-žute boje sa braon glavom. Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu, a u proleće se pojavljuje odrasli insekt. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe, a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat. Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. Odrasli insekti se hrane na lišću, praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. Odrasli insekti ne lete.

Preventivne mere u tehnologiji gajenjaZdrav sadni materijal; postavljanje fizičkih prepreka,

ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata; zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima; u periodu jesen-proleće pustiti živinu da se hrani u zasadu, takođe omo-gućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima; sistem jednogodišnjeg gajenja jagode preve-nira štetnost rilaša; neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine; omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta.

Biološke mere zaštiteU proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se

primeniti entomopatogene nematode iz roda Heteror-habditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša), na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte, a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte.

Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krom-pirova, pamukova vaš). Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode, a ostale vrste pričinja-vaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu, medna rosa.

Pregljevi na jagodi

Jagodina vaš

20


Biljna vaš na listu jagode

Preventivne mere u tehnologiji gajenjaOmogućiti korisnim insektima da se održavaju u

okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije; pažljiva upo-treba azota; kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi.

Osolika muva

Biološke mere zaštite Primena predatorskih stenica, koje se hrane vašima

kao što su Orius vrste, u proizvodnji jagode u zatvore-nom prostoru; Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora, sadnjom žbunastih biljaka, postav-ljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare, zlatokoka, stenice), koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju.

Puževi predstavljaju problem, naročito na lakšim zemljištima. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju, ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide), koje se hrane puževima. Puževi

polažu jaja krajem leta i u jesen, a ona se pile počet-kom proleća. Obično imaju jednu generaciju, ali nekad i više generacija godišnje. Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću. Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim, a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži.

Preventivne mere u tehnologiji gajenjaFormiranje zatravljenih površina i žive ograde oko

zasada, pogodnih za skrivanje trčuljaka, ježeva i drugih korisnih vrsta; u zasad je do perioda cvetanja, takođe moguće pustiti i živinu, koja se hrani puževima; po-stavljanje bakarne trake oko zasada, u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe; obradom zemlji-šta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima.

Trčuljci - korisni insekt

Biološke mere zaštiteOdređene nematode, koje parazitiraju puževe, na-

laze se u ponudi nekih kompanija (Koppert, Biobest); posipanje oko zasada dijatomejske zemlje, koja je suva, predstavlja prepreku za kretanje puževa; u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji, dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. Bio-loški metod suzbijanja puževa je posebno važan, jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. Minimalna temperatura

21


zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da ze-mljište bude vlažno.

Nematode su valjkasti, crvoliki organizmi, dužine tela od 0,5 do 6 mm, nevidljivi golim okom, sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane. Pored direktnih šteta, koje su posledica ishrane, nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode, a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. Stabljična ne-matoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. Lišće zaostaje u porastu, krto je, a biljke postaju žbunave. Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina.

Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae) se hrani na mladom lišću jagode i živićima. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. Kada se list pogleda pod mikroskopom, vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna. Napadnuto lišće se deformiše, a pri jakom napadu pro-padaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće.

Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa bio-cidnim delovanjem, koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja.

Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i po-znavanje istorije polja, kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu, su najvažnije preventivne mere.

Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići.

Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezul-tira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg

delovanja. Takođe, kao što je već ranije pomenuto, postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode.

Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. 2 priručnika), treba izbegavati, jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi prime-na svih raspoloživih preventivnih mera, pre upotrebe biopesticida. Biopesticide treba upotrebljavati u op-timalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke. Upotreba nekih insekticida (piretrin, rotenon, spino-zada i drugi) je dozvoljena, ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata, grinja i drugih organizama. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice, ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. Sve navedeno po-tvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano.

Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bo-lesti i štetočina zajedno. Zbog veće životne sposobno-sti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode, čime onemogućavaju njen normalan rast, razvoj i kasnije plodonošenje.

Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju.

Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. Pri primeni organskih materija kao malča, neophodno je biti oprezan, jer ona predstavljaju odlično skloni-šte za glodare, razne vrste puževa i druge štetočine. Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sa-svim zadovoljavajuće rezultate. Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast, bukva), jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna.

Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske, koji su odlična zamena za polietilenske folije. Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima, nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske.

22


Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekri-vanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj ko-rova, vodopropusan je, zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano. Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije).

Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pre-grejane vodene pare. Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene. Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja, tako da je ona nedostupna većini voćara.

Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tre-tiranje. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova. Rastvoru se dodaje sapunica, kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova. Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode, jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove.

7. Berba

Radi očuvanja svežine plodova, berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno, senovito mesto. Jagode se najčešće beru ručno, uz veliko angažovanje radne snage, a u sluča-jevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane, dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama.

Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište. Ukoliko to nije moguće, potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana, temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C, a relativna vlažnost vazduha da je 90%. Kada se obezbedi optimalna temperatura, čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. Po-većanje koncentracije CO

2 može dodatno produžiti čuva-

nje plodova, ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. Po završetku perioda skladištenja, da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima, temperaturu treba postepeno podizati za po 50C, do postizanja spoljašnje temperature.

Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organ-ske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”, br.30/10):

Član 28Sertifikovani organski proizvodi skladište se u po-

sebnim prostorijama skladišta.Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i

obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje, u poseb-nom delu koji je obeležen. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. ovog člana.

Član 29Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno

od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvenci-onalne proizvodnje.

Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda.

8. Ekonomski pokazatelji

Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu.

23


U svetu je prisutno više načina za prodaju, kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilago-đavaju. Dobar deo organskog voća prodaje se u super-marketima (u državama EU i preko 40%), dok je drugi vid direktna prodaja. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva, kao i prodaju velikih količina. Međutim, ovakva prodaja po-drazumeva i jaku konkurenciju.

Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi, koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici), manji troškovi (prevoz) i ko-munikacija i povratne informacije od kupaca. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme, lične veštine, mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna.

Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare. Prvi korak u ostvarivanju cilja, odnosno za-rade, jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta, odnosno plasmana. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine. Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem, a posebno jagodastim (sokovi, jogurt, i hrana za bebe).

U proizvodnji jagode na otvorenom, postižu se pri-nosi od oko 16 t/ha, zavisno od faktora godine, klime i sorte. Ako je prosečno oko 80% prva klasa, na tržištu će se dobiti oko 11.200 EUR, a godišnja zarada će biti 4.200 EUR (tabela).

Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od siste-ma gajenja, gustine sadnje, vrste malča. Ako se anali-ziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske

proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji. Najveći deo troškova u proizvodnji jagode, odnosi se na berbu, pakovanje, skladištenje i prodaju. Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. Anali-za prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4.200 EUR. Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta.Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji*

*U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju

su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević,

2010. god.

Period konverzije u kom se prelazi iz konvencio-nalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede, tr-govine, šumarstva i vodoprivrede koje u 2011. god, za voćarsku prizvodnju iznose 64.800 din po hekatru. Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proi-zvod podsticaj iznosi 54.000 din. po hektaru.

PokazateljIznos (u EUR)

Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom za zalivanje)

12.000

Amortizacija (1/3) 4.000

Prinos (kg/ha) 16.000

Cena po 1 kg 0,7

Godišnji bruto prihod 11.200

Godišnji troškovi proizvodnje 3.000

Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija)

7.000

Zarada po 1 ha jagode 4.200

Zarada po 1 kg jagode 0,26

24

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODEVODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

9. Prilozi

Prilog broj 1Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br.48/11)

Naziv Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Stajsko đubrivoProizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje)Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani životinjski ekskrementi, uključujući živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanjaZabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva

Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa.Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima saku-pljana, uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacijeMaksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0,7; bakar: 70; nikl: 25; olovo: 45; cink: 200; živa: 0,4; hrom (ukupni): 70; hrom (VI): 0

Treset Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo, cvećarstvo, gajenje drveća i rasadnici)

Ostaci posle proizvodnje pečurakaPočetni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravil-nikom

Izmet glista (vermikompost) i insekata

Guano

Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa


25


Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla:Krvno brašnoBrašno od kopitaBrašno od rogovaKoštano brašno ili deželatonizirano koštano brašnoRiblje brašnoMesno brašnoBrašno od perja, dlaka i „chiquette”VunaKrznoDlakaMlečni proizvodi

Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0

Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje

Npr. uljano seme, brašni kolači, ljuska kokosa, sladni otpad

Morske trave i proizvodi od morskih trava

Ako su direktno dobijeni:1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju, zamrzavanje i mlev-

enje;2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom;3) fermentacijom;

Strugotina ili drveni otpaci Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Kompostirana kora drveta Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Drveni pepeo Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Meki mleveni sirovi fosfat Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P20

5

Aluminijum-kalcijum fosfatSadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P

20

5

Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7,5)

Bazična šljaka Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003.

Sirova kalijumova so ili kainitProizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.3.Uredbe 2003/2003.

Kalijum-sulfat, sa mogućim sadržajem magne-zijumovih soli

Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe, po mogućnosti, sadrži magnezijumove soli

Ostaci žitarica u proizvodnjialkohola i ekstrakt takvihostataka

Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola saamonijakom su isključeni.

Kalcijum - karbonat(kreda, lapor, krečnjak, bretonski ameliorant-maerl, fosfatna kreda)

Samo prirodnog porekla

26


Prilog broj 2Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br.48/11)1. Supstance biljnog i životinjskog porekla

2. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti

Magnezijum i kalcijum karbonat Samo prirodnog porekla Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krečnjak

Magnezijum-sulfat (kiezerit) Samo prirodnog porekla

Rastvor kalcijum-hlorida Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrđivanja deficita kalcijuma

Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla

Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe

Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama

Elementarni sumpor Proizvodi opisani u Prilogu ID.3 Uredbe 2003/2003

Elementi u tragovimaNeorganski mikronutrijenti navedeni udelu E Priloga I Uredbe 2003/2003

Natrijum-hlorid Isključivo kamena so iz rudnika

Kameno brašno i glina

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)


Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Insekticid

Pčelinji vosak Sredstvo pri rezidbi

Želatin Insekticid

Hidrolizovani proteiniAtraktant, isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste

Lecitin Fungicid

Biljna ulja (npr. ulje mente, kima, bora) Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja

Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid

Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Insekticid, repelent

Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus spp. i

Terphrosia spp.Insekticid

27


3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi

4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima

5. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji


Fero (III) ortofosfat Moluskocid (protiv puževa)


SpinozadInsekticidIsključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne paraz-itoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti


Diamonijum - fosfat Atraktant, samo u klopkama

Feromoni Atraktant, sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja, samo u klopkama i raspršivačima

Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin)

Insekticid, samo u klopkama sa specifičnim atraktantima, samo protiv Bactroc-era oleae i Ceratitis capitata


Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksihlorida (trobazni), bakar-sulfata, bakar-oksida, bakar-oktanoata

FungicidDo 6 kg bakra po ha godišnje.Za višegodišnje zasade države članice mogu, uz odstupanje od prethodnog stava, propisati da se može prekoračiti granica bakra od 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda, uključujući spome-nutu godinu i četiriprethodno godine, ne prelazi 6 kg

Etilen

Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva; izaziva cvetanje kod ananasa; inhibira kli-janje krompira i luka

Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) Insekticid


7. Ostale supstance

Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit)

Sprečavanje zrenja banana

Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Fungicid, insekticid, akaricid

Parafinska ulja Insekticid, akaricid

Mineralna uljaInsekticid, fungicid Samo za stabla voćaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva (banana)

Kalijum permanganatFungicid, baktericid Samo za stabla voćaka, maslina i vinove loze

Kvarcni pesak Repelent

Sumpor Fungicid, akaricid, repelent


Kalcijum hidroksidFungicidSamo za stabla voćaka, uključujući i sadnice, radi suzbijanja Nectria galligena

Kalijum bikarbonat Fungicid

10. LiteraturaBiologischer Erberrenanbau, Fibl, Merkblatt, Januar 2001.Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. Based on a document produced by the Henry Doubleday research association in association with FiBL. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2.Guerena, M., Born, H. (2007): Strawberries – Organic Production, ATTRA. NCAT Agriculture.Guide for Organic Strawberries, Cornel Unversity Coorporate Extension, New York State Integrated Pest Management Program, USA. Power Point Prezentacija, 2010.Lind, K., Lafer, G., Schloffer, K., Innerhofer, G and Meister, H. (2003): Organic Fruit Growing. CABI Publishing.Milenković, S. (1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije. Jugoslovensko voćarstvo, 97-98, 73-76.Milenković, S., Stanisavljević, M., Cerović, R. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell (Homoptera, Aphididae). Jugoslovensko voćarstvo, 121-122, 9-15. Nikolić, M. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. Naučno voćarsko društvo Srbije, Čačak.Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11).Poljoprivredni list, specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“.Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID.Sample Costs to Produce Organic Strawberries, University of California Cooperative Extension, 2006 Waltl, K. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“, Landwirtschaftskammer Steiermark.Waltl, K. Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“. Landwirtschaftskammer Steiermark.Weber, C. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID.Weidmann, G., Schmid, A., Ruegg, J. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. FiBL/OACC.Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010)

GIZ/ACCESS

Kancelarija u BeograduMakenzijeva 24/511000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371Fax:+ 381 11 24 00 370Vođa programa:Tobias StolzE-Mail: [email protected]

NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA”

Molerova 29/a11000 BeogradTel: 065 855 68 68Predsednik:Nada MiškovićE-Mail:[email protected]

Kancelarija u Novom SaduNarodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović, Marija Kalentić E-Mail:[email protected], [email protected]

Vodič za Organsku Proizvodnju

Priručnik 4

Jagode

Documents

4. Vodic Za Organsku Proizvodnju Jagode