VODIČZA ORGANSKU

POLJOPRIVREDNUPROIZVODNJU

Federacija proizvođačaorganskih proizvoda

Makedonije

On behalf of

Skopje 2, 201

Izdava :č

Autor

K ste De ev

i

ljr l

l

:

Goran Ange ovskiL ubica Timova

Goran Ko ev

CIP

- S

ISBN 978-9989-2994-1-4 -978-608-65265-0-4

COBISS.MK-ID 71985418

- Katalogizacija vo publikacijaNacionalna i univerzitetska biblioteka "Sv. Kliment Ohridski", Skopje631.15(497.7)(036)

VODI^ za organsko zemjodelstvo proizvodstvo / (avtori Goran Angelovski ... i dr.). kopje :

Federacija na proizvoditeli na organski proizvodi na Makedonija2011. 27 str.: ilustr. ; 30 sm

1. Angelovski, Goran (avtor)1) Organsko zemjodelsko proizvodstvo - Makedonija - Vodi~i

(3. Изменето изд.); Главна канцеларија / Секретаријат на постојаната

работна група за регионален рурален развој (

Главна канцеларија / Секретаријат на постојаната работна група за регионален рурален развој(

SWG)

ISBNSWG)

Federacija na proizvoditeli na organski proizvodi na Makedonija;

Cp

IP - Katalogizacija u publikacijiNacionalna i univerzitetska biblioteka „Sv. Kliment Ohridski“, Sko je631.15(497.7)(036)

kih proizvoda Makedonije; Glavna kancelarija / Sekretarijat stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj(SWG); 2011. 27 str.: ilustr.; 30 cm

ISBN 978-608-65265-0-0-4 Glavna kancelarija / Sekretarijat stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj (SWG)1.Angelovski, Goran (autor)

VODIČ za organsku poljoprivrednu proizvodnju / (autori Goran Angelovski… i dr.). (3. izmenjeno izd.) – Skoplje: Federacijaproizvođača organs

ISBN 978-9989-2994-1-4 – Federacija proizvođača organskih proizvoda Makedonije

1) Organska poljoprivredna proizvodnja – Makedonija – Vodiči

COBISS.MK-ID 71985418

Tehnički urednik: Goran Angelovski

VODIČ ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU

Federacija proizvođačaorganskih proizvoda

Makedonije

Sadr inaž

PRINCIPI ORGANSKE PROIZVODNJE

KONTROLA I SERTIFIKACIJA ORGANSKE PROIZVODNJE

ORGANSKO – VINOGRADARSTVO

ZVODNJA

ORGANSKA SERTIFIKACIJA SAMONIKLIH VRSTA

OBELEŽAVANJE ORGANSKIH PROIZVODA

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA – BAŠTOVANSTVO

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA – VOĆARSTVO

ORGANSKA PROIZVODNJA INDUSTRIJSKIH, FURAŽNIH I ŽITNIH KULTURA

ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNJA

ORGANSKA PČELARSKA PROI

ORGANSKA SERTIFIKACIJA PRERAĐEVINA

............................... ................................... ....

................... ................

........... ......

.................................... ...

................................................... ........

........................ .

...................1

.............................. . ....................................

........................ ..............................................

............ .. .1

............... .. 3

........................................................... 4

................. 5

. 10

............................................................. ..13

3

......... . 14

........................ .....................

23

............ ....... .............

............ ..................... 1

18

............................... 2

PRINCIPI ORGANSKE PROIZVODNJE

KONTROLA I SERTIFIKACIJA ORGANSKE PROIZVODNJE

ORGANSKO – VINOGRADARSTVO

ZVODNJA

ORGANSKA SERTIFIKACIJA SAMONIKLIH VRSTA

OBELEŽAVANJE ORGANSKIH PROIZVODA

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA – BAŠTOVANSTVO

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA – VOĆARSTVO

ORGANSKA PROIZVODNJA INDUSTRIJSKIH, FURAŽNIH I ŽITNIH KULTURA

ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNJA

ORGANSKA PČELARSKA PROI

ORGANSKA SERTIFIKACIJA PRERAĐEVINA

PREDGOVOR

Ova

GoranAngelovski

j vodič je namenjen da obezbedi odgovore na najčešće postavljana pitanja od stranepoljoprivrednih proizvođača koji su zainteresovani za otpočinjanje organske proizvodnje i započetak procesa sertifikacije.

Vodič ima, pre svega, informativni karakter. Za detaljnije informacije u vezi sa tehnikamaorganske proizvodnje i za pravilno tumačenje principa organske proizvodnje preporučljivo je da sekonsultujete sa stručnim licima.

Prvo izdanje Vodiča izdato je 2008. godine u Skoplju. Zbog velikog interesa i promena unacionalnoj i evropskoj zakonskoj regulativi nametnula se potreba za izdavanje trećegdopunjenog i adaptiranog izdanja koje je prevedeno naAlbanski i jezik Srpski

PRINCIPI ORGANSKE PROIZVODNJE

Organska proizvodnja kao sistem u obzir uzima ekološke, ekonomske i socijalne aspektepoljoprivrede na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou.

Počeci organske proizvodnje su uvođenje mere, kojom će se odgovoriti na degradacijutla, smanjeni kvalitet i produktivnost kao posledice konvencionalnog načina proizvodnje.

Konvencionalni sistemi poljoprivredne proizvodnje često prouzrokuju zagađenje i štete uživotnoj sredini, kao i osiromašenje tla i narušavanje prirodne ravnoteže pre svega, zbogupotrebe sintetičkih preparata koji forsiraju proizvodnju na neprirodan način.

Konvencionalni sistem proizvodnje upotrebom raznih otrova i genetičkom manipulacijomdovodi do stvaranja proizvoda koji nemaju niti ukus, niti hranljive vrednosti kao proizvodiproizvedeni na prirodan način. U trci za zaradom i što većom proizvodnjom, česta je upotrebapreparata i tehnika koje direktno utiču na ugrožavanje čovekovog zdravlja i životne sredine.

a poljoprivredna proizvodnja izbegava upotrebu sintetičkih đubriva, pesticida igenetički modifikovanih organizama i pri tom izbegava zagađivanje životne sredine i poboljšavaopstanak međusobno povezanih zajednica biljaka, životinja i čoveka.

izvodnja promoviše i podržava biodiverzitet, prirodne biološke cikluse ibiološku aktivnost tla. To se temelji na upotrebi prirodnih preparata i zaokruženju ciklusaproizvodnje i na kretanju materije na mestu proizvodnje. Promoviše metode i prakse kojeobnavljaju, održavaju i poboljšavaju ekološku ravnotežu u proizvodnom procesu.

Važno je znati da čak i proizvodnja koja ne koristi sintetičke preparate, a prouzrokujenarušavanje prirodne ravnoteže i degradaciju životne sredine ne može da se karakterizuje kao

U principu, u organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba materija koje nastaju prirodno,dok su nedozvoljene materije koje se proizvode veštački.

U izuzetnim slučajevima kada ne postoji zamena za određeni sintetički preparat, a istipreparat igra važnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji može da bude dozvoljena upotreba togpreparata. Isto tako, bez izuzetka, nije dozvoljena upotreba prirodnih materija koje sadrže otrove,kao na primer, duvan.

se ili zabranjuju za upotrebu na osnovukriterijuma, kao što su: uticaj na čovekovo zdravlje, uticaj na ekosistem farme, period raspadanja,dostupnost alternativnih materija, verovatnoća zagađenja životne sredine pri upotrebi, otrovnost,način upotrebe i

Ocenjivanje materija je kontinuiran i dinamičan proces, spisak dozvoljenih materijapodložan je čestim promenama pri otkrivanju novih materija koje će biti uključene u spisak ili, pak,isključivanjem postojećih materija, ukoliko novootkrivene predstavljaju njihovu odgovarajućuzamenu.

Izgradnja i održavanje organske materije u tlu, a time i održavanje dobrog stanja iplodnosti tla jedan je od osnovnih principa organske proizvodnje.

Sa tog aspekta organska proizvodnja je mnogo više nego način proizvodnje saodsustvom sintetičkih preparata. Organska proizvodnja je način proizvodnje sa sistemomrudovođenja koji podržava ekologiju na mestu na kojem se proizvodi.

Pri organskoj proizvodnji na životnu sredinu se gleda kao na jednu celinu u kojoj obradivepovršine predstavljaju važan deo prirode, a čovek kao njen sastavni deo ima moralnu odgovornostda proizvodi na način koji štiti i ne ugrožava životnu sredinu.

Organsk

Organska pro

organska proizvodnja.

Sve materije se ocenjuju i dozvoljavaju

uklanjanje bez posledica.

- 1-

- 2 -

Organska proizvodnja nudi mogućnosti za postizanje ravnoteže između proizvodnje dovoljnihkoličina hrane sa visokim kvalitetom i smanjenjem opasnosti od zagađivanja čovekove sredine,kao i zadovoljavanje egzistencijalnih potreba siromašnog stanovništva koje se bavipoljoprivrednom proizvodnjom.

Zato, jedan od važnih aspekata organske proizvodnje predstavlja i socijalno-ekonomskiaspekt. Naime, ovakav način proizvodnje traži mala ulaganja u pogledu preparata, materijala iopreme, i na taj način u proizvodnju može da budu uključen veliki broj malih proizvođača. Sa drugestrane, organski proizvodi se prodaju po višim cenama koje omogućavaju fer prihode zaproizvodađe i kompenzaciju za smanjene prinose i povećani nivo rada zbog organskog načinaproizvodnje. Sa uključivanjem malih proizvođača utiče se pozitivno na obezbeđenje njihoveegzistencije na mestu u kome se nalaze, a time i na regionalni razvoj i na samu ekonomiju u državi.

Organski proizvođači su u jedinstvenoj mogućnosti da ponude proizvode potrošačkojpopulaciji koja se konstantno povećava i koja želi da kupuje hranu proizvedenu bez pesticida,veštačkih đubriva i bez genetički modifikovanih organizama.

Organski proizvodi su upravo zbog prirodnog načina proizvodnje i upotrebe prirodnihpreparata dobri za čovekovo zdravlje i imaju bolji ukus.

Potrošači koji su svesni veze između ishrane i zdravstvenog stanja čoveka, spremni su dakupe zdrave proizvode i, svakako, da plate višu cenu.

Za potrošača, kupovanje organskih proizvoda, isto tako, omogućava aktivan doprinos uzaštiti životne sredine.

Kao glavni razlozi zašto se potrošači odlučuju da kupe organske proizvode navode se:

mogućnost za zdravu ishranu i zdrav način življenja;doprinos u zaštiti životne sredine;

Organski proizvodi su trenutno najbrže rastući prehrambeni sektor.i broj zemalja u razvoju, vidi potencijalne izvozne mogućnosti u proizvodnji i izvozu

organskih proizvoda.Poljoprivredni proizvođači u zemljama u razvoju žive u ruralno nerazvijenim regionima i

imaju ograničen pristup modernim tehnologijama za proizvodnju. Samim tim, oni imaju visoketroškove za proizvodnju i transport proizvoda i ograničene mogućnosti za prodaju i zaradu odsopstvene proizvodnje. Ipak, veliki broj ovih proizvođača primenjuje tradiciolani način proizvodnjeblizak organskoj proizvodnji bez ili sa mnogo malom upotrebom sintetičkih preparata. S obziromna to da je produktivnost znatno niža kod tradicionalnih sistema proizvodnje, upotreba preparataizostaje, što u principu znači i niže troškove proizvodnje. Organska proizvodnja može da ponudirešenje za egzistencijalne probleme značajnog dela ruralnog stanovništva, s obzirom na to da seorganski proizvodi prodaju po visokim cenama, a sama proizvodnja postaje ekonomski isplativa.

akmiče sa velikimproizvodnim sistemima razvijenih zemalja u konvencionalnoj proizvodnji, niti po produktivnosti nitipo tržišnim cenama. Ovo je jedan od ograničavajućih faktora za plasman proizvoda malihproizvođača i malih ekonomija zemalja u razvoju na otvorenom tržištu na kojem se, zahvaljujućiglobalizaciji, sve više daje prednost velikim i ekonomski moćnim učesnicima.

--- doprinos lokalnoj ekonomiji;- bolji ukus;

Velik

Sa druge strane, mali farmeri u zemljama u razvoju ne mogu da se t

-

- 3 -

Kontrolu i sertifikaciju u organskoj proizvodnji vr i doma e ili inostranoš č kontrolno isertifikaci tel

šč ž šč š

č ž đž š ž ž šč š

sko o, koje je u principu registrirani pravni subjekat. Da bi mogli nuditi svoje usluge ovisubjekti treba da budu ovla eni od strane nadle nih vlasti da vr e

. Sa obzirom da postoje razli ite sertifikaciske eme koje su u skladu saorganskom proizvodnjom ali su esto privatne, pa izdati sertifikati va e samo za odre enatr i ta, uvek m ete da kod nadle nih vlasti proverite jeli taj pravni subjekat ovla en da vr i

.

kontrolu i sertifikacijuorganske proizvodnje

kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje

Po dobijanju potrebnih informacija i ispunjavanju svihpreduslova, potrebno je popunjavanje aplikacije za kontrolu isertifikaciju planirane organske proizvodnje, koja se podnosiizabranom kontrolnom i sertifikacionom telu.

.

Aplikacija najčešće predstavlja formular izdat odkontrolnog i sertifikacionog tela kojem se dostavljaaplikacija. Na osnovu dostavljene aplikacije, kontrolno isertifikaciono telo proizvođaču dostavlja ponudu u kojoj sunavedeni troškovi i uslovi za vršenje kontrole i sertifikacije

Proces kontrole i sertifikacije organske proizvodnje uobičajeno počinje savetovanjem sastručnim licem i upoznavanjem sa uslovima i pravilima kojih se morate pridržavati pri organskomnačinu proizvodnje.

Ukoliko proizvođač reši da nastavi sa procesom kontrole isertifikacije, potrebno je da kontrolnom i sertifikacionom telu dostavidetaljnije informacije o planiranoj proizvodnji posle čega se potpisujeugovor o kontroli i sertifikaciji. Potpisivanjem ugovora, zvanično počinjepostupak za kontrolu i sertifikaciju.

Potpisanim ugovorom k dobija jeontrolno i sertifikaciono telo ovlašćen dau bilo koje vreme obavlja nenajavljene kontrole u procesu proizvodnje ipridržavanju principima organske proizvodnje.

Proizvođač ili prerađivač mora da obezbedi kontrolnom isertifikacionom telu pristup do svih delova proizvodnje i do svih objekakta, kao iuvid u evidenciju i u odgovarajuću propratnu dokumentaciju. On morakontrolnom i sertifikacionom telu da dostavi sve informacije za koje smatra da suneophodne za potrebe kontrole.

korektivne

Ukoliko kontrola pokaže da se proizvođač ne pridržavaprincipa organske proizvodnje, kontrolno i sertifikaciono telo imapravo da izrekne odgovarajuće mere, kao i da oduzmestečeni sertifikat.

niste sigurni dali va a proizvodnja ispunjava sve usloveda bude u procesu sertifikacije, uvjek je dobro da potra ite savetstru nih lica ili konsultantskih slu bi. Nakon izvr enih konsultacijamo ete napraviti plan o konverziji va e proizvodnje u organskupoljoprivredu,i prezentovati plan kakobi ga oficijalno odobrili.

Ukoliko šž

č š šž š

kontrolnom i sertifikacionom telu

KONTROLA I SERTIFIKACIJA ORGANSKE PROIZVODNJE

OBELEŽAVANJE ORGANSKIH PROIZVODA

omsertifikacijom proizvodnje.

Prodhimi, etiketimi dhe shitja e prodhimeve organike është kushtëzuar nga çertifikimiparaprProizvodnja, obeležavanje i prodaja organskih proizvoda je uslovljena prethodn

Organski standardi proizvodnje predviđaju „prelazni period“ koji u zavisnosti od vrsteproizvodnje, može različito da traje.

Na početku je period prelaza bio uspostavljen sa ciljem da se zaštiti tržište organskihproizvoda od eventualne poplave proizvoda sa farmi koje su više tržišno orijentisane negoposvećene organskom načinu proizvodnje.

Povezano sa samim karakterom, u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji susreću se dvevrste proizvoda. Proizvodnja koja se dobija u periodu od prve kontrole i koja će trajati sve dokonačnog dobijanja sertifikata za postignute uslove u procesu proizvodnje naziva se „organskaproizvodnja u prelazu“ (ranije poznato kao „organska proizvodnja u konverziji“). Isto obično trajene manje od dve (kod poljoprivrednih) i ne manje od tri godine (kod višegodišnjih nasada), ali uodređenim slučajevima moguće je da ovaj period bude smanjen.

Ovakvo obeležavanje ima cilj da omogući proizvođaču označavanje većeg stepenakvaliteta, a time i prodaju po višim cenama, ali istovremeno informišući potrošača da je reč oproizvodu u periodu, koji još uvek nije dostigao status organskog proizvoda.

Prodiranjem nekog subjekta u periodu prelaza, stiče se pravo na korišćenje simbola kojiće odrediti karakter te proizvodnje koja će se u tom periodu proizvoditi, u konkretnom slučaju„organska proizvodnja u prelazu“.

Kada se sertifikaciono telo uveri u doslednost poštovanja pravila organske proizvodnjeizdaje Sertifikat kojim se dokazuje da je taj subjekat dostigao potreban nivo znanja i tehnike da bizadovoljio pravila ovog načina uzgajanja. Sticanjem sertifikata, subjekat ima pravo da na svojimproizvodima istakne naziv „organski proizvod“ kao i odgovarajuću oznaku.

Upotreba reči koje označavaju organsku proizvodnju precizno je definisana u skladu saEU-regulativama o organskoj proizvodnji. Ipak, u različitim zemljama Evropske unije dozvoljeno jeda se koriste različite oznake da bi se opisao organski metod proizvodnje. U nekim zemljamaorganska proizvodnja se naziva biološka (Francuska, Italija, Portugalija, Holandija), u drugimekološka (Španija, Švedska, Danska), dok se u Nemačkoj koriste obe reči.

Korišćenje loga (simbola) za obeležavanje organskih proizvoda je uobičajena praksa.Momentalno postoji veliko šarenilo simbola koji se upotrebljavaju za obeležavanje organskeproizvodnje.

- 4 -

Pored zajedničkog loga Evropske unije za obeležavanje organskih proizvoda, najveći brojzemalja članica imaju razvijeno ili imaju pravo da razviju sopstveni nacionalno logo. Poredzvaničnog simbola, u upotrebi je i niz privatnih simbola različitih organizacija, koje upotrebomsopstvenog loga žele da potenciraju određenu kvalitativnu karakteristiku (strožije principeproizvodnje, geografsko poreklo, tradicionalni način proizvodnje ili, pak, dodatnu garanciju zakvalitet) i da pridobiju poverenje potrošača. Zavisno od zahteva nacionalne legislative posebnihzemalja, nacionalni logo i/ili logo Evropske unije može da se upotrebljava u kombinaciji saprivatnim logom proizvođača ili trgovca.

U 2010. godini postojeći logo EU zamenjen je novimlogom. Isto tako u evropskoj legislativi napravljene suznačajne promene u pogledu označavanja organskihproizvoda. X

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA – BAŠTOVANSTVO

- 5 -

Sve baštenske kulture mogu da budu uzgajane premaorganskim principima proizvodnje, razume se neke lakše, a neketeže, zavisno od karakteristika svake kulture, odnosno od sortikoje se kultivišu. Neke kulture/sorte su otpornije na bolesti i nanegativne vremenske uticaje i traže manje đubrenja i obrade. Izovih razloga, u organskoj proizvodnji preporučuje se korišćenje(autohtonih) domaćih sorti ili sorti koje su adaptirane na lokalneklimatske uslove i koje su otpornije na bolesti.

Kontrola i sertificikovanje organske proizvodnje baštenskihkultura vrši se svake godine, u periodu posle sejanja (posle nicanja)kulture, pa zaključno sa berbom (period vegetacije).Pri kontroli na zahtev kontrolnog i sertifikacionog tela potrebno jeda se obezbede sve potrebne informacije kao i da se omogućiuvid na svim proizvodnim površinama.

Period prelaza kod baštenske proizvodnje traje 2 godine kod svih jednogodišnjih kultura i trigodine kod višegodišnjih, sa mogućnošću za smanjenje istog od strane sertifikatora ako sepriznaju dostavljeni dokazi o prethodnom upravljanju na parcelama.

Minimalna potrebna udaljenos

Za sertifikaciju baštenske proizvodnje na otvorenom prostoru od velike važnosti je lokacijaparcele, odnosno sa kakvim susednim parcelama se graniče parcele koje će se sertifikovati.

t od susednih konvencionalnih parcela zavisi od realnogrizika od susednih parcela (vrsta vegetacije, vrstakulture, period uzgajanja i sl.) i na osnovu togasertifikaciono telo saopštava preporučljivo potrebno rastojanje.

Pri sertifikaciji baštenskih kultura u zaštićenom prostoru(oranžerije, plastenici) spomenute zaštitne mere nisu potrebnezbog toga što zidovi na samoj oranžeriji predstavljaju dovoljnuzaštitnu barijeru.

Isto tako, poželjno je da se podigne biološkabarijera (živi zid od vegetacije) za šta mogu da poslužebilo koje žbunaste biljke ili bilo koje kultivisane biljke.

Cilj ove bio-barijere je zaštita sertifikovaneorganske proizvodnje od eventualnog prelaženjanedozvoljenih sintetičkih pesticida (veštački perparati)koji se upotrebljavaju na susednim površinama, a i kaomesto za dobar razvoj korisnih insekata potrebnih pribiološkoj borbi sa štetočinama na biljkama.

Visina bio-barijere treba da je veća odvisine kultura koje će se uzgajati nasertifikovanoj parceli a i veća od susednekonvencionalne kulture.

- 6 -

Uslov za organsku baštensku proizvodnju, kako na otvorenom tako i u zaštićenomprostoru, je primena plodoreda. Plodored je agrotehnička mera koja podrazumeva rotiranje(zamena polja i zamena semena) kultura koje se uzgajaju u određenim vremenskim intervalimaprema mestu kultivisanja. Cilj primene plodoreda je smanjenje mogućnosti za pojavu bolesti,štetočina, iscrpljivanja hranljivih materija iz tla, erozije tla koji su posledica monokulturnoguzgajanja (uzgajanje iste kulture ili kulture iz iste botaničke familije na istom mestu više godinauzastopno).Maksimalno dozvoljen vremenski period za neprekidno uzgajanje iste kulture na istom mestu jedve godine, ali pod uslovom da nema pojave nekih štetočina ili bolesti.

ored može da bude dvopolni ili tropolni, zavisno od rasporeda rotacije i od površina koje seuključuju u organsku proizvodnju, sa uključivanjem mahunastih (azotofiksatori) biljaka.

Kod dvopolnog plodoreda, pri uzgajanju jedne kulture, na primer, grašak na površini od 5dekara, u sertifikaciji za organsku proizvodnju potrebno je da uključite dodatnih 5 dekara nakojima ćete uzgajati kulturu različite botaničke familije.

Kod tripolnog plodoreda, pri uzgajanju jedne kulture na površini od 5 dekara, usertifikaciji za organsku proizvodnju potrebno je da uključite dodatnih 10 dekara, normalno nakojima ćete uzgajati kulture iz druge botaničke familije.

Plod

Dopunske površine mogu da ostanu prazne (ugar) aliuvek treba da se vodi računa da je uslov za organsku sertifikacijuuključivanje mahunarki u plodored, pa zato treba da se uzgajajukulture koje vrše fiksiranje azota ili pak kulture iz različitihbotaničkih familija. Dobro je pri plodoredu (odnosno odmaranjupovršina) da se primeni uzgajanje kultura do 25% od ukupnesertifikovane površine koje mogu da posluže i za zelenođubrenje, a i za proizvodnju furažne hrane ako farma imadomaće životinje (mahunarke, detelinske smeše, lucerka).

Sve jednogodišnje kulture uključene u plodored treba da se uzgajaju prema načelimaorganske proizvodnje i sve zajedno dobijaju isti status, tj. prve godine proizvodnja u prelazu, drugegodine organska proizvodnja u prelazu, a treće godine organska proizvodnja.

Priprema detaljnog plana za rotaciju kultura sa jasnim oznakama

Za sve navedene aktivnosti iz plana za rotaciju treba da p

na kojoj će parceli podkojim katastarskim brojem koja kultura biti uzgajana i u kom vremenskom periodu, odnosno da lipostoji jedna ili dve rekolte, uslov je za sertifikaciju organske proizvodnje.

ostoje dostupne informacijevođenjem odgovarajuće evidencije o izvršenim poljskim aktivnostima, upotrebljenim preparatima,preduzetim merama po datumima i mestima. Paralelna proizvodnja na jednoj farmi tj. istovremenouzgajanje istih jednogodišnjih kultura koje ne mogu lako da se raspoznaju na organski ikonvencionalni način nije dozvoljeno.

- 7 -

Zaštita i izlaženje na kraj sa bolestima i štetočinama uorganskoj proizvodnji vrši se tačno određenim i odobrenimpreparatima čija je aktivna materija navedena na Listi dozvoljenihpreparata prema EU-Regulativi. Svi preparati tj. aktivn

Svaka država usvaja sopstvenu listu dozvoljenihpreparata koja treba da bude u skladu sa listom u Regulativi oorganskoj proizvodnji Evropske unije.

e materijekoje nisu na ovoj listi nisu dozvoljeni za upotrebu.

U organskoj proizvodnji za zaštitu i izlaženje na kraj sa bolestima,dozvoljena je upotreba prirodnih preparata koji se pripremaju od različitihlekovitih i aromatičnih biljaka (kopriva, pelin, kamilica i dr.), svakako uzprethodno odobrenje sertifikacionog tela.

Ovi prirodni preparati pri njihovoj pravilnoj pripremi i upotrebi, daju jednakodobre rezultate kao i oni dobiveni veštačkim putem, ali potrebna je višestrukaaplikacija. Zaštita prirodnim preparatima obično je specifičnija i namenjena je zasavlađivanje određene bolesti ili štetočine.

Uzgajanje određenih lekovitih i aromatičnih biljaka, bilo između redova ilipak na međama sertifikovanih parcela je dobra tehnika za savlađivanje štetočina.Neke biljke imaju svojstva prirodnih odbijača (repelenti) određenih štetočina, aneke pak privlače korisne insekte koji se hrane štetočinama na nasadima. Ovajnačin prirodne biološke borbe doprinosi uspešnom savlađivanju štetočina kojenapadaju nasad.

o Za izlaženje na kraj sa gusenicama šljivinog, kruškinog, jabukovog smotavca,pauka, sovica, i insekata koji isisavaju biljne sokove, koristi se preparat od kamilice.Postupak za pripremanje je sledeći: 1 kg suvih ili 3 kg svežih cvetova kamilice meljese i potapa u 10 litara vode zagrejane na 60-70 Celzijusovih stepeni. Preparat kisne12-14 časova, pa se cedi. Pre upotrebe preparat se razblažuje 2-3 puta.

o Za izlaženje na kraj sa lisnim vašima, tripsom, lukovom muvom, gusenicama,koristi se preparat od hajdučke trave. Postupak za pripremu je sledeći: 800 g suvihmlevenih cvetova hajdučke trave, sakupljenih u vreme cvetanja, stavlja se u 10 lprovrele vode i kuva se 30 minuta. Posle toga, bez razblaživanja, tečnost seprebacuje u sud sa vodom i zatvara se poklopcem. Pre upotrebe može se dodati 40 gdomaćeg sapuna i 10 litara vode.

o Za izlaženje na kraj sa lisnim vašima, paucima, gusenicama, mravima, koristise preparat od pelina. Postupak za pripremu je sledeći: 300 g svežih listova i cvetovaod pelina ili 30 g suvih potapa se u 10 litara vode i ostavlja 2-3 dana da odstoji, a zatimse bez razblaživanja procedi i direktno prska sa preparatom.

X

Ako se na jednoj parceli uzgaja paradajz, sledeće godine na istojparceli dobro je da se zaseje neka druga kultura iz druge botaničke familijeili mahunasta kultura. Na korenu mahunastih biljaka žive specifičnimikroorganizmi koji vrše foksaciju azota iz atmosfere čime direktno utiču napovećanje plodnosti tla, a nadzemni delovi biljaka će poslužiti i za zelenođubrenje.

Osim sa prethodno spomenutim zelenim đubrenjem, plodnost tla prema organskimmetodama proizvodnje održava se i korišćenjem pregorelog arsko-stajskog đubriva (ali ne izindustrijalizovane privrede), sa biljnim kompostom, i drugim prirodnim đubrivima koja su na listidozvoljenih đubriva prema EU-Regulativi.

- 8 -

U zemljama koje imaju razvijenu organsku proizvodnju korist

ovskog bilja, odnosno kada je ono malo i mlado, tj. u 3-4lisnom stadijumu

i se i metod spaljivanjakorova. To se vrši specijalnim napravama koje ispuštaju veoma slab kontrolisani plamen, pa seprolaze mesta gde ima korova (znači među redovima biljaka). Ovaj metod ima najbolji efekat kadase vrši u određenom stadijumu razvoja kor

ova.

U organskoj proizvodnji često se upotrebljavajudomaće proizvedeni ili kupljeni mašinski dodaci zatraktore (četke, grabulje, rala) i sa njima se uspešno vršiuništavanje kor

Izgled i upotreba ovakvih alata zavisi odkulture koja se uzgaja i od načina uzgajanja.

lu.

Korišćenje mulč-materijala je isto tako metod koji se koristipri savlađivanju korova. Mulčiranje je metod pri kojem se otkositrave, strugotine ili razgradljive mulč-folije postavljaju izmeđuredova kulture koja se uzgaja i time se sprečava nicanje korova.

16/8 Iskrčene korovske biljke u organskoj poljoprivredi, razume sepre stadijuma vezivanja semena, dobro je iskoristiti za dobijanjekomposta.

Rizično je korišćenje mulč-materijala dobijenog odobolelog bilja, budući da na biljnim ostacima prezimljavaju sporenajvećeg broja bolesti, pa je zato najbolje da se materijal dobroiskompostira i kao takav koristi kao organsko đubrivo-izvor hranljivihmaterija u t

Takav je primer sa posejanom lavandom ili nanom oko nasada ili kroz njega.Na ovaj način uspešno se odvraćaju mravi koji su prenosioci virusa i u nasad mogu dadonesu lisne vaši, a time da prouzrokuju ogromne štete.

Isto tako, kopriva deluje odbojno za mnoge insekte, pa dobro je da budeposejana, dok su pak, neven i kadifica (tagetes sp.) vrlo odbojni prema nematodama,paucima, tripsu.

Privlačenje divljih ptica, insekata i drugih prirodnih neprijatelja štetočina vršise postavljanjem ili omogućavanjem skloništa (gnezda, kućice, biobarijere) u bliziniili na samoj sertifikovanoj parceli, i oni pomažu u izlaženju na kraj sa štetočinama.

Upotreba herbicida i drugih veštačkih preparata za uništavanje korova mehaničkim putemje često primenjivani metod. Pri tom, od velike važnosti je vreme u kojem će se vršiti plevljenje,okopavanje ili neka druga mehanička mera.

- 9 -

Među usevno uzgajanje (intercropping) je mera koja daje dobre rezultate u borbi protivkorova, štetočina i bolesti pri organskom načinu proizvodnje. Među usevno uzgajanje predviđauzgajanje druge kulture (baštenska, začinska-aromatična, poljoprivredna) među redovimaosnovne kulture.

Svakako, pri izboru kultura potrebno je da se pazi da ne budu u konkurentskom odnosu,odnosno da ne sprečavaju sunčevu svetlost, prostor za rast, hranljive materije i dr.

ili za viSemenski materijal koji se upotrebljava u organskoj proizvodnji treba da

bude organskog porekla, bez razlike da li je za jednogodišnju šegodišnjukulturu. U uslovima kada organski semenski materijal nije dostupan, dozvoljenoje korišćenje konvencionalnog semenskog materijala, ali pod uslovom da nijegenetski modifikovan i da nije tretiran sintetičkim preparatima. Za sve ovo jepotrebno da obezbedite odgovarajuću dokumentaciju (vaša izjava o preduzetimnaporima za nabavku organskog semenskog materijala, deklaracija) i dadobijete prethodnu saglasnost kontrolnog i sertifikacionog tela.

Sa među usevnim uzgajanjem može uspešno da se smanji i prisustvo konkurentnih korova,da se dobije veća iskorišćenost po jedinici površine, veći prinos pri uzgajanju druge baštenskekulture, ili pak da se izbegne pojava nekih štetočina ili bolesti pri uzgajanju lekovitih i aromatičnihbiljaka.

zvodi rasad (tople leje, tuneli i sl.).

U toku uzgajanja rasada obavezna je primena organskihmetoda proizvodnje.

U organskoj baštenskoj proizvodnji, pri uzgajanju kultura saprethodnom proizvodnjom rasada, sertifikuju se i površine gde seproi

- Između redova paradajza mogu se uzgajati redovi sa cvećem tagetes sp.(kadifica) koje odbija nematode koji prave veliku štetu kod paradajza.

- Sađenje belog luka između redova pri uzgajanju šargarepe, uspešno odbijašargarepinu muvu.

- Pri uzgajanju praziluka, u uslovima njegovog kombinovanog uzgajanja sacelerom dobijaju se dobri rezultati u borbi sa korovom senecio vulgaris.

Među usevno uzgajanje može da se koristi pri proizvodnji pšenice, redovi sapšenicom su na rastojanju od 15 cm, a između njih se seje soja. Soja dovodi azot u tloi onemogućava rast korova koji se obično nalaze pri uzgajanju pšenice.

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA – VOĆARSTVO

Organska proizvodnja voća je nešto više od nekorišćenja sintetičkihpesticida i đubriva. Započinje poboljšanjem plodnosti tla, odnosnopovećanjem organske materije u njemu da bi tlo bilo što produktivnije.

Za uspešno podizanje organskih voćnih nasada ili prelazpostojećih, potrebno je da se ispoštuju određeni preduslovi koji ćeobezbediti određenu sigurnost u našoj organskoj proizvodnji.

Površina na kojoj se primenjuje organska proizvodnja treba dabude najmanje 5-6 metara udaljena od drugih konvencionalnih površina.Ukoliko nemamo tu udaljenost, tada treba da se zasadi bio-barijera koja ćeštititi organski nasad od prelaska sintetičkih preparata koji seupotrebljavaju u susednim konvencionalnim nasadima.

Period prelaza kod voćarske proizvodnje traje 3 godine sa izuzetkom kada kontrolno isertifikaciono telo može da smanji period prelaza, uzimajući u obzir dokaze o vašem prethodnomupravljanju površinama. Sertifikacija nasada obavlja se svake godine. Paralelna proizvodnja najednoj farmi tj. uzgajanje iste vrste voćne kulture istovremeno na organski i konvencionalni načinnije dozvoljena, osim ako su različite sorte sa lako prepoznatljivim karakteristikama.

Rasad (sadni materijal) koji se upotrebljava u organskom voćarstvu treba da budeorganskog porekla. U uslovima kada organski rasad nije dostupan, dozvoljeno je korišćenjekonvencionalnog materijala, ali pod uslovom da nije genetički modifikovan ili tretiran sintetičkimpreparatima i da je odobren od kontrolnog tela. Za dobijanje sertifikovanog rasada, obavezna jeprimena iskustva za organsku proizvodnju.

Važan faktor u planiranju organske proizvodnje je lokacija na kojoj se nalazi ili će bitipodignut nasad.

Vrsta kulture koja će se uzgajati i uspeh uzgajanja zavise i od tipa i odkvaliteta tla. Zemljište je od velike važnosti pri uzgajanju bilo koje kulture uorganskoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Voćke nemaju neka posebna potraživanja u pogledu tla, ali ipaktreba voditi računa više o fizičkim nego o hemijskim svojstvima.

Poznavanje mikroklimatskih uslova od

Ekspozicija na terenu je veoma važan preduslov za uzgajanje organskih voćnih nasada.Najpovoljnija je južna ili jugoistočna ekspozicija, iz razloga što koliko je toplije, toliko se boljeiskorišćava sunčeva svetlost i vrlo brzo se dižu jutarnje rose, koje su značajan faktor za pojavubolesti i štetočina u toku vegetacije.

Promajno mesto, zaštićeno od dominantnih vetrova u reonu uzgajanja, je isto takopovoljno. Na mestima sa dobrim strujanjem vazduha, gde je retka pojava mrazeva, magle,vazdušna i površinska vlaga se mnogo ne zadržavaju, ima manje bolesti.

velikog je značaja pri organskom uzgajanju voća.Potrebno je poznavanje osnovnih mikroklimatskih faktora s obzirom na to da su oni tesnopovezani sa pojavom bolesti i štetočina. Mikroklimatski uslovi, koje bi trebalo znati, su: minimalne(zimske) temperature, pojava ranih proletnih i jesenjih mrazeva, količina vodenog taloga,padavine i njihov raspored u toku godine, vlažnost vazduha i tla, vetrovi, njihov pravac kretanja(koji je vetar dominantan na toj lokaciji), njihov intenzitet, pojava grada, njegov intenzitet iredovnost kao pojava (statistički gledano).

Dobro tlo treba da ima sledeće osobine: da je lako propustljivo i da se brzo zagreva uproleće, da se ne stvara kora posle setve, da upija obilne kiše, da ima mali procenat isticanja, daduži period zadržava vlagu.

- 10 -

- 11 -

Da nije mnogo zgrudvana, da ne bude podložna eroziji i gubljenju hranljivih elemenata, da imadobre uslove za razvoj organizama tla, da nema potrebu za korišćenjem đubriva, da ima bogatmiris na zemlju i da daje zdrav, visokokvalitetan prinos.

S obzirom na to da upotreba sintetičkih preparata za kontrolu i sprečavanje bolesti uorganskoj proizvodnji nije dozvoljena, poseban značaj treba posvetiti preventivnoj zaštiti, pa seradi toga preporučuje upotreba kultura, odnosno sorti koje su otpornije na bolesti tipične za region.

Hemijski metod bazira se na upotrebi određenih insekticida dobijenih svakako prirodnimputem, tj. prirodni insekticidi. Najčešće to su ekstrakti određenih biljaka koje imaju insekticidno

dejstvo. Najpoznatiji takav ekstrakt je „piretrum“ koji je ekstrakt hrizanteme.ili repelentno

Kontrola i sprečavanje štetočina u organskoj proizvodnji može da seobavlja biološkim, hemijskim i mehaničkim metodama. Pri tom, od velikekoristi je poznavanje biologije i prirodnih neprijatelja štetočina.

skoj poljoprivredi, dobro su poznati bakarni i sulfurni preparati.

mogu da se nabave bakterijski preparati na bazi bakterije bacilu

Između dozvoljenih sredstava koja se koriste u zaštiti organskog voćnog nasada uorgan

Postoje i preparati koji se primenjuju kod određenih biljaka u vidu biljnih ekstrakata,domaće pripremljeni rastvori ( u vidu čajeva ili čorbi).

Upotreba bioloških preparata u čiji sastav ulaze mikroorganizmi (bakterije, gljive) inajrazličitijih mineralnih preparata dobijenih mlevenjem određenih prirodnih minerala, isto tako, jedozvoljena u organskoj proizvodnji.

s turinginienzisvar .Krustaki , koje se koriste kao insekticidi, a postoje i bakterijski preparati koji sekoriste protiv bolesti , i najrazličitiji mleveni minerali koji se koristekao poboljšivači tla, a u isto vreme štite i biljke od bolesti i štetočina.

U prodajiili drugih vrsta

kao imuniteta biljkipoboljšivači

Preporučuje se: korišćenje zdravog sadnog materijala, nabavljenogod ovlašćene institucije koja garantuje zdravstvenu ispravnost sadnica;primena strožijih higijenskih uslova pri sprovođenju agrotehničkih mera.Tako se pri rezanju preporučuje redovna dezinfekcija alata koji se koristi, dase ne bi prenele zaraze sa drveta na drvo, odnosno sa nasada na nasad.Dopunski isušeni plodovi (mumije) treba da se uklone sa drva u toku zime.Oni predstavljaju rezervoare izazivača bolesti koji prezimljavaju u njima iponovo se aktiviraju u prolećnom periodu.

Od biljnih preparata najčešće se pripremaju ekstrakti koprive, u čijisastav ulazi mravlja kiselina koja ima insekticidno dejstvo, kao i gvožđe kojeje potrebno biljkama u samoj ishrani. Isto tako, mogu da se pripremepreparati ili da se nabave gotovi ekstrakti, kao na primer, ekstrakt belog lukakoji se koristi za odbijanje štetnih insekata.

Biološki metod se odnosi na korišćenje prirodnih neprijatelja štetnih insekata i upotrebahormonskih mamaca. Prirodni neprijatelji štetnih insekata postoje u prirodi, a obezbeđujući biljnipojas oko naših nasada obezbeđujemo njihovo prisustvo.

Hormonski mamci su kutije koje se sa unutrašnje stranepremazuju lepkom, a u sredini je postavljena ampula koja ispuštaženski hormon. Na ovaj način se privlače muški insekti koji ulaze uunutrašnjost mamca i ostaju zalepljeni. Krajnji rezultat je neoplođeneženke i smanjenje populacije štetnog insekta.

- 12 -

Pod mehaničkim metodom podrazumevamo upotrebu najrazličitijih zaseda, ručnoodstranjivanje, lovljenje i sakupljanje štetočina sa specijalnim mašinama usisivačima.

U skladu sa gore pomenutim, potrebno je da se napravi izbor odgovarajuće kulture injenih sorti koje su otpornije na mrazeve, suše, bolesti i štetočine. S obzirom na to da je priorganskoj proizvodnji zabranjena upotreba sintetičkih sredstava za zaštitu, potrebna je posebnapažnja za izbor sorte koja će se saditi.

Pri izboru sorte, potrebno je savetovanje sa stručnim licima iz ove oblasti, koja ćeomogućiti sagledavanje svih uslova o mestu gde treba da se uzgajaju nasadi i o sortama koje ćebiti zasađene u tim uslovima. Ukoliko je nasad već podignut, potrebno je savetovanje sa stručnimlicima da li odgovarajuća sorta i celokupan nasad mogu uspešno da se uzgajaju prema organskimprincipima proizvodnje.

Kontrola korova jedan je od težih zadataka u organskoj poljoprivredi. Izlaženje na kraj sakorovom je kroz primenu više agrotehničkih mera, ali najvažnije je poznavanje korovskog bilja,odnosno planiranje i određivanje u kom periodu koja mera treba da se preduzme.

Upotreba čistih mašina, čista voda za navodnjavanje, kompost i arsko đubrivo, u kojimanema prisustva semena biljaka korova, važne se metode za borbu sa korovom.

Pri dodavanju arskog đubriva, treba da se pazi zato što postojeograničenja količina azota (kao sastavnog dela đubriva) koje mogu da se dodaju uorganskoj proizvodnji.

Upotreba komposta: dozvoljena je upotreba komposta dobijenog isključivood materijala biljnog porekla. Kompost dobiven od životinjskog porekla nijedozvoljen za upotrebu.

Mulčiranje: stalna korovska ili namerno zasađena vegetacija mulčira se(kosi i sitni) u samom nasadu, ili pak određeni mulčirani biljni materijal sa drugeparcele nanosimo preko površine i ostavljamo ga da istruli u samom nasadu.

X

U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji upotreba sintetičkihsredstava za zaštitu, kao i mineralnih đubriva strogo je zabranjena. Zatoposebna pažnja treba da se posveti dugoročnom prehranjivanju nasada injihovoj zaštiti od bolesti štetočina.

U zadnje vreme sve više se koristi biohumus ili đubrivo prerađeno odkalifornijskih crva. Ovakvo đubrivo je veoma hranljivo i biološki aktivno, a samebiljke čini vitalnijim i otpornijim na bolesti. Ovaj biokompost je dozvoljen zakorišćenje u organskoj proizvodnji, ali kao i kod arskog đubriva treba paziti da sene stavi previše. Potrebne količine ovog đubriva, koje mogu da se upotrebljavaju,određuju se hemijskom analizom tla.

Pokraj primene đubrenja, zatravljivanje leguminoznim smesama imulčiranje služe i pri borbi sa korovskim biljkama. Zatravljivanjem se stvarakonkurentna vegetacija koja ne dozvoljava širenje korova i ne smeta voćkama unasadu, i utiče se na sprečavanje erozije. Dobijena biljna masa zatim se mulčirau samom nasadu čime se formira sloj od mulča pod kojim ne može da se razvijekorovska vegetacija.

Mehanička kontrola podrazumeva oranje (plitka obrada), košenje, spaljivanje korovaposebnim mašinama i upotreba posebne crne folije za mulčiranje (solarizacija).

ORGANSKO – VINOGRADARSTVO

ORGANSKA PROIZVODNJA INDUSTRIJSKIH, FURAŽNIH I ŽITNIH KULTURAORGANSKA PROIZVODNJA INDUSTRIJSKIH, FURAŽNIH I ŽITNIH KULTURA

Kod organske vinogradarske proizvodnje potrebno jepridržavanje istim uslovima i proizvodnim praksama kao i kod organskogvoćarstva. Sertifikacija nasada vinograda isto tako se obavlja svakegodine, a prelazni period iznosi 3 godine. I u ovom slučaju kontrolno isertifikaciono telo može da odredi smanjenje prelaznog perioda.

Pri proizvodnji stonog grožđa za razliku od vinskog, potrebno jeposvećivanje veće pažnje nasadu vinove loze za zaštitu od bolesti i štetočina.Bolesti i štetočine najčešće prouzrokuju promene na izgledu samog grožđa kojezbog oštećenja gubi od svoje tržišne vrednosti.

pri procesu proizvodnje vina, principi organske poljoprivredenemaju ograničavanje u metodama, odnosno na sredstvima koja seupotrebljavaju. Potrebno je da se izvrši sertifikacija procesaproizvodnje i prerađivačkih kapaciteta, a ukoliko u se istim sudovimaproizvodi vino od konvencionalnog grožđa, tada isti sudovi, odnosnocela linija podleže primeni posebnih higijenskih tretmana, u skladu sapravilima za sertifikaciju prerađivačkih kapaciteta.

Za vino koje se dobija preradom organskog grožđa važe posebna pravila za obeležavanje.Naime, ako su u preradi vina korišćeni sulfurni preparati ovakvo vino nije dozvoljeno da se označikao „organsko vino“ nego kao „vino dobijeno od organskog grožđa“.

Pravila i praksa za organsku proizvodnju baštenskih kultura(jednogodišnjih) primenjuju se i za organsku proizvodnju i uzgajanjeindustrijskih, furažnih i žitnih kultura. Pri izboru sorti preporučljivo je da sepreferiraju autohtone sorte, a da se izbegavaju introducirane sorte i hibridi.

Plodored je neminovan, odnosno ne treba da se primenjuje monokulturno uzgajanje. Prirotaciji kultura ponovo treba da se posveti pažnja raznovrsnosti botaničke familije i načinuuzgajanja (okopna, žitna, leguminozna), a da je sve to dobro isplanirano i evidentirano.

Potrebna je prostorna udal jenost od susednihkonvencionalnih parcela, radi smanjenja rizika o

Potrebno je uključivanje dvostruko ili trostruko veće površine zauzgajanje glavne kulture, sa ciljem da se omogući adekvatna rotacijakultura prema vremenu i mestu (plodored), kao jedna važna mera zaregulisanje plodnosti tla i za kontrolu bolesti i štetočina.

d kontaminiranja sanedozvoljenim sintetičkim preparatima.

Period prelaza na kulture koje se svake godine seju od semena je 2 godine, dok trećegodine dobijaju organski status.

Procedura kontrole i sertifikacije se vrši kao kod drugih biljnih kultura, odnosno svakegodine i pri svakoj upotrebi semenskog materijala (koji po pravilu treba da bude organski).Dozvoljena sredstva za upotrebu u organskoj poljoprivredi za zaštitu i đubrenje upotrebljavaju se iu organskoj proizvodnji industrijskih, furažnih i žitnih kultura.

ORGANIC

- 13 -

- 14 -

Domaće rase i vrste dobro su prisposobljene lokalnim klimatskim i geografskim uslovima,pa omogućavaju da se izbegnu zdravstveni problemi povezani sa adaptacijom i aklimatizacijom.

Uzgajanje domaćih rasa najčešće znači i manji prinos po životinji, budući da domaće rasenemaju jako izražene proizvodne karakteristike. Samo to teoretski podrazumeva i manji prihod pouzgajanoj životinji, ali ipak, ekonomija organske proizvodnje ukazuje na suprotno. Naime, sobzirom na to da su domaće rase životinja mnogo otpornije na oboljenja, a klimatski uslovi tražemanje investicije i troškove za obezbeđivanje odgovarajućih uslova za smeštaj, negu, lečenje ipreventivu. Domaće rase su manje probirljive u smislu ishrane koju konzumiraju i često puta sehrane prirodnom vegetacijom koja ne može da se upotrebljava pri uzgajanju visokoproduktivnihrasa. Na kraju, proizvodi dobijeni organskim načinom proizvodnje imaju veću prodajnu cenu uodnosu na konvencionalne, što bi trebalo da opravda ekonomski aspekt uzgajanja domaćih rasa.

Za prelazak konvencionalne stočarske farmu u organsku, najvažniji preduslov jeobezbeđenje sertifikovane organske stočne hrane. Pri tom, farme sa sopstvenom proizvodnjomhrane imaju bolje predispozicije za prelaz u organske od onih koje je kupuju, pre svega da bi seizbegle cenovno-tržišne turbulencije i da se obezbedi

Dobijanje sertifikovane organske stočne hrane obavlja se preko prenamenekonvencionalnih proizvodnih površina namenjenih za proizvodnju stočne hrane u farmi koja sesertifikuje.

dostupnost sertifikovanoj hrani u tokuproizvodnje.

Hrana koja se koristi u ishrani životinja u organskoj proizvodnji treba da potiče sasertifikovanih površina, pri tom minimum 50% treba da bude proizvedeno na samoj farmi ili uslučajevima kada to nije moguće, hrana može da se nabavlja sa druge sertifikovane organskefarme.

Jedan od najvažnijih faktora za uspešnu organsku životinjskuproizvodnju odnosi se na pravilan izbor rasa ili vrsta-soja. Svaka rasasvoje genetičke kapacitete maksimalno realizuje u sredini u kojoj jestvorena.

U organskom stočarstvu se nameće potreba za izbor rasa i vrstikoje su prisposobljene lokalnim mikroklimatskim uslovima, rase kojeimaju prirodno stečenu otpornost prema parazitima i bolestimakarakterističnim za određeni region.

Prednost pri selekciji treba da se daje domaćim rasama ivrstama, kao otpornijim na oboljenja koja su vrlo često p

Domaće rase redovno imaju jaku konstituciju, povećanuprirodnu otpornost i manje su zahtevne u pogledu nege, smeštanja iishrane.

risutna kod rasanamenjenih za intenzivnu proizvodnju.

ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNJA

Sertifikacija organske stočarske proizvodnje postavlja specifične zahteve kako za ishranutako i za smeštaj, negu i način uzgajanja životinja.

- 15 -

Za mlade životinje, ishrana prirodnim mlekom putem sisanja trebada iznosi najmanje 3 meseca za goveda i konje i 45 dana za ovce, koze isvinje. Upotreba mleka u prahu za prehranjivanje mladih životinja nijedozvoljena.

ve inaIshrana na organskim farmama treba da bude bazirana na napasanju

sa kvalitetnom zelenom hranom ili silažom, pri čemu suve materije udnevnom obroku životinja treba da potiče od voluminozne sveže, suve ilisilirane hrane.

č

Napasanje životinja predstavlja vrlo važan element pri organskojstočarskoj proizvodnji.

Pored zadovoljavanja potreba sa hranljivim materijama, prinapasanju, životinje se kreću, a time povećavaju svoju konstituciju ikondiciju. Dopunski se eliminiše stres kao važan faktor za prouzrokovanjebolesti.

Organska proizvodnja ima specifične zahteve u pogledu čuvanja i smeštaja životinja.Preporučuju se štale sa slobodnim kretanjem stoke, pristupom do ispusta, do otvorenih pašnjaka iograničavanje broja životinja zavisno od kapaciteta štala.

Vezivanje životinja, čuvanje u individualnim kavezima, kao i uzgajanje životinja ukavezima nije dozvoljeno.

Paša mora da se obavlja na sertifikovanim pašnjacima. Ukoliko takvipašnajci nisu dostupni, napasanje može da se obavlja na društvenimpašnjacima uz prethodno potpisivanje ugovora o koncesiji saorganizacijama koje upravljaju pašnjacima. Organizacija koja upravljapodručjem, treba da izda potvrdu da područje koje se sertifikuje u poslednjetri godine nije bilo tretirano sa sintetičkim preparatima.

U dnevnim dozama životinja, koje pored paše sadrže kabast i koncentrisani deo, nesmeju da se upotrebljavaju sintetički dodaci ili proizvodi genetički modifikovanih organizama.

Ishrana životinja u organskoj proizvodnji treba da bude po želji.Voda treba da je stalno sveža i higijenski ispravna za piće.Ishrana svinja i životinja u dnevnom obroku treba da uključuje voluminoznu svežu, suvu

ili siliranu hranu.

Nije dozvoljeno dodavanje hormonskih preparata za stimulisanje rasta, gojaznosti iplodnosti.

XX

X

Nakon obezbeđ i van ja po t rebnesertifikovane stočne hrane može da se počne saprelaznim periodom životinja na farmi.

Prelazni period u zavisnosti od vrste inamene životinja može da varira.

goveda i kopitari meseci

ovce I koze meseci

svinje

12

6

6

6

6

meseci

e koje se koriste u 10 meseci

proizvodnji mleka

ina za meso meseci

ina za jaja meseci

životinj

živ

živ

- 16 -

Upotreba fitoterapeutskih i homeopatskih terapeutskih sredstava (biljniekstrakti, pčelinji preparati, životinjske ili mineralne supstance) preferira se uorganskoj proizvodnji. Drugim rečima, organska proizvodnja upućuje na upotrebuprirodnih tradicionalnih lekova i na lekovite biljke, kako u preventivi tako i u terapijiživotinja.

Dobro stanje i smanjenje stradanja životinja je važan princip u organskoj proizvodnji, aupotreba alternativnih preparata je opravdana ukoliko oni daju potrebne rezultate pri lečenjuživotinja.

Svaka upotreba supstanci za stimulisanje rasta ili proizvodnje (uključujući antibiotike,kokcidiostatike), kao i upotreba hormona ili sličnih supsta

Veštačko osemenjavanje u organskoj proizvodnji je dozvoljeno, ali se prednost dajeprirodnom načinu osemenjavanja.

Sinhronizacija polnog žara kod životinja uz pomoć sintetičkih supstanci i hormona nijedozvoljena.

nci za kontrolisanje reprodukcije(induciranje ili sinhronizovanje estrusa) ili za druge namene je zabranjena.

Slobodno kretanje životinja doprinosi da se održi dobra fizičkakondicija, prirodna otpornost i smanjenje stresa, kao glavnog preduslova zaizbegavanje velikog broja oboljenja poznatih kao „štalske bolesti“, koje sejavljaju zbog intenzivnog načina čuvanja.

X

Upotreba hemijski sintetizovanih veterinarskih lekova nije dozvoljena uorganskoj proizvodnji.

Lečenje hemijski sintetizovanim veterinarskim lekovima može dabude dozvoljeno samo ukoliko je neophodno da se izbegne stradanježivotinje.

Posle aplikacije hemijski sintetizovanih veterinarskih lekova, preupotrebe proizvoda od životinje, potrebno je da prođe dvostruki periodizlučivanja leka iz tela životinje (karenca) od onoga što je propisano na samompreparatu.

Svaka upotreba hemijski sintetizovanih veterinarskih lekova morada bude tačno evidentirana, a informacije o terapiji životinja treba da seprijave kontrolnom i sertifikacionom telu.

O b a v e z n e v a k c i n a c i j e p r e d v i đ e n e n a c i o n a l n i mzakonodavstvom ili zakonodavstvom EU dozvoljene su u organskojstočarskoj proizvodnji.

oizvodnje.

Ukoliko je hemijski veterinarski lek upotrebljen više oddva puta u godini, životinja i proizvodi dobijeni od nje moraju dabudu označeni kao konvencionalni i odstranjeni iz organskogprocesa pr

> 2 = ORGANICX

Upotreba flašing-metode kao metode za sinhronizacijuestrusa u organskoj stočarskoj proizvodnji je dozvoljena, dokembriotransfer nije dozvoljen.

X

- 17 -

Preventivna terapija protiv parazita nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. Najjačiinstrument savlađivanja parazita predstavlja održavanje životinja u dobroj kondiciji, štopodrazumeva povećanu otpornost prema parazitima.

Upotreba sintetičkih preparata protiv parazita je dozvoljena samo ukoliko veterinar prekoanalize konstatuje prisustvo parazita i ukoliko je neophodno da bi se izbeglo stradanje životinje.

Drugu dopunsku meru predstavlja rotacija pašnjaka i njihovo odmaranje.Vremenski uslovi (temperatura, vlaga, kiša) utiču na reproduktivni ciklus parazita,

odnosno periode nošenja jajašaca, ispilivanja ili promene razvojnog stadijuma parazita.Blagovremenom rotacijom stada po pašnjačkim parcelama omogućava se ispiljivanje

jajašaca parazita i njihovo izumiranje pre nego što se stoka vrati na taj pašnjak (processamočišćenja pašnjaka).

Paraziti su obično prisutni na donjim delovima biljaka i kontrolom visine vegetacije napašnjacima, pre puštanja životinja, može da se smanji stepen ugroženosti životinja.

Uz poznavanje životnog ciklusa parazita i vremenskih uslova može da se izrade programiza kontrolu parazita preko uvođenja rasporeda napasanja i kretanja životinja od jedne parcele dodruge, preko plodoreda i preko poboljšavanja higijene životinja i pašnjaka.

Svi operativni zahvati

Operativni zahvati u organskoj proizvodnji dopuštaju sesamo ukoliko se izvršavaju sa ciljem da se poboljša bezbednost,zdravlje ili stanje životinje.

moraju da budu odobreni odkontrolnog i sertifikacionog tela i da budu obavljeni u odgovarajućemuzrastu životinje, od strane kvalifikovanog personala i na način nakoji se stradanje životinja svodi na minimum.

Operativni zahvati sa kojima se nepovratno prouzrokuju fizičke promeneizgleda ili funkcije životinja (tetoviranje, žigosanje, obrezivanje, nosni prsteni,sečenje repa, zubi ili kljunova) nisu dozvoljeni.

Kastracija je dozvoljena samo dok su životinje veoma mlade (do 14dana), budući da kastracija kod starijih životinja izaziva mnogo veće bolove istres.

X

ORGANSKA PČELARSKA PROIZVODNJA

pisanim evropskomregulativom i nacionalnom legislativom za organsku proizvodnju.

Pri prelasku sa konvencionalnog ka organskom načinu pčelarske proizvodnje, kao i udrugim granama poljoprivrede, proizvođač treba da bude upoznat sa osnovnim načelima kojatreba da se primenjuju pri organizovanju ovakve vrste proizvodnje, pro

Izbor lokacije na kojoj je smešten pčelinjak i okolina u kojoj se napasaju pčele je odsuštinske važnosti pri organskoj pčelarskoj proizvodnji.

Odgovarajuća je ona lokacija u čijoj su okolini izvori nektara i polena od prirodnemedonosne flore ili organski sertifikovanih proizvoda površine u radijusu od 3 kilometra. Napovršini pčelinje paše mogu da budu zastupljene kultivisane poljoprivredne biljke, ali poduslovom da se na njima ne praktikuje konvencionalna proizvodnja koja podrazumeva upotrebunedozvoljenih veštačkih đubriva i pesticida.

Lokacija treba da je dovoljno udaljena od bilo kakvih mogućih izvora zagađenja, kao štosu: autoputevi, industrijski objekti,

Ukoliko se u blizini pčelinjaka nalaze površine pod industrijskim kulturama koje seuzgajaju na ekstenzivan način (bez upotrebe hemikalija), potrebno je da pčelar od proizvođačaobezbedi dokaz (sertifikat, deklaraciju) o poreklu semenskog materijala koji ne treba da jegenetički modifikovan.

Na teritoriji na kojoj se napasaju pčele nije dozvoljeno da bude lociran konvencionalnipčelinjak. Razlog za ovo je što pčele kao vrsta mogu da se napadaju i da kradu med iz košnica, paako organska porodica unese med iz konvencionalne, znači unosi kontaminirani med koji mešasa svojim.

Menjanje lokacije pčelinjaka je dozvoljeno, pod uslovom da nova lokacija zadovoljavaspomenute kriterijume za organsku proizvodnju.

urbani centri, deponije i dr.

Oplemenjivanje pčelinje paše preko zasađivanja ili zasejavanjamedonosnih biljaka je mera koja nije navedena u propisima za organskuproizvodnju. Ipak, ovu meru pčelari treba kontinuirano da praktikuju dabi povećali medeni bilans pčelne paše, a sa time i rentabilnost pčelarskefarme. Beli bagrem, japanska sofora, evodija i dr. drvenaste biljke zanekoliko godina od njihovog zasađivanja počinju sa nektarenjem iproizvodnjom polena.

ra na 1 ha nenadmašna medonosna biljka.Od travnatih vrsta na prvom mestu je facelija, koja je po svojoj

produkciji od 1000 kg nekta

XX

Biljke, kao pelin, melisa, kantarion, hajdučka trava i dr., poželjno je dase zasade oko pčelinjaka, iz razloga što one ulaze u sastav raznih čajeva kojise dodaju preventivno i terapeutski pri lečenju određenih bolesti pčela(vapneno leglo, upala creva kod pčela, varoza i sl.)

- 18 -

Pri organskom načinu proizvodnje potrebna je zamenasaća kupljenih satnih osnova sa satnim osnovama oblikovanimod voska iz sopstvene proizvodnje. U te svrhe najbolje je da seiskoristi vosak koji se dobija od voštanih poklopčića pri ceđenjumeda, pre svega zbog dovoljnih količina voska koje se dobijajuna ovaj način. Dozvoljena je upotreba i voska koji se dobija sabočnih nadgradnji nosača ramova, kao i vosak sa ramovagradionika koji ujedno služe i za mehaničku borbu protivpčelinjeg krpelja. Sav vosak iz pčelinjaka treba da budezamenjen u periodu od 4 godine sa ciljem da se ispune uslovi zaorgansku proizvodnju meda.

(pr.) mo e da

Odbacivanje veštačkih boja koje se koriste za bojenje pčelinjihsanduka je važan uslov u organskoj proizvodnji.

Za zaštitu sanduka treba da se koriste prirodne boje na bazilanenog semena . Uklanjanje stare boje sa sanduka vrši sestruganjem, brušenjem, zagrevanjem i slično. Ukoliko ekonomska logikaopravdava, dozvoljeno je da novi sanduci uopšte i ne budu obojeni.

Postoji više recepata za pripremanje prirodnih boja, kojiobezbeđuju kvalitetnu i jeftinu zaštitu sanduka.

ž

Na primer: 1 l lanenog ulja, 1 l 30% propolis ekstrakta i 1 kg pčelinjeg voska sezagrevaju do topljenja. Dok je rastvor još uvek topao, premazuju se sanduci. Ova kombinacijase suši sporo (24 časa), pa se zato drugo premazivanje vrši sledećeg dana. Premazivanje sezavršava kada se uoči da se smesa više ne upija u drvetu. Kvalitetnim premazivanjemsanduka zaštićeni su za period od tri do četiri godine, posle kojih se postupak ponavlja.

U ishrani pčela nije dozvoljena upotreba običnog šećera (belišećer – saharoza). Za zimsku prehranu i za prolećnu stimulaciju pčela,potrebno je u sanduke ostaviti dovoljne količine meda i polenovog praha.Uobičajeno potrebna količina iznosi od 15 do 20 kg po pčelinjoj porodici.

Postojeća pčelarska praksa da pčelari zamenjuju stari vosak sa oblikovanim satnimosnovama iz trgovine nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. To je zato što takve satne osnoveu sebi sadrže materije koje nisu dozvoljene u organskoj proizvodnji (parafin, boje, aditivi i sl.).

U slučaju da jesenja paša nije obezbedila dovoljne količine hrane, pčelar može dainterveniše dodavanjem organskog meda, organskog šećera ili kombinovano kao šećerno mednotesto zime, ili šećerno-medni sirup u periodu posle meseca marta. Ovaj zahtev je jedan od najtežihza ispunjavanje, posebno u sušnim godinama. Za mere prehrane je potrebno da se izvestikontrolno i sertifikaciono telo, kao i da se dostave informacije o tome koliki je nedostatak hrane i sakolikom količinom hrane će se intervenisati.

X

- 19 -

Organska proizvodnja je od posebnog značaja za zdravlje iblagostanje životinja, pa je u skladu sa tim, sečenje krila maticama prinjihovom obeležavanju zabranjeno. Uklanjanje starih i „istrošenih“matica vrše pčele-radilice kao deo njihovog prirodnog instinkta zaopstanak, pri čemu i pčelari mogu da intervenišu posebnim tehnikama.Mlade matice mogu da se obeležavaju i zamenjuju po potrebi.

Kao obavezna aktivnost u organskom pčelarstvu jenumerisanje pčelinjih sanduka i vođenje pčelarskogdnevnika. Najbolje je da pčelar ažurira dnevnik otehničkim merama pri uzgajanju i dnevnik o ulazu i izlazumaterijala i proizivoda. Prvi je važan za potrebe pčelarakoji na osnovu proizvodnih svojstava pčelinjih porodicamože da organizuje selekciju i borbu protiv bolesti.

U dnevniku pak za ulaz i izlaz materijala i proizvodaevidentiraju se svi proizvodi koji su ušli na pčelarsku farmu(zaštitna sredstva, boje, ramovi, žica i sl.) i proizvodi kojiizlaze iz farme (med, polen, propolis, matični mleč).

Ovakva evidencija, zajedno sa dobijenim iliizdatim dokumentima (fakture, otpremnice, fiskalni računii sl.), daje se na uvid na zahtev kontrolnog i sertifikacionogtela.

,

Organska pčelarska proizvodnja ima posebne uslove u pogledu perioda prelaza. Saulaskom u proces sertifikacije sam proces proizvodnje ulazi u prelazni period. Period prelaza upčelarstvu traje različito, zavisno od toga da li ispunjava zahteve naložene od kontrolnog isertifikacionog tela.

U najboljem slučaju, sertifikat za organsku proizvodnju meda, polenovog praha, matičnogmleča i propolisa dobija se posle jedne godine od prve kontrole. Za ovaj period ne dobija sesertifikat za organski vosak, zato što su za promenu konvencionalnog sa organskim voskompotrebne najman

pčelar

je tri godine. Posle zamene voska cela proizvodnja dobija status organskeproizivodnje.

Borba protiv pčelinjeg krpelja (varoze), koji redovnonapada pčelinje porodice, kao najzastupljeniji problem uorganskom pčelarstvu, vrši se sa dozvoljenim preparatima(oksalna i mravlja kiselina, timol, biljni ekstrakti i dr.) sa kojima sepostižu zadovoljavajući rezultati. Budući da ovi preparati tražeposeban pristup pri njihovom pripremanju i aplikaciji, najbolje jeda se pčelari konsultuju sa stručnim licem. Primenom ovihpreparata u kombinaciji sa kvalitetnom selekcijom, dezinfekcijomi mehaničkom borbom, varoza može da se kontroliše i održavana minimalnom nivou, bezopasno po zdravlje pčela.

X

X

- 20 -

Jedan od glavnih principa organskog sertifikovanjasamoniklih vrsta je obaveza za uvođenje održivogiskorišćavanja, odnosno sakupljanja samoniklih vrsta, tj.iskorišćavanje a da pri tom ne bude ugrožen opstanak vrste nateritoriji na kojoj se sakuplja.

Organsko sertifikovanje samoniklih vrsta ne ostavljamogućnost za preveliku eksploataciju i mogućnost zauništavanje vrste u oblasti gde se sakuplja, što je svakako jedanod argumenata za plasiranje po višoj ceni na tržištima koja imajurazvijenu ekološku svest.

Postupak za dobijanje sertifikata delimično se razlikuje od onog kod poljoprivredneproizivodnje u pogledu potrebnih dokumenata i uslova koji treba da budu ispunjeni.

Pored aplikacije za organskog proizvođača, plana za upravljanje sakupljanjemsamoniklih vrsta, potrebno je da se prilože karte regiona u kojima se vrši sakupljanje saoznačavanjem područja u kojima se sakupljaju pojedinačne vrste.

Sertifikat za sakupljanje samoniklih vrsta sa organskimpor

Za razliku od drugih organskih sertifika

eklom može da dobije pravno lice.Sertifikat se dobija za grupu vrsti koje će se sakupljati, a

zastupljene su u određenoj oblasti sakupljanja, na primer, deošumske oblasti, pa sve do celog nacionalnog parka.

ta, organskisertifikati dobijeni za samonikle biljke ne podležu periodu prelaza.Po dobijanju saglasnosti i izvršenoj kontroli i sertifikaciji odkontrolnog tela, samonikle biljke sakupljene u sertifikvoanoj oblastidobijaju predznak „organski proizvodi“.

Organska sertifikacija samoniklih vrsta podleže strogim pravilima i kriterijumima sa kojimase definiše način kontrole i sertifikacije.

Svetski tržišni trendovi govore da je u kontinuiranom porastu u poslednjih nekoliko godinapotražnja samoniklih plodova, a organska sertifikacija omogućava veliku prednost pri njihovomplasmanu.

Kao način za dodavanje vrednosti samoniklih vrsta i proizvodadobijenih od njih i, svakako, plasiranje po višim cenama, može dase iskoristi organska sertifikacija bez razlike da li je reč o sirovini ili oprerađevini koje se koriste u prehrambenoj, kozmetičkoj ilifarmaceutskoj industriji.

ORGANSKA SERTIFIKACIJA SAMONIKLIH VRSTA

ORGANIC

- 21 -

- 22 -

Dopunski je potrebno da se označerasto janja od potenci ja ln ih izvorazagađivanja, da se izradi plan o količinamakoje se planiraju da se sakupe za svaku vrstuposebno, svakako u saglasnosti sa gustinomi rodnošću vrsta, sa ciljem da se obezbediodrživo iskorišćavanje i zaštita odprekomernog sakupljanja. Od nadležneinstitucije potrebno je da se obezbedi ipotvrda da područje koje se sertifikuje uposlednje tri godine nije bilo tretirano

čsa preparatima koji nisu dozvoljeni

za upotrebu u organskoj proizvodnji.

(prskanje avionom ili na drugi na in suzijanjainsekta)

Pri otkupu na punktovima, potrebno je da se vodi preciznaevidencija o količinama koje se sakupljaju i o područjima iz kojihpotiču. Sve otkupne beleške sa količinama i generalijama skupljačatreba da se dokumentuju i da se ima jasan pregled dokumentacije odaljem postupanju sa proizvodima. Kao najvažniji deo posleobezbeđivanja održivog sakupljanja i korišćenja res

Bez razlike da li se oni prodaju u zemlji ili u inostranstvu kaosirovine u svežem, smrznutom ili sušenom stanju ili se prethodnoprerađuju, potrebno je evidentiranje cele dokumentacje o isporuci iplaćanju proizvoda (otpremnice, fakture, otkupne beleške, dozvole zaizvoz). Svi dokumenti (finansijski i materijalni) povezani sa organskimproizvodima moraju da sadrže opis da se dokumenti odnose nasertifikovane organske

ursa je prativostsakupljenih proizvoda do regiona sakupljanja odnosno otkupnihpunktova.

proizvode.

, da bi potvrdio damaterijali sadr

ima.

Sakupljanje organskih sertifikovanih samoniklih vrstamogu da obavljaju samo skupljači koji su prošli obuku zaodrživo sakupljanje samoniklih vrsta i da se nalaze na listi kodoperatora koji vrši sertifikaciju.

Ažurirani spisak skupljača, i informacije o sprovedenojobuci skupljača, dodatni su dokumenti potrebni za obavljanjesertifikac

časkupljača

ž žskupljač

ije.Uobi jena je praktika da sertifikator pregleda

materijale koji se koristi za obukue sve nu ne informacije koje su potrebne

Pored sertifikovanja određene vrste u određenoj oblasti, istotako u procesu sertifikacije obuhvaćeni su i otkupni punktovi.

šž ž

Da bi se izvr ila sertifikacija otkupnih punktova potrebno je dapunkt ima dozvolu za rad izdata od strane nadle nih dr avnih ililokalnih organa.

Da punkt ispunjava sve higienske norme za rukovanje hranomkoje se odnose na proizvode sa kojima punk radi.

Da u procesu skladiranja proizvoda primenljuje samo praktikekoje su dozvoljene u organskoj proizvodnji.

Potrebno je da se obezbedi jasno označavanjeporekla/statusa sirovina ili proizvoda sa ciljem da se izbegnenjihovo mešanje ili zamena u toku manipulacije ili procesaprerade.

Prostorno i/ili vremenski odvojiti procese prerade sirovina organskog porekla ikonvencionalnih sirovina.

Sirovine organskog porekla u organskoj proizvodnji moraju posebno da budu navedeneu popisu sastojaka na

Organski proizvod

Pri skladištenju sirovina i proizvoda treba da se obezbedi identifikacija serija nanačin na koji će se onemogućiti bilo kakvo mešanje ili kontaminacija sa proizvodima ilisupstancama koje nisu organskog porekla.

Aktivnosti prerade organskih proizvoda treba da se najave kod kontrolnog tela i da seobavljaju u kontinuitetu dok se ne završi cela serija.

proizvodu, sa tačno navedenim ušešćem (u %).

i dobijeni putem prerade u sertifikovanim prerađivačkim kapacitetimamogu da sadrže najviše 5% (težinski deo) poljoprivrednih proizvoda koji nisu organskog porekla ana listi su dozvoljenih poljoprivrednih proizvoda.

Samo proizvodi koji sadrže manje od 95% (težinski deo) sastojaka organskog porekla,mogu da se označe kao „organski proizvod“.

/ ar aš ž

Posle svake promene sirovin koje se prerađuju(organska, konvencionalna), treba da se izvršiodgovarajuće pranje i čišćenje opreme sa ciljem da seonemogući bilo kakvo mešanje ili kontaminacija sasirovinama ili supstancama koje nisu organskog porekla iisto mora da se evidentira.

Pod prerađevinama se podrazumevaju prerađeni poljoprivredniproizvodi biljnog i životinjskog porekla, pripremljeni od jednog ili višesastojaka biljnog i/ili životinjskog porekla.

a, uključujući i klanje i sečenjestočnih proizvoda kao i pakovanje, odnosno svih prerađevina koje ćedovesti do izmena u označavanju proizvoda koji bi se predstaviodrugačije od organski svežeg, konzervisanog i/ili prerađenog proizvoda.

Kao proces prerade, koji treba da se sertifikuje, podrazumevase prerada poljoprivrednih proizvod

ORGANSKA SERTIFIKACIJA PRERAĐEVINAORGANSKA SERTIFIKACIJA PRERAĐEVINA

Sa ciljem da se dobije proizvod sa organskim predznakom, koji u sebi uključuje preraduorganskih sirovina, prerađivački procesi i kapaciteti moraju da budu sertifikovani.

Oslobođeni od sertifikacije su procesi pakovanja i prvobitnog označavanja proizvoda, kojise vrše na imanju na kojem su proizvedeni organski proizvodi.

U slučaju kada se u prerađivačkim kapacitetima ili u skladištima ne prerađuju, pakuju ili skladištesamo proizvodi i sirovine organske proizvodnje, mora da se obezbede posebni uslovi za rad.

ORGANIC

- 23 -