1

Vodi za Organsku Proizvodnju

Prirunik 7

Suncokreta

U saradnji sa:

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

2

CIP - ,

633.854.78-114.7(035)631.147(035)

, , 1975- Vodi za organsku proizvodnju suncokreta / [autor Igor Balali]. - Beograd : GIZ-Nemaka organizacija za internacionalnu saradnju GmbH ; Novi Sad : #Odeljenje za uljane kulture, #Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 2012 (Zemun : Dunav).- 24 str. : ilustr. ; 22 cm. - (Prirunik / [GIZ-Nemaka organizacija za internacionalnu saradnju GmbH] ; 7)

Kor. nasl. - Podatak o autoru preuzet iz kolofona. - Tekst tampan dvostubano. - Tira 750. - Bibliografija: str. 21-23.

ISBN 978-86-87737-58-7 (GIZ)

a) - - b) - COBISS.SR-ID 195034892

Objavljeno od strane:Odeljenje za uljene kultureInstitut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Uz podrku:Deutsche Gesellschaft fr InternationaleZusammenarbeit (GIZ) GmbH

Program for Private Sector Development in Serbia - ACCESS Autor:Dr Igor Balali, Odeljenje za uljene kulture Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Sadraj1. Uvod 3

2. Agrotehnike mere 4 2.1. Izbor parcele 4 2.2. Plodored i izbor preduseva 5 2.3. Obrada zemljita 5 2.4. ubrenje 6 2.4.1. Stajnjak 7 2.4.2. Kompost 8 2.4.3. Zelenino ubrivo 9 2.4.4. Glistenjak 10 2.4.5. Mikrobioloka ubriva 11 2.5. Sortiment 11 2.6. Setva 12 2.7. Nega useva 13 2.7.1. Meuredna obrada 13 2.7.2. Navodnjavanje 13 2.7.3. Maliranje 13 2.7.4. Bioloka kontrola tetnih organizama 14 2.8. Dopunsko opraivanje 15 2.9. Desikacija 15 2.10. etva suncokreta 15

3. Zakljuak 17

4. Prilozi 18

5. Literatura 21

VODI ZAORGANSKUPROIZVODNJUSUNCOKRETA

5

je da ukoliko proizvoa istovremeno primenjuje kon-vencionalnu proizvodnju i metode organske proizvodnje, duan je da obezbedi prostorno razgranienje izmeu povrina sa konvencionalnom i povrina sa organskom proizvodnjom, tj. da postavi ivi pojas ili drugu fiziku prepreku kojom se obezbeuje razgranienje. Svrha i-vog pojasa je da se sprei uticaj sintetikih sredstava koja se koriste u konvencionalnoj proizvodnji.

U svetu ima 37,2 miliona hektara poljoprivrednog zemljita pod organskom proizvodnjom. Regioni sa najveim povrinama pod organskom proizvodnjom su Okeanija (12,2 miliona hektara), Evropa (9,3 miliona hektara) i Latinska Amerika (8,6 miliona hektara), dok najmanje ovakvih povrina ima u Africi (ko 890 hiljada hektara). Drave sa najvie povrina pod organskom proizvodnjom su Australija, Argentina i SAD. Kod nekih zemalja poveanje povrina pod organskom poljopri-vredom je naroito znaajno: Foklandska ostrva (35,7 odsto), Lihtentajn (26,9 odsto) i Austrija (18,5 odsto). Poveanje tih povrina je bilo izrazito najvee u Evropi, gde su one poveane za skoro milion hektara. Poslednjih desetak godina se u pojedinim zemljama Zapadne Evro-pe organska poljoprivreda razvila uz godinji rast ak do 10%. U Evropskoj uniji vie od 5,8 miliona hektara je pod organskom proizvodnjom, a postoji vie od 140.000 far-mi. Drava sa najveim brojem farmi, odnosno najveim podrujem na kom je zastupljena organska proizvodnja, je Italija.

1. UVOD

Organska poljoprivreda je sistem ekolokog uprav-ljanja biljnom proizvodnjom koji uva i unapreuje bi-odiverzitet (raznovrsnost biljnog i ivotinjskog sveta), prirodno kruenje materija i bioloku aktivnost zemljita. Ouvanje biodiverziteta daje organskoj poljoprivredi iri i trajan znaaj u okviru mera zatite ekosistema. U organ-skoj proizvodnji radi se u skladu sa prirodom. Ona je deo odrivog razvoja, gde vlada uravnoteen sistem izmeu zemljita, biljke, ivotinja i oveka u proizvodnji hrane. Glavni zadatak je podsticanje i intenziviranje biolokih ci-klusa unutar proizvodnog sistema (biotopa), ukljuujui mikroorganizme, zemljinu floru i faunu, biljke i ivoti-nje. Za nae uslove je znaajno da se u ekoloki nenarue-nim sredinama razvija organska proizvodnja, specifina za razliite regione. Organska proizvodnja je sistem koji proistie iz osnovnih standarda formulisanih u okviru IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movements, osnovana 1972. godine). Na tim principima zasnivaju se dokumenta EU (Uredba EK 834/2007 i njeni pratei propisi), Codex Allimentarius iz 2001. (FAO/WHO), kao i naa zakonska regulativa (Zakon o organskoj pro-izvodnji (Slubeni glasnik RS, broj 30/10) i Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metoda-ma organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS, broj 48/11) Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje definisano

Organska proizvodnja po kontinentima (Izvor: SOEL-FIBL Survey 2007)

KontinetPovrina pod organskom proi-

zvodnjom (ha)% ukupnog poljoprivrednog

podrujaBroj organskih farmi

Evropa 6.920.462 1,38 187.697

Afrika 890.504 0,11 124.805

Azija 2.893.572 0,21 129.927

Latinska Amerika 5.809.320 0,93 176.710

Severna Amerika 2.199.225 0,56 12.063

Okeanija 11.845.100 2,59 2.689

Ukupno 30.558.183 0,74 633.891

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

6

Na najveim svetskim organskim farmama, ija se veliina kree i do nekoliko hiljada hektara, proizvodi se uglavnom penica, kukuruz, jeam (i slad jema) i suncokret. Organska poljoprivreda se danas u svetu razvija brim koracima kao reakcija na sve izraeniju naruenu ivotnu sredinu, pogoranje kvaliteta hrane i sve veeg ugroavanja zdravlja ljudi. Postizanjem bo-ljih rezultata u organskoj poljoprivredi, zatiti ivotne sredine i sveukupnom ruralnom razvoju, pospeuje se kvalitet ivota stanovnitva na datoj teritoriji, to moe biti odlian primer poljoprivrednim proizvoaima u ruralnim podrujima na itavoj teritoriji Republike Srbije. Prirodna sredina, ouvana je posebno u brd-sko-planinskim podrujima, koja zauzimaju vei deo teritorije. Meutim, postojee mogunosti kod nas su tek u zaetku korienja.

Suncokret (Helianthus annuus L.) spada u glavne njivske biljke, koji bi u organskoj proizvodnji hrane mogao imati veliki ekonomski i nutritivni znaaj. Gaji se najvie radi zrna koje je bogato uljem (48-52%). Preovlauju nezasiene masne kiseline (linolna 60%, oleinska 30%) i zasiene masne kiseline (10% palmi-tinska kiselina). Stvoren je oleinski tip suncokreta, koji sadrzi 80% oleinske kiseline. Ulje je slino maslinovom i boljeg je kvaliteta. Suncokret ima privredni znaaj u prehrambenoj industriji (ulje i margarin), hemijskoj (sa-pun, glicerin, boje i lakovi) i u farmaceutskoj industriji (lekovi i kozmetiki proizvodi). Od znaaja su i nuspro-izvodi (sama) koji obiluju belanevinama, ugljenim hidratima, mineralnim materijama i drugim korisnim sastojcima i jedna su od vanijih komponenata u pripre-mi koncentrovane stone hrane. Glave mogu posluiti kao stona hrana, a cele biljke se mogu koristiti u pri-premi silae. S obzirom da u kratkom vremenu obrazuje dosta organske materije moe se koristiti u organskoj proizvodnji kao zelenino ubrivo. Osim toga suncokret se koristi kao ptiija hrana, za grickanje, a i kao ukrasna biljka. Moe se koristiti i za proivodnju biodizela.

Prinos suncokreta, kao i drugih useva, zavisi od agroekolokih uslova, hibrida i primenjenih agroteh-nikih mera. Agrotehnika ili nain gajenja, odnosno tehnologija proizvodnje suncokreta je hronoloki niz agrotehnikih mera, kojima se postojei agroekoloki uslovi prilagoavaju zahtevima suncokreta u cilju to boljeg iskoriavanja genetikog potencijala rodnosti. Organska proizvodnja u sutini ima cilj da se uz kva-litetnu proizvodnju ouva ivotna sredina. Pri tome je od posebnog znaaja da su sve agrotehnike mere podreene ouvanju i poboljanju zemljita. Zato je osnov organske proizvodnje plodored, sistem biljne proizvodnje, postavljen u skladu sa tipom proizvodnje i plodnou zemljita.

Ratarstvo i stoarstvo su tesno povezani. Bez do-bro razvijenog stoarstva nema ni razvijene biljne proizvodnje, kao ni integralno i organski orijentisanih tehnologija gajenja biljaka. Stoarstvo koristi proizvo-de ratarstva, ali mu i vraa sporedne proizvode u vidu organskih ubriva. Na osnovu poznavanja biolokih osobina biljke (hibrid, sorta) i njenih zahteva prema uslovima spoljanje sredine kreira se i tehnologija ga-jenja (izbor hibrida, izbor preduseva, sistema obrade ze-mljita, sistema ubrenja, setva, mere nege i etva). Od biolokih osobina bitno je poznavanje duine vegetacije, dinamike rasta i razvia, faza morfogeneze, dinamike porasta i osobina korenovog sistema, naina i dinamike formiranja prinosa, usvajanje i metabolizam hranljivih materija, poznavanje adaptabilnosti i otpornosti prema stresnim uslovima, bolestima i tetoinama.

2. Agrotehnike mere

2.1. Izbor parceleSuncokret je biljna vrsta koja dobro uspeva na mno-

gim tipovima zemljita, meutim najbolje rezultate ostvaruje na zemljitima visoke plodnosti, dreniranim, sa dubokim humusnim slojem, neutralne reakcije - tipa

7

ernozema, ritske crnice i aluvijuma. Ne odgovaraju mu skeletna plitka zemljita, a trebalo bi izbegavati i pesko-vita zemljita. Suncokret, zbog veoma dobro razvijenog korenovog sistema, koji duboko prodire u zemljite, za-hteva duboki akumulativni horizont. Na siromanim zemljitima, zahvaljujui dubokom korenovom sistemu visoke aktivnosti, daje relativno dobre prinose, ali su ti prinosi znatno nii od onih na normalnim zemljitima. Najpovoljniji pH za suncokret iznosi 6-8. Ne podnosi ve-like koliine azota u zemljitu, jer se u takvim uslovima razvija bujna lisna masa i glavica za koje se troi dosta vode, a biljke su slabo otporne na nepovoljne uslove (suu, bolesti).

2.2. Plodored i izbor predusevaObavezna mera organske proizvodnje je plodored

(smena useva u vremenu i prostoru). Plodoredi imaju viestruki znaaj u sistemima organskog ratarenja, gde predstavljaju glavnu agrotehniku meru. Njegovi osnov-ni zadaci su odravanje plodnosti zemljita, odnosno doprinos njegovoj strukturi, sadraju azota i humusa; regulacija bolesti, tetoina i korova; smanjenje gubitka hraniva ispiranjem; spreavanje i minimalizacija erozije. Ima posebnu ulogu jer znaajno smanjuje pojavu biljnih bolesti, tetoina i korova. Potovanjem plodoreda daje se i podrka ouvanju biodiverziteta u organskoj biljnoj proizvodnji.

Suncokret ne podnosi monokulturu. Nepovoljan uticaj monokulure najvie nastaje kao posledica na-pada bolesti i tetoina. Iz tog razloga suncokret se na istoj parceli moe sejati tek posle svake pete godine. Stvaranje novih hibrida otpornih na neke prouzrokova-e bolesti ne reava u dovoljnoj meri problem bolesti, pa je zbog preventivne i integralne zatite neophod-na preporuena rotacija i pravilna plodosmena. Soja, uljana repica i graak imaju neke zajednike bolesti sa suncokretom, te vremenski razmak izmeu setve ovih kultura i suncokreta treba da bude etiri godine. Dobri

predusevi za suncokret su penica i druga strna ita, kao i kukuruz.

U strukturi plodoreda krmne i leguminozne biljne vrste treba da zauzimaju znaajne povrine. Krmne i leguminozne biljke zauzimaju 30-50% plodorednih povrina, to doprinosi vroj vezi izmeu ratarstva i stoarstva. Izbor useva zavisi od niza inilaca: vred-nosti useva za odravanje plodnosti, sposobnosti konzervacije hraniva, mogunosti suzbijanja korova, bolesti i tetoina, raspoloivosti radnom snagom, kao i mehanizacijom.

U pogledu plodoreda potrebno je potovati osnov-na pravila: smenjivati useve koji imaju dubok korenov sistem sa usevima plieg korenovog sistema; biljke gueg sklopa sa razvijenim nadzemnim delom tre-ba kombinovati sa biljkama reeg sklopa; smenjivati lisnate i korenaste vrste; smenjivati leguminoze (azo-tofiksatore) sa vrstama koje nemaju osobinu vezivanja atmosferskog azota; kulture koje sporije niu i koje su na poetku vegetacije osetljivije na korove sejati po-sle posle onih koje spreavaju razvoj korova (lucerka, travno-detelinske smee i dr.). Ukoliko se ista kultura vie godina uzastopno gaji na istoj parceli dolazi do premorenosti zemljita, a posledica toga je opadanje prinosa i irenje biljnih bolesti, tetoina i korova.

2.3. Obrada zemljitaObrada zemljita je jedna og glavnih pitanja organ-

ske proizvodnje, poto se uspena organska proizvodnja zasniva na zemljitu koje je dobro snabdeveno organ-skom materijom, dobre strukture i povoljnog vodno-vazdunog reima. Cilj obrade je odravanje biogenosti zemljita tokom vegetacionog perioda, odravanje po-voljnog vodno-vazdunog reima i akumulacija rezervi vlage. I predsetvena priprema mora da bude u funkciji kvaliteta setve: ujednaene dubine setve, brzog i ujed-naenog nicanja biljaka, dovoljnog dotoka vode do bilj-ke i spreavanja evapotranspiracije. Sistemi koji tee ka

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

8

odrivoj poljoprivredi u cilju to racionalnijeg pristupa prirodnim resursima oslanjaju se na sisteme redukovane obrade zemljita, preteno konzervacijskog karaktera. Obrada zemljita je po pravilu redukovana, ali primenju-je se uvek ona koja uz korienje maina nee pogorati karakteristike zemljita, ve e uvek poboljati plodnost. Zato se u organskoj poljoprivredi esto koriste plugovi sa podrivaima radi rastresanja zemljita.

Naroito u suvljim godinama, suncokret pozitivno reaguje na duboku obradu. Na dublje obraenom ze-mljitu bolje se razvija korenov sistem i na taj nain formira vei kapacitet za usvajanje hranljivih materija i vode. U dublje obraenom zemljitu van vegetacione sezone dolazi do nakupljanja vlage u zemljitu, koju suncokret koristi u kritinim periodima. Duboko oranje je za suncokret obavezno obaviti tokom jeseni ili rane zime. Obradom se stvara dubok rastresit sloj koji omo-guava akumulaciju vode u dubljim slojevima zemljita. Nakon oranja, ili najkasnije pred zimu, preporuuje se se zatvaranje razora i slogova plugom ili tanjiraom kako bi se izravnala povrina. Za suncokret u organskoj proizvodnji obavlja se duboko oranje na 25-30 cm u novembru mesecu.

Na osnovu rezultata istraivanja prinos suncokreta u organskoj proizvodnji u vajcarskoj je bio neto vei pri redukovanoj obradi. Pri tome je za setvu korieno netretirano seme, a korovi su kontrolisani mehaniki (motika vuena traktorom), kao i runim odstranjiva-njem korova.

Predsetvena priprema za suncokret treba da se oba-vi setvospremaem pri optimalnoj vlanosti zemljita. Najbolje je to obaviti u dva navrata, rano u prolee i ne-koliko dana pre setve. U drugom prohodu, neposredno pred setvu, obavlja se i finalna priprema i unitavaju klijanci i korovi koji su nikli. Predsetvena priprema se sastoji iz ravnanja povrine kako bi se formirao rastre-sit sloj do oko 10 cm dubine. Ukoliko se radi o tekim zemljitima, neophodno je u prolee, pre predsetvene

pripreme, izvesti kultiviranje na veu dubinu. Ako je ze-mljite uz to i dosta zakorovljeno treba izvesti tanjiranje.

2.4. ubrenjeU organskoj proizvodnji pridaje se veliki znaaj or-

ganskim ubrivima. Organska ubriva su nezamjenjiva kada je u pitanju poboljanje fizikih, hemijskih i bio-lokih osobina zemljita. Poto se mineralna ubriva ne koriste u organskoj proizvodnji veoma je znaajno dugorono odravanje plodnosti zemljita. Glavni preduslov za ostvarivanje osnovnog principa organske poljoprivrede (hrani zemljite da bi hranio biljke) je poveanje sadraja organske materije u zemljitu. Prelazni period (period konverzije) treba maksimalno iskoristiti da se primenom stajnjaka, komposta, zele-ninim ubrenjem i drugim merama povea sadraj organske materije u zemljitu. Pri unoenju organskih ubriva unose se i korisni mikroorganizmi, a istovre-meno se aktivira i njihov rad u zemljitu. Razgradnjom, uneta organska materija se delimino mineralizira, ali iz produkata razgradnje se sintetizuju nova visokomoleku-larna organska jedinjenja (humusne materije). Humus je izuzetno znaajan u zemljitu. On utie na dinamiku i na sve osobine zemljita, te se zato i naziva regulatorom plodnosti zemljita. Od te regulatorske funkcije posebno je znaajan njegov uticaj na sposobnost zemljita za bolje primanje i zadravanje vode, zatim uticaj na struk-turu, na vodni, vazduni i toplotni reim. Teka glinovita zemljita unoenjem organske materije postaju rastresi-tija, a laka peskovita vezanija, vie zatiena od erozije i deflacije. Mineralizacijom organske materije oslobaaju se biljna hraniva i ugljen-dioksid, neophodne mate-rije u procesu fotosinteze. Ugljen-dioksid osloboen razlaganjem organske materije doprinosi aktiviranju hraniva iz postojee rezerve zemljita, poveavajui njihovu pristupanost za biljke.

Za ubrenje se koriste organska ubriva: stajnjak, kompost, zelenino ubrivo, glistenjak, drveni pepeo,

9

biljni rastvori i druge otpadne organske materije nastale kao sporedni proizvodi u prehrambenoj tehnologiji i industriji, bioloki azot porekom iz simbiozne i nesim-biozne azotofiksacije, kao i prirodna mineralna ubriva.

2.4.1. StajnjakStajnjak predstavlja smeu izmeta domaih ivoti-

nja i njihove prostirke. Kvalitet zavisi od vrste domae ivotinje, naina njene ishrane, vrste prostirke i starosti ubriva. Konjski i oviji stajnjak (topli) imaju vie suve materije i bogatiji su sa N, P i K. Uglavnom se unose na teim zemljitima. Govei i svinjski (hladni) stajnjak sadre vie vode, hladniji su i kiseliji, pa se spo-rije razlau i pogodniji su za laka, peskovita zemljita. Proces razlaganja stajnjaka traje 2-3 godine, pri emu se u prvoj godini oslobodi svega 20-35% azota, 20-35% fosfora i 70% kalijuma. Pri raspadanju stajskog ubri-va stvaraju se razni gasovi. Nepoeljno je stvaranje amonijaka jer to znai gubitak azota. Da se to ne bi deavalo, stajnjaku je potrebno obezbediti kiseonik tj. vriti prevrtanje. Ukoliko nema dovoljno vlage, stajnjak plesnivi, a ako je vlage previe, dolazi do poremeaja toka razgradnje i stajnjak truli. U suvo godinje doba, potrebno je zalivati stajnjak, a u vlano zatititi ubri-te od prevelikih padavina. Toplota uz povoljnu vla-nost ubrzava raspadanje, a hladnoa koi rad bakterija i s toga razgradnja tee sporije. Zreli stajnjak se dobija u proseku posle 3-5 meseci. U toplijim uslovima i uz dovoljno vlage sazreva bre i obrnuto. Posle sazrevanja dobro je pokriti ga slojem zemlje 20-25 cm, kako bi se zatitio od nepovoljnih atmosferskih prilika. Stajnjak treba skladititi na propisano ureenom skladitu, u skladu sa pravilnicima o organskoj poljoprivredi u cilju spreavanja zagaenja vode direktnim izlivanjem, oticanjem i infiltracijom u zemljite

Stajnjak

Stajnjak deluje preko mineralnih materija koje se oslobaaju u procesu mineralizacije i preko uticaja na fizike i bioloke osobine zemljita. On se u zemljitu dalje razlae i oslobaaju se biljna hraniva. U lakim zemljitima, neutralne ili slabo alkalne reakcije, mine-ralizacija je znatno bra nego na glinovitim i kiselim zemljitima. Najbre se razlae celuloza i hemiceluloza, a najtee lignin. Prema rezultatima ispitivanja sve koli-ine celuloze se razlau u toku jedne godine, dok 37% lignina i posle etiri godine ostaje nerazloeno. Biljke iz stajnjaka, osim jona, mogu da usvajaju i neke organske molekule, ije dejstvo moe da bude stimulativno ili inhibitorno u zavisnosti od svojstva fizioloki aktivnih materija. Stajnjak je potpuno kompletno ubrivo koje veoma povoljno utie na fizike, hemijske i bioloke procese zemljita, a preko njih i na visinu i stabilnost prinosa biljaka. Pod uticajem stajnjaka, naroito sveeg, teka zemljita postaju rastresitija, zemljite se lake obrauje, proiruje se interval vlanosti kad je zemlji-te pogodno za obradu. Ukoliko se stajnjak redovno primenjuje laka zemljita postaju vezanija, otpornija na eroziju i deflaciju. Osim toga, poveava se snaga dranja vode, sadraj pristupane vode u zemljitu, poboljavaju se sorpcione osobine zemljita. Stajnjak povoljno deluje na toplotni reim zemljita. S obzirom na to da stajnjak poveava ukupnu poroznost, do izvesne granice utie i na bre zagrevanje zemljita.

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

10

Mada je koncentracija mineralnih materija u staj-njaku mala, ipak se u zemljite unose znaajne koliine hraniva. Biljna hraniva u stajnjaku su hemijski vezana za organsku materiju i postepeno se oslobaaju u procesu mineralizacije. Zato je stajnjak sporodelujue ubrivo i on u zemljitu deluje vie godina, zavisno od osobina ze-mljita, klime, primenjene koliine i dubine zaoravanja. Stajnjak je prvenstveno azotno i kalijumovo ubrivo, dok je sadraj fosfora znatno nii. Iz stajnjaka se naj-bre oslobaa kalijum, zatim azot, dok fosfor sporije prelazi u pristupaan oblik. Stajnjak zbog postepenog oslobaanja hraniva ima izraeno produeno dejstvo. Na tekim zemljitima dejstvo stajnjaka u proseku traje 4-5 godina, na ilovaama 3-4, a na lakim zemljitima 2-3 godine.

Stajnjak ubrzava aktivnost zemljine mikroflore, usled ega se popravlja struktura zemljita, poveava koncentracija ugljen-dioksida, to utie na aktiviranje fosfora iz zemljinih rezervi. Mineralizacijom stajnjaka, usled aktivnosti aerobnih bakterija, oslobaaju se i biljni hormoni, auksini i vitamini, koji deluju stimulativno na rast i razvoj biljaka.

U aridnim i semiaridnim uslovima i na lakim ze-mljitima ubrenje stajnjakom ima poseban znaaj jer poveava snagu dranja vode, a time se u zemljitu po-veava sadraj pristupane vode za biljke i usevi bolje odolevaju sui.

ubrenje stajnjakom

ubrenje stajnjakom u jesen pre osnovne obrade je povoljno, jer su gubici pri izvoenju svedeni na mi-nimum i stajnjak se dobro izmea sa zemljom. Velika je greka, sa vrlo loim posledicama, ako se stajnjak izveze na njivu, rasturi u gomile, ili po njivi i tako lei nedeljama i mesecima. Za to vreme, pod uticajem sun-ca, kie i vetra, sve ono to je najvrednije u stajnjaku gubi se u nepovrat. Pravilno iskoriavanje stajnjaka podrazumeva, pre svega, njegovo ispravno uvanje na ubritu, ali i odreen postupak od iznoenja na njivu do zaoravanja. Da bi se stajnjak to bolje iskoristio, treba ga istog dana kada se rasturi zaorati, eventualno sutradan. Optimalno vreme za primenu stajnjaka zavisi od klime, teksturne oznake i stepena zrelosti stajnjaka. U aridnoj i semiaridnoj klimi stajnjak moe da se primeni znatno pre setve, a na peskovitim lakim zemljitima primenu treba to vie pribliiti vremenu setve. ubrenje staj-njakom treba organizovati tako da izvoenje, rastura-nje i zaoravanje budu sinhronizovani. Stajnjak odmah po rasturanju treba zaorati na odgovarajuu dubinu. Ako se stajnjak kasnije zaorava nastaju veliki gubici. Prvenstveno, amonijak se gubi volatizacijom, to znatno smanjuje fertilizacionu vrednost stajnjaka. Vrednost odmah zaoranog stajnjaka, posle rasturanja je 100%, zaoranog 6 sati posle rasturanja je 80%, zaoranog 24 sata posle rasturanja je 70%, a zaoranog nakon 4 dana posle rasturanja je 50%.

Za suncokret u organskoj proizvodnji stajnjakom u-briti zemljiste svake 4-5 godine u koliini 30-50 t ha-1.

2.4.2. KompostKompost, poznat kao braon ubrivo, je organski

oplemenjiva zemljita koji nastaje mikrobiolokim ra-zlaganjem razliitih organskih materija (otpaci biljnog i ivotinjskog porekla). Kompostiranjem iz organskog otpada nastaju vredne organske materije koje pobolj-avaju strukturu zemljita, pomau zadravanju vlage, zemljite ine provetrenijim, poveavaju mikrobioloku

11

aktivnost zemljita, obogauju ga hranjivim sastojcima i poveavaju otpornost biljaka na bolesti i tetoine. Kompost mora biti u direktnom dodiru sa zemljom da bi mikroorganizmi iz zemlje imali nesmetan pristup kompostitu. Tako se obezbeuje oticanje suvine vode i provetrenost kompostita.

Maina za meanje (aeraciju) komposta

Kao organsko ubrivo koristi se u koliini od 0,5 do 6 kg/m kao deo zemljine smee. Mesto gde se priprema kompost treba da bude u senci i zaklonjeno od vetra. Na suncu se organski otpaci brzo sue, bakterije koje uestvuju u kompostiranju brzo uginu i organska masa ostaje dugo nepromenjena. Pre kompostiranja skine se povrinski sloj zemlje 8-10 cm, postavi drenani sloj od granica ili prua, a zatim se do eljene visine naizme-nino rea sloj sveih i suvih biljnih otpadaka (15-20 cm) i sloj zemlje (5 cm). Po potrebi se dodaje negaeni kre uz zalivanje vodom ili osokom. Gomila komposta se ne sabija, a poslednji sloj humke je od zemlje. Ve posle nekoliko dana, razvija se visoka temperatura (50-60C), a potom se kompost hladi i organska materija mine-ralizuje. Svaka 2-3 meseca gomila se izmea i prekrije zemljom (sloj oko 10 cm). Kompost je gotov za 6-12 meseci i tada je jednolian, mrviast, lak i tamnosmee boje. Leti je potreb-no 10-14, a zimi 14-18 nedelja da se organski materijal raspadne i kompost bude spreman za upotrebu. Za bre

kompostiranje (4-6 nedelja), humke treba da su nie (50 cm), a biljni ostaci iseckani. U biljne ostatke stavlja se iseckana kopriva, preslica, kameno brano ili odgo-varajui bioloki preparati (na bazi silicijuma, kravlje balege, kamilice, hrastove kore, maslaka, valerijane). Biljni otpaci koji se stavljaju u kompostite moraju biti zdravi, jer izazivai bolesti ne uginu kompostiranjem. Zbog toga kompost moe biti izvor irenja bolesti, ko-rova i tetoina.

Kompost

Koriste se biljni i drugi organski zdravi otpaci kao to su ostaci povra, trava, lekovitog bilja, zatim lie, slama, pepeo, roina, ivinski izmet, komina.

U organskoj proizvodnji se u kompost mogu dodati i gliste koje e ubrzati proces mineralizacije organskih materija.

2.4.3. Zelenino ubrivoZelenino ubrenje (sideracija) predstavlja zaora-

vanje svee nadzemne mase biljaka koje se posebno gaje za ovu namenu sa ciljem da se zemljite obogati organskom materijom u cilju poboljavanja fizikih, biolokih i hemijskih osobina zemljita. Ove biljke su sposobne da u relativno kratkom vremenskom periodu obrazuju mnogo organske mase, mogu da usvajaju i tee pristupana hraniva, zahvaljujui dubokom korenu

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

12

usvajaju hraniva iz tih slojeva zemljita i premetaju u oranini sloj, fiksiraju azot iz atmosfere, jer na taj nain obogauju zemljite azotom. To su razne vrste detelina i lupina, graak, grahorice, i neleguminozne biljke kao to su: uljana repica, suncokret, ra, ovas, jeam, slaica, facelija, engleski i francuski ljulj.

Jedan od naina obogaenja zemljita je zaoravanje etvenih ostataka. To povoljno utie ne samo na hranid-beni bilans nego i na strukturu zemljita.

U organskoj proizvodnji suncokreta kao zelenino ubrivo najvie se koristi lucerka, detelina, ra. Zele-ninim ubrenjem unosi se u zemljite 10-30 t ha-1 organske materije ili 100-300 kg ha-1 N. Zeleninim ubrenjem ne dobija se direktna korist odmah nego kasnije, te se usev za zelenino ubrenje seje kao po-strni, kada zemljite uglavnom ostaje neiskorieno. Za ovakav nain ubrenja mogu se koristiti razliite biljke, ali su najbolje one koje daju veliku koliinu organske materije i brzo rastu. Zato su najbolje lupina, grahorica, stoni graak, uljana repica. Treba ih sejati neto gue nego za normalno iskoriavanje. Zelenino ubrenje je dobar nain organskog ubrenja na vrlo udaljenim i tee pristupanim parcelama, tamo gde je skupo ili se ne isplati dovoziti stajnjak.

Usevi za zelenino ubrenje se zaoravaju kada su biljke zelene i sone i imaju najveu masu. Tada se najlake zaoravaju. To je ubrzo posle cvetanja, kada imaju i najvie azota.

2.4.4. GlistenjakGliste predstavljaju znaajne preradivae i razlaga-

e organskih materija i otpada u kvalitetnu organsku materiju, koja se naziva glistenjak ili glisnjak. Nastaje radom crvenih kaliforrijskih glista koje se uzgajaju u tzv. standarnim leglima. Osnovna jedinica za uzgoj glista je leglo. Leglo podrazumeva zapreminu od 100 200 25 cm podloge i hrane, tj. oko 100.000 komada glista. U jednom leglu ima oko 20.000 do 30.000 polno zrelih

glista, a ostalo ine jaja i mlade, polno nezrele, gliste. Jedno standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla.

Glistenjak

Leglo crvenih kalifornijskih glista

Prirodno stanite glista su deponije stajskog i biljnog dubreta. Na povrinu gde se podie leglo postavi se ia-na mrea, zatim sloj starog papira ili kartona. a zatim se dodaje podloga. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste uz prethodnu obradu govee, konjsko, svinjsko ubrivo kao i ubre od koza, ovaca i zeeva. Moe da se koriste i karton, stari papir, lie, piljevina,

PK

13

Mikrobioloko ubrivo pod nazivom SLAVOL ini kombinaciju est bakterija Azotobacter chrooococcum, Azotobacter vinelandi, Derxia sp, i fosfomineralizatori Bacilus licheniformis, Bacillus subtilis i Bacilus mega-terium. Te bakterije su selekcionisane za obavljanje procesa azotofiksacije i produkciju enzima fosfataze, koji razlau organske fosfate u zemljitu. Ovaj preparat se koristi i u ratarskoj proizvodnji, ukljuujui i organsku proizvodnju suncokreta. Primenom Slavola biljke imaju jai korenov sistem, deblje stablo i veu lisnu povrinu, ime se poveava i fotosinteza.

Pimenom smese biofertilizatora, biostimulatora i biopesticida moe se poveati mikobioloka aktivnost u zemljitu, kao i prinos biljaka. Tako se ispitivanjem uticaja smee bakterija (Azotobacter chrooococcum, Azotobacter vinelandi, Azospirillum lipoferum, Bacillus megaterium i Bacillus subtilis) kod tri hibrida suncokreta (NS-H-111, NS-H-17 i NS-H-45) dolo do rezultata da je bakterizacijom najvie povean prinos suncokreta kod hibrida NS-H-111. Poveanje je iznosilo 441 kg ha-1. U rizosfernom zemljitu dolo je do poveanja ukupnog broja mikroorganizama, brojnosti amonifikatora, akti-nomiceta, azotobaktera oligonitrofilnih bakterija, de-hidrogenazne aktivnosti, a smanjenja brojnosti gljiva. Primenom bakterizacije poljoprivredna proizvodnja suncokreta bila bi ekonominija i ekoloki prihvatljivi-ja, jer bi se dobila vea koliina ekoloki visoko vredne i kvalitetne hrane.

2.5. SortimentHibrid treba odabrati prema ciljevima gajenja i

zahtevima trita, kao i mogunostima za prodaju na tritu zdrave hrane. Hibride treba testirati kao i u konvencionalnoj proizvodnji.

Na osnovu glavnih agronomskih svojstava, predlau se sledei hibridi suncokreta podeljeni u nekoliko grupa:

A. Za setvu na parcelama gde je uoeno prisustvo volovoda (Orobanche cumana): Novosaanin,

mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede. Za uspenu proizvodnju glista potrebno je obezbediti optimalne uslove za njihov rast i razvie. Voda je vaan inilac u proizvodnji glista, jer one trae stalno visoku vlanost supstrata u toku ra-zvoja. Meutim, preobilna, kao i nedovoljna vlanost, esto su uzrok to gliste naputaju leglo u potrazi za povoljnijim uslovima. Optimalna vlanost trebalo bi da se odrava oko i malo ispod 80% (kada se u aci stisne materijal, voda treba da se cedi u kapljicama). Mada gliste trae vlaniju sredinu, za uspenu proizvodnju je potrebna i dobra provetrenost. Poto gliste ne podno-se protresanje, ne moe da se obavlja prevrtanje, ve samo okretanje gornjeg sloja glistenjaka. Optimalna temperatura za gliste iznosi oko 20C. Gliste su naroito osetljive na kiselost podloge. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije (pH 6,5-7,5). Ukoliko su pH vrednosti nie ili vie, potrebno je dodavati, u sluaju kiselosti, kalcijum-kar-bonat, odnosno ako je reakcija bazna suv papir i treset.

Glistenjak se moe koristi kao osnovno organsko ubrivo, ali i za spravljanje hranljive smee. Bogat je humusom (do 25%), fosforom (2.400 mg/100g), ka-lijumom (1.400 mg/100g), kao i mnogim znaajnim mikroelementima (cink, bakar, mangan, gvode), dok je siromaniji u mineralnom azotu (1 - 1,7%). Osim izuzetno povoljnih hemijskih osobina, glistenjak ima i visok mikrobioloki naboj, a to znai i bru razgradnju organske materije kao i bolje iskoriavanje hraniva.

U organskoj proizvodnji suncokreta za ubrenje se preporuuje smea od 10 kg stajnjaka i 1 kg glistenjaka.

2.4.5. Mikrobioloka ubriva Mikorobioloka ubriva imaju ulogu biofertilizatora.

Oni obogauju zemljite mikroorganizmima ija je uloga u zemljitu da sintetiu i razlau humus, osiguravaju kruenje hranjivih elemenata, kontroliu fitoparazite kao i da menjaju fiziko-hemijske oobine zemljita.

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

14

Branko, Baa, Duko, Gigant, NS Oskar, NS Orfej, NS Novak i NS Fantazija. Posebno bi trebalo istai da su hibridi Duko i NS Orfej otporni i na plamenjau.

B. Za setvu na parcelama gde nije prisutan volo-vod najbolji izbor su hibridi: Sremac, NS-H-111 i Velja.

C. Hibridi specijalne namene: Za proizvodnju hladno ceenog ulja i biodizela

visokooleinski hibrid Oliva. Za proizvodnju proizvoda od jezgre suncokreta

hibridi Vranac i Cepko, kao i hibridi najnovije generacije NS Slatki i NS Gricko.

D. Za setvu krajem maja i u prvoj polovini juna me-seca treba sejati rani hibrid Dukat.

E. Za ptiiju hranu preporuuje se hibrid Labud sa belom bojom ljuske.

Proizvoa iz Ljutova u okolini Subotice (Josip Mamui) bavi se organskom proizvodnjom od 2003. godine. Na 19 ha, seje 25 razliitih biljnih vrsta. U or-ganskoj proizvodnji gaji konzumne hibride suncokreta nove generacije, za dobijanje hladno ceenog ulja. Sa ovim hibridima postie prinose i preko 3 t ha-1.

Organska proizvodnja suncokreta kod Josipa Mamuia u

Ljutovu

Hibrid Duko u organskoj proizvodnji kod Branka Kozia u Stajievu

U organskoj proizvodnji osim kvaliteta, treba naro-ito obratiti panju na otpornost hibrida (sorti) prema bolestima, ekonominost u usvajanju i iskoriavanju N, P i K. Hibridi moraju biti prilagoeni klimatskim streso-vima i otporni na bolest i tetoine. Seme mora da se proizvede u organskoj proizvodnji i bez zapraivanja hemijskim sredstvima. Ne treba zanemariti ni procenu potroakih navika trita i oekivani finansijski rezultat tokom plasmana. Svakako bi trebalo voditi rauna i o kupovnoj moi potroaa.

2.6. SetvaU organskoj biljnoj proizvodnji u zavisnosti od stanja

parcele i potrebnih hemijskih analiza (ukljuujui i kon-trolu naina korienja zemljita u prethodne tri godine i proizvodni program za prelazni period), odreuje se prelazni period (konverzija) u trajanju od 2 do 3 godi-ne. Samo parcele, koje nisu koriene u poslednje dve godine, mogu se, ako ispunjavaju ostale uslove, odmah koristiti za organsku poljoprivredu.

Predsetvena priprema treba da se obavi pri opti-malnoj vlanosti zemljita. Najbolje je to obaviti u dva navrata, rano u prolee i nekoliko dana pre setve. U drugom prohodu, neposredno pred setvu, obavlja se i finalna priprema i unitavaju klijanci i korovi koji su nikli.

Setva suncokreta se obavlja kada je temperatura zemljita na dubini setve ustaljena (8 do 10oC). To je najee prva dekada aprila, a ukoliko su prolea toplija moe se sejati ve i krajem marta. Voditi rauna da se obezbedi optimalna gustine useva i vegetacioni prostor za svaku biljku. Setvu organskog suncokreta najbolje je obaviti poetkom aprila, pneumatskom sejalicom na

15

dubinu od 3 do 5 cm. Razmak izmedju redova je 70 cm, a rastojanje u redu od 20-30 cm u zavisnosti od duine vegetacije hibrida da bi se ostvarilo 40-60.000 biljaka po hektaru u berbi. Na semenskoj ambalai je data ta-bela sa preporukom odgovarajueg razmaka semenki u redu, za seme sa razliitom klijavou i za razliite hi-bride. U svakom sluaju koristiti netretirano seme, koje je proizvedeno u organskoj proizvodnji. Osim osnovnih fitosanitarnih zahteva, seme za organsku proizvodnju mora biti i sertifikovano. Za dezinfekciju semena do-bre efekte daje jak aj od kamilice, rena, belog luka i koprive.

Seme za reprodukciju u organskoj biljnoj proizvodnji mora biti proizvedeno organskim putem. Podrazumeva se, da se ne sme koristiti seme genetiki modifikova-nih biljaka (GMO). U sluajevima kada nema ekoloke proizvodnje semenskog materijala, koji je prilagoen organskoj proizvodnji, moe se koristiti u prelaznom periodu (tokom 2-3 godine) i konvencionalni materijal, ali prema propisanim uslovima.

2.7. Nega usevaOd mera nege primenjuju se mehanike (okopava-

nje, kultiviranje, drljane) i bioloke, pre svega u zatiti od korova, bolesti i tetoina.

2.7.1. Meuredna obradaOptimalno vreme za meuredno kultiviranje je u

fazi 2-3 para listova. Koristi se meuredni kultivator, na dubinu 6-8 cm u cilju razbijanja pokorice i odrava-nja rastresitog povrinskog sloja zemljita, zbog boljeg uvanja vode, te unitavanja korova.

Meuredno kultiviranje organskog suncokreta vriti 3 do 4, a okopavanje 1 do 2 puta.

2.7.2. NavodnjavanjeKod navodnjavanja u organskoj proizvodnji, kvalitet

vode ima izuzetan znaaj zbog poveanog zahteva za

zdravstvenom bezbednou hrane. Za navodnjavanje se koristi voda iz razliitih izvora (reka, potoka, prirodnih i vetakih akumulacija, podzemnih voda, a sve ee iz otpadnih voda). Kvalitet vode se znaajno razlikuje iz-meu svih navedenih izvora. Mnoge soli koje se nalaze u vodi za navodnjavanje u veim koncentracijama su tet-ne i predstavlaju opasnost, kako za biljke i ivotnje, tako i za oveka. Bioloki sadraj vode je neophodno utvrditi pre svega u smislu prisustva bakterija koje mogu ugro-ziti zdravstvenu bezbednost plodova (Salmonella spp. i Escherihia coli). Navedene tetne bakterije mogu se pojaviti ukoliko se koristi zagaena voda za zalivanje.

U organskoj proizvodnji voda za navodnjavanje mora biti I ili II klase. Navodnjavanje, kao bioagrotehnika mera, izvodi se uz potovanje bazinih standarda IFOAM i codexa Alimentarius, posebno u vezi sa biolokim ci-klusima kruenja materija i ouvanjem zemljita.

2.7.3. MaliranjeMaliranje (nastiranje zemljita) predstavlja pokri-

vanje meurednog prostora u usevima. Kao agroteh-nika mera, izuzetno je znaajna za rast i razvoj biljaka i zatitu od korova. Veoma je korisna mera za ouvanje fizikih i hemijskih osobina zemljita. Maliranjem se odrava povoljniji vazduni reim zemljita, zadrava se i dui period uva vlanost zemljita.

Maler poljoprivredni-namenjen za maliranje trave, itnih i kukuruznih strnita, suncokreta i drugih kultura koje se koriste za zelenino ubrenje

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

16

Za nastiranje zemljita u organskoj poljoprivredi mogu se koristiti prirodni materijali (seno, slama, stru-gotina drveta ili biorazgradive folije). Danas postoje i nove generacije folija i agrotekstila koje su i antivirusne (s ugraenim filterom za UV zrake odreene talasne duine) koje posredno, spreavajui (odbijajui, dezor-jentiui) napad tetoina smanjuju mogunost i pojavu virusa. Razliita obojenost i kvalitet gornje povrine PE folija i agrotekstila (belo/crna, uto/crna, srebrno/braon) reflektuju odreeni spektar, smanjuju napad nekih tetoina (lisne vai).

2.7.4. Bioloka kontrola tetnih organizamaSutinu zatite biljaka u organskoj proizvodnji sun-

cokreta ine metode integralne zatite, uz primenu razliitih biolokih sredstava za zatitu. Biljne bolesti, tetoine i korovi suzbijaju se: pravilnim izborom sor-ti tj. hibrida, pravilnim plodoredom, odgovarajuom obradom zemljita, zatitom korisnih biljaka i ivoti-nja i stvaranjem povoljnijih uslova za razvoj prirodnih neprijatelja tetoina, unitavanjem korova fizikim i mehanikim putem.

Nedostatak efikasnih strategija za kontrolu korova je jedna od glavnih prepreka u dobijanju veih prinosa u organskoj proizvodnji. Poveanje gustine useva je bio najefikasniji nain u suzbijanju korova, a to je uticalo na dobijanje veih prinosa, kako navode istraivai u Kana-di. Borba protiv korova moe se vriti i navodnjavanjem pre sadnje (isprovocira se rast korova), a zatim obradom zemljita, tako da usev koji sledi za svoj razvoj dobija prednost u vremenu. Borba protiv korova u organskoj proizvodnji suncokreta moe se obavljati meurednom kultivacijom i ogrtanjem, okopavanjem, kao i koenjem pre nego to korovi proizvedu seme.

Zatita suncokreta od bolesti i tetoina u ekolo-koj poljoprivredi podrazumeva primenu indirektnih (preventivnih) i direktnih mera. Indirektne mere po-drazumevaju odgovarajuu primenu agrotehnikih po-

stupaka (pravilan plodored, izbor tolerantnih hibrida tj. sorti, optimalan sklop biljaka, umereno i pravilno ubrenje, blagovremena setva). Direktne mere borbe podrazumevaju primenu biopesticida, koji se zasnivaju na korienju mikroorganizama i produkata njihovog metabolizma, pri emu se stvaraju toksini, kristali, spore, antibiotici, koji antagonistiki deluju na bolesti i tetne insekte, a ekoloki su bezbedni za ljude i ivo-tinje. Ove preparate ine bioinsekticidi, biofungicidi i bioherbicidi.

Poznato je da su mikroorganizmi prouzrokovai niza bolesti na biljkama. Ali, u biolokoj kontroli brojni mi-kroorganizmi (gljive, bakterije i virusi) mogu posluiti kao antagonisti za suzbijanje tetnih mikroorganizama. Preparati na bazi gljivice Pytium oligandrum uspeno suzbijaju patogeneodiz roda Pyitium, Phytophtora, Rhizoctonia, Verticillium, Sclerotinia.

Podeavanjem rokova setve i etve moe da se iz-begne masovni napad tetoina. Potovanjem osnovnih principa plodoreda u mnogome se smanjuje brojnost tetoina i umanjuje napad na gajene biljke.nost

Za suzbijanje tetoina u organskoj proizvodnji po-trebno je vriti stalan monitoring ekonomski znaajnih tetoina, obavezno primenjivati sve preventivine agro-tehnike mere, primenjivati mehanike mere borbe i kao krajnju meru, primenjivati dozvoljene biopesticide.

U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba utvrenih sredstava za zatitu bilja (na primer: insek-ticidi - biljna ulja, piretrin iz buvaa, kvazija, ratenon, bioloka sredstva na bazi bakterija, virusa, gljivica - kao to je Bacillus thurigiensis, feromoni, bakarhidroksid, kalijev sapun, kalijum permanganat, sumpor i dr.) od kojih neka mora da odobri inspektor. U sluaju potrebe (izrazit napad tetoina ili bolesti) inspektor za organ-sku poljoprivredu moe dozvoliti (uz pismenu sagla-snost) i primenu nekih biocida, koji se nalaze na zelenoj listi. Lista dozvoljenih sredstava se redovno analizira, revidira i proiruje.

17

Od tetoina u organskoj proizvodnji suncokreta pro-tiv injaka (grica) najefikasniji oblik borbe je plodored. Protiv napada zeeva i srna priprema se rastvor krom-pira, belog luka, rena i paradajza. Vree ovih biljaka se samelju, potope se u vodu, ostave 10 do 25 dana da fermentiraju i zatim se tretiraju mlade biljke suncokreta svaki drugi dan.

Ekstrakt viegodinje zeljaste biljke buhaa (Pyret-hrum cinerariaefolium) predstavlja prirodni piretin, koji se koristi se u zatiti organskog suncokreta. On je idealan insekticid, jer ekstrakti imaju relativno malu toksinost. Svojstvo buhaa je biorazgradljivost. Pod dejstvom sunevog svetla razgrauje se i gubi aktiv-nost. Da bi se produilo delovanje buhau se dodaju stabilizatori koji ujedno slue i kao sinergisti (pojaavaju dejstvo buhaa).

Meavina belog luka i koprive primenjuje se u ranim fazama rasta biljaka protiv gljivinih oboljenja (Fusari-um sp.) kod suncokreta.

Bioloka kontrola tetnih organizama zahteva vie znanja, poznavanje biologije i ekologije tetoina, vie truda, ei pregled useva, praenje kretanja i razmno-avanja tetoina, kao i vie mehanikog i ljudskog rada. Potrebno je blagovremeno i pravilno izabrati i primeniti najefikasnije metode protiv pojedinih tetnih vrsta.

2.8. Dopunsko opraivanjePoto je suncokret stranooplodna (95%) entomo-

filna biljka potrebno je obezbediti dovoljno insekata

opraivaa. Preporuuje sa da na 1 ha bude prisutno 2 konice pela. Ovim se ostvaruje dvostruka korist, sigurnija je proizvodnja suncokreta, a s obzirom da je suncokret jedna od vanijih medonosnih biljaka dobija se i znaajan prinos meda.

2.9. DesikacijaU godinama kada postoji opasnost da se etva ne

moe obaviti na vreme to moe dovesti do gubitaka usled razvoja bolesti, poleganja, napada ptica, osipa-nja zrna; desikacija moe da se obavi sa 5% rastvorom siretne kiseline. Zavisno od hibrida sa merom se moe otpoeti kada vlanost zrna padne ispod 35 %.

2.10. etva suncokretaPoinje sa kada je vlaga zrna 10-14 %. Svako kanje-

nje sa etvom dovodi do znaajnog smanjenja prinosa. Optimalno vreme etve suncokreta je u prvoj dekadi septembra, ako za to postoje povoljni uslovi.

etva suncokreta

Dopunsko opraivanje

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

18

19

cije tj. inspekcije, odnosno neophodna je sertifikaciona procedura.

U Srbiji je trenutno registrovano oko 80 proizvoaa organske hrane. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, u Novom Sadu, u Odeljenju za organsku poljoprivredu i biodiverzitet zapoeta su intenzivna istraivanja razvoja tehnologije gajenja najvanijih ratarskih i povrtarskih biljaka i alternativnih biljnih vrsta po principima or-ganske poljoprivrede. Na oglednom polju Instituta, koje je sertifikovano za organsku proizvodnju, meu prvima u Srbiji zapoeta je proizvodnja deklarisanog sortnog semena ozime penice, spelta penice, soje, pasulja, prosa. Dugoroni ciljevi su da se pored razvoja tehnologije gajenja u budunosti ponuda organskog sortnog semena proiri i na druge biljne vrste. Uvoe-njem u proizvodnju novih NS sorti i hibrida stvorenih u skladu sa osnovnim principima i naelima organske proizvodnje, zainteresovanim korisnicima i proizvoai-ma organske hrane bie omogueno dobijanje znaajnih koliina organskih proizvoda, kao veoma traene robe na domaem i svetskom tritu, poveanje izvoza i obezbeenje kvaliteta dobijenih proizvoda.

I naa vlada u poslednje vreme ini napore da zatiti proizvode srpske tradicije i da ohrabri njihovo dobijanje organskim putem kroz razliite projekte. U tom smislu je i konkurs koji je raspisala NLB Banka Beograd kao drutveno odgovorna kompanija, u cilju podsticanja or-ganske proizvodnje hrane (15. maj do 15. august 2012.) za izbor najboljeg projekta za organsku proizvodnju hrane. Cilj ovog konkursa je viesutruk: da podri i pomogne organsku proizvodnju i preradu u Srbiji; da podstakne nove i postojee poljoprivredne proizvoae i preraivae da proire svoja znanja i mogunosti u ovoj oblasti; da pomogne proizvoaima organske hrane da proire svoju proizvodnju.

etva suncokreta

3. Zakljuak

Danas se organska poljoprivreda u svetu razvija br-zim koracima kao reakcija na sve izraenije naruenu ivotnu sredinu, pogoranje kvaliteta hrane i sve veeg ugroavanja zdravlja ljudi. Potronja organski proizve-dene hrane, u razvijenim zemljama je u porastu, dok ponuda ne moe da zadovolji rastuu tranju. To otvara mogunost zemljama sa niim stepenom razvoja, gde u ruralnim podrujima postoje optimalni ekoloki uslo-vi, da poveaju proizvodnju organske hrane, a zatim je usmere na meunarodno trite, gde bi mogli ostvariti viestruko vei profit u odnosu na izvoz konvencional-no proizvedene hrane. Pri tome treba znati da je cena proizvoda organske poljoprivrede vea nego iz konven-

cionalne proizvodnje za 25 do 30%.

Organski dobijene na-mirnice iz nezagaenih zemalja imaju veliku an-su u industrijski zagaenim zemljama. U naoj zemlji postoje znaajni prirodni resursi (pre svega zemljita i vode) koji nisu zagaeni.

Dakle, oni predstavljaju pravu mogu-nost za proizvodnju zdrave i bezbed-ne, odnosno organske hrane. Kako bi

se proizvod mogao nazvati organskim, najmanje 95% njegovih sastojaka mora biti proizvedeno organskim metodama. U cilju dokazivanja da je proizvod organski, poljoprivredni proizvoa mora proi proces sertifika-

Suncokretovo ulje iz organske proizvodnje (Nemaka)

Oznaka za sertifikovan organski proizvod

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

20

4. Prilozi

Prilog broj 1.Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivaa zemljita u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kon-troli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br. 48/11)

Naziv Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi upotrebe

Stajsko ubrivo Proizvod koji sadri meavinu ivotinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za ivotinje)Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Osueno stajsko ubrivo i dehidrirano ivinsko ubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani ivotinjski ekskrementi, ukljuujui ivinsko ubrrivo i kompostirano stajsko ubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Teni ivotinjski ekskrementi Upotreba nakon kontrolisane fermentacije i/ili odgovarajueg razblaivanjaZabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva

Proizvod dobijen od izdvojenog kunog otpada koje je podvrgnuto komposti-ranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa Samo biljni i ivotinjski otpad sa gazdinstva Samo ukoliko se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima saku-pljanja uz kontrolu ovlaene organizacijeMaksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum 0,7; bakar 70; nikl 25; olovo 45; cink 200; iva 0,4; hrom (ukupni): 70, hrom (VI): 0

TresetUpotreba ograniena na hortikulturu (trino batovanstvo, cvearstvo, gajenje drvea, rasadnici)

Ostaci nakon gajenja peurki Poetni supstrat moe da sadri samo proizvode dozvoljene ovim pravilnikom

Izmet glista (vermikompost) i insekata

Guano

Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija

Proizvod dobijen iz meavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrg-nute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa

Proizvodi ili nus-proizvodi ivotinjskog porekla:Krvno brano Brano od kopita Brano od rogova Kotano brano ili deelatonizovano kotano brano Riblje brano Mesno brano Brano od perja, dlake i chiquetteVunaKrzno Dlaka Mleni proizvodi

Maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0

21

Proizvodi ili nus-proizvodi ivotinjskog porekla:Krvno brano Brano od kopita Brano od rogova Kotano brano ili deelatonizovano kotano brano Riblje brano Mesno brano Brano od perja, dlake i chiquetteVunaKrzno Dlaka Mleni proizvodi

Maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Napomena: Upotrebu sredstava na gazdinstvu kontrolie ovlaena organizacija.

Prilog broj 2.Spisak dozvoljenih sredstava za zatitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br. 48/11)

Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za ubrenje Primeri: uljano seme, brani kolai, ljuska kokosa, sladni otpad

Morske alge i proizvodi od morskih algi

Ako su direktno dobijeni:(1) fizikom preradom ukljuujui dehidrataciju, zamrzavanje i mlevenje(2) ekstrakcijom sa vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorima (3) fermentacijom

Strugotina i drveni otpaci Drvo koje nije hemijski tretirano nakon seenja

Kompostirana kora drveta Drvo koje nije hemijski tretirano nakon seenja

Drveni pepeo Od drveta koje nije hemijski tretirano nakon seenja

Mlevene fosfatne stene Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P

2O

5

Aluminijum kalcijum fosfat Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P

2O

5

Upotreba limitirana za alkalna zemljita (Ph > 7,5)

Bazina ljaka Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003

Sirova kalijumova so ili kainit Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.3. Uredbe 2003/2003

Klijum sulfat, sa moguim sadrajem magneziju-movih soli

Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizikom ekstrakcijom koji takoe, po mogunosti, sadri magnezijumove soli

Ostaci itarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka

Ostaci itarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su iskljueni

Kalcijum karbonat (kreda, lapor, krenjak, bretonski ameliorant maerl, fostafna kreda)

Samo prirodnog porekla

Magnezijum i kalcijum karbonatSamo prirodnog porekla Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krenjak

Magnezijum sulfat (kiezerit) Samo prirodnog porekla

Rastvor kalcijum hlorida Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrivanja deficita kalcijuma

Kalcijum sulfat (gips) Samo prirodnog porekla

Industrijski kre iz proizvoda industrije eera Nus-proizvod u proizvodnji eera iz eerne repe

Industrijski kre iz proizvoda vakumske soli Nus-proizvod u proizvodnji vakumske soli iz rasola koji se moe nai u planinama

Elementarni sumpor Proizvodi opisani Priloga ID.3 Uredbe 2003/2003

Elementi u tragovima Neorganski mikronutrijenti navedeni u delu E Priloga i Uredbe 2003/2003

Natrijum hlorid Iskljuivo kamena so iz rudnika

Kameno brano i glina

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

22

1. Supstance biljnog i ivotinjskog porekla

2. Mikroorganizmi koji se koriste u biolokoj kontroli tetoina i bolesti

3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi

4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili rasprivaima

zamke i/ili rasprivai moraju spreiti dospevanje supstanci u okolinu i spreiti kontakt supstanci sa usevima zamke moraju da se sakupe nakon upotrebe i bezbedno uklone sa gazdinstv

5. Preparati koji se raspruju izmeu gajenih biljaka

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Azadirahtin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Insekticid

Pelinji vosak Sredstvo pri rezidbi

elatin Insekticid

Hidrolizovani proteini Atraktant, iskljuivo za ovlaenu upotrebu u kombinaciji za drugim odgovarajui supstancama sa ove liste

Lecitin Fungicid

Biljna ulja (npr. ulje mente, bora, kima) Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja

Piretrin ekstrahovan iz Chrysathemum cinerariaefolium Insekticid

Kvazija ekstrakovana iz Quassia amara Insekticid, repelent

Rotenon, ekstrahovan iz Derris spp. I Lonchacarpus spp. i Terphrosia spp.

Insekticid

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

SpinozadInsekticidIskljuivo ukoliko su preduzete mere radi smanjenja rizika za kljune parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti.

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Diamonijum - fosfat Atrakant, samo u zamkama

Feromoni Atrakant, sredstvo za ometanje seksualnih nagona; samo u klopkama i rasprivaima

Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) Insekticid,samo u klopkama sa specifinim atrakantima; samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata korova

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Olovni fosfat (fero (III) ortofosfat) Moluskocid (protiv pueva)

23

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji

7. Ostale supstance

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Kalcijum hidroksid Fungicid Samo za stabla voaka, ukljuujui i sadnice, radi suzbijanja Nectria galligena

Kalijum bikarbonat Fungicid

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksihlorida, bakar-sulfata, bakar-oksida, bakar-oktanoata

Fungicid. Do 6 kg bakra po hektaru godinje. Za viegodinje zasade drave lanice mogu, uz odstupanje od prethodnog stava, propisati da se moe prekoraiti granica bakra od kg u odreenoj godini pod uslovom da prosena koliina koja se koristi tokom petogodinjeg peri-oda, ukljuujui spomenutu godinu i etiri prethodne godine, ne prelazi 6 kg

Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija; Kod agruma iskljuivo kao deo strategije za zatitu voa od tete koju prouzrokuje vona muva; izaziva cvetanje kod anansa; inhibira klijanje krompira i luka

Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) Insekticid

Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Spreavanje zrenja banana

Kreni sumpor (kalcijum polisulfid) Fungicid, insekticid, akaricid

Parafinska ulja Insekticid, akaricid

Mineralna ulja Insekticid, fungicid;Samo za stabla voaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva (banana)

Kalijum permanganat Fungicid, baktericid, samo za stabla voaka, maslina i vinove loze.

Kvarcni pesak Repelent

Sumpor Fungicid, akaricid, repelent

5. Literatura

Benaragama DI, Shirtliffe SJ (2012): Integration of cultural and mechanical weed control strategies enhan-ce weed control in organic cropping systems. Canadian Organic Science Conference and Science Cluster Strategic Meetings Winnipeg, Manitoba, Canada, February 21-23, 2012. Proc. pp105.

Beki B, Jelonik M, Ivanovic L (2007): Organska pro-izvodnja - proizvodnja u skladu sa ivotnom sredinom. Tematski zbornik - prva knjiga: Multifunkcionalna poljo-

privreda i ruralni razvoj II - ouvanje ruralnih vrednosti, Beograd, Institut za ekonomiku poljoprivrede, pp. 44-150

Berner A, Hildermann I, Fliessbach A, Pffifner L, Niggli U, Maedre P (2008): Crop yield and soil fertility response to reduced tillage under organic management. Soil&Tillage Res 101: 89-96

Cvijanovi D, Cvijanovi G, Subi J (2007): Ecological, economic and marketing aspects of the application of biofertilisers in the production of organic food. In: Envi-ronmental Technologies - New Developments, Vienna, ARS, pp. 25-40

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

24

Dragovi S, Cicmil M (2008): Navodnjavanje u organskoj proizvodnji. U: Organska poljoprivreda (Urednici: Lazi B, Babovi J), 559-632

orevi S (2008): Primena mikroorganizama u organ-skoj proizvodnji. U: Organska poljoprivreda (Urednici: Lazi B, Babovi J), 523-544.

Filipovi V, Ugrenovi V, Ugrinovi M, Jaimovi G, Gla-molija . Radivojevi S (2010): Organska proizvodnja u funkciji zatite i unapreenja biodiverziteta. XI meuna-rodno nauno-struno savetovanje agronoma Republike Srpske Poljoprivreda i hrana - izazovi XXI veka, Trebinje, 171

Francis AC (1991): Contributions of plant breeding to future cropping systems plant breeding and sustainable agriculture: Considerations for Objectives and the Met-hods CSSA. Special Publication, Madison, Wisconsin USA 18: 83-94

Govedarica M, Miloevi N, Jarak M, uri S, Jelii Z, Ku-zevski J, orevi S (2002): Use of biofertilizers, biostimu-lators and biopesticides in agricultre production. Zbornik radova, Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo 37: 85-95

Haas G (2012): Stanje i okvir agrobiodiverziteta useva u EU - Zakljuak i perspektive za Srbiju Organska proizvod-nja i biodiverzitet. Institut Tami Panevo, Istraivako razvojni centar. Zbornik referata 9-23

http://ec.europa.eu/environment/nature/biodiversity/comm2006/2020.htm EU Biodiversity Strategy to 2020 - towards implementation

Kapshtyk M (2011): Innovative experience of ecological techologies imrovement is on a way to an organic produc-tion. In: Proc. Third Scientific Conf: New findings in organic farming research and their possible use for Central and eastern Europe (ed. Sarapatka B), 14th to 16th of November 2011, Prague, Czech Republic

Kati B, Cvijanovi D, Beki B (2008): Harmonija or-ganske poljoprivrede i ocuvanja zivotne sredine: stanje i regulativa u Srbiji, 13. Savetovanje o biotehnologiji, Zbor-nik radova, Kragujevac, Univerzitet u Kragujevcu, aak,

Agronomski fakultet 13(14): 529-536Komljenovi I, Todorovi V (1998): Opte ratarstvo.

Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, 67-79Kovaevi D (2004): Organska poljoprivreda - koncept

u zatiti ivotne sredine. Zbornik radova, Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 40: 353-371

Kovaevi D, Oljaa S (2005): Organska poljoprivredna proizvodnja. Monografija, Poljoprivredbni fakultet, Zemun, pp. 323

Kovaevi D, Dolijanovi , Oljaa S, Mili V (2007): Or-ganska proizvodnja alternativnih vrsta ozime penice. Polj. tehnika 32(4): 39-45

Kovaevi D, Dolijanovi , Oljaa S, Jovanovi (2008): Uticaj plodoreda u borbi protiv korova. Acta herbologica 17(2): 45-51

Kristiansen P, Taji A, Reganold J (2006): Organic agri-culture - A global perspective. National Library of Australia Cataloguing in Publishing, pp 480

Lazi B, Malesevi M (2004): Osnovni principi organske poljoprivrede. Zbornik radova, Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 40: 439-445

Lazi B, Lazi S (2008): Organska poljoprivreda. U: Or-ganska poljoprivreda (Urednici: Lazi B, Babovi J), 7-40

Lazi B, eremei S (2010): Organska poljoprivreda - danas i sutra. Savremena polj. 59(5): 516-522

Maleevi M, Jaimovi G, Babi M, Latkovi D (2008): Zajednike karakteristike ratarske proizvodnje. U: Organska poljoprivreda (Urednici: Lazi B, Babovi J),153-226

Marinkovi R, Marjanovi-Jeromela A, Mitrovi P, Milo-vac , Jockovi M (2011): Mogucnost obezbeivanja sirovina za proizvodnju biodizela u R. Srbiji. Traktori i pogonske maine 16(3): 39-50

Martinov M, Brki M, Janji T, atkov , Golub M, Boji S (2011): Biomasa u Vojvodini - Res 2020. Savremena polj. tehnika 37(2): 119-224

Mairevi S (2008): Bioloko suzbijanje prouzrokova-a bolesti, tetoina i korova. U: Organska poljoprivreda (Urednici: Lazi B, Babovi J), 545-598

25

Miloevi, N., Jarak, M: (2005): Znaaj azotofiksacije u snabdevanju biljaka azotom. U: R. Kastori (ed.) Azot - agro-hemijski, agrotehniki, fizioloki i ekoloki aspekti, Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 305-352

Miloevi M, Miki A, Marjanovi-Jeromela A, Miloevi D (2012): Organic agriculture and food production. Proc XVI International Eco-Conference 26th -29th September 2012 Safe food, 33-50

Miloevi N, Cvijanovi G, Tintar B (2006): Herbicides effects on microbial activity on agricultural soil. Herbologia 7(2): 57-71

Mirecki N, Vehinger T, Repi P, Jaki M (2011): Prirunik za organsku proizvodnju - za osoblje savjetodavne slube. Biotehniki fakultet Podgorica, 12-193

Molnar I (2004): Opte ratarstvo. Izdava: Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, pp 478

Organska proizvodnja i biodiverzitet: I otvoreni dani bi-odiverziteta, Panevo, 29, jun 2011. godine Zbornik referata (urednici Filipovi V, Ugrenovi V)

Pavlovi M, Nikoli O, Jovanovi Lj (2011): Tehnologija proizvodnje strnih ita u ekolokoj poljoprivredi. Ecologica 18(64): 665-670

Pejanovi R, Rodi V, Zeki V (2009): Osnovni ekonomski problemi organske poljoprivredne proizvodnje. Magazin poljoprivreda 50:10-15

Prodanovi S, urlan-Momirovi G (2006): Genetiki resursi biljaka za organsku poljoprivredu. Monografija. Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd pp 125

Pujol JL (coord.) 2012: Rio+20: research for sustainable development. Dosiers de l environnement de I INRA, Paris, France, 32, pp 168

Oljaa S, Kovaevi D, Dolijanovi (2002): Agro - biodi-verzitet u organskoj poljoprivredi. Tematski zbornik - Mono-grafija. Organska proizvodnja - zakonska regulativa, 83-93

Subi J, Beki B, Jelonik M (2010): Znaaj organske po-ljoprivrede u zatiti okoline i savremenoj proizvodnji hrane. kola biznisa 3: 50-56

The World of Organic Farming - Statistics and Emer-ging Trends 2007., International Federation of Organic Agriculture Movements - IFOAM, Bonn, Germany & Research Institute of Organic Agriculture FiBL, Frick, Switzerland, ISBN IFOAM: 3-934055-82-6, ISBN FiBL 978-03736-001-9

Thrupp LA (1998): Cultivating diversity: Agrobio-diversity and food security. World Resources Institute (Washington, DC), pp. 80

Sekuli P, eremei S, Miloev D (2008): Bioloki pro-cesi i njihov znaaj u organskoj poljoprivredi. U: Organska poljoprivreda (Urednici: Lazi B, Babovi J), 123-152

Subi J, Beki B, Cvijanovi D (2008): Doprinos organ-ske poljoprivrede ouvanju ivotne sredine u ruralnim podrujima. 13. Savetovanje o biotehnologiji, Zbornik radova, Kragujevac, Univerzitet u Kragujevcu, aak, Agronomski fakultet 13(14): 3137

Subi J, Beki B, Jelonik M (2010): Znaaj organske poljoprivrede u zatiti okoline i savremenoj proizvodnji hrane. kola biznisa 3: 50-56. UDC 631.147:502.2

Ugrenovi V, Filipovi V, Glamolija , Jovanovi B (2010): Organsko seme - proizvodnja i sertifikacija na oglednom polju Instituta Tami Panevo. Selekcija i semenarstvo16(1): 55-62

Ugrenovi V, Filipovi V, Glamolija , Subi J, Kosti M, Jevovi R (2012): Pogodnost korienja moraa za izolaciju u organskoj proizvodnji. RatPov 49: 126-131

Willer H (2011): Organic agriculture worldwide - The results of FiBL/IFOAM survey. In: (Eds. Willer H, Kilcher L) The world of organic agriculture, statistics and emerging trends 2011 FiBL/IFOAM report, IFOAM Bonn and Fibl Frik, 34-60

Znaor D (1996): Ekoloka poljoprivreda - poljoprivreda sutranjice. Nakladni zavod Globus, Zagreb, pp 469

26

ACCESS je program koji implementira GIZ u ime Ne-makog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). Cilj programa je unapreenje ekonomskog ra-zvoja Srbije radi breg pristupa Srbije EU, a u skladu sa Nacionalnom strategijom za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva i Nacionalnim programom za integraciju Srbije u EU.

Ovaj program se realizuje u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Ministar-stvom ekonomije i regionalnog razvoja, kao i sa dru-gim organizacijama u Srbiji. ACCESS program podr-ava razvoj malih i srednjih preduzea u odabranim sektorima i regionima, radi to efikasnijeg korienja proizvodnog i ljudskog potencijala, a sve u cilju pora-sta konkurentnosti i boljeg pristupa novim tritima kako u regionu jugoistone Evrope tako i u EU.

ACCESS program se sprovodi kroz zajednike aktivnosti sa predstavnicima privatnog sektora, Vladom Republi-ke Srbije, univerzitetima, civilnim drutvom, kao i sa uesnicima u sektoru organske proizvodnje. Najvani-je aktivnosti i ciljevi programa su sledei:

Podrkaukreiranjuadekvatnogpolitikogambijentakoji e omoguiti otvoreno trite, podsticati investi-cije u privatni sektor, ali i rodno ravnopravan pristup svim uesnicima u proizvodnji i stvaranju prihoda;

Promovisanje strunih institucija i naunih istrai-vanja u poljoprivredi kako bi se zahvaljujui novim saznanjima proizvoaima omoguilo to bolje kori-enje raspoloivih resursa i trinih prilika;

Osnaivanje proizvoaa i organizacija u ruralnimsredinama radi to efikasnijeg uea na tritu, sma-

njenja transakcionih trokova, primene tehnologije za poveanje produktivnosti i korienja relevantnih informacija o nacionalnom, regionalnom i global-nom tritu;

Podrka uvoenju i unapreenju proizvodnih stan-darda i mera kontrole kvaliteta s ciljem zadovoljenja zahteva EU trita u pogledu bezbednosti i kvaliteta hrane, to je, ujedno i put ka razvoju proizvoda visoke vrednosti;

Asistiranje u pogledu kreiranja adekvatnih meramarketinga koje e omoguiti poljoporivrednim pro-izvoaima bolji pristup nacionalnom, regionalnom i globalnom tritu;

Asistiranjeurazvojuulogejavnogsektoraupogleduregulisanja i nadziranja, ali i pruanja razliitih uslu-ga;

Podrka unapreenju istraivanja i obrazovanja usektoru organske proizvodnje, kao i privlaenje do-datnih izvora finansiranja kroz integraciju srpskih istraivakih programa u istraivake programe EU. Izmedju ostalog olakava se i razmena znanja izmeu srpskih i evropskih naunika sa strunih univerziteta i instituta i promovie se organska proizvodnja kroz lanstva u razliitim meunarodnim asocijacijama za organsku proizvodnju.

ACCESS- PROGRAM ZA RAZVOJ PRIVATNOG SEKTORA U SRBIJI

27

GIZ/ACCESS

Kancelarija u BeograduMakenzijeva 24/511000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371Fax:+ 381 11 24 00 370Voa programa:Tobias StolzE-Mail: tobias.stolz@giz.de

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD

Maksima Gorkog 3021000 Novi Sad, SrbijaTel: (021) 4898 100 (centrala)fax: (021) 6621 212e-mail: institut@nsseme.com

Kancelarija u Novom SaduNarodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menaderi projekta: Marija Kalenti , Emilija Stefanovi E-Mail:marija.kalentic@giz.de, emilija.stefanovic@giz.de

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

28

Vodi za Organsku Proizvodnju

Prirunik 7

Suncokreta

U saradnji sa: