4 Mapril - mfin.gov.rs strucna misljenja/2015/BILTEN... · uvoza koji se nalazio na zalihama na dan 31.12.2013. godine, a koji se prodaje nakon 31.12.2013. godine, kao i iskazivawe

4

Mapril

Broj 4april 2015.

godina LVISSN 0354-3242

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

BEOGRAD

B I L T E N SLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

Osniva~ i izdava~Ministarstvo finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20www.mfin.gov.rs

(Osniva~ka i izdava~ka prava preuzeta od Ministarstva finansija SRJ naosnovu Sporazuma o prenosu osniva~kih prava

br. 651-01-1/2003)

Za izdava~adr Du{an Vujovi}, ministar finansija

Ure|iva~ki odborGorana Grozdani}, Irina Stevanovi} Gavrovi},Vesna Hreqac Ivanovi}, mr Jasmina Kneèvi}

Glavni urednikGorana Grozdani}

posebni savetnik ministra finansija

Urednik mr Jasmina Kneèvi}

[email protected]

RedakcijaBILTEN Slu`bena obja{wewa i stru~na mi{qewa

za primenu finansijskih propisaMinistarstvo finansija Republike Srbije

Kneza Milo{a 20, 11000 BeogradTel. 011/3642 659

Priprema i {tampa[tamparija Ministarstva finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20

Bilten izlazi mese~no.Copyright © 2003-2015 by Ministarstvo finansija Republike SrbijeSva prava zadràna.

Tel. 011/3642 [email protected]

S A D R @ A J

J A V N I P R I H O D I

POREZI1. Poreski tretman prenosa uz naknadu prava svojine na

pokretnim stvarima u slu~aju kada lizing kompanija –obveznik PDV po davawu pokretnih stvari u finansijskilizing primaocu lizinga, izvr{i prenos uz naknadu pravasvojine na tim pokretnim stvarima – predmetima lizingatre}em licu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

2. Poreski tretman usluga savetovawa u oblasti poreza . . . . . 16

POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Poreski tretman prometa gra|evinskog objekta u slu~ajustatusne promene obveznika PDV u kojoj u~estvuje samojedno dru{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

2. Poreski tretman prometa usluga savetovawa u oblastifinansija koji Me|unarodna finansijska korporacijavr{i Gradu Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

3. Poreski tretman prometa usluge klini~kog ispitivawalekova ukoliko obveznik PDV – sponzor klini~kogispitivawa (koji je na osnovu ugovora sa stranim licemorganizovao klini~ko ispitivawe lekova koje vr{ezdravstvene ustanove u Srbiji) prenese deo ili sve svojeobaveze u vezi sa sprovo|ewem klini~kog ispitivawalekova na drugo lice – ugovornu istraìva~kuorganizaciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

4. Poreski tretman prometa usluge manipulacije –

manevrisawa teretnim vagonima kod prevoza dobara koja

se uvoze i unose u slobodnu zonu, koju obveznik PDV vr{i

korisniku slobodne zone. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

5. U kom slu~aju obveznik PDV koji je izvr{io oporezivi

promet dobara i usluga moè da, posle izvr{enog prometa,

smawi osnovicu za obra~unavawe PDV? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

6. Uslovi za ostvarivawe prava na refundaciju PDV po

osnovu kupovine prvog stana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

7. Poreski tretman prometa usluga po Programu mera

zdravstvene za{tite ìvotiwa za 2015. godinu . . . . . . . . . . . . . . 36

8. Poreski tretman prometa usluga stavqawa na raspolagawe

osobqa koji obveznik PDV vr{i doma}em privrednom

dru{tvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

POREZ NA DOBIT PRAVNIH LICA

1. Kako se utvr|uje period koji }e se smatrati periodom

ulagawa radi sticawa prava na poreski podsticaj iz ~lana

50a Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kao i da li

obveznik ima pravo na istovremeno kori{}ewe poreskog

podsticaja po ~lanu 50a Zakona o porezu na dobit pravnih

lica i neiskori{}enog dela poreskog kredita iz ~lana 48.

Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“,

br. 25/01 ... 47/13) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

2. Da li je Fond za razvoj Republike Srbije obveznik

poreza na dobit pravnih lica?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

POREZI NA IMOVINU

1. Da li postoji mogu}nost da se re{ewem organa jedinicelokalne samouprave nadle`nog za utvr|ivawe, kontrolu inaplatu poreza na imovinu, obvezniku ~ija je nepokretnosto{te}ena u poplavama 2014. godine utvrdi prestanak obavezepla}awa poreza na imovinu u iznosu procewene {tete odpoplave za konkretnu nepokretnost tog obveznika?. . . . . . . . 45

2. [ta se smatra nepokretnostima koje su oslobo|ene odpla}awa poreza na imovinu u skladu sa ~lanom 12. stav 1.ta~ka 4) Zakona o porezima na imovinu? . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

3. Ko je obveznik poreza na imovinu kada na stanu, poredprava svojine, postoji i pravo zakupa konstituisano ukorist fizi~kog lica u skladu sa zakonom kojim je ure|enosocijalno stanovawe, za period od tri godine? . . . . . . . . . . 48

4. Da li prestaje poreska obaveza po osnovu poreza naimovinu ukoliko je objekat ruiniran, pa ga poreskiobveznik ne koristi?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

5. Da li postoji mogu}nost oslobo|ewe od poreza na imovinuza objekte koji se nalaze na klizi{tu, a koji su zbogpokretawa klizi{ta o{te}eni? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

6. Utvr|ivawe vrednosti objekata u kojima su sme{teniproizvodni pogoni prera|iva~ke industrije kao osnoviceporeza na imovinu obveznika koji vodi poslovne kwige, alinepokretnosti u svojim poslovnim kwigama ne iskazuje pometodu fer vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

7. a) Ko je obveznik poreza na imovinu na nepokretnosti uslu~aju kada je sopstvenik te nepokretnosti maloletnofizi~ko lice kome je re{ewem nadle`nog organa odre|enstaralac? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

b) Ko ispuwava neizmirenu obavezu preminulog lica poosnovu poreza na imovinu u slu~aju kada je naslednikmaloletno lice? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55v) Ako se na istoj adresi nalazi vi{e stambenih objekata zakoje je obveznik poreza na imovinu isto fizi~ko lice, dali to lice ima pravo na poreski kredit? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

8. Koju poresku prijavu za utvr|ivawe poreza na imovinupodnosi strano pravno lice sa sedi{tem u inostranstvukoje je obveznik poreza na imovinu u Republici Srbiji napravo svojine na nepokretnosti, a koje u Republici Srbijine obavqa privrednu delatnost i nema ogranak ili drugiorganizacioni deo? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

9. [ta se smatra danom sticawa prava svojine na nepokretnostikoja je ste~ena po osnovu ugovora o kupoprodaji, u smisluutvr|ivawa obaveza po osnovu poreza na imovinu?. . . . . . . . . . 62

10. Da li je fizi~ko lice koje je dràvqanin odnosnorezident strane dràve obveznik poreza na imovinuna pravo svojine na stanu u Republici Srbiji? . . . . . . . . . . . . . 63

11. Poreski tretman prenosa uz naknadu prava svojinena stanu u situaciji kada je Fond solidarne stambeneizgradwe 1998. godine izvr{io prenos prava svojine nastanu zdravstvenoj ustanovi, a ta zdravstvena ustanovapredmetni stan dodelila u zakup fizi~kom licu –zaposlenom, a potom sa zakupcem zakqu~ila ugovorkojim mu je prenela pravo svojine na tom stanu . . . . . . . . . . . . . 65

POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Utvr|ivawe nabavne cene novoizgra|enog objekta zasvrhu odre|ivawa kapitalnog dobitka po osnovu prodajetog objekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

2. Poreski tretman primawa koja zaposleni u sudovima i

javnim tuìla{tvima, saglasno Posebnom kolektivnom

ugovoru za dràvne organe, ostvare u vidu isplate na ime

poboq{awa materijalnog poloàja i uslova rada, ~ija se

isplata vr{i od prihoda ostvarenog naplatom sudskih

taksi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

3. Poreski tretman primawa kada poslodavac na teret

sopstvenih sredstava zaposlenima obezbe|uje u~estvovawe

u aktivnostima koje za ciq imaju ja~awe timskog duha (tzv.

team building). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

4. Poreski tretman umawewa komercijalne cene izabranog

ADSL paketa za kori{}ewe internet usluge zaposlenih u

„Telekom Srbija“ a. d. na adresi svog prebivali{ta, odnosno

boravi{ta u slu~aju kada internet koriste i za privatne i

za slu`bene potrebe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

POREZI NA UPOTREBU, DR@AWE

I NO[EWE DOBARA

1. Da li postoji osnov za poresko oslobo|ewe za oru`je

koje je poreski obveznik – fizi~ko lice otkupio

prilikom odlaska u penziju kada je u pitawu oru`je

koje je do penzionisawa koristio kao slu`beno? . . . . . . . . . . 79

PORESKI POSTUPAKI PORESKA ADMINISTRACIJA

1. Rok zastarelosti prava na utvr|ivawe i naplatudoprinosa za obavezno socijalno osigurawe . . . . . . . . . . . . . . 81

REPUBLI^KE ADMINISTRATIVNE TAKSE

1. Pla}awe republi~kih administrativnih taksi u slu~ajukada izvr{iteq podnese Centralnom registru obaveznogsocijalnog osigurawa zahtev za izdavawe spisa koji seodnosi na podatke iz Jedinstvene baze Centralnog registraobaveznog socijalnog osigurawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

2. Da li republi~ku administrativnu taksu moè da platidrugo lice u ime i za ra~un obveznika takse? . . . . . . . . . . . . . 88

3. Da li se pla}a republi~ka administrativna taksa uslu~aju kada je zakonom propisano da se odre|ene radwevr{e po slu`benoj du`nosti, ali ih organ nije preduzeove} je stranka podnela zahtev organu da izvr{i te radwe? . . 92

4. Da li poreski obveznik koji se zahtevom obra}anadle`nom organu radi pokretawa postupka odlagawapla}awa dugovanog poreza pla}a republi~kuadministrativnu taksu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

5. Da li se pla}a republi~ka administrativna taksa kadamati~ar, na zahtev izvr{iteqa, izdaje izvode, odnosnouverewa iz mati~nih kwiga? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

AKCIZE

1. Da li postoji obaveza pla}awa razlike akcize na TNG izuvoza koji se nalazio na zalihama na dan 31.12.2013. godine,a koji se prodaje nakon 31.12.2013. godine, kao i iskazivaweiznosa akcize na ra~unu prilikom prodaje TNG posle31.12.2013. godine? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

2. Ostvarivawe prava na refakciju pla}ene akcize naderivate nafte koji se koriste u transportne svrhe uslu~aju nabavke derivata od privrednog subjekta koji jeistovremeno ovla{}eni distributer na veliko i malo. . . . 101

3. Osnovica za obra~un akcize na derivate nafte. . . . . . . . . . 103

CARINE

1. Provera ispuwenosti ekonomskih uslova kod odobravawapostupka aktivnog oplemewivawa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

2. Da li se za robu koja se èleznicom otprema sa teritorijeRepublike Srbije van teritorije Autonomne pokrajineKosovo i Metohija na teritoriju Autonomne pokrajineKosovo i Metohija, moè priloìti tovarni list zaunutra{wi saobra}aj ili se mora koristiti me|unarodnitovarni list CIM?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

3. Nadle`nost carinskog organa za daqe postupawe poosnovu ~lana 340. Zakona o prekr{ajima („Sl. glasnik RS“,br. 65/2013) povodom posledwih izmena Carinskog zakona(„Sl. glasnik RS“, br. 29/2015) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

4. Na~in na koji je potrebno razduìti carinski postupak ukoji su sme{teni rezervni delovi, a koji su iskori{}eni uslobodnoj zoni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

F I S K A L N E K A S E

1. Da li postoji obaveza evidentirawa prometa prekofiskalne kase prilikom vr{ewa usluge iznajmqivawaputni~kog automobila pravnim licima? . . . . . . . . . . . . . . . . 117

F I N A N S I J S K I S I S T E M

RAÛNOVODSTVO

1. Da li pravno lice, bez obzira na veli~inu, ukoliko usvom vlasni{tvu ima stan u stambenoj zgradi ili poslovniprostor koji je tako|e deo stambene zgrade, a ~iji jepripadaju}i deo gra|evinskog zemqi{ta mawi od 10 ari,treba da izdvoji vrednost gra|evinskog zemqi{ta izvrednosti gra|evinskog objekta radi posebnog evidentirawau poslovnim kwigama?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

2. Da li privredno dru{tvo – d.o.o. ima obavezu da sastavikonsolidovani finansijski izve{taj za 2014. godinu uslu~aju kada, prema podacima iz pojedina~nih finansijskihizve{taja za 2014. godinu, zajedni~ki poslovni prihodipredmetnog dru{tva – d.o.o. (mati~no pravno lice) iwegovog zavisnog pravnog lica ne prelaze polovinukriterijuma za malo pravno lice u smislu ~lana 6. stav 3.Zakona o ra~unovodstvu, dok zajedni~ka imovina prelazipolovinu ovih kriterijuma?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

3. Prelazak na prvu primenu Me|unarodnog standardafinansijskog izve{tavawa za mala i sredwa pravna lica(MSFI za MSP) i u tom smislu na~in vr{ewa reklasi -fikacije dela gra|evinskih objekata na inves ticionenekretnine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

4. Da li kompanija moè da, prilikom evidentirawatransakcija u stranoj valuti u svojim poslovnim kwigamai izradi finansijskih izve{taja, primewuje druge deviznekurseve, osim zvani~nog sredweg kursa Narodne bankeSrbije?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

5. Da li zvani~na procena fer trì{ne vrednosti imovine,obaveza i kapitala na dan 31.12.2013. godine, iniciranaZakonom o privatizaciji, moè biti predmet kwièwa uposlovnim kwigama privrednog dru{tva? . . . . . . . . . . . . . . . 128

6. Da li banke i dru{tva za osigurawe u ste~aju/likvidacijimogu da dostavqaju godi{we finansijske izve{tajeAgenciji za privredne registre bez obaveze sa~iwavawarevizorskog izve{taja i godi{weg izve{taja oposlovawu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

P O D S E T N I K

Finansijski propisi doneti u aprilu 2015. godine . . . . . . 135

J A V N I P R I H O D I

POREZI

1. Poreski tretman prenosa uz naknadu prava svojine napokretnim stvarima u slu~aju kada lizing kompanija –obveznik PDV po davawu pokretnih stvari u finansijskilizing primaocu lizinga, izvr{i prenos uz naknadu pravasvojine na tim pokretnim stvarima – predmetima lizingatre}em licu

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-333 /2014-04od 23.4.2015. god.)

1. Sa aspekta oporezivawa porezom na dodatuvrednost

Kada obveznik PDV vr{i prenos dela imovine uznaknadu (prodajom), smatra se da promet dobara i usluga nijeizvr{en ako predmetni deo imovine predstavqa poslovnucelinu ~ijim prenosom se sticaocu omogu}ava samostalnoobavqawe delatnosti, a prenosiocu je, u momentu prenosa,onemogu}eno da obavqa tu delatnost, uz ispuwewe ostalihpropisanih uslova: da je sticalac predmetnog dela imovineobveznik PDV, odnosno da tim prenosom postaje obveznikPDV i da sticalac imovine nastavqa da obavqa istu dela -

Bilten � godina LV � br. 4/2015

tnost koju je obavqao prenosilac. S tim u vezi, kadaobveznik PDV − lizing kompanija koja obavqa poslovefinansijskog lizinga ~iji su predmet pokretne stvari uskladu sa zakonom kojim se ure|uje finansijski lizing,izvr{i uz naknadu prenos dela imovine koju ~ine prava iobaveze po osnovu zakqu~enih ugovora o finansijskomlizingu pokretnih stvari (za koje je oceweno da nisu sporniu naplati), a samim tim i prenos prava svojine napredmetima lizinga iz tih ugovora, re~ je o prenosu delaimovine kod kojeg se smatra da promet dobara i usluga nijeizvr{en, pod slede}im uslovima: da je sticalac predmetnogdela imovine obveznik PDV, odnosno da tim prenosompostaje obveznik PDV, da sticalac imovine nastavqa daobavqa istu delatnost koju je obavqao prenosilac, kao i daprenosilac lizinga u momentu (na dan) prenosa dela imovinenema fakti~ku mogu}nost davawa pokretnih stvari ufinansijski lizing – {to zna~i da nema na stawu pokretnestvari koje mogu biti predmet ugovora o finansijskomlizingu (nezavisno od toga da li je re~ o pokretnim stvarimakoje su ve} bile predmet ugovora o finansijskom lizingu ilio stvarima koje nikada nisu ni date u finansijski lizing).

***

Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05,61/07, 93/12, 108/13, 68/14−dr. zakon i 142/14, u daqem tekstu:Zakon o PDV) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznikizvr{i u Republici uz naknadu, u okviru obavqawadelatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 4. stav 1. Zakona o PDV, je prenos prava

BILTEN/POREZI 12


13


raspolagawa na telesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra)licu koje tim dobrima moè raspolagati kao vlasnik, akoovim zakonom nije druk~ije odre|eno.

Prema odredbi ~lana 4. stav 8. Zakona o PDV, kodprenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ilikao ulog, isporuka svakog dobra u imovini koja se prenosismatra se posebnim prometom.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu prometdobara iz ~lana 4. ovog zakona (~lan 5. stav 1. Zakona o PDV).

Prema stavu 7. istog ~lana Zakona o PDV, kodprenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ilikao ulog, svaka usluga koja se pruà prenosom imovinesmatra se posebnim prometom.

Prema odredbi ~lana 6. stav 1. ta~ka 1) Zakona o PDV,smatra se da promet dobara i usluga, u smislu ovog zakona,nije izvr{en kod prenosa celokupne imovine ili delaimovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalacporeski obveznik ili tim prenosom postane poreskiobveznik i ako produì da obavqa istu delatnost.

Kod prenosa celokupne ili dela imovine iz stava 1.ta~ka 1) ovog ~lana smatra se da sticalac stupa na mestoprenosioca (stav 3. istog ~lana Zakona o PDV).

Saglasno odredbama ~lana 3. stav 1. Pravilnika outvr|ivawu prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili beznaknade, ili kao ulog, kod kojeg se smatra da promet dobarai usluga nije izvr{en („Sl. glasnik RS“, br. 118/12, u daqemtekstu: Pravilnik), prenos dela imovine kod kojeg se, usmislu ~lana 6. stav 1. ta~ka 1) Zakona o PDV, smatra dapromet dobara i usluga nije izvr{en je prenos dela imovinekao poslovne celine kojom se omogu}ava samostalnoobavqawe delatnosti sticaoca tog dela imovine kod:

BILTEN/POREZI

1) statusne promene privrednog dru{tva, u skladu sazakonom kojim se ure|uju privredna dru{tva;

2) prodaje, ulagawa, odnosno besteretnog davawa;3) nasle|ivawa.Poslovnom celinom, u smislu stava 1. ovog ~lana,

smatra se celina kojom se omogu}ava samostalno obavqawedelatnosti sticaoca, a ~ijim je prenosom u momentu prenosaonemogu}eno prenosiocu da obavqa tu delatnost (stav 2.istog ~lana Pravilnika).

2. Sa aspekta oporezivawa porezom na prenosapsolutnih prava

Kada davalac finansijskog lizinga (u daqem tekstu:lizing kompanija) po davawu pokretnih stvari ufinansijski lizing primaocu lizinga, izvr{i prenos uznaknadu prava svojine na tim pokretnim stvarima −predmetima lizinga tre}em licu (~ime izme|u tre}eg lica iprimaoca lizinga nastaju prava i obaveze iz ugovora olizingu), pri ~emu se na taj prenos ne pla}a PDV, prenosprava svojine na motornim vozilima (osim na mopedu,motokultivatoru, traktoru i radnoj ma{ini), prenos pravasvojine na plovilu i prenos prava svojine na vazduhoplovu sasopstvenim pogonom (osim dràvnog), predmet je opore -zivawa porezom na prenos apsolutnih prava. U tom slu~ajulizing kompanija, kao obveznik poreza na prenos apsolutnihprava podnosi poresku prijavu nadle`nom poreskom organu,a taj organ re{ewem (~iji je sastavni deo i poreskaosnovica) utvr|uje poresku obavezu.

Kada je predmet prenosa uz naknadu pravo svojine napokretnim stvarima koje nisu predmet oporezivawaporezom na prenos apsolutnih prava (npr. na kompjuterima,{tampa~ima i sl.), poreska prijava za utvr|ivawe poreza na

BILTEN/POREZI 14


15


prenos apsolutnih prava se ne podnosi niti se porez po tomosnovu utvr|uje i pla}a.

***Predmet oporezivawa porezom na prenos apsolutnih

prava ure|en je odredbama ~l. 23. do 24a Zakona o porezimana imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02−SUS, 80/02,80/02−dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11,57/12−US, 47/13 i 68/14−dr. zakon, u daqem tekstu: Zakon). Stim u vezi, prema odredbi ~lana 23. stav 1. ta~ka 4) Zakona,porez na prenos apsolutnih prava pla}a se kod prenosa uznaknadu prava svojine na motornom vozilu − osim na mopedu,motokultivatoru, traktoru i radnoj ma{ini, prava svojinena plovilu, odnosno prava svojine na vazduhoplovu sasopstvenim pogonom − osim dràvnog.

Odredbom ~lana 24a ta~ka 1) Zakona propisano je dase od oporezivawa porezom na prenos apsolutnih pravaizuzima prenos, odnosno sticawe apsolutnog prava iz ~l. 23.i 24. ovog zakona na koji se pla}a porez na dodatu vrednost, uskladu sa zakonom kojim se ure|uje porez na dodatu vrednost.

Odredbom ~lana 22. stav 1. Zakona o finansijskomlizingu („Sl. glasnik RS“, br. 55/03, 61/05, 31/11, 99/11−dr.zakon i 99/11−dr. zakon, u daqem tekstu: Zakon ofinansijskom lizingu) propisano je da davalac lizingamoè preneti pravo svojine na predmetu lizinga na tre}elice − davaoca lizinga u smislu ovog zakona.

U slu~aju prenosa prava svojine na predmetu lizingaiz stava 1. ovog ~lana, tre}e lice stupa na mesto davaocalizinga, te prava i obaveze iz ugovora o lizingu nastajuizme|u wega i primaoca lizinga (~lan 22. stav 2. Zakona ofinansijskom lizingu).

Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava jeugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze,

BILTEN/POREZI

ukoliko nije nià od trì{ne vrednosti (~lan 27. stav 1.Zakona).

Ukoliko nadle`ni poreski organ oceni da jeugovorena cena nià od trì{ne, ima pravo da u roku od 60dana od dana prijema poreske prijave podnete u skladu saodredbom ~lana 36. stav 1. ovog zakona, odnosno od danasaznawa nadle`nog poreskog organa za prenos, utvrdiporesku osnovicu u visini trì{ne vrednosti (~lan 27. stav2. Zakona).

Ako poreski organ u roku iz stava 2. ovog ~lana neutvrdi poresku osnovicu u visini trì{ne vrednosti,poresku osnovicu ~ini ugovorena cena (~lan 27. stav 3.Zakona).

U slu~aju iz ~lana 23. stav 1. ta~. 4) i 5) i stav 2. ovogzakona, poresku osnovicu ~ini trì{na vrednost prava kojase prenose, odnosno daju u zakup, na dan nastanka poreskeobaveze, koju utvr|uje nadle`ni poreski organ (~lan 27. stav4. Zakona).

Prema odredbi ~lana 40. stav 1. Zakona, porez nanasle|e i poklon i porez na prenos apsolutnih pravautvr|uju se re{ewem poreskog organa, a pla}aju u roku od 15dana od dana dostavqawa re{ewa.

2. Poreski tretman usluga savetovawa u oblasti poreza

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 337-00-172/2015-04od 21.4.2015. god.)

Poreski propisi koji ure|uju poreski sistemRepublike Srbije ne sadrè ograni~ewa u smisluodre|ivawa lica koja imaju pravo, odnosno koja mogu da vr{eusluge savetovawa u oblasti poreza, niti ograni~ewa po

BILTEN/POREZI 16



pitawu na~ina pruàwa predmetnih usluga. Nezavisno odtoga, Ministarstvo finansija obave{tava o poreskomtretmanu predmetnih usluga sa aspekta poreskih zakona.

Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost

Mesto prometa usluga poreskog savetovawa, a samimtim i obaveze obra~unavawa PDV za te usluge, odre|uje seprema mestu primaoca usluga, tj. prema mestu u kojemprimalac usluga obavqa delatnost ili ima poslovnujedinicu za koju se pruàju usluge, odnosno mestu u kojemprimalac usluga ima sedi{te ili prebivali{te.

S tim u vezi, kada obveznik PDV pruà uslugeporeskog savetovawa, za koje je mesto prometa RepublikaSrbija, duàn je da obra~una PDV po op{toj stopi PDV od20%. Tako|e, PDV se obra~unava i kada strano lice (licekoje na teritoriji Republike Srbije nema sedi{te ni stalnuposlovnu jedinicu, odnosno prebivali{te) vr{i prometusluga poreskog savetovawa, za koje je mesto prometaRepublika Srbija, pri ~emu obavezu obra~unavawa PDV utom slu~aju ima poreski du`nik − poreski punomo}nikstranog lica, odnosno primalac usluga ako strano lice nijeodredilo poreskog punomo}nika u Republici Srbiji.

U slu~aju kada obveznik PDV vr{i promet uslugaporeskog savetovawa za koje je mesto prometa inostranstvo,ne postoji obaveza obra~unavawa PDV.

Naime, odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05,61/07, 93/12, 108/13, 68/14−dr. zakon i 142/14, u daqem tekstu:ZPDV) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznikizvr{i u Republici uz naknadu, u okviru obavqawadelatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

17BILTEN/POREZI

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu prometdobara iz ~lana 4. ovog zakona (~lan 5. stav 1. ZPDV).

Saglasno odredbi ~lana 10. stav 1. ta~ka 1) ZPDV,poreski du`nik, u smislu ovog zakona, je obveznik iz ~lana8. i ~lana 9. stav 2. ovog zakona.

Prema odredbama ~lana 10. stav 1. ta~. 2) i 3) ZPDV,poreski du`nik, u smislu ovog zakona, je poreskipunomo}nik koga odredi strano lice koje u RepubliciSrbiji nema sedi{te ni stalnu poslovnu jedinicu, odnosnoprebivali{te, a koje obavqa promet dobara i usluga uRepublici Srbiji, odnosno primalac dobara i usluga, akostrano lice ne odredi poreskog punomo}nika.

Prema odredbama ~lana 12. st. 1. i 2. ZPDV, mestoprometa usluga je mesto u kojem pruàlac usluga obavqasvoju delatnost, a ako se promet usluga vr{i preko poslovnejedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovnejedinice.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mestom prometausluga smatra se mesto u kojem primalac usluge obavqadelatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruàusluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedi{teili prebivali{te, ako se radi o uslugama savetnika,inèwera, advokata, revizora i sli~nih usluga (~lan 12.stav 3. ta~ka 4) podta~ka (7) ZPDV).

Saglasno ~lanu 23. stav 1. ZPDV, op{ta stopa PDVza oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi20%.

Sa aspekta Zakona o porezu na dohodak gra|ana

Saglasno odredbama ~l. 1. i 2. Zakona o porezu nadohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02−dr.

BILTEN/POREZI 18



zakon, 135/04, 62/06, 65/06−ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11,91/11−US, 93/12, 114/12−US, 47/13, 48/13−ispravka, 108/13,57/14 i 68/14−dr. zakon, u daqem tekstu: ZPDG), porez nadohodak gra|ana pla}aju fizi~ka lica koja ostvarujudohodak, i to na prihode iz svih izvora, osim onih prihodakoji su posebno izuzeti od oporezivawa. ZPDG nisupropisane poreske olak{ice u odnosu na poreskogobveznika koji ostvaruje prihod po osnovu pruàwa uslugaporeskog savetovawa. Naime, porez na prihode po osnovupruàwa usluga poreskog savetovawa obra~unava se i pla}ana isti na~in za svako fizi~ko lice koje je saglasno ZPDGobveznik poreza na dohodak gra|ana.

Prema odredbi ~lana 6. ZPDG, poreski obveznik jefizi~ko lice koje je po odredbama tog zakona du`no da platiporez. Obaveza pla}awa poreza na dohodak gra|ana odnosi sekako na fizi~ko lice koje je u poreskom smislu rezidentRepublike Srbije, tako i na fizi~ko lice koje nije rezidentRepublike Srbije.

Rezident Republike Srbije je obveznik poreza nadohodak gra|ana za dohodak koji je ostvaren na teritorijiRepublike Srbije i u drugoj dràvi (~lan 7. stav 1. ZPDG).Odredbama st. 2−7. istog ~lana ZPDG ure|eno je koje sefizi~ko lice smatra rezidentom Republike Srbije.

Nerezident Republike Srbije je fizi~ko lice kojenije rezident Republike Srbije. Ovo lice je, saglasnoodredbi ~lana 8. ZPDG, obveznik poreza na dohodak gra|anasamo za dohodak koji je ostvarilo na teritoriji RepublikeSrbije.

Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica („Sl.glasnik RS“, br. 25/01, 80/02−dr. zakon, 80/02, 43/03, 84/04,

19BILTEN/POREZI

18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14−dr. zakon, 142/14, udaqem tekstu: ZPDPL) primaocu savetodavnih usluga −rezidentnom pravnom licu (kao i stalnoj poslovnoj jedinicinerezidentnog obveznika) priznaje se rashod po osnovu tihusluga, odnosno pruàlac usluga iskazuje prihod ponavedenom osnovu koji ulazi u poresku osnovicu poreza nadobit pravnih lica. Prihod koji ostvari nerezidentnopravno lice po navedenom osnovu ne oporezuje se nateritoriji Republike Srbije.

Izuzetno, na usluge koje ostvari nerezidentno pravnolice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskimsistemom od rezidentnog pravnog lica, bez obzira na mestopruàwa ili kori{}ewa usluge, obra~unava se i pla}aporez po odbitku po stopi od 25% (~lan 40. stav 3. ZPDPL).

Sa aspekta Zakona o poreskom postupku i poreskojadministraciji

Prema ~lanu 17. Zakona o poreskom postupku iporeskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02,84/02−ispravka, 23/03−ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05− dr.zakon, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09−dr. zakon, 53/10, 101/11,2/12−ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14 i 105/14), poreskisavetnik je lice koje obavqa poslove poreskog savetovawaporeskog obveznika u poreskom postupku. Ako poreskisavetnik nastupa i kao poreski punomo}nik poreskogobveznika, mora imati punomo}je za obavqawe poslova iz~lana 14. ovog zakona. Obavqawe delatnosti poreskogsavetovawa ure|uje se posebnim zakonom.

Zakon o obavqawu delatnosti poreskog savetovawajo{ uvek nije donet.

BILTEN/POREZI 20



POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Poreski tretman prometa gra|evinskog objekta u slu~ajustatusne promene obveznika PDV u kojoj u~estvuje samojedno dru{tvo

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 011-00-00304/2015-04 od 29.4.2015. god.)

Kada obveznik PDV vr{i prvi prenos pravaraspolagawa na novoizgra|enom gra|evinskom objektu,obveznik PDV − prenosilac prava raspolagawa duàn je daobra~una PDV po propisanoj poreskoj stopi. Tako|e, PDVse obra~unava i u slu~aju kada se vr{i promet gra|evinskogobjekta (koji se ne smatra prvim prenosom prava raspo -lagawa) izme|u obveznika PDV, na osnovu ugovora kojim jepredvi|eno da }e se na predmetni promet obra~unati PDV, apod uslovom da sticalac predmetnog dobra moè upotpunosti da odbije PDV kao prethodni porez. U ovomslu~aju, obavezu da obra~una PDV ima obveznik PDV −sticalac. S tim u vezi, kada se promet gra|evinskog objektavr{i na osnovu ugovora o statusnoj promeni u skladu sazakonom kojim se ure|uju privredna dru{tva, a koji se, u

BILTEN/POREZI 22


skladu sa tim zakonom, zakqu~uje ako u statusnoj promeniu~estvuju dva ili vi{e dru{tava, tim ugovorom moè sepredvideti da }e se na promet gra|evinskog objektaobra~unati PDV. Me|utim, kod statusne promene u kojoju~estvuje samo jedno dru{tvo, a koja se u skladu sa zakonomkojim se ure|uju privredna dru{tva sprovodi usvajawemplana podele, u tom slu~aju ne postoji osnov za primenuodredbe ~lana 10. stav 2. ta~ka 2) Zakona. Naime, navedenazakonska odredba primewuju se u slu~aju postojawa aktakojim se izraàva saglasnost voqa lica koja u~estvuju uodre|enom pravnom poslu.

***Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu

vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05,61/07, 93/12, 108/13, 68/14−dr. zakon i 142/14, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznikizvr{i u Republici uz naknadu, u okviru obavqawadelatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos pravaraspolagawa na telesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra)licu koje tim dobrima moè raspolagati kao vlasnik, akoovim zakonom nije druk~ije odre|eno.

Saglasno odredbi ~lana 4. stav 3. ta~ka 7) Zakona,prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i prenosprava raspolagawa na gra|evinskim objektima iliekonomski deqivim celinama u okviru tih objekata.

Kod prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bezna k nade, ili kao ulog, isporuka svakog dobra u imovini kojase prenosi smatra se posebnim prometom (~lan 4. stav 8.Zakona).

BILTEN/Porez na dodatu vrednost 23


Prema odredbi ~lana 10. stav 1. ta~ka 1) Zakona,poreski du`nik, u smislu ovog zakona, je obveznik iz ~lana8. i ~lana 9. stav 2. ovog zakona.

Odredbom ~lana 10. stav 2. ta~ka 2) Zakona propisanoje da je, izuzetno od stava 1. ovog ~lana, poreski du`nikprimalac dobara, obveznik PDV, za promet gra|evinskihobjekata i ekonomski deqivih celina u okviru tih objekata,ukqu~uju}i i vlasni~ke udele na tim dobrima, izvr{en odstrane drugog obveznika PDV, u slu~aju kada je ugovorom naosnovu kojeg se vr{i promet tih dobara predvi|eno da }e sena taj promet obra~unati PDV u skladu sa ovim zakonom.

Odredbom ~lana 25. stav 2. ta~ka 3) Zakona propisanoje poresko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnogporeza, tj. da se PDV ne pla}a na promet objekata, osim prvogprenosa prava raspolagawa na novoizgra|enim gra|evin -skim objektima ili ekonomski deqivim celinama u okvirutih objekata i prvog prenosa vlasni~kog udela nanovoizgra|enim gra|evinskim objektima ili ekonomskideqivim celinama u okviru tih objekata, kao i prometaobjekata i vlasni~kih udela na objektima u slu~aju kada jeugovorom na osnovu kojeg se vr{i promet tih dobara,zakqu~enim izme|u obveznika PDV, predvi|eno da }e se nataj promet obra~unati PDV, pod uslovom da sticalacobra~unati PDV moè u potpunosti odbiti kao prethodniporez.

U skladu sa ~lanom 485. stav 1. ta~. 1)−4) Zakona oprivrednim dru{tvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011,99/2011, 83/2014−dr. zakon i 5/2015, u daqem. tekstu: ZPD),statusne promene su pripajawe, spajawe, podela i izdvajawe.

Saglasno ~lanu 491. stav 1. ZPD, ugovor o statusnojpromeni zakqu~uje se ako u statusnoj promeni u~estvuju dvaili vi{e dru{tava.

Prema odredbi ~lana 492. stav 1. ZPD, ako samo jednodru{tvo u~estvuje u statusnoj promeni, odbor direktora,odnosno nadzorni odbor ako je upravqawe dru{tvomdvodomno, usvaja plan podele.

2. Poreski tretman prometa usluga savetovawa u oblastifinansija koji Me|unarodna finansijska korporacijavr{i Gradu Beogradu


Na promet usluga savetovawa u oblasti finansijakoji Me|unarodna finansijska korporacija (kao lice koje uRepublici Srbiji nema sedi{te ni stalnu poslovnu jedi -nicu) vr{i Gradu Beogradu, obavezu da obra~una i platiPDV, kao poreski du`nik, ima primalac usluga − Grad Beo -grad, ako pruàlac usluga nije odredio poreskog puno -mo}nika u Republici Srbiji. S tim u vezi, primalac usluga− Grad Beograd duàn je da na naknadu za izvr{eni prometpred metnih usluga obra~una i plati PDV u skladu saZakonom.



Saglasno odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, prometusluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviru


24 BILTEN/POREZI

obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4.ovog zakona.

Odredbama stava 1. ta~. 2) i 3) ~lana 10. Zakonapropisano je da je poreski du`nik, u smislu ovog zakona,poreski punomo}nik koga odredi strano lice koje uRepublici nema sedi{te ni stalnu poslovnu jedinicu,odnosno prebivali{te, a koje obavqa promet dobara iusluga u Republici, odnosno primalac dobara i usluga, akostrano lice ne odredi poreskog punomo}nika.

Prema odredbama ~lana 12. st. 1. i 2. Zakona, mestoprometa usluga je mesto u kojem pruàlac usluga obavqasvoju delatnost, a ako se promet usluga vr{i preko poslovnejedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovnejedinice.

Odredbom ~lana 12. stav 3. ta~ka 4) podta~ka (7)Zakona propisano je da se, izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana,mestom prometa usluga smatra mesto u kojem primalacusluge obavqa delatnost ili ima poslovnu jedinicu za kojuse pruà usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge imasedi{te ili prebivali{te, ako se radi o uslugamasavetnika, inèwera, advokata, revizora i sli~nih usluga.

3. Poreski tretman prometa usluge klini~kog ispitivawalekova ukoliko obveznik PDV – sponzor klini~kogispitivawa (koji je na osnovu ugovora sa stranim licemorganizovao klini~ko ispitivawe lekova koje vr{ezdravstvene ustanove u Srbiji) prenese deo ili sve svojeobaveze u vezi sa sprovo|ewem klini~kog ispitivawalekova na drugo lice – ugovornu istraìva~ku organizaciju(Dopuna mi{qewa Ministarstva finansija br. 011-00-64/2014-04 od 5.1.2015. god, 23.4.2015. god.)

Na osnovu mi{qewa Ministarstva zdravqa broj: 011-00-72/2015-06 od 2.04.2015. godine, u okviru dela 1. mi{qewa


25BILTEN/Porez na dodatu vrednost

Ministarstva finansija−Sektora za fiskalni sistem broj:011-00-64/2014-04 od 5.1.2015. godine dodaje se tre}i odeqak,koji glasi:

„Ali, ukoliko se klini~ko ispitivawe lekova vr{itako {to sponzor klini~kog ispitivawa, kao fizi~ko ilipravno lice koje preuzima odgovornost za zapo~iwawe,sprovo|ewe, odnosno finansirawe klini~kog ispitivawa,prenese deo ili sve svoje obaveze u vezi sa sprovo|ewemklini~kog ispitivawa lekova na drugo lice opredeqenopropisima koji ure|uju oblast klini~kog ispitivawa,primera radi na ugovornu istraìva~ku organizaciju, tolice (npr. ugovorna istraìva~ka organizacija), u skladu sami{qewem Ministarstva zdravqa broj: 011-00-72/2015-06 od2.4.2015. godine, vr{i klini~ko ispitivawe lekova. S tim uvezi, ako obveznik PDV − ugovorna istraìva~kaorganizacija (ili drugo lice na koje je sponzor preneo deoili sve svoje obaveze u vezi sa sprovo|ewem klini~kogispitivawa lekova) pruà usluge klini~kog ispitivawalekova stranom licu, u tom slu~aju, mesto prometa te uslugeje inostranstvo ({to zna~i da za predmetnu uslugu ne postojiobaveza obra~unavawa i pla}awa PDV, a obveznik PDV imapravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu).“

4. Poreski tretman prometa usluge manipulacije –manevrisawa teretnim vagonima kod prevoza dobara koja seuvoze i unose u slobodnu zonu, koju obveznik PDV vr{ikorisniku slobodne zone


1. Obveznik PDV koji korisniku slobodne zone vr{ipromet usluge manipulacije − manevrisawa teretnim


26 BILTEN/POREZI

vagonima (u konkretnom slu~aju, od èlezni~ke stanice uKragujevcu do magacina u krugu Slobodne zone Kragujevac)kod prevoza dobara koja se uvoze i unose u slobodnu zonu, a zakoju bi obveznik PDV − primalac usluge (korisnikslobodne zone) imao pravo na odbitak prethodnog porezakada bi mu predmetna usluga bila pruèna za potrebeobavqawa delatnosti van slobodne zone, nema obavezu da zapromet predmetne usluge obra~una i plati PDV pod uslovomda poseduje propisanu dokumentaciju, s obzirom da se radi oprometu usluge koja je neposredno povezana sa unosom dobarau slobodnu zonu. Da bi ostvario predmetno poreskooslobo|ewe obveznik PDV − pruàlac usluge treba daposeduje: dokument preduze}a koje upravqa slobodnom zonomkojim se potvr|uje da izme|u preduze}a i korisnikaslobodne zone − primaoca dobara postoji vaè}i ugovor okori{}ewu slobodne zone, ugovor o pruàwu usluga sakorisnikom slobodne zone − primaocem dobara, ra~unpruàoca usluga, izjavu korisnika zone da se radi o uslugamaza koje bi obveznik PDV − primalac usluga imao pravo naodbitak prethodnog poreza kada bi te usluge koristio zapotrebe obavqawa delatnosti van slobodne zone i overenukopiju deklaracije kojom se dokazuje da su dobra uneta uslobodnu zonu, u skladu sa carinskim propisima.


vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12,108/13, 68/14−dr. zakon i 142/14, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da su predmet oporezivawa PDV isporukadobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao iuvoz dobara u Republiku.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu promet



BILTEN/POREZI 28


dobara iz ~lana 4. ovog zakona (odredba ~lana 5. stav 1.Zakona).

Odredbom ~lana 24. stav 1. ta~ka 5) Zakona propisanoje poresko oslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnogporeza za unos dobara u slobodnu zonu, prevozne i drugeusluge korisnicima slobodnih zona koje su neposrednopovezane sa tim unosom i promet dobara i usluga u slobodnojzoni, za koje bi obveznik − korisnik slobodne zone imaopravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra iliusluge nabavqao za potrebe obavqawa delatnosti vanslobodne zone.

Odredbom ~lana 7. stav 1. Pravilnika o na~inu ipostupku ostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sapravom na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br.120/12, u daqem tekstu: Pravilnik) propisano je da poreskooslobo|ewe iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 5) Zakona, za prevoznei druge usluge korisnicima slobodnih zona koje suneposredno povezane sa unosom dobara u slobodnu zonu,obveznik koji vr{i promet usluga moè da ostvari akoposeduje:

1) dokument preduze}a kojim se potvr|uje da izme|upreduze}a i korisnika slobodne zone − primaoca dobarapostoji vaè}i ugovor o kori{}ewu slobodne zone;

2) ugovor o pruàwu usluga sa obveznikom kojiisporu~uje dobra u slobodnu zonu, odnosno sa korisnikomslobodne zone – primaocem dobara;

3) ra~un pruàoca usluga;4) izjavu korisnika zone da se radi o uslugama za koje

bi obveznik – primalac usluge imao pravo na odbitakprethodnog poreza kada bi te usluge koristio za potrebeobavqawa delatnosti van slobodne zone;

5) overenu kopiju deklaracije kojom se dokazuje da sudobra uneta u slobodnu zonu, u skladu sa carinskimpropisima.



Ako je naknada, odnosno deo naknade napla}en preizvr{enog prometa usluga, obveznik moè da ostvariporesko oslobo|ewe ako poseduje dokaze iz stava 1. ta~. 1)−4)ovog ~lana (stav 2. istog ~lana Pravilnika).

b) Obveznik PDV koji korisniku slobodne zone vr{ipromet usluge manipulacije − manevrisawa teretnimvagonima od utovarne rampe u krugu Slobodne zoneKragujevac do èlezni~ke stanice u Kragujevcu, duàn je daza promet predmetne usluge obra~una PDV i da obra~unatiPDV plati u skladu sa Zakonom, s obzirom da se predmetnausluga ne smatra uslugom koja je neposredno povezana saizvozom dobara.

***Saglasno odredbi ~lana 24. stav 1. ta~ka 8) Zakona,

PDV se ne pla}a na prevozne i ostale usluge koje su uneposrednoj vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenimuvozom dobara, osim usluga koje su oslobo|ene od PDV bezprava na poreski odbitak u skladu sa ovim zakonom.

5. U kom slu~aju obveznik PDV koji je izvr{io oporezivipromet dobara i usluga moè da, posle izvr{enog prometa,smawi osnovicu za obra~unavawe PDV?


Ako se osnovica za oporezivi promet dobara i usluganaknadno izmeni – smawi, obveznik PDV koji je izvr{iopromet dobara i usluga moè izmeniti iznos PDV samo akoobveznik PDV kome je izvr{en promet dobara i uslugaispravi odbitak prethodnog PDV i ako o tome pismeno

obavesti obveznika PDV − isporu~ioca dobara i usluga.Dakle, obveznik PDV koji je izvr{io oporezivi prometdobara i usluga moè da, posle izvr{enog prometa, smawiosnovicu za obra~unavawe PDV i iznos obra~unatog PDV,pod uslovom da je obveznik PDV kome je izvr{en prometdobara i usluga ispravio odbitak prethodnog poreza i da jeo tome pismeno obavestio obveznika PDV − isporu~iocadobara i usluga. U slu~aju smawewa osnovice za obra~u -navawe PDV, obveznik PDV koji je izvr{io oporezivipromet dobara i usluga izdaje dokument u skladu sa ~lanom15. Pravilnika o odre|ivawu slu~ajeva u kojima nemaobaveze izdavawa ra~una i o ra~unima kod kojih se moguizostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS“, br. 123/12, udaqem tekstu: Pravilnik) koji treba da sadrì slede}epodatke: naziv, adresu i PIB obveznika − izdavaocadokumenta, mesto i datum izdavawa i redni broj dokumenta,naziv, adresu i PIB obveznika − primaoca dokumenta, iznosza koji je smawena osnovica za obra~unavawe PDV, poreskustopu koja se primewuje, iznos za koji je smawen iznosobra~unatog PDV i broj i datum izdavawa ra~una zaizvr{eni promet dobara i usluga.

***Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona o porezu na

dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka,61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−dr. zakon i 142/14, u daqemtekstu: Zakon), poreska osnovica (u daqem tekstu: osnovica)kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu,stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba daprimi za isporu~ena dobra ili pruène usluge od primaocadobara ili usluga ili tre}eg lica, ukqu~uju}i subvencijekoje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga,u koju nije ukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ijepropisano.


30 BILTEN/POREZI

Saglasno odredbi ~lana 21. stav 1. Zakona, ako seizmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporezivPDV, obveznik koji je isporu~io dobra ili usluge duàn jeda iznos PDV, koji duguje po tom osnovu, ispravi u skladu saizmenom.

Prema odredbi stava 3. istog ~lana Zakona, ako seosnovica naknadno izmeni − smawi, obveznik koji jeizvr{io promet dobara i usluga moè da izmeni iznos PDVsamo ako obveznik kome je izvr{en promet dobara i uslugaispravi odbitak prethodnog poreza i ako o tome pismenoobavesti isporu~ioca dobara i usluga.

Ako je isporuka dobara i usluga izvr{ena obveznikukoji nema pravo na odbitak prethodnog PDV, odnosno licukoje nije obveznik PDV, izmenu iz stava 3. ovog ~lanaobveznik moè da izvr{i ako poseduje dokument o smawewunaknade za izvr{eni promet dobara i usluga tim licima(stav 4. istog ~lana Zakona).

Izmena osnovice iz st. 1−5. ovog ~lana vr{i se uporeskom periodu u kojem je nastupila izmena (~lan 21. stav7. Zakona).

Prema odredbi ~lana 31. stav 1. Zakona, ako do|e doizmene osnovice oporezivog prometa dobara i usluga,obveznik kome je izvr{en promet dobara i usluga duàn jeda, u skladu sa tom izmenom, ispravi odbitak prethodnogporeza koji je po tom osnovu ostvario.

Ispravka odbitka prethodnog poreza vr{i se uporeskom periodu u kojem je izmewena osnovica (~lan 31.stav 4. Zakona).

Prema odredbi ~lana 42. stav 1. Zakona, obveznik jeduàn da izda ra~un za svaki promet dobara i usluga.

Prema odredbi ~lana 15. Pravilnika, kada se posleizvr{enog prometa dobara i usluga promeni naknada za taj



promet, obveznik PDV izdaje dokument koji naro~itosadrì podatke o:

1) nazivu, adresi i PIB-u izdavaoca dokumenta;2) mestu i datumu izdavawa i rednom broju dokumenta;3) nazivu, adresi i PIB-u primaoca dokumenta;4) iznosu za koji je smawena, odnosno pove}ana

osnovica za obra~unavawe PDV, poreskoj stopi i iznosu zakoji je smawen, odnosno pove}an iznos obra~unatog PDV – uslu~aju oporezivog prometa za koji je obveznik PDV −izdavalac dokumenta poreski du`nik u skladu sa Zakonom;

5) iznosu za koji je smawena, odnosno pove}ananaknada, bez PDV − u slu~aju oporezivog prometa za kojiobveznik PDV − izdavalac dokumenta nije poreski du`nik uskladu sa Zakonom;

6) iznosu za koji je smawena, odnosno pove}ananaknada za promet dobara i usluga − u slu~aju prometa koji jeoslobo|en PDV i prometa koji ne podleè oporezivawu, a zakoji se izdaje ra~un u skladu sa ovim pravilnikom;

7) napomenu da se za promet dobara i usluga primewujesistem naplate u skladu sa Zakonom − u slu~aju kada se za tajpromet primewuje sistem naplate;

8) broju i datumu izdavawa ra~una za izvr{enipromet dobara i usluga.

6. Uslovi za ostvarivawe prava na refundaciju PDV poosnovu kupovine prvog stana


Fizi~ko lice − punoletni dràvqanin RepublikeSrbije, sa prebivali{tem na teritoriji Republike Srbije,


32 BILTEN/POREZI

koje kupuje prvi stan, ima pravo na refundaciju PDV poosnovu kupovine prvog stana za sebe i ~lanove svogporodi~nog doma}instva, ako su ispuweni svi uslovi zaostvarivawe predmetnog prava. Pravo na refundaciju PDVkupcu prvog stana ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva,pri ~emu se ispuwenost uslova za ostvarivawe ovog pravautvr|uje u odnosu na dan overe ugovora o kupoprodaji stana,osim uslova koji su propisani odredbom ~lana 56a stav 2.ta~ka 2), odnosno stav 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05, 61/07,93/12, 108/13, 68/14−dr. zakon i 142/14, u daqem tekstu: Zakon),~ija se ispuwenost utvr|uje u odnosu na dan podno{ewazahteva za refundaciju PDV kupcu prvog stana. S tim u vezi,prema odredbi ~lana 29. Zakona o izmenama i dopunamaZakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br.61/07), pravo na refundaciju PDV kupcu prvog stana moè seostvariti samo na osnovu ugovora o kupoprodaji stana koji jeoveren od 8. jula 2007. godine.

Prema tome, kupac prvog stana koji je stekao stan naosnovu ugovora o kupoprodaji stana overenog pre 8. jula 2007.godine, nema pravo na refundaciju PDV po osnovu kupovineprvog stana, nezavisno od stepena izgra|enosti predmetnogstana na dan overe ugovora.

***Odredbom ~lana 56a stav 1. Zakona propisano je da

pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana, naosnovu podnetog zahteva, ima fizi~ko lice − punoletnidràvqanin Republike, sa prebivali{tem na teritorijiRepublike, koji kupuje prvi stan (u daqem tekstu: kupacprvog stana).

Saglasno odredbi stava 2. istog ~lana Zakona, kupacprvog stana moè da ostvari refundaciju PDV iz stava 1.ovog ~lana, pod slede}im uslovima:



1) da od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora okupoprodaji na osnovu kojeg sti~e prvi stan nije imao usvojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike;

2) da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunostiispla}ena prodavcu uplatom na teku}i ra~un prodavca.

Izuzetno od stava 2. ta~ka 2) ovog ~lana, kod kupovinestana pod neprofitnim uslovima od jedinice lokalnesamouprave ili neprofitne stambene organizacije osnovaneod strane jedinice lokalne samouprave za realizacijuaktivnosti ure|enih propisima iz oblasti socijalnogstanovawa, refundacija PDV iz stava 1. ovog ~lana moè dase ostvari pod uslovom da je na ime ugovorene cene stana saPDV ispla}en iznos koji nije mawi od iznosa PDVobra~unatog za prvi prenos prava raspolagawa na stanu, nateku}i ra~un prodavca (stav 3. istog ~lana Zakona).

Pravo na refundaciju PDV iz stava 1. ovog ~lanamoè se ostvariti za stan ~ija povr{ina za kupca prvogstana iznosi do 40m2, a za ~lanove wegovog porodi~nogdoma}instva do 15m2 po svakom ~lanu koji nije imao usvojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike uperiodu iz stava 2. ta~ka 1) ovog ~lana, a za vlasni~ki udeona stanu do povr{ine srazmerne vlasni~kom udelu u odnosuna povr{inu do 40m2, odnosno do 15m2 (~lan 56a stav 4.Zakona).

Odredbom stava 5. istog ~lana Zakona propisano je daako kupac prvog stana kupuje stan povr{ine koja je ve}a odpovr{ine za koju u skladu sa stavom 4. ovog ~lana ima pravona refundaciju PDV, pravo na refundaciju PDV moè daostvari do iznosa koji odgovara povr{ini stana iz stava 4.ovog ~lana.

Porodi~nim doma}instvom kupca prvog stana, usmislu stava 4. ovog ~lana, smatra se zajednica ìvota,privre|ivawa i tro{ewa prihoda kupca prvog stana,


34 BILTEN/POREZI

35


wegovog supru`nika, kup~eve dece, kup~evih usvojenika,dece wegovog supru`nika, usvojenika wegovog supru`nika,kup~evih roditeqa, wegovih usvojiteqa, roditeqa wegovogsupru`nika, usvojiteqa kup~evog supru`nika, sa istimprebivali{tem kao kupac prvog stana (~lan 56a stav 6.Zakona).

Prema odredbi ~lana 56a stav 7. Zakona, pravo narefundaciju PDV iz stava 1. ovog ~lana nema:

1) kupac stana koji je ostvario refundaciju PDV poosnovu kupovine prvog stana;

2) ~lan porodi~nog doma}instva kupca prvog stana zakojeg je kupac prvog stana ostvario refundaciju PDV, uslu~aju kada taj ~lan porodi~nog doma}instva kupuje stan;

3) kupac stana koji je stekao prvi stan bez obavezeprodavca da za promet tog stana plati porez na prenosapsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stana u skladu sazakonom kojim se ure|uje porez na imovinu;

4) ~lan porodi~nog doma}instva kupca prvog stana kojije stekao prvi stan bez obaveze prodavca da za promet togstana plati porez na prenos apsolutnih prava po osnovukupovine prvog stana u skladu sa zakonom kojim se ure|ujeporez na imovinu, a za koga je ostvareno to poreskooslobo|ewe.

U skladu sa odredbom ~lana 56a stav 8. Zakona,nadle`ni poreski organ, po sprovedenom postupku kontroleispuwenosti uslova za ostvarivawe prava na refundacijuPDV koji moraju da budu ispuweni na dan overe ugovora okupoprodaji stana, osim uslova iz stava 2. ta~ka 2), odnosnostava 3. ovog ~lana koji mora da bude ispuwen na danpodno{ewa zahteva za refundaciju PDV, donosi re{ewe orefundaciji PDV kupcu prvog stana.

Saglasno odredbi ~lana 29. Zakona o izmenama idopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnikRS“, br. 61/07), pravo na refundaciju PDV iz ~lana 22. ovog

BILTEN/Porez na dodatu vrednost

zakona (~lan 56a Zakona) moè se ostvariti samo na osnovuugovora o kupoprodaji stana overenog posle stupawa na snaguovog zakona, tj. od 8. jula 2007. godine.

7. Poreski tretman prometa usluga po Programu merazdravstvene za{tite ìvotiwa za 2015. godinu


Promet usluga koje se vr{e u skladu sa Zakonom oveterinarstvu („Sl. glasnik RS“, br. 91/05, 30/10 i 93/12), ukonkretnom slu~aju usluge po Programu mera zdravstveneza{tite ìvotiwa za 2015. godinu utvr|enog Pravilnikom outvr|ivawu programa mera zdravstvene za{tite ìvotiwaza 2015. godinu („Sl. glasnik RS“, br. 32/15), koji je donet naosnovu Zakona o veterinarstvu, oporezuje se po op{toj stopiPDV od 20%. Osnovicu za obra~unavawe PDV ~ini ukupnanaknada koju obveznik PDV − pruàlac veterinarskihusluga prima ili treba da primi za promet predmetnihusluga, bez PDV. Obra~unati PDV pla}a se na propisanina~in, a obveznik PDV − pruàlac veteri narskih uslugaima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavkedobara i usluga koje koristi za pruàwe tih usluga.




36 BILTEN/POREZI

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu prometdobara iz ~lana 4. ovog zakona (~lan 5. stav 1. Zakona).

Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poreskaosnovica (u daqem tekstu: osnovica) kod prometa dobara iusluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama)koju obveznik prima ili treba da primi za isporu~ena dobraili pruène usluge od primaoca dobara ili usluga ilitre}eg lica, ukqu~uju}i subvencije koje su neposrednopovezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije ukqu~enPDV, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

Odredbom ~lana 23. stav 1. Zakona propisano je daop{ta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga iliuvoz dobara iznosi 20%.

8. Poreski tretman prometa usluga stavqawa naraspolagawe osobqa koji obveznik PDV vr{i doma}emprivrednom dru{tvu


Na promet usluga stavqawa na raspolagawe osobqakoji obveznik PDV vr{i doma}em privrednom dru{tvu, tj.dru{tvu sa sedi{tem na teritoriji Republike Srbije, PDVse obra~unava i pla}a na propisani na~in. Osnovicu zaobra~unavawe PDV za promet predmetnih usluga ~iniukupan iznos naknade koju obveznik PDV prima ili treba daprimi po tom osnovu (bez PDV), a u koju se ura~unavaju i svisporedni tro{kovi koje obveznik PDV zara~unava primaocuusluge − npr. tro{kovi zarada, prevoza i dr, pri ~emuMinistarstvo finansija napomiwe da propisima kojima seure|uje PDV nije regulisano koje tro{kove obveznik PDV



moè da zara~una primaocu usluge, ve} to zavisi odobligacionih odnosa izme|u ugovornih strana koji suuspostavqeni ugovorom.

Davawe mi{qewa o konkretnim ugovorima, odnosnoo pojedinim odredbama tih ugovora, nije u nadle`nostiMinistarstva finansija −Sektora za fiskalni sistem.



Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu prometdobara iz ~lana 4. ovog zakona (~lan 5. stav 1. Zakona).

Odredbom ~lana 17. stav 1. Zakona propisano je daporeska osnovica (u daqem tekstu: osnovica) kod prometadobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima iliuslugama) koju obveznik prima ili treba da primi zaisporu~ena dobra ili pruène usluge od primaoca dobaraili usluga ili tre}eg lica ukqu~uju}i subvencije koje suneposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u kojunije ukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ijepropisano.

U skladu sa odredbama stava 2. istog ~lana Zakona, uosnovicu se ura~unavaju i:

1) akcize, carina i druge uvozne da`bine, kao iostali javni prihodi, osim PDV;

2) svi sporedni tro{kovi koje obveznik zara~unavaprimaocu dobara i usluga.


38 BILTEN/POREZI

POREZ NA DOBIT PRAVNIH LICA

1. Kako se utvr|uje period koji }e se smatrati periodomulagawa radi sticawa prava na poreski podsticaj iz ~lana50a Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kao i da liobveznik ima pravo na istovremeno kori{}ewe poreskogpodsticaja po ~lanu 50a Zakona o porezu na dobit pravnihlica i neiskori{}enog dela poreskog kredita iz ~lana 48.Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“,br. 25/01 ... 47/13)


Obveznik moè da opredeli period koji }e sesmatrati periodom ulagawa radi sticawa prava na poreskipodsticaj iz ~lana 50a Zakona o porezu na dobit pravnihlica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 142/14, u daqem tekstu:Zakon). Navedeni poreski podsticaj obveznik moè da


BILTEN/POREZI 40


koristi po ispuwewu Zakonom propisanih uslova (da je uobveznikova osnovna sredstva uloèno vi{e od jednemilijarde dinara i da je obveznik zaposlio na neodre|enovreme najmawe 100 lica vi{e u odnosu na broj zaposlenihkoji je imao na po~etku perioda ulagawa) i to, po~ev od prvegodine u kojoj je ostvario oporezivu dobit. U konkretnomslu~aju, obveznik moè da, kao period ulagawa, opredeliperiod 2009−2012. godina, i po tom osnovu da, po~ev od 2013.godine, koristi navedeni poreski podsticaj, kada je, premanavodima iz dopisa, ispunio Zakonom propisane uslove upogledu iznosa ulagawa i dodatnog broja novozaposlenihlica.

Ministarstvo finansija napomiwe da od prve godineu kojoj zapo~ne sa kori{}ewem poreskog podsticaja po ~lanu50a Zakona obveznik nema pravo na kori{}eweneiskori{}enog dela poreskog kredita iz ~lana 48. Zakonao porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01... 47/13, u daqem tekstu: Zakon o porezu na dobit), ukonkretnom slu~aju za ulagawa izvr{ena po~ev od 2009.godine, a zakqu~no sa 2012. godinom, imaju}i u vidu da jeobveznik isti period opredelio kao period ulagawa poosnovu koga }e koristiti poreski podsticaj iz ~lana 50aZakona. Me|utim, neiskori{}eni iznos poreskog kreditapo osnovu ulagawa koja su izvr{ena po~ev od 2003. godine, azakqu~no sa 2008. godinom, obveznik moè da prenosi nara~un poreza na dobit iz budu}ih obra~unskih perioda, uskladu sa ~lanom 48. Zakona o porezu na dobit.

41


***Odredbom ~lana 50a stav 1. Zakona propisano je da se

poreski obveznik koji uloì u svoja osnovna sredstva,odnosno u ~ija osnovna sredstva drugo lice uloì vi{e odjedne milijarde dinara, koji ta sredstva koristi zaobavqawe prete`ne delatnosti i delatnosti upisanih uosniva~kom aktu obveznika, odnosno navedenih u drugomaktu obveznika, kojim se odre|uju delatnosti koje obveznikobavqa i u periodu ulagawa dodatno zaposli na neodre|enovreme najmawe 100 lica, osloba|a pla}awa poreza na dobitpravnih lica u periodu od deset godina srazmerno tomulagawu.

Poresko oslobo|ewe primewuje se po ispuwewuuslova iz stava 1. ovog ~lana, od prve godine u kojoj jeostvarena oporeziva dobit (~lan 50a stav 4. Zakona).

Prema odredbi ~lana 50a stav 5. Zakona,novozaposlenim licima u smislu stava 1. ovog ~lanasmatraju se lica koja je obveznik zaposlio u periodusticawa uslova za poresko oslobo|ewe, tako da u momentuispuwewa uslova za kori{}ewe navedenog poreskogoslobo|ewa obveznik ima najmawe 100 dodatno zaposlenih,a koji su i neposredno radno angaòvani kod obveznika, uodnosu na broj zaposlenih koji je imao u periodu kada jepo~eo da sti~e pravo na poresko oslobo|ewe.

Prema odredbama ~lana 48. st. 1. i 3. Zakona o porezuna dobit, obvezniku koji izvr{i ulagawa, izme|u ostalog, unekretnine, postrojewa, opremu ili biolo{ka sredstva(osnovna sredstva) u sopstvenom vlasni{tvu na teritoriji

BILTEN/Porez na dobit pravnih lica

Republike za obavqawe prete`ne delatnosti i delatnostiupisanih u osniva~ki akt obveznika, odnosno navedenih udrugom aktu obveznika kojim se odre|uju delatnosti kojeobveznik obavqa, priznaje se pravo na poreski kredit uvisini od 20% (40% za mala pravna lica) izvr{enogulagawa, s tim {to poreski kredit ne moè biti ve}i od33% (70% za mala pravna lica) obra~unatog poreza u godiniu kojoj je izvr{eno ulagawe.

Odredbom ~lana 48. stav 5. Zakona o porezu na dobitpropisano je da se neiskori{}eni deo poreskog kreditamoè preneti na ra~un poreza na dobit iz budu}ihobra~unskih perioda, najvi{e do limita od 33%, odnosno70% obra~unatog poreza u tom poreskom periodu, ali neduè od deset godina.

2. Da li je Fond za razvoj Republike Srbije obveznik porezana dobit pravnih lica?


Prema zakonu koji ure|uje pitawa od zna~aja za radFonda za razvoj Republike Srbije (u daqem tekstu: Fond),Fond svojom delatno{}u ostvaruje ciqeve kao {to su:podsticawe ravnomernog razvoja, ukqu~uju}i i razvojnedovoqno razvijenih podru~ja; podsticawe poslovawapravnih lica i preduzetnika u Republici Srbiji;


42 BILTEN/POREZI

podsticawe konkurentnosti u Republici Srbiji;podsticawe zapo{qavawa i podsticawe izvoza.

Uzimaju}i u obzir navedeno, sa aspekta Zakona oporezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01,80/02, 80/02−dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13,108/13, 68/14−dr. zakon i 142/14, u daqem tekstu: Zakon), Fondje, kao drugo pravno lice koje nije osnovano radiostvarivawa dobiti, obveznik poreza na dobit pravnih licaza prihode koje ostvaruje prodajom proizvoda na trì{tuili vr{ewem usluga uz naknadu. Poresku osnovicu (kaovi{ak prihoda ostvarenih na trì{tu nad rashodimapovezanim sa ostvarewem tih prihoda) Fond utvr|uje uporeskom bilansu (u Obrascu PBN 2) koji sastavqa zaporeski period. S tim u vezi, prilikom utvr|ivawa poreskeosnovice, Fond nije duàn da u svom poreskom bilansuposebno iskazuje transakcije po transfernim cenama, nitije duàn da uz poreski bilans priloì dokumentaciju uokviru koje, zajedno sa transakcijama po transfernimcenama, posebno iskazuje vrednost istih transakcija pocenama koje bi se ostvarile na trì{tu takvih ili sli~nihtransakcija da se nije radilo o povezanim licima (princip„van dohvata ruke“).

***Prema odredbi ~lana 2. Zakona o Fondu za razvoj

Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 36/09, 88/10, 119/12 i5/15), Fond svojom delatno{}u ostvaruje slede}e ciqeve:podsticawe ravnomernog razvoja, ukqu~uju}i i razvoj


BILTEN/Porez na dobit pravnih lica 43

nedovoqno razvijenih podru~ja; podsticawe poslovawapravnih lica i preduzetnika u Republici Srbiji;podsticawe konkurentnosti u Republici Srbiji;podsticawe zapo{qavawa i podsticawe izvoza.

Odredbom ~lana 1. stav 3. Zakona propisano je da jeporeski obveznik, u skladu sa ovim zakonom, i drugo pravnolice koje nije osnovano radi ostvarivawa dobiti, ve} je uskladu sa zakonom osnovano radi postizawa drugih ciqevautvr|enih u wegovim op{tim aktima, ako ostvaruje prihodeprodajom proizvoda na trì{tu ili vr{ewem usluga uznaknadu (u daqem tekstu: nedobitna organizacija).


44 BILTEN/POREZI


POREZI NA IMOVINU

1. Da li postoji mogu}nost da se re{ewem organa jedinicelokalne samouprave nadle`nog za utvr|ivawe, kontrolu inaplatu poreza na imovinu, obvezniku ~ija je nepokretnosto{te}ena u poplavama 2014. godine utvrdi prestanak obavezepla}awa poreza na imovinu u iznosu procewene {tete odpoplave za konkretnu nepokretnost tog obveznika?


Zakon o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br.26/01, 45/02−US, 80/02, 135/04, 61/0 7, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11,57/12−US, 47/13 i 68/14−dr. zakon) ne sadrì osnov da sere{ewem organa jedinice lokalne samouprave nadle`nog zautvr|ivawe, kontrolu i naplatu poreza na imovinu,obvezniku ~ija je nepokretnost o{te}ena u poplavama 2014.godine utvrdi prestanak obaveze pla}awa utvr|enog porezana imovinu koji nije pla}en i poreza na imovinu koji }e bitiutvr|en za naredne godine − u iznosu procewene {tete odpoplave za konkretnu nepokretnost tog obveznika.

46


2. [ta se smatra nepokretnostima koje su oslobo|ene odpla}awa poreza na imovinu u skladu sa ~lanom 12. stav 1.ta~ka 4) Zakona o porezima na imovinu?


Primenom odredbe ~lana 12. stav 1. ta~ka 4) Zakona oporezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01,45/02−SUS, 80/02, 80/02−dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10,24/11, 78/11, 57/12−US, 47/13 i 68/14−dr. zakon, u daqem tekstu:Zakon), porez na imovinu ne pla}a se na nepokretnost koja jeod nadle`nog organa progla{ena kulturnim iliistorijskim spomenikom − na nepokretnost u celiniodnosno na wen posebni deo koji sluì za namene u oblastikulture (u skladu sa zakonom kojim je ure|ena kultura), poduslovom da nije ustupqen drugom licu uz naknadu na periodkoji u toku 12 meseci (neprekidno ili sa prekidima) trajeduè od 183 dana.

Ako svi navedeni uslovi nisu ispuweni − nema osnovada se primenom navedene odredbe Zakona ostvari poreskooslobo|ewe (na primer, za nepokretnost koja nije odnadle`nog organa progla{ena spomenikom kulture, zanepokretnost koja se ne koristi za obavqawe delatnosti uoblasti kulture u skladu sa propisima kojima je ure|enakultura ...).

***Odredbom ~lana 12. stav 1. ta~ka 4) Zakona propisano

je da se porez na imovinu ne pla}a na nepokretnosti koje suod nadle`nog organa progla{ene kulturnim iliistorijskim spomenicima − na nepokretnosti u celini,odnosno na posebne delove, koji sluè za ove namene.

BILTEN/POREZI

47


Prema odredbi ~lana 12. stav 3. Zakona, odredbe stava1. ta~. 2) do 11) i stava 2. tog ~lana ne primewuju se nanepokretnosti koje se trajno daju drugim licima radiostvarivawa prihoda.

Trajnim davawem drugim licima, u smislu stava 3.ovog ~lana, smatra se svako ustupawe nepokretnosti drugomlicu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili saprekidima, traje duè od 183 dana (~lan 12. stav 4. Zakona).

Odredbom ~lana 2. st. 2. Zakona o kulturnim dobrima(„Sl. glasnik RS“, br. 71/94, 52/11−dr. zakon i 99/11−dr. zakon,u daqem tekstu: Zakon o kulturnim dobrima) ure|eno je dakulturna dobra, u zavisnosti od fizi~kih, umetni~kih,kulturnih i istorijskih svojstava, jesu: spomenici kulture,prostorno kulturno-istorijske celine, arheolo{kanalazi{ta i znamenita mesta − nepokretna kulturna dobra,umetni~ko-istorijska dela, arhivska gra|a, filmska gra|a istara i retka kwiga − pokretna kulturna dobra.

Spomenik kulture jeste gra|evinsko-arhitektonskiobjekat od posebnog kulturnog ili istorijskog zna~aja, kao iwegova graditeqska celina, objekat narodnog graditeqstva,drugi nepokretni objekat, deo objekta i celine sa svojstvimavezanim za odre|enu sredinu, delo monumentalnog idekorativnog slikarstva, vajarstva, primewenih umetnostii tehni~ke kulture, kao i druga pokretna stvar u wima odposebnog kulturnog i istorijskog zna~aja (~lan 19. Zakona okulturnim dobrima).

Prostorno kulturno-istorijska celina jeste urbanoili ruralno naseqe ili wihovi delovi, odnosno prostor svi{e nepokretnih kulturnih dobara od posebnog kulturnogi istorijskog zna~aja (~lan 20. Zakona o kulturnim dobrima).

Prema odredbi ~lana 8. stav 1. Zakona o kulturi („Sl.glasnik RS“, br. 72/09), kulturnom delatno{}u, u smislu togzakona, smatraju se poslovi naro~ito u slede}im oblastima:

BILTEN/Porezi na imovinu

48


istraìvawe, za{tita i kori{}ewe kulturnog nasle|a;bibliote~ko-informacione delatnosti; kwiga ikwièvnost (stvarala{tvo, izdava{tvo, kwiàrstvo,prevodila{tvo); muzika (stvarala{tvo, produkcija iinterpretacija); likovne i primewene umetnosti,vizuelne umetnosti i arhitektura; scensko stvarala{tvoi interpretacija (drama, opera, balet i ples); kine -matografija i audio-vizuelno stvarala{tvo; umetni~kafotografija; digitalno stvarala{tvo i multimediji;nau~noistraìva~ke i edukativne delatnosti u kulturi,kao i ostala muzi~ka, govorna, artisti~ka i scenskaizvo|ewa kulturnih programa.

3. Ko je obveznik poreza na imovinu kada na stanu, poredprava svojine, postoji i pravo zakupa konstituisano ukorist fizi~kog lica u skladu sa zakonom kojim je ure|enosocijalno stanovawe, za period od tri godine?


Kada na stanu na teritoriji Republike Srbije,pored prava svojine, postoji i pravo zakupa konstituisanou korist fizi~kog lica u skladu sa zakonom kojim jeure|eno socijalno stanovawe, za period od tri godine,porez na imovinu za taj stan pla}a se na pravo zakupa, aobveznik poreza na imovinu jeste fizi~ko lice − zakupac.

***Prema odredbama ~lana 2. stav 1. ta~. 1) i 2) Zakona

o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01,

BILTEN/POREZI

49


45/02−US, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11,57/12−US, 47/13 i 68/14−dr. zakon, u daqem tekstu: Zakon),porez na imovinu iz ~lana 1. ta~ka 1) Zakona (u daqemtekstu: porez na imovinu), pla}a se na nepokretnosti kojese nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na:

1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine nazemqi{tu povr{ine preko 10 ari;

2) pravo zakupa stana ili stambene zgradekonstituisano u korist fizi~kih lica, u skladu sazakonom kojim je ure|eno stanovawe, odnosno socijalnostanovawe, odnosno zakonom kojim su ure|ene izbeglice, zaperiod duì od jedne godine ili na neodre|eno vreme.

Kad na nepokretnosti postoji neko od prava,odnosno kori{}ewe ili dràvina, iz ~lana 2. stav 1. ta~.2) do 8) Zakona, porez na imovinu pla}a se na to pravo,odnosno na kori{}ewe ili dràvinu, a ne na pravo svojine(~lan 2. stav 3. Zakona).

Odredbom ~lana 4. stav 1. ta~ka 1) Zakona ure|enoda je obveznik poreza na imovinu pravno i fizi~ko licekoje je na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbijeimalac prava iz ~lana 2. stav 1. ta~. 1) do 4) Zakona.

4. Da li prestaje poreska obaveza po osnovu poreza naimovinu ukoliko je objekat ruiniran, pa ga poreskiobveznik ne koristi?


Prema Zakonu o porezima na imovinu („Sl. glasnikRS“, br. 26/01, 45/02−SUS, 80/02, 80/02−dr. zakon, 135/04,


50


61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12−US, 47/13 i 68/14−dr.zakon, u daqem tekstu: Zakon), za objekat za koji je nastalaobaveza po osnovu poreza na imovinu, poreska obaveza nijeprestala iz razloga {to je taj objekat ruiniran, pa gaporeski obveznik ne koristi. Naime, pravo je poreskogobveznika da se opredeli da li }e svoj objekat koristiti iline, odnosno da li }e ga rekonstruisati kako bi ga u~iniofunkcionalnim za odre|enu namenu.

Ministarstvo finansija napomiwe da je Zakonomure|eno poresko oslobo|ewe kad za sve nepokretnostiporeskog obveznika na teritoriji iste jedinice lokalnesamouprave ukupna osnovica poreza na imovinu ne prelaziiznos od 400.000 dinara.

***Prema odredbi ~lana 2. stav 2. Zakona,

nepokretnostima, u smislu ~lana 2. stav 1. Zakona, smatrajuse:

1) zemqi{te, i to: gra|evinsko, poqoprivredno,{umsko i drugo;

2) stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi,poslovne prostorije, garaè i drugi (nadzemni i podzemni)gra|evinski objekti, odnosno wihovi delovi (u daqemtekstu: objekti).

Porez na imovinu na teritoriji jedinice lokalnesamouprave ne pla}a obveznik kad ukupna osnovica za svewegove nepokretnosti na toj teritoriji ne prelazi iznos od400.000 dinara (~lan 12. stav 2. Zakona).

Prema odredbi ~lana 2. ta~ka 22) Zakona o planirawui izgradwi („Sl. glasnik RS“. br. 72/09, 81/09−ispravka,64/10−US, 24/11, 121/12, 42/13−US, 50/13−US, 98/13−US, 132/14i 145/14, u daqem tekstu: Zakon o planirawu i izgradwi),

BILTEN/POREZI

51


objekat jeste gra|evina spojena sa tlom, koja predstavqafizi~ku, funkcionalnu, tehni~ko-tehnolo{ku ili bio teh -ni~ku celinu (zgrade svih vrsta, saobra}ajni, vodoprivrednii energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskihkomunikacija−kablovska kanalizacija, objekti komunalneinfrastrukture, prikqu~ak na elektroenergetsku mreù,industrijski, poqoprivredni i drugi privredni objekti,objekti sporta i rekreacije, grobqa, skloni{ta i sl.) kojimoè biti podzemni ili nadzemni.

5. Da li postoji mogu}nost oslobo|ewe od poreza na imovinuza objekte koji se nalaze na klizi{tu, a koji su zbogpokretawa klizi{ta o{te}eni?


Zakonom o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br.26/01, 45/02−SUS, 80/02, 80/02−dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09,101/10, 24/11, 78/11, 57/12−US, 47/13 i 68/14−dr. zakon) nijepropisano oslobo|ewe od poreza na imovinu za objekte kojise nalaze na klizi{tu, a koji su zbog pokretawa klizi{tao{te}eni.

Me|utim, ako zbog pokretawa klizi{ta do|e doru{ewa objekta, od dana prestanka postojawa objektaprestaje i poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu zataj objekat.

6. Utvr|ivawe vrednosti objekata u kojima su sme{teniproizvodni pogoni prera|iva~ke industrije kao osnoviceporeza na imovinu obveznika koji vodi poslovne kwige, ali


52


nepokretnosti u svojim poslovnim kwigama ne iskazuje pometodu fer vrednosti


Kod utvr|ivawa vrednosti nepokretnosti kaoosnovice poreza na imovinu obveznika koji vodi poslovnekwige, objekti iz ~lana 7. stav 4. Zakona o porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02−SUS, 80/02,80/02−dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11,57/12−US, 47/13 i 68/14−dr. zakon, u daqem tekstu: Zakon)opredequju se prema wihovoj nameni u skladu sa propisimakojima se ure|uje klasifikacija delatnosti. S tim u vezi,objektima u kojima su sme{teni proizvodni pogoniprera|iva~ke industrije koji se koriste za obavqawedelatnosti iz ~lana 7. stav 4. ta~ka 2) Zakona smatraju seobjekti koji su investiciono-tehni~kom dokumentacijom,odnosno drugom dokumentacijom (dokument o promeninamene objekta) opredeqeni za tu namenu, u delu u kome sefakti~ki koriste kao proizvodni pogoni prera|iva~keindustrije, nezavisno od toga da li ih za tu namenu koristiobveznik poreza na imovinu ili zakupac.

Osnovica poreza na imovinu za predmetne objekteobveznika koji nepokretnosti u svojim poslovnim kwigamane iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu same|unarodnim ra~unovodstvenim standardima (MRS),odnosno me|unarodnim standardima finansijskog izve{ -tavawa (MSFI) i usvojenim ra~unovodstvenim politikama,~ini vrednost objekata uve}ana za vrednost pripadaju}egzemqi{ta, pri ~emu se navedene vrednosti (a samim tim iosnovica poreza na imovinu) utvr|uju u zavisnosti odna~ina wihovog iskazivawa u poslovnim kwigamaobveznika. Naime, ako obveznik u svojim poslovnimkwigama:

BILTEN/POREZI

53


− iskazuje posebno vrednost objekata od vrednostipripadaju}eg zemqi{ta, osnovicu poreza na imovinu ~inizbir vrednosti objekata koja je iskazana u poslovnimkwigama na posledwi dan poslovne godine obveznika ugodini koja prethodi godini za koju se utvr|uje porez naimovinu (u daqem tekstu: teku}a godina) i vrednostipripadaju}eg zemqi{ta koje je proceweno primenomelemenata korisne povr{ine i prose~ne cene kvadratnogmetra odgovaraju}eg zemqi{ta u zoni u kojoj se nalazi tozemqi{te (koja je utvr|ena aktom jedinice lokalnesamouprave koji je objavqen do 30. novembra teku}e godine uskladu sa Zakonom);

− ne iskazuje posebno vrednost objekata od vrednostipripadaju}eg zemqi{ta, osnovicu poreza na imovinu ~inizbir vrednosti zemqi{ta utvr|ena procenom (primenomelemenata korisne povr{ine i prose~ne cene kvadratnogmetra odgovaraju}eg zemqi{ta u zoni u kojoj se nalazi tozemqi{te − koja je utvr|ena aktom jedinice lokalnesamouprave koji je objavqen do 30. novembra teku}e godine uskladu sa Zakonom) i gra|evinske vrednosti objekataprocewene od strane ovla{}enog ve{taka gra|evinskestruke sa stawem na posledwi dan poslovne godineobveznika u teku}oj godini.

***Odredbom ~lana 6. stav 1. Zakona propisano je da se

vrednost nepokretnosti iz ~lana 5. Zakona utvr|ujeprimenom slede}ih elemenata:

1) korisna povr{ina;2) prose~na cena kvadratnog metra (u daqem tekstu:

prose~na cena) odgovaraju}ih nepokretnosti u zoni u kojoj senalazi nepokretnost.


54


Osnovica poreza na imovinu za nepokretnostiobveznika koji vodi poslovne kwige i ~iju vrednost uposlovnim kwigama iskazuje po metodu fer vrednosti uskladu sa me|unarodnim ra~unovodstvenim standardima(MRS), odnosno me|unarodnim standardima finansijskogizve{tavawa (MSFI) i usvojenim ra~unovodstvenimpolitikama je fer vrednost iskazana na posledwi danposlovne godine obveznika u teku}oj godini (~lan 7. stav 1.Zakona).

Prema odredbama ~lana 7. stav 2. Zakona, osnovicuporeza na imovinu poreskog obveznika koji nepokretnosti usvojim poslovnim kwigama ne iskazuje u skladu sa ~lanom 7.stav 1. Zakona ~ini:

1) za neizgra|eno zemqi{te − vrednost zemqi{ta;2) za ostale nepokretnosti − vrednost objekata

uve}ana za vrednost pripadaju}eg zemqi{ta.Prema odredbi ~lana 7. stav 3. Zakona, vrednost

nepokretnosti iz stava 2. tog ~lana poreski obveznikutvr|uje procenom prema elementima iz ~lana 6. stav 1.Zakona.

Prema odredbi ~lana 7. stav 4. ta~ka 2) Zakona,izuzetno od stava 3. tog ~lana, vrednost nepokretnosti jevrednost iskazana u poslovnim kwigama na posledwi danposlovne godine obveznika (u daqem tekstu: kwigovodstvenavrednost) u teku}oj godini, za objekte u kojima su sme{teniproizvodni pogoni prera|iva~ke industrije koji se koristeza obavqawe delatnosti.

Odredbom ~lana 7. stav 5. Zakona propisano je da senepokretnosti iz stava 4. tog ~lana opredequju premawihovoj nameni u skladu sa propisima kojima se ure|ujeklasifikacija delatnosti.

Za nepokretnosti iz stava 4. ovog ~lana koje obvezniku poslovnim kwigama iskazuje posebno od vrednosti

BILTEN/POREZI

55


pripadaju}eg zemqi{ta, osim eksploatacionih poqa,osnovicu poreza na imovinu ~ini zbir kwigovodstvenihvrednosti objekata i vrednosti pripadaju}ih zemqi{ta kojesu procewene u skladu sa stavom 3. ovog ~lana (~lan 7. stav 6.Zakona).

Ako obveznik vrednost zemqi{ta i vrednost objekataiz stava 4. ovog ~lana ne iskazuje posebno u svojim poslovnimkwigama, osnovica poreza na imovinu za zemqi{te i objekatkoji se na wemu nalazi, kao jedinstvenu celinu, ~inivrednost zemqi{ta utvr|ena u skladu sa stavom 3. ovog ~lanauve}ana za gra|evinsku vrednost objekta procewenu odstrane ovla{}enog ve{taka gra|evinske struke sa stawem naposledwi dan poslovne godine obveznika u teku}oj godini(~lan 7. stav 7. Zakona).

7. a) Ko je obveznik poreza na imovinu na nepokretnosti uslu~aju kada je sopstvenik te nepokretnosti maloletnofizi~ko lice kome je re{ewem nadle`nog organa odre|enstaralac?b) Ko ispuwava neizmirenu obavezu preminulog lica poosnovu poreza na imovinu u slu~aju kada je naslednikmaloletno lice?v) Ako se na istoj adresi nalazi vi{e stambenih objekata zakoje je obveznik poreza na imovinu isto fizi~ko lice, da lito lice ima pravo na poreski kredit?


a) Kada se porez na imovinu pla}a na pravo svojine nanepokretnosti obveznik poreza na imovinu je imalac togprava. S tim u vezi, kada je sopstvenik te nepokretnosti


56


maloletno fizi~ko lice kome je re{ewem nadle`nogorgana odre|en staralac, obaveza po osnovu poreza naimovinu utvr|uje se maloletnom fizi~kom licu − kaoobvezniku poreza na imovinu, a ne wegovom staraocu.

***Prema odredbama ~lana 2. stav 1. Zakona o porezima

na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02−SUS, 80/02,80/02−dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11,57/12−US, 47/13 i 68/14−dr. zakon, u daqem tekstu: Zakon),porez na imovinu iz ~lana 1. ta~ka 1) tog zakona (u daqemtekstu: porez na imovinu), pla}a se na nepokretnosti koje senalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na:


2) pravo zakupa stana ili stambene zgradekonstituisano u korist fizi~kih lica, u skladu sa zakonomkojim je ure|eno stanovawe, odnosno socijalno stanovawe,odnosno zakonom kojim su ure|ene izbeglice, za period duìod jedne godine ili na neodre|eno vreme;

3) pravo kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta povr -{i ne preko 10 ari, u skladu sa zakonom kojim se ure|ujepravni reìm gra|evinskog zemqi{ta;

4) pravo kori{}ewa nepokretnosti u javnoj svoji niod strane imaoca prava kori{}ewa, u skladu sa zakonomkojim se ure|uje javna svojina;

5) kori{}ewe nepokretnosti u javnoj svojini odstrane korisnika nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojimse ure|uje javna svojina;

6) dràvinu nepokretnosti na kojoj imalac pravasvojine nije poznat ili nije odre|en;

7) dràvinu nepokretnosti u javnoj svojini, bezpravnog osnova;

BILTEN/POREZI

57


8) dràvinu i kori{}ewe nepokretnosti po osnovuugovora o finansijskom lizingu.

Kad na nepokretnosti postoji neko od prava, odnosnokori{}ewe ili dràvina, iz stava 1. ta~. 2) do 8) ovog ~lana,porez na imovinu pla}a se na to pravo, odnosno nakori{}ewe ili dràvinu, a ne na pravo svojine (~lan 3. stav2. Zakona).

Prema odredbi ~lana 4. stav 1. ta~ka 1) Zakona,obveznik poreza na imovinu je pravno i fizi~ko lice koje jena nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije imalacprava iz ~lana 2. stav 1. ta~. 1) do 4) Zakona.

Prema odredbi ~lana 13. stav 1. Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br.80/02, 84/02−ispravka, 23/2003−ispravka, 70/03, 55/04, 61/2005,85/05−dr. zakon, 62/06−dr. zakon, 63/06−ispravka dr. zakona,61/07, 20/09, 72/09−dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12−ispravka, 93/12,47/13, 108/13, 68/14 i 105/14, u daqem tekstu: ZPPPA),poreski obveznik moè u~estvovati u poreskopravnomodnosu preko svog punomo}nika ili zakonskog zastupnika,ako tim zakonom nije druk~ije odre|eno.

Zakonski zastupnici fizi~kih lica (roditeqimaloletnog lica, staralac poslovno nesposobnog{ti}enika i dr.) i pravnih lica (fizi~ko lice koje je kaotakvo upisano u propisani registar), kao i poslovo|apreduzetnika i privremeni staralac zaostav{tine,ispuwavaju poreske obaveze lica koja zastupaju (~lan 15. stav1. ZPPPA).

Prema odredbi ~lana 137. stav 1. Porodi~nog zakona(„Sl. glasnik RS“, br. 18/05, 72/11−dr. zakon i 6/15, u daqemtekstu: Porodi~ni zakon), starateq je duàn da zastupa{ti}enika.

[ti}enik ima jednaku poslovnu sposobnost kao detepod roditeqskim starawem (~lan 137. stav 2. Porodi~nogzakona).


58


Starateq zastupa {ti}enika jednako kao {toroditeq zastupa dete (~lan 137. stav 3. Porodi~nog zakona).

b) Neizmirenu obavezu preminulog lica po osnovuporeza na imovinu ispuwava naslednik ({to zna~i i kada jenaslednik maloletno lice), u okviru vrednosti nasle|eneimovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, umomentu prihvatawa nasledstva. Ako imovina preminuloglica nije dovoqna da se namiri dug po osnovu nepla}eneobaveze poreza na imovinu, nenamireni deo duga se otpisuje.

***Prema odredbi ~lana 22. stav 1. ZPPPA, poresku

obavezu preminulog lica ispuwavaju naslednici, u okviruvrednosti nasle|ene imovine i u srazmeri sa udelompojedinog naslednika, u momentu prihvatawa nasledstva.

Poresku obavezu poslovno nesposobnog fizi~koglica ili odsutnog fizi~kog lica kome se ne znaprebivali{te ispuwava zastupnik iz imovine poreskogobveznika (~lan 22. stav 3. ZPPPA).

Prema odredbi ~lana 22. stav 4. ZPPPA, ako imovinalica iz stava 3. tog ~lana nije dovoqna da se namiri dug poosnovu poreza i sporednih poreskih davawa, nenamireni deoduga se otpisuje.

Starateq je duàn da upravqa imovinom {ti}enikakoju ovaj nije stekao radom (~lan 139. stav 1. Porodi~nogzakona).

v) Pravo na umawewe utvr|enog poreza na imovinuostvaruje obveznik poreza na imovinu na prava na zgradi ilistanu u kojem stanuje {to podrazumeva da, prema eviden -cijama koje (saglasno propisima o li~noj karti, odnosnoprebivali{tu) vode nadle`ni organi, nema prebivali{tena drugoj adresi.

Ako se na istoj adresi nalazi vi{e stambenihobjekata za koje je obveznik poreza na imovinu isto fizi~ko

BILTEN/POREZI

59


lice, to lice pravo na poreski kredit − umawewe utvr|enogporeza moè ostvariti za jedan od tih objekata i to onaj ukome obveznik stanuje.

***Prema odredbi ~lana 13. stav 1. Zakona, utvr|eni

porez na zgradi ili stanu u kojem stanuje obveznik umawuje seza 50%, a najvi{e 20.000 dinara.

Prema odredbi ~lana 13. stav 2. Zakona, ako na jednojzgradi ili stanu ima vi{e obveznika, pravo na umaweweutvr|enog poreza ima svaki obveznik koji u toj zgradi ilistanu stanuje, u visini srazmernoj wegovom udelu u pravu natoj zgradi ili stanu u odnosu na iznos za koji se porezumawuje, u skladu sa stavom 1. tog ~lana.

Saglasno odredbi ~lana 3. ta~ka 2) Zakona oprebivali{tu i boravi{tu gra|ana („Sl. glasnik RS“, br.87/11, u daqem tekstu: Zakon o prebivali{tu), prebivali{teje mesto u kome se gra|anin nastanio sa namerom da u wemustalno ìvi, odnosno mesto u kome se nalazi centar wegovihìvotnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih,socijalnih i drugih veza koje dokazuju wegovu trajnupovezanost s mestom u kome se nastanio.

Adresa stanovawa podrazumeva grad, op{tinu,naseqeno mesto, ulicu ili trg, ku}ni broj, sprat i broj stana,u skladu s propisima kojima se ure|uje teritorijalnaorganizacija (~lan 3. ta~ka 4) Zakona o prebivali{tu).

Gra|anin je duàn da nadle`nom organu prijavi svojeprebivali{te u roku od osam dana od dana nastawewa naadresi na kojoj prijavquje svoje prebivali{ta (~lan 9. stav1. Zakona o prebivali{tu).

Prijava prebivali{ta na novoj adresi stanovawaujedno zna~i i odjavu prethodnog prebivali{ta nateritoriji Republike Srbije (~lan 9. stav 4. Zakona oprebivali{tu).


BILTEN/POREZI 60


8. Koju poresku prijavu za utvr|ivawe poreza na imovinupodnosi strano pravno lice sa sedi{tem u inostranstvu kojeje obveznik poreza na imovinu u Republici Srbiji na pravosvojine na nepokretnosti, a koje u Republici Srbiji neobavqa privrednu delatnost i nema ogranak ili drugiorganizacioni deo?


Obveznik poreza na imovinu koji ne vodi poslovnekwige u skladu sa propisima Republike Srbije, poreskuprijavu za utvr|ivawe poreza na imovinu podnosi naObrascu PPI-2 −Poreska prijava za utvr|ivawe poreza naimovinu, koji je od{tampan uz Pravilnik o obrascimaporeskih prijava za utvr|ivawe poreza na imovinu („Sl.glasnik RS“, br. 108/13 i 118/13, u daqem tekstu: Pravilnik)i ~ini wegov sastavni deo.

S tim u vezi, strano pravno lice sa sedi{tem uinostranstvu koje je obveznik poreza na imovinu uRepublici Srbiji na pravo svojine na nepokretnosti, a kojeu Republici Srbiji ne obavqa privrednu delatnost i nemaogranak ili drugi organizacioni deo, pa poslovne kwige nevodi u skladu sa propisima Republike Srbije, poreskuprijavu podnosi na Obrascu PPI-2.

Ministarstvo finansija napomiwe da se porez naimovinu obvezniku koji ne vodi poslovne kwige utvr|ujere{ewem organa jedinice lokalne samouprave.

***Prema odredbi ~lana 4. stav 4. Zakona o porezima na

imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02−SUS, 80/02,80/02−dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11,57/12−US, 47/13 i 68/14−dr. zakon, u daqem tekstu: Zakon),

61


obveznik poreza na imovinu iz stava 1. ovog ~lana koji nevodi poslovne kwige (u daqem tekstu: obveznik koji ne vodiposlovne kwige), u smislu oporezivawa porezom na imovinu,jeste:

1) fizi~ko lice koje ostvaruje prihode od samostalnedelatnosti u skladu sa zakonom kojim se ure|uje oporezivawedohotka gra|ana (u daqem tekstu: preduzetnik) koji porez nadohodak gra|ana na prihode od samostalne delatnosti pla}ana pau{alno utvr|en prihod;

2) drugo lice koje ne vodi poslovne kwige u skladu sapropisima Republike Srbije;

3) preduzetnik koji vodi poslovne kwige − za imovinukoja nije evidentirana u wegovim poslovnim kwigama.

Prema odredbi ~lana 3. stav 1. Pravilnika, poreskuprijavu na Obrascu PPI-1 podnosi obveznik poreza naimovinu (u daqem tekstu: obveznik) koji vodi poslovnekwige iz ~lana 4. stav 5. Zakona, i to:

1) pravno lice koje vodi poslovne kwige u skladu sapropisima Republike Srbije;

2) ogranak i drugi organizacioni deo stranog pravnoglica koji obavqa privrednu delatnost u Republici Srbiji ikoji poslovne kwige vodi u skladu sa propisima RepublikeSrbije;

3) fizi~ko lice koje ostvaruje prihode od samostalnedelatnosti u skladu sa zakonom kojim se ure|uje oporezivawedohotka gra|ana (u daqem tekstu: predu zetnik) koji vodiposlovne kwige − za imovinu koju je evidentirao u svojimposlovnim kwigama (u daqem tekstu: imovina u poslovnimkwigama), osim preduzetnika koji porez na dohodak gra|anana prihod od samostalne delatnosti pla}a na pau{alnoutvr|en prihod;


BILTEN/POREZI 62


4) drugo lice koje vodi poslovne kwige u skladu sapropisima Republike Srbije, osim preduzetnika − zaimovinu koja nije evidentirana u wegovim poslovnimkwigama.

Prema odredbi ~lana 10. stav 1. ta~ka 3) Pravilnika,poresku prijavu na Obrascu PPI-2 podnosi obveznik porezana imovinu koji ne vodi poslovne kwige iz ~lana 4. stav 4.Zakona − drugo lice koje ne vodi poslovne kwige u skladu sapropisima Republike Srbije.

Porez na imovinu obvezniku koji ne vodi poslovnekwige utvr|uje se re{ewem organa jedinice lokalnesamouprave, a pla}a tromese~no − u roku od 45 dana od danapo~etka tromese~ja, na propisani uplatni ra~un javnihprihoda (~lan 39. stav 1. Zakona).

Prema odredbi ~lana 4. stav 3. Zakona ora~unovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/13), odredbe ovogzakona odnose se i na ogranke i druge organizacione delovestranih pravnih lica sa sedi{tem u inostranstvu, kojiobavqaju privrednu delatnost u Republici Srbiji, akoposebnim propisima nije druk~ije ure|eno.

9. [ta se smatra danom sticawa prava svojine nanepokretnosti koja je ste~ena po osnovu ugovora okupoprodaji, u smislu utvr|ivawa obaveza po osnovu porezana imovinu?


Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastajenajranijim od slede}ih dana: danom sticawa prava, danom

63


po~etka kori{}ewa, danom osposobqavawa, danom izdavawaupotrebne dozvole, odnosno danom omogu}avawa kori{}ewaimovine na drugi na~in.

Kada je predmet oporezivawa porezom na imovinupravo svojine na nepokretnosti koje je ste~eno po osnovuugovora o kupoprodaji, danom sticawa prava u smislunavedene odredbe smatra se dan zakqu~ewa ugovora u skladusa zakonom kojim se ure|uje promet nepokretnosti.

***Prema odredbi ~lana 10. Zakona o porezima na

imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02−SUS, 80/02,80/02−dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12−US, 47/13 i 68/14−dr. zakon), obaveza po osnovu poreza naimovinu nastaje najranijim od slede}ih dana: danom sticawaprava, danom po~etka kori{}ewa, danom osposobqavawa,danom izdavawa upotrebne dozvole, odnosno danomomogu}avawa kori{}ewa imovine na drugi na~in.

10. Da li je fizi~ko lice koje je dràvqanin odnosnorezident strane dràve obveznik poreza na imovinu napravo svojine na stanu u Republici Srbiji?(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 430-01-00074/2015-04 od 30.3.2015. god.)

Obveznik poreza na imovinu na pravo svojine na stanuu Republici Srbiji je imalac prava svojine, {to zna~i ifizi~ko lice koje je dràvqanin, odnosno rezident stranedràve.

***Prema odredbi ~lana 2. stav 1. Zakona o porezima na

imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02−SUS, 80/02,


BILTEN/POREZI 64


80/02−dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11,57/12−US, 47/13 i 68/14−dr. zakon, u daqem tekstu: Zakon),porez na imovinu pla}a se na nepokretnosti koje se nalazena teritoriji Republike Srbije, i to na:


2) pravo zakupa stana ili stambene zgradekonstituisano u korist fizi~kih lica, u skladu sa zakonomkojim je ure|eno stanovawe, odnosno socijalno stanovawe,odnosno zakonom kojim su ure|ene izbeglice, za period duìod jedne godine ili na neodre|eno vreme;

3) pravo kori{}ewa gra|evinskog zemqi{tapovr{ine preko 10 ari, u skladu sa zakonom kojim se ure|ujepravni reìm gra|evinskog zemqi{ta;

4) pravo kori{}ewa nepokretnosti u javnoj svojiniod strane imaoca prava kori{}ewa, u skladu sa zakonomkojim se ure|uje javna svojina;

5) kori{}ewe nepokretnosti u javnoj svojini odstrane korisnika nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojimse ure|uje javna svojina;

6) dràvinu nepokretnosti na kojoj imalac pravasvojine nije poznat ili nije odre|en;

7) dràvinu nepokretnosti u javnoj svojini, bezpravnog osnova;

8) dràvinu i kori{}ewe nepokretnosti po osnovuugovora o finansijskom lizingu.

Prema odredbi ~lana 2. stav 2. ta~ka 2) Zakona,nepokretnostima se, u smislu stava 1. ovog ~lana, smatrajustambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovneprostorije, garaè i drugi (nadzemni i podzemni)gra|evinski objekti, odnosno wihovi delovi (u daqemtekstu: objekti).

65


Kad na nepokretnosti postoji neko od prava, odnosnokori{}ewe ili dràvina, iz stava 1. ta~. 2) do 8) ovog ~lana,porez na imovinu pla}a se na to pravo, odnosno nakori{}ewe ili dràvinu, a ne na pravo svojine (~lan 2. stav3. Zakona).

Prema odredbi ~lana 4. stav 1. ta~ka 1) Zakona,obveznik poreza na imovinu je pravno i fizi~ko lice koje jena nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije imalacprava iz ~lana 2. stav 1. ta~. 1) do 4) ovog zakona.

11. Poreski tretman prenosa uz naknadu prava svojine nastanu u situaciji kada je Fond solidarne stambene izgradwe1998. godine izvr{io prenos prava svojine na stanuzdravstvenoj ustanovi, a ta zdravstvena ustanova predmetnistan dodelila u zakup fizi~kom licu – zaposlenom, a potomsa zakupcem zakqu~ila ugovor kojim mu je prenela pravosvojine na tom stanu


Prenos uz naknadu prava svojine na nepokretnosti pougovoru zakqu~enom 1998. godine predmet je oporezivawaporezom na prenos apsolutnih prava, {to zna~i da se porezpo tom osnovu pla}a prilikom svakog prenosa uz naknaduprava svojine na nepokretnosti − osim u slu~ajevima za kojeje propisano poresko oslobo|ewe.

Prema tome, ako je Fond solidarne stambeneizgradwe 1998. godine izvr{io prenos prava svojine na stanuzdravstvenoj ustanovi, a ta zdravstvena ustanova predmetnistan dodelila u zakup fizi~kom licu − zaposlenom, a potom(kao nominalni i su{tinski vlasnik stana) sa zakupcem


BILTEN/POREZI 66


zakqu~ila ugovor kojim mu je prenela pravo svojine na tomstanu, postoje dva prenosa uz naknadu prava svojine napredmetnom stanu koji su predmet oporezivawa porezom naprenos apsolutnih prava. S tim u vezi, na postojawepredmeta oporezivawa nisu od uticaja navodi iz zahteva zami{qewe da je konkretno fizi~ko lice izvr{iloizmirewe nov~ane obaveze zdravstvene ustanove premaFondu solidarne stambene izgradwe, a da je tako pla}eniiznos zdravstvena ustanova fizi~kom licu priznala na imedela otkupne cene stana.

***Prema odredbi ~lana 23. stav 1. ta~ka 1) Zakona o

porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02−US,80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12−US, 47/13 i68/14−dr. zakon, u daqem tekstu: Zakon), porez na prenosapsolutnih prava pla}a se kod prenosa uz naknadu pravasvojine na nepokretnosti.

Saglasno odredbi ~lana 25. stav 1. Zakona, obveznikporeza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosnoprenosilac prava iz ~lana 23. stav 1. ta~. 1), 2) i 4) Zakona.

Lice na koje je preneto apsolutno pravo, odnosnopoklonodavac, koji se ugovorom obavezao da plati porez naprenos apsolutnih prava, odnosno porez na poklon, jem~isolidarno za pla}awe tog poreza (42. stav 2. Zakona).


POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Utvr|ivawe nabavne cene novoizgra|enog objekta za svrhuodre|ivawa kapitalnog dobitka po osnovu prodaje togobjekta


Za utvr|ivawe nabavne cene nepokretnosti −novoizgra|enog objekta, za svrhu odre|ivawa kapitalnogdobitka priznaju se tro{kovi koji su u neposrednoj vezi saizgradwom tog objekta, kao {to su npr. tro{kovi izgradwenovog objekta, cena po kojoj je obveznik stekao zemqi{te nakome je sagra|en novi objekat koji je predmet prodaje,tro{kovi pripremnih radova − tro{kovi ru{ewapostoje}ih objekata i dr. S tim u vezi, u navedene tro{koveura~unava se i vrednost zemqi{ta na kome se nalazinovoizgra|eni objekat (sa kojim ~ini jedinstvenugra|evinsku celinu), s obzirom na to da vrednost zemqi{ta,

BILTEN/POREZI 68


odnosno cena po kojoj je ste~eno, predstavqa sastavni deocene novoizgra|enog objekta koji se prodaje. Me|utim,vrednost sru{enog objekta koji se nalazio na zemqi{tu,odnosno cena po kojoj je ste~en, ne priznaje se prilikomutvr|ivawa nabavne cene novoizgra|enog objekta s obziromda wegova vrednost (cena) ni na koji na~in ne uti~e navrednost novoizgra|enog objekta (ne predstavqa sastavnideo prodajne cene novoizgra|enog objekta).

Za svrhu odre|ivawa kapitalnog dobitka po osnovuprodaje novoizgra|enog objekta, nabavnom cenom zemqi{tana kome je izgra|en taj objekat smatra se cena po kojoj jeobveznik stekao stvarno pravo na zemqi{tu, odnosno cenakoju je utvrdio poreski organ u skladu sa zakonom. S tim uvezi, ako je obveznik stekao zemqi{te nasle|em, nabavnomcenom smatra se cena po kojoj je ostavilac stekao to pravo, aako ne moè da se utvrdi ta cena onda wegova trì{navrednost u momentu sticawa tog prava od strane ostavioca,utvr|ena od strane nadle`nog poreskog organa, a izuzetno odtoga, ako je ostavilac stekao to pravo pre 24. januara 1994.godine, nabavnu cenu utvrdi}e nadle`ni poreski organprema trì{noj vrednosti tog prava na dan 24. januara 1994.godine. Ministarstvo finansija napomiwe da priutvr|ivawu kapitalnog dobitka po osnovu prodajenovoizgra|enog objekta, namena zemqi{ta odre|enaurbanisti~kim planom nije od zna~aja za utvr|ivawenabavne vrednosti zemqi{ta na kojem je izgra|en noviobjekat.

***Odredbom ~lana 32. stav 1. Zakona o porezu na

dohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02−dr.

BILTEN/Porez na dohodak gra|ana 69


zakon, 135/04, 62/06, 65/06−ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11,91/11−US, 93/12, 114/12−US, 47/13, 48/13−ispravka, 108/13,57/14 i 68/14−dr. zakon, u daqem tekstu: Zakon) propisano jeda je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnostifizi~ko lice koje ostvaruje prihode obavqawem delatnostiiz ~lana 31. ovog zakona i svako drugo fizi~ko lice koje jeobveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonomkojim se ure|uje porez na dodatu vrednost (u daqem tekstu:preduzetnik).

Oporezivi prihod od samostalne delatnosti jeoporeziva dobit, ako Zakonom nije druk~ije odre|eno, iutvr|uje se u poreskom bilansu uskla|ivawem dobitiiskazane u bilansu uspeha, sa~iwenom u skladu sa propisimakojima se ure|uje ra~unovodstvo i revizija ako preduzetnikvodi dvojno kwigovodstvo, odnosno u skladu sa propisom iz~lana 49. Zakona ako preduzetnik vodi prosto kwigovodstvo,na na~in utvr|en tim zakonom (~lan 33. Zakona). Uskla -|ivawe prihoda i rashoda, utvr|ivawe kapitalnih dobitakai gubitaka i poreski tretman gubitaka iz ranijih godinaiskazuju se u poreskom bilansu preduzetnika u skladu saodgovaraju}im odredbama zakona kojim se ure|uje porez nadobit pravnih lica, ako Zakonom nije druk~ije odre|eno(~lan 35. stav 1. Zakona).

Prihod koji prenosom uz naknadu stvarnih prava nanepokretnostima, obveznik ostvari kao razliku izme|uwihove prodajne i nabavne cene, predstavqa kapitalnidobitak saglasno odredbi ~lana 72. stav 1. ta~ka 1) Zakona.

Prenosom uz naknadu smatra se prodaja ili drugiprenos uz nov~anu ili nenov~anu naknadu, saglasno odredbistava 2. ~lana 72. Zakona.

Obveznik poreza na kapitalni dobitak je svakofizi~ko lice, ukqu~uju}i i preduzetnika, koje je izvr{ilo

BILTEN/POREZI 70


prenos prava, udela i hartija od vrednosti iz stava 1. ovog~lana (~lan 72. stav 3. Zakona).

Prodajnom cenom za svrhu odre|ivawa kapitalnogdobitka, u smislu ovog zakona, smatra se ugovorena cena,odnosno trì{na cena koju utvr|uje nadle`ni poreskiorgan ako oceni da je ugovorena cena nià od trì{ne,saglasno odredbi ~lana 73. stav 1. Zakona.

Nabavnom cenom za svrhu odre|ivawa kapitalnogdobitka, u smislu ovog zakona, smatra se cena po kojoj jeobveznik stekao pravo, udeo ili hartiju od vrednosti, s timda se nabavna cena uve}ava godi{wim indeksompotro{a~kih cena od dana sticawa do dana prenosa, premapodacima republi~kog organa nadle`nog za poslovestatistike (~lan 74. st. 1. i 8. Zakona).

Prema odredbi stava 2. ~lana 74. Zakona, kod prenosanepokretnosti koju je obveznik sam izgradio, nabavnu cenuiz stava 1. ovog ~lana ~ini iznos tro{kova izgradwe, a akoobveznik ne dokaè iznos tro{kova izgradwe, osnovicaporeza na imovinu u godini nastanka obaveze po osnovuporeza na imovinu.

Ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznikstekao poklonom ili nasle|em, nabavnom cenom iz ~lana 74.stav 1. ovog zakona smatra se cena po kojoj je poklonodavac,odnosno ostavilac stekao to pravo, udeo ili hartiju odvrednosti, a ako ne moè da se utvrdi ta cena onda wihovatrì{na vrednost u momentu sticawa tog prava, udela ilihartije od vrednosti od strane poklonodavca, odnosnoostavioca, utvr|ena od strane nadle`nog poreskog organa(~lan 75. stav 1. Zakona). Izuzetno od toga, ako je obveznikpravo, udeo ili hartiju od vrednosti stekao od poklo -



nodavca, odnosno ostavioca koji je to pravo, udeo ili hartijuod vrednosti stekao pre 24. januara 1994. godine, nabavnucenu utvrdi}e nadle`ni poreski organ prema trì{nojvrednosti tog prava, udela ili hartije od vrednosti na dan24. januara 1994. godine (stav 2. tog ~lana Zakona).

2. Poreski tretman primawa koja zaposleni u sudovima ijavnim tuìla{tvima, saglasno Posebnom kolektivnomugovoru za dràvne organe, ostvare u vidu isplate na imepoboq{awa materijalnog poloàja i uslova rada, ~ija seisplata vr{i od prihoda ostvarenog naplatom sudskih taksi


Primawa koja zaposleni u sudovima i javnimtuìla{tvima, saglasno Posebnom kolektivnom ugovoru zadràvne organe („Sl. glasnik RS“, br. 25/15, u daqem tekstu:Poseban kolektivni ugovor), ostvare u vidu isplate na imepoboq{awa materijalnog poloàja i uslova rada, ~ija seisplata vr{i od prihoda ostvarenog naplatom sudskih taksiu skladu sa Zakonom o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“, br.28/94, 53/95, 16/97, 34/01−dr. zakon, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08−dr.zakon, 31/09, 101/11, 93/12 i 93/14), predstavqa prihodfizi~kog lica po osnovu radnog odnosa koji podleèoporezivawu porezom na dohodak gra|ana i obavezi pla}awadoprinosa za obavezno socijalno osigurawe, na zaradu.

BILTEN/POREZI 72


***Zaradom, u smislu odredbe ~lana 13. stav 1. Zakona o

porezu na dohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02,80/02−dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06−ispravka, 31/09, 44/09,18/10, 50/11, 91/11−US, 93/12, 114/12−US, 47/13, 48/13−ispravka,108/13, 57/14 i 68/14−dr. zakon), smatra se zarada koja seostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonomkojim se ure|uju radni odnosi i druga primawa zaposlenog.

Odredbom ~lana 13. stav 1. Zakona o doprinosima zaobavezno socijalno osigurawe („Sl. glasnik RS“, br. 84/04,61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14 i 68/14−dr.zakon) propisano je da osnovica doprinosa za zaposlene i zaposlodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade,odnosno plate u skladu sa zakonom koji ure|uje radne odnose,op{tim aktom i ugovorom o radu, odnosno re{ewemnadle`nog organa.

Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05,54/09, 32/13 i 75/14), kao op{tim propisom kojim se ure|ujuradni odnosi, odredbom ~lana 105. stav 1. propisano je da sezarada sastoji od zarade za obavqeni rad i vreme provedenona radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnomuspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primawapo osnovu radnog odnosa, u skladu sa op{tim aktom iugovorom o radu. Pod zaradom, u smislu stava 1. ovog ~lanazakona, smatraju se sva primawa iz radnog odnosa, osimprimawa iz ~lana 14, ~lana 42. stav 3. ta~. 4) i 5), ~lana 118.ta~. 1−4), ~lana 119, ~lana 120. ta~ka 1) i ~lana 158. ovogzakona (stav 3. ~lana 105. Zakona o radu).

Odredbom ~lana 1. stav 1. Zakona o dràvnimslu`benicima („Sl. glasnik RS“, br. 79/05, 81/05−ispravka,



83/05−ispravka, 64/07, 67/07−ispravka, 116/08, 104/09 i 99/14)propisano je da se ovim zakonom ure|uju prava i du`nostidràvnih slu`benika i pojedina prava i du`nostiname{tenika. Dràvni slu`benik je lice ~ije se radnomesto sastoji od poslova iz delokruga organa dràvneuprave, sudova, javnih tuìla{tava, Republi~kog javnogpravobranila{tva, slu`bi Narodne skup{tine, predse -dnika Republike, Vlade, Ustavnog suda i slu`bi organa ~ije~lanove bira Narodna skup{tina (u daqem tekstu: dràvniorgani) ili s wima povezanih op{tih pravnih, infor -mati~kih, materijalno-finansijskih, ra~u novodstvenih iadministrativnih poslova (~lan 2. stav 1. tog zakona).Dràvni slu`benici nisu narodni poslanici, predsednikRepublike, sudije Ustavnog suda, ~lanovi Vlade, sudije, javnituìoci, zamenici javnih tuìlaca i druga lica koja nafunkciju bira Narodna skup{tina ili postavqa Vlada ilica koja prema posebnim propisima imaju poloàjfunkcionera (stav 2. tog ~lana zakona). Na prava i du`nostidràvnih slu`benika koji nisu ure|eni ovim ili posebnimzakonom ili drugim propisom, saglasno odredbi ~lana 4.stav 1. tog zakona, primewuju se op{ti propisi o radu iposeban kolektivni ugovor za dràvne organe (u daqemtekstu: poseban kolektivni ugovor).

Odredbom ~lana 2. stav 1. Zakona o platama dràvnihslu`benika i name{tenika („Sl. glasnik RS“, br. 62/06,63/06−ispravka, 115/06−ispravka, 101/07, 99/10, 108/13 i 99/14)propisano je da se plata dràvnih slu`benika i name -{tenika sastoji od osnovne plate i dodataka na platu.

BILTEN/POREZI 74


Posebnim kolektivnim ugovorom za dràvne organe, prema~lanu 39. tog zakona, mogu da se utvrde i druga primawadràvnih slu`benika, prema op{tim propisima o radu.

Odredbom ~lana 41. stav 1. Posebnog kolektivnogugovora propisano je da dràvni organ koji ostvarujesopstvene prihode moè deo tih prihoda upotrebiti zapoboq{awe materijalnog poloàja zaposlenih ipoboq{awe uslova rada, u skladu sa zakonom. O visini pravana posebna primawa za poboq{awe materijalnog poloàjazaposlenih iz stava 1. ovog ~lana odlu~uje rukovodilacre{ewem, po prethodno pribavqenoj saglasnosti ministrafinansija, ako zakonom nije druk~ije odre|eno (stav 2. tog~lana zakona). Izuzetno od ~lana 41. Posebnog kolektivnogugovora, zaposlenima u sudovima i javnim tuìla{tvima,osim zaposlenima koji u skladu sa odredbama Zakona oorganizaciji i nadle`nosti dràvnih organa u suzbijawuorganizovanog kriminala, korupcije i drugih posebnote{kih krivi~nih dela i Zakona o organizaciji inadle`nosti dràvnih organa u postupku za ratne zlo~ineostvaruju pravo na uve}anu platu, mogu se od prihodaostvarenog naplatom sudskih taksi u skladu sa Zakonom osudskim taksama, vr{iti mese~ne isplate na imepoboq{awa materijalnog poloàja i uslova rada (~lan 42.stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora).

3. Poreski tretman primawa kada poslodavac na teretsopstvenih sredstava zaposlenima obezbe|uje u~estvovawe u



aktivnostima koje za ciq imaju ja~awe timskog duha (tzv.team building)


Kada poslodavac na teret sopstvenih sredstavazaposlenima obezbe|uje u~estvovawe u aktivnostima koje zaciq imaju ja~awe timskog duha (tzv. team building), takvoprimawe predstavqa ~iwewe pogodnosti zaposlenima kojepodleè oporezivawu porezom na dohodak gra|ana na zaradui pla}awu doprinosa za obavezno socijalno osigurawe poosnovu zarade.

***Odredbom ~lana 13. stav 1. Zakona o porezu na

dohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02−dr.zakon, 135/04, 62/06, 65/06−ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11,91/11−US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13−ispravka, 108/13, 57/14i 68/14−dr. zakon, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da sepod zaradom, u smislu ovog zakona, smatra zarada koja seostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonomkojim se ure|uju radni odnosi i druga primawa zaposlenog.

Prema odredbi ~lana 14. stav 1. Zakona, zaradom sesmatraju i primawa u obliku bonova, nov~anih potvrda,robe, ~iwewem ili pruàwem pogodnosti, opra{tawemduga, kao i pokrivawem rashoda obveznika nov~anomnadoknadom ili neposrednim pla}awem.

Odredbom ~lana 13. Zakona o doprinosima zaobavezno socijalno osigurawe („Sl. glasnik RS“, br. 84/04,61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14 i 68/14−dr.

BILTEN/POREZI 76


zakon) propisano je da je osnovica doprinosa za zaposlene iza poslodavce zarada, odnosno plata i naknada zarade,odnosno plate u skladu sa zakonom koji ure|uje radne odnose,op{tim aktom i ugovorom o radu, odnosno re{ewemnadle`nog organa.

Odredbom ~lana 105. stav 1. Zakona o radu („Sl.glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano jeda se zarada iz ~lana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zaradeza obavqeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovudoprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca(nagrade, bonusi i sl.) i drugih primawa po osnovu radnogodnosa, u skladu sa op{tim aktom i ugovorom o radu.

Pod zaradom u smislu stava 1. ~lana 105. Zakona oradu, smatraju se sva primawa iz radnog odnosa, osimprimawa iz ~lana 14, ~lana 42. stav 3. ta~. 4) i 5), ~lana 118.ta~. 1) do 4), ~lana 119, ~lana 120. ta~ka 1) i ~lana 158. ovogzakona (stav 3. tog ~lana zakona).

Saglasno odredbi ~lana 120. ta~ka 4) Zakona o radu,op{tim aktom, odnosno ugovorom o radu moè da se utvrdipravo zaposlenog i na druga primawa iz radnog odnosa.

4. Poreski tretman umawewa komercijalne cene izabranogADSL paketa za kori{}ewe internet usluge zaposlenih u„Telekom Srbija“ a. d. na adresi svog prebivali{ta, odnosnoboravi{ta u slu~aju kada internet koriste i za privatne iza slu`bene potrebe


îwewe ili pruàwe pogodnosti kao i pokrivawerashoda obveznika (zaposlenog) nov~anom nadoknadom ili



neposrednim pla}awem smatra se zaradom saglasno odredbi~lana 14. stav 1. Zakona o porezu na dohodak gra|ana („Sl.glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02−dr. zakon, 135/04, 62/06,65/06−ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11−US, 93/12,114/12−US, 47/13, 48/13−ispravka, 108/13, 57/14 i 68/14−dr.zakon, u daqem tekstu: Zakon). S tim u vezi, umawewe za 60%komercijalne cene izabranog ADSL paketa koju zaposleniostvari od poslodavca „Telekom Srbija“ a.d. za kori{}eweinternet usluge na adresi svog prebivali{ta, odnosnoboravi{ta u slu~aju kada internet koristi i za privatne iza slu`bene potrebe (radi obavqawa poslova kod ku}e nakonzavr{etka radnog vremena kada to zahtevaju potrebe posla uciqu efikasne realizacije radnih aktivnosti), predstavqaprimawe zaposlenog koje podleè oporezivawu porezom nadohodak gra|ana na zaradu. S obzirom na mogu}nostistovremenog kori{}ewe internet usluge ADSL i uslu`bene i u privatne svrhe, Ministarstvo finansijasmatra da bi kori{}ewe internet usluge i visina naknadetrebalo da budu ure|eni op{tim aktom poslodavca(kolektivni ugovor, pravilnik i dr.), odnosno ugovorom oradu izme|u poslodavca i zaposlenog.

***Odredbom ~lana 13. stav 1. Zakona propisano je da se

pod zaradom, u smislu tog zakona, smatra zarada koja seostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonomkojim se ure|uju radni odnosi i druga primawa zaposlenog.

Prema odredbi ~lana 14. stav 1. Zakona, zaradom usmislu tog zakona, smatraju se i primawa u obliku bonova,nov~anih potvrda, robe, ~iwewem ili pruàwempogodnosti, opra{tawem duga, kao i pokrivawem rashoda

BILTEN/POREZI 78


obveznika nov~anom nadoknadom ili neposrednimpla}awem.

Osnovicu poreza na zaradu, u skladu sa ~lanom 14.stav 5. Zakona, ~ini:

1) nominalna vrednost bonova i nov~anih potvrda,2) cena koja bi se postigla prodajom robe na trì{tu,3) naknada koja bi se postigla na trì{tu za uslugu,

odnosno pogodnost koja se ~ini obvezniku,4) nov~ana vrednost pokrivenih rashoda, uve}ana za

pripadaju}i porez i doprinose za obavezno socijalnoosigurawe koje iz zarade pla}a zaposleni.


POREZI NA UPOTREBU,DR@AWE I NO[EWE DOBARA

1. Da li postoji osnov za poresko oslobo|ewe za oru`je kojeje poreski obveznik – fizi~ko lice otkupio prilikomodlaska u penziju kada je u pitawu oru`je koje je dopenzionisawa koristio kao slu`beno?


Za registrovano oru`je koje je predmet oporezivawaporezom na registrovano oru`je poreski obveznik moèostvariti oslobo|ewe samo kada za to postoji zakonskiosnov. S tim u vezi, ako je poreski obveznik −fizi~ko licedobilo na poklon kao nagradu ili prilikom odlaska upenziju jedno registrovano oru`je, poresko oslobo|ewe zato oru`je moè ostvariti ako je to oru`je dobilo od:

−Vojske Srbije, odnosno vojske dràva ~iji je pravnisledbenik Republika Srbija, ili od

− organa nadle`nog za unutra{we poslove RepublikeSrbije, odnosno organa nadle`nog za unutra{we poslovedràve ~iji je pravni sledbenik Republika Srbija.

BILTEN/POREZI 80


Ako je poreski obveznik − fizi~ko lice od tih licapo navedenom osnovu dobilo vi{e registrovanih oru`ja,poresko oslobo|ewe moè ostvariti za jedno registrovanooru`je i to ono za koje je propisana najnià visina poreza.

Na poreskom obvezniku je teret dokazivawapostojawa osnova za poresko oslobo|ewe.

Ako je poreski obveznik registrovano oru`je stekaopo drugom osnovu (na primer, ako je prilikom odlaska upenziju otkupio oru`je koje je do penzionisawa koristiokao slu`beno) nema osnova za poresko oslobo|ewe za tooru`je.

***Prema odredbi ~lana 25. stav 1. ta~ka 4) Zakona o

porezima na upotrebu, dràwe i no{ewe dobara („Sl.glasnik RS“ br. 26/01, 80/02, 43/04, 132/04, 112/05, 114/06,118/07, 114/08, 31/09, 106/09, 95/10, 101/10, 24/11, 100/11, 120/12,113/13 i 140/14) porez na registrovano oru`je ne pla}a se naoru`je koje je obveznik dobio na poklon kao nagradu iliprilikom odlaska u penziju, od Vojske Srbije, odnosno vojskedràva ~iji je pravni sledbenik Republika Srbija, ili odorgana nadle`nog za unutra{we poslove Republike Srbije,odnosno organa nadle`nog za unutra{we poslove dràve~iji je pravni sledbenik Republika Srbija, a najvi{e najedno od dobijenih registrovanih oru`ja za koje je propisananajnià visina poreza.

Prema odredbi ~lana 43. stav 1. Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br.80/02, 84/02−ispravka, 23/2003−ispravka, 70/03, 55/04, 61/2005,85/05−dr. zakon, 62/06−dr.zakon, 63/06−ispravka dr. zakona,61/07, 20/09, 72/09−dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12−ispravka,93/12, 47/13, 108/13, 68/14 i 105/14, u daqem tekstu: ZPPPA),~iwenice u poreskom postupku utvr|uju se na osnovu dokaza.

U poreskom postupku teret dokaza snosi poreskiobveznik − za ~iwenice od uticaja na smawewe ili ukidaweporeza (~lan 51. stav 1. ta~ka 2) ZPPPA).


PORESKI POSTUPAK IPORESKA ADMINISTRACIJA

1. Rok zastarelosti prava na utvr|ivawe i naplatudoprinosa za obavezno socijalno osigurawe


Rok zastarelosti prava Poreske uprave nautvr|ivawe i naplatu doprinosa za obavezno socijalnoosigurawe zastareva za pet godina od dana kada je zastarelostpo~ela da te~e, tj. od prvog dana naredne godine od godine ukojoj je trebalo utvrditi tu obavezu, odnosno od prvog dananaredne godine od godine u kojoj je ta obaveza poreskogdu`nika dospela za pla}awe.

Pravo Poreske uprave na utvr|ivawe i naplatudoprinosa za obavezno socijalno osigurawe, nezavisno odtoga da li je bilo prekida ili zastoja roka zastarelosti,

BILTEN/POREZI 82


uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojojje tu obavezu trebalo utvrditi ili naplatiti.

***Prema ~lanu 2. stav 1. Zakona o poreskom postupku

i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02,84/02−ispravka, 23/03−ispravka,70/03, 55/04, 61/05, 85/05−dr.zakon, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09−dr. zakon, 53/10, 101/11,2/12−ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14 i 105/14, u daqemtekstu: ZPPPA), taj zakon primewuje se na sve javneprihode koje napla}uje Poreska uprava, ako drugimporeskim zakonom nije druk~ije ure|eno (u daqem tekstu:porez).

Prema ~lanu 2. stav 2. ZPPPA, taj zakonprimewuje se i na kamate po osnovu dospelog, a nepla}enogporeza i tro{kove postupka prinudne naplate poreza (udaqem tekstu: sporedna poreska davawa).

Prema ~lanu 3. stav 1. ZPPPA, ako je drugimzakonom pitawe iz oblasti koju ure|uje ovaj zakon ure|enona druk~iji na~in, primewuju se odredbe ovog zakona.

Odredbama ~lana 114. ZPPPA propisano je dapravo Poreske uprave na utvr|ivawe i naplatu poreza isporednih poreskih davawa zastareva za pet godina od danakada je zastarelost po~ela da te~e. Zastarelost prava nautvr|ivawe poreza i sporednih poreskih davawa po~iwe date~e od prvog dana naredne godine od godine u kojoj jetrebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davawe.Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskihdavawa po~iwe da te~e od prvog dana naredne godine od

BILTEN/Poreski postupak i poreska administracija 83


godine u kojoj je obaveza poreskog du`nika dospela zapla}awe.

Odredbama ~lana 114d ZPPPA, zastarelost seprekida svakom radwom Poreske uprave preduzetom protivporeskog du`nika u ciqu utvr|ivawa i naplate poreza isporednih poreskih davawa, odnosno radwom poreskogobveznika preduzetom u ciqu ostvarivawa prava napovra}aj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao inamirewe dospelih obaveza putem prekwiàvawa i povra}ajsporednih poreskih davawa. Posle prekida zastarelostpo~iwe te}i iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida nera~una se u rok za zastarelost.

Odredbom ~lana 114e ZPPPA propisano je da seodredbe ovog zakona o zastarelosti prava na utvr|ivawe,naplatu i povra}aj primewuju i na sve javne prihode za kojeje zastarelost propisana drugim poreskim zakonom nadruk~iji na~in.

Odredbama ~lana 114` stav 1. ZPPPA propisano jeda pravo na utvr|ivawe, naplatu, povra}aj, poreski kredit,refakciju, refundaciju, kao i namirewe dospelih obavezaputem prekwiàvawa poreza, uvek zastareva u roku od desetgodina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ilinaplatiti, odnosno u kojoj je izvr{ena preplata.

Odredbama ~lana 114z stav 1. ZPPPA propisano jeda zastarelost prava Poreske uprave na utvr|ivawe inaplatu poreza i sporednih poreskih davawa ne te~e:

1) za vreme od pokretawa upravnog spora dopravosna`nosti sudske odluke;

BILTEN/POREZI 84


2) za vreme kada je drugim zakonom propisano da seporeski postupak ne moè otpo~eti, odnosno da se zapo~etiporeski postupak prekida.

Vreme trajawa zastoja zastarelosti iz stava 1. ovog~lana ne ra~una se u rok za zastarelost (~lan 114z stav 2.ZPPPA).


REPUBLI^KE ADMINISTRATIVNE TAKSE

1. Pla}awe republi~kih administrativnih taksi u slu~ajukada izvr{iteq podnese Centralnom registru obaveznogsocijalnog osigurawa zahtev za izdavawe spisa koji seodnosi na podatke iz Jedinstvene baze Centralnog registraobaveznog socijalnog osigurawa


Kada izvr{iteq, u okviru postupka propisanogZakonom o izvr{ewu i obezbe|ewu („Sl. glasnik RS“, br.31/11, 99/11−dr. zakon, 55/14 i 139/14), podnese zahtevCentralnom registru obaveznog socijalnog osigurawa zaizdavawe spisa koji se odnosi na podatke iz Jedinstvene bazeCentralnog registra obaveznog socijalnog osigurawa,republi~ka administrativna taksa (u daqem tekstu: taksa)se pla}a u skladu sa Zakonom o republi~kim admini -strativnim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 43/03,51/03−ispravka, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05−dr. zakon, 42/06,

86


47/07, 54/08, 5/09, 54/09, 35/10, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12, 47/13,65/13−dr. zakon i 57/14, u daqem tekstu: Zakon).

***Odredbama ~lana 2. st. 1. do 4. Zakona propisano je da

se za spise i radwe u upravnim stvarima, kao i za druge spisei radwe kod organa, pla}aju takse po odredbama tog zakona.Iznosi taksi propisani su Tarifom republi~kihadministrativnih taksi (u daqem tekstu: Tarifa) koja jesastavni deo Zakona. Tarifa sadrì Odeqak A i Odeqak B.U Odeqku A Tarife propisane su takse koje se pla}aju zaspise i radwe organa u Republici Srbiji.

Odredbom ~lana 3. stav 1. Zakona propisano je daobveznik takse jeste lice koje se zahtevom obra}a organuradi pokretawa upravnog, odnosno drugog postupka kodorgana.

Ako Tarifom nije druk~ije propisano, taksenaobaveza nastaje za zahteve − u trenutku wihovog podno{ewa,za re{ewa, dozvole i druge isprave − u trenutku podno{ewazahteva za wihovo izdavawe, za upravne radwe − u trenutkupodno{ewa zahteva za izvr{ewe tih radwi (~lan 5. Zakona).

Odredbama ~lana 16. st. 1. i 3. Zakona propisano je dase taksa u Republici Srbiji upla}uje na propisan uplatnira~un javnih prihoda, a da prihod od taksi propisan timzakonom pripada buxetu Republike Srbije.

Odredbama ~lana 18. Zakona propisano je koja lica suoslobo|ena pla}awa takse, a ~lanom 19. Zakona propisano jeza koje se spise i radwe ne pla}a taksa.

Prema odredbi ~lana 2. Zakona o izvr{ewu iobezbe|ewu, postupak izvr{ewa i postupak obezbe|ewapokre}u se na predlog izvr{nog poverioca ili po slu`benoj

BILTEN/TAKSE

87


du`nosti kada je to zakonom odre|eno. Izvr{ewe iobezbe|ewe odre|uje sud, ako tim zakonom nije druga~ijeodre|eno, a sprovodi ga sud ili izvr{iteq.

Odredbom ~lana 11. stav 1. ta~ka 7) Zakona oizvr{ewu i obezbe|ewu propisano je da „sudski izvr{iteq“ozna~ava slu`beno lice zaposleno u sudu koji po nalogu iliuputstvu sudije neposredno preduzima pojedine radweizvr{ewa.

Prema odredbi ~lana 11. stav 1. ta~ka 8) Zakona oizvr{ewu i obezbe|ewu „izvr{iteq“ ozna~ava fizi~kolice koje imenuje ministar nadleàn za pravosu|e da ustatusu slu`benog lica sprovodi izvr{ewe u granicamare{ewa o izvr{ewu i da vr{i druga ovla{}ewa koja su mutim zakonom poverena.

Dràvni organi, banke, poslodavci i druga pravnalica du`na su da na zahtev izvr{iteqa obezbede pristuppodacima o odre|enom du`niku kojima raspolaù, a koji suneophodni za radwe izvr{ewa i obezbe|ewa (~lan 332.Zakona o izvr{ewu i obezbe|ewu).

Odredbama ~lana 2. ta~ka 3) Zakona o Centralnomregistu obaveznog socijalnog osigurawa („Sl. glasnik RS“,br. 30/10 i 116/14, daqem tekstu: Zakon o centralnomregistru) propisano je, izme|u ostalog, da se korisnicimapodataka smatraju organizacije obaveznog socijalnogosigurawa, organ nadleàn za poslove javnih prihoda(Poreska uprava), Republi~ki zavod za statistiku i drugiorgani koji su u tom svojstvu ozna~eni tim ili posebnimzakonom.

Prema odredbi ~lana 29. stav 1. Zakona o centralnomregistru, Centralni registar je duàn da korisnicima

BILTEN/TAKSE

88


podataka omogu}i stalan i nesmetan pristup jedinstvenojbazi, a prenos i kori{}ewe podataka samo iz wihovenadle`nosti.

2. Da li republi~ku administrativnu taksu moè da platidrugo lice u ime i za ra~un obveznika takse?

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. Sl. od 14.4.2015.god.)

Prema Zakonu o republi~kim administrativnimtaksama („Sl. glasnik RS“. br. 43/03, 51/03−ispravka, 53/04,42/05, 61/05, 101/05−dr. zakon, 42/06, 47/07, 54/08, 5/09, 54/09,35/10, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12, 47/13, 65/13−dr. zakon i 57/14, udaqem tekstu: Zakon), obveznik republi~ke admini -strativne takse (u daqem tekstu: obveznik takse) jeste licekoje se zahtevom obra}a organu radi pokretawa upravnog,odnosno drugog postupka kod organa. Uzimaju}i u obzir da se,saglasno Zakonu, u pogledu povra}aja, kamate, prinudnenaplate, zastarelosti i ostalog {to nije posebno propisanoZakonom, shodno primewuju propisi kojima se ure|ujuporeski postupak i poreska administracija, a da Zakonomnije propisana zabrana pla}awa republi~keadministrativne takse u ime i za ra~un obveznika takse, odstrane drugog lica, mi{qewe Ministarstva finansija je dashodno Zakonu o poreskom postupku i poreskoj admini -straciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02, 84/02−ispravka,23/03−ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05−dr. zakon, 62/06, 61/07,20/09, 72/09−dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12−ispravka, 93/12, 47/13,108/13, 68/14 i 105/14, u daqem tekstu: ZPPPA), republi~kuadministrativnu taksu moè da plati drugo lice u ime i zara~un obveznika takse, osim u slu~aju kada je u postupku

BILTEN/TAKSE

89


prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davaware{ewem Poreske uprave obvezniku takse ustanovqenaprivremena mera obezbe|ewa naplate poreskogpotraìvawa.


se za spise i radwe u upravnim stvarima, kao i za druge spisei radwe kod organa, pla}aju takse po odredbama tog zakona.Iznosi taksi propisani su Tarifom. Tarifa sadrìOdeqak A i Odeqak B. U Odeqku A Tarife propisane sutakse koje se pla}aju za spise i radwe organa u RepubliciSrbiji.

Prema odredbi ~lana 3. stav 1. Zakona, obveznik taksejeste lice koje se zahtevom obra}a organu radi pokretawaupravnog, odnosno drugog postupka kod organa.

Odredbom ~lana 10. stav 4. Zakona propisano je da jeobveznik duàn da uz zahtev priloì odgovaraju}i dokaz daje taksu platio, osim u slu~ajevima iz ~lana 4. st. 7. i 8. i~lana 4a stav 2. Zakona, kada se uplata vr{i u gotovom novcu.

Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, u pogledupovra}aja, kamate, prinudne naplate. zastarelosti i ostalog{to nije posebno propisano tim zakonom, shodno seprimewuju propisi kojima se ure|uje poreski postupak iporeska administracija.

Odredbom ~lana 19. stav 2. ta~ka 3) ZPPPApropisano je da poresku obavezu moè da ispuni drugo licekoje prema poreskom zakonu nije odgovorno za ispuweweporeske obaveze.

Odredbom ~lana 19. stav 3. ZPPPA propisano je daporeski obveznici − pravna lica, preduzetnici ili fizi~kalica koja obavqaju delatnost, ~iji su ra~uni u trenutkupla}awa blokirani radi izvr{ewa prinudne naplate kod

BILTEN/TAKSE

90


organizacije nadleène za prinudnu naplatu, mogume|usobne nov~ane obaveze izmirivati i ugovarawempromene poverioca, odnosno du`nika u odre|enomobligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), iskqu~ivoradi ispuwewa obaveza po osnovu javnih prihoda na koje seprimewuje taj zakon.

Prema ~lanu 87a stav 1. ZPPPA, radi obezbe|ewanaplate poreza i sporednih poreskih davawa posle po~etkapostupka prinudne naplate iz nov~anih sredstava poreskogobveznika na wegovim ra~unima na osnovu re{ewa iz ~lana92. stav 2. ZPPPA, Poreska uprava re{ewem ustanovqavaprivremenu meru obezbe|ewa naplate poreskogpotraìvawa.

Privremena mera iz stava 1. tog ~lana je zabranaporeskom obvezniku da nov~ane obaveze koje ima prematre}im licima izmiruje ugovarawem promene poverilaca,odnosno du`nika u odre|enom obligacionom odnosu(asignacija, cesija i dr), prebijawem (kompenzacija) i nadrugi na~in u skladu sa zakonom (~lan 87a stav 2. ZPPPA).

Re{ewe Poreske uprave o ustanovqavawu privre -mene mere iz stava 2. tog ~lana postaje izvr{no danomdostavqawa poreskom obvezniku (~lan 87a stav 3. ZPPPA).

Re{ewe iz stava 2. tog ~lana dostavqa seorganizaciji nadle`noj za prinudnu naplatu zajedno saizvr{nim re{ewem Poreske uprave o prinudnoj naplatiporeza i sporednih poreskih davawa iz nov~anih sredstavaporeskog obveznika (~lan 87a stav 4. ZPPPA).

Organizacija nadle`na za prinudnu naplatu je du`nada odmah po prijemu re{ewa iz stava 2. tog ~lana izvr{iwegov upis u registar blokiranih ra~una pod datumom ita~nim vremenom prijema (~lan 87a stav 5. ZPPPA).

Privremena mera iz stava 2. tog ~lana izvr{ava se uskladu sa odredbama zakona kojim se ure|uje platni promet,

BILTEN/TAKSE

91


a koje se odnose na prinudnu naplatu sa ra~una klijenta(~lan 87a stav 6. ZPPPA).

Prema stavu 7. istog ~lana ZPPPA, banka je du`na dapo prijemu naloga od organizacije nadle`ne za prinudnunaplatu, izdatog na osnovu re{ewa iz stava 2. tog ~lana,odmah obustavi izmirewe nov~anih obaveza koje poreskiobveznik ima prema tre}im licima na osnovu ugovora opromeni poverilaca, odnosno du`nika u odre|enomobligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), po osnovuprebijawa (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sazakonom, osim za pla}awa po osnovu isplata zarada inaknada tro{kova (za dolazak na rad i odlazak sa rada i zavreme provedeno na slu`benom putu u zemqi iinostranstvu), kao i po osnovu drugih primawa (otpremninapri odlasku u penziju, solidarna pomo} i pomo} u slu~ajusmrti zaposlenog ili ~lana wegove uè porodice) inov~anih naknada iz socijalnog programa za zaposlenekojima prestaje radni odnos u procesu restrukturirawapreduze}a i pripreme za privatizaciju, ste~aja ilikvidacije.

Privremena mera iz stava 2. ovog ~lana traje donaplate poreza na osnovu izvr{nog re{ewa Poreske upraveo prinudnoj naplati poreza i sporednih poreskih davawa iznov~anih sredstava poreskog obveznika, radi ~ijegobezbe|ewa naplate je i ustanovqena (~lan 87a stav 8.ZPPPA).

Poreska uprava moè, na obrazloèni zahtevporeskog obveznika, uz saglasnost ministra, ukinutiustanovqenu privremenu meru iz stava 2. tog ~lana, akoporeski obveznik podnese sredstvo obezbe|ewa naplateporeskog potraìvawa iz ~lana 74. stav 2. ZPPPA (~lan 87astav 9. ZPPPA).

BILTEN/TAKSE

92


3. Da li se pla}a republi~ka administrativna taksa uslu~aju kada je zakonom propisano da se odre|ene radwevr{e po slu`benoj du`nosti, ali ih organ nije preduzeo ve}je stranka podnela zahtev organu da izvr{i te radwe?


Kada lice podnese zahtev organu da izvr{i odre|enuradwu, pri ~emu je re~ o radwi za koju je zakonom propisanoda se vr{i po slu`benoj du`nosti, republi~kaadministrativna taksa se ne pla}a, s obzirom na to da jeZakonom o republi~kim administrativnim taksama („Sl.glasnik RS“, br. 43/03, 51/03−ispravka, 53/04, 42/05, 61/05,101/05−dr. zakon, 42/06, 47/07, 54/08, 5/09, 54/09, 35/10, 50/11,70/11, 55/12, 93/12, 47/13, 65/13−dr. zakon i 57/14, u daqemtekstu: Zakon) propisano takseno oslobo|ewe za spise iradwe u postupcima koji se vode po slu`benoj du`nosti.



Odredbom ~lana 1a ta~ka 1) Zakona propisano je da„zahtev“ jeste predlog, prijava, molba i drugi podnesak,ukqu~uju}i i podneske podnete na obrascu, odnosnosaop{tewe koje se upu}uje organu, kao i usmeno obra}aweorganu, kojim se pokre}e postupak kod organa.

BILTEN/TAKSE

93


Organi jesu institucije, dràvni organi iorganizacije, organi pokrajinske autonomije i lokalnesamouprave kada vr{e poverene poslove, kao i preduze}a,privredna dru{tva i druge organizacije kojima je poverenovr{ewe javnih ovla{}ewa (~lan 1a ta~ka 3) Zakona).

Obveznik takse jeste lice koje se zahtevom obra}aorganu radi pokretawa upravnog, odnosno drugog postupkakod organa (~lan 3. stav 1. Zakona).

Prema odredbi ~lana 11. stav 1. Zakona, taksa se pla}au propisanom iznosu za zahtev i za spise i radwe koje se uvezi sa tim zahtevom donose, odnosno vr{e, ako Zakonom nijedruk~ije propisano.

Prema tome, taksa se pla}a za zahtev i za spise iradwe koje se u vezi sa tim zahtevom donose, odnosno vr{e,osim u slu~ajevima kada je Zakonom propisano pravo natakseno oslobo|ewe (~l. 18. i 19. Zakona).

Odredbom ~lana 19. stav 1. ta~ka 1) Zakona propisanoje da se taksa ne pla}a za spise i radwe u postupcima koji sevode po slu`benoj du`nosti.

4. Da li poreski obveznik koji se zahtevom obra}anadle`nom organu radi pokretawa postupka odlagawapla}awa dugovanog poreza pla}a republi~kuadministrativnu taksu?


Poreski obveznik koji se zahtevom obra}anadle`nom organu radi pokretawa postupka odlagawapla}awa dugovanog poreza, pri podno{ewu zahteva pla}arepubli~ku administrativnu taksu za zahtev, kao i za

BILTEN/TAKSE

94


re{ewe koje nadle`ni poreski organ po tom zahtevu donosi,osim u slu~ajevima kada je Zakonom o republi~kimadministrativnim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 43/03,51/03−ispravka, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05−dr. zakon, 42/06,47/07, 54/08, 5/09, 54/09, 35/10, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12, 47/13,65/13−dr. zakon i 57/14, u daqem tekstu: Zakon) propisanopravo na takseno oslobo|ewe. Naime, mi{qewe Mini -starstva finansija je da se zahtev poreskog obveznika zaodlagawe pla}awa dugovanog poreza ne smatra zahtevom zaostvarivawe zakonom propisanih poreskih podsticaja,odnosno oslobo|ewa u smislu ~lana 19. stav 1. ta~ka 5)Zakona.

***Prema odredbi ~lana 2. Zakona, za spise i radwe u

upravnim stvarima, kao i za druge spise i radwe kod organa,pla}aju se takse po odredbama tog zakona. Iznosi taksipropisani su Tarifom republi~kih administrativnihtaksi (u daqem tekstu: Tarifa), koja je sastavni deo togzakona. Tarifa sadrì Odeqak A i Odeqak B. U Odeqku ATarife propisane su takse koje se pla}aju za spise i radweorgana u Republici Srbiji.

Odredbom ~lana 1a ta~ka 1) Zakona ure|eno je da„zahtev“ jeste predlog, prijava, molba i drugi podnesak,ukqu~uju}i i podneske podnete na obrascu, odnosnosaop{tewe koje se upu}uje organu, kao i usmeno obra}aweorganu, kojim se pokre}e postupak kod organa.

Obveznik takse jeste lice koje se zahtevom obra}aorganu radi pokretawa upravnog, odnosno drugog postupkakod organa (~lan 3. stav 1. Zakona).

Odredbama ~lana 5. Zakona ure|eno je da akoTarifom nije druk~ije propisano, taksena obaveza nastaje:za zahteve − u trenutku wihovog podno{ewa; za re{ewa,

BILTEN/TAKSE

95


dozvole i druge isprave − u trenutku podno{ewa zahteva zawihovo izdavawe; za upravne radwe − u trenutku podno{ewazahteva za izvr{ewe tih radwi.

Odredbom ~lana 11. stav 1. Zakona propisano je da setaksa pla}a u propisanom iznosu za zahtev i za spise i radwekoje se u vezi sa tim zahtevom donose, odnosno vr{e, akoZakonom nije druk~ije propisano.

Odredbama ~lana 18. Zakona ure|eno je oslobo|eweod pla}awa takse za: organe, organizacije i institucijeRepublike Srbije, organe i organizacije autonomnihpokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave,organizacije obaveznog socijalnog osigurawa, ustanoveosnovane od strane Republike Srbije, autonomnihpokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, Crkve iverske zajednice, registrovane u skladu sa Zakonom ocrkvama i verskim zajednicama, Crveni krst Srbije idiplomatsko-konzularna predstavni{tva strane dràve −pod uslovom uzajamnosti.

Prema odredbi ~lana 19. stav 1. ta~ka 5) Zakona, taksase ne pla}a za prijave i priloge uz wih za utvr|ivawe javnihprihoda, spise i radwe u postupku za utvr|ivawe smawewakatastarskog prihoda zbog elementarnih nepogoda, biqnihbolesti, {teto~ina i drugih vanrednih doga|aja, kao i spisei radwe za ostvarivawe zakonom propisanih poreskihpodsticaja i oslobo|ewa kod pla}awa javnih prihoda.

Tarifom, Odeqak A, Tarifni broj 1. propisana jetaksa za zahtev, ako Zakonom nije druk~ije propisano.

Tarifom, Odeqak A, Tarifni broj 9. propisana jetaksa za re{ewe, ako Zakonom nije druk~ije propisano.

^lanom 73. stav 1. Zakona o poreskom postupku iporeskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02,84/02−ispravka, 23/03−ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05−dr.zakon, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09−dr.zakon, 53/10, 101/11,

BILTEN/TAKSE

96


2/12−ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14 i 105/14, u daqemtekstu: ZPPPA) propisano je da Poreska uprava moè, naobrazloèni zahtev poreskog obveznika, u celosti ilidelimi~no, odloìti pla}awe dugovanog poreza, nezavisnood dospelosti, pod uslovom da pla}awe dugovanog poreza:

1) za poreskog obveznika predstavqa, odnosnopredstavqa}e neprimereno veliko optere}ewe;

2) nanosi, odnosno nane}e bitnu ekonomsku {tetuporeskom obvezniku.

Uslove iz stava 1. ovog ~lana bliè ure|uje Vlada(~lan 73. stav 2. ZPPPA).

^lanom 73. stav 3. ZPPPA propisano je da oodlagawu pla}awa dugovanog poreza, po ispuwewu uslova izst. 1. i 2. ovog ~lana, odlu~uje:

1) ministar ili lice koje on ovlasti − na osnovupismenog predloga rukovodioca organizacione jedinicePoreske uprave prema glavnom mestu poslovawa,odnosno mestu prebivali{ta poreskog obveznika − osim zaiz vor ne javne prihode jedinica lokalne samouprave;

2) gradona~elnik, odnosno predsednik op{tine,odnosno lice koje on ovlasti, jedinice lokalne samoupravekojoj pripadaju izvorni javni prihodi ~ija naplata seodlaè u skladu sa ovim zakonom.

Odlagawe pla}awa poreskog duga iz st. 1. do 3. ovog~lana vr{i se potpisivawem sporazuma izme|u Poreskeuprave i poreskog obveznika, odnosno re{ewem Poreskeuprave (~lan 73. stav 6. ZPPPA).

Uredbom o bliìm uslovima za odlagawe pla}awaporeskog duga („Sl. glasnik RS“, br. 53/03, 61/04 i 71/05, udaqem tekstu: Uredba) propisani su bliì uslovi iz ~lana73. stav 2. ZPPPA pod kojima se poreskom obvezniku moèodloìti pla}awe dospelog poreskog duga.

BILTEN/TAKSE

97


5. Da li se pla}a republi~ka administrativna taksa kadamati~ar, na zahtev izvr{iteqa, izdaje izvode, odnosnouverewa iz mati~nih kwiga?


Kada izvr{iteq u okviru postupka propisanogZakonom o izvr{ewu i obezbe|ewu („Sl. glasnik RS“, br.31/11, 99/11−dr. zakon, 55/14 i 139/14) podnese nadle`nomorganu zahtev za izdavawe izvoda, odnosno uverewa izmati~nih kwiga, republi~ka administrativna taksa sepla}a u skladu sa Zakonom o republi~kim administrativnimtaksama („Sl. glasnik RS“, br. 43/03, 51/03−ispravka, 53/04,42/05, 61/05, 101/05−dr. zakon, 42/06, 47/07, 54/08, 5/09, 54/09,35/10, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12, 47/13, 65/13−dr.zakon i 57/14, udaqem tekstu: Zakon).



Odredbom ~lana 3. stav 1. Zakona propisano je daobveznik takse jeste lice koje se zahtevom obra}a organuradi pokretawa upravnog, odnosno drugog postupka kodorgana.

Odredbama ~lana 18. Zakona propisano je koja lica suoslobo|ena pla}awa republi~ke administrativne takse, a~lanom 19. Zakona propisano je za koje se spise i radwe nepla}a taksa.

BILTEN/TAKSE

98


Prema odredbi ~lana 2. Zakona o izvr{ewu iobezbe|ewu, postupak izvr{ewa i postupak obezbe|ewapokre}u se na predlog izvr{nog poverioca ili po slu`benojdu`nosti kada je to zakonom odre|eno. Izvr{ewe iobezbe|ewe odre|uje sud, ako tim zakonom nije druga~ijeodre|eno, a sprovodi ga sud ili izvr{iteq.

Odredbom ~lana 11. stav 1. ta~ka 7) Zakona oizvr{ewu i obezbe|ewu propisano je da „sudski izvr{iteq“ozna~ava slu`beno lice zaposleno u sudu koji po nalogu iliuputstvu sudije neposredno preduzima pojedine radweizvr{ewa.

Prema odredbi ~lana 11. stav 1. ta~ka 8) Zakona oizvr{ewu i obezbe|ewu „izvr{iteq“ ozna~ava fizi~kolice koje imenuje ministar nadleàn za pravosu|e da ustatusu slu`benog lica sprovodi izvr{ewe u granicamare{ewa o izvr{ewu i da vr{i druga ovla{}ewa koja su mutim zakonom poverena.

BILTEN/TAKSE


AKCIZE

1. Da li postoji obaveza pla}awa razlike akcize na TNG izuvoza koji se nalazio na zalihama na dan 31.12.2013. godine, akoji se prodaje nakon 31.12.2013. godine, kao i iskazivaweiznosa akcize na ra~unu prilikom prodaje TNG posle31.12.2013. godine?


Obaveza po osnovu akcize prilikom uvoza TNG-anastaje kada je navedeni derivat nafte uvezen u RepublikuSrbiju, a obaveza obra~unavawa akcize pri uvozu TNG-anastaje danom nastanka obaveze obra~unavawa uvoznihda`bina, pri ~emu akcizu obra~unava nadle`ni carinskiorgan. Obra~unatu akcizu uvoznik je duàn da plati urokovima i na na~in predvi|en za pla}awe uvoznih da`bina.

Prema tome, ukoliko je TNG uvezen zakqu~no sa31.12.2013. godine, obveznik akcize − uvoznik bio je duàn daplati iznos akcize koji je vaìo u momentu nastanka obavezeobra~unavawa akcize pri uvozu TNG-a (30,00 din/kg).

100


Prilikom prodaje ovog derivata nafte od 1. januara 2014.godine, obveznik akcize − uvoznik nema obavezu da platirazliku akcize na navedeni derivat nafte koji se nalazio nazalihama na dan 31.12.2013. godine, bez obzira na ~iwenicu daje od 1.1.2014. godine promewen iznos akcize na TNG (35,00din/kg). Ministarstvo finansija napomiwe da u ra~unu kojiobveznik akcize − uvoznik u svojstvu prodavca TNG-a (koji jeuvezen zakqu~no sa 31. decembrom 2013. godine, a koji seprodaje od 1. januara 2014. godine) izdaje kupcu − krajwemkorisniku, a za svrhu ostvarivawa prava na refakcijupla}ene akcize kupca − krajweg korisnika, iskazuje se iznosakcize koji je vaìo u momentu nastanka obavezeobra~unavawa akcize, pla}en pri uvozu TNG-a (30,00 din/kg).

***Odredbama ~lana 3. Zakona o akcizama („Sl. glasnik

RS“, br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02−dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04,55/04, 135/04, 46/05, 101/05−dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10,43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14−dr. zakon i 142/14, udaqem tekstu: Zakon) propisano je da obaveza po osnovuakcize nastaje kada su akcizni proizvodi proizvedeni uRepublici Srbiji, odnosno uvezeni u Republiku Srbiju.Uvezenim akciznim proizvodima smatraju se akcizniproizvodi koji su uvezeni u skladu sa carinskim, odnosnospoqnotrgovinskim propisima.

Saglasno odredbi ~lana 9. stav 1. ta~ka 5) Zakonapropisano je da se akciza pla}a na te~ni naftni gas(tarifne oznake nomenklature CT: 2711 12 11 00 do 2711 1900 00) do 31. decembra 2013. godine u iznosu od 30,00 din/kg; uperiodu od 1. januara do 31. decembra 2014. godine u iznosu od35,00 din/kg, a od 1. januara 2015. godine 40,00 din/kg.

Obaveza obra~unavawa akcize pri uvozu akciznihproizvoda, shodno ~lanu 21a stav 1. Zakona, nastaje danom

BILTEN/AKCIZE

101


nastanka obaveze obra~unavawa uvoznih da`bina, pri ~emuje saglasno stavu 3. navedenog ~lana Zakona propisano daakcizu obra~unava nadle`ni carinski organ.

Prema ~lanu 23. stav 2. Zakona obra~unatu akcizu priuvozu obveznik je duàn da plati u rokovima i na na~inpredvi|en za pla}awe uvoznih da`bina.

2. Ostvarivawe prava na refakciju pla}ene akcize naderivate nafte koji se koriste u transportne svrhe u slu~ajunabavke derivata od privrednog subjekta koji je istovre-meno ovla{}eni distributer na veliko i malo


Kada kupac − krajwi korisnik derivata nafte(pravno lice, odnosno preduzetnik) nabavqa derivate nafteod privrednog subjekta koji je istovremeno ovla{}enidistributer na veliko i malo, koriste}i korporativne(neplatne) kartice izdate od strane tog privrednogsubjekta, pri ~emu fiskalni ise~ak za prodaju derivatanafte izdaje taj privredni subjekt u svojstvu prodavcaderivata nafte na malo, a ra~un u kome je upisan brojfiskalnog ise~ka u svojstvu ovla{}enog distributeraderivata nafte na veliko, kupac − krajwi korisnik imapravo na refakciju pla}ene akcize, s obzirom na to da jefiskalni ise~ak o nabavci derivata nafte i ra~un kojisadrì podatak o rednom broju fiskalnog ise~ka izdat odstrane jednog istog lica − ovla{}enog distributera koji sebavi prodajom derivata nafte na veliko i malo.

BILTEN/AKCIZE

102


***Odredbom ~lana 39a stav 1. Zakona o akcizama („Sl.

glasnik RS“, br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02−dr. zakon, 43/03,72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05−dr. zakon, 61/07, 5/09,31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14−dr. zakoni 142/14, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da kupac −krajwi korisnik koji derivate nafte, biogoriva ibiote~nosti iz ~lana 9. stav 1. ta~. 3), 5) i 7) ovog zakona,koristi za transportne svrhe, kao i prevoz tereta uunutra{wem re~nom saobra}aju, odnosno za grejawe, moèostvariti refakciju pla}ene akcize na te derivate nafte,biogoriva i biote~nosti, pod uslovom da te derivate nafte,biogoriva i biote~nosti nabavqa od uvoznika, odnosnoproizvo|a~a, da je na te derivate nafte, biogoriva ibiote~nosti uvoznik, odnosno proizvo|a~ platio propisaniiznos akcize, da je kupac − krajwi korisnik platio ra~un ukome je iskazan obra~unati iznos akcize, a kada se oviderivati nafte, biogoriva i biote~nosti prodaju kupcu −krajwem korisniku preko ovla{}enog distributera tihderivata nafte, biogoriva i biote~nosti, kupac − krajwikorisnik ostvaruje pravo na refakciju pla}ene akcize poduslovom da poseduje fiskalni ise~ak, odnosno ra~un da jeplatio te derivate nafte, biogoriva i biote~nosti.

Prema stavu 7. navedenog ~lana Zakona, ovla{}enidistributer, u smislu ovog zakona, jeste lice koje jeregistrovano kod Agencije za energetiku Republike Srbijei bavi se prodajom na veliko, odnosno na malo derivatanafte, biogoriva i biote~nosti, u skladu sa propisimakojima se ure|uje promet derivata nafte i biogoriva.

Odredbom ~lana 2. stav 3. ta~. 2) i 3) podta~ka (1)Pravilnika o bliìm uslovima, na~inu i postupku zaostvarivawe prava na refakciju pla}ene akcize na derivatenafte, biogoriva i biote~nosti iz ~lana 9. stav 1. ta~. 3), 5)i 7) Zakona o akcizama, koji se koriste za transportne svrhe,

BILTEN/AKCIZE

103


za prevoz tereta u unutra{wem re~nom saobra}aju i zagrejawe („Sl. glasnik RS“, br. 112/12, 38/13 i 93/13) propisanoje da pravo na refakciju pla}ene akcize na derivate nafte,biogoriva i biote~nosti iz ~lana 9. stav 1. ta~. 3), 5) i 7)Zakona, moè da ostvari kupac − krajwi korisnik akoderivate nafte, biogoriva i biote~nosti nabavqa odovla{}enog distributera koji se bavi prodajom na velikoderivata nafte, biogoriva i biote~nosti, a pod uslovom daposeduje ra~un o nabavci tih proizvoda i dokaz da je platiotaj ra~un, odnosno od ovla{}enog distributera koji se baviprodajom na malo derivata nafte, biogoriva i biote~nosti,a pod uslovom da poseduje fiskalni ise~ak o nabavci tihproizvoda i ra~un koji sadrì podatak o rednom brojufiskalnog ise~ka − ako je kupac − krajwi korisnik pravnolice ili preduzetnik.

3. Osnovica za obra~un akcize na derivate nafte


Osnovicu za obra~un akcize na derivate nafte umomentu stavqawa akciznih proizvoda u promet ~inijedinica mere − litar ili kilogram, u zavisnosti od vrstederivata nafte, pri ~emu derivati nafte moraju ispuwavatitehni~ke i druge zahteve u skladu sa propisima kojima seure|uju tehni~ki i drugi zahtevi za te~na goriva naftnogporekla.

***Odredbom ~lana 8. Zakona o akcizama („Sl. glasnik

RS“, br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02−dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04,55/04, 135/04, 46/05, 101/05−dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10,

BILTEN/AKCIZE

104


43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14−dr. zakon i 142/14, udaqem tekstu: Zakon) propisano je da osnovicu za obra~unakcize ~ini jedinica mere.

Odredbama ~lana 9. Zakona propisani su iznosiakcize na derivate nafte po jedinici mere (litar ilikilogram).

U skladu sa odredbom ~lana 21. stav 1. Zakonaobveznik akcize duàn je da obra~una akcizu u momentustavqawa akciznih proizvoda u promet.

Stavqawem u promet akciznih proizvoda, u skladu sastavom 2. istog ~lana Zakona, smatra se:

1) svako otpremawe akciznih proizvoda iz proiz -vodnog pogona od strane proizvo|a~a akciznih proizvoda zakoje nema akciznu dozvolu, osim otpremawa akciznihproizvoda iz proizvodnog pogona u carinsko skladi{te zakoje je nadle`ni organ dao akciznu dozvolu, otvoreno uskladu sa carinskim propisima;

2) svako otpremawe akciznih proizvoda iz akciznogskladi{ta, osim otpremawa u sopstveno drugo akcizno skla -di{te, odnosno u carinsko skladi{te za koje je nadle`niorgan dao akciznu dozvolu, otvoreno u skladu sa carinskimpropisima;

3) iskazivawe mawka proizvoda u akciznom skla -di{tu, osim mawka koji se moè pravdati vi{om silom;

4) iskazivawe rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) uakciznom skladi{tu iznad koli~ine utvr|ene propisomkoji donosi Vlada Republike Srbije.

BILTEN/AKCIZE


CARINE

1. Provera ispuwenosti ekonomskih uslova kod odobravawapostupka aktivnog oplemewivawa


^lanom 143. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br.18/10, 111/12 i 29/15) propisano je da se postupak aktivnogoplemewivawa, uz primenu jednog ili vi{e procesaoplemewivawa, moè odobriti za:

1) stranu robu, za koju se ne pla}a carina niti robapodleè merama trgovinske politike, a namewena jeponovnom izvozu iz carinskog podru~ja u obliku dobijenihproizvoda (sistem odlagawa);

2) stranu robu koja je stavqena u slobodan promet uzpla}awe da`bina, za koju se moè odobriti povra}ajcarinskog duga ili otpust carine, ako se roba izveze izcarinskog podru~ja u obliku dobijenih proizvoda (sistempovra}aja).

Odobrewe za postupak aktivnog oplemewivawacarinski organ moè dati samo ako su ispuweni uslovi iz

106


~lana 145. Carinskog zakona, gde je, izme|u ostalog,propisano da }e se odobrewe izdati samo ako su ispuweniekonomski uslovi, tj. ako se postupkom aktivnogoplemewivawa postiù povoqniji uslovi za izvoz iliponovni izvoz dobijenih proizvoda, pod uslovom da nisuugroèni osnovni interesi doma}ih proizvo|a~a.

[to se ti~e provere ispuwenosti ekonomskih uslova,tu Ministarstvo finansija najpre ukazuje na odredbu ~lana269. Uredbe o carinski dozvoqenom postupawu s robom („Sl.glasnik RS“, br. 93/10, 63/13 i 145/14), kojom je propisanop{ti na~in provere ekonomskih uslova. Naime, navedenomodredbom je propisano da carinski organ ne moè izdatiodobrewe bez prethodne provere ekonomskih uslova, osim uslu~ajevima iz ~l. 300−319. i 358−365. ove uredbe, pri ~emuproveru ekonomskih uslova carinski organ vr{i u saradwisa Privrednom komorom Srbije.

Daqe, ~lanom 303. iste uredbe propisano je da sesmatra da su ekonomski uslovi ispuweni, osim ako se zahtevza postupak aktivnog oplemewivawa odnosi na robu iz Glave1 do 24 Carinske tarife. Za robu iz Glave 1 do 24 Carinsketarife smatra se da su ekonomski uslovi ispuweni poduslovom da:

1) se zahtev za postupak aktivnog oplemewivawaodnosi na:

(1) proizvodne radwe u vezi s robom nekomer cijal -ne prirode,

(2) proizvodwu na osnovu ugovora o oplemewi -vawu,

(3) proizvodwu dobijenih proizvoda, koji sudobijeni u proizvodwi po ranijem odobrewu, pri ~ijem sudono{ewu provereni ekonomski uslovi,

(4) uobi~ajene oblike upotrebe iz ~lana 295. oveuredbe, ili

(5) opravku.

BILTEN/CARINE

107


2) ukupna vrednost uvezene robe prema osmocifrenojtarifnoj oznaci po podnosiocu zahteva i kalendarskojgodini ne prelazi iznos od 150.000 evra u dinarskojprotivvrednosti.

Tako|e, odredbom ~lana 304. iste uredbe propisano jeda carinski organ proveru ekonomskih uslova u drugimslu~ajevima, osim onih koji su navedeni u ~lanu 303. Uredbe,sprovodi u skladu sa ~lanom 269. ove uredbe. Dakle, odredbu~lana 303. uredbe treba posmatrati kao izuzetak od op{tihpravila za proveru ekonomskih uslova koja su navedena u~lanu 269. uredbe, {to }e re}i da ukoliko je ispuwen neki oduslova iz ~lana 303, odobrewe se automatski izdaje, bezkonsultacije Privredne komore Srbije. U suprotnom, vr{ise provera ispuwenosti ekonomskih uslova u saradwi saPrivrednom komorom Srbije, na na~in predvi|en ~lanom269. Uredbe.

Prema tome, saradwa carinskog organa sa PKS, popitawu ispuwenosti ekonomskih uslova kod izdavawaodobrewa za postupak aktivnog oplemewivawa, nijeobavezna u svakom slu~aju, ve} samo u slu~aju kada nisuispuweni uslovi iz ~lana 303. Uredbe.

Kojim }e se merilima PKS rukovoditi prilikomutvr|ivawa ispuwenosti ili neispuwenosti ekonomskihuslova, okvirno su data u ~lanu 269. stav 3. prethodnopomenute uredbe, gde stoji da se kod postupka aktivnogoplemewivawa proveravawem utvr|uje nemogu}nostupotrebe doma}ih sredstava posebno na osnovu propisanihmerila, i to:

1) nedostupnost u Republici Srbiji proizvedene robejednake kakvo}e i istih tehni~kih obele`ja kao i robe koja

BILTEN/CARINE

108


se uvozi radi wene upotrebe u postupku aktivnogoplemewivawa,

2) razlika u cenama izme|u robe proizvedene uRepublici Srbiji i robe koja namerava da se uveze,

3) ugovorne obaveze.Ministarstvo finansija smatra da daqe

precizirawe odredbi kojima je regulisano ovo pitawe nijecelishodno, iz razloga {to su situacije koje mogu da sepojave u praksi vrlo raznovrsne i nepredvidive, a PKS, kaoinstitucija koja vodi ra~una o doma}oj proizvodwi, pozvanaje da utvrdi da li su ispuweni ekonomski uslovi u svakomkonkretnom slu~aju, kada bude konsultovana. Primera radi,nedostupnost robe u Srbiji moè zna~iti da se ta robauop{te ne proizvodi u Srbiji ili da nije raspoloìva udovoqnim koli~inama kako bi se izvr{io planiran procesoplemewivawa ili, pak, da roba ne moè biti naraspolagawu podnosiocu zahteva onda kada bi trebalo daizvr{i planiranu komercijalnu operaciju. Kada je u pitawurazlika u cenama izme|u robe proizvedene u RepubliciSrbiji i robe koja namerava da se uveze, kao merilo zautvr|ivawe ispuwenosti ekonomskog uslova, u tom slu~aju,potrebno je uzeti u obzir, izme|u ostalog, mogu}i u~inakupotrebe robe proizvedene u Srbiji na ukupnu cenudobijenih proizvoda i samim tim na konkurentnost tihproizvoda pa inostranom trì{tu. Merilo „ugovorneobaveze“ moè da zna~i da postoji roba koja se proizvodi uSrbiji, a koja je sli~na uvoznoj robi (po kvalitetu itehni~kim osobinama), ali ta roba ne zadovoqava izri~itezahteve kupca dobijenih proizvoda iz inostranstva. Ovo susamo neki od primera {ta se sve moè uzeti u obzirprilikom procene ispuwenosti ekonomskih uslova, ali, kao

BILTEN/CARINE

109


{to je ve} re~eno, nepredvidive su situacije koje mogu da sepojave u praksi i, samim tim, detaqnije precizirawenavedenih merila Ministarstvo finansija smatranecelishodnim, a, u krajwem slu~aju, i nemogu}im.

Osvrnuli bismo se i na navod iz dopisa da „uslu~ajevima uvoza po procedurama aktivnog oplemewivawa,prilikom promene tarifne oznake (ulazne i izlaznepo{iqke) prestaje nadle`nost carinskog organa, akonsultuje PKS o ispuwenosti ekonomskih uslova“. U vezisa ovim, Ministarstvo finansija napomiwe da i uslu~ajevima kada je konsultovana PKS, ne prestajenadle`nost carinskog organa po pitawu predmetne robe, jerje ekonomski uslov samo jedan od uslova (propisanih ~lanom145. Carinskog zakona) koji mora da bude ispuwen prilikomodobravawa postupka aktivnog oplemewivawa.

Na kraju, {to se ti~e navoda da je postojala nedoumicada li mleko u prahu i maslac uop{te i mogu da budu predmetaktivnog oplemewivawa, u smislu adekvatnosti normativaza aktivno oplemewivawe, Ministarstvo finansija ukazujeda se normativ utvr|uje na osnovu stvarnih okolnosti ukojima se vr{i ili treba da se vr{i aktivno oplemewivawe,te da naravno treba imati u vidu i koli~inu uvozne robe kojatreba da ostane nakon sprovedenog postupka aktivnogoplemewivawa i da ta koli~ina, u odnosu na dobijeneproizvode, ne moè biti takva da dovede u pitawe smisaopostupka aktivnog oplemewivawa. ^l. 283. i 284. Uredbe ocarinski dozvoqenom postupawu s robom detaqnije jeregulisano pitawe utvr|ivawa normativa.

2. Da li se za robu koja se èleznicom otprema sa teritorijeRepublike Srbije van teritorije Autonomne pokrajine

BILTEN/CARINE

110


Kosovo i Metohija na teritoriju Autonomne pokrajineKosovo i Metohija, moè priloìti tovarni list zaunutra{wi saobra}aj ili se mora koristiti me|unarodnitovarni list CIM?


^lanom 309. stav 1. Carinskog zakona („Sl. glasnikRS“, br. 18/10, 111/12 i 59/15) propisano je da se odredbe ovogzakona shodno primewuju na vr{ewe prometa robe saAutonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija (u daqemtekstu: APKM) u periodu vaèwa Rezolucije Savetabezbednosti broj 1244.

Tako|e, Uredbom o posebnim uslovima za vr{eweprometa robe sa Autonomnom pokrajinom Kosovo iMetohija („Sl. glasnik RS“, br. 86/10, 61/13, 111/13 i 17/14)ure|uju se posebni uslovi za vr{ewe prometa robe saAPKM u periodu vaèwa Rezolucije Saveta bezbednostibroj 1244.

Odredbom ~lana 7. stav 1. navedene Uredbe, propisno jeda roba koja se upu}uje sa teritorije Republike Srbije vanAKPM na teritoriju APKM, kao i roba u tranzitu,prijavquje se nadle`nom carinskom kontrolnom punktu.Imaju}i u vidu ovu odredbu uredbe, ali i odredbu o shodnojprimeni Carinskog zakona na promet sa AKPM, to sledi daje za robu koja se otprema na APKM, kao i za robu koja sedoprema sa APKM, obavezno podno{ewe deklaracije zaizvoz/otpremawe, odnosno uvoz/dopremawe. Ministarstvofinansija napomiwe da se, saglasno ~lanu 13. Uredbe, na ovajpromet shodno primewuju odredbe spoqnotrgovinskih,deviznih i poreskih propisa.

BILTEN/CARINE

111


Ministarstvo finansija bi jo{ napomenulo da,saglasno ~lanu 1. stav 2. Zakona o spoqnotrgovinskomposlovawu („Sl. glasnik RS“, br. 36/09, 36/11−dr. zakon i88/11), spoqnotrgovinsko poslovawe je definisano kaospoqnotrgovinski promet robe i usluga i obavqaweprivrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji idoma}eg lica u drugoj dràvi ili carinskoj teritoriji.Tako|e, u ~lanu 17. stav 1. istog zakona izvoz je definisankao izno{ewe, slawe, odnosno isporuka robe sa teritorijeRepublike Srbije na teritoriju druge dràve ili carinsketeritorije, u skladu sa carinskim propisima RepublikeSrbije. Imaju}i u vidu ~iwenicu da su carinsko podru~jeRepublike Srbije van APKM i carinsko podru~je APKModvojena carinska podru~ja, to je mogu}e i izno{ewe, slawe,odnosno isporuka robe na carinsko podru~je APKM, usmislu prethodno pomenute odredbe Zakona o spoqno -trgovinskom poslovawu.

Me|utim, iako se u konkretnom slu~aju radi o dvecarinske teritorije, prilikom vr{ewa prometa robe saAPKM, odnosno prilikom otpreme robe èleznicom sateritorije Republike Srbije van teritorije APKM nateritoriju APKM, mi{qewe Ministarstva finansija je dase u ovom slu~aju ne moè koristiti me|unarodni tovarnilist CIM, s obzirom da Autonomna Pokrajina Kosovo iMetohija nije potpisnica Konvencije o me|unarodnimprevozima èleznicama COTIF, kojom se reguli{eèlezni~ki prevoz robe.

S druge strane, Ministarstvo finansija bi ukazalo ina odredbe ~lana 655. Zakona o obligacionim odnosima („Sl.list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89−odluka USJ i 57/89, „Sl.

BILTEN/CARINE

112


list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003−Ustavnapoveqa) kojim je propisano da se na osnovu ugovora o prevozustvari ugovora~i mogu sporazumeti da o po{iqci predatojna prevoz sa~ine tovarni list, koji istovremeno predstavqadokaz o prijemu po{iqke za prevoz. Osim toga, ~lanom 31.Zakona o ugovorima o prevozu u èlezni~kom saobra}aju(„Sl. list SRJ“, br. 26/95 i „Sl. list SCG“, br.1/2003−Ustavna poveqa) propisano je da je ugovor o prevozustvari zakqu~en kada prevozilac primi na prevoz stvar satovarnim listom, pri ~emu potvrda prijema stvari natovarnom listu predstavqa dokaz o zakqu~enom ugovoru.Dakle, ukoliko èleznice Srbije imaju zakqu~en ugovor oprevozu za robu koja se otprema sa teritorije RS van APKMna teritoriju APKM, carinskom organu pored deklaracijepodnosi se i tovarni list u skladu sa ovim propisima.

3. Nadle`nost carinskog organa za daqe postupawe poosnovu ~lana 340. Zakona o prekr{ajima („Sl. glasnik RS“,br. 65/2013) povodom posledwih izmena Carinskog zakona(„Sl. glasnik RS“, br. 29/2015)


Izmenama i dopunama Carinskog zakona koje suobjavqene u „Slu`benom glasniku RS“, br. 29/2015 propisanaje, izme|u ostalog, nadle`nost carinskog organa u veziu~iwenih prekr{aja. Naime, ~lanom 302. Carinskog zakonapropisano je da carinski organ izdaje prekr{ajni nalog zaprekr{aje za koje je propisana nov~ana kazna u fiksnom

BILTEN/CARINE

113


iznosu u skladu sa odredbama zakona koji ure|uje prekr{aje,a za prekr{aje za koje se ne izdaje prekr{ajni nalog,carinski organ podnosi zahtev za pokretawe prekr{ajnogpostupka.

Prema ~lanu 91. stav 1. ranije vaè}eg Zakona oprekr{ajima („Sl. glasnik RS“, br. 101/2005 ... 11/09)propisano je da prekr{ajni postupak u prvom stepenu vodeprekr{ajni sudovi, ukoliko za vo|ewe prekr{ajnogpostupka nisu nadle`ni organi uprave.

Tako|e, ~lanom 288. istog Zakona, propisano je da je zavo|ewe prekr{ajnog postupka u organu uprave nadle`naKomisija za prekr{aje ili slu`beno lice.

Komisija iz stava 1. ovog ~lana sastavqena je od tri~lana od kojih je jedan predsednik.

Jedan od ~lanova Komisije mora biti diplomiranipravnik sa poloènim stru~nim ispitom i najmawe trigodine radnog iskustva na odgovaraju}im pravnimposlovima.

Slu`beno lice koje u organu uprave vodi prekr{ajnipostupak i donosi re{ewe o prekr{aju mora imatizavr{eni pravni fakultet, poloèni stru~ni ispit inajmawe tri godine radnog iskustva na odgovaraju}impravnim poslovima.

^lanove Komisije za prekr{aje i slu`beno liceodre|uje iz reda zaposlenih u organu dràvne upravefunkcioner koji rukovodi organom uprave.

Daqe, ~lanom 340. Zakona o prekr{ajima („Sl.glasnik RS“, br. 65/2013) propisano je da }e se prekr{ajnipostupci zapo~eti do dana po~etka primene ovog zakonaokon~ati po odredbama Zakona o prekr{ajima („Sl. glasnikRS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09).

BILTEN/CARINE

114


Postupcima iz stava 1. ovog ~lana od dana po~etkaprimene ovog zakona za re{avawe po àlbi na re{eweorgana uprave nadleàn je drugostepeni prekr{ajni sud.

Predmeti prekr{ajnih sudova u kojima do danapo~etka primene ovog zakona nije doneta odluka po àlbi naodluke organa uprave, ustupi}e se drugostepenomprekr{ajnom sudu na nadle`nost.

Shodnim tuma~ewem odredbe 340. Zakona oprekr{ajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013) proizilazi danije predvi|ena nadle`nost prvostepenog suda za postupaweza zapo~ete prekr{ajne postupke koje je vodio organ uprave.

Imaju}i u vidu navedeno, i pored posledwih izmenaCarinskog zakona, nadle`ni carinski organ (Komisija zacarinske prekr{aje Carinarnice), moè voditi prekr -{ajni postupak u prvom stepenu i donositi odluke zaprekr{aje za koje je prekr{ajni postupak zapo~et po ranijevaè}em Zakonu o prekr{ajima („Sl. glasnik RS“, br.101/05, 116/08 i 111/09).

Naime, Komisija za carinske prekr{aje Cari -narnice, s obzirom na odredbe ~lana 340. Zakona o prekr {a -jima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013) i odredbe ~lana 288. Za -ko na o prekr{ajima („Sl. glasnik RS“, br. 101/2005 ... 111/09),ima ovla{}ewe da postupa u prekr{ajnim postup cima zakoje je prekr{ajni postupak zapo~et po ranije vaè }emZakonu o prekr{ajima („Sl. glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i111/09), s tim da u re{ewu o odre|ivawu ~lanova Komi sijemora da bude navedeno i ovla{}ewe iz ~lana 288. Zakona oprekr{ajima („Sl. glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09).

Ministarstvo finansija smatra da, pored navedenog,treba imati i u vidu stav Prekr{ajnog suda u Beogradu 75-Pr. br. 300560/11 od 29.12.2014. godine, koji je dat po pitawutro{kova postupka, kada je kao nadle`ni organ za postupaweu tim slu~ajevima, shodno ~lanu 340. Zakona o prekr{ajima,

BILTEN/CARINE

115


odredio organ uprave, a ne prvostepeni sud koji nije nipostupao ni odlu~ivao u postupku.

4. Na~in na koji je potrebno razduìti carinski postupak ukoji su sme{teni rezervni delovi, a koji su iskori{}eni uslobodnoj zoni


^lanom 198. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br.18/10, 111/12 i 29/15) propisano je da strana roba sme{tena uslobodnu zonu ili u slobodno skladi{te, dok se nalazi uslobodnoj zoni ili u slobodnom skladi{tu, moè da se:

1) stavi u slobodan promet pod uslovima koji supropisani za taj postupak i uz primenu ~lana 203. ovogzakona;

2) podvrgne uobi~ajenim oblicima postupawa iz~lana 138. stav 1. ovog zakona, bez posebnog odobrewa;

3) stavi u postupak aktivnog oplemewivawa, poduslovima koji su propisani za taj postupak;

4) stavi u postupak prerade pod carinskomkontrolom, pod uslovima koji su propisani za taj postupak;

5) stavi u postupak privremenog uvoza, pod uslovimapropisanim za taj postupak;

6) ustupi u korist dràve u skladu sa ~lanom 209. ovogzakona;

7) uni{ti, pod uslovom da odgovorno lice pruìcarinskom organu sve neophodne podatke o robi.

Isto tako, prema ~lanu 209. istog zakona, strana robamoè da se:

1) ponovo izveze iz carinskoga podru~ja RepublikeSrbije,

BILTEN/CARINE

116


2) uni{ti, ili3) ustupi u korist dràve.Kada je u pitawu uni{tewe robe, treba pomenuti i

~lan 569. Uredbe o carinski dozvoqenom postupawu s robom(„Sl. glasnik RS“, br. 93/10, 63/13 i 145/14) u kom stoji da, uskladu sa ~lanom 209. stav 4. Carinskog zakona, lice kojazahteva uni{tewe robe mora prijavu za uni{tewe podneti upismenom obliku i potpisati je. Prijava za uni{tewe morada se podnosi onoliko vremena unapred koliko je potrebnocarinarnici da organizuje i sprovede nadzor naduni{tewem. Ako je za robu namewenu za uni{tewe ve} bilapodnesena deklaracija, carinarnica koja je deklaracijuprihvatila zabeleì}e na woj da je roba uni{tena. Takvadeklaracija u skladu sa ~lanom 91. Carinskog zakona smatrase poni{tenom. Carinarnica koja sprovodi uni{tewe robemora u prijavi odnosno deklaraciji navesti vrstu ikoli~inu mogu}ih otpadaka i ostataka koji preostanu pouni{tavawu, u svrhu odre|ivawa elemenata za mogu}iobra~un uvoznih da`bina za otpatke i ostatke kada za wihbude odre|eno novo carinski dozvoqeno postupawe iliupotreba.

Imaju}i u vidu prethodno re~eno, ali i ~iwenicu dase u konkretnom slu~aju radi o rezervnim delovimasme{tenim u postupak carinskog skladi{tewa sa {ifromnacionalnog postupka 22, to se ovaj postupak moè okon~atina jedan od prethodno predvi|enih na~ina, a kojudokumentaciju je potrebno podneti zavisi}e od izabraneopcije.

BILTEN/CARINE


F I S K A L N E K A S E

1. Da li postoji obaveza evidentirawa prometa prekofiskalne kase prilikom vr{ewa usluge iznajmqivawaputni~kog automobila pravnim licima?


Privredno dru{tvo koje, pored pruàwakonsultantskih usluga, obavqa i uslugu iznajmqivawaputni~kog automobila (koji je osnovno sredstvo togprivrednog dru{tva) pravnim licima, taj promet nije uobavezi da evidentira preko fiskalne kase. Me|utim, akoprivredno dru{tvo pruà uslugu iznajmqivawa putni~kogautomobila fizi~kim licima, tako ostvareni prometevidentira se preko fiskalne kase, s obzirom da za navedenuuslugu koja se pruà fizi~kim licima nije propisanoizuzimawe od obaveze evidentirawa preko fiskalne kasesaglasno propisima koji ure|uju predmetnu oblast.

***U skladu sa odredbom ~lana 3. stav 1. Zakona o

fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS“, br. 135/04 i 93/12),lice koje je upisano u odgovaraju}i registar i koji obavqapromet dobara na malo, odnosno pruà usluge fizi~kimlicima, du`no je da vr{i evidentirawe svakog pojedina~noostvarenog prometa preko fiskalne kase.

118


Uredbom o odre|ivawu delatnosti kod ~ijegobavqawa ne postoji obaveza evidentirawa prometa prekofiskalne kase („Sl. glasnik RS“, br. 61/10, 101/10, 94/11,83/12, 59/13 i 100/14) odre|ene su delatnosti u okviru kojihse vr{i promet dobara i usluga za koji ne postoji obavezaevidentirawa preko fiskalne kase.

BILTEN/FISKALNE KASE


F I N A N S I J S K I S I S T E M

RAÛNOVODSTVO

1. Da li pravno lice, bez obzira na veli~inu, ukoliko u svomvlasni{tvu ima stan u stambenoj zgradi ili poslovniprostor koji je tako|e deo stambene zgrade, a ~iji jepripadaju}i deo gra|evinskog zemqi{ta mawi od 10 ari,treba da izdvoji vrednost gra|evinskog zemqi{ta izvrednosti gra|evinskog objekta radi posebnogevidentirawa u poslovnim kwigama?


Zakonom o ra~unovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/13,u daqem tekstu: Zakon) ure|uju se obveznici primene ovogzakona, razvrstavawe pravnih lica, organizacija ra~u -novodstva i ra~unovodstvene isprave, uslovi i na~in vo|ewaposlovnih kwiga, priznavawe i vrednovawe pozicija ufinansijskim izve{tajima, sastavqawe, dostavqawe i javnoobjavqivawe finansijskih izve{taja i godi{weg izve{tajao poslovawu, Registar finansijskih izve{taja, Nacionalnakomisija za ra~unovodstvo, kao i nadzor nad sprovo|ewemodredbi ovog zakona.

Odredbama ~lana 20. Zakona propisano je da zapriznavawe, vrednovawe, prezentaciju i obelodawivawepozicija u finansijskim izve{tajima, velika pravna lica,pravna lica koja imaju obavezu sastavqawa konsolidovanihfinansijskih izve{taja (mati~na pravna lica), javna dru{ -

120


tva, odnosno dru{tva koja se pripremaju da postanu javna, uskladu sa zakonom kojim se ure|uje trì{te kapitala,nezavisno od veli~ine, primewuju MSFI.

[to se ti~e na~ina vrednovawa zemqi{ta i objekata,ovim putem Ministarstvo finansija posebno ukazuje naprimenu Me|unarodnog ra~unovodstvenog standarda (MRS)16: Nekretnine, postrojewa i oprema, odnosno Odeqka 17:Nekretnine, postrojewa i oprema, Me|unarodnog standardafinansijskog izve{tavawa za mala i sredwa pravna lica (udaqem tekstu: MSFI za MSP).

Odredbama paragrafa 58. MRS 16: Nekretnine,postrojewa i oprema, propisano je da su zemqi{te i objektizasebna sredstva koja se obra~unavaju zasebno, ~ak i kada suzajedno pribavqeni. Uz odre|ene izuzetke, kao {to sukamenolomi i tereni koji se koriste kao deponije,zemqi{te ima neograni~eni korisni vek i zbog toga se neamortizuje. Objekti imaju ograni~eni korisni vek i zbogtoga su sredstva koja se amortizuju. Pove}awe vrednostizemqi{ta na kom se nalazi neki objekat, ne uti~e nautvr|ivawe korisnog veka tog objekta.

Ovo pitawe na sli~an na~in ure|eno je i u MSFI zaMSP. Naime, prema odredbama paragrafa 17.8. Odeqka 17 –Nekretnine, postrojewa i oprema, zemqi{te i objekti suzasebna sredstva i entitet treba zasebno da ihra~unovodstveno obuhvata, ~ak i kada su zajedno ste~eni.

Pravilnikom o na~inu priznavawa, vrednovawa,prezentacije i obelodawivawa pozicija u pojedina~nimfinansijskim izve{tajima mikro i drugih pravnih lica(„Sl. glasnik RS“, br. 118/13 i 95/14) ova pitawa nisuposebno ure|ena. Me|utim, ~lanom 4. stav 1. ta~ka 5) ovog

BILTEN/FINANSIJSKI SISTEM

121


pravilnika, propisano je da se komponente imovine iobaveza vrednuju posebno kao pozicije koje se prikazuju uredovnim finansijskim izve{tajima.

Imaju}i u vidu prethodno navedeno, pravna lica su uobavezi da nabavku objekta sa pripadaju}im zemqi{tem, nakojem postoji pravo kori{}ewa, evidentiraju u svojimposlovnim kwigama tako da nabavna vrednost zemqi{tabude posebno iskazana od nabavne vrednosti objekta.

Me|utim, pomenuto razdvajawe treba evidentirati uposlovnim kwigama iskqu~ivo kada je ispuwen barem jedanod slede}ih uslova: objekat je fizi~ki razdvojiv odzemqi{ta, mogu}e je utvrditi vrednost zemqi{ta ili ako jevrednost zemqi{ta materijalno zna~ajna ({to se utvr|ujera~unovodstvenim politikama svakog pravnog lica).Ukoliko je povr{ina zemqi{ta koja pripada predmetnomprivrednom dru{tvu relativno mala (nije materijalnozna~ajna), mi{qewe Ministarstva finansija je da podatak owenoj vrednosti, u slu~aju iskazivawa u poslovnim kwigamapredmetnog privrednog dru{tva, nije od zna~aja koris -nicima finansijskih izve{taja tog privrednog dru{ tva.

Dakle, u konkretnom slu~aju, kada je u pitawu stan iliposlovni prostor koji je u vlasni{tvu pravnog lica,Ministarstvo finansija smatra da nije potrebno vr{itiizdvajawe vrednosti gra|evinskog objekta od gra|evinskogzemqi{ta jer nije mogu}e pouzdano utvrditi, odnosnoidentifikovati, deo zemqi{ta koji pripada stanu iliposlovnom prostoru u okviru stambene, odnosno poslovnezgrade.

Odgovor u vezi sa primenom propisa dat je premapodacima iznetim u zahtevu. Ministarstvo finansija

BILTEN/Ra~unovodstvo

122


napomiwe da, shodno ~lanu 8. stav 1. Zakona o Narodnojskup{tini („Sl. glasnik RS“, br. 9/10), Narodna skup{tinadonosi autenti~no tuma~ewe zakona, kao i da, u skladu sa~lanom 80. stav 2. Zakona o dràvnoj upravi („Sl. glasnikRS“, br. 79/05, 101/07 i 95/10), mi{qewa organa dràvneuprave nisu obavezuju}a.

2. Da li privredno dru{tvo – d.o.o. ima obavezu da sastavikonsolidovani finansijski izve{taj za 2014. godinu uslu~aju kada, prema podacima iz pojedina~nih finansijskihizve{taja za 2014. godinu, zajedni~ki poslovni prihodipredmetnog dru{tva – d.o.o. (mati~no pravno lice) iwegovog zavisnog pravnog lica ne prelaze polovinukriterijuma za malo pravno lice u smislu ~lana 6. stav 3.Zakona o ra~unovodstvu, dok zajedni~ka imovina prelazipolovinu ovih kriterijuma?


Zakonom o ra~unovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/13,u daqem tekstu: Zakon) ure|uju se obveznici primene ovogzakona, razvrstavawe pravnih lica, organizacijara~unovodstva i ra~unovodstvene isprave, uslovi i na~invo|ewa poslovnih kwiga, priznavawe i vrednovawe pozicijau finansijskim izve{tajima, sastavqawe, dostavqawe ijavno objavqivawe finansijskih izve{taja i godi{wegizve{taja o poslovawu, Registar finansijskih izve{taja,Nacionalna komisija za ra~unovodstvo, kao i nadzor nadsprovo|ewem odredbi ovog zakona.

^lanom 27. stav 1. Zakona, propisano je da su pravnalica koja imaju kontrolu (kontrolno, odnosno mati~no


123


pravno lice) nad jednim ili vi{e pravnih lica (podre|eno,odnosno zavisno pravno lice), u skladu sa ovim zakonom i sazahtevima MRS/MSFI, obavezna da sastavqaju, prikazuju,dostavqaju i obelodawuju konsolidovane finansijskeizve{taje.

Me|utim, odredbama ~lana 27. stav 5. ovog zakona,definisan je izuzetak kada pravna lica nemaju obavezusastavqawa konsolidovanih finansijskih izve{taja:„ukoliko vrednosti imovine i poslovnog prihoda mati~nogi zavisnih pravnih lica, ne ra~unaju}i me|usobna u~e{}a,potraìvawa i obaveze, me|usobne rezultate i me|usobneposlovne prihode i rashode mati~nog i zavisnih pravnihlica, u zbiru ne prelaze polovinu kriterijuma za malopravno lice, u smislu ~lana 6. stav 3. ovog zakona, mati~nopravno lice nije obavezno da sastavqa, dostavqa iobelodawuje konsolidovane finansijske izve{taje“.

Imaju}i u vidu prethodno navedeno, ukolikovrednosti imovine i poslovnog prihoda mati~nog i zavisnihpravnih lica u smislu ~lana 27. stav 5. Zakona, u zbiru neprelaze polovinu kriterijuma iz ~lana 6. stav 3. Zakona zamalo pravno lice (poslovni prihod: 4,4 miliona evra iprose~na vrednost poslovne imovine: 2,2 miliona evra),mati~no pravno lice nije u obavezi da za 2014. godinusastavqa konsolidovani finansijski izve{taj.

Dakle, obaveza sastavqawa konsolidovanihfinansijskih izve{taja postoji iskqu~ivo za ona mati~napravna lica koja ispuwavaju oba uslova (kumulativno) iz~lana 27. stav 5. Zakona (poslovni prihod ve}i od 4,4miliona evra u dinarskoj protivvrednosti i prose~navrednost poslovne imovine ve}a od 2,2 miliona evra udinarskoj protivvrednosti).

Odgovor u vezi sa primenom propisa dat je premapodacima iznetim u zahtevu. Ministarstvo finansija


124


napomiwe da, shodno ~lanu 8. stav 1. Zakona o Narodnojskup{tini („Sl. glasnik RS“, br. 9/10), Narodna skup{tinadonosi autenti~no tuma~ewe zakona, kao i da, u skladu sa~lanom 80. stav 2. Zakona o dràvnoj upravi („Sl. glasnikRS“, br. 79/05, 101/07 i 95/10), mi{qewa organa dràvneuprave nisu obavezuju}a.

3. Prelazak na prvu primenu Me|unarodnog standardafinansijskog izve{tavawa za mala i sredwa pravna lica(MSFI za MSP) i u tom smislu na~in vr{ewa reklasi -fikacije dela gra|evinskih objekata na inves ticionenekretnine



Odredbama ~lana 21. Zakona propisano je da mala isredwa pravna lica obavezno primewuju MSFI za MSP, stim da sredwa pravna lica mogu da, ukoliko to odlu~e,primewuju i tzv. „pune“ MSFI.

Ovim putem Ministarstvo finansija posebno ukazujena Odeqak 35 MSFI za MSP −Prelazak na MSFI za MSP,


125


koji se primewuje na sva pravna lica koja prvi putprimewuju ovaj standard, bez obzira da li su prethodnoprimewivala „pune“ MSFI ili druga ra~unovodstvenapravila (npr. stari Pravilnik o na~inu priznavawa iprocewivawa imovine, obaveza, prihoda i rashoda malihpravnih lica i preduzetnika).

Ministarstvo finansija napomiwe da, u skladu sapomenutim Odeqkom 35, datum prelaska na MSFI za MSPpredstavqa najraniji period za koji entitet prezentujepotpune uporedne informacije u skladu sa MSFI za MSP usvojim prvim finansijskim izve{tajima koji su uskla|eni saovim standardom, kada je to relevantno za razumevawefinansijskih izve{taja za teku}i period.

Imaju}i u vidu navedeno, Ministarstvo finansijasmatra da je u ovom i drugim slu~ajevima prve primeneMSFI za MSP, neophodno da pravno lice:

1) prizna sva sredstva i obaveze ~ije priznavawezahteva MSFI za MSP;

2) ne vr{i priznavawe stavki kao sredstva iliobaveze ukoliko MSFI za MSP ne dozvoqava takvapriznavawa;

3) reklasifikuje stavke koje je po prethodnoprimewivanom okviru finansijskog izve{tavawa priznaokao jednu vrstu sredstava, obaveza ili komponenatakapitala, ali su one po MSFI za MSP razli~ita vrstasredstava, obaveza ili komponente kapitala;

4) primeni MSFI za MSP prilikom odmeravawasvih priznatih sredstava, obaveza, komponenti kapitala,prihoda i rashoda.

Ministarstvo finansija èli, tako|e, da naglasi daje sva korigovawa koja proisteknu usled promenera~unovodstvene politike, tj. prilikom prelaska na prvuprimenu MSFI za MSP, pravno lice u obavezi da prizna u


126


okviru odre|ene komponente kapitala (npr. preko ra~una309 − Ostali osnovni kapital).

Odgovor u vezi sa primenom propisa dat je premapodacima iznetim u zahtevu. Ministarstvo finansijanapomiwe da, shodno ~lanu 8. stav 1. Zakona o Narodnojskup{tini („Sl. glasnik RS“, br. 9/10), Narodna skup{tinadonosi autenti~no tuma~ewe zakona, kao i da, u skladu sa~lanom 80. stav 2. Zakona o dràvnoj upravi („Sl. glasnikRS“, br. 79/05, 101/07 i 95/10), mi{qewa organa dràvneuprave nisu obavezuju}a.

4. Da li kompanija moè da, prilikom evidentirawatransakcija u stranoj valuti u svojim poslovnim kwigama iizradi finansijskih izve{taja, primewuje druge deviznekurseve, osim zvani~nog sredweg kursa Narodne bankeSrbije?



Odredbama ~lana 31. stav 2. Zakona propisano je da seiznosi u poslovnim kwigama, finansijskim izve{tajima,


127


odlukama, kao i druge finansijske informacije iz stava 1.ovog ~lana izraàvaju u dinarima.

Saglasno ~lanu 41. Zakona o deviznom poslovawu(„Sl. glasnik RS“, br. 62/06, 31/11, 119/12 i 139/14) propisanoje da se za potrebe kwigovodstva i statistike primewujezvani~ni sredwi kurs dinara, koji se formira na na~inutvr|en propisom Narodne banke Srbije.

Prema navodima iz zahteva, predmetna kompanija(d.o.o.) iznose u svojim poslovnim kwigama iskazuje udinarima i prilikom izve{tavawa transakcija u stranojvaluti u svojim poslovnim kwigama kompanija koristizvani~ni sredwi kurs Narodne banke Srbije.

Za potrebe prezentacije konsolidovanih finan -sijskih izve{taja grupe kojoj pripada i predmetna kompanija(d.o.o.), prilikom izraàvawa transakcija evidentiranih uposlovnim kwigama mati~ne kompanije (kao i transakcijaevidentiranih u poslovnim kwigama drugih ~lanica grupe),koristi se devizni kurs koji se objavquje na internetstranici Reuters-a.

Ministarstvo finansija bi èlelo, ovim putem, danapomene da se monetarne stavke (potraìvawa i obaveze)koje pravna lica u R. Srbiji imaju na datum svakog Bilansastawa, tj. na kraju poslovne godine, obavezno kursiraju,primenom sredweg kursa Narodne banke Srbije.

Imaju}i u vidu navedeno, Ministarstvo finansijasmatra da prilikom sastavqawa godi{wih finansijskihizve{taja u R. Srbiji u skladu sa Zakonom o ra~unovodstvu,odnosno prilikom evidentirawa transakcija u stranojvaluti u poslovnim kwigama predmetne kompanije (d.o.o.),treba izvr{iti kursirawe stavki u izve{tajima sa stawemna dan 31. decembar (odnosno sa stawem na posledwi danposlovne godine koja je razli~ita od kalendarske)primewuju}i sredwi kurs Narodne banke Srbije.


128


[to se ti~e na~ina izve{tavawa na nivou grupe kojojpredmetna kompanija (d.o.o.) pripada, Ministarstvofinansija smatra da nema smetwi da ovo privredno dru{tvoprimewuje devizni kurs koji se objavquje na internetstranici Reuters-a, ali iskqu~ivo za potrebe ovakvogizve{tavawa.


5. Da li zvani~na procena fer trì{ne vrednosti imovine,obaveza i kapitala na dan 31.12.2013. godine, iniciranaZakonom o privatizaciji, moè biti predmet kwièwa uposlovnim kwigama privrednog dru{tva?


Zakonom o ra~unovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/13,u daqem tekstu: Zakona) ure|uju se obveznici primene ovogzakona, razvrstavawe pravnih lica, organizacijara~unovodstva i ra~unovodstvene isprave, uslovi i na~invo|ewa poslovnih kwiga, priznavawe i vrednovawe pozicijau finansijskim izve{tajima, sastavqawe, dostavqawe ijavno objavqivawe finansijskih izve{taja i godi{wegizve{taja o poslovawu, Registar finansijskih izve{taja,


129


Nacionalna komisija za ra~unovodstvo, kao i nadzor nadsprovo|ewem odredbi ovog zakona.

Odredbama ~lana 20. Zakona propisano je da zapriznavawe, vrednovawe, prezentaciju i obelodawivawepozicija u finansijskim izve{tajima, velika pravna lica,pravna lica koja imaju obavezu sastavqawa konsolidovanihfinansijskih izve{taja (mati~na pravna lica), javnadru{tva, odnosno dru{tva koja se pripremaju da postanujavna, u skladu sa zakonom kojim se ure|uje trì{tekapitala, nezavisno od veli~ine, primewuju MSFI.

Prema navodima iz zahteva, predmetno privrednodru{tvo nalazi se u postupku privatizacije i u skladu sa~lanom 20. stav 1) Zakona o privatizaciji („Sl. glasnik RS“,br. 83/14) angaòvani su proceniteqi koji su utvrdili fertrì{nu vrednost imovine, obaveza i kapitala na dan31.12.2013. godine.

U zahtevu je tako|e navedeno da ukoliko bi procenafer trì{ne vrednosti na dan 31.12.2013. godine, usvojena odstrane nadle`nih organa u preduze}u, bila ukwièna uposlovnim kwigama kao po~etno stawe u 2014. godini,obezbedila bi se izrada finansijskih izve{taja za 2014.godinu u skladu sa modelom fer vrednosti.

Imaju}i u vidu informacije iz predmetnog zahteva,Ministarstvo finansija èli da istakne da se na~invrednovawa elemenata finansijskih izve{taja blièure|uje ra~unovodstvenim politikama svakog pravnog lica.

Kao {to je prethodno navedeno, Zakonom o ra~u -novodstvu propisana je obaveza za odre|ena pravna lica dasastave finansijske izve{taje u skladu sa MSFI, kao i da tifinansijski izve{taji treba istinito (fer) da prikaùfinansijsku poziciju, finansijski uspeh i tokove gotovineentiteta (paragraf 15. MRS 1: Prezentacija finansijskih


130


izve{taja), dok je krajwa odgovornost revizora da potvrdi,odnosno izrazi mi{qewe o uskla|enosti tih finansijskihizve{taja sa MSFI.

S obzirom da je u navedenom slu~aju, a radisprovo|ewa postupka privatizacije, izvr{ena procenaimovine, obaveza i kapitala po fer vrednosti, ista moè,ali ne mora biti iskori{}ena za potrebe sastavqawafinansijskih izve{taja. Prema podacima iz zahteva,predmetno privredno dru{tvo je obveznik primene MSFI,te stoga Ministarstvo finansija smatra da ovako izvr{enaprocena moè biti iskori{}ena za sprovo|ewe odre|enihevidentirawa u poslovnim kwigama dru{tva, ali iskqu~ivoza one elemente finansijskih izve{taja za koje jera~unovodstvenim politikama dru{tva definisano da sevrednuju po fer vrednosti.

Imaju}i u vidu navedeno, mi{qewe Ministarstvafinansija je da bi predmetno privredno dru{tvo trebalo da,u skladu sa svojim ra~unovodstvenim politikama, opredelida li, i na koji na~in, procenu fer vrednosti imovine,obaveza i kapitala, koja je izvr{ena u skladu sa zahtevima~lana 20. stav 1. Zakona o privatizaciji („Sl. glasnik RS“,br. 83/14), treba evidentirati u poslovnim kwigama ovogdru{tva.



131


6. Da li banke i dru{tva za osigurawe u ste~aju/likvidacijimogu da dostavqaju godi{we finansijske izve{tajeAgenciji za privredne registre bez obaveze sa~iwavawarevizorskog izve{taja i godi{weg izve{taja o poslovawu?


Zakonom o ra~unovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/13)ure|uju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavawepravnih lica, organizacija ra~unovodstva i ra~uno vod -stvene isprave, uslovi i na~in vo|ewa poslovnih kwiga,priznavawe i vrednovawe pozicija u finansijskim izve -{tajima, sastavqawe, dostavqawe i javno objavqivawefinansijskih izve{taja i godi{weg izve{taja o poslovawu,Registar finansijskih izve{taja, Nacionalna komisija zara~unovodstvo, kao i nadzor nad sprovo|ewem odredbi ovogzakona.

Odredbama ~lana 6. stav 12) Zakona o ra~unovodstvu,propisano je da se Narodna banka Srbije, banke i drugefinansijske institucije nad kojima, saglasno zakonu, nadzorvr{i Narodna banka Srbije, dru{tva za osigurawe, davaocifinansijskog lizinga, dobrovoqni penzijski fondovi,dru{tva za upravqawe dobrovoqnim penzijskim fondovima,otvoreni i zatvoreni investicioni fondovi, dru{tva zaupravqawe investicionim fondovima, berze i brokersko-dilerska dru{tva, kao i faktoring dru{tva, u smislu ovogzakona, smatraju velikim pravnim licima.

Saglasno ~lanu 21. Zakona o reviziji („Sl. glasnikRS“, br. 62/13), revizija je obavezna za redovne godi{wefinansijske izve{taje velikih i sredwih pravnih lica uskladu sa zakonom kojim se ure|uje ra~unovodstvo, javnihdru{tava u skladu sa zakonom kojim se ure|uje trì{te


132


kapitala nezavisno od wihove veli~ine, kao i svih pravnihlica, odnosno preduzetnika ~iji poslovni prihod ostvaren uprethodnoj poslovnoj godini prelazi 4.400.000 EUR udinarskoj protivvrednosti (zakonska revizija).

Prema navodima iz predmetnog zahteva, oduzimawemdozvole za rad banci, odnosno dru{tvu za osigurawe, topravno lice prestaje da obavqa poslove banke, odnosnoosigurawa, u smislu Zakona o bankama („Sl. glasnik RS“, br.107/05, 91/10 i 14/15), odnosno Zakona o osigurawu („Sl.glasnik RS“, br. 139/14), ve} obavqa poslove unov~avawaimovine i isplate poverilaca, u skladu sa zakonima kojimase ure|uje ste~aj, odnosno likvidacija.

U skladu sa odredbama ~lana 110. stav 3. Zakona oste~aju („Sl. glasnik RS“, br. 104/09, 99/11−dr. zakon,71/12−odluka US i 83/14), ste~ajni sudija moè da postaviovla{}enog revizora za ocenu zavr{nog ra~una odnosnopo~etnog ste~ajnog bilansa. Prema podacima koji se navodeu predmetnom zahtevu, banke, dru{tva za osigurawe i drugefinansijske organizacije u ste~aju ili likvidaciji niranijih godina nisu vr{ile reviziju svojih finansijskihizve{taja.

U predmetnom zahtevu je, tako|e, navedeno da je shodno~lanu 16. Zakona o ste~aju i likvidaciji banaka i dru{tavaza osigurawe („Sl. glasnik RS“, br. 14/15) propisano da se upopisu imovine i po~etnom bilansu vrednosti imovineiskazuju po kwigovodstvenoj i likvidacionoj vrednosti, aprocenu likvidacione vrednosti imovine vr{i ovla{}enisudski ve{tak ili licencirani ovla{}eni revizor.

Imaju}i u vidu sve prethodno navedeno, a pre svegaprirodu posla koju obavqaju banke, dru{tva za osigurawe idruge finansijske organizacije u ste~aju ili likvidaciji(prestali da obavqaju poslove banaka, odnosno dru{tava zaosigurawe, u smislu Zakona o bankama, odnosno Zakona o


133


osigurawu), kao i ~iwenicu da se na wih primewuju posebnizakoni kojima se ure|uje ste~aj i likvidacija istih,Ministarstvo finansija èli ovom prilikom da ukaè danavodi u predmetnom zahtevu, koji se odnose na konstatacijuda se ova pravna lica smatraju velikim pravnim licima usmislu ~lana 6. Zakona o ra~unovodstvu, nisu ta~ni.

Naime, s obzirom da je posebnim zakonima (Zakon oste~aju i Zakon o ste~aju i likvidaciji banaka i dru{tava zaosigurawe) propisano kada se vr{i procena likvidacionevrednosti imovine od strane ovla{}enog sudskog ve{takaili licenciranog ovla{}enog revizora, mi{qeweMinistarstva finansija je da banke, dru{tva za osigurawe idruge finansijske organizacije koje su u ste~aju ililikvidaciji ne pripadaju kategoriji velikih pravnih lica usmislu Zakona o ra~unovodstvu, odnosno nemaju obavezu daizvr{e reviziju redovnih godi{wih finansijskihizve{taja u smislu Zakona o reviziji (osim ukolikoodre|eni organ u postupku ste~aja ili likvidacije ne odlu~ida je vr{ewe revizije potrebno), niti treba da sastavegodi{wi izve{taj o svom poslovawu. Ministarstvofinansija posebno napomiwe da je u konkretnom slu~aju re~o pravnim licima koja ne posluju kontinuirano u skladu saop{tim ra~unovodstvenim na~elima definisanim ~lanom19. Zakona o ra~unovodstvu, odnosno nije ispuwena osnovnapretpostavka stalnosti poslovawa („going concern“)entiteta, u smislu Konceptualnog okvira za finansijskoizve{tavawe (paragraf 4.1) i MRS 1: Prezentacijafinansijskih izve{taja (paragraf 25).

Ministarstvo finansija bi èlelo, na kraju, dapredloì da se, eventualno, razmotri potreba za izmenamapostoje}ih ra~unovodstvenih pravila koja se odnose nasastavqawe finansijskih izve{taja za banke i dru{tva zaosigurawe koja su u ste~aju ili likvidaciji, kroz izmene


134


odgovaraju}ih podzakonskih akata (za banke i dru{tva zaosigurawe), kako bi na~in evidentirawa poslovnih promenau poslovnim kwigama ovih pravnih lica, odnosnofinansijski izve{taji koje ona sastavqaju bio dodatnoprilago|en wihovim poslovnim potrebama (posloviunov~avawa imovine i isplate poverilaca i dr.).




P O D S E T N I K

136


BILTEN/PODSETNIK

137


BILTEN/PODSETNIK

BILTEN/PODSETNIK138


139BILTEN/PODSETNIK

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

336

BILTEN: slu`bena obja{wewa i stru~nami{qewa za primenu finansijskih propisa,glavni urednik Gorana Grozdani}. – God. 32,br.1 / 2 (1992) – . – Beograd: Ministarstvofinansija Republike Srbije,1992–. – 20 cm

Mese~no. –ISSN 0354-3242 = Bilten, slu`benaobja{wewa i stru~na mi{qewa za primenufinansijskih propisaCOBISS. SR–ID 43429132

Documents

4 Mapril - mfin.gov.rs strucna misljenja/2015/BILTEN... · uvoza koji se nalazio na zalihama na dan 31.12.2013. godine, a koji se prodaje nakon 31.12.2013. godine, kao i iskazivawe