1

Prihrana ozimih strnina 2015. godine

U Subotici je okončana realizacija projekta koji finansira Gradska Uprava Grada Subotice, kojom je na na parcelama poljoprivrednih proizvođača zasejanim ozimim strninama i uljanom repicom, obavljeno uzorkovanje zemljišta i utvrđivanje sadržaja nitratnog azota u zemljištu, radi određivanja potrebnih količina azotnih đubriva za prihranu useva.

Ovom prilikom podsećamo poljoprivredne proizvođače da se za potrebe racionalnog đubrenja ozimih strnina azotom u prolećnoj prihrani koristi N-min metoda (prema Wehrmanu i Scharpf 1979). Ova metoda je razvijena u Nemačkoj, a kod nas se koristi od sredine 80-tih godina prošlog veka. Metoda se zasniva na merenju rezidualnog azota u zemljištu, odnosno količine nitratnog i amonijačnog oblika azota, neposredno pre prihrane useva. S obzirom da se amonijačni oblik azota fiksira u adsorptivnom kompleksu, njegova količina u rastvoru predstavlja prilično konstantnu vrednost (do 20 kg) pa se često izostavlja njegovo merenje. Razlika između potreba biljaka i utvrđene količine lakopristupačnog azota dodaje se đubrivima, pri čemu se kod obračuna potrebnih količina đubriva uzima u obzir i mineralizujuća sposobnost zemljišta tokom prolećnog dela vegetacije strnina. Na skici 1. prikazana su osnovna načela N-min metode.

Skica 1.

Prihrana (N đubriva)

Mineralizujuća sposobnost (tokom vegetacije)

Rezidualni azot ( 0-90 cm)

Potrebe biljaka

za odgovarajući

prinos

Poljoprivredna stručna služba Subotica je 9. januara počela sa uzorkovanjem zemljišta i

utvrđivanjem sadržaja rezidualnog azota u zemljištu radi utvrđivanja potrebnih količina azotnih đubriva za prihranu ozime pšenice, ozimog ječma i uljane repice. Do 20. februara uzeto je i analizirano 450 uzoraka.

U tabeli 1. prikazane su zasejane površine u jesen 2014. godine na teritoriji Grada Subotice ozimim ječmom, ozimom pšenicom i uljanom repicom, kao i pregled uzorkovanih površina.

Tabela 1.

Kultura Zasejano ha

Uzorkovano ha

% uzorkovanih površina

Broj uzorkovanih parcela

Ozimi ječam 2.650 581 21,92 95 Ozima pšenica 19.250 1616 8,39 366 Uljana repica 2050 71 3,46 10

Svega 23950 2268 9,47 471 Prosečno je sa jednim uzorkom obuhvaćena površina od 6,11 ha pod ozimim ječmom,

4,41 ha pod ozimom pšenicom i 7,1 ha pod uljanom repicom.

2

Uzorci su uzimani iz katastarskih opština opštine Subotica, a 20 uzoraka je uzeto iz katastarsih opština susednih opština jer su gazdinstva registrovana u Subotici.

U tabeli 2. dat je pregled uzetih uzoraka po katastarskim opštinama. Tabela 2.

Opština Katastarska opština Broj uzoraka Bački Vinogradi 1 Bajmok 44 Bikovo 39 Čantavir 30 Donji Grad 112 Đurđin 73 Novi Grad 6 Palić 16 Stari Grad 10 Tavankut 46

Subotica

Žednik 53 Bačka Topola Mali Beograd 2 Novo Orahovo 3 Pačir 13 Kanjiža Orom 2

Radi davanja pravilne preporuke đubrenja prilikom uzorkovanja prikupljani su podaci o

osnovnom đubrenju, sorti, datumu setve i predusevu. Analiza prikupljenih i analiziranih parametara data je po kulturama.

Ozima pšenica Uvidom u primenjeno osnovno đubrenje pšenice, može se konstatovati da je

primenjeno 41 kg azota, 62 kg fosfora i 14 kg kalijuma aktivne materije, što je na nivou prošlogodišnje primene đubriva. Treba istaći da je su na jednom manjem delu parcela primenjena organska đubriva, stajnjak, tečni stajnjak i osoka, i da su iz njih obračunata hraniva prema prosečnim tabličnim vrednostima sa određenim koeficijentom iskorištenja u prvoj godini posle njihove primene. Kada se posmatraju količine i struktura primenjene aktivne materije, može se istaći da su one u skladu sa rezultatima dugogodišnjeg sprovođenja osnovne agrohemijske analize i preporukama đubrenja koje su na osnovu njih date. S obzirom da je nedostatak fosfora u našim zemljištima bio limitirajući faktor prinosa, data količina od 62 kg aktivne materije fosfora je zadovoljavajuća i jedan od preduslova za visoke i stabilne prinose.

Ovde treba istaći da je na parcelama u K.O. Čantavir, Mali Beograd i Novo Orahovo, koje uglavnom obrađuju proizvođači iz Čantavira, mestu poznatom po razvijenom govedarstvu, upotrebljeno 40 kg azota, 31 kg fosfora i 32 kg kalijuma. Ovde su uračunate i količine hraniva iz organskih đubriva. Na prvi pogled je vidljivo da ove količine odudaraju od prosečno upotrebljenih hraniva za celu teritoriju Grada, odnosno upotrebljava se mnogo manje fosfora od količina potrebnih za postizanje visokih prinosa. To je i jedan od razloga slabije obezbeđenosti zemljišta ovim elementom, jer organska đubriva kao što je goveđi stajnjak ili osoka sadrže male količine fosfora. Iz navedenih razloga preporučuje ovim proizvođačima za

3

osnovno đubrenje kombinovanje organskih đubriva sa mineralnim đubrivima koja imaju naglašeni sadržaj fosfora (MAP).

Na osnovu podataka o zasejanom sortimentu na uzorkovanim parcelama, može se sagledati da su najzastupljenije sorte CCB Ingenio sa 28,0% Simonida sa 16,2%, Graindor sa 7,1%, Apache sa 6,7%, Sy Moisson sa 5,7% i sorta Euclide sa 5,4%. Ostale sorte zastupljene su na manje od 4% zasejanih površina, a pored gore pomenutih sorti u setvenoj strukturi su zastupljene još sledeće sorte: Zvezdana, NS 40S, Pobeda, Renesansa, Rapsodija, Dragana, Ljiljana, Dika, Feria, Solehio, Basmati, Sirtaki, Sofru, Šuba, Nikol, Andino, Alinea, Arlekin, Komarom, Sobred i Ilico.

Na grafikonu 1. prikazan je sortiment ozime pšenice na uzorkovanim površinama. Grafikon 1. Kada je u pitanju sadržaj vlage u zemljištu, može se konstatovati da je on za oko 1,7%

veći u odnosu na isti period 2014. godine i da je zemljište na granici maximalne vododržeće sposobnosti. Zalihe vlage su dobro popunjene u sloju od 60-90 cm i obilnije padavine u prolećnom delu vegetacije mogle bi dovesti do ispiranja određene količine nitrata iz ovog sloja van domašaja korena biljaka. Pokazatelje o sadržaju vlage u zemljištu ukazuju treba imati na umu kod setve jarih kultura, prilikom donošenja odluke o strukturi setve i planiranim sklopovima biljaka.

4

Na grafikonu 2. prikazan je sadržaj vlage u težinskim % po slojevima zemljišta. Grafikon 2. Ako se posmatra sadržaj azota u zemljištu, treba istaći da je prosečni sadržaj nešto

manji od prošlogodišnjeg, odnosno u sloju zemljišta od 0-90 cm ima 69,5 kg azota u nitratnom obliku u odnosu na prošlogodišnjih 75,2 kg. Ovakav sadržaj azota po slojevima može se smatrati relativno povoljnim s obzirom na stanje vlažnosti zemljišta.

Na grafikonu 3. prikazan je sadržaj azota u zemljištu pred prihranu pšenice 2014. i 2015. godine.

Grafikon 3.

5

Međutim treba istaći da su u odnosu na prošlu godinu usevi slabije razvijeni zbog zakasnele setve, a takvi usevi su i usvojili manje azota u odnosu na prošlogodišnje. Zbog toga će biti potrebno upotrebiti nešto više đubriva nego prošle godine.

U tabeli 3 prikazan je minimalni, maksimalni i prosečni sadržaj azota u nitratnom obliku na uzorkovanim parcelama.

Tabela 3.

Dubina Minimalni sadržaj N-NO3

Maximalni sadržaj N-NO3

Prosečni sadržaj N-NO3

0-30 cm 3,4 42,2 19,0 30-60 cm 3,5 148,8 26,2 60-90 cm 3,7 102,1 24,3 Ukupno 10,6 293,1 69,5

Na sadržaj azota u zemljištu utiču mnogi faktori kao što su: predusev, primenjena

količina azota u jesen, vreme setve, tip zemljišta, mineralizujući potencijal zemljišta, količina padavina i dr.

U tabeli 4. prikazani su neki od ovogodišnjih podataka o predusevu, količini azota unetog pre setve strnina i sadržaju nitratnog azota u profilu zemljišta.

Tabela 4.

Predusev kg/ha N u jesen

N-NO3 u kg 0-30 cm

N-NO3 u kg 30-60 cm

N-NO3 u kg 60-90 cm

N-NO3 u kg ukupno

pšenica 9 19,6 32,9 39,6 92 kukuruz 9 16,6 23,8 36,4 77 ječam 9 18,2 22,6 26,6 67 kukuruz 9 10,9 7,1 10,1 28 kukuruz 9 6,9 5,0 4,0 16 kukuruz 91 4,8 13,0 8,1 26 kukuruz 91 43,5 47,5 22,2 113

Na osnovu tabele 3. i 4. može se sagledati da je sadržaj azota u zemljištu veoma varijabilan i da se isključivo analizom zemljišta sa svake parcele može utvrditi sadržaj nitratnog azota u zemljištu i dati pravilna preporuka za prihranu useva.

Najveći prosečni sadržaj nitratnog azota izmeren je na parcelama gde je predusev uljana repica, 137 kg/ha. Prosečni sadržaj nitratnog azota na parcelama gde su predusevi pšenica i ječam iznosi 82, odnosno 87 kg/ha, a gde je predusev kukuruz 71 kg/ha. Na parcelama gde je predusev suncokret sadržaj nitratnog azota iznosi 58 kg/ha. Najmanji prosečni sadržaj nitratnog azota je na parcelama gde je predusev soja, 56 kg/ha. Prema tome najveće količine azota za prihranu trebaće na parcelama gde su predusevi soja i suncokret i te parcele treba prvo prihranjivati. Nešto manje količine azota trebaće na parcelama gde je pšenica posejana u monokulturi ili posle kukuruza, a na parcelama gde je predusev uljana repica treba biti obazriv sa doziranjem azota kako ne bi došlo do poleganja useva.

6

Na grafikonu 4. prikazan je prosečan sadržaj azota u zemljištu po predusevima i zastupljenost preduseva u ha.

Grafikon 4.

Iz grafikona se vidi da je najzastupljeniji predusev suncokret, zatim kukuruz i pšenica, a potom soja, ječam i uljana repica što odgovara i strukturi setve useva u regionu Subotice. Osim ječma, na manjim površinama predusev pšenici su još ovas, šećerna repa, slačica i lucerka.

Na grafikonu 5. prikazana je distrubucija površina pod ozimom pšenicom na osnovu sadržaja azota.

Grafikon 5.

7

Na osnovu prikazane distribucije parcela, može se videti da je na 55% parcela sadržaj azota u zemljištu pred prihranu vrlo nizak, i na takvim parcelama potrebno je upotrebiti preko 100 kg šistog azota po ha. Ako se do kraja prve dekade februara ne bude moglo prihranjivati ureom, treba koristiti amonijumnitrat. U suprotnom postoji velika verovatnoća da će biljke iscrpiti oskudne zalihe azota i da će doći do gladovanja biljaka u početku prolećnog dela vegetacije, što će se neminovno odraziti na visinu prinosa. Na ostalim parcelama prvu prihranu ureom trebalo bi obaviti do polovine februara a drugu korektivnu prihranu polovinom marta. Na parcelama sa sadržajem azota > 120 kg ne treba žuriti sa prihranom, biće dovoljno obaviti jednu prihranu ureom oko 20. februara ili amonijumnitratom u prvoj dekadi marta.

U tabeli 5. prikazane su okvirne količine azota za prihranu u zavisnosti od sadržaja nitratnog azota u zemljištu.

Tabela 5.

Sadržaj azota u zemljištu (0-90 cm) Ukupna količina azota za prihranu u kg/ha <40 kg 120-130

41-60 kg 105-120 61-80 kg 90-105 81-100 kg 75-90 101-120 kg 50-75

>120 kg 0-50 Gore navedene količine azota su okvirne i podležu korekciji u odnosu na sortu i gustinu useva.

Korekcija prihrane u zavisnosti od gustine useva: • Kod gustine useva 450-500 biljaka /m2 primeniti gore navedene količine N • Za svakih 50 biljaka /m2 više, primeniti 10% manje količine N • Za svakih 50 biljaka /m2 manje primeniti 10% veće količine N

Od potrebne količine azota za prihranu, zavisi i broj prihrana:

• Ukoliko potrebna količina azota za prihranu ne prelazi 60 kg/ha, vrši se jedna prihrana • Ukoliko potrebna količina azota za prihranu iznosi 60-80 kg/ha, vrše se dve prihrane s

tim da se u prvoj prihrani daje 60% N, a u drugoj prihrani 40% N • Ukoliko potrebna količina azota za prihranu iznosi preko 80 kg/ha, vrše se dve prihrane s

tim da se u prvoj prihrani daje 80% N, a u drugoj prihrani 20% Preporučene količine đubriva odnose se na planirane prinose pšenice od 7-8 t/ha, koliko su dobri proizvođači ostvarivali u dve prethodne godine. Proizvođači koji su pšenicu posejali u optimalnom roku setve do kraja oktobra mogu računati na visoke prinose i treba da primene navedene količine đubriva. Proizvođači koji su pšenicu sejali u novembru, treba da primene 10-15% manje količine đubriva, jer teško da mogu da računaju na vrhunske prinose zbog zakasnele setve.

8

Ozimi ječam Za osnovno đubrenje ječma primenjeno je 32 kg azota, 56 kg fosfora i 17 kg kalijuma.

Ovde bi mogli istaći da je primenjena količina azota trebala biti nešto veća jer u strukturi setve dominiraju pivski ječmovi. Zbog manje primene azota u jesen, u proleće će biti potrebno primeniti nešto veće količine azota ukoliko se žele ostvariti visoki prinosi, a to opet može negativno da se odrazi na kvalitet ječma kao sirovine za proizvodnju pivarskog slada. Veća količina azota može uticati na povećanje sadržaja proteina u zrnu.

Na grafikonu 6. prikazan je uporedni sadržaj azota na parcelama zasejanim ječmom i pšenicom.

Grafikon 6.

Ako se uporedi sadržaj azota na parcelama pod ječmom u odnosu na parcele pod

pšenicom, treba istaći da je on za 16 kg/ha niži, jer ječmovi tokom jeseni usvoje više azota u odnosu na pšenicu, usled ranije setve ječma, i njegovog jačeg razvoja u jesenjem periodu.

Kada je u pitanju zasejani sortiment na uzorkovanim parcelama, dominiraju pivski ječmovi, u prvom redu sorta Nectaria, a na znatno manjim površinama sorte Bingo, Prestige i NS 565.

9

U tabeli 6 prikazan je minimalni, maksimalni i prosečni sadržaj azota u nitratnom obliku na uzorkovanim parcelama.

Tabela 6.

Dubina Minimalni sadržaj N-NO3

Maximalni sadržaj N-NO3

Prosečni sadržaj N-NO3

0-30 cm 7,7 66,9 15,8 30-60 cm 4,9 60,7 19,2 60-90 cm 4,9 53,1 18,2 Ukupno 17,5 180,7 53,2

U tabeli se vidi velika varijabilnost količine pristupačnog azota u zemljištu kao i kod pšenice. Na grafikonu 7. prikazan je prosečan sadržaj azota u zemljištu po predusevima i

zastupljenost preduseva u ha. Grafikon 7.

Iz grafikona se vidi da su kukuruz i suncokret najzastupljeniji predusevi, dok je

monokultura zastupljena na oko 15% površina. Najveći sadržaj nitratnog azota je na parcelama gde je zastupljena monokultura, a najmanji na parcelama zasejanim suncokretom. Zanimljivo je da je na parcelama gde je predusev uljana repica sdržaj azota mnogo niži, za razliku od parcela gde je uljana repica predusev pšenici.

10

Na grafikonu 8. prikazana je distrubucija parcela pod ozimim ječmom na osnovu sadržaja azota.

Grafikon 8. Na osnovu prikazane distribucije parcela, može se videti da je na 45% parcela sadržaj

azota u zemljištu vrlo mali, ispod 40 kg/ha. Prihranu ovih ječmova treba obaviti amonijumnitratom kada vremenske prilike dozvole. Pivske ječmove prihranjivati isključivo amonijumnitratom a prihranu je poželjno obaviti do početka marta. Krmni ječmovi mogu se prihraniti i sa mineralnim đubrivom urea. Na parcelama sa sadržajem azota ispod 60 kg/ha potrebno je primeniti 60-80 kg čistog azota. Na parcelama sa sadržajem azota 100-120 kg/ha upotrebiti do 30 kg azota a na parcelama sa sadržajem od preko 120 kg izostaviti prihranu.

11

Uljana repica

Za osnovno đubrenje uljane repice primenjeno je 37 kg azota, 60 kg fosfora i 23 kg kalijuma.

U tabeli 7 prikazan je minimalni, maksimalni i prosečni sadržaj azota u nitratnom obliku na uzorkovanim parcelama.

Tabela 7.

Dubina Minimalni sadržaj N-NO3

Maximalni sadržaj N-NO3

Prosečni sadržaj N-NO3

0-30 cm 8,5 39,9 20,3 30-60 cm 6,6 56,1 25,8 60-90 cm 13,5 47,5 31,5 Ukupno 28,6 143,6 77,6

I kod uljane repice kao i kod pšenice i ječma moguće je zapaziti veliku varijabilnost u sadržaju nitratnog azota po parcelama. Na parcelama gde je sadržaj nitratnog azota preko 100 kg/ha, potrebno je upotrebiti oko 30-40 kg čistog azota po ha za prihranu. Na najvećem delu parcela potrebno je primeniti oko 80 kg čistog azota po ha za prihranu, a na oko 13% površina 120-130 kg N/ha.

Na svim parcelama predusev uljanoj repici su pšenica i ječam.

Zaključak

Tačnost N-min metode u praksi je oko 70%, što znači da će se u tolikom procentu dati tačna preporuka đubrenja. U 15% slučajeva daće se više azota, a u 15% slučajeva manja količina od potrebne, što potvrđuju rezultati iz prakse prethodnih godina.

Iz prikazanih podataka se vidi da je sadržaj azota veoma varijabilan i da se najtačnija preporuka može dati analizom svake pojedinačne parcele. Za one proizvođače koji ipak nisu u mogućnosti da urade analizu, opšta preporuka bi bila: - prvo treba prihranjivati pšenice i ječmove na parcelama gde je predusev suncokret i sa najvećim količinama đubriva - na parcelama gde je osnovnim đubrenjem data mala količina azota (<30 kg/ha) primeniti veće količine azota, i prihranu započeti što ranije - gušće useve prihraniti sa manjom količinom azota, a ređe useve sa nešto većom količinom - ako ne raspolažemo analizom zemljišta, bolje je u prvoj prihrani upotrebiti manje količine đubriva, a kasnije na osnovu vizuelne ocene useva obaviti korekciju prihrane ili folijarnu prihranu.

U Subotici, 23.02.2015.

Damir Varga dipl.ing.