339

UPUTSTVO o jedinstvenim kriterijumima za kontrolu stanja pruga na

mrei SBiH

SADRAJ

I. Opte odredbe . II. Merne vonje III. Vrste i broj kontrola pruga

Kontrola geometrijskog stanja Kontrola ugraenih ina (defektoskopija)................................................................ Ispitivanje talasastog habanja ina. Ispitivanje gabarita.

IV. Merna kola EM-80L.. Osnovni podaci o mernnim kolima.. Dijagram geometrijskog stanja koloseka.. Analiza stanja koloseka ..

V. Defektoskopija ina Klasifikacija greaka Kategorizacija registrovanih greaka i mere koje se preduzimaju.. Obeleavanje greaka u koloseku i evidencija o oteenjima.

VI. Prelazne i zavrne odredbe....

PRILOZI ..................................................................................

Prilog I - Oznake objekata i simbola na dijagramu................................................... Prilog II - Merni dijagram............................................................................................. Prilog III - Objanjenje zaglavlavlja izvetaja.............................................................. Prilog IV - Veliine graninih vrednosti parametara geometrije koloseka................ Prilog V - Tabela dozvoljenih vrednosti geometrije koloseka................................... Prilog VI - Primer pojedinanog izvetaja..................................................................... Prilog VII - Zbirni izvetaj o stanju pruga..................................................................... Prnlog VIII - Objanjenje pojedinanog izvetaja............................................................ Prilog IX - ema oznaavanja greaka na inama po UIC. ........................................ Prilog X - Evidencija oteenih ina.............................................................................. Prilog XI - Evidencija oteenih ina primer primene ............................................ Prilog XII - Katalog defekata ina, prema Objavi UIC 712 ...........................................

SKRAE NICE

SBiH - eljezniki sektor Bosne i Hercegovine J - Jugoslovenske eleznice(bive) EN - Evropske norme UI - Upravlja infrastrukture O - eljezniki operater Pravilnik 2 - Saobraajni pravilnik SBiH ZOP - Sektor za odravanje pruga Pravilnik 1 - Signalni pravilnik SBiH Pravilnik 314 - Pravilnik o odravanju gornjeg stroja pruga SBiH Pravilnik 315 - Pravilnik o odravanju donjeg stroja pruga SBiH NADV - nadvienje koloseka u krivini VITO - vitopernost koloseka STAB L,D - stabilnost leve (L) ili desne (D) ine SMER L, D - smer levo ili desno SUZE - suenje koloseka SIRP - irina koloseka u pravcu SIRK - irina koloseka u krivini ET - elektrotupo zavarivanje ina At - aluminotermijsko zavarivanje ina.

339

UPUTSTVO o jedinstvenim kriterijumima za kontrolu stanja pruga na mrei SBiH

I OPTE ODREDBE lan 1.

1. Ovim uputstvom regulie se organizacija i postupak izvoenja mernih vonji za kontrolu, ispitivanje i ocenjivanje geometrijskog stanja pruge, ispitivanje ina ugraenih u kolosek, ispitivanja talasastog habanja ina i ispitivanja gabarita u tunelima i na mostovima.

2. Odredbe ovog uputstva odnose se na kontrole i ispitivanja posebnim inskim vozilima, konstruisanim za ove svrhe (u daljem tekstu merna kola).

3. Za kontrolu koloseka po ovom uputstvu za brzine do 120 km/h koriste se kola EM-80L, a kontrola koloseka za brzine iznad navedene do 160km/h (nivo konvencionalnih brzina) obavljae se po metodi i odredbama EN 13848 i sa mernim kolima koja se pri tome koriste u Evropskoj uniji, a koja bi se nabavila kada to bude aktuelno.

II MERNE VONJE

lan 2.

(1) Merne vonje su redovne i vanredne. Merna kola uvode se u saobraaj po odredbama Pravilnika 2. Zahtev za uvoenje podnosi

Upravitelj infrastrukture (UI), koji uz zahtev dostavlja i operativni plan mernih vonji. Operativnim planom treba predvideti: datum saobraaja, orijentaciono vreme polaska i

dolaska mernih kola, relacije na kojima se ispituje, s posebnim naglaavanjem da li je merna ili rei-vonja i na kojoj duini, mesto, vreme, vrstu i koliinu obezbeenja pogonskog goriva i drugog potronog materijala, kao i eventualno druge potrebe vezane za rad kola (obezbeenje posebne lokomotive, vozovoe i dr.).

S operativnim planom moraju biti upoznati svi zainteresovani najkasnije sedam dana pre poetka merenja.

(2) Ukoliko se merna kola uvode u saobraaj, ona po pravilu imaju rang brzog voza. Prilikom mernih vonji potrebno je obezbediti merenja i ispitivanja glavnih prolaznih koloseka u stanicama.

(3) Ako je za pojedina merenja ili ispitivanja potreban zatvor koloseka, obezbedie ga UI na ijoj se teritoriji radi.

(4) Mernoj vonji moraju prisustvovati: stalna posada mernih kola i struno kompetentno lice koje predstavlja UI na ijoj se teritoriji obavlja merenje.

Po potrebi, mernoj vonji mogu prisustvovati i predstavnici drugih organa zainteresovanih za rezultate merne vonje i koji moraju biti kompetentni za rad mernih kola i ocenu koloseka na osnovu obavljene merne vonje i pregleda koloseka u celini i po elementima.

(5) Po zavrenom kontrolnom merenju jedne pruge za reim brzina do 120 km/h, dela pruge jednog UI, sastavlja se Zapisnik o vonji. Zapisnik treba da sadri sledee osnovne elemente:

- ta se i ime ispituje, - datum snimanja pruga i stacionaa snimljene pruge ili deonice, - registrovana mesta koja neposredno ugroavaju bezbednost eleznikog saobraaja, - eventualna mesta gde merenje nije bilo potpuno ili su rezultati merenja (kontrole,

ispitivanja) pogreno registrovani, kao i odgovorna lica prisutna mernoj vonji.

Ostali rezultati merenja, sa analizom registrovanih podataka, blie su definisani u odeljcima koji obrauju pojedine vrste merenja, odnosno ispitivanja.

(6) Sva merna kola, pored ugraenih instrumenata i opreme, treba da budu snabdevena i sledeim prirunim sredstvima:

- signalnim sredstvima propisanim Pravilnikom 1; - materijalom vaeeg reda vonje za teritoriju na kojoj se meri; - sredstvima za kalibriranje i badarenje mernih ureaja; - dokumentacijom za rad i odravanje merenih kola; - Pravilnikom 1 i Pravilnikom 2, kao i drugim pravilnicima i uputstvima SBiH kojima

je regulisana problematika za koju su merna kola konstruisana; - potrebnim potronim materijalom i rezervnim delovima za normalan rad kola; - aparatima za gaenje poara; - opremom za prvu pomo; - drugom potrebnom opremom i instrumentima, u zavisnosti od namene kola, za

lokalne provere (koloseni razmernik s libelom, runi defektoskop i dr.)

NAPOMENA:Navedeno se odnosi na upotrebu mernih kola EM-80L.

III VRSTE I BROJ KONTROLA PRUGA Kontrola geometrijskog stanja pruga

lan 3.

(1) Redovno ispitivanje geometrijskog stanja koloseka na prugama SBiH vri se mernim kolima koja ispunjavaju propisane tehnike uslove:

- na prugama s brzinama veim od 120 km/h do 160 km/h etiri puta godinje, s tim da izmeu pojedinih ispitivanja ne bude manje od dva i po, niti vie od tri i po meseca razmaka;obavljae se po EN 13848, kada ove pruge budu izgraene na mrei SBiH, - na svim magistralnim prugama za brzine do 120km/h, najmanje dva puta godinje (u prolee i u jesen), s tim da izmeu pojedinih ispitivanja bude najmanje etiri meseca razmaka; - na svim ostalim prugama u javnom saobraaju i na industrijskim prugama po kojima saobraaju vuna sredstva eljeznikih operatera (O) SBiH, najmanje jedanput godinje (u prolee ili u jesen).

Prilikom redovnih ispitivanja istovremeno se ocenjuje i stanje koloseka. (2) Ispitivanja se ne vre pri temperaturama niim od -5C niti viim od + 40C. Ukoliko

do ovih temperatura doe u toku ispitivanja, ona se prekidaju do pojave dozvoljenih temperatura. (3) Definitivni prijem izvrenih radova na glavnoj opravci pruga i prijem novih

pruga i rekonstrukcija vri Tehnika komisija za prijem izvedenih radova uz obavezno snimanje i analizu stanja geometrije pruge mernim kolima EM-80L, za reim brzina do 120km/h, a po principu EN 13848 kada se kontrolie kolosek osposobljen za brzine do 160km/h i kojom e prilikom prestati primena kola EM-80L.

Ovo uputstvo ne tretira kontrolu geometrije koloseka za brzine 120 V 160 km/h, ve to treba obraditi, na bazi normi EN 13848, koje budu vaile kada se u SBiH budu gradile pruge za te konvencionalne brzine; to nije za oekivati u narednoj deceniji.

(4) Ostala ispitivanja i pregledi predvieni Pravilnikom 314 (pregled skretnica, pregled na vunom vozilu, vizuelni pregled i dr.) ne iskljuuju se pri kontroli mernim kolima i mernim drezinama i rade se po odredbama ovog pravilnika.

(5) Kontrola runim merilima vri se na onim kolosecima i prugama gde merna kola EM- 80L ne mogu obavljati merenja, kao i pri izvoenju radova na gornjem stroju, u skladu sa Pravilnikom 314.

(6) Pored redovnih, prema potrebi, mogu se raditi i radne kontrole stanja koloseka. Za njih vae iste odredbe kao i za redovna ispitivanja.

Radne merne vonje predstavljaju merenja stanja koloseka pre i posle izvoenja obimnijih radova na pojedinim delovima pruga (kao to je mainsko reetanje zastora, mainsko regulisanje koloseka) da bi se promenila brzina na pojedinim deonicama, radi izrade posebnih studija i prouavanja uticaja vozila na kolosek, dopuna tehnikih propisa, i dr.

Kontrola ugraenih ina (defektoskopija)

lan 4.

(1) Redovno ispitivanje stanja ugraenih ina (defektoskopija) na prugama SBiH obavlja se mernim kolima koja ispunjavaju propisane tehnike uslove, kako sledi:

- dva puta godinje na prugama s brzinama veim od 120km/h do 160km/h; - jedanput godinje na prugama s brzinama preko 80km/h do 120 km/h; - jedanput u dve godine na svim ostalim prugama i prugama po kojima saobraaju

vuna sredstva SBiH.

(2) Runim aparatima kontroliu se po potrebi, povremeno i mestimino, naroito varovi i skretnice.

(3) Ako se ispituje zakupljenom opremom (koja nije vlasnitvo organizacije sa pruga SBiH, i ne koristi se redovno nego samo povremeno), onda se koriste podaci iz analize registrovanih podataka dobijeni od izvrioca ispitivanja. Ovi podaci treba da se baziraju na "Kategorizaciji greaka u inama na prugama SBiH" ili "Katalogu greaka na inama UIC", koji su prilog ovog uputstva.

Ispitivanje talasastog habanja ina

lan 5.

(1) Redovno ispitivanje talasastosti ina na prugama SBiH s brzinama preko 50 km/h obavlja se jedanput u dve godine, a na drugim magistralnim prugama i ostalim prugama I reda jedanput u tri godine. Na ostalim prugama II reda ispitivanje se obavlja prema potrebi.

Vanredna ispitivanja na svim prugama obavljaju se prema potrebi, na osnovu zapaanja strunih lica UI, O ili inspekcijskih organa, koja moraju biti struno kompetentna.

(2) Ispitivanja se obavljaju mernim sredstvom ili opremom izvoaa radova. Provere i kontrole na kraim odsecima, po potrebi, mogu se obavljati i runim spravama i ureajima za merenje.

Ispitivanje talasastog habanja ina obavezno je pre planiranja ili izvoenja radova na sanaciji ugraenih ina, kao i posle obavljenih radova.

Ispitivanje gabarita

lan 6.

(1) Redovna kontrola svetlih otvora vetakih objekata i gabarita propisana je Pravilnikom 315, i to:

- za objekte u dobrom stanju - jedanput u dve godine; - za objekte u loem stanju - jedanput godinje.

Ove provere obavljaju se klasinim metodama postojeim ureajima i opremom. (2) Obezbeenjem savremene merne opreme i formiranjem kompletne tehnike dokumen-

tacije intervali redovne kontrole bie: - za objekte u dobrom stanju - jedanput u tri godine; - za objekte u loem stanju - jedanput u dve godine; - ako su pri poslednjoj kontroli zapaene promene na objektu - jedanput godinje, a po

potrebi i ee.

(3) Vanredne kontrole gabarita obavljaju se pre prevoza specifinih poiljki radi propisivanja uslova prevoza, ako se smatra da je to neophodno.

Vanredne kotrole mogu se obavljati i u drugim sluajevima, prema potrebi.

IV MERNA KOLA EM-80 L Osnovni podaci o mernim kolima

lan 7.

(1) Mernim kolima EM-80L ispituju se i analiziraju geometrijska stanja koloseka na mrei pruga SBiH i brzine na pruzi do 120km/h. Posebnim ureajima (akcelerometrima), mogu se, ako se nabave i instaliraju, odrediti nivoi mirnoe hoda- po perlingu ili Martinu- vozila prema registrovanom vertikalnom i bonom ubrzanju, pri emu, za primenu metode Martina treba na elu rukavaca vodeih osovina kola EM-80L treba ugraditi tzv. MESDOZE radi merenja tenzometrijski, indirektnim putem, bone sile Hmax(2m) na vencu toka tokom merne vonje.

(2) Ocena stanja koloseka, pomou metoda iz prethodnog stava ovog lana, daje ocenu stanja koloseka na mernoj dionici, pri emu je primena metode perlinga jednostavna za ocenu komfora vonje koji nudi stanje koloseka, dok metod Martina zahteva vii nivo kvaliteta geometrije koloseka, koji Up 339 koje se na ovim prostorima (J i SBiH) od uvoenja u upotrebu mernih kola EM-80L nije nudilo.Ovo, novo uputstvo, odnosno graenje i odravanje pruga- sada za brzine do 120km/h, a kasnije i do 160 km/h, omoguava ocenjivanje geometrije koloseka i po metodi Martina, odnosno normi UIC 518.

Rezultati svih merenja geometrije koloseka i-ako se meri- mirnoe hoda i sigurnosti od iskliznua mernih kola na mernoj dionici- se dobijaju u obliku analognih dijagrama (grafikona) i numerikih- digitalnih- izvetaja koji vre pojedinanu i sumarnu ocenu mernih veliina i geometrije koloseka u celini.

(3) Dijagrami daju grafiki prikaz pojedinih elemenata geometrije koloseka u odreenim

razmerama, a na njima su registrovani i ostali neophodni podaci za povezivanje dijagrama i stanja na terenu (stacionaa pruge, objekti).

Numeriki izvetaji sadre podatke o stanju pruge na osnovu analize raunara (pojedinani i zbirni izvetaji), prema programu koji je u saglasnosti sa kriterijumima kvaliteta mernih veliina koji su prilog ovog uputstva.

(2) Merna kola EM-80L su dvoosovinsko samohodno vozilo (jedna trea osovina i jedna pogonska). Na kolima je montirano jo est osovina (ija se stabilnost u koloseku ostvaruje delovanjem vertikalnih i horizontalnih sila, preko pneumatskog sistema), od kojih su etiri merne osovine i dve usmeravajue.

Dimenzije gabarita mernih kola, poloaji osovina i meusobna rastojanja dati su na slici 1.

Ostali tehniki podaci za merna kola EM 80L su: - ukupna masa 33,0 t - masa pod treom (zadnjom) osovinom 15,6 t - masa pod pogonskom (prednjom) osovinom 17,4 t - prenik tokova osovina 710 mm - prenik mernih tokova 551,5 mm - vrsta pogonskog goriva D1 - zapremina rezervoara za pognosko gorivo 500 l - brzina pri merenju do 80 km/h - brzina u rei-vonji do 100 km/h

U rei-vonji kola se mogu uvrstiti u voz (samo na kraju voza), ija je brzina do 100 km/h. Kolosek se moe ispitivati u oba smera vonje. Prednje komandno mesto nalazi se kod motornog odeljenja. Merenja vriti brzinom to je mogue blie moguoj po stanju koloseka, po mogunosti sa

80 km/h. Na komandnoj tabli mernih kola, pored upravljakih jedinica nalaze se i tasteri za

registrovanje objekata pored pruge. Merni sto sastoji se od monitora, tastature, mia, tampaa i komandnog stola za rukovanje

mernim osovinama. Kola su opremljena klima-ureajima koji odravaju stalnu temperaturu neophodnu za

bezedan rad raunara. (3) Pri mernoj vonji posadu mernih kola sainjavaju najmanje tri radnika: operator merne

tehnike, voza mernih kola (koji istovremeno rukuje tasterima na komandnom stolu) i strunjak i Upravljaa infrasrukture (UI) na ijoj se teritoriji obavljaju merenja.

(4) Po zavrenom merenju jedne pruge ili dela pruge jednog UI ili njegove sekcije, organu Sekcije ili UI predaje se disketa sa podacima o snimanju ili jedan primerak numerikog i grafikog izvetaja. O snimanju i primopredaji dokumenata sainjava se zapisnik.

(5) Organi UI duni su da analiziraju dobijene podatke i da u roku od sedam dana dostave svakom efu prune dionice primerak grafikog i numerikog izvetaja i izvod iz analize za njegovu dionicu, s uputstvima za rad i prioritetima otklanjanja utvrenih nedostataka.

Slika1. Merna kola EM 80L, za merenje parametara geometrije koloseka

Dijagram geometrijskog stanja koloseka

lan 8.

(1) Geometrijsko stanje koloseka memorie se trajno u bazi podataka merenja koja se nalazi na hard disku raunarskog podsistema.

Dijagrami svih parametara pregledaju se i analiziraju pomou softverskog paketa predvienog za ovu svrhu. Obezbeeno je pojedinano i grupno analiziranje parametara prikazanih u eljenom redosledu s mogunostima kretanja po grafikonu, uveanja i umanjivanja prikaza preciznog merenja i oitavanja vrednosti parametara i stacionae u izabranoj taki, kao i generisanja kompletnog izvetaja ili njegovih odabranih delova u tampanoj formi.

Brzina, kategorija pruge i maksimalna dozvoljena brzina na odreenoj stacionai dati su u preglednom obliku uz oznake stacionae.

Poduna razmera registrovanja moe se birati u zavisnosti od potreba za koje se snima. Uobiajena je razmera 1:5000, tj. 1 km pruge predstavljen je sa 200 mm duine na dijagramu i ova razmera koristi se za redovna ispitivanja.

(2) Za registrovanje pojedinih parametara usvojene su sledee razmere: - Oznake na pruzi registruju mesta karakteristinih objekata; izgledi grafikih oznaka za objekte koji se ucrtavaju na dijagramu dati su u Prilogu I. - Za brzinu vonje razmera 1 mm odgovara brzini od 4 km/h; meri se od nulte linije.

- Za ubrzanje (kod kola gde se registruje horizontalno ubrzanje) razmera registrovanja je 1:1, odnosno 1 mm odstupanja od nulte linije predstavlja ubrzanje od 0,09 g, gde je g=9,81 m/s2 - Strelice leve i desne ine prikazuju veliine strelica u razmeri 1:4 za mernu bazu (tetivu) od 10 m, a veliina se registruje kao odstupanje od nulte linije. Poluprenik krivine moe se izraunati iz prosene veliine ordinate "a" strelice na dijagramu prema sledeem obrascu:

R = 3125/a

gde je: "a" u (mm), a "R" u (m).

Za neke vrednosti R odgovaraju sledee ordinate "a":

R 275 300 350 400 450 500 a 11,4 10,4 8,9 7,8 6,9 6,3

- Nadvienje koloseka registruje visinski odnos ina u razmeri 1:5, a veliine se mere od nulte linije. Veliine koje se u pojedinanom izvetaju pojavljuju kao registrovane greke nadvienja (parametar NADV) u krivini predstavljaju odstupanja od proraunate srednje vredosti nadvienja u krivini. - Vitopernost koloseka registruje se za mernu bazu od 3,50 m u razmeri 1:1, a veliine se mere kao odstupanja od nulte linije.

greke na dijagramu mm"a" 3,5 5 7,0 10 15 20 25 nagib rampe 1 : "n" 1000 700 500 350 233 175 140

Za neke vrednosti veliine greke na dijagramu veliine nagiba rampi iznose: Nagib rampe "n" izraunava se po obrascu:

n= 3500/a

gde je: "a" veliina greke na dijagramu u mm, merena od nulte linije na jednu ili drugu stranu.

- irina koloseka registruje se kao odstupanje od normalne irine 1,435 mm (proirenja ili suenja koloseka), a veliine se mere kao odstupanja od nulte linije u razmeri 1:1. - Stabilnost koloseka (stanje sastava leve i desne ine) za mernu bazu od 5 m registruje se u razmeri 1:1 i veliine se mere kao odstupanja od nulte linije. - Stacionaa (preeni kilometri i hektometri) ucrtavaju se na dijagramu prema oznakama iz Priloga I.

U Prilogu II prikazano je zaglavlje koje treba koristiti kod svakog mernog dijagrama, s neophodnim objanjenjima.

Analiza stanja koloseka

lan 9.

1. Opte napomene

(1) U ugraeni analizator raunar, pre poetka merne vonje, upisuju se potrebni podaci (Prilog III).

(2) Veliine graninih vrednosti dozvoljenih odstupanja pojedinih parametara date su u Prilozima IV i V.

(3) Za potrebe programa graninih vrednosti pojedinih parametara koristi se kategorija pruga.

( 4) Sve analize obavljaju se za usvojenu duinu polja od 1.000 m (izmeu punih kilometara).

2. Zapisnik o stanju pruge-pojedinani izvetaj

U ovom izvetaju analiziraju se pojedini parametri, kako oni registrovani na dijagramu, tako i neki raunski koji se prikazuju samo u Izvetaju. Registruju se sva prekoraenja graninih vrednosti pojedinih parametara (koja prelaze vrednosti podgrupe C i D iz Priloga IV ovog uputstva, za zadatu kategoriju pruge). Prikazana su mesta prekoraenja, njihove duine, najvea vrednost i mesta najvee vrednosti, kao i kategorija pruge koja odgovara naenoj veliini prekoraenja. U prilogu VI dat je izgled Izvetaja, a neophodna objanjenja u prilogu VII.

U Izvetaju se daju podaci za odsek pruge duine 1 km za sledee geometrijske parametre: vitopernost, nadvienje, suenje koloseka, irinu koloseka u pravcu i krivini, stabilnost L(leve) i D(desne( ine) , kojih su u Prilogu VI skraenice: VITO, NADV, SUZE, SIRP, SIRK , STAB-L, STAB-D).

3. Zbirni (zavrni) izvetaj - ocena stanja koloseka

(1) Ovaj izvetaj- Prilog VII- prikazuje duinu koloseka u okviru posmatranog odseka pruge odreene duine (1 km) na kojoj su prekoraene granine vrednosti jednog ili vie parametara za zadatu kategoriju pruge. Podaci se prikazuju po parametrima, za svaku podgrupu ("A", "B" , "C" i D), a prikazan je i broj registrovanih greaka po svakom parametru i njihova ukupna duina.

U zbiru ''UKUPNO"(TOTAL) prikazane su ukupne duine na kojima se javljaju prekoraenja u okviru posmatrane duine pruge (1 km). Ovi podaci slue za ocenjivanje stanja koloseka.

Na kraju ovog izvetaja sumarno su prikazani broj greaka i duine na kojima se javljaju po parametrima, kao i ukupan broj greaka i duina pruge s grekama za sve parametre po potklasama A, B, C i D za celu merenu deonicu.

(2) Sve greke u koloseku, po pojedinim elementima geometrijskog stanja koloseka, dele se na tri grupe:

A - vrednosti po parametrima do kojih nije potrebno planirati i izvoditi radove, B stanje koje treba odrati radovima redovnog odravanja, C stanje koloseka za koje treba planirati radove odravanja, i D stanje koloseka na kome odmah treba raditi, tj.evidentirane (snimljene) greke

koje prelaze veliine D iz priloga IV-neposredno ugtaavaju bezbednost saobraaja na mestima gde su izmerene.

(1) Granine vrednosti pojedinih parametara u grupama A, B , C i D date su u Prilogu IV. Stanje koloseka ocenjuje se na osnovu ukupne duine greaka u grupama B , C i D na

duini od jednog kilometra. Stanje jednog kilometra pruge moe biti vrlo dobro, dobro, zadovoljavajue ili nezadovo-

ljavajue, u zavisnosti od ukupne duine greaka u metrima, i to:

Vrlo dobro, do 20 m greaka u grupi B i 10 m greaka u grupi C, bez greaka u grupi D

(8) Lomovi, naprsline i oteenja na inama oznaavaju se brojevima koji se mogu sastojati iz najvie etiri cifre.

Prva cifra oznaava: -greke na krajevima ina, -greke u sredini ine, -greke izazvane oteenjima, -greke zavarivanja i navarivanja.

Druga cifra oznaava: -prvobitni poloaj greke u preseku ine, -vrstu vara, ako su u pitanju greke zavarivanja i navarivanja.

Trea cifra oznaava: -orijentaciju greke u sluaju loma ili naprsline, -vrstu greke u sluaju oteenja, -uzrok greke u sluaju oteenja ine.

etvrta cifra prema potrebi dozvoljava dodatno klasiranje prema tipovima greaka. Opte klasiranje i obeleavanje greaka prema tipovima prikazano je u Prilogu VIII.

Kategorizacija registrovanih greaka i mere koje se preduzimaju

lan 11.

(1)Sve registrovane (otkrivene) greke i oteenja ina u koloseku dele se u tri gurpe: -grupa 1 - oteenja i prelomi koji neposredno ugroavaju bezbednost saobraaja; -grupa 2 - oteenja ijim razvojem moe u kratkom roku doi do ugroavanja bezbednosti;

-grupa 3 - manja oteenja i prskotine.

(2) Prema stepenu ugroenosti saobraaja, prelomi iz grupe 1 mogu izazvati neprohodnost pruge ili prohodnost uz odreene mere bezbednosti.

(3) Mesto na kome se nalazi lom ine je neprohodno: - kada pri sasvim laganoj vonji (najvie 5 km/h) postoji opasnost od iskliznua - to je

vrlo verovatno kada su odlomljeni delovi glave ine izvan vezine komore; - kada se na osnovu prirode greke, stadijuma razvoja greke ili zbog broja greaka

moe pod vozilom oekivati popreni lom ine, ili ispadanja materijala iz glave ine; - na mostovima, u tunelima ili u drugim skuenim prostorima (prema lokalnim

prilikama) gde nije mogua neposredna kontrola - osmatranje mesta preloma, s trenutnim zaustavljanjem voza u sluaju potrebe.

(4) Na prugama na kojima se kolosek koristi kao strujni krug treba izvesti potreban spoj za premoavanje da bi se izbegle smetnje na signalnim ureajima koje mogu nastati usled preloma ine.

(5) Ako prelom ine nije potpun ili nema ispadanja materijala iz glave ine, mora se takvo mesto osigurati privremenim vezicama. Kada se mesto osigura, moe se dozvoliti brzina od 20 do 25 km/h, uz napomenu voznom osoblju da vuu voza obavlja kontinualno-bez trzaja. Do potpune sanacije ovakvog mesta i uvoenja normalne brzine potrebno je uvesti neprekidni nadzor. U zoni mostova i tunela i ovakva mesta neprohodna su dok se ne osiguraju.

(6) Sva oteenja iz grupe 1 treba osigurati u najkraem roku, po pravilu najkasnije za 24

asa od trenutka otkrivanja. Sanacija se mora uraditi najkasnije tri dana od dana otkrivanja oteenja.

(7) Da bi se olakali identifikacija i preduzimanje potrebnih mera kod greaka iz grupe 1, u tabeli u Prilogu IX daje se kratak pregled karakteristinih preloma i oteenja s merama za otvorenu prugu, stanice, mostove i u tunele.

(8) U greke iz grupe 2 spadaju sva oteenja ina (spoljanja i unutranja) koja u kraem intervalu mogu da dovedu do loma ine. Otkrivanje i registrovanje ovih greaka, naroito unutranjih koje se ne mogu otkriti vizuelnim pregledom, treba da bude osnovni cilj defektoskopije ina i glavni faktor poveanja bezbednosti saobraaja.

Greke iz ove grupe podleu stalnoj kontroli i posmatranju. U zavisnosti od uslova eksploatacije, ine s ovim grekama treba zameniti pre nego to neposredno ugroze saobraaj.

(9) Greke grupe 3 jesu sve ostale greke koje neposredno ne ugroavaju saobraaj. Veina tih greaka moe se otkloniti u toku radova redovnog odravanja ili se nad njima vri periodian - ei nadzor.

Obeleavanje greaka u koloseku i evidencije o oteenjima

lan 12.

(1) Sve registrovane greke ina obeleavaju se u koloseku belom bojom na unutranjoj strani ine (ka osovini koloseka), prema sl. 2. Obeleavanje se obavlja na osnovu analize rezultata ispitivanja ili neposredno naenih greaka (vizuelnim pregledom ili runim aparatima).

(2) O svim registrovanim grekama vodi se evidencija. Izgled obrasca za voenje evidencije prikazan je u Prilogu X, a primer popunjenog obrasca u Prilogu XI.

Prilikom popunjavanja obrasca, pored optih podataka, treba obratiti panju i na sledee: -"kolosek" se popunjava samo kod dvokolosenih pruga (levi-desni);

Slika 2. Obeleavanje greaka u inama

- "ina" se upisuje leva ili desna (u smeru porasta stacionae); - za "poloaj oteenja" upisuje se jedna od sledeih mogunosti: na sastavu (to podrazumeva kraj ine na duini vezice), iznad praga, izmeu pragova, na varu (to podrazumeva zonu vara po 10 cm sa obe strane ose vara), s navoenjem vrste vara (ET, At); - strelica na skici predstavlja voznu ivicu ine; - "kategorija greke" upisuje se prema kategorizaciji u delu B.2.

grupa greaka datum ispitivanja

obojeno belom bojom

vozna ivica

mesto greke

- "kataloki broj" jeste broj gereke prema "Katalogu greaka na inama" UIC .

VI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan13. Dok za potrebe ocene kvaliteta ina u koloseku na mrei pruga SBiH ne budu nabaviljeni svi

ureaji za ispitivanje ina (taka 4 ovog uputstva), treba nastojati da se defektoskopija ina obavlja prema minimalnom godinjem programu.Ovaj program obuhvata jedno ispitivanje u dve godine na prugama s brzinama preko 80 km/h ili godinjim optereenjem veim od 10 miliona tona.

lan 14. Za tumaenje ovog uputstva nadlean je Vlasnik infrastrukture, svaki za svoju mreu pruga.

P R I L O Z I

Prilog I

OZNAKE OBJEKATA I SIMBOLI KOJI SE UCRTAVAJU NA DIJAGRAMU

Stacionaa (19+100) Brzina(50 km/h) Kategorija pruge Oznaka hektometra Ivica dijagrama

Most

Putni prelaz

Skretnica

Tunel Stanica

Prilog II

NAPOMENA:Granine vrednosti na gornjim dijagramima su iz Up. 339 koje vai na prugama SBiH do stupanja ovog-novog- uputstva

Prilog III

ZAGLAVLJE IZVETAJA

MERENJE

Pruga Joavka Banja Luka 20.11.2006.

II Kategorija Maksimalna brzina (km /h) 80

Stacionaa (km /h)

Brzina (km /h)

Vozaki pult

Vreme ( sec)

Preeni put (m)

Smer kretanja

Podmazivanje

Spoljni dogaaj

Zadaj stacionau

Kalibrisanje encodera

Zaustavi merenje

Start

(km/h)

Izraunato/Davai L

D

0

0

0.0

0.000

0.0

Stabilnost leve ine

Stabilnost desne ine

irina

Smer leve ine

Smer desne ine

Nadvienje

Vitopernost

0.00

0.00

0.00

0.00

0.00

0.00

0.00

Prilog IV

VELIINE GRANINIH VREDNOSTI PARAMETARA GEOMETRIJE KOLOSEKA

( mm) Kategorija pruge

Parametar

I II III IV

120>V > 100 km/h

100 > V > 80 km/h

80 > V > 60 km/h

V

Prilog V

TABELA DOZVOLJENIH VREDNOSTI GEOMETRIJE KOLOSEKA (za prijem novih pruga i glavnih opravki)

(mm)

Kategorija pruge

Parametar

C

I II III IV

1

irin

a ko

lose

ka

Proirenje koloseka

3 3 5 8

2 Suenje koloseka

3 3 3 3

3 Vitopernost koloseka 3 3 3 5

4 Smer koloseka 3 4 5 6

5 Nadvienje koloseka 2 2 3 4

6

Stabilnost koloseka

2 3 3 4

Prilog VI

PRIMER POJEDINANOG IZVETAJA

Joavka-Banjaluka, 29.11.2006.

PARAMETER START END LEN(M) VALUE DIST THRES L S

KM 80.161 TANGENT KM 80.192 KRIVINA Putni prelaz START 80425 END 80437 LEN 12 KM 80.531 TANGENT Skretnica START 80549 END 80576 LEN 27 SUZENJE 80.583 80.586 3 -18MM69 584 6MM 3 5 T SUZENJE 80.616 80.620 4 -16MM40 618 6MM 3 5 T Skretnica START 80586 END 80622 LEN 36 KM 80.824 KRIVINA VITO. 3.5m 80.949 80.951 2 10MM72 950 10MM 3 2 C L

NAPOMENA:Analiza Izvetaja je prema merenjima i ocenama po do sada vaeem Up. 339 na prugama SBiH

PrilogVII

ZBIRNI IZVETAJ O STANJU PRUGA

=================PLANIRANJE RADOVA================== START END TAMP LINE TQI GAGE BAL

kM/M kM/M SPD 0 0 0 0 0 80.000 81.000 80 -128 -71 -179 -37 0

kM 80.000 TO 81.000 = 1000M

====CLASS: 3 =====A= ===== =====B= ===== =====C= ===PARAMETER LEN(M) #DEF LEN(M) #DEF LEN(M) #DSTABILNOST-L 242 83 41 18 0 0 STABILNOST-D 182 49 56 18 0 0 SMER-LEVO 6 2 0 0 0 0 SMER-DESNO 3 1 0 0 0 0 PROSIRENJE 308 12 0 0 0 0 SUZENJE 74 16 15 5 7 2 NADVISENJE 42 9 6 1 0 0 NADV. > 15 0mm 0 0 0 0 0 0 VITO. 3.5m 266 39 47 14 2 1 TOTAL 724 211 141 56 9 3

NAPOMENA: ista kao za prilog VI

PrilogVIII

OBJANJENJE POJEDINANOG IZVETAJA Izgled zaglavlja pojedinanog izvetaja PARM km/h DO km/m DUINA km maks. D.VR. L. S. PARM - parametar koji se registruje POETAK (START) - poetak pojave greke KRAJ (END) - kraj zone sa grekom DUINA (LEN) greke - duina prekoraenja- greke(m) NAENA (VALUE) greka, max(mm) i na kom metru zone greke km/m DO km/m stacionaa poetka i kraja prekoraenja granine vrednosti

km/m ...... maks. stacionaa najvee vrednosti prekoraenja i njena veliina D.VR. propisana(dozvoljena) granina vrednost parametra L kategorija pruge koja se snima S kategorija pruge koja odgovara naenoj veliini greke NAPOMENA:Greka kategorije 5 , kod novog UP 339 SBiH bie greka D, koja direktno ugroava bezbednost u eljeznikom saobraaju!

rilog IX

EMA OZNAAVANJA GREAKA NA INAMA PO UIC 1. cifra 2. cifra 3. cifra 4. cifra

1.Krajevi ina 2.Sredina ina

Mesto:

3.Greke nastale Oteenjem ine

4.Greke zavarivanja i navarivanja

Lokacija

Povrina glave

Lokacija

0. Celi presek

Vrsta zavarivanja

Dopunske karakteristike i razlike

Dopunske karakteristike i razlike

Poreklo,uzrok

1.Elektrino, iskrenjem 2.Aluminotermij-sko 3.Elektroluno 4.Autogeno 5.Plinsko pod pritiskom 7.Navarivanje 8.Razliita zavarivanja

0.Celi presek 1.Unutranj. glava ine 3.Vrata ine 5.Stopa ine

0.Habanje 1.Povrinske greke 2.Ljutenje 3.Nagnjeenost 4.Mestimino udubljenje 5.Oteenje klizanjem

1.Poprena 2.Horizontalan 3.Vertikalno uzduna 4.Prekomerna korozija 5.Prolazi kroz otvore 6.Ne prolazi kroz otvore 9.Prevaljanost

Orijentacija, priroda

1.Razliita oteenja 2.Nepravilna upotreba 3.Trajna deformacija

Orijentacija,priroda

1.Poprena 2.Horizontalna ili odvajanje u slojevima

(nema 4 cifre)

Prilog X

Sekcija PRUGA EVIDENCIJA OTEENIH INA

Napomena Posledice oteenja

Kataloki broj oblik (skica)

Poloaj oteenja

Datum otkrivanja oteenja

Tip ine

Kvalitet (kN/mm2)

Proiz-voa K

ate

gori

ja o

teen

ja

Mes

ec i g

odi

na

u

grad

nje/

proiz

vodn

je

Ko

lose

k in

a

Stac

ion

aa

Prilog XI

Sekcija____________________

PRUGA___________________ EVIDENCIJA OTEENIH INA- PRIMER PRIMENE

Ko

lose

k in

a

Stac

ion

aa

Tip ine

Mes

ec i g

odi

na

Ugr

adnje/

proiz

vodn

je

Datum Otkri-vanja otee-nja

Poloaj otee-nja

Kataloki broj oblik(skica)

Kat

ego

rija o

teen

ja

Posledice oteenja

Napomena

Kva-litet (kN/mm2) Proiz-voa

Lev

a

6+225

45

680

Zeni-ca

XI 61

VII 62

15.X 80

na sastavu

1

nema

- uvedena lagana vonja 10 km/h 15.X 1980. G.

- ina zamenjena 20. X 1980. G.

Lev

i D

esn

i

31+904

49

830

SR Nem.

III 71

VI 71

29. II 84

iznad praga

212.1

2

nema

-osmatranje i nadzor min. Jedanput nedeljno

-po potrebi zamena ine

Des

ni

Des

na

47+386

UIC60

830

Austrija

X80

III 81

05. IV 84

izmeu pragova

3

nema

- osmatranje

Prilog XII

KATALOG DEFEKATA INA

- prema Objavi UIC 712 -

Katalog je sastavljen za slubu odravanja i iz tog razloga je napravljen tako da bude to koncizniji.

Uvod Kataloga sadri: definiciju defekata ine, definisanje preporuka, definisanje lokacije defekta, opti sistem kodiranja inskih defekata.

Svaki lom, prslina ili oteenje predstavljen je na posebnom listu sa jednom ili vie fotografija kao i sa objanjenjem i tanim navodima:

osobina i izgleda, sredstva za utvrivanje, optim preporukama koje svaka eleznica moe prilagoditi svojim potrebama.

Nije mogue za svaki defekt samo vizuelnim pregledom utvrditi njegov uzrok. U tom sluaju neophodna su dodatna laboratorijska ispitivanja radi utvrivanja uzroka. Navoenje uzroka defekta ne obavezuje eleznicu u odnosu na garancije koje daje proizvoa. Odabrani sistem kodiranja omoguuje brzo sastavljanje statistike uz direktnu obradu sakupljenih informacija pomou raunara,

Prijavni formular za zamenu ine sa lomom, prslinom ili oteenjem

Radi se o dokumentu koji sastavlja eleznica tako da bude jednostavan za popunjavanje. Preporuuje se da se za svaki defekt u listu unesu svi traeni podaci (videti Prilog A). Za svaku inu i svaki komad ine, ukljuujui i ine koje povezuju skretnice, koje se u novom stanju polau u glavne prolazne koloseke i koje se moraju zameniti zbog loma, prsline ili oteenja, sastavlja se prijavni formular. Formular se ne popunjava za tekuu zamenu ina zbog habanja, oteenja nastala usled saobraajnih nezgoda, ine specijalnog kvaliteta kojih nema u specifikaciji, obraene ine. U svakom sluaju eleznica je slobodna da za svoje potrebe prikuplja i takve podatke. Napomena: Prijavni list se popunjava takoe kada se oteenja na inama sa lomovima, prslinama ili oteenim mestima otklanjaju premetanjem /polaganjem/ komada ine i zavarivanjem u koloseku.

Statistika inskih defekata

Podaci u prijavnim formularima su bazni podaci za statistiku obradu.

Prilog A - Ugledni primer sadraja prijavnog formulara

Primedba: Zvezdicom su oznaeni podaci koji se obavezno moraju uneti

OPTI PODACI Lom* ili prslina* ili oteenje*

TANI PODACI O MESTU NA KOME SE DEFEKT NALAZI Pruga* Kolosek* Trak* Kilometar*

DATUM Datum otkrivanja defekta* Datum otklanjanja defekta ili loma*

NAIN OTKRIVANJA DEFEKTA Ispitivanje ultrazvukom Drugi nain otkrivanja defekta

OSOBINE PRUGE I KOLOSEKA Geometrijski oblik trase: pravac* ili krivina* Poluprenik krivine* UIC grupa za klasifikaciju* Maksimalna brzina* Godina polaganja Nain polaganja: ine sa mehanikim spojevima sa vezicama* ili zavareni dugi trakovi ina* - sa podlonim ploicama ili bez podlonih ploica Vrsta pragova: drveni - betonski - elini - betonska ploa Lokacija: na otvorenoj pruzi - u tunelu (ime) Vrsta inskog sastava: mehaniki sastav sa vezicama - zavareni spoj - izolovani spoj - izolovani lepljeni spoj

OSOBINE INE Stanje ine: Nova ili stara Profil ine* Duina ine Duina zamenjene ine Oznaka valjanja (ispupena oznaka sadri oznaku proizvoaa, godinu valjanja i tip ine prema EN 13674-1) ig (udubljen ig utisnut u vrat ine pri proizvodnji) Kvalitet elika* Postupak proizvodnje* Ukupna teina*

OSOBINE ZAVARIVANJA ILI NAVARIVANJA Godina izvoenja Var uklonjen ili repariran Duina umetnute ine Profil ine koja se nastavlja na var Kvalitet elika ine koja je nastavlja na var Navarivanje: na kraju ine ili u srednjem delu duine /van krajeva/

KODNA OZNAKA DEFEKTA U skladu sa Katalogom

PREDUZETE MERE

OPIS DEFEKTA Skica sa mestom i veliinom defekta

Prilog B - Katalog za inske defekte

B.1 - Definisanje inskih defekata

Na ini u koloseku se mogu uoiti sledee greke: - ina je oteena, - ina ima prslinu, - ina je polomljena.

Oteena ina: Pod ovim pojmom se podrazumeva svaka ina koja nema prslinu niti je polomljena, ve ima neke druge greke, koje su u optem sluaju rasporeene na gornjoj povrini.

ina sa prslinom: Pod ovim pojmom se podrazumeva svaka ina koja na bilo kom mestu u podunom smislu ili poprenom profilu sadri jednu ili vie prslina /praznina/ proizvoljnog pravca koje mogu biti vidljive ili nevidljive i koje predstavljaju opasnost da u dogledno vreme prerastu u inski lom.

Polomljena ina: Pod ovim pojmom podrazumeva se svaka ina koja je rastavljena na dva ili vie delova, ali i svaka ina od koje je odvojen deo materijala tako da na povrini po kojoj se kotrlja toak ima diskontinuitet dui od 50 mm i dublji od 10 mm.

B.2 - Definisanje preporuka

Kako bi se lake razumele preporuke objasnie se izrazi koji se u njima koriste.

Drati inu pod nadzorom /inspekcija/ Upotrebljava se u sluaju kada je stepen razvoja defekta takav da ne postoji opasnost da se ugrozi bezbednost saobraaja.

Zamena ine Predstavlja uklanjanje defektne i ugraivanje ispravne ine prilikom periodinih, odnosno redovnih planiranih radova odravanja. Upotrebljava se u sluaju kada jo uvek ne postoji opasnost od ugroavanja saobraaja, ali nakon odreenog roka /vremenskog intervala/ takva opasnost moe da postane oekivana.

Neodlona zamena ine Obavezna zamena u okviru roka koji se utvruje u zavisnosti od karakteristika defekta i lokalnih uslova. U ovom sluaju zamena ine nije redovna aktivnost odravanja, ve specijalna /vanredna/ intervencija. Ova mera se primenjuje u sluaju defekata koji mogu biti opasnost za saobraaj i zbog toga je obavezna primena odgovarajuih mera za obezbeenje odvijanja saobraaja.

Zabrana saobraaja i hitna zamena ine Odnosi se na defekte ije postojanje predstavlja direktnu opasnost za odvijanje saobraaja, ak i onda kada bi se preduzele specijalne ili provizorne mere.

Primedbe: Brzina napredovanja nekih inskih defekata dovodi do postepenog pootravanja preporuka u skladu sa

porastom opasnosti. Dranje nadzora nad defektnom inom i odgovarajue preporuke se u svakom sluaju zadravaju sve do

otklanjanja defekta. Ispitivanje ultrazvukom omoguuje: otkrivanje unutarnjih defekata, kontrolu defekta koji je otkriven

posmatranjem golim okom. Ispitivanje golim okom omoguuje: detekciju i osmatranje defekata nastalih na povrini ine, monitoring

razvoja defekta.

B.3 - Definisanje poloaja defekta

Defekti se mogu nai na krajevima ine, u njenom srednjem delu ili u zoni vara.

Krajevi ine: Pod krajevima ine podrazumeva se deo povezan vezicama.

Srednji deo ine: ina na duini izmeu krajeva, odnosno zona vara.

Zona vara: Ova zona obuhvata obostrano u odnosu na osu zavarenog spoja po 10 cm, odnosno ukupno 20 cm. Svaki defekt unutranjeg porekla koji se nalazi u zoni vara smatra se defektom vara. Defekti spoljanjeg porekla se klasifikuju u skladu sa sopstvenim specifinim kodom.

B.4 - Opta klasifikacija inskih defekata

Lomovi, prsline i oteenja ina su predmet klasifikacije koja sadri najvie etiri cifre. Prva cifra oznaava: 1. defekt na kraju ine, 2. defekt u srednjem delu ine, 3. defekt koji je nastao oteenjem ine, 4. defekt pri zavarivanju i navarivanju.

Druga cifra oznaava: mesto u profilu ine na kome je defekat nastao, vrstu vara, ukoliko se radi o defektima koji su nastali pri varenju i navarivanju.

Trea cifra oznaava: pravac pruanja defekta ukoliko se radi o lomu ili prslini, vrstu defekta u sluaju oteenja, uzrok defekta u sluaju oteenja ine.

etvrta cifra dozvoljava po potrebi dodatnu klasifikaciju prema tipu defekta.

Opta klasifikacija defekata i klasifikacija prema tipu defekta predstavljene su u taki B.5 i B.6.

Svaki defekt ima broj i opisan je u posebnom listu u kome se daje i izgled defekta kako bi mogao da se detektuje u koloseku. Takoe, navode se preporuke za mere koje treba sprovesti nakon otkrivanja defekta.

B. 5 Sistem kodiranja inskih defekata

prva cifra druga cifra trea cifra etvrta cifra 1. kraj ine 2. srednji deo ine

0. ceo popreni profil 1. glava ine 3. vrat ine 5. noica ine

1. popreno 2. horizontalno 3. vertikalno poduno 4. korozija 5. kroz rupu 6. ne kroz rupu 9. greke nastale prilikom valjanja /poduni preklop, neeljeni poduni av na valjanoj povrini/

Dodatne osobine i razlike

2. gornja povrina glave ine

0. habanje 1. defekt na gornjoj povrini 2. ljuspanje 3. stinjenost /gnjeenje/

krajevi ina zona vara

vezica na spoju 20 cm

4. lokalna udubljenja /utuenost/ 5. tragovi klizanja 7. formiranje prsline sa lokalnim ulegnuem kotrljajue povrine

3. defekti nastali oteenjem ine

0. ceo popreni profil 1. oteenje 2. pogrena obrada 3. trajna deformacija

Nema etvrte cifre

4. defekti nastali pri zavarivanju i navarivanju

1. elektrootporno 2. aluminotermiko 3. elektroluno 4. autogeno 5. gasno pod pritiskom 6. indukciono 7. ostali postupci zavarivanja

1. popreno 2. horizontalno ili ljuspanje

Dodatne osobine i razlike

B. 6 - Klasifikacija i numeracija inskih defekata

1 Defekti na kraju ine 10 Ceo popreni presek 100 krti lom bez vidljivog uzroka

11/12 Glava ine 111 progresivna poprena prslina unutranjeg porekla /bubreastog oblika/ 112 horizontalna prslina 113 vertikalna poduna prslina 121 defekt na gornjoj povrini 122 ljuspanje 123 stinjenost /gnjeenje/ 124 kotrljajua povrina sa lokalnim udubljenjima /utuena glava/ 125 tragovi klizanja toka

13 Vrat ine 132 horizontalna prslina 1321 horizontalna prslina u prelaznoj zoni izmeu vrata i glave 1322 horizontalna prslina u prelaznoj zoni izmeu vrata i noice 133 vertikalna poduna prslina /lunker/ 134 prekomerna korozija 135 prslina kroz rupu za vezice 139 defekt nastao u postupku valjanja

15 Noica ine 153 vertikalna poduna prslina 154 prekomerna korozija

2 Defekti u sredini duine ine /izvan krajeva i varova/ 20 Ceo popreni presek 200 krti lom bez vidljivog uzroka

21/22 Glava ine 211 progresivna poprena prslina unutranjeg porekla /bubreastog oblika/ 212 horizontalna prslina 213 vertikalna poduna prslina 220 habanje 2201 naboranost kratkih talasa 2202 naboranost dugakih talasa 2203 bono habanje 2204 prekomerno vertikalno habanje 221 defekt na gornjoj povrini 222 ljuspanje 2221 ljuspanje na povrini po kojoj se kotrlja toak 2222 ljuspanje na prelazu kotrljajue u unutranju bonu stranu glave ine

2223 Head-checking /kose kratke prsline na prelazu kotrljajue u unutranju bonu stranu glave ine/

223 stinjenost /gnjeenje/ 224 povrina kotrljanja sa lokalnim udubljenjima /utuena glava/ 225 tragovi klizanja toka 2251 izolovani tragovi klizanja toka 2252 tragovi klizanja toka koji se ponavljaju 227 SQUAT /skvat/- formiranje prslina i lokalno ulegnue na kotrljajuoj povrini

23 Vrat ine 232 horizontalna prslina 2321 horizontalna prslina u prelaznoj zoni izmeu vrata i glave 2322 horizontalna prslina u prelaznoj zoni izmeu vrata i noice 233 vertikalna poduna prslina (lunker) 234 prekomerna korozija

235 prslina kroz rupe koje nisu rupe za vijke vezice 236 kosa prslina koja ne prolazi kroz rupu 239 defekt nastao u postupku valjanja

25 Noica ine 253 vertikalna poduna prslina 254 prekomerna korozija

3 Defekti nastali oteenjem ine 30 Ceo popreni presek 301 oteenje 302 nestruna /pogrena/ obrada 303 trajna deformacija ine (iskrivljena ina)

4 Defekti pri zavarivanju i navarivanju 41 elektrootporno zavarivanje 411 poprena prslina 412 horizontalna prslina u vratu ine

42 aluminotermiko zavarivanje 421 poprena prslina 422 horizontalna prslina u vratu ine

43 elektroluno zavarivanje 431 poprena prslina 432 horizontalna prslina u vratu ine

44 autogeno zavarivanje 45 gasno zavarivanje pod pritiskom 46 zavarivanje indukcijom 47 navarivanje 471 poprena prslina u glavi ine 472 odvajanje ili ljuspanje navarenog dela 48 drugi postupci zavarivanja 481 poprena prslina na mestu elektrinog spoja

100

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 10 CEO POPRENI PRESEK 100 KRTI LOM BEZ VIDLJIVOG UZROKA

Videti defekt 200

111

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 11/12 GLAVA INE 111 PROGRESIVNA POPRENA PRSLINA UNUTRANJEG POREKLA /BUBREASTOG OBLIKA/

Videti defekt 211

112

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 11/12 GLAVA INE 112 HORIZONTALNA PRSLINA

Osobine i izgled Uzrok defekta u procesu proizvodnje. Horizontalne prsline se prepoznaju na osnovu progresivnog odvajanja gornjih delova glave ine (videti 112 - slika 1).

Njihov uzrok se nalazi u unutranjosti glave ine i iri se paralelno sa povrinom glave ine po kojoj se kotrlja toak. Pri tome nastaje mala prslina sa jedne ili obe strane bone povrine i na eonoj strani glave ine na inskom sastavu. Pri tome ponekad moe nastati i vertikalna prslina (videti 112 - slika 2). Ovo nikako ne treba meati sa defektom 113. Ova prslina se moe kombinovati sa gnjeenjem /stinjenost/ krajeva ine u i optem sluaju se moe uoiti

proirenje kotrljajue povrine glave. U odmaklom stadijumu moe se odvojiti deo materijala glave ine (videti 112 - slika 3).

Ovaj defekt ne treba meati sa defektom 122 koji predstavlja povrinski defekt nastao usled saobraajnog optereenja.

Odvajanje se smatra lomom ukoliko je formirani defekt /zazor/ na povrini glave ine dublji od 10 mm i dui od 50 mm.

Nain detekcije: golim okom /vizuelna inspekcija/, test ekiem (kucanjem odbijati), ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: drati inu pod nadzorom, zamena ine, polomljenu inu momentalno zameniti /neodlona zamena ine/.

113

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 11/12 GLAVA INE 113 VERTIKALNA PODUNA PRSLINA

Osobine i izgled Uzrok defekta u procesu proizvodnje. Ova prslina postepeno deli poduno kotrljajuu povrinu na glavi na dva dela u ravni koja je paralelna vratu ine (videti defekt 213). Kada defekt stigne do kotrljajue povrine, uoava se crna linija. Nakon toga uoava se ugib kotrljajue povrine i proirenje glave ine, koje odgovara irini prsline. Ovaj defekt ne treba meati sa defektom 121.

Nain detekcije: golim okom /vizuelna inspekcija/, test ekiem, u sluaju sumnje ukloniti vezice i ispitati oblast od vrata ka glavi ine, ispitivanje pomou ultrazvuka.

Preporuka: neodlona zamena ine.

121

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 11/12 GLAVA INE 121 DEFEKT NA GORNJOJ POVRINI

Videti defekt 221

122

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 11/12 GLAVA INE 122 LJUSPANJE

Osobine i izgled Defekt koji nastaje tokom eksploatacije. Defekt poinje na kotrljajuoj povrini. Pri tome se na eonoj povrini glave ine na inskom spoju pokazuje mala prslina duboka nekoliko milimetara mereno od kotrljajue povrine koja je ponekad kombinovana sa manjim gnjeenjem /stinjenost/ kraja ine i malim istiskivanjem materijala na ivici u vidu grebena. U odmaklom stadijumu moe da doe do odvajanja dela materijala. Ovaj defekt ne treba meati sa defektom 112 (defekt nastao tokom proizvodnje, iji je poetak duboko u glavi ine).

Nain detektovanja: golim okom /vizuelna inspekcija/, test ekiem /odbijanje materijala udarcima ekia/, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuka: popravka navarivanjem povrinskog sloja, zamena ine.

123

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 11/12 GLAVA INE 123 STINJENOST /GNJEENJE/

Osobine i izgled Defekt nastao tokom eksploatacije Uoava se sputanje kotrljajue povrine i proirenje glave. Materijal se istiskuje bono, a ponekad ka kraju ine. U ekstremnom sluaju formira se ivini greben koji ima tendenciju da se odvoji od ine.

Nain detektovanja: golim okom /vizuelna inspekcija/.

Prekoruke: drati inu pod nadzorom, ukoliko je potrebno obrusiti greben, reparacija navarivanjem.

124

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 11/12 GLAVA INE 124 POVRINA KOTRLJANJA SA LOKALNIM UDUBLJENJIMA /UTUENA GLAVA/

Videti defekt 224

Defekt ne meati sa defektima: 112 horizontalna prslina 121 defekt na gornjoj povrini 122 ljuspanje 123 stinjenost glave ine

125

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 11/12 GLAVA INE 125 TRAGOVI KLIZANJA TOKA

Videti defekte 2251 i 2252

1321

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 13 VRAT INE 132 HORIZONTALNA PRSLINA 1321 HORIZONTALNA PRSLINA U PRELAZNOJ ZONI IZMEU VRATA I GLAVE

Osobine i izgled Prslina se razvija na kraju ine i postepeno odvaja glavu ine od vrata. Prslina se u poetku razvija paralelno sa prelaznom zonom izmeu vrata i glave (videti 1321 - slika 1). Nakon toga prslina se moe usmeriti na gore (videti 1321 - slika 1) ili na dole, ili u oba pravca istovremeno (videti 1321 - slika 4) i pri tome proi kroz ili pored rupe za provlaenje vijka inske vezice (videti 1321 - slika 3). Ovaj defekt ne treba meati sa defektom broj 135. U svakom sluaju, ovaj defekt dovodi do odvajanja glave ili do viestrukog loma ine.

Nain detektovanja: test ekiem, golim okom posmatrati obe povrine vrata ine nakon uklanjanja inske vezice, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: zamena ine sa prslinom, hitna zamena polomljene ine, u sluaju loma (videti 1321 - slike 2 i 4), zabraniti saobraaj i hitno zameniti inu.

1322

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 13 VRAT INE 132 HORIZONTALNA PRSLINA 1322 HORIZONTALNA PRSLINA U PRELAZNOJ ZONI IZMEU VRATA I NOICE

Osobine i izgled Prslina se razvija na vratu ine i tei da razdvoji noicu od vrata ine. Ona se najpre razvija paralelno zaobljenju izmeu vrata i noice (videti 1322 - slika 1). Nakon toga u optem sluaju razvija se na dole i dovodi do loma (videti 1322 - slika 2). Takoe, ona se moe istovremeno razvijati i na gore i pri tome proi kroz ili pored rupe za vijke inske vezice. Na taj nain ina se moe polomiti na vie delova (videti 1322 - slika 3).

Nain detektovanja: golim okom /vizuelna inspekcija/ osmatrati obe povrine vrata ine nakon uklanjanja vezice, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuka: zamena ine sa prslinom, hitna zamena polomljene ine u sluaju loma, zabraniti saobraaj i hitno zameniti inu

133

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 13 VRAT INE 133 VERTIKALNA PODUNA PRSLINA /LUNKER/

Osobine i izgled Uzrok ovog defekta nastaje u procesu proizvodnje. Ovaj defekt koji se esto pominje kao "lunker" ili "piping /pajping/" karakteristian je po vertikalnom razdvajanju vrata ine. Dalji razvoj ovog defekta moe u kombinaciji sa drugim defektima da dovede do loma ine (videti 133 - slike 1 i 2). Istovremeno se moe uoiti obostrano izboenje u predelu vrata i lako sputanje kotrljajue povrine na duini prsline, ili se moe videti prslina u rupama za provlaenje vijka za insku vezicu.

Nain detekcije: golim okom, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: staviti inu pod nadzor /inspekcija/, zameniti inu, hitna zamena ine, u sluaju loma, zabraniti saobraaj i hitno zameniti inu (videti 133 - slika 2).

134

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 13 VRAT INE 134 PREKOMERNA KOROZIJA

Videti defekt 234

135

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 13 VRAT INE 135 PRSLINA KROZ RUPU ZA VEZICE

Osobine i izgled Ovaj defekt nastaje tokom eksploatacije. Sastoji se od progresivne prsline koja polazi od rupe za provlaenje vijka inske vezice (videti 135 - slika 1). U optem sluaju se razvija pod uglom oko 45o i moe da dovede do loma (videti 135 - slika 2). Verovatnoa pojave ove vrste defekta zavisi od kvaliteta buenja rupa za provlaenje vijaka za vezice. Opasnost od pojave ovakvih prslina moe se smanjiti poveanjem kvaliteta izrade rupa.

Nain detekcije: posmatranje golim okom obe strane vrata ine nakon uklanjanja vezice, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: ine sa prslinom zameniti, hitna zamena ine sa prslinom, u sluaju loma, zabraniti saobraaj i hitno zameniti inu (videti 135 - slika 2).

139

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 13 VRAT INE 139 DEFEKT NASTAO U POSTUPKU VALJANJA

Videti defekt broj 239

153

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 15 NOICA INE 153 VERTIKALNA PODUNA PRSLINA

Videti defekt broj 253

154

1 DEFEKTI NA KRAJU INE 15 NOICA INE 154 PREKOMERNA KOROZIJA

Videti defekt broj 254

200

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 20 CEO POPRENI PRESEK 200 KRTI LOM BEZ VIDLJIVOG UZROKA

Osobine i izgled Ovo je popreni lom kod koga nije mogue utvrditi taan razlog ni taan poetak. Do loma dolazi iznenada. Javlja se naroito pri niskim temperaturama. Mesto loma ispitati i naroito utvrditi da li se radi o prelomu iji je uzrok:

defekt 211: progresivna poprena prslina unutranjeg porekla /bubreastog oblika/, defekt 2251 i 2252: tragovi koenja, defekt 234 i 254: korozija, defekt 253: vertikalna poduna prslina u noici ine, oteenja ine 301, nestruna obrada 302, i slino.

Nain detekcije: golim okom /vuzuelna inspekcija/.

Preporuke: inu privremeno osigurati vezicom, polomljenu inu hitno zameniti.

211

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 211 PROGRESIVNA POPRENA PRSLINA UNUTRANJEG POREKLA /BUBREASTOG OBLIKA/

Osobine i izgled Progresivna poprena prslina unutranjeg porekla /bubreastog oblika/ se razvija iz mikro defekta koji se nalazi u glavi ine, horizontalne prsline, ili veoma retko iz dubokog ljuspanja vozne ivice. Jezgro iz koga se defekt razvija ne mora biti smeteno u centralnoj zoni ine (videti 211 - slika 5a i 5b). Karakteristini oblik ove progresivne prsline daje joj ime "bubreasta prslina". Ovaj defekt ne treba meati sa poprenom prslinom u glavi ine (ispod navarivanja) 471 kao i sa progresivnom poprenom prslinom na mestu vara 411, 421, 431 i 481. Nakon dueg ili kraeg vremena prslina dostie do gornje povrine glave ine (videti 211 - slika 3). Nakon toga prslina postaje vidljiva na bonim stranama vrata ine (videti 211 - slika 4). Lom sledi neposredno nakon toga. Mogue je uoiti defekt tek kroz pojavu loma. Ipak, u optem sluaju, ukoliko se na gornjoj povrini glave ine pojavi poprena prslina, sa velikom verovatnoom se moe oekivati da e doi do bubreastog preloma. Ukoliko prelom nastupi pre nego to prslina bude uoljiva, ipak se moe videti glatka i sjajna povrina manje ili vie ovalnog oblika, koja oznaava napredovanje prsline (videti 211 - slika 5a i 5b). Povrina preloma oksidira im postane vidljiva. Ovaj ozbiljni defekt se moe ponoviti vie puta na istoj ini i kao posledica viestrukih lomova mogu nastati veliki zazori /ukupna irina prsline/. Za ine iz iste isporuke ovaj defekt moe poprimiti razmere epidemije.

Nain detekcije: golim okom /vizuelna inspekcija/, ispitivanje ultra zvukom.

Preporuke: Prema obimu defekta

vizuelna inspekcija, provizorno postavljanje vezice, zamena ine, hitna zamena ine, u uslovima kada ovaj defekt dobija razmere epidemije, ukoliko postoji mogunost, treba ultrazvukom

ispitati sve ine koje su ugraene iz iste isporuke.

212

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 212 HORIZONTALNA PRSLINA

Osobine i izgled Ovaj defekt nastaje tokom proizvodnje ine. Defekt ovog tipa postepeno tei da odvoji gornji deo glave po povrini koja je priblino paralelna sa kotrljajuom povrinom (videti defekt 112). Defekt moe izazvati lokalno sputanje kotrljajue povrine koja se moe uoiti kao tamnija povrina u odnosu na sjajnu povrinu dodira toka i ine. Najpre se pojavljuje prslina na spoljnoj povrini glave ine koja je oko 15 mm nia u odnosu na kotrljajuu povrinu (videti sliku 212.1). Ova horizontalna prslina se moe usmeriti na dole kao poprena prslina (videti sliku 212.2 - sloena prslina) i konano dovesti do loma. Ukoliko doe do loma usled sloene prsline, onda se u trenutku loma ukazuje tamna povrina na mestu gde je prvobitno bila horizontalna prslina. Ostali deo preloma je zrnaste strukture i svetle boje.

Nain detekcije: golim okom /vizuelna inspekcija/, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: nadzor, zamena ine, hitna zamena ine.

213

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 213 VERTIKALNA PODUNA PRSLINA

Osobine i izgled Defekt koji nastaje u postupku proizvodnje ine. Ovaj defekt postepeno deli inu na dva dela poduno u ravni paralelnoj vratu ine. Kada defekt dostigne kotrljajuu povrinu, postaje uoljiv u obliku crne linije (videti 213 - slika 1). Tada se uoava sputanje kotrljajue povrine i proirenje glave ine, koje odgovara irini prsline. Prslina moe, takoe, da bude uoljiva u zoni prelaza iz vrata ka glavi na obe strane vrata ine (videti 213 - slika 2). Slike 1 i 2 prikazuju defekt na istoj ini. Ukoliko je defekt vidljiv na kotrljajuoj povrini, ne treba ga meati sa 221.2 i 221.3. Ukoliko je defekt vidljiv u zoni prelaza iz vrata u glavu, ne treba ga meati sa 2321 i 239. Razlikovanje je eventualno mogue ispitivanjem pomou ultrazvuka.

Naini detekcije: golim okom, test ekiem, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: hitna zamena ine.

2201

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 220 HABANJE 2201 NABORANOST KRATKIH TALASA

Osobine i izgled Defekt nastao tokom eksploatacije. Naboranost kratkih talasa se odlikuje gotovo pravilno naizmenino rasporeenim sjajnim ispupenjima i tamnim ulegnuima. Duina talasa u optem sluaju iznosi izmeu 3 i 8 cm.

Nain detektovanja: golim okom i ulom sluha, analizom podataka snimljenih mernim kolima snimanjem pomou specijalnog vozila.

Preporuke: ine brusiti ukoliko je dubina naboranosti takva da je tetna za:

odravanje geometrije koloseka, mehanizam za kretanje vozila, udobnost vonje, ivotnu sredinu (nivo buke pri prolazu vozila).

2202

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 220 HABANJE 2202 NABORANOST DUGAKIH TALASA

Osobine i izgled Defekt koji nastaje tokom eksploatacije. Kod ove vrste naboranosti ne postoji razlika u izgledu ispupenja i ulegnua. Naboranost se odlikuje neravnom kotrljajuom povrinom, koja je u odnosu na idealni pravolinijski poduni profil manje ili vie izraena. Duina talasa varira izmeu 8 i 30 cm. Ova naboranost se prevashodno pojavljuje na unutranjoj ini u krivinama.

Naini detektovanja: golim okom ili ulom sluha, analizom podataka snimljenih mernim kolima, snimanjem pomou specijalnog vozila.

Preporuke: ine brusiti ukoliko je dubina naboranosti /amplituda/ takva da je tetna za:

odravanje geometrije koloseka, mehanizam za kretanje vozila, udobnost vonje, ivotnu sredinu (nivo buke pri prolazu vozila).

2203

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 220 HABANJE 2203 BONO HABANJE

Osobine i izgled Bono habanje se deava na spoljanjoj ini u krivini usled delovanja toka vozila. U istoj krivini bono habanje u optem sluaju ima sinusoidni oblik sa minimalnom vrednou neposredno uz inske sastave sa vezicom. Razvoj bonog habanja u velikoj meri zavisi od kvaliteta podmazivanja ine. Bono habanje se smatra defektom ukoliko je njegov intenzitet:

tetan za odravanje geometrije koloseka (prekoraenje dozvoljenog proirenja koloseka), moe dovesti do loma usled smanjenja profila ine.

Nain detektovanja: golim okom i merenjem habanja.

Preporuke: nadzor /inspekcija/ ine i merenje habanja, ine sa nepravilnim /prekoraenje dozvoljenog/ habanjem zameniti.

2204

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 220 HABANJE 2204 PREKOMERNO VERTIKALNO HABANJE

Osobine i izgled Defekt nastao tokom eksplatacije. Vertikalno habanje nastaje usled naprezanja ine pod vozilom. Ono raste sa porastom saobraajnog optereenja. U optem sluaju ovo nije stvarni defekt ine. Ipak, u izvesnim sluajevima kod ina se javlja prekomerno vertikalno troenje materijala. Vrednost habanja u tom sluaju vidno premauje prosenu vrednost vertikalnog habanja koje se u istim uslovima uoava na inama u okruenju. Ovaj defekt ne treba meati sa stinjenou glave ine 223. Prekomerno habanje moe na osnovu slabljenja profila ine da dovede do loma ine (u takvom sluaju mora se ispitati da nije do loma dolo iz nekih drugih razloga).

Nain detektovanja: golim okom i merenjem habanja.

Preporuke: ine sa prekomernim vertikalnim habanjem zameniti, eventualno obrusiti ivice.

221

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 221 DEFEKT NA GORNJOJ POVRINI

Osobine i izgled Defekti nastali tokom proizvodnje. Ova vrsta defekta koja u poetku nije uoljiva ili je vrlo malo uoljiva javlja se u koloseku nakon odreenog vremena eksploatacije koje zavisi od saobraajnog optereenja. Defekt na gornjoj povrini glave ine, iji je uzrok pojavljivanja metalurke prirode, u toku svog razvoja moe imati sledei izgled:

guljenje /ljuenje/ (221.1): tanke ljuske metala se odvajaju od gornje povrine (videti 221.1). Debljina ljuske moe dostizati vie milimetara i za posledicu ima postepeno udubljenje na kotrljajuoj povrini. Ovaj defekt ne treba meati sa lokalnim udubljenjem na povrini kotrljanja glave ine 224, ni sa tragovima klizanja 225.

brazda /ljuenje u vidu crte/ (221.2): odvajanje materijala gotovo konstantnog poprenog preseka du kotrljajue povrine glave ine. Duina ovog defekta moe da dostigne vie metara. Dubina defekta nije vea od nekoliko milimetara. Ovaj defekt ne treba meati sa vertikalnom podunom prslinom 213.

fina poduna prslina (221.3): poduni defekt u obliku vlasi kose, ija dubina nije vea od 2 do 3 mm. Ovaj defekt koji se pojavljuje ubrzo nakon polaganja ina u optem sluaju ima tendenciju nestajanja usled habanja kotrljajue povrine ukoliko nije povezan sa guljenjem povrine (221.1) Ovaj defekt ne treba meati sa vertikalnom podunom prslinom 213.

Nain detektovanja: golim okom uoljiv.

Preporuke: ine drati pod posebnim nadzorom, u zavisnosti od dubine defekta, defekt ukloniti bruenjem, defekti manjih dubina i lokalno ogranieni, mogu se odstraniti navarivanjem, zameniti ine sa defektom koji napreduje i ima tetno dejstvo na odravanje koloseka.

2221

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 222 LJUSPANJE 2221 LJUSPANJE NA POVRINI PO KOJOJ SE KOTRLJA TOAK

Osobine i izgled Uoava se pseudo /lano/ valovita deformacija na kotrljajuoj povrini (videti 2221 - slika 1) koja nastaje usled ljuspanja metala i koja dostie debljinu od vie milimetara (videti 2221 - slika 2). Popreni presek ovog ljuspanja materijala moe da varira. Ovaj defekt ne treba meati sa 221, 2251 i 227. Ljuspanje nije pojedinani defekt, on se uvek pojavljuje u vie zona.

Nain detektovanja: golim okom, ultrazvukom.

Preporuke: staviti inu pod nadzor, zameniti inu, neodlono zameniti inu.

2222

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 222 LJUSPANJE 2222 LJUSPANJE NA PRELAZU KOTRLJAJUE U UNUTRANJU BONU STRANU GLAVE INE

Osobine i izgled Na inama se najpre pojavljuju na nepravilnim rastojanjima crne podune mrlje na prelazu kotrljajue u unutranju bonu stranu glave ine (videti 2222 - slika 1). Ove mrlje su prvi pokazatelj da ispod njih postoje prsline u materijalu, koje se nakon izvesnog vremena pokazuju u vidu nepravilng ivinog bonog grebena /teenje materijala na boku ine/, pucanja povrine i na kraju ljuspanja ivice na prelazu kotrljajue u unutranju bonu stranu glave ine, koje moe da dostigne velike razmere (videti 2222 - slike 2 i 3). Na ovom stadijumu razvoja teenje materijala pod uticajem optereenja od vozila dovodi do ulegnua na kotrljajuoj povrini na glavi ine. U optem sluaju ovaj defekt se javlja na spoljnim inama u krivini gde se boni otpor smanjuje upotrebom podmazivanja. Proveriti da li je ovaj defekt praen postepenim formiranjem poprene prsline (videti 211).

Nain detekcije: golim okom, ultrazvunim ispitivanjem.

Preporuke: inu staviti pod nadzor, inu zameniti, inu neodlono zameniti.

2223

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 222 LJUSPANJE 2223 HEAD-CHECKING /KOSE KRATKE PRSLINE NA PRELAZU KOTRLJAJUE U

UNUTRANJU BONU STRANU GLAVE INE/

Osobine i izgled Head-checking se po pravilu pojavljuje na prelazu kotrljajue u unutranju bonu stranu glave spoljne ine u krivini. To su kratke paralelno poloene prsline na manje-vie pravilnom rastojanju. Rastojanje izmeu prslina odstupa u zavisnosti od lokalnih uslova i kvaliteta ine tako da iznosi od jednog milimetra do vie centimetara. Head-checking se moe pojaviti u razliitim oblicima:

stabilizovan i regularan Head-checking (videti 2223 - slika 1).

Head-checking sa odnoenjem materijala (videti 2223 - slika 2). irenje prsline u unutranjost glave ine ostvaruje se pod uglom 10o do 15o i do dubine od vie milimetara. Prsline se ire paralelno kotrljajuoj povrini, meusobno se povezuju i na kraju dolazi do upanja i odnoenja materijala na prelazu kotrljajue u unutranju bonu stranu glave ine. U retkim sluajevima usled irenja prsline u poprenoj ravni moe doi do loma ine (videti 2223 - slika 4).

Head-checking u obliku dugake prsline koja se rava na gornjem kraju u pravcu kretanja vozila (videti 2223 - slika 3). Ovaj defekt je povezan sa lakim udubljenjem koje se uoava kao tamnija povrina. esto se uoava proirenje kotrljajue povrine. Izgled ovog defekta je slian defektu 227 ukoliko je ogranien na prelaznu zonu kotrljajue u unutranju bonu stranu glave ine. Ukoliko se ovaj defekt pojavljuje periodino, moe da dovede do viestrukih preloma na duini od vie metara. Zbog toga se ovaj defekt smatra izuzetno opasnim.

Naini detekcije: golim okom, ultrazvuno ispitivanje.

Preporuke: stavljanje ine pod nadzor, zamena ine koja nepovoljno utie na bezbednost ili mirnou hoda vozila, bruenje ine je u nekim sluajevima dovoljno da se sprei kidanje materijala, zamena polomljene ine.

223

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 223 STINJENOST /GNJEENJE/

Osobine i izgled Materijal kotrljajue povrine se na izvesnoj duini istiskuje bono. Zaobljenje bone povrine glave ine i kotrljajua povrina dobijaju oblik "brade" ili "usne". Nakon toga se uoava formiranje ava koji moe da se protee celom duinom ine. Ovaj av ima tendenciju da se iskrza i postepeno odvoji od glave ine. Ovaj defekt se prevashodno pojavljuje na unutranjoj ini u krivinama malog radijusa. Ne treba ga meati sa 2204.

Naini detekcije: golim okom.

Preporuke: inu staviti pod nadzor, eventualno obrusiti ivicu, zameniti inu.

224

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 224 POVRINA KOTRLJANJA SA LOKALNIM UDUBLJENJIMA /UTUENA GLAVA/

Osobine i izgled Ovaj defekt nastaje u samom procesu proizvodnje. To je defekt koji se retko javlja i iji se uzroci ne mogu odmah odrediti. Kotrljajua povrina pokazuje lokalno relativno kratko udubljenje, koje je u optem sluaju povezano sa proirenjem kotrljajue povrine. Ovaj defekt ne treba meati sa 212, 221, 223 ili 2251.

Nain detekcije: golim okom /vizuelna inspekcija/.

Preporuke: drati ine pod nadzorom, zamena ine, neodlona zamena ine.

2251

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 225 TRAGOVI KLIZANJA TOKA 2251 IZOLOVANI TRAGOVI KLIZANJA TOKA

Osobine i izgled Defekti nastali tokom eksploatacije. Klizanje pogonske osovine uzrokuje pojavu eliptinih povrina Ove povrine mogu nestati ili se dalje razvijati u dva oblika:

horizontalno u glavi ine, kada se formira lokalno listanje materijala koje se dalje ne razvija po dubini, ali pod uticajem optereenja od saobraaja dovodi do postepene depresije kotrljajue povrine (videti 2251 - slike 1 i 2) Ovaj defekt ne treba meati sa 221.1 i 227.

popreno u glavi ine, kada se formiraju unutranje prsline koje napreduju u pravcu vrata ine i imaju za posledicu postepenu depresiju kotrljajue povrine bez drugih lokalnih promena (videti 2251 - slika 3). Ove prsline mogu brzo da napreduju prema spolja i da dovedu do preloma sa karakteristinom strukturom (videti 2251 - slika 4). Ne meati sa 211 i 277.

Nain detekcije: golim okom.

Preporuke: ine na kolima se pojavljuje jedno ili vie mesta sa tragovima klizanja staviti pod nadzor, zamena ine u okviru radova na odravanju, ukoliko defekt predstavlja smetnju za odravanje koloseka i

ukoliko se iskljuuje mogunost popravke zbog stanja ili broja mesta sa tragovima klizanja. uklanjanje mesta sa tragovima klizanja navarivanjem, ukoliko veliina defekta to omoguuje, ine sa poprenom prslinom provizorno zameniti, polomljene ine neodlono zameniti.

2252

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 225 TRAGOVI KLIZANJA TOKA 2252 TRAGOVI KLIZANJA TOKA KOJI SE PONAVLJAJU

Osobine i izgled Defekt koji nastaje tokom eksploatacije. Javljaju se na kotrljajuoj povrini glave ine na odsecima na kojima su esta pokretanja ili koenja, na kojima pogonski tokovi klizaju (videti 2252 - slika 1). Pri tome se moe dogoditi da se na kotrljajuoj povrini javi mrea vrlo finih prslina usmerenih na dole, koje su poznate pod imenom "mreaste prsline" (videti 2252 - slika 2). One mogu da dostignu otpornost na lom ine u hladnom periodu i da dovedu do loma (videti 2252 - slika 3). Ovaj defekt se u optem sluaju javlja na deonicama ispred signala.

Nain detekcije: golim okom.

Preporuke: inu staviti pod nadzor (videti 2252 - slika 1), ukoliko je potrebno, lako obrusiti mesta klizanja, zameniti ine sa "mreastim prslinama" koje u blizini mesta klizanja doseu do zone prelaza kotrljajue u

unutranju bonu stranu glave ine (videti 2252 - slika 2).

227

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 21/22 GLAVA INE 227 SQUAT /skvat/- formiranje prslina i lokalno ulegnue na kotrljajuoj povrini

Osobine i izgled Ovaj defekt se pokazuje na kotrljajuoj povrini kao proirenje i lokalno ulegnue dodirne povrine toak-ina i praen je tamnim mrljama i lunim prslinama ili prslinama u obliku latininog slova "v" (videti 227 - slika 1). Ova prslina se iri na unutranju stranu glave ine. Napredovanje prsline se najpre ostvaruje pod malim uglom prema kotrljajuoj povrini. Nakon to prslina dostigne dubinu 3 do 5 mm, povija se u poprenom pravcu na dole i moe da prouzrokuje lom (videti 227 - slika 2 i 3). Ovaj defekt se moe esto uoiti na elektro zavarenim spojevima i aluminotermikim varovima kao i u podruju naboranosti glave ine. Lokacija ovih defekata je proizvoljna i mogu da se pojave jedan iza drugog. U tom sluaju postoji rizik od viestrukog loma uz ispadanje veeg komada ine. Ovakva morfologija defekta moe da se pojavi lokalno ili periodino na prelazu iz kotrljajue u unutranju bonu stranu glave spoljne ine u krivini u zoni sa Head-checking (videti 2223 - slika 4). U tom sluaju pridodat je defekt 2223.

Nain detekcije: golim okom, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: inu staviti pod nadzor, zameniti ine koje naruavaju bezbednost ili mirnou hoda vozila, zameniti polomljene ine.

2321

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 23 VRAT INE 232 HORIZONTALNA PRSLINA 2321 HORIZONTALNA PRSLINA U PRELAZNOJ ZONI IZMEU VRATA I GLAVE

Osobine i izgled Ovo je defekt nastao u procesu proizvodnje. Ova prslina se najpre razvija paralelno zoni izmeu vrata i glave ine (videti 2321 - slika 1). Pri daljem razvoju prslina moe da se usmeri na gore ili na dole (videti 2321 - slika 2). U svakom sluaju, prslina dovodi do odvajanja glave ine i loma ine na vie delova pri emu se moe pojaviti veliki zazor na kotrljajuoj povrini. Ovaj defekt ne treba meati sa 236.

Nain detekcije: golim okom, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: inu staviti pod nadzor, zameniti ine koje naruavaju bezbednost ili mirnou hoda vozila, zameniti polomljene ine.

2322

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 23 VRAT INE 232 HORIZONTALNA PRSLINA 2322 HORIZONTALNA PRSLINA U PRELAZNOJ ZONI IZMEU VRATA I NOICE

Osobine i izgled Ovo je defekt nastao u procesu proizvodnje. Ova prslina se najpre razvija paralelno zoni izmeu vrata i noice ine (videti 2322 - slika 1). Pri daljem razvoju prslina moe da se usmeri na gore ili na dole (videti 2322 - slika 2). U svakom sluaju, prslina dovodi do loma ine na vie delova pri emu se moe pojaviti veliki zazor na kotrljajuoj povrini. Ovaj defekt ne treba meati sa 236.

Nain detekcije: golim okom, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: ine sa prslinom zameniti, neodlono zameniti ine sa prslinom, u sluaju polomljene ine zabraniti saobraaj i hitno zameniti inu.

233

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 23 VRAT INE 233 VERTIKALNA PODUNA PRSLINA /LUNKER/

Osobine i izgled Defekt uslovljen proizvodnim procesom. Ovaj defekt koji je poznat kao "lunker" manifestuje se kao vertikalno poduno odvajanje vrata ine (videti 233 - slika 1). Dalji razvoj ovog defekta, sa ili bez kombinovanja sa drugim defektima, moe da dovede do loma ine. U retkim sluajevima moe se obostrano na vratu ine pojaviti izboenje (videti 233 - slika 2) kao i lako ulegnue kotrljajue povrine u zoni defekta.

Nain detekcije: golim okom /ispupenje na vratu ine/, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: inu staviti pod nadzor, zameniti inu, neodlono zameniti inu.

234

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 23 VRAT INE 234 PREKOMERNA KOROZIJA

Osobine i izgled Defekt koji nastaje tokom eksploatacije. Intenzivna korozija vrata ine moe u izvesnim sluajevima da nastupi pod uticajem hemijskih sastojaka vazduha ili vode na odreenim prugama ili odsecima, naroito u tunelima ili na putnim prelazima u nivou. Listii korozije se progresivno odvajaju od vrata ine, pri emu se smanjuje njegova debljina. Korozija vrata ine moe usled prekomernog odvajanja listia korozije da dovede do loma ine usled slabljenja inskog profila. U takvom sluaju treba ispitati da nije do loma dolo usled defekta 2321 ili 2322.

Nain detekcije: golim okom i periodinim merenjem debljine vrata ine nakon uklanjanja korozije.

Preporuke: zameniti inu ija je debljina vrata prekomerno redukovana zbog korozije, neodlono zameniti polomljenu inu.

235

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 23 VRAT INE 235 PRSLINA KROZ RUPE KOJE NISU RUPE ZA VIJKE VEZICE

Osobine i izgled Defekt nastao tokom eksploatacije. Ovaj defekt se sastoji od progresivnih prslina koje polaze od ivica rupe izbuene u vratu ine odreenog prenika. U optem sluaju one se javljaju pod uglom od 45o i mogu dovesti do loma ine. Verovatnoa pojave ovakvog defekta izrazito zavisi od kvaliteta buenja. Pojava prslina moe znatno da se redukuje posebnim merama obrade kao to su niska rapavost povrine i skidanje grebena odnosno glatka ivica pri buenju.

Nain detekcije: golim okom, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: inu staviti pod nadzor, zameniti inu, neodlono zameniti inu.

236

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 23 VRAT INE 236 KOSA PRSLINA KOJA NE PROLAZI KROZ RUPU

Osobine i izgled Defekt nastao u postupku proizvodnje. Ova prslina moe da odvoji glavu ine od vrata ili noicu ine od vrata ili se moe protezati lokalno poduno u prelaznim zonama vrat-glava odnosno vrat-noica, razvijajui se na dole ili na gore u vratu ine. Ne treba meati ovaj defekt sa 2321 ili 2322.

Nain detekcije: golim okom, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: neodlono zameniti inu, zabraniti saobraaj i polomljenu inu hitno zameniti.

239

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 23 VRAT INE 239 DEFEKT NASTAO U POSTUPKU VALJANJA

Osobine i izgled Defekt nastao tokom proizvodnje. Ovaj izuzetno redak defekt na povrini, ispoljava se u vidu linije iji je tok paralelan osovini u postupku valjanja i uoava se u optem sluaju na vratu ine ili u blizini zone prelaza iz vrata u glavu ili zone prelaza iz vrata u noicu ine. Ovaj defekt je zapravo preklop nastao od vika materijala u procesu valjanja ine. Sve ine proizvedene u istoj seriji mogu imati isti ovakav defekt. Ukoliko se uoi linija u blizini zaobljene zone izmeu vrata i glave ine mora se ispitati da li se radi o vertikalnoj podunoj prslini koja je kodirana kao defekt 213.

Nain detekcije: golim okom.

Preporuke: inu staviti pod nadzor i konsultovati strunjake radi daljeg ispitivanja i donoenja odluka.

253

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 25 NOICA INE 253 VERTIKALNA PODUNA PRSLINA

Osobine i izgled Defekt nastao u postupku proizvodnje. Fina poduna linija koja je nastala u procesu valjanja i koja se nalazi u srednjoj treini donje strane noice ine usled optereenja od saobraaja moe da pree u prslinu. Ova prslina pri niskim spoljnim temperaturama dovodi do loma. Lom ine je po pravilu kos, naroito u predelu vrata. Nakon loma, moe se lako uoiti poduna prslina koja je dovela do loma. Ovaj defekt moe vie puta da se ponovi na istoj ini i na taj nain da dovede do pojave velikog zazora zbog viestrukih lomova. Ovaj defekt moe da poprimi karakter epidemije kod ina iz iste proizvodne isporuke.

Nain detekcije: golim okom.

Preporuke: neodlona zamena ine.

254

2 DEFEKTI U SREDINI DUINE INE /IZVAN KRAJEVA I VAROVA/ 25 NOICA INE 254 PREKOMERNA KOROZIJA

Osobine i izgled Defekt nastao tokom eksploatacije. Jaka korozija noice ine moe se pojaviti u izvesnim sluajevima pod uticajem hemijskih sastojaka vazduha ili vode na odreenim prugama ili deonicama, naroito u tunelima ili putnim prelazima u nivou. Korozija moe biti i elektrohemijske prirode. Listii korozije se progresivno odvajaju od noice ine smanjujui njenu debljinu (videti 254.1 - slike 1 i 2). Korozija moe imati za posledicu lom ine usled slabljenja inskog profila. U takvom sluaju ispitati da lom nije rezultat drugih defekata, naroito defekta 2322. Drugi tip loma ima za uzrok malu prslinu formiranu usled zamora materijala, koja se na donjoj strani noice ine u obliku polumeseca centrira oko mrlje od korozije (videti sliku 254.2). Ovaj tip loma nije prethodno uoljiv.

Nain detekcije: golim okom.

Preporuke: zameniti inu sa prekomernom korozijom noice, neodlono zameniti polomljenu inu.

301

3 DEFEKTI NASTALI OTEENJEM INE 30 CEO POPRENI PRESEK 301 OTEENJE

Osobine i izgled Defekt nastao tokom eksploatacije. Oteenja ina koja nastaju usled spoljanjih uticaja mogu biti izazvana sledeim uzrocima:

iskliznua, delovi vozila koje vozilo vue ispod sebe, oteenja na tokovima, neodgovarajua manipulacija, nestruno rukovanje alatima (npr. teki elini eki (videti 301 - slika 1), nestruno rukovanje dletom pri

uklanjanju elektrinog spoja itd.), oteenja elektrinim plamenim lukom (videti 301 - slika 2), oteenja od tucanika (videti 301 - slika 3), periodina oteenja nastala utiskovanjem stranih tela tokovima vozila (videti 301 - slika 4), materijal koji je ispao iz vozila.

Ukoliko oteenja imaju otar /picast/ oblik ona mogu izazvati prsline i lom, naroito kod visoko tvrdih ina, delujui kao inicijalni zarez u materijalu. Oteenja od tokova potiu najee od stranih tela koja su utisnuta u tokove i koja stvaraju udarna mesta na kotrljajuoj povrini na glavi ine. Ovakva oteenja se mogu ponavljati na pravilnim rastojanjima na velikom broju ina koje pripadaju istom traku, ponekad na jako velikoj duini. Vremenom ovakva oteenja prouzrokuju horizontalnu prslinu, na dubini do nekoliko milimetara ispod gornje povrine, koja dovodi do lokalnog ulegnua na kotrljajuoj povrini ili do pojave prslina koje se ravaju na dole i mogu dovesti do loma. Ne treba meati ovaj defekt sa 221.1 ili 2251. Neodgovarajua manipulacija moe dovesti to oteenja u obliku zareza ili ogrebotina na kotrljajuoj povrini ili na donjoj strani noice ine. Oteenja od elektrinog plamenog luka od povratnih struja javljaju se u optem sluaju na donjoj strani u obliku jednog ili vie kratera. Ova oteenja mogu za posledicu da imaju lom, koji je po prirodi iznenadan (videti 301 - slika 2, pogled odozdo na noicu ine).

Nain detekcije: golim okom.

Preporuke: utvrditi zahvaenu zonu, inu staviti pod nadzor, zameniti inu sa prslinom, neodlono zameniti inu sa prslinom, izvesna oteenja kotrljajue povrine mogu se otkloniti navarivanjem ili bruenjem.

302

3 DEFEKTI NASTALI OTEENJEM INE 30 CEO POPRENI PRESEK 302 NESTRUNA /POGRENA/ OBRADA

Osobine i izgled Nepravilno buenje noice ili vrata ine (videti 302 - slika 1), nestruno seenje (npr. pomou brenera (videti 302 - slike 2 i 3), buenje rupa neposredno uz postojee rupe za provlaenje vijaka za vezice ili druga nestruna obrada moe usled efekta inicijalnog zareza ili ogrebotine da izazove prslinu u profilu ili lom.

Nain detekcije: golim okom, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: zameniti inu, neodlono zameniti inu.

303

3 DEFEKTI NASTALI OTEENJEM INE 30 CEO POPRENI PRESEK 303 TRAJNA DEFORMACIJA INE / ISKRIVLJENA INA/

Osobine i izgled Udesi, iskliznua, nestruno rukovanje ili neki drugi spoljni uzroci mogu da dovedu do trajne deformacije koja u optem sluaju ne predstavlja stvarni inski defekt. U sluaju takve trajne deformacije ne moe se odrati pravilna geometrija koloseka. Ovakva deformacija moe da prouzrokuje druge defekte usled poveanog naprezanja u koloseku.

Nain detekcije: golim okom i merenjem deformacije.

Preporuke: zameniti inu, neodlono zameniti inu.

411

4 DEFEKTI PRI ZAVARIVANJU I NAVARIVANJU 41 ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE 411 POPRENA PRSLINA

Osobine i izgled Ova prslina se formira u zoni vara ili usled unutranjeg defekta u glavi ine (videti sliku 411.1) ili usled defekta u noici ine (videti sliku 411.2). U krajnjem ishodu ove prsline dovode do loma profila. Struktura loma se odlikuje glatkom i sjajnom povrinom u glavi ine (411.1) ili tamnom mrljom u noici ine (411.2).

Nain detekcije: golim okom, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: inu staviti pod nadzor, provizorno osigurati inu vezicom, neodlono zameniti inu, polomljeni var osigurati vezicom i ugradnjom komada ine neodlono ukloniti defektan var.

Ipak, uvek kada je to mogue (vertikalna prslina ili vertikalan glatki popreni lom) naprsli ili polomljeni var se moe popraviti ponovnim varenjem.

412

4 DEFEKTI PRI ZAVARIVANJU I NAVARIVANJU 41 ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE 412 HORIZONTALNA PRSLINA U VRATU INE

Osobine i izgled Ova prslina prolazi popreno kroz var i u optem sluaju prostire se luno kroz vrat ine. Pri daljem razvoju prslina moe da dobije tok na dole (videti sliku 412.1) ili na gore (videti sliku 412.2) ili jednovremeno na dole i na gore (videti sliku 412.3). U krajnjem ishodu posledica je lom ine u zoni vara.

Nain detekcije: golim okom, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: prslinu neodlono ukloniti ugraivanjem komada ine, u sluaju loma ine zabraniti saobraaj i hitno ugraditi komad ine.

421

4 DEFEKTI PRI ZAVARIVANJU I NAVARIVANJU 42 ALUMINOTERMIKO ZAVARIVANJE 421 POPRENA PRSLINA

Osobine i izgled Ova prslina se razvija kao vertikalna prslina u zoni vara. Ona na kraju uzrokuje lom ine. Postoje sledei pojavni oblici:

prslina koja polazi od vara ispod noice ine i razvija se u popreno nagnutoj ravni u zavarenoj ini (421.1),

prslina koja lei u vertikalnoj ravni vara (421.2), prslina koja se nalazi u vertikalnoj ravni neposredno uz var (421.3).

Nain detekcije: golim okom, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: inu staviti pod nadzor, inu osigurati provizornim vezicama, inu neodlono zameniti, var osigurati provizornim vezicama i neolono ugraditi komad ine.

Ipak uvek kada je to mogue (vertikalna prslina ili vertikalan glatki popreni lom) naprsli ili polomljeni var se moe popraviti ponovnim varenjem.

422

4 DEFEKTI PRI ZAVARIVANJU I NAVARIVANJU 42 ALUMINOTERMIKO ZAVARIVANJE 422 HORIZONTALNA PRSLINA U VRATU INE

Osobine i izgled Ovaj defekt se u optem sluaju uoava na varovima ina, iji krajevi nisu odseeni pre varenja. Prslina koja se u optem sluaju prolazi kroz var i kroz rupe za vijke vezice (videti 422.1 - slika 1) moe napredovati u noici ili glavi zavarene ine i dovesti do loma. Veoma retko ovaj defekt se javlja u varovima ina bez rupa na krajevima (videti sliku 422.2). U tom sluaju ovaj defekt se moe razviti iz male pukotine u vertikalnom varu i dovesti do loma.

Nain detekcije: golim okom, ispitivanje ultrazvukom.

Preporuke: var sa prslinom neodlono ukloniti ugraivanjem komada ine, u sluaju polomljene ine zabraniti saobraaj i neodlono ugraditi komad ine.

431

4 DEFEK