STRATEGIJAUVOENJA ISTIJE PROIZVODNJE U REPUBLICI SRBIJI("Sl. glasnik RS", br. 17/2009)

1. UVODU drugoj polovini prolog veka ljudske aktivnosti su znaajno doprinele degradaciji ivotne sredine i umanjenju raspoloivih prirodnih resursa. Zagaenja koja izazivaju proizvodni procesi u odnosu na ivotnu sredinu mogu se ublaiti primenom jednog od dva osnovna pristupa: a) primenom tehnikih reenja zasnovanih na kontroli zagaenja - tehnologijama tretmana zagaenja na kraju proizvodnog procesa ("end-of-pipe" technologies, EOP) i b) prevencijom zagaenja - istijom proizvodnjom. U poslednje dve decenije pristupi zasnovani na kontroli zagaenja zamenjuju se strategijama zasnovanim na prevenciji stvaranja zagaenja. Prevencija zagaenja je opti pristup koji se moe primeniti u svim oblicima drutvenog ivota. istija proizvodnja je savremen pristup spreavanju nastajanja zagaenja koji je pruio najvee doprinose u sektoru proizvodnje, posebno u industriji. istija proizvodnja je deo koncepta odrivog razvoja koji vodi rauna o tome da je ogranien kapacitet ivotne sredine da prihvati odreenu koliinu zagaujuih materija tako da ne nastupi nepovratna teta u ivotnoj sredini. Ovo se prvenstveno odnosi na industriju i industrijska zagaenja. Kljune industrijske grane i pojedinana preduzea moraju da uvedu znaajne promene u cilju ostvarenja potreba buduih generacija. Stoga je istija proizvodnja dugorona politika preduzea, a ne poslovna praksa koju preduzee primenjuje u nekom vremenskom periodu. Osamdesete i devedesete godine prolog veka obilovale su dogaajima koji su formirali osnovne principe vezane za zatitu ivotne sredine. U Stokholmu je 1972. godine odrana Konferencija o ivotnoj sredini gde je doneta odluka o formiranju Programa UN za ivotnu sredinu (UNEP). Godine 1987. na Svetskoj konferenciji za ivotnu sredinu i razvoj usvojen je izvetaj "Naa zajednika budunost", poznatiji kao Brundtland Report. Ova konferencija i pomenuti izvetaj otvorili su kljuna pitanja budueg razvoja. Naime, odrivi razvoj je definisan kao razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjosti (intrageneracijska solidarnost), bez da se ugroavaju mogunosti buduih generacija da zadovolje svoje potrebe (intergeneracijska solidarnost). U Rio de aneiru 1992. godine odrana je konferencija Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu i razvoj. istija proizvodnja je tada prihvaena kao pristup ostvarivanju odrivog razvoja. Od tada do danas istija proizvodnja, na razliite naine, uspeno se primenjuje u velikom broju zemalja. Svetski samit o odrivom razvoju, odran u Johanesburgu 2002. godine, identifikovao je istiju proizvodnju kao preventivnu strategiju zatite ivotne sredine i odrivog razvoja, koja se odnosi na proizvodne procese, proizvode i usluge, ija primena moe dovesti do smanjenja emisija i otpada i poveanja efikasnosti korienja resursa. Na samitu su predloene promene pristupa potronji i proizvodnji u pravcu odrivog razvoja, a koje promoviu principe istije proizvodnje. U poslednje dve decenije aktivnosti Programa UN za ivotnu sredinu (UNEP) i vie meunarodnih i nacionalnih organizacija ili agencija, poput Organizacije UN za industrijski razvoj (UNIDO), usmeravale su razvoj istije proizvodnje u svetu. Iskustvo u primeni programa istije proizvodnje u svetu ukazuje da je veliki broj zemalja ostvario napredak, primenjujui, za

pojedinu sredinu odgovarajui, sistem mera i aktivnosti za promociju i razvoj istije proizvodnje. Zemlje u razvoju razvile su posebne programe usmerene ka irenju svesti o istijoj proizvodnji i podsticanju njene primene. Razvijene zemlje su veu panju posvetile razvoju i primeni novih propisa. Dinamine promene u drugim sektorima ivota uticale su na potrebu povezivanja elemenata nabavke, proizvodnje i potronje u jedinstvenu celinu pod kiobranom istije proizvodnje. Razvila se potreba za preventivnim aktivnostima kroz itav ivotni ciklus proizvoda: od projektovanja, preko proizvodnje i korienja, do odlaganja. Pored pojma odrive proizvodnje uveden je i pojam odrive potronje i pokrenuta je inicijativa vezana za razmatranje elemenata ivotnog ciklusa proizvoda. Uvedeni su pojmovi eko-projektovanja (eco-design), ekooznaavanja (eco-labeling), tzv. "zelena nabavka" (green procurement), posebno znaajna za javne nabavke za potrebe drave i eko-inovacija (eco-innovation) novi proizvodi, sistemi proizvoda i preduzea projektovana za uspena reenja u poslovanju i odnosu na okruenje. irenje javne svesti o istijoj proizvodnji podrava reklamni forum Programa UN za ivotnu sredinu (UNEP), posebno kroz pomo u formiranju internet prezentacija i programa za mlade. Zemlje u razvoju uz pomo Programa UN za ivotnu sredinu (UNEP) i Organizacije UN industrijski razvoj (UNIDO), uspostavile su nacionalne centre za istiju proizvodnju (ukupno 34 centra u Junoj Americi, Aziji, Africi i Evropi). U zemljama regiona Jugoistone Evrope postoji formiran vei broj centara za istiju proizvodnju, od kojih veina ima (ili pretenduje da ima) nacionalni karakter i to u: Hrvatskoj, Slovakoj, Moldaviji, Maarskoj, ekoj i Makedoniji. Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska i Rumunija nemaju formirane centre za istiju proizvodnju, ali planiraju ili izvode aktivnosti u ovoj oblasti. istija proizvodnja je u svetu danas globalno prepoznatljiva. Pojam "istija proizvodnja", objanjen je definicijom Programa UN za ivotnu sredinu (UNEP): istija proizvodnja predstavlja primenu sveobuhvatne preventivne strategije zatite ivotne sredine na proizvodne procese, proizvode i usluge, sa ciljem poveanja ukupne efikasnosti i smanjenja rizika po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. istija proizvodnja moe se primeniti na bilo koje procese u industriji, na same proizvode i na razliite usluge koje se pruaju u drutvu. Kod proizvodnih procesa istija proizvodnja se odnosi na ouvanje sirovina, vode i energije, smanjenje primene toksinih i opasnih sirovina i smanjenje koliina i toksinosti svih emisija i otpada na izvoru proizvodnog procesa. Kod proizvoda, istija proizvodnja tei da smanji uticaje, tokom celog ivotnog ciklusa proizvoda na ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost, od eksploatacije sirovina, preko prerade i korienja, do konanog odlaganja. Kod usluga, istija proizvodnja podrazumeva ukljuivanje brige za zatitu ivotne sredine pri projektovanju i pruanju usluga.

1.1. Lista skraenicaBAT BEP BOT Najbolja dostupna tehnika (Best AvailableTechnique) Najbolja praksa zatite ivotne sredine (Best Environment Practice) Izgradi, koristi, prenesi na vlasnika (Build Operate Transfer)

BREF CDM CEFTA CP CPC CPI DEU DMC DMI EIPRO EMAS EOP ESCO EST GEF IDCP IEA IPPC ISO NATO MFA MISCO OECD PAH PCB SWOT TMR UNEP UNIDO UNIDO projekat ATS AEE AZS BDP BPK EU

Referentni dokument najbolje dostupne tehnike (BAT reference document) Mehanizam istog razvoja (Clean Development Mechanism) Sporazum o slobodnoj trgovini centralnoevropskih zemalja (Central European Free Trade Agreement) istija proizvodnja (Cleaner Production) Centar istije proizvodnje (Cleaner Production Centre) Indeks potroakih cena (Consumer Price Index) Indeks domaeg ekstrahovanja resursa (Domestic Extraction Used index) Domaa potronja materijala (Domestic Material Consumption) Direktni materijalni ulazi (Direct Material Input) Uticaj proizvoda na ivotnu sredinu (Environmental Impact of Products) Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine i proveru Evropske unije (Eco-Management and Audit Scheme) Tehnologije tretmana zagaenja na kraju proizvodnog procesa ("end-of-pipe" technologies) Preduzee posrednik u snabdevanju energijom (Energy Service Company) Tehnologija u skladu sa ivotnom sredinom (Environmentally Sound Technology) Meunarodni fond za zatitu ivotne sredine (Global Environment Facility) Meunarodna deklaracija o istijoj proizvodnji (International Declaration on Cleaner Production) Meunarodna agencija za energetiku (International Energy Agency) Integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja (Integrated Pollution Prevention Control) Meunarodna organizacija za standardizaciju (International Organization for Standardization) Severnoatlanski savez (North Atlantic Treaty Organization) Analize praenja materijalnih tokova (Material Flow Accounting) Preduzee posrednik u snabdevanju materijalnim proizvodnim faktorima (Material Input Service Company) Organizacija za ekonomsku kooperaciju i razvoj (Organisation for Economic Co-operation and Development) Policiklini aromatini ugljovodonici (Polycyclic aromatic hydrocarbons) Polihlorovani bifenili (Polychlorinated biphenyls) Prednosti, slabosti, anse, opasnosti - metod strateke analize (Strengths, Weaknesses, Opportunities and Threats) Ukupne potrebe za materijalima (Total Material Requirement) Program Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu (United Nations Environment Programme) Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (United Nations Industrial Development Organization) "Establishment and Operation of a National Cleaner Production Centre in Serbia", UNIDO, 2006. Akreditaciono telo Srbije Agencija za energetsku efikasnost Agencija za zatitu ivotne sredine Bruto domai proizvod (Gross Domestic Product, GDP) Bioloka potronja kiseonika (biological oxygen demand, BOD) Evropska unija

MDULS Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu MEEIS Mrea za energetsku efikasnost u industriji Srbije MERR Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja MZ Ministarstvo zdravlja MSPP Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja MNTR Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj MPV Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede MRSP Ministarstvo rada i socijalne politike MRE Ministarstvo rudarstva i energetike MTU Ministarstvo trgovine i usluga MF Ministarstvo finansija NPEE Nacionalni program energetske efikasnosti Ministarstva nauke PKV Privredna komora Vojvodine PKS Privredna komora Srbije PSZSOR Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj PSLSMS Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i meuoptinsku saradnju RHMZ Republiki hidrometeoroloki zavod UN Ujedinjene nacije

2. KARAKTERISTIKE ISTIJE PROIZVODNJE2.1. Prednosti primene istije proizvodnje u odnosu na tehnologije tretmana zagaenja na kraju proizvodnog procesaRazvijene zemlje postepeno ostvaruju promene u svojim sredinama i transformiu pristup zasnovan na kontroli zagaenja u aktivnosti zasnovane na istijoj proizvodnji. Zemlje u razvoju imaju daleko nii stepen kontrole zagaenja od razvijenih zemalja i pred sobom daleko tei zadatak da promene ka istijoj proizvodnji uvedu relativno brzo i efikasno, pri tom ne ugrozivi postojanje i funkcionisanje postojee proizvodnje. Cilj prevencije zagaenja i istije proizvodnje je efikasno smanjenje zagaenja vazduha, vode i zemljita i smanjenje nastajanja otpada. istija proizvodnja utie na smanjenje nivoa korienja resursa na izvoru razvojem novih, istijih proizvoda i proizvodnih metoda. EOP tehnologije stavljaju pod kontrolu emisije zagaenja primenom dodatnih mera u odnosu na proizvodne procese. istija proizvodnja se moe oceniti kao superiorniji pristup u odnosu na EOP tehnologije zbog primene principa prevencije zagaivanja ivotne sredine i zbog ekonomskih razloga. Razvoj pristupa istije proizvodnje i uvoenje istijih tehnologija u proizvodne procese esto su ogranieni unutranjim organizacionim slabostima preduzea. Nove, istije tehnologije po pravilu zahtevaju i znaajna ulaganja, to je takoe ograniavajui faktor. Propisi kojima se ograniava nivo isputanja koja su u praksi predmet kontrole i nadzora, esto postavljaju zahteve koji se mogu ispuniti iskljuivo merama zasnovanim na EOP tehnologijama. istija proizvodnja zahteva promene u ponaanju, odgovorno upravljanje zatitom ivotne sredine, osmiljavanje i sprovoenje odgovarajue politike i stalnu procenu razliitih tehnolokih opcija. istija proizvodnja je fokusirana na uzroke problema u vezi sa ivotnom sredinom, a ne na njihove posledice i ne bavi se samo procesima proizvodnje, ve se takoe moe primeniti i

na ceo ivotni ciklus proizvoda, od poetka njegovog razvoja, preko potronje do faze odlaganja. Zadatak istije proizvodnje je da obezbedi ouvanje resursa, eliminaciju opasnih sirovina i smanjenje otpada. Pet osnovnih tehnika primene istije proizvodnje su domainsko poslovanje, optimizacija procesa, zamena sirovina, nova tehnologija i razvoj novog proizvoda. istija proizvodnja uva ivotnu sredinu prevencijom neefikasnog korienja resursa i spreavanjem nastanka otpada koji se moe izbei. Preduzea koja primenjuju istiju proizvodnju trebalo bi da ostvare ekonomsku dobit kroz smanjenje trokova rada, smanjen obim tretmana otpada, smanjenje trokova odlaganja, smanjenje zagaivanja ivotne sredine itd. Investiranje u istiju proizvodnju dugorono utie na bolje ekonomske rezultate preduzea i smanjuje trokove u odnosu na primenu reenja za tretman ve nastalog otpada. Tradicionalni nain za ovladavanje problemima zatite ivotne sredine zasniva se na EOP tehnologijama koje se koriste za tretman otpadnih tokova iz odgovarajuih industrijskih postrojenja. Tretman otpadnih tokova EOP tehnologijama je jo uvek nezamenljivo reenje u velikom broju sluajeva i on ukljuuje tretman otpadnih voda, gasova i nastalog otpada. Tehnologije tretmana otpadnih voda ukljuuju mehaniku, hemijsku i bioloku preradu pre isputanja u recipijent. Otpadni gasovi se preiavaju u razliitim filterskim sistemima, ciklonima i drugim ureajima koji spreavaju emisiju neeljenih materija u ivotnu sredinu. Opcije tretmana nastalog otpada su razliite, od reciklae nastalog otpada do odlaganja otpada na deponije. Moe se zakljuiti da za svaki tok otpada postoji itav niz prihvatljivih tehnolokih reenja tretmana, koja se meusobno razlikuju po ceni, kvalitetu i efektima na ivotnu sredinu. Savremena saznanja ukazuju da EOP tehnologije treba koristiti kao poslednje mogue reenje i da prvo treba istraiti mogunosti koje prua istija proizvodnja. Sa aspekta zatite ivotne sredine razumno je teiti ka minimiziranju potreba za EOP tehnologijama, odnosno tehnologijama tretmana zagaenja na kraju procesa, i promovisati principe istije proizvodnje. U Tabeli 2.1. su prezentirani pojedini elementi koji karakteriu razlike u primeni pristupa EOP tehnologije i pristupa istije proizvodnje. Tabela 2.1. Razlike u pristupu tehnologija tretmana zagaenja na kraju procesa i istije proizvodnje EOP tehnologije Daje odgovore na pitanje: Na koji nain tretirati nastali otpad i emisije? Reakcija na problem Uopteno gledano, uzrokuje dodatne trokove tretmana Otpad i emisije se ograniavaju postrojenjima za tretman i skladitima otpada istija proizvodnja Daje odgovore na pitanja: Gde nastaju otpad i emisije? Akcija uklanjanja izvora problema Pomae u smanjenju trokova

Otpad i emisije se reavaju prevencijom stvaranja i izbegavaju se procesi sa toksinim materijama Zatita ivotne sredine se pokree nakon Zatita ivotne sredine je sastavni deo razvoja razvoja proizvoda i procesa. proizvoda, procesa i postrojenja Problemi zatite ivotne sredine se reavaju sa Problemima zatite ivotne sredine se pristupa tehniko-tehnoloke take gledita u svim podrujima i na svim nivoima Zatita ivotne sredine je predmet rada Zatitom ivotne sredine se bave svi kompetentnih strunjaka

Tehnologija tretmana se nabavlja na tritu Zavrni tretman uveava potronju energije i materijala Zavrni tretman uveava sloenost pogona i rizike

Zatita ivotne sredine ima za cilj ispunjenje zahteva koje postavljaju zakoni i propisi Primena EOP tehnologija je primerena istija proizvodnja je deo savremenog koncepta prolosti kada problemi zatite ivotne sredine odrivog razvoja nisu bili izraeni Podruja aktivnosti tretmana zagaenja na kraju procesa i istije proizvodnje bitno se razlikuju i u odnosu na strukturu svojih aktivnosti. EOP tehnologije bave se procesima, postrojenjima, metodama, instalacijama i sl. kojima se tehniko-tehnoloki, uz najmanja ulaganja i trokove, ispunjavaju zahtevi u vezi sa ivotnom sredinom koju postavljaju zakoni i propisi. istija proizvodnja se, takoe vrlo znaajno i dominantno, bavi tehniko tehnolokim aspektima proizvodnje, ali se problemima zatite ivotne sredine pristupa u svim podrujima i na svim nivoima. Upravljanju zatitom ivotne sredine se u funkcionisanju preduzea pristupa na potpuno drugaiji nain i ona postaje stalni element odrivosti njegovog razvoja. Za razliku od tretmana otpada koji ima samo jedno podruje aktivnosti, istija proizvodnja ih ima mnogo, kao to su na primer: 1) Smanjenje koliine otpada: Cilj istije proizvodnje je smanjenje svih vrsta otpada, posebno opasnog otpada. Najvii cilj istije proizvodnje je spreavanje nastajanja otpada (zero waste); 2) Proizvodnja bez zagaenja: Idealni proizvodni proces zasnovan na istijoj proizvodnji se izvodi uz reciklau u toku procesa i bez isputanja ili emitovanja zagaenja; 3) Energetski efikasna proizvodnja: istija proizvodnja zahteva najvii mogui nivo energetske efikasnosti i ouvanja energetskih resursa; 4) Bezbednost pri radu: istija proizvodnja minimizira pojavu uslova da doe do udesa i prua bezbedne i zdrave uslove za rad ljudi u procesu proizvodnje. 5) Proizvodi u skladu sa ivotnom sredinom: istija proizvodnja tei da glavni i sporedni proizvodi budu u skladu sa ivotnom sredinom. Sve probleme u vezi sa proizvodom treba reavati u okviru razvoja i projektovanja proizvoda, imajui na umu njegov celokupni ivotni ciklus; 6) Ambalaa u skladu sa ivotnom sredinom: Uticaj ambalae proizvoda treba svesti na najmanju moguu meru. istija proizvodnja i tehnologije tretmana otpada na kraju procesa imaju potpuno razliito usmeren fokus svojih aktivnosti. Dok se EOP tehnologije usmeravaju na sam kraj tehnolokih procesa proizvodnje, istija proizvodnja ima potpuno suprotan smer i koristi tehnike smanjenja zagaenja na izvoru nastanka. Postoji vie metoda istije proizvodnje za smanjenje zagaenja na izvoru, koje su prikazane u sledeoj tabeli.

istija proizvodnja je rezultat inovativnog rada preduzea istija proizvodnja smanjuje potronju materijala i energije istija proizvodnja smanjuje rizike i obezbeuje punu vidljivost svih problema u vezi sa ivotnom sredinom Zatita ivotne sredine je stalni izazov odrivog razvoja preduzea

Tabela 2.2. Metode istije proizvodnje za smanjenje zagaenja na izvoru Tehnika smanjenja zagaenja na izvoru Opis Primeri Nova oprema za bojenje Projektovanjem novih ili metalnih delova pod niskim izmenom postojeih pritiskom; Centralizovani sistema postie se vea sistemi za distribuciju efikasnost i tede sirovine fluida; Ograniavanje i resursi protoka vode; tedljiva rasveta Korienje vodorastvornih premaza i lakova umesto Zameniti opasne premaza i lakova na bazi hemikalije manje opasnim rastvaraa; Zamena uz zadravanje eljenih odmaivaa na bazi svojstava organskih rastvaraa novim vodenim sistemima za ienje Ograniiti pristup Smanjiti gubitke skladitima; Odravati proizvoda od isparavanja, dobre zapise o zalihama; prosipanja i sl. definisati procedure uvanja Redovna inspekcija proizvodne opreme i Ukljuuje sve aktivnosti skladinih rezervoara; koje imaju za cilj Momentalna popravka pri prevenciju loeg rada javljanju problema; opreme i isputanja Definisanje i sprovoenje zagaujuih materija standardnih procedura odravanja Odravanje radnih Odravanje radnih prolaza prostora u urednom istim i nezakrenim; stanju uva materijal i Momentalno ienje i resurse, onemoguuje absorpcija prosutog pojavu gubitaka materijala materijala; Uredno i predupreuje prosipanja odravanje skladitnih i curenja polica Ponovno korienje Protivstrujni tok u izlaznih materijala, koji elektrohemijskim potencijalno predstavljaju procesima prevlaenja otpad, u procesu materijala; Recirkulacija proizvodnje. Rezultat je vodenih tokova; Ukrteni da se otpad ne stvara i viestepeni grejnosmanjenje zagaenja se rashladni sistemi ostvaruje na izvoru

Unapreenje efikasnosti procesa

Zamena materijala

Kontrola zaliha

Preventivno odravanje

Poboljanja domainskog poslovanja

Interna reciklaa

istija proizvodnja je metod prevencije stvaranja problema u vezi sa ivotnom sredinom. Primena EOP tehnologija je metod ispunjavanja obaveza vezanih za kontrolu zagaenja.

Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine i provere (EMAS i SRPS ISO 14001) zahtevaju korienje prevencije pri formulisanju politike zatite ivotne sredine preduzea. istija proizvodnja u potpunosti podrava ovaj zahtev jer se fokusira na prevenciju nastanka problema, za razliku od primene EOP tehnologija koje reavaju ve nastale probleme. Tehnika istije proizvodnje i pomenuti sistemi upravljanja ivotnom sredinom se u praksi preduzea vrlo dobro slau pri ostvarivanju zajednikih ciljeva sprovoenja stalnih unapreenja. Doprinosi koje donosi primena istije proizvodnje su daleko vei i mogu se direktno povezati sa ekonomskim interesima preduzea, na primer: 1) istija proizvodnja smanjuje tete koje se prirodnom okruenju nanose pri vaenju ruda i procesima njihovog preiavanja i smanjuje rizike od isputanja emisija iz proizvodnih procesa i za vreme tretmana ili odlaganja otpada; 2) istija proizvodnja smanjuje trokove rada postrojenja i preduzea. Trokovi koji su vezani za tretman otpada, skladitenje i odlaganje otpada se smanjuju primenom aktivnosti i programa istije proizvodnje. Uteena sredstva mogu se iskoristiti za ulaganja istije proizvodnje. istija proizvodnja takoe tedi sirovine, energiju i pomone materijale; 3) Uee u aktivnostima istije proizvodnje moe smanjiti rizik i trokove od tretmana otpada. Ovaj doprinos je izuzetno znaajan za preduzea ako otpadni materijali imaju karakteristike opasnog otpada. istija proizvodnja olakava dovoenje aktivnosti preduzea u sklad sa propisima zatite ivotne sredine; 4) Primena istije proizvodnje poboljava imid preduzea. Inspekcija, zaposleni, susedi preduzea, organi lokalne vlasti, druga preduzea sa kojima se sarauje, e razviti pozitivni pristup u odnosu na preduzee ije se rukovodstvo obavezalo da savremenim pristupom istije proizvodnje obezbedi bezbedne uslove za rad i minimizira zagaenje. Analize koje je izvrila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) obavljene u Kanadi, Francuskoj, Nemakoj, Maarskoj, Japanu, Norvekoj i SAD, ukazuju da se preduzea u 76,8% sluajeva opredeljuju za ulaganja u tehnologije istije proizvodnje i to dominantno u nove proizvodne procese, a relativno manje u nove proizvode. Poslovni ambijent preduzea, utede, podrka menadmenta preduzea, sistemi i sistemi i eme upravljanja ivotnom sredinom, pogoduju i pomau razvoj istije proizvodnje.

2.2. Sloenost razvoja primene istije proizvodnjeSvako preduzee koje posluje u uslovima trine privrede ima za cilj da uvea svoj profit. Primena istije proizvodnje tedi sirovine, energiju i pomone materijale, smanjuje trokove rada postrojenja i preduzea i uveava profit preduzea u budunosti. Ova ekonomska tvrdnja je tana, ali se moe postaviti pitanje zato proizvodna preduzea ne primenjuju masovno istiju proizvodnju? Zato je potrebno da drutvena zajednica posebnim merama podstie primenu istije proizvodnje, ako ona sigurno donosi ekonomske dobiti? Programi podrke istijoj proizvodnji uspostavljaju se ne samo u zemljama u razvoju, koje o njoj imaju nedovoljna znanja, ve oni postoje i u industrijskim razvijenim zemljama u kojima su saznanja o istijoj proizvodnji iroko rasprostranjena. Nema mesta pitanju da li su velika svetska preduzea ekonomski racionalna i da li ona koriste raspoloive mogunosti za uveanje svoga profita? Odgovor na pomenute dileme i otvorena pitanja lei u injenici da u realnom ivotu profite koje istija proizvodnja moe doneti nije mogue ostvariti ni lako ni brzo. Ima vie znaajnih razloga koji

uslovljavaju potrebu da se podrci i promociji istije proizvodnje ne pristupa povrno i nekompetentno, pretenciozno i lakomisleno. U poslednjih nekoliko decenija, postepeno, poevi od razvijenih zemalja, konstantno se uvodi sve vii nivo kontrole zagaenja koje stvara industrija. Instalisani proizvodni kapaciteti su ove zahteve u prolosti ispunjavali primenom EOP tehnologija koje su se u meuvremenu razvile i koje su praktino u potpunosti komercijalno raspoloive. Na poetku 21. veka se moe tvrditi da EOP tehnologije predstavljaju klasine industrijske tehnologije, koje za izvesni nivo ulaganja garantuju odreene rezultate. Tehnologije istije proizvodnje nisu uvek univerzalno primenljiva reenja ve, po pravilu, predstavljaju reenja "po meri" pojedinog subjekta i industrijske lokacije. Stoga tehnologije istije proizvodnje, po pravilu, sadre i deo razvojnih aktivnosti. Tehnologije istije proizvodnje nisu uvek raspoloive, a ako jesu predstavljaju sloeniji trini proizvod u odnosu na EOP tehnologije. istija proizvodnja moe ponekad zahtevati velika ulaganja jer uslovljava izmene u proizvodnim procesima, proizvodima i instalisanim industrijskim kapacitetima. Imajui na umu da postoje periodi u kojima su trokovi obezbeenja finansijskih sredstava za ulaganja, zbog visokih kamatnih stopa, visoki, esto se zamiljeni projekti istije proizvodnje ne mogu izvesti u eljenom vremenskom periodu. istija proizvodnja, pored visokih ulaganja, zahteva rad preduzea u uslovima stalnih promena. Ovakva dinamina situacija zahteva drugaije i skuplje tehnoloke i kadrovske resurse. Ovi uslovi remete stabilnost koja je neophodna da bi se sigurno ostvarila masovna proizvodnja, to je recept ostvarivanja profita u trinoj privredi. Primena istije proizvodnje, dakle, potencijalno uslovljava velike promene u organizaciji i upravljanju preduzeem. Preduzee koje primenjuje istiju proizvodnju ne moe nikad vie biti statino. Moe se uopteno tvrditi da u razvijenim zemljama rade industrijska preduzea koja su pod kontrolu stavila svoja zagaenja: bilo tretmanom zagaenja na kraju procesa, bilo istijom proizvodnjom. U zemljama u razvoju postoje preduzea koja uopte nisu stavila pod kontrolu svoja zagaenja, ona koja su to uradila delimino i pojedina koja uvode koncept i praksu istije proizvodnje. Veliki broj industrijskih kapaciteta iz razvijenih zemalja je u poslednjih nekoliko decenija preseljen u zemlje u razvoju da bi meunarodna preduzea nastavila da ostvaruju profite, prvenstveno jeftinijom radnom snagom ali ponegde i bez trokova vezanih za zagaivanje ivotne sredine. Ovaj proces seobe "prljave tehnologije" i dalje traje u pravcu manje razvijenih zemalja. istija proizvodnja je pristup u kome svi dobijaju: preduzee, zaposleni, okruenje, potroa, drutvo. Dobrovoljnu odluku preduzea za primenu istije proizvodnje treba vrlo snano podrati konkretnim podsticajima, finansijskim sredstvima i projektima podrke. istija proizvodnja je pristup kojim zemlje u razvoju mogu smanjiti svoj jaz u odnosu na razvijene zemlje i realizovati odrivi razvoj.

2.3. Prednosti primene istije proizvodnje - ekonomske i drutvene koristiUvoenje istije proizvodnje moe se postii stalnim razvojem i irokim rasprostiranjem znanja i sposobnosti. Uvoenje istije proizvodnje se moe stimulisati uveanjem razlike u trokovima izmeu EOP tehnologija i tehnologija istije proizvodnje, posebno uveanjem trokova za otpad, resurse i energiju. U sledeoj tabeli su prikazane koristi koje primena istije proizvodnje donosi preduzeu i drutvu.

Tabela 2.3. Koristi od primene istije proizvodnje Aktivnosti istije proizvodnje Koristi preduzea Smanjenje otpada Utede materijala Utede trokova tretmana i odlaganja Olakan proces proizvodnje Smanjenje rizika Smanjenje pojave opasnog otpada Odravanje radnih prostora urednim Utede materijala i energije Prevencija prosipanja i curenja Sakupljanje i prodaja sekundarnih sirovina Utede materijala i energije Drutvene koristi Smanjenje zagaenja ivotne sredine Smanjenje koliine opasnog otpada Smanjenje negativnih uticaja po ivotnu sredinu

Zamena materijala manje opasnim

Poboljanje domainskog poslovanja

Ouvanje materijalnih resursa i energetskih resursa Ouvanje materijalnih resursa i energetskih resursa

Interna reciklaa

Utede materijala i energije Utede tretmana i odlaganja Ouvanje materijalnih resursa i Eksterna reciklaa otpada energetskih resursa Prihod od prodaje Poveanje energetske Utede energije Ouvanje energetskih resursa efikasnosti Smanjenje trokova Smanjenje uvoza Smanjenje gubitaka materijala Smanjenje negativnih uticaja po Kontrola zaliha Smanjenje sakupljanja i ienja ivotnu sredinu Smanjenje otpada Prevencija udesa Prevencija udesa Prevencija udesa Poveanje bezbednosti Eliminacija teta na Smanjenje rizika i moguih teta procesa postrojenjima po ivotnu sredinu Ouvanje zdravlja zaposlenih Ouvanje zdravlja stanovnika Uvoenje proizvoda u skladu Smanjenje negativnih uticaja po Razvoj novih eko-proizvoda sa ivotnom sredinom ivotnu sredinu Reciklaa i uteda materijala Utede na trokovima Smanjenje negativnih uticaja po Eko pakovanje proizvoda odgovornosti za ceo ivotni ivotnu sredinu ciklus Prevencija zastoja Prevencija udesa Preventivno odravanje Prevencija nastajanja otpada Smanjenje rizika i moguih teta Poveanje produktivnosti po ivotnu sredinu Dodatno angaovanje ljudskih Zapoljavanje Poveanje procenta zaposlenosti resursa Pratee aktivnosti Pomae uvoenju EMAS, ISO Razvoj savremenih sistema 14001 i HACCP upravljanja kvalitetom u industriji Ostvarene utede oslobaaju Ukljuivanje u meunarodnu finansijska sredstva za razvoj podelu rada Ukljuivanje u meunarodnu Jaanje industrijskih sektora podelu rada Ispunjavanje obaveza Unapreenje upravljanja meunarodnih konvencija

Razvoj preduzea

3. ULOGA STRATEGIJE UVOENJA ISTIJE PROIZVODNJEistija proizvodnja je preventivni pristup zatiti ivotne sredine, prvenstveno usmeren ka poveanju efikasnosti korienja resursa i smanjenju nastajanja zagaenja i otpada na izvoru. Teite istije proizvodnje je smanjenje nastanka zagaenja ivotne sredine, odnosno, potpuna eliminacija izvora zagaenja gde god je to mogue, a ne tretman otpadnih tokova. Uvoenjem istije proizvodnje raspoloivi materijali i energija se racionalno koriste i smanjuje se nastanak otpada. istija proizvodnja ima dve uloge: zatitu ivotne sredine i podrku savremenom razvoju proizvodnje. Strategija uvoenja istije proizvodnje u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Strategija) ima za osnovu, kako sve usvojene relevantne strategije, tako i javnosti dostupne nacrte stratekih dokumenata, sa jedne strane, dok je, sa druge strane, usklaena sa odgovarajuom zakonskom regulativom. Ona predstavlja direktnu konkretizaciju i razradu Nacionalne Strategije odrivog razvoja ("Slubeni glasnik RS", broj 57/08). Tekst Strategije je potpuno usklaen sa principima i ciljevima usvojenim u Nacionalnoj strategiji Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji i Nacrtu Nacionalnog programa zatite ivotne sredine. Takoe, tekst ove strategije je usklaen i sa nizom sektorskih strategija, od kojih se izdvajaju: 1) Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015 ("Slubeni glasnik RS", broj 44/05); 2) Strategija razvoja poljoprivrede Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 78/05); 3) Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja ("Slubeni glasnik RS", broj 22/06); 4) Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzea za period od 2008. do 2013. godine ("Slubeni glasnik RS", broj 103/08); 5) Nacionalna strategija upravljanja otpadom. Pridruivanje i pristupanje Evropskoj uniji je strateko opredeljenje Republike Srbije koje poiva na irokom politikom i socijalnom konsenzusu (Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji). Put ka EU se vidi kao put ka modernijem drutvu razvijene ekonomije. Zahtevi koje postavlja EU su sredstvo, a ne cilj razvoja Republike Srbije. Pridruivanje EU podrazumeva usvajanje pretpostavki vlastitog razvoja i stabilnosti. Cilj aktivnosti u oblasti ivotne sredine je stvaranje uslova za prilagoavanje strukture i dinamike privrednih i drugih delatnosti, odnosno procesa u ivotnoj sredini, tako da se zadovoljavanjem potreba sadanjih generacija ne ugroava pravo buduih generacija na zdravu ivotnu sredinu, na istom i viem nivou. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji za oblast ivotne sredine definie vrlo veliki broj aktivnosti u funkciji usklaivanja sa zahtevima EU, koje se zbirno mogu ubrojati u instrumente u funkciji zatite ivotne sredine (propisi, razvoj i proirenje inspekcije, izdavanje dozvola i saglasnosti, monitoring, pogranina kontrola itd.). U oblasti podsticajnih elemenata strategija predlae primenu EMS u skladu sa SRPS ISO 14001:2005 i sistema upravljanja zatitom ivotne sredine i proveru Evropske unije (EMAS), ekolokog obeleavanja i dobre laboratorijske prakse, te ukazuje na postojanje namenskih sredstava za

finansiranje investicija u sektoru ivotne sredine (Fond za zatitu ivotne sredine, Nacionalni investicioni plan itd.), posebno u oblasti reavanja problema opasnog otpada, problematike otpadnih voda i smanjivanja zagaenja iz termoenergetskih, rudarskih i metalurkih postrojenja. Nacionalna strategija odrivog razvoja definie odriv razvoj kao ciljno-orijentisan, dugoroan (kontinuiran), sveobuhvatan i sinergetski proces koji utie na sve aspekte ivota (ekonomski, socijalni, ekoloki i institucionalni) na svim nivoima. Odrivi razvoj je orijentisan na izradu modela koji na kvalitetan nain zadovoljavaju drutveno-ekonomske potrebe i interese graana, a istovremeno eliminiu, ili znaajno smanjuju uticaje koji predstavljaju pretnju ili tetu po ivotnu sredinu i prirodne resurse. Dugoroni koncept odrivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast, ali takav koji osim ekonomske efikasnosti i tehnolokog napretka, veeg uea istijih tehnologija i inovativnosti celog drutva i drutveno odgovornog poslovanja, obezbeuje smanjenje siromatva, dugorono bolje korienje resursa, unapreenje zdravstvenih uslova i kvaliteta ivota i smanjenje nivoa zagaenja na nivo koji mogu da izdre inioci ivotne sredine, spreavanje buduih zagaenja i ouvanje biodiverziteta. Nacrt Nacionalnog programa zatite ivotne sredine uvoenje istije proizvodnje vidi kao razvojnu ansu. Predvia se mogunost uvoenja poreskih podsticaja, dotacija ili zajmova za istiju tehnologiju i smanjenje zagaenja finalnim tretmanom, kao i uvoenje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine u industrijska postrojenja koja imaju najvei negativni uticaj na ivotnu sredinu. U analizi postojeeg stanja konstatuje se da istija proizvodnja i najbolje dostupne tehnike (BAT) nisu iroko primenjene u industriji Republike Srbije, koju karakteriu zastarela postrojenja i visok materijalni i energetski intenzitet proizvodnje. Strategija ima za cilj da operacionalizuje i konkretizuje aktivnosti na uvoenju i promovisanju metoda i postupaka istije proizvodnje, te da stvori institucionalne uslove za njihovu primenu i realizaciju. Time se Strategija iskazuje kao instrument politike ostvarivanja odrivog razvoja u svim ekonomskim sektorima i delatnostima (Slika 3.1).

Slika 3.1. Veza Strategije uvoenja istije proizvodnje sa drugim strategijama Uloga istije proizvodnje je da, proaktivnim pristupom, stvori uslove u kojima se oekuju rezultati u kojima svi dobijaju - i drutveno okruenje i preduzee. Strategija je neophodna radi sveobuhvatnog i usaglaenog prihvatanja istije proizvodnje u svim sektorima industrije. Realizacija Strategije e svojim aktivnostima obezbediti podsticaje preduzeima da primene pristup istije proizvodnje.

4. OSNOVNI PRINCIPI ISTIJE PROIZVODNJEOsnovni principi na kojima se zasniva Strategija su, pored principa koji su utvreni u Nacionalnoj strategiji odrivog razvoja, princip integracije, princip prevencije i predostronosti, princip ekonominosti i princip energetske efikasnosti i minimizacije otpada, kako sledi:

1) Princip integrisanog proizvoda (analiza ivotnog ciklusa)Princip integrisanog proizvoda uzima u razmatranje celokupan ivotni ciklus proizvoda (od "kolevke pa do groba"), a obuhvata i gledita svih zainteresovanih strana. Ovaj koncept je orjentisan na proizvod i obuhvata i razmatra proces razvoja proizvoda od poetne ideje, preko

procesa proizvodnje, zatim upotrebe proizvoda, sve do procesa povlaenja sa trita i zbrinjavanja otpadnog proizvoda. Cilj je smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu na poetku procesa, to znai da se mere odnose na fazu razvoja i projektovanja proizvoda (smanjenje koliine otpada, istija proizvodnja i spreavanje zagaivanja), umesto EOP tehnologija. Planiranje razvoja proizvoda takoe mora obuhvatiti i planiranje razvoja tehnologije i upravljanje zatitom ivotne sredine. Opasnosti po ivotnu sredinu moraju biti minimizirane primenom na celokupni ivotni ciklus proizvoda, pri emu drutvo mora usvojiti integralni pristup korienja i potronje resursa na nain prihvatljiv po ivotnu sredinu.

2) Princip prevencije i predostronostiPrincip prevencije promovie prevenciju zagaenja ivotne sredine. Prevencija zagaenja je efikasnija od reavanja problema zagaenja kada do njega doe. Princip predostronosti promovie izbegavanje aktivnosti koje predstavljaju opasnost po ivotnu sredinu ili zdravlje ljudi. Princip predostronosti ostvaruje se procenom uticaja na ivotnu sredinu i korienjem najboljih raspoloivih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme. Svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na nain da: prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini; predstavlja najmanji rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji optereenje prostora i potronju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; ukljui mogunost reciklae; sprei ili ogranii uticaj na ivotnu sredinu na samom izvoru zagaivanja. Nepostojanje pune naune pouzdanosti ne moe biti razlog za nepreduzimanje mera spreavanja degradacije ivotne sredine u sluaju moguih ili postojeih znaajnih uticaja na ivotnu sredinu.

3) Princip ekonominostiPrincip ekonominosti podrazumeva da e bolji odnos proizvoda ili ostvarenog uinka i ukupnih trokova proizvodnje, takoe uticati na manju proizvodnju otpada i zagaenja. Smanjenje gubitaka u materijalu i energiji, smanjenje gubitaka usled nedovoljnog korienja mehanizacije i sredstava, smanjenje gubitaka organizacione prirode, poveanje odrivog korienja obnovljivih izvora, takoe e imati pozitivan uinak na ivotnu sredinu. Princip ekonominosti ostvaruje se sprovoenjem odluka kojima se obezbeuje usklaenost interesa ekonomskog razvoja i zatite ivotne sredine.

4) Princip energetske efikasnostiPrincip energetske efikasnosti podrazumeva racionalnu upotrebu energije, odnosno eliminaciju ili minimiziranje gubitaka energije, kako u sektoru potronje, tako i u sektoru proizvodnje energije. Poveanje energetske efikasnosti u znaajnoj meri utie na unapreenje poslovanja, odnosno na poveanje konkurentnosti privrednih subjekata i na domaem i na globalnom tritu roba i usluga. Pored ekonomske koristi, poveanje energetske efikasnosti znaajno doprinosi i zatiti ivotne sredine kroz smanjenje emisija gasova staklene bate, odnosno ispunjavanju ciljeva Kjoto protokola. Najee korieni indikatori energetske efikasnosti su: energetski intenzitet, specifina potronja energije, i dr.

5) Princip minimizacije otpadaMinimizacija otpada je izbegavanje nastajanja otpada u toku procesa.

5. ANALIZA ZAKONODAVNOG I INSTITUCIONALNOG OKVIRA ZA UVOENJE ISTIJE PROIZVODNJE5.1. Analiza zakonodavnog okviraPravna osnova za Strategiju data je pre svega zakonima koji se odnose na zatitu ivotne sredine od zagaenja. To su: Zakon o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04), Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04), Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04) i Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04). Zakon o zatiti ivotne sredine je osnovni zakon, kojim je akcenat stavljen na mere prevencije i koji ima za cilj unapreenje, zatitu i ouvanje ivotne sredine. lanom 44. Zakona definisano je da se u Republici Srbiji primenjuju domai i meunarodni standardi za upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zatitom ivotne sredine. lanom 51. Zakona definisano je da se na teritoriji Republike Srbije moe primenjivati domaa ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi i stavljati u promet proizvodi samo ako ispunjavaju propisane standarde zatite ivotne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjena u zemlji izvozniku. lanom 72. odreeno je da je pravno ili fiziko lice, koje je vlasnik, odnosno korisnik postrojenja koje predstavlja izvor emisije i zagaivanja ivotne sredine duno, da u skladu sa zakonom, preko nadlenog organa, organizacije ili ovlaene organizacije obavlja monitoring emisije. Jo uvek su nedovoljni poreski podsticaji za istiju proizvodnju i smanjenje zagaenja, radi reavanja problema ogranienog trita kapitala za dugorona ulaganja za smanjenje zagaenja. Sve ovo, kombinovano sa neefikasnim monitoringom i sistemom izvetavanja, rezultira nedostatkom podataka o ivotnoj sredini. Procena uticaja na ivotnu sredinu se smatra kljunim instrumentom prevencije. Implementirana je jo 1992. godine Pravilnikom o analizi uticaja objekata odnosno radova na ivotnu sredinu. Procedura, usklaena sa relevantnom Direktivom EU o proceni uticaja na ivotnu sredinu 85/337/ES, utvrena je novim Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu iz 2004. godine. Puna implementacija Zakona osigurana je usvajanjem relevantnih pravilnika 2005. godine. Procena uticaja na ivotnu sredinu se radi pre izdavanja graevinske dozvole. Procedura procene uticaja ima tri faze: potreba izrade studije, odreivanje obima i sadraja studije i saglasnost na studiju o proceni uticaja projekta na ivotnu sredinu. Svaka faza se zakljuuje administrativnom odlukom. Potpuna procedura traje oko 260 dana. Strateka procena uticaja je drugi instrument prevencije. Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu propisuje obavezu izrade strateke procene za planove, programe i druge strateke dokumente, ime se obezbeuje osnova za efikasnu zatitu ivotne sredine i primenu principa odrivog razvoja u toku njihove izrade i pri odluivanju o konanim reenjima. Strateka procena treba da obezbedi odreivanje i procenu kumulativnih, sinergijskih, globalnih i drugih uticaja predloenih planova, programa i politika na ivotnu sredinu, to se ne moe ostvariti primenom procene uticaja na ivotnu sredinu, kao i da pripremi mere za spreavanje odnosno zatitu od negativnih i uveanje pozitivnih uticaja planova i programa na ivotnu sredinu. Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine propisuje uslovi i procedure za izdavanje integrisanih dozvola za postrojenja i aktivnosti koji mogu tetno uticati

na ljudsko zdravlje, ivotnu sredinu ili materijalne resurse, kao i vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i ostala pitanja koja su znaajna za spreavanje i kontrolu zagaenja ivotne sredine. Veina podzakonskih propisa usvojena je 20052006. godine, mada jo uvek nisu u potpunosti implementirani. U skladu sa Zakonom, operateri su u obavezi da vre sopstveni monitoring i da rezultate dostavljaju organu nadlenom za izdavanje dozvola. Uredbom o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola ("Slubeni glasnik RS", broj 84/05) je definisana lista aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola. Prema preliminarnom spisku u Republici Srbiji postoji oko 240 postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola. Ovaj zakon se primenjuje odmah na nova postrojenja, dok je za postojea postrojenja rok prilagoavanja do 2015. godine, a prema Programu usklaivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona. Vano je rei da je jedan od uslova za dobijanje integrisane dozvole da operater uskladi rad svog postrojenja sa najboljim dostupnim tehnikama. Zakon o ratifikaciji Kjoto protokola ("Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori", broj 88/07) usvojen je septembra 2007. godine. Ratifikacijom Kjoto protokola, kao zemlji ne-lanici Aneksa I Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, odnosno zemlji ne-lanici Aneks B grupe Kjoto protokola, Republici Srbiji se otvaraju mogunosti da uestvuje u mehanizmu istog razvoja. Republika Srbija jo uvek nije pripremila inventar gasova sa efektom staklene bate, niti prvu Nacionalnu komunikaciju sa Okvirnom konvenciojom UN o klimatskim promenama, u emu znatno zaostaje za okruenjem. Republika Srbija e morati da donese strategiju primene mehanizma istog razvoja. Detalji o stopama naknada za zagaivanje i njihovom obraunu specificirani su Uredbom o vrstama zagaenja, kriterijumima za obraun naknade za zagaivanje ivotne sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanja naknade ("Slubeni glasnik RS", br. 113/05 i 6/07) u skladu sa principom "zagaiva plaa". Stope naknada se u principu moraju usklaivati na godinjem nivou u skladu sa godinjom promenom u pokazatelju cena robe iroke potronje. Osnovica za obraun naknade za emisije jeste godinja koliina emisije SO i/ili NO i/ili prakastih materija u tonama, prema podacima iz Integralnog katastra zagaivaa, odnosno rezultata merenja u skladu sa propisom o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka. Za obveznike plaanja naknade koji ne dostave podatke u Integralni katastar zagaivaa u propisanom roku, Fond za zatitu ivotne sredine obraunava naknadu na osnovu izvetaja republikog inspektora za zatitu ivotne sredine. Pojedinani izvori emisije SO , NO i prakaste materije, u smislu ove uredbe, jesu tehnoloki procesi, industrijski pogoni, ureaji i objekti iz kojih se isputaju u vazduh sledee materije:2 2 2 2

- SO - u koliini veoj od 100 kg godinje;2

- NO - u koliini veoj od 30 kg godinje;2

- Prakaste materije - u koliini veoj od 10 kg godinje. Naknada za proizvedeni ili odloeni otpad obraunava se prema vrsti, koliini i osobinama proizvedenog ili odloenog otpada u periodu od godinu dana, a koja se odreuje prema realizovanom kapacitetu proizvodnje i izraava u jedinicama mase u tonama. Naknade za industrijski otpad utvruju se na nacionalnom nivou. Stopa naknade specifikovana je samo za dve velike grupe: neopasni otpad (170 RSD/toni), i za opasni otpad (850 RSD/toni). U svakom sluaju, trenutno sav proizvedeni opasni otpad ili ostaje na mestu poslovanja (gde se obino

skladiti na neodgovarajui nain) ili se izvozi (na osnovu dozvole za izvoz otpada) jer u Republici Srbiji nema odgovarajuih postrojenja za odlaganje i tretman ove vrste otpada. Procene kau da je u prvim godinama ovog veka, ukupna koliina proizvedenog industrijskog opasnog otpada bila 460.000 tona. Naknada za supstance koje oteuju ozonski omota obraunava se prema uvezenoj koliini tih supstanci za godinu dana. Naknada za vozila na motorni pogon obraunava se prema vrsti vozila, vrsti motora i pogonskog goriva, radne zapremine motora i godina starosti. Pravilnikom o metodologiji za izradu integralnog katastra zagaivaa ("Slubeni glasnik RS", broj 94/07) propisane su obaveze pravnih i fizikih lica koja svojom aktivnou zagauju ivotnu sredinu. Pravno ili fiziko lice duno je da dostavlja Agenciji za zatitu ivotne sredine podatke za Integralni katastar zagaivaa najkasnije do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu. Integralni katastar zagaivaa sadri podatke o izvorima, vrstama, koliinama, nainu i mestu isputanja zagaujuih materija u vazduh i vode, kao i o koliinama, vrsti, sastavu i nainu tretmana i odlaganja otpada. Preduzea moraju redovno pratiti koliine emitovanih zagaujuih materija u vazduh i vode iz svojih postrojenja, kao i koliine generisanog otpada. Integralni katastar je u fazi pripreme. Na osnovu Carinskog zakona ("Slubeni glasnik RS", br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06) i Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga ("Slubeni glasnik RS", br. 127/03, 10/07 i 25/07) Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja izdaje miljenje za oslobaanje od plaanja carine za pravna lica, na opremu koja se ne proizvodi u zemlji, a slui neposredno za zatitu ivotne sredine. I pored toga, ulaganja privrede u smanjenje zagaenja i istiju proizvodnju su nedovoljna. Preduzea nisu obavezna da prijavljuju investicije dravnim organima zbog ega ne postoje odgovarajui podaci o vrstama ulaganja privrede u zatitu ivotne sredine. Nepostojanje podsticajnih mera za industriju i energetiku kojima bi se smanjilo zagaenje (kazne i naknade su na veoma niskom nivou, a sprovoenje propisa je slabo), postojei visok nivo oporezivanja i loe finansijsko stanje mnogih privrednih preduzea, oteavaju porast ulaganja u zatitu ivotne sredine. U Republici Srbiji jo uvek nije primenjen instrument naknade tete nanete ivotnoj sredini i obaveza osiguranja postrojenja ili aktivnosti koje predstavljaju visok stepen opasnosti po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu za sluaj tete priinjene treim licima usled udesa. Kao uesnica Bazelske Konvencije o kontroli prekograninog prometa opasnog otpada (Zakon o potvrivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograninog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju - "Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 2/99) i njegovog deponovanja, Republika Srbija je odgovorna za sva prekogranina kretanja opasnog otpada i njegovo deponovanje na svojoj teritoriji. Nadzor uvezenog otpada se realizuje putem kontrole prekograninog otpada, u skladu sa Bazelskom Konvencijom i propisima o kategorizaciji otpada (Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada ("Slubeni list SRJ", broj 69/99). Otpad u Republici Srbiji se moe uvoziti samo ako ne moe da se obezbedi u Republici Srbiji, a neophodan je u proizvodnji kao sekundarna sirovina. Uvoz opasnog otpada je zabranjen. Predlog zakona o upravljanju otpadom usaglaen je sa EU direktivama u ovoj oblasti. Predlog zakona se nalazi u proceduri usvajanja. Prema lanu 25. Predloga zakona, proizvoa proizvoda koristi tehnologije i razvija proizvodnju na nain koji obezbeuje racionalno korienje prirodnih resursa, materijala i energije, podstie ponovno korienje i reciklau proizvoda i ambalae na kraju ivotnog ciklusa i promovie ekoloki odrivo upravljanje prirodnim

resursima. Proizvoa iji proizvod posle upotrebe postaje opasan otpad duan je da taj otpad preuzme posle upotrebe, bez naknade trokova i sa njima postupi u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Proizvoa moe da ovlasti drugo pravno lice da, u njegovo ime i za njegov raun, preuzima proizvode posle upotrebe. Prema lanu 26. Predloga zakona, proizvoa otpada duan je da: saini plan upravljanja otpadom i organizuje njegovo sprovoenje, ako godinje proizvodi vie od 100 tona neopasnog otpada ili vie od 200 kg opasnog otpada; pribavi izvetaj o ispitivanju otpada i obnovi ga u sluaju promene tehnologije, promene porekla sirovine i sl; pribavi uverenje o klasifikaciji otpada sa rokom vanosti na period od godinu dana; obezbedi primenu naela hijerarhije upravljanja otpadom; sakuplja otpad odvojeno u skladu sa potrebom budueg tretmana; skladiti otpad na nain koji minimalno utie na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu; preda otpad licu koje je ovlaeno za upravljanje otpadom ako nije u mogunosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom; vodi evidenciju o otpadu koji nastaje, koji se predaje ili odlae; odredi lice odgovorno za upravljanje otpadom; omogui nadlenom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima, postrojenjima i dokumentacijom. Predlog zakona o hemikalijama regulie oblast upravljanja hemikalijama u skladu sa propisima Evropske Unije: Uredbom 1907/2006 Evropske unije (REACH), predlogom Pravilnika EU o klasifikaciji i obeleavanju hemikalija usaglaen sa globalnim harmonizovanim sistemom (GHS), Uputstvom 67/548/EES, Uputstvom 1998/45/ES, Pravilnik 440/2008/ES, Uputstvom 2004/42/ES, Pravilnikom 304/2003/ES, Pravilnikom 648/2004. Ovim zakonom ureivae se uslovi za stavljanje na trite, uvoz i izvoz, korienje i drugo rukovanje hemikalijama i to: klasifikacija, pakovanje, obeleavanje i skladitenje hemikalija; registar proizvedenih i uvezenih hemikalija; proizvodnja, stavljanje na trite i korienje supstanci koje izazivaju zabrinutost; ogranienja i zabrane; uvoz i izvoz; dozvole za vrenje delatnosti lica koja uvoze, vre distribuciju ili koriste naroito opasne hemikalije; stavljanje na trite deterdenta; sistematsko praenje hemikalija; dostupnost podataka; nadzor i druga pitanja od znaaja za upravljanje hemikalijama.

5.2. Analiza institucionalnog okviraRepublika Srbija ureuje i obezbeuje sistem zatite ivotne sredine donoenjem zakona kojim se ostvaruje odrivo upravljanje prirodnim resursima i zatita i unapreivanje ivotne sredine i obezbeuje zdrava ivotna sredina. Sistem pravnih normi u oblasti zatite i unapreivanja ivotne sredine u Republici Srbiji, ini veliki broj zakona i drugih propisa. Zakonodavna, izvrna i sudska vlast se uglavnom sprovode primenom zakona utvrenog delokruga i nadlenosti republikih organa. Zakonom su utvrene, odnosno poverene odreene nadlenosti autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave. Kljunu odgovornost u oblasti zatite ivotne sredine ima Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja. Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja ima irok delokrug nadlenosti koje su definisane Zakonom o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", broj 65/08), i to: sistem zatite i odrivo korienje prirodnih bogatstava, odnosno resursa (vazduha, voda, zemljita, mineralnih sirovina, uma, riba, divljih, biljnih i ivotinjskih vrsta); izradu stratekih dokumenata, planova i programa istraivanja u oblasti odrivog korienja prirodnih bogatstava i obnovljivih izvora energije; izradu bilansa rezervi podzemnih voda, normativa i standarda za izradu geolokih karata; izrada programa istranih radova u oblasti geolokih istraivanja koje se odnose na odrivo korienje resursa, a za podzemne vode i detaljnih istranih radova; obezbeivanje materijalnih i drugih uslova za realizaciju tih programa; sistem zatite i unapreenja ivotne sredine; osnove zatite ivotne sredine; zatitu prirode; zatitu ozonskog omotaa; praenje

klimatskih promena; prekogranino zagaenje vazduha i vode; utvrivanje i sprovoenje zatite prirodnih celina od znaaja za Republiku; utvrivanje uslova zatite ivotne sredine u planiranju prostora i izgradnji objekata; ranu najavu akcidenata; zatitu od buke i vibracija; zatitu od jonizujueg i nejonizujueg zraenja; proizvodnju, promet otrova i drugih opasnih materija izuzev droga i prekursora; upravljanje hemikalijama; upravljanje otpadom izuzev radioaktivnim otpadom; odobravanje prekograninog prometa otpada i zatienih biljnih i ivotinjskih vrsta; inspekcijski nadzor u oblasti odrivog korienja prirodnih bogatstava i zatite ivotne sredine i u drugim navedenim oblastima; ekoloki inspekcijski nadzor na granici. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede takoe ima deo nadlenosti u upravljanju prirodnim resursima. Sledee institucije su nadlene za vrenje poslova u specifinim oblastima: Uprava za ume, Uprava za zatitu bilja, Republika direkcija za vode i Uprava za veterinu. Uprava za ume je nadlena za programsku politiku u oblasti razvoja i iskorienja uma i divljih ivotinja, a zaduena je i za implementaciju mera zatite uma i divljai i za kontrolu semena i poumljavanja. Javna preduzea "Srbijaume" i "Vojvodinaume" nadlena su za poboljanje i iskoriavanje uma u vlasnitvu drave (drvna graa, rekreacija), zatim za odravanje umskih sadraja i za pripremu programa i projekata za upravljanje umama. Uprava za zatitu bilja nadlena je za kontrolu proizvodnje, uvoza, trgovine, skladitenja i upotrebe sredstava za zatitu bilja. Republika direkcija za vode vri poslove koji se odnose na: politiku vodoprivrede, vienamensko korienje voda, vodosnabdevanje, izuzev distribucije vode, zatitu od voda, sprovoenje mera zatite voda i plansku racionalizaciju potronje vode, ureenje vodnih reima, praenje i odravanje reima voda koji ine i presecaju dravnu granicu. Javna vodoprivredna preduzea "Srbijavode" i "Vode Vojvodine", izmeu ostalog, gazduju vodnim resursima: vodom, vodnim zemljitem i vodoprivrednim objektima. Ostala ministarstva sa nadlenostima koja se odnose na ivotnu sredinu obuhvataju: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (industrija, turizam); Ministarstvo zdravlja (sprovoenje sanitarnih propisa koji se odnose na zatitu ivotne sredine); Ministarstvo za infrastrukturu; Ministarstvo rudarstva i energetike (energetska efikasnost, dozvole za eksploataciju mineralnih resursa, osim podzemnih voda, obnovljivi izvori energije); Ministarstvo trgovine i usluga. Savet za odrivi razvoj je struno i savetodavno telo koje je osnovala Vlada, iji je osnovni zadatak da prui pomo Vladi u kreiranju politike i odluivanju o svim vanim pitanjima za obezbeenje odrivog razvoja kroz objedinjavanje privrednih, drutvenih i ekolokih aktivnosti i perspektiva na republikom, lokalnom, regionalnom i globalnom nivou. Savet ine predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva finansija, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstva rada i socijalne politike i Ministarstva za telekomunikacije i informatiko drutvo, kao i predstavnici nevladinih organizacija: Mladi istraivai Srbije, SMART kolektiv i Autonomni enski centar. Agencija za zatitu ivotne sredine osnovana je 2004. godine, kao organ u sastavu Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine. Nadlenosti Agencije su: razvoj, usklaivanje i voenje nacionalnog informacionog sistema zatite ivotne sredine (praenje stanja inilaca ivotne sredine, katastar zagaivaa i dr.); prikupljanje i objedinjavanje podataka o ivotnoj sredini, njihova obrada i izrada izvetaja o stanju ivotne sredine i sprovoenju politike zatite ivotne sredine; razvoj postupaka za obradu podataka o ivotnoj sredini i njihovu procenu; voenje podataka o najboljim dostupnim tehnikama i praksama i njihovoj primeni u oblasti zatite ivotne sredine; saradnja sa Evropskom agencijom za zatitu ivotne sredine i EIONET-om.

Fond za zatitu ivotne sredine je osnovan 2004. godine i poeo sa radom 2005. sa obavezom finansiranja projekata u oblasti zatite ivotne sredine, energetske efikasnosti i korienja obnovljivih izvora energije, to je ocenjeno kao vaan korak u jaanju javnih institucija i izradi, praenju i sprovoenju programske politike u oblasti zatite ivotne sredine. Ukupni prihodi Fonda koji potiu od naknada za zatitu ivotne sredine iznosili su 10 miliona evra u 2006. godini. Zavod za zatitu prirode Srbije je odgovoran u oblasti zatite prirode, posebno zatienih podruja, kao to su nacionalni parkovi, rezervati prirode, stanita divlje flore i faune, kao i za vrenje strunog nadzora nad ovim prirodnim vrednostima. Na pokrajinskom nivou, kljunu odgovornost ima Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj. Odreene nadlenosti u oblasti zatite ivotne sredine su 2002. godine prenete na AP Vojvodinu Zakonom o utvrivanju odreenih nadlenosti autonomne pokrajine ("Slubeni glasnik RS", broj 6/02). AP Vojvodina, preko Pokrajinskog sekretarijata za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj, obezbeuje vrenje poslova koji se odnose na: izradu programa zatite ivotne sredine i odrivog razvoja na teritoriji pokrajine i obezbeenje mera za njihovu primenu, monitoring stanja i informacioni podsistem, izdavanje saglasnosti na procenu uticaja na teritoriji pokrajine, saglasnosti na programe zatite i unapreenja flore i faune, uma i voda, graevinskog i poljoprivrednog zemljita, kao i saglasnost na urbanistike planove za teritoriji nacionalnog parka na teritoriji autonomne pokrajine; inspekcijski nadzor u svim oblastima zatite ivotne sredine osim u oblasti opasnih materija i ouvanja biodiverziteta, kao i za druga pitanja od interesa za pokrajinu, u skladu sa zakonom. Pokrajina je nadlena i za strateku procenu planova i programa i izdavanje integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti na teritoriji pokrajine. Agencija za reciklau, koja je posebna republika organizacija, ima odgovornost za upravljanje otpadom kao sekundarnom sirovinom - posebno za reciklau i ponovno iskorienje otpada. Ona prati upotrebu sekundarnih sirovina i vri kategorizaciju otpada. U cilju praenja funkcionisanja nacionalnog kontrolnog sistema kretanja otpada, uvoz/izvoz/tranzit otpada, na osnovu dozvole za uvoz/izvoz otpada koju izdaje Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja i jedinstvene carinske isprave kojom se potvruje koliina uvezenog/izveenog otpada, a koje se dostavljaju Agenciji za reciklau, omogueno je auriranje podataka o prekograninom kretanju otpada u bazi podataka o otpadu. Ovakvom evidencijom se obezbeuje kontrola otpada na domaem tritu odnosno da li se otpad koji se izvozi moe plasirati u domaoj industriji kao sekundarna sirovina, ili sa kojim koliinama otpada odgovarajueg kvaliteta, koji se uvozi, raspolae domaa industrija. Jedinice lokalne samouprave imaju nadlenosti u oblasti urbanistikog planiranja, zatite i unapreenja ivotne sredine i komunalnih delatnosti. Na lokalnom nivou, nadlean organ jedinice lokalne samouprave za zatitu ivotne sredine imaju ogranienu odgovornost za probleme ivotne sredine koji obuhvataju zatitu vazduha, zatitu od buke, upravljanje komunalnim otpadom, urbanistiko planiranje, graevinske dozvole za male objekte, kao i strateku procenu planova i programa, procenu uticaja projekata na ivotnu sredinu i izdavanje integrisanih dozvola iz svoje nadlenosti. Republiki hidrometeoroloki zavod je posebna republika organizacija za izvravanje funkcija hidrometeoroloke slube na teritoriji Republike Srbije, ukljuujui i kontrolu kvaliteta ivotne sredine. Zavod planira, uspostavlja, odrava i razvija dravne mree meteorolokih i hidrolokih stanica; sistematski prati kvantitativne i kvalitativne karakteristike stanja atmosfere, povrinskih i

podzemnih voda; planira, uspostavlja, odrava i razvija sistem za prikupljanje, obradu, arhiviranje i distribuciju meteorolokih i hidrolokih podataka i informacija i podataka o kvalitetu vode i vazduha; odrava i razvija meteoroloki i hidroloki prognostiki sistem, izrauje prognoze vremena i voda, upozorenja na vremenske i hidroloke nepogode i havarijska zagaenja vazduha i voda; izrauje meteoroloke i hidroloke podloge, analize i studije za potrebe planiranja, projektovanja objekata i sistema i izvrava meunarodne obaveze u oblasti meteorologije i hidrologije. Zavodi za javno zdravlje pokrivaju monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha u lokalnoj urbanoj mrei aglomeracija i kvaliteta povrinskih voda u delu tokova kroz urbane sredine, prate higijensku ispravnost vode za pie i komunalnu buku. Zavodi mere kvalitet vazduha u 28 gradova. Privredna komora Srbije je samostalna, nevladina, poslovno-struna i interesna asocijacija pravnih i fizikih lica koja obavljaju registrovanu privrednu delatnost. lanovi Komore su preduzea iz svih privrednih oblasti i grana, u svim oblicima svojine, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, poljoprivredne zadruge - kao kolektivni lanovi preko svog saveza i zanatske i druge radnje - kao kolektivni lanovi preko svojih udruenja. Jedna od glavnih funkcija Komore je: - zastupanje interesa privrede u odnosima pred dravnim organima i u meunarodnim okvirima (kroz uee u pripremi novih propisa, inicijativama za izmene postojeih propisa, itd.); - javna ovlaenja (izdavanje dozvola, karneta, uverenja, saglasnosti, davanje miljenja, itd.); - pruanje razliitih vrsta usluga lanovima i ostalim zainteresovanim organizacijama i institucijama (informisanje, edukacija, poslovno povezivanje, sajmovi, struna i konsalting pomo privrednim subjektima, itd.). Privredna komora Srbije ima 16 udruenja, meu kojima je i Udruenje za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku industriju, i industriju nemetala, Udruenje za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu, Udruenje za energetiku i energetsko rudarstvo i Udruenje za komunalne delatnosti. Takoe, Komora ima pet odbora, od kojih se jedan bavi pitanjima zatite ivotne sredine i odrivog razvoja. Centar za istiju proizvodnju deluje od 2007. godine u okviru projekta UNIDO ("Establishment and Operation of a National Cleaner Production Centre in Serbia"). Potrebno je da se Centar institucionalno organizuje. Dalje jaanje Centra za istiju proizvodnju je neophodno u cilju sprovoenja projekata istije proizvodnje i pomoi industriji.

6. EKONOMSKE OSNOVE ZA UVOENJE ISTIJE PROIZVODNJE6.1. Ekonomska kretanja u industriji Republike SrbijePrivreda Republike Srbije je u poslednjoj deceniji XX veka prola kroz teak period, koji je praktino nezabeleen u novijoj evropskoj istoriji. Raspad trita, sankcije meunarodne zajednice, kao i potpuno neprilagoena i haotina ekonomska politika, zasnovana faktiki na sistemu preivljavanja, redistribucije i samoizolacije, doveli su privredu, a naroito industriju

Republike Srbije, gotovo do potpunog kolapsa. Sve pomenute ekonomsko-politike neprilike uslovile su i odgovarajue nepovoljno stanje ivotne sredine i resursa u kontekstu uticaja industrije na ivotnu sredinu. Prinudna redukcija obima i nagli pad industrijske proizvodnje, ostavili su naizgled neto povoljnije posledice po ivotnu sredinu, s obzirom da se uz smanjenje proizvodnje u industriji, rudarstvu pa i poljoprivredi, smanjio obim tehnoloke emisije zagaujuih materija od strane industrijskih i drugih privrednih zagaivaa. Zbog smanjenog isputanja otpadnih voda iz industrijskih pogona, vodotokovi su, za izvesno vreme postali neto istiji. Neto slino deavalo se sa zagaenjem vazduha. Smanjena je emisija iz livnica i postrojenja hemijske industrije, ali su najvei zagaivai - termoelektrane i individualna loita radili gotovo nesmanjenim tempom. Racionalizacija potronje energije, naroito tenih goriva, smanjila je zagaenje u saobraaju, kao i eksterne trokove saobraajnih guvi, zaguenja i parkiranja, ali je zato drastino pogorana efikasnost pa i bezbednost saobraaja, kao jedne od kljunih infrastrukturnih osnova ekonomije, delujui veoma nepovoljno na produktivnost rada i drugih faktora ekonomije. Rapidno smanjivanje ekonomske aktivnosti bilo je praeno dramatinim padom BDP s poetka devedesetih, posebno 1992. godine (uvoenje sankcija Saveta bezbednosti Rezolucijom 757) i 1993. godine (hiperinflacija) tako da je u 1993. evidentirani BDP pao na nivo od svega 36% onoga iz 1989, a industrijska proizvodnja na svega 34% prethodne veliine iz 1989. godine. Kasniji oporavak (1994-1996) tokom primene Programa monetarne rekonstrukcije kojim je eliminisana hiperinflacija (mada inflacija i finansijske neprilike ni izdaleka) kao i period podsticaja industrije sredstvima od prodaje Telekoma (1997-1998) podigao je nivo BDP na oko 56% prethodnog, a nivo industrijske proizvodnje na blizu polovine onoga iz 1989, da bi NATO bombardovanje dovelo ekonomiju (posebno industriju Srbije) gotovo na isti minimalni nivo zabeleen 1993. godine. Ponovni oporavak doao je posle prestanka ratnih dejstava (NATO intervencija) od polovine 1999. do oktobra 2000. godine. Meunarodna reintegracija zemlje, nakon demokratskih promena i reforme koje su usledile, znatno su podigle nivo ekonomske aktivnosti do danas, tako da je u 2007. evidentiran BDP koji je za 68% vei od onoga iz 2000, ali on jo uvek iznosi svega 69% u odnosu na onaj iz 1989. godine. Industrijska proizvodnja pri tome predstavlja daleko vei problem, s obzirom da se njen fiziki obim u periodu 20002007. godine poveavao veoma sporo, tj. neto manje od 2% godinje u proseku tako da 2007. godine jo nije preao polovinu onog iz 1989. Obim industrijske proizvodnje Srbije u 2007. godini porastao je prema preliminarnim rezultatima za 3,7% u odnosu na prethodnu godinu, ali je u odnosu na 2000. godinu ta proizvodnja bila vea svega za oko 14 %. U prvim godinama otpoinjanja kljunih i doslednih reformi privrede Republike Srbije (2001-2003) industrijska proizvodnja u Republici Srbiji faktiki stagnirala, a njen neto osetniji rast deava se tek od 2004-2007. godine (godinje u proseku 3,7%). Tako se moe rei da je tek nakon privatizacije kritinog segmenta ekonomije i poetka odlunijih koraka strukturnih reformi, porastao interes za strana direktna ulaganja u industriju Republike Srbije, a time su se stvorile anse za kvalitativni oporavak industrije. Meutim, sadanji nivo industrijske proizvodnje u Republici Srbiji jo uvek nije preao vie od 48% u odnosu na davnu 1989. godinu. U poreenju sa stanjem i rastom celokupne ekonomske aktivnosti, merenim nivoom bruto domaeg proizvoda (69% u odnosu na nivo iz 1989) to su veoma skromni uporedni rezultati. Naroito ako se zna da je globalna ekonomija u meuvremenu porasla za oko 60%.

Ti rezultati su jo skromniji u poreenju sa stanjem industrijske proizvodnje u najnaprednijim zemljama u tranziciji (eka, Slovenija, Poljska, Slovaka itd.) pa ak i sa industrijskom proizvodnjom u Rumuniji i Bugarskoj - najnovijim lanicama EU. Naime, najnaprednije zemlje u tranziciji ve su prevalile "tranzicioni jaz" i obimom ekonomske aktivnosti prevazile nivo iz 1989, dok su veina ostalih sasvim blizu tog cilja, ostvarujui pri tome ekonomske rezultate i odrivu strukturu ekonomije koja im omoguava lanstvo ili kandidaturu za lanstvo u EU. Tabela 6.1. Odabrani ekonomski pokazatelji za Republiku Srbiju 2000 2001 2002 2003 4,5 4,8 4,2 2,5 9,0 10,4 12,2 16,1 1.558 1.721 2.075 2.755 3.330 4.261 5.614 7.473 7.516 7.503 7.500 7.480 2004 8,4 21,0 3.523 10.753 7.463 2005 6,2 26,5 4.482 10.461 7.441 2006 5,7 31,1 6.428 13.172 7.425 2007 7,5 8.825 18.350 7.398

Rast BDP (% promene) BDP u tekuim cenama (mlrd. US$) Izvoz roba i usluga (mil. US$) Uvoz roba i usluga (mil. US$) Broj stanovnika (u hiljadama)

Napomena: Od 2006. godine trgovina sa Crnom Gorom ukljuena je u ukupan izvoz i uvoz Srbije Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije Industrija danas ima udeo od oko 28-29% u bruto domaem proizvodu Republike Srbije. Industrijski sektor je veoma raznolik i ukljuuje proizvodnju hrane i pia, hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnju metala, naftnih derivata, minerala nemetala, maina i ureaja, elektrinih ureaja i opreme. Glavni industrijski centri su, pored Beograda i Bor, Kragujevac, Panevo i abac. Kod karakterizacije aktuelnog statusa domae industrije bitno je naglasiti injenicu da je u domaa postrojenja procesne industrije "ugraeno" najmanje 20 godina zaostatka na planu tehnoloko-tehnikog progresa u odnosu na konkurente iz industrijski razvijenih zemalja. Dodue, sa procesom privatizacije i ulaskom nekih ozbiljnih ino-kompanija, posebno u sektorima proizvodnje metala i nemetala, situacija se lagano popravlja. Meutim, situacija je i dalje veoma ozbiljna, a obim proizvodnih i razvojnih aktivnosti u nekim od nekadanjih centara industrije (abac, Loznica, Kruevac, Leskovac) je na najniim granama. Interesantna je injenica da su najdinaminiji rast ostvarili hemijska industrija i ostale grane tzv. procesne industrije (proizvodnje osnovnih metala, proizvodi od gume i plastike, proizvodi od nemetalnih minerala i proizvodnja prehrambenih proizvoda), kao i reciklaa. Industrijska proizvodnja je u 2007. godini ostvarila nadproseni rast, i to od 4,6%. Posmatrano po aktivnostima, najvei rast u 2007. godini su zabeleili sektor saobraaja, sektor trgovine, sektor graevinarstva i sektor finansijskog posredovanja. Svi ostali sektori takoe belee rast, ali znatno manji, izuzev sektora poljoprivrede, koji je imao pad u 2007. godini, od oko 8%, to je posledica sue koja je bila u 2007. godini. U 2007. godini najvei uticaj na rast industrijske proizvodnje u odnosu na 2006. godinu imale su proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja elektrine energije, proizvodnja metalnih proizvoda i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Ekspanzija hemijske industrije Republike Srbije je od posebnog znaaja, jer su mnogobrojna statistika istraivanja sprovedena u svetu (ali u bivoj Jugoslaviji) pokazala da postoji direktna logaritamska korelacija izmeu razvoja proizvodnje (potronje) hemijskih roba i rasta bruto domaeg proizvoda.

Visoke stope rasta proizvodnje naftnih derivata su posledica injenice da se 2000. godine startovalo sa veoma niskog nivoa kao i poveanje potronje naftnih derivata (u proseku oko 4% godinje u poslednjih nekoliko godina). Naime, NATO bombardovanje 1999. godine je teko pogodilo rafinerije nafte, tako da je obnova postrojenja due trajala, a rafinerije i danas funkcioniu smanjenim kapacitetom (na godinjem nivou 4,8 miliona tona u Panevu i 1,8 miliona tona u Novom Sadu). Tabela 6.2. Indeksi industrijske proizvodnje u Republici Srbiji 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 INDUSTRIJA ukupno Vaenje ruda i kamena Vaenje i briketiranje uglja Vaenje sirove nafte i gasa Vaenje ruda metala Vaenje ruda nemetala i kamena Preraivaka industrija Proizv. prehrambenih proizvoda i pia Proizv. tekstilnih prediva i tkanina Proizvodi od drveta i plute, sem nametaja Proizv. celuloze, papira i prerada papira Izdavanje, tampanje i reprodukcija zapisa Proizv. koksa i derivata nafte Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda Proizvodi od gume i plastike Proizvodi od nemetalnih minerala Proizv. osnovnih metala Proizv. metalnih proizvoda, osim maina Proizv. maina i ureaja, osim elektrinih Proizv. elektrinih maina i aparata Proizv. ostalih saobraajnih sredstava Reciklaa 111,4 100,1 101,8 97,0 107,1 100,8 104,7 103,7 108,1 87,2 101,6 100,8 99,3 102,1 104,1 99,4 108,1 93,5 101,7 108,3 101,9 102,9 104,6 99,7 111,0 82,3 86,2 95,7 93,9 96,5 100,5 97,5 80,1 61,8 112,8 71,7 93,7 105,8 93,2 112,0 137,6 93,7 111,8 99,7 109,4 117,2 113,6 101,9 114,5 100,7 102,7 95,4 109,6 99,3 105,3 104,2 101,1 97,0 107,9 98,0 103,2 104,6 105,3 105,8 111,3 105,0 87,2 71,9 98,3 92,8 95,9 94,5 123,3 81,6 68,8 71,2 116,0 77,6 97,8 124,1 129,1 101,9 102,9 86,9 102,6 92,6 96,1 111,7 90,8 92,2 95,4 97,0 106,6 94,1 105,0 111,6 105,9 167,7 130,9 99,6 121,9 97,3 103,5 96,8 113,4 112,7 100,8 113,8 118,0 103,8 108,3 105,0 117,2 113,9 108,0 99,6 104,7 109,2 95,8 108,0 129,0 103,6 100,6 86,5 102,8 97,7 106,6 100,3 148,0 90,9 107,6 101,5 141,9 121,8 122,7 98,0 133,0 85,5 101,6 96,9 112,0 103,2 104,5 108,7 115,9 99,7 101,7 90,2 142,5 60,9 86,2 118,7 104,6 94,1 107,5 93,7 115,9 104,9 99,5 110,1 105,7 87,6 105,6 87,4 88,9 92,9 98,0 133,7 126,7 112,9 97,4 88,2 125,6 66,0 128,7 123,7 Stopa rasta 00-07 3,3 0,3 2,6 -4,6 -8,6 10,6 4,0 2,9 -5,4 -5,0 3,0 -0,9 15,5 9,5 7.1 3,4 16.6 5,7 2,0 3.8 0,0 8,7

Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije Vani industrijski sektori i proizvodne lokacije Republike Srbije su istovremeno mesta izvora zagaenja ivotne sredine: energetski sektor (posebno termoelektrane), transportni sektor

(motorna goriva) i industrijska postrojenja hemijske i prehrambene industrije. Sagorevanjem lignita niskog kvaliteta, niske kalorine vrednosti u termoelektranama koje se nalaze na teritorijama optina Obrenovac, Lazarevac i Kostolac proizvode se velike koliine pepela i oksida sumpora i azota. Oprema za preiavanje produkata sagorevanja u elektranama je neadekvatna, to u kombinaciji sa neefikasnim sagorevanjem i neadekvatnim odravanjem prouzrokuje visoke nivoe emisija produkata sagorevanja. Drugi vani izvori zagaenja vazduha su rafinerije nafte u Panevu i Novom Sadu, hemijske fabrike i metalurki kompleksi locirani u Panevu, Kruevcu, apcu i Smederevu. Uzroci zagaenja su slini uzrocima u energetskom sektoru: zastarele tehnologije, nepreiavanje produkata sagorevanja iz dimnjaka ili slaba efikasnost filtera, lo kvalitet sirovina i niska energetska efikasnost, kao i neadekvatno funkcionisanje i odravanje. Glavni izvori zagaenja vode su nepreiene industrijske i komunalne otpadne vode, poljoprivredni odvodi, procedne vode sa deponija kao i zagaenje vezano za reni saobraaj i termoelektrane. Isputanje industrijskih otpadnih voda Republike Srbije je koncentrisano u basenu reke Save, koji dobija oko 80% industrijskog otpada. Poveanje uvoza u proteklom periodu u najveoj meri je bila posledica uvoza sve skupljih energenata i rasta javne i line potronje. Rast izvoza je u najveoj meri rezultat do sada obavljene privatizacije i restrukturisanja preduzea, potpisanih i ratifikovanih ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama potpisnicama Pakta o stabilnosti (koji su sada objedinjeni u jedinstveni CEFTA sporazum), izvoza vikova poljoprivrednih proizvoda i potpisivanja sporazuma sa EU o izvozu po preferencijanom statusu (primera radi, u 2007. godini za proizvode tekstilne industrije). U izvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri poslednjih godina bili Italija i BiH, a od 2006. godine tree mesto zauzima Crna Gora, svi sa oko 1 milijarde US$ na godinjem nivou. U uvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri bili Ruska Federacija (oko 2.6 mlrd. US$ u 2007); Nemaka (2.2 mlrd. US$) i Italija (1.8 mlrd. US$). Spoljnotrgovinska robna razmena je najvea sa lanicama Evropske unije (vie od polovine ukupne razmene). Suficit u razmeni ostvaruje se sa bivim republikama - BiH, Crnom Gorom, Makedonijom. Najvei deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom, prvenstveno zbog nivoa uvoza energenata (nafte i gasa), ali i zbog nedovoljnog korienja Bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini od strane naih izvoznika, te usled niske konkurentnosti domaih proizvoaa na sve selektivnijem i bogatijem ruskom tritu. Prema odsecima Standardne meunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK) u izvozu za 2007. godinu najvee uee imaju: gvoe i elik (1094 miliona US$); obojeni metali (694 miliona US$); povre i voe (467 miliona US$); odea (445 miliona US$) i proizvodi od metala, ostali proizvodi (426 miliona US$). Izvoz ovih pet odseka ini 35.4 % ukupnog izvoza. Meutim, veoma je znaajno podvui izuzetna izvozna ostvarenja hemijske industrije Republike Srbije. Hemijska industrija Republike Srbije je pred raspad bive Jugoslavije ostvarivala izvoz u vrednosti od 550-600 miliona US$ godinje. Ako se ovome pridoda i plasman hemijskih roba proizvedenih u Republici Srbiji koji je ranije realizovan u bivim jugoslovenskim republikama, a koji se procenjuje na oko 250270 miliona US$ godinje, dolazi se do nekog praktino ve dostignutog izvoznog potencijala od 800870 miliona US$ godinje. Ovaj izvoz je po ondanjoj nomenklaturi ukljuivao i preraevine od plastinih masa. Meutim, u 2007. godini je hemijska industrija Srbije u uem smislu, tj. bez preraevina od plastinih masa realizovala izvoz u

vrednosti od 871.5 miliona US$, vei za 36.3% u odnosu na 2006. godinu, i na taj nain ostvarila istorijski rekord. Prvih pet odseka sa najveim ueem u uvozu su nafta i naftni derivati (1962 miliona US$ u 2007. godini); drumska vozila (1503 miliona US$); gvoe i elik (917 miliona US$); industrijske maine za optu upotrebu (881 miliona US$) i elektrine maine i aparati (807 miliona US$), a njihov uvoz ini 33.1% ukupnog uvoza. Inflacija merena prema pokazateljima cena robe iroke potronje (CPI) je fluktuirala tokom nekoliko proteklih godina. Porasla je sa 9.9% iz 2003. godine na 16.2% 2005. godine, ali je zatim opala na umerenih 12.3% u 2006. godini. Poveanje vrednosti dinara, kao i vra politika Narodne banke doprineli su ovom pozitivnom razvoju.

6.2. Ekonomski aspekti istije proizvodnjeCilj istije proizvodnje je da se preventivnim i proaktivnim delovanjem povea kvalitet, ekonominost, konkurentnost, ekoloka podobnost i odrivost privrednih subjekata a ne da se otklone posledice privrednih aktivnosti. Najire posmatrano, istija proizvodnja predstavlja jedan od osnovnih vidova prakse razdvajanja privrednog rasta od potronje (decoupling). Na taj nain se razbija tradicionalna zavisnost privrednog rasta i drutvenog razvoja od poveanog troenja prirodnih resursa i energije, sa jedne i degradacije ivotne sredine, sa druge strane. inioci koji utiu na vezu izmeu razvoja drutva i intenzivnosti upotrebe resursa su: 1) demografski rast; 2) postojanje odreenog kvantiteta i kvaliteta prirodnih resursa; 3) usvojeni karakter (obrazac) ekonomskog razvitka; 4) postojea struktura privrede i nivo tehnologije; 5) dinamika meunarodnih odnosa i politikih zbivanja. Izazov istije proizvodnje ogleda se ne samo u smanjenju upotrebe materijala i energije, to posledino dovodi i do smanjivanja otpada, ve i u pronalaenju naina da se povea ukupna odrivost ivota ljudi na Zemlji. istija proizvodnja predstavlja jedan od vidova implementacije politike odrivog razvoja u privredi (odrive proizvodnje i potronje), na prvom mestu, kroz konkretizaciju temeljnih principa odrivosti u industriji. Ispitivanje veza izmeu upotrebljenih inputa (prirodnih resursa), emitovanih nusproizvoda (zagaenja) i stvorene koliine korisne proizvodnje (autputa), ini polaznu osnovu u teoriji i praksi odrivog razvoja. Kada se koliine inputa, nusproizvoda i autputa izraze u novanom obliku, dobija se ekonomski opis odreenog tehnolokih postupka, tzv. proizvodna funkcija. Uvoenje istije proizvodnje se direktno odraava na proizvodnu funkciju poboljavajui kao odnos inputa i autputa tako i odnos autputa i nusproizvoda. Efekti istije proizvodnje se ogledaju u smanjivanju negativnih eksternih efekata industrijske proizvodnje na ostale sektore, zdravlje stanovnitva i ukupno blagostanje. Uklanjanjem negativnih eksternalija, otvara se mogunost veih investicija u poljoprivredu, pre svega

organsku, dolazi do porasta cena nekretnina, pre svega u gradovima, to je bitna komponenta nacionalnog bogatstva, stvara se napredak u sektorima turistikih i ostalih usluga, a to se sve pozitivno odraava na zaposlenost i socijalnu sigurnost. Ne treba izostaviti ni napredak zdravstvenog stanja, pre svega urbanog stanovnitva, to moe dovesti do velikih uteda u trokovima leenja profesionalnih oboljenja i zbrinjavanja invalida rada.

7. ANALIZA STANJA U INDUSTRIJSKIM SEKTORIMA I KLJUNE PREPREKE ZA UVOENJE ISTIJE PROIZVODNJEKoncept istije proizvodnje nije iroko primenjen u industriji. Veina industrijskih preduzea nije uvela sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, niti je primenjen koncept najboljih dostupnih tehnika (BAT) kao osnove za dobijanje integrisane dozvole. Prema raspoloivim podacima, uveden sistem upravljanja zatitom ivotne sredine prema zahtevima standarda ISO 14001 ima oko 30 preduzea, odnosno 0,03% aktivnih preduzea. U zastarelim industrijskim postrojenjima, u hemijskoj, metalskoj industriji, industriji papira i proizvodnji energije, postoje problemi koji vode do prevelike potronje energije i sirovina, slabe optimizacije procesa i odravanja. Postoji veliki potencijal za poboljanje energetske efikasnosti u industrijskom sektoru. Energetska efikasnost u industriji je trostruko nia od svetskog proseka, a neproporcionalno je visok stepen stvaranja industrijskog otpada po jedinici proizvoda i neracionalnog korienja sirovina. Republika Srbija sa oko 138 kg proizvedenog industrijskog otpada na 1.000 US$ bruto domaeg proizvoda spada u red zemalja sa visokom intenzivnou stvaranja otpada. Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja zahteva se da preduzea za koja se zahteva integrisana dozvola, u procesu rada primenjuju odgovarajue preventivne mere: racionalno upravljanje resursima; delovanje na izvore zagaenja smanjenjem emisija u skladu sa graninim vrednostima; definisanje graninih vrednosti emisija na bazi primene BAT, uzimajui u obzir tehnike karakteristike postrojenja, njihovu lokaciju i stanje ivotne sredine u okolini postrojenja; razmena informacija izmeu zemalja u cilju unapreenja i primene BAT. Za nova postrojenja za koje se zahteva integrisana dozvola propisani su uslovi za primenu BAT, to se moe direktno povezati sa primenom koncepta istije proizvodnje. Postojea postrojenja koja u vreme podnoenja zahteva za izdavanje dozvole ne ispunjavaju BAT uslove, prilau program mera prilagoavanja rada propisanim uslovima. Integrisanom dozvolom propisuju se sledei uslovi: 1) Granine vrednosti emisija zagaujuih materija utvrenih za dato postrojenje; 2) Mere zatite vazduha, vode i zemljita; 3) Mere za upravljanje otpadom koji nastaje pri radu postrojenja i njegovu minimizaciju; 4) Mere za smanjenje buke i vibracija; 5) Mere koje se odnose na efikasno korienje energije; 6) Mere za spreavanje udesa i otklanjanje posledica; 7) Primena najboljih dostupnih tehnika ili drugih tehnikih uslova i mera;

8) Zahtevi za monitoring emisija sa definisanom metodologijom, uestalou merenja, pravilima za tumaenje rezultata merenja, utvrenom obavezom dostavljanja podataka nadlenom organu.

7.1. Proizvodnja prenos i distribucija elektrine energijeTermoenergetska postrojenja su jo uvek veliki zagaivai (na teritoriji gradske optine Obrenovac, i naseljenih mesta Kolubare i Kostolca) iako se poslednjih godina ine znaajni napori na poboljanju stanja i vre sve vea ulaganja u zatitu ivotne sredine, ugradnja elektrofiltera i kontinualno merenje emisije. Zagaenje obuhvata emisije SO , NO , CO, ai, prakastih i drugih materija. Koncentracija estica i sumpordioksida u dimnom gasu znatno premauje dozvoljene vrednosti, kako Republike Srbije tako i EU, dok koncentracije azotnih oksida premauju dozvoljene vrednosti samo za blokove iznad 300 MW. Oekuju se investicije u postrojenja za odsumporavanje, to bi reilo emisije SO . Isputanje rashladne vode dovodi do poveanja ambijentalne temperature vode u vodotocima, to takoe predstavlja ugroavanje ivotne sredine. Veina transformatora u sektoru energetike i dalje koristi piralenska ulja, odnosno ulja koja sadre polihlorovane bifenile (PCB). Znaajno zagaenje vazduha potie iz neadekvatnog skladitenja i odlaganja nusprodukata, kao to su pepeo i iz termoelektrana i jalovina kod povrinskih kopova. Termoelektrane koje kao izvor toplote koriste vrsto gorivo (lignit) stvaraju preko 5,5 miliona tona leteeg pepela godinje. U termoelektranama je tehnoloki nuna visoka specifina potronja primarne energije za proizvodnju elektrine energije, tako da je stepen iskorienja goriva po pravilu svega oko 33%. Ova neefikasnost rezultira iz zastarelosti opreme, veoma loeg kvaliteta domaeg lignita, neadekvatnih uslova rada, neadekvatne cenovne politike energenata. Malo je uee spregnute proizvodnje (kogeneracije) toplotne i elektrine energije. Najvei problem i dalje predstavlja odlaganje pepela zbog sekundarnih emisija, zagaenja voda i zagaenja i degradacija zemljita. Na odlagalitima se nalazi oko 170 miliona tona pepela na povrini od oko 1.800 ha. Deponije pepela se nedovoljno odravaju i rekultiviu, zbog ega predstavljaju velike lokalne zagaivae. Korienja pepela jo uvek nema. Rekultivacija otvorenih kopova lignita se ne sprovodi prema propisima. U okviru JP "Elektroprivreda Srbije" predviene su mere za promenu postojee i uvoenje nove tehnologije transporta i odlaganja pepela na otvorena odlagalita ili u povrinski kop rudnika (realizovan je projekat zamene postojee tehnologije transporta pepela novom tehnologijom malovodnog transporta u TE Nikola Tesla B).2 x 2

Iskorienje hidropotencijala na godinjem nivou je oko 9-11 TWh, a procenjuje se da je preostali neiskorieni potencijal oko 7 TWh. Negativan uticaj na okolinu velikih akumulacija hidroelektrana je lokalnog karaktera, a esto nije saniran u potrebnoj meri. Znaajno zagaenja vazduha nastaje i u procesu rafinerijske prerade nafte u Panevu i Novom Sadu, usled prisustva SO , lako isparljivih ugljovodonika i aromatskih jedinjenja. Opasnost po ivotnu sredinu predstavljaju i odlagalita rafinerijskog mulja. Glavni uzroci zagaenja su zastarele tehnologije, nedostatak preiavanja gasova, nedostatak energetski efikasnih i ekoloki prihvatljivih tehnologija, nedovoljno razvijeni sistemi za praenje i mere za zatitu ivotne sredine. U AP Vojvodini postoji problem sa otpadom iz naftnih buotina. Izgradnja deponije u Novom Miloevu je u toku. Zavretkom faze 1, kapacitet deponije iznosi 60.000 m , dok e ukupni kapacitet nakon zavretka faze 2, biti 250.000 m .2 3 3

Znaajno zagaenje vazduha tokom pretovara i transporta naftnih derivata drumskim putem, daleko najzastupljenijeg vida konvencionalnog transporta u naoj zemlji, bie izbegnuto uvoenjem cevovodnog transporta izgradnjom sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju.

Gubici elektrine energije u prenosnom delu elektroenergetskog sistema Republike Srbije poslednjih godina dostiu 2,75 % od ukupno raspoloive energije na pragu elektroenergetskog sistema, uz izraeni smanjujui trend. U distributivnom delu gubici su oko 14%. Treba posebno napomenuti da zbog niske cene elektrine energije nema punih podsticaja za njeno efikasno korienje. Poveanje energetske efikasnosti jedan je on najviih prioriteta u svim stratekim dokumentima u Republici Srbiji. Glavne barijere za poveanje energetske efikasnosti i mere za njihovo prevazilaenje detaljno su date u dokumentu "Uredba o utvrivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, za period od 2007-2012. godine" ("Slubeni glasnik RS", broj 17/07). Energetska efikasnost je izuzetno vano i zahteva stvaranje adekvatnih pravnih okvira i podsticajnih uslova za primenu brojnih tehnikih mera koje dovode do njenog poveanja, kao i uticaj na ponaanje krajnjih korisnika putem podizanja njihove svesti u ovoj oblasti. Oekuje se osnivanje Fonda za energetsku efikasnost koji e obezbediti izvore sredstava za podsticanje sprovoenje mera energetske efikasnosti. Od izuzetnog su znaaja i aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost koja obavlja strune poslove na unapreenju uslova i mera za racionalnu upotrebu i tednju energije i energenata, kao i poveanje efikasnosti korienja energije u svim sektorima potronje energije.

7.2. Vaenje ruda metala i proizvodnja osnovnih metala i standardnih metalnih proizvodaRudarski baseni u Republici Srbiji odlikovali su se dugogodinjom masovnom eksploatacijom. Intenzivna eksploatacija, pored iscrpljivanja neobnovljivih resursa i zagaenja vode, vazduha i zemljita dovela je do znaajnog razaranja i degradacije zemljita. Najea zagaenja voda u rudarskim basenima nastaju erozijom nezatienih odlagalita jalovine. U vie navrata dolo je do znaajnog zagaenja vodotoka i podzemnih voda usled havarijskih proboja flotacijskih brana i izlivanja flotacijske jalovine. Rudnici i prerada antimona, olova i cinka i bakra predstavljaju rizik po ivotnu sredinu i prekogranino zagaenje (RTB Bor i Majdanpek, Veliki Majdan - Ljubovija, abac, Zajaa - Krupanj). Glavni izvori zagaenja okoline koje izaziva metalurgija su emisije estica i gasovitih zagaujuih materija, nepravilno postupanje i odlaganje vrstog otpada i isputanje otpadnih voda bez obrade. Otpadne i zagaujue materije mogu biti i kancerogene. Preduzea, po pravilu, nedovoljno ekonomino gazduju energijom. Industrija meta