21 24. Redovni Sastanak Držan u Beogradu 23. Maja 1919. Godine

STENOGRAFSKE BELESKE PRIVREMENOG NARODNOG PREDSTAVNITVA KRALJEVSTVA SRBA, HRVATA I SLOVENACA.

iHiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiuuiuiHiiiiiuiimii|iiiiiiiiiiHiiiiin^

24. REDOVNI SASTANAK PRIVREMENOG NARODNOG PREDSTAVNITVA

KRALJEVSTVA SRBA, HRVATA I SLOVENACA DRAN U BEOGRADU 23. MAJA 1919. GODINE.

PREDSEDAVAO; Podpredsednik dr. Ivan Ribar.

SEKRETAR; Josif Bojinovlc.

Prisutni su bili gg. ministri: Podpredsednik Ministarskog Saveta i ministar za ishranu i obnovu zemlje, ministar gradjevina, ministar unutranjih dela, ministar za ustavotvornu skuptinu i izjednaenje zakona, ministar narodnog zdravlja, ministar za socijalnu politku, ministar uma i ruda, ministar saobraaja, ministar prosvete, i ministar za agrarnu reformu, ministar trgovine i industrije, ministar Vera.

Poetak rada u 16 asova. Podpredsednik dr. Ivan Ribar:

Otvaram 24. redovni sastanak. Molim gospodina sekretara, da izvoli proitati protokol prolog sastanka.

Sekretar Josif Bojinovi (proita protokol 23. redovnog sastanka.)

P o d p r e d s e d n i Je dr. Ivan Ribar: Ima li ko kakve primjedbe na protokol? (Nema.) Objavljujem, da je protokol primljen.

Izvolite uti jedan zakonski predlog g. ministra financija.

Sekretar Josif Bojinovi (proita zakonski predlog g. ministra financija o budetu dravnih rashoda i prihoda za 10191920. godinu.

U ime Njegova Velianstva

Petra I. Po milosti Bojoj i volji narodnoj Kralja Srba, Hrvata i Slovenaca .

Mi Aleksandar Naslednik Prestola

Na predlog Naeg Ministra Finansija, a po sasluanju Minitarskog Saveta, reili smo i rea- vamo:

ovlatuje se Ministar Finansija da moe po- dnesti Privremenom Narodnom Predstavnitvu na reenje i odobrenje predlog zakona o dravnom budetu sa finansijskim zakonom za 1919./20. godinu.

Nas ministar finansija neka izvri ovaj ukaz.

Beograd, 22. maja 1919. Aleksandar s. r.

Ministar Finansija, Dr. M. Nini s. r.

Na osnovu ovlatenja datog mi ukazom Nje- govog Kraljevskog Visoanstva Naslednika Pre- stola od 22. ov. mes. ast mi je podneti Narod- nom Predstavnitvu na reenje i odobrenje budet- dravnih rashoda i prihoda za 1919./20. god.

U prilogu pod /1. aljem ekspoze uz budet, u prilogu pod ,12. predlog Finansijskog zakona i u prilogu pod ./3. budet rashoda i prihoda.

Shodno 51. 101. zakona o poslovnom redu, molim, da se ovaj zakonski predlog oglasi Za hitan.

Ministar Finansija, Dr. M. Nini, s. r.

552 Stenografske beleSke.

Podnosei Narodnom Predstavnitvu na re- cnje i odobrenje budet dravnih rasiioda i prihoda za 1919/20 godinu prvi detaljan budet za nae Kraljevstvo smatram da je potrebno osvrnuti se pre sVfega sa nekoliko rei na Finan- sijski poloaj jugoslovenskih pokrajina pre izvr- enog narodnog i dravnog ujadinjerija, a specijalno na njihovo finansijsko stanje za vreme rata 1914 do 1918. godine.

Na ruevinama austro-ugarske drave po~ stalo je novo Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slove- naca. Teko je finansijsko naslede, to ga je mlada drava primila od dvojne monarhije.

Ni kod jedne velike sile nije evropski rat iza- zvao tako ogromne perturbacije u pogledu dravnog budeta i dravnih finansija, kao to je to bio sluaj u Austro-Ugarskoj. Redovni prihodi ni iz bliza nisu stizali da pokriju uveane dravne rashode. Daleko od engleske finansijske politike, da se ak i jedan deo ratnih trokova pokriva redo- vnim dravnim prihodima, Austro-Ugarska je sve svoje ratne izdatke pokrivala zajmovima. Otuda je dravni dug od 19.5 milijardi kruna pre rata, porastao do 1. novembra 1918. godine na sumu od 127 milijardi. Od ukupne sume duga dolazi dugovanje samoj Austro-Ugarskoj Banci za 35,5 milijardi kruna. Nije onda udo to se pri takvoj finansijskoj, politici i pri potpunoj ukoenosti trgo- vakog prometa sa inostranstvom. novanina cirkulacija popela od 2,5 milijardi pre rata (31. decembra 1913. g.) na 35,5 milijardi kruna na dan 31. decembra 1918. godine i to je vrednost krune na neutralnim tritima (vajcarska) bila 1. novembra 1918. godne za 60% ispod svog pariteta, dok je ameriki, engleski i francuski novac gubio svega izmeu 49n/c.

Ovo rdavo finansijsko stanje ogledalo se i u finansijama pojedinih pokrajina.

Nai, jugoslavenski krajevi podpadali su u glavnom pod dvojako zakonodavstvo: zakoni austrijski i zakoni maarski. U naroitom poloaju bila je Bosna i Hercegovina sa osobenim finansijskim zakonodavstvom. Ovo donekle vai i za Hrvatsku i Slavoniju.

Dve drave koje su sainjavale dvojnu mo- narhiju: Austrija i Maarska imale su potpuno od- vojene finansije. Jednima se upravljalo iz Bea, drugima iz Pete. Austrijski dravni prihodi i rashodi bili su odvojeni od maarskih dravnih prihoda i rashoda. Samo izvesni poslovi (kao vojska, mornarica, diplomacija) bili su zajedniki i za te zajednike poslove i rashode obe drave ustupile su: 1) sve svoje carinske prihode i 2) jedan deo svojih prihoda po utvrenom kljuu (kvoti) za Austriju 63.6% a za Maarsku 36.4%.

Slovenaka i Dalmacija ulazile su u sastav Austrije, i sainjavale su s njom jedno upravno telo. One nisu imale svoj osobeni budet, ve se i na njih odnosi opti dravni budet, odo- bravan od strane Parlamenta u Beu. Pri takvom stanju stvari teko je s tanou utvrditi finansijsko stanje ovih krajeva. Ipak se moe rei da su obe ove zemlje do sada bile pasivne t. j. prihodi, koje su one davale bili su ispod rashoda, koji su na te zemlje injeni.

Ratno stanje 1914/1918. vrlo je rdavo uti- calo na finansJje u Dalmaciji. Porezne vlasti i po- rezni uredi su u velikom zakanjenju u pogledu razreza i naplate poreza. Jo nije dovreno razre- zivanje ranijeg poreza na ratne dobiti, a naplata svih vrsti poreza u zastoju je kod mnogih pore- znih ureda za vie godina. Boija situacija je bila u Slovenakoj, osim krajeva blizu fronta, kao u Go- rikoj, u Istri, Trstu, jednom delu Koruke. U Slo- venakoj su porezi uredno plaani, ali su i izdaci bili jako uveani, naroito razliite ratne potpore i pomoi (potpore za izdravanje porodica inobili- sanih vojnika i t. d.), koje su u mnogo sluajeva davate vrlo iroke ruke, kao jedno sredstvo za korupdju i radi umirenja nezadovoljnih duhova, gde je bilo bojazni od opasnih otpora.

Banat, Baka i Baranja ulazile su u sastav Maarske. U Kraljevini Ugarskoj sasta- vljalo je svako Ministartvo za sebe proraun prihoda i rashoda i slalo ga dravnom raunskom dvoru u Budim-Peti. Raunski Dvor ispitivao je ove podnete proraune i sastavljao sumarni proraun prihoda i rashoda, koji je Ministar Finansija zatim podnosio Dravnom Saboru na pretresanje i odobrenje. Posle odobrenja svakom resornom ministru je predavan njegov sumarni i detaljni proraun na izvrenje.

Uveane dravne potrebe za vreme rata iza- zivale su i u Banatu, Bakoj i Baranji poveanje dravnih nameta. Uvedeni su novi porezi, a povieni su i stari. Tako je povien klju (stavka) kod poreza na rakiju. Cena duvanskih proizvoda takode je poveana. Uveden je porez na imovinu. Za- tim je uveden i porez po dohotku (dohodarina). Uveden je porez na ratnu dobit.

Od 1918. godine uveden je i 7" ratni prirez na nekoje direktne poreze. Od ovih novih poreza dravni prihodi znatno su porasli, jer je narod 'mao novanih sredstava i porez plaao. Da su dravni organi na vreme svravali sve poslove oko rasporeda i prikupljanja javnih dabina, prihodi bi bili jo vei. Ratno stanje i nedostatak u osoblju: oteavali su te poslove. Ima optina gde jo od 1916 god. nije raspored poreza sastavljen. Pr'hodi od taksa takode su porasli, naroito 1917.

24. :d. sast, od 23. maja 1919. 553

i 1918. godine zbog sve veeg prometa sa nepo- kretnostima, uz visoke cene i takseni stavovi bili su povieni. Promet na potama i telegrafu takode je znatno porastao, a i takse potanske i te- legrafske su poviene, te je prihod od 1914 do 1918. god'ne bio vei nego pre rata. Isto to vai i za eleznike prihode, raunajui veliku upo- trebu eleznica za vreme vojne potrebe, a tarife su poviavane.

Srazmerno ovome uveanju prihoda uvea- vali su se i rashodi; ali se ipak moe s pozitivno- 6u tvrd'ti, da su Banat, Baka i Baranja u finansijskom pogledu aktivni.

Evropski rat zadesio je Hrvatsku i SI a- v o n i j u u njihovoj tradicionalnoj borbi za finansijsku emancipaciju od Ugarske.

Na osnovu nagodbe sklopljene sa Ugarskom !8)8. god. bile su f'nansije izmeu Hrvatske i Ugarske zajednike, 'kako u pogledu legislative, tako i u pogledu administrativnom. Promenjene prilike su zahtevale da se prvobitno sklopljeni ugo- ror podvrgne modifikacijama, te se svak'h 10 godina finansijska nngodba menjala.

Na osnovu poslednje nagodbe davala ie Hrvatska 56% od svojih prihoda za zajednike poslove dok ie 44% zadravala za autonomne potrebe. Autonomni poslovi su b'lii: unutarnje, boeotovje i nastava, narodna privreda i pravo- sue. Zakone po tim predmetima donosio ie Hr- vatski Sabor, a eksekutivmn vlast imao je Ban.

Poto je Ugarska bila jaa od Hrvatske, koja gotovo nikako nije b'la ni zastupana u centralnoj vladi, to nije udo, to se Ugarska uvek trudila da nametne svoju volju i to je finansijsko pitanje bilo uvek kamenom smutnje izmeu Ugarske i Hrvatske.

Taj odnos trajao je sve do 29. oktobra 191S. godine, kada je Hrvatski ^abor proglasio svaku zajednicu izmeu Hrvatske s jedne strane i Au- stro-Ugarske s druge strane ^u razreena.

Dravne potrebe su za vreme 19141918. god'ne rapidno rasle, a pokria za svih nije bilo, niti ga je bilo mogue postii kraj postojeeg po- reznog s'stema, ija je karakteristika: neelasti- nost. Tada je dravna vlast odluila da provede Jo 1904. godine izglasanu Vekerlovu poresku reformu", koja je teila finansijsko zakonodavstvo pribliiti modernom shvataniu porezivanja. Ova reforma samo je delimino sprovedena, t. j. od .,Vekerlovc reforme" privedeni su u ivot samo neki delovi. Naro'to treba istai dohodarinu. porez na dohotke preko 10.000 kruna i poslovnu tecivarinu (krajem 1914. godine). Od specijalnih poreza uvedeni su: porez na imovinu (1916 godine) porez na ratnu dobit (1916 g.) i 60^ ratni

prirez (1918 godine). Porez na imovinu imao je da slui kao dopuna porezu na dohotke, poto imo- V'tia kod dohodarine ostaje neporezana. I za takse uveden je jedan ratni zakon 1918. godine, kome je svrha da uini elastinijom primerni taksa na prenose imovine (nasledstvo i poklon) uvoenjem progresivnog kljua, 'ji je procentu- alni stav varirao izmeu 2, 5c/c-26%. Takode su i monopolske cene nekol'ko puta menjane i poviavane. Ovo vai naroito za duvan. Isto tako je bilo povienja kod troarina.

Hrvatska i Slavonija prirodno su bogate zemlje. Moe se sa sigurnou tvrd'ti, da one finansijski nisu bile pasivne.

Bosna i Hercegovina inile su posebno upravno podruje bive austro-ugarske mo- narkije. Te dve pokrajine uz svoju posebnu upravu, koju je rukovodio zajedniki ministar F1- nansija. imale su i svoje osobene zakone sa izuzetkom carinskih zakona 1 zakona o posrednom porezu Ovi poslednji mogli su se menjati samo po prethodnom sporazumu austrijske > ugarske vlade.

Sa okupacijom 1878. godine utvreno je na- elno, da se uprava mora tako udesiti, da Bosna i Hercegovina pokriva sve svoje izdatke iz svojih sopstvenih prihoda. Meutim se od ovoga naela odstupilo ve 1880. godine kad je utvreno zajedniko car'nsko podruje i kada je vei deo carinskih prihoda oduzet Bosni.

Kako je ceo upravni aparat rukovoen iz Bea nisu mogle ove dve zemlje da za sebe racio- nalno iskoriste tolika prirodna bogatstva njihova. U Beu su se bez ikakvih prethodnih stud'ja i de- taljnije pripremljenog programa sklapali ugovori sa predstavnicima austrijskog, nemakog i ma- arskog kapitala .Po tim ugovorima otili su iz zemlje u bescenje m'lijarde prostornih metara drave, izale su neizmerne koliine bosanskih ruda. a zemlja je od toga imala minimalnu korist, ili bolje rei, direktnu tetu, jer su joj tolike njene ume posve opustoene. Tarifna eleznika poli- tika vodena u Beu ubila je domai promet u granicama Bosne i Hercegovine. Dravna zemljita prodavana su i u bescenje davana pojedincima, naroito 'alustrijskim i mada.rskiim kolonistima. Bosna je bila kolonija za Austrijance i Maare.

Uz toliko eksploatisanje prirodnog blaga bo- sanskog umela je austrijska uprava da nade naina kako e pokriti i upravne trokove iz vrela same zemlje. Recipirala je sistem turskih direkt- nih poreza onako kako ga je zatekla i teajem vremena je pojedine poreze preodela u lepe ruvo. Posredne poreze udeavala je onako, kako su se u obadve pole monarhije ureivali. Monopol du- vana udeen je po austrijskom sistemu, a s6nu

82*

554 Stenograf4ke beleke.

produkciju rairila je tako, da se zemlja mogla sama svojom soli snabdevati.

Kad ne bi sama mogla da pokrije svoje potrebe dobivala je bosansko-hercegovaka uprava predujmove iz zajednikih aktiva i otplatu osigu- ravala 'ui svojim budetima.

Za vee investicije podizani su zajmovi a isplata anuiteta predvidena je u proraunu, jer hosansko-hercegovaka flnansijska uprava nije mogla namiriti razne trokove za izradu eleznica i drugih investicionih radova iz vlastitih do- hoda.ka Danas postoje u zemaljskom zajmu za investicione svrhe pet emisija sa ukupnim izno- som od nominalnih kruna 184,000.000. Inae celokupni preostali dug Bosne i Hercegovine iznosi krajem 1918. g. Kruna 251,726.200.63.

Kako se u zemlji- vladalo bez ustava, nije mo- rala bosansko-hercegovaka uprava, odnosno beko zajedniko ministarstvo finansija pred ni- jednim ustavnim forumom Austrije ili Ugarske polagati raun o svome upravnom radu i ekono- misanju sa prihodima zemlje. Austrijske i ugarske delegacije imale su do due prilike, da bosansko- hercegovaku upravu podvrgavaju kritici ali je notorno, da su se izvetaji, koje im je samo zbog informacije davao zajedniki ministar fihansija. primali bez ivlje kritike onako, kako ih je on iznosio.

Godine 1910, kad je uvedena u Bosni nazovi ustavnost, predloen je bosansko-hercego- vakom saboru budet bosansko-hercegovaki za godinu 1910., prvi budet koji je zvanino publi- kovan. Do tad se nije javnosti predavao ni budet, a jo manje zavrni godinji rauni.

Budeti predloeni po bosansko-heregova- kom saboru imali su ovu sliku: 1910 rashod 74,251.960 k., prihod 74,376.409 k. 1913 92.987.887 92,997.594

Lagani porast rashoda u ovim godinama onog kratkotrajnog ustavnog ivota u Bosni slika je rada bosansko-hercegovakog sabora, koji je hteo, koliko su mu skueni zakoni dozvoljavali, da polako tedei narodnu privredu od novih tereta podigne narod li kulturnom, prosvetnom, so- cijalnom i ekonomskom pravcu. U to ime odo- bren je bosansko-hercegovakoj zemaljskoj up- ravi niz zajmova, da iz njih po zakonima, ustavnim putem donesenim podie poljoprivredu, ame- liorira podvodne zemljine komplekse, popravlja i proiruje komunikaciona sredstva, da podie potrebne zgrade za javna zvanja, da podie i pro- viruje institucije za uvanje narodnog zdravlja i tako dalje.

Proraiuiske godine 1914^915 buknuo je rat. ukinuti su svi ustavni zakoni, zavladao je stari

apsolutizam no u do tad neuvenom obliku u svim upravnim granama.

Ratni, neustavnim putem odobreni prora- uni, pokazuju nam ove odnose prihoda i rashoda:

19U/1915 rashod 110,658,389 Kr. prihod 110,701.431 Kr. 1915/1916 111,966.613 Kr. 112,048.952 Kr. 191G/1917 118,573.512^. . . 118 696.602 Kr. 1917/1918 135,301.908 Kr. 151,272.493 Kr.

Kako se vidi, porast proraunskih zemaljskih rashoda bio je konstantan i ne ba tako nagao, kako bi se za ratno doba moglo oekivati. Ali ove proraunske cifre bile su u stvari samo fiktivne prirode, jer su faktiki izdaci teajem pojedinih ratnih godina mnogo jae skakali i samo ispravno sastavljeni zavrni rauni pojedinih ratnih godina mogli bi nam pokazati! pravu sliku dravnog ga- zdinstva u Bosni za vreme od 19141918. godine.

Pre prevrata, u oktobru 1918., bio je ve sastavljen i preliminar za godinu 1918./1919. Ta budetska osnova predviala je:240,984.125 kr. rashoda i 241,051.50 kruna prihoda, dakle prema proraunu prethodne godine za 105,749.599 kr. vie u rashodu.

Finansije Kraljevine Crne Gore nisu nikad bile sjajne. Evropski rat ih je potpuno ruinirao. Budetski deficit je bio nerazmemo velik.

Dravnim budetom za 1914. godinu, koji je bio produen i za 1915. godinu predvideni su prihodi u

Perpera 8,900.114- to za dve godine: 1914. i 1915. god. iznosi

Perpera 17,800.228. Stvarno je meutim naplaeno za obe godine

svega Perpera 4,586.415.75

Otuda budetski deficit za te dve godine iznosi:

Perpera 13,213.812.25 Ovaj deficit dolazi otuda to je priticanje dr-

avnih prihoda opalo usled ratnih prilika. Dravne potrebe podmirivane su rekvizicijom, emrsijom blagajnikih uputnica (bonova) i subvencijom od strane Srbije.

Dug od rekvizicije od ovog rata iznosi oko Perpera 4,500.000.

Emisija blagajnikih uputnica (bonova) Per- pera 17,675.000

Vlada Kraljevine Srbije davala je subvenciju za izdravanje crnogorske vojske oko Dinara 1,500.000. meseno, prema brojnom stanju vojske. Subvencija se poela davati u mesecu av- gustu 1914. godine pa sve redovno do kapitula-

24. red. sast. od 23. maja 1919. 555

cije. Dugovi Crne Gore iznosili su franaka 18,000.000 i to: 1) 5% londonski zajam 1919. god. Perpera 6,000,000 2) 55/ beki zijam 1911. god. 3,500.000 3) avans od Velikih Sila 1913. i

1914 godine Franaka 7,500.000 4) ^ zajam kod Vlade Kralje-

vine Srbije 1,000.000 Anuiteti na ove zajmove nisu isplaivani od

1. jula 1914. godine, izuzev bekog zajma, za koji su okupacione vlasti plaale anuitete.

U ovom uasnom svetskome ratu. Kralje- vina Srbija bila je te sree, da bude vodena jednom politikom, koja ju je odvela na stranu onih, koji su ne samo politiki i vojniki bili jai. nego koji su i u ekonomskom i finansijskom pogledu imali ogromnu nadmonost nad svojim protivni- cima. Naroito prilazak Sjedinjenih Amerikih Drava stavio je na raspoloenje Antanti ogromna bogastva, te se to moralo povoljno ose- titi i na finansijama svih antantinih saveznika.

Jo u poetku rata 1914, godine, SrMja je bila snano potpomognuta od strane svojih saveznika. Engleske, Francuske i Rusije, lupravo samo Francuske i Engleske, poto su ove dve sile primile na sebe da plaaju i onaj deo, koji je padao na Rusiju. Ta potpora ogledala se u prvo vreme u davanju dva globalna zajma od po 110,000.000 franaka, a docnije 1915. godine data su jo dva zajma od po 150,000.000 franka, no tada ve u mesenim ratama po 30,000.000 franaka. Ovi zajmovi troeni su: 1) na plaanje kupona ii otplatu duga u inostranstvu, 2) na unutranje potrebe dravne administracije, poto redovni dravni prihodi nisu bili dovoljni i 3) na plaanje dravnih, poglavito vojnih nabavaka u inostranstvu.

Posle katastrofe od 1915. godine i evaku- acije, Srbija je dobila, poev od marta meseca 1916. godine stalni meseni avanc od 9,000.000 franaka, koji i danas dobija, a daju ga po pola: Engleska i Francuska. Ovaj sporazum o mese- nom avansu, bio je svren juna 19-16. godine u Lon- donu. No taj sporazum predviao je jo i davanje potrebne sume za kupone i otplatu po dravnim zajmovima (42 miliona franaka godinje) i sem toga potvrdio je odluke saveznike; konferencije od februara 1916. godine u Parizu, po kojoj je snabdevanje nae vojske celokupnim materijalom prelo u staranje saveznika.

Prema ovome U toku 1916. godine i do avgusta 1917. g. Srbija je imala poglavito da ini samo izdatke na plate inovnika i za ovo je sluio meseni avans od 9,000,000 franaka, pojaan vrlo neznatnim sumama drugih prihoda dravnih, monopolskih itd.

Avans od 9,000,000 franaka bio je i suvie skromno odmeren i ubrzo se pokazao kao potpuno nedovoljan, naroito onda, kada je veza za slanje novca i paketa sa Srbijom bila ustanovljena r kada je uasno stanje, u kome su nae stanovnitvo i nai zarobljeni i internirani bili, neod- lono zahtevalo uveanje pomoi i u novcu i u naravi. To je bilo krajem 1916. god.

Srena okolnost za Srbiju, kao u ostalom i za sve saveznike, bila je: stupanje u rat Amerikih Sjedinjenih Drava, u prolee 1917. godine. Og- romno bogatstvo, kojim te zemlje raspolau, moglo je tada biti iskorieno i od strane Srbije. Odista, Srpska Vlada se juna meseca 1917. god. obraa Sjedinjenim Amerikim Dravama za jedan zajam, i avgusta meseca, on je bio dobijen. Od tog doba do danas Amerika je redovno pomagala Srbiju. U 1917. god. dobljeno je 3,000.000 dolara, u 1918. god. tri puta po 3,000.000 dolara, svega u 1917. i 1918. g. 12,000.000 dolara. Ovaj ameriki avans troen je poglavito na pomaganje u novcu i naravi naeg sveta ostalog u Srbiji pod neprijateljem, kao i naih zarobljenih i interniranih graana Ai Njemakoij, Austro-Ugarskoj, Bugar- skoj i Turskoj.

Prema ovome naa finansijska situacija pred veliku ofanzivu od septembra meseca 1918. g. bila je ovakva:

1). Meseni avans od 9,000.000 franaka koji je dobijen od Francuske i Engleske i troen poglavito na plate oficira, vojnika i civilnih inovnika;

2) Ameriki avans od 1,000.000 dolara meseno troen na na svet pod neprijateljem;

3) Savezne Vlade plaale su za na raun kupone dravnih zajmova (42.225.000 franaka godinje);

4) Savezne Vlade davale su materijalnu spremu za nau vojsku na frontu solunskom i u pozadini.

Kao to se vidi, svi nai dravni rashodi po- krivani su pomou naih saveznika. Sopstveni prihodi srpske drave bili su .neznatni u tolikoj meri, da ih nije vredno skoro ni spomenuti.

Ovo izdravanje na raun saveznika uve- alo je u znatnoj meri dravni dug, koji je pred rat 1914. godine iznosio

Franaka 903,810.500 Za vreme rata 1914.1918. god. zaduenje

u gotovom novcu iznosi: Franaka 934,476.250. -

i u naturi priblino:' franaka 1,000.000.000-

556 Slenografske bcleke.

tako da se moe raunati sa: Franaka 2,838.286,750

kao srpskim dugom u dananjem momentu. Da nije bilo ove obilate pomoi od strane sa-

veznika, Srbija svakako ne bi bila u stanju da finansijski izdri ovaj peto-gcdisnji rat.

Dravni prihodi u budetu za 1914. godinu bili su predvideni sa sumom od

Dinara 214,320.670.23 Kako zavrni rauni ni za 1914. ni za 1915,

godinu nisu pravljeni, to se ne moe ni znati koliko su stvarno ovi prihodi doneli, ah se moe s pouzdanou tvrditi, da su oni ispod polovine od predvidenih. Jedino su u znatnoj meri priticali mo- nopolski prihodi (predvideni u budetu sa 56.74 mil. dinara). Sve drugo bilo je zaostalo. Kada je propala Srbija, tada su i svi prihodi usahnuli.

Evakuacija Srbije 1915. godine unitila je potpuno na dravni budet, t. j. proraun prihoda i rashoda, koji je bio sastavljen jo za 1914. god. a produen posle i za 1915. g. (Rashodi su bili predvideni; sa 214,320.670.23). Ipak se na Krfu u brzo uspelo da se ima jedan pregled rashoda i da se oni odmere prema prihodima. Ovi su bili najve- im delom od avansa, koje su nam Saveznici da- vali, tako da je zavrni raun za 1916. godinu pokazao ukupno

Rashoda Dinara 156,572.000 Prihoda Dinara 157,884.000.

Godina 1917. u glavnom lii na 1916. godinu. Izuzetak ine mnogo vei rashodi na slanje pomoi u Srbiju i na kolovanje nae omladine, u inostranstvu.

Isti je sluaj i za 1918. godinu. I u ovoj godini su se jo vie poveale ove poslednje dve vrste dravnih rashoda.

*

To je dakle ukratko finansijski poloaj pojedinih naih pokrajina. On je razlian kod svake od njih, kao to je razliito i finansijsko zakonodavstvo pod koje su razne pokrajine podpadale. Srbija je imala svoje sopstveno zakonodavstvo: Crna Gora svoje osobeno; Hrvatska i Slavonija posebno; Banat, Baka i Baranja bili su pod ma- arskim zakonima, Slovenaka i Dalmacija pod austrijskim. Izjednaiti ovo finansijsko zakonodavstvo nije mogue za mesec i dva: tu e tre- bati godine i godine marljivog rada i velikog truda, ali ono to sam smatrao da nam moe i treba dn bude to pre zajedmko, to je jedan opti zajedniki budet za elu dravu Srba. Hrvata i Slove- naca.

' Kada sam podnosio predlog vanrednih kredita od 130 miliona marta meseca ove godine Na- rodnom Predstavnitvu, ja sam jo tada naglasio, da je veliki i teak posao sklopiti jedan detaljan budet u dananjim prilikama. Ali, u koliko sam, s jedne strane, predviao svu teinu ovog posla, u toliko sam isto, s druge strane, bio svestan velikog finansijskog i politikog , koiji mora imati i za Narodno Predstavnitvo, kao i za elu zemlju podnoenje dravnog budeta na odobrenje zastupnicima narodnim. elio sam da pokaem sve dravne rashode, a takode da pokaem i nae finansijsko izvore, koji nam slue za pokrie tih rashoda. Hteo sam, jednom reju, da iznesem otvoreno i jasno nau celokupnu finansijsku situa- ciju i da onda, zajedno sa Narodnim Predstavni- tvo potraim sredstva i naine, da na finansijski poloaj ojaamo, da balansiramo rashode i prihode i spremimo onaj put, koji treba da nas odvede bu- detskoj ravnotei.

Tehnike tekoe, koje sam pri sastavu ovog bnideta imao, bile su ogromne. Pre svega vrlo je teko vriti budetska predvianja za itavu godinu dana u zemlji koja je jo u ratnom stanju i ije granice jo nisu utvrene. Demarkaciona linija sada meutim tako ide, da su mnoge ranije administrativne jedinice na pola preseene (sluaj u Banatu. Slovenakoj i t. d.); jedan deo nae teritorije jo je pod stra- nom okupacijom. Pojedine pokrajine koje sastav- ljaju nau novu dravu nisu sve bile autonomni ni samostalni organizmi, kojj bi imali svojih budeta posebnih, pa da te budete sada spojimo samo u jedan. Ovo poslednje je samo sluaj sa Srbi- jom. Crnom Gorom i donekle Bosnom, ali je u drugim krajevima situacija sasvim drukija. Slo- venaka je bila u pogledu dr. uprave razdeljena na etiri upravna podruja: Kranjska, tajerska, Koruka, i Primorje; a u pogledu pokr. autonomne uprave na est pokrajina: Kranjska. tajerska, Koruka, Gorika, Trst i' Istra. Ovaj sadanji nudet za Slovenaku pravljen je s obzirom na stanje kako se nadamo da moe biti po zakljuenu) mira, a na ime za Kranjsku, juni deo tajerske, trei deo Koruke, skoro itavu Goriku, Trst i Kopar. U budetu bive Austrije ne mogu se nai tani podaci o tome, koliko od dravnih rashoda i prihoda pada na sadanju Slovehaku, i da se sa- stavi jedan budet za Slovenaku. kao to smo ga mi sad imali sastavljati, morali su se uzeti u obzir est raznih budeta (jedan dravni i pet pokrajin- skih). Moe se ve misliti kakve su to tekoe bile. Slian je sluaj sa Banatom, Bakom i Baranjom, koje su ulazile u opti maarski budet. U veini pokrajina statistiki podaci iz ranijih godina potpuno su nedostajali. I tamoi gde ih je moglo biti,

24. fed. sast. od 23. maja 1919. 557

neprijatelj ih je ili unitio ili sobom odneo tako, da nam nikakvi podaci nisu ostali. Pribaviti ih u kratkom vremenu i ponova stvoriti nije bilo mogue. Kako sam onda mogao da prirnenkn ono osnovno pravilo za sastav svakog budeta ,a na ime da se on mora pravit: na osnovu rashoda i prihoda pro- lih godina? U cl. 10 Zakona o dravnom rauno- vodstvu svoji: Pri sklapanju predloga budeta, prihodi za jednu godinu unosie se s obzirom na sume prihoda dobivene za poslednje tri godine." Gde sam mogao nai ove podatke za pojedine pokrajine? Da li su na primer prihodi Srbije po zavr- nim raunima spremanim na Krfu mogli u opte ma kakvu ideju da dauu o sutranjim prihodima koje emo tu dobiti? Pa gde sam mogao nai podataka za prihode Slovenake, Banata i t. d.? Kako sam onda mogao da inim tana predvianja u pogledu prihoda? To je bilo vrlo teko, ocene su tu samo pribline, a nikako precizne. Sem toga skoro sve dravne vlasti i ustanove danas se nalaze u jednom velikom preokretu i reorganiza- ciji. Mnoge stare institucije se ukidaju a nove po- stavljaju, pojedina nadletva se transformiu ili uveavaju, sve se nalazi u takvom jednom pokretu, da je danas vrlo teko presei i kazati: ovo je dravna organizacija koja e ostati stalno bar za jednu godinu dana i mi emo na nju imati da utro- imo toliko i toliko, a od nje emo imati prihoda toliko i toliko. Budet se meutim ne moe preci- znou praviti, ako sve administrativne vlasti nisu ureene i pravilno ne iunkcioniu. Najzad i ono podataka to se imalo i to se u opte moglo imati, teko je bilo skupiti i brzo ovde dobaviti. - kacije su vrlo oteane, potanska i telegrafska veza nedovoljna, a u takvim prilikama teko je raditi ovakve poslove, kao to je sastav budeta.

Budet je ipak tu, on je sastavljen. No, prirodno je, da se on razlikuje od onih, kakve smo nauili da imamo pre rata. Ostavimo na stranu njegovu srazmerno veliku cifru, pa zagledajmo ga u pogledu budetske tehnike.

Pre svega p r i n c i p p o d p u n o j e d i n- stvenogbudeta nije, na alost, mogao biti sproveden ovoga puta kod sviju Ministarstva. Je- dnostavno je sproveden kod prorauna samo za Ministarstvo Vojno, Spoljnih Poslova, Pota i Te- legrafa, Ishrane i Obnove Zemlje, Agrarne Re- iorme, Saobraaja i Ustavotvorne Skuptine. Kod ostalih Ministarstva moralo se od toga odustati i izneti manje vie podele po pokrajinama, jer potpuna centralizacija uprave u tim Ministarstvima jo nije sprovedena.

Druga karakterna crta njegova u pogledu budetske tehnike jeste dvojnost moneta. Krune i dinari zadrati su uporedo jer se sada tako

stvarno i vre dravni rashodi. To je istina provi- zorno stanje, ali dok se ne izvede valutna reforma, mi moramo raunati sa obe ove monete.

Obe ove karakteristike rezultat su dananjili prilika u naoj, dravi. Kao rezultat ovih prilika da pomenem ovde jo i jednu karakteristiku novog budeta: srazmerno velike rezervne kredite i ire pravo virmanisanja (virmani izmeu partija budetskih, a ne samo pozicija). Ovo je potrebno bilo da se predvidi radi pravilnijeg i lakeg funkcioni- sanja dravnog aparata, kad precizna i detaljna predvianja nisu mogua.

*

Ako predemo na bliu analizu budeta, vidi- emo pre svega da se budet rashoda odli- kuje svojom ogromnom cifrom. Dok je 1914. g. budet Kraljevine Srbije iznosio na 4 miliona stanovnika svega 214 miliona dinara, danas kada naa drava ima tri puta vei broj stanovnika, budet nije samo tri, ve osam puta vei. Ukupni rashodi za 1919/20. god. dostiu sumu od

Dinara 1,239.186.435.52 i Kruna 1,060.150.779

Odkuda dolazi ova velika cifra? Glavni razlog za ovo poveanje lei u p o v i-

e ii ju cena i poskupljenju ulova za i v o t. Vrednost novca je opala i to se ogleda' u visokim ciframa budeta. Zbog toga su uveani i materijalni izdaci (nabavke, radovi i t. d.) i lini (dodaci na skupou, poveanje plata i nagrada).

Drugi razlog lei u neposrednim posle dica m asamoga rata, koji nam je na- metnuo izvesne finansijske terete, kao to su izdravanje invalida i plaanje anuiteta po novim zajmovima.

Trei razlog lei u obrazovanju i s t v aranj u no vih ins tit uci j a i nad- 1 e t a v a, koja ranije nismo imali. Ostavljajui na stranu cepanje pojedinih Ministarstva na vie. dolo je i do ustanova sasvim novih Ministarstva, kao to je Ministarstvo za Agrarnu Reformu, za Ishranu i Obnovu, za Ustavotvornu Skuptinu i Izjednaenje Zakona.

Od pojedinih budeta najvei je budet Mi- nistarstva Vojnog koji iznosi

Dinara 575,876.917.51 Ovo nas ne moe iznenaditi, jer smo mi jo

daleko od momenta, kad. moemo izvriti optu i potpunu demobilizaciju nae vojske. Politike prilike oko nas su jo uvek vrlo nesreene, ugovor o miru jo nije potpisan, mi stoga moramo biti u pripravnosti za svaku eventualnost.

558 temograisike beleske.

Posle Ministarstva Vojnog najvei su rashodi kod Vrhovne Dravne Uprave. Oni iznose

Dinara 364,419.503.38 i Kruna 387,781.728

Ovde su rashodi tako veliki, to su u ovome razgledu uli izdaci: na invalide, anuitete, inov- nike dodatke svih Ministarstva i t. d.

Suma na invalide je velika. Na njih je predvideno dinara 21,4 mil. i kruna 73 miliona. (U Srbiji 1914. godine bilo je predvideno svega 7,200.000 din.), ali jo uvek nedovoljna da na- knadi porodicama onaj neizmerni gubitak, koji su doivele smru svojih branioca i zatitnika. Line invalidske potpore takode su po sadanjim zakonima vrlo neznatne. Stoga e ovo pitanje biti pred- met osobenog zakona, koji se ve sprema. Najzad invalidske potpore takode su. po sadanjim zako- tanje budetskog kredita, ono je mnogo dublje i ire. Njerau se mora naroita panja posvetiti.

Sistem reedukacije invalida za privreivanje, fa- voriziranje invalida u dravnoj i privatnoj slubi mora pri tome veliku ulogu da igra.

Pitanje o inovnikim dodacima sada je privremeno reeno odlukama Ministarskog Saveta, ali celo inovniko pitanje, koje je s tim u vezi, mora takode to pre biti reeno. I o tome se sprema osobeni zakonski projekt. Izgleda da je najzgodnije to pitanje reiti u momentu kada se reava i valutno pitanje.

U ovogodinji predlog budeta uneo sam samo anuitetskuslubupo dravnim zajmovima Srbije, Crne Gore i zajmovima, koje je zakljuila Vlada Kraljevstva Srba, Hrvata i Slo- venaca, od kako je ona obrazovana. Ovi poslednji zajmovi iznose 65,000.000 dolara i bili su na- menjeni za ishranu civilnog stanovnitva i snabde- vanja vojske. Sem toga emitovani su 4% bonovi u krunama i '7' bonovi u dinarima. Upis ovih bonova jo traje.

Rashodi svih Ministarstva ovako idu:

i. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

10. 11. 12. 13. 14. 15 16. 17. 18. 19. 20.

Dinara Vrhovna Dravna uprava 364,410.- Ministarstvo Pravde 7,407.718-80

Presvete 23,7f)7.50l-85 Vera 4,689.144-40 Unutranjih Dela 7,419.591-40 Narodnog Zdravlja 17,413 545-08 Inostranih dela 6,8*24.040- Finansija 97,428.383-41

Vojno i Mornarice 575,876.917-01 Gradjevina 33,665.756 Saobraaja 58,987-044'4 Pota i Telegrafa ll,808.808-'0

Poljoprivrede umarstv.i i Rudarstva . . . Trgovine i Industrije . - . za Ishranu i Obnovu Zemlje za Socijalnu Politiku . . . za Aprarnu Reformu . . . za Ustavotvomu^Skuptinu

Budetski rezervni krediti

21,423.095-54 2,256.374-00 9,098.059.29

20,673.130- 7.782.485- 1,178.527-60

276,219-40 20,500.000

Kruna 387,781.728--

37,611-212- 62,699.172'- 14,318.020*- 35,682.764- 22,829,147-

100,609.587-

36,09R.88i-- 166,908.065-

47.912.:-55-- 20,79.89-

108,115.545-- 11,42^.462-

7,112,978-- 552,001-

Svega 1,293,186,430-52 1,0 >0,150.779--

S obzirom na v a n r e d n e i redovne, rashodi su ovako podeljeni: Redovni Vanredni

1. 2, 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18, 19. 20.

Vrhovna Dravna Uprava Ministarstvo Pravde . . .

Prosvete . .

Dinara 138,419.503-38

7,407,718-80 23,414.001-85 4,629,144.40 7,419.591-40

Vera ... Unutranjih Dela Narodnog Zdravlja 15.668.545-08 Inostranih Dela 6,824.630 - Finansija 95,126.383-42 Vojno i Mornarice 662.486.501-51 Gradjevina 26,841 756- Saobraaja 41,482.044-40 Pota i Telegrafa Poljoprivrede . umarstva i Rudarstva . Trgovine i Industrije . . . za Ishranu i Obnovu Zemije za Socijalnu Politiku . . za Agrarnu Reformu . . . za Ustavotvornu Skup inu .

Budetski Rezervni krediti

9.854 808 40 20.096.095-54 2.256.37406 5.204.41929 1.473.130' 7,782.485- 1.478.627-90

276 219-40 20.600.0000-

Kruna 129,124.442- 36,282.792- 49,444.952-- 12,654.760-- 35.285.964 21.172.677--

99,951.573-

26,681.175- 156.664 706- 45.111.415- 17.607 521-

105,559.633-- 8,362 332

3,895.978-- 652.001--

' Dinara 296,000.000-

343,500- 30.000--

1,766.000-

2,302.000-- 19,396.416 6,824 000-

17,495.000- 1,954 000 - 1. 27.000---

8.893.680 16.200.000--

Kruna 268.657.286--

1,328.420.- 13,254,220- 1,663.260-

396.8U0 - 1.656.570

658.014-

10,517.709 - 10.243.360 = 2,500 940- 3,182 348-- 2,556 912- 3,067.130-

3,217.000--

Svega 1.001.671,879-62 747,261,720- 291,614.656- 312,898.959-

24. red. sasl. od 23. maja 1919. 59

No s obzirom na to, da se Ministarstva za Agrarnu Reformu ,za Ishranu i Obnovu Zemlje i za Ustavotvornu Skuptinu uopte mogu smatrati kao vanredna privremena Ministarstva, koja u toku vremena imajiu da iseznu, onda bi se celokupni njihovi budeti mogli uraunati u vanredne rashode, tako da bismo dobili: redovnih rashoda D. 979,244.002-52 K 746,699.819 vanrednih D. 313,942.433- K 313,450 960

ukupno D. 1,293.186 43552 K 1,060,150.779^ to se tie budeta prihoda, odmah se

konstatuje da je njegova cifra daleko izostala iza cifre rashoda.

Ukupni prihod iznosi i to: redovni dinara 416,327.998 kr. 1,129.917.604 vanredni kruna 65,083.133 ukupno din. 416.327.998kruna 1,195.000.737

Prihodi su ovako podeljeni: A. Opti Prihodi

I. Carina .... 140,000.000.- II. Troarina . . . 80,000.000.- . Dobit na novcu . 25,000.000.-

din.

Svega 245,000.000 din.

B. Specijalni prihodi. I. Porezi D. 130,842.500 K 765,748,534

II. Dravna privr. D. . Razni prihodi D. IV, Vanrcd, prihodi

38,415-498 2,070.000-

K K K

351,967.374 12,201.696 65,083.133

Svega D. 171,327,998 K 1,195.000,737 Ukupno svih prih. D. 416,327,998 i K 1,195,000,737

Sa neposrednim porezima najgore stvar stoji u S rb i j i. Usled invanzije neprijateljske skoro sve poreske knjige su unitene; nema poreskog rasporeda ni zaduenja, ne zna se ni ko sve, i na ta treba da plaa porez; poreske vlasti tek ponova formirane; poreznici znatnim delom jo su na vojnim dunostima i sad se vraaju esto puta u prazne i opljakane kancelarije. U takvim prilikama nemogue je izvriti potpun razrez poreza po zakonu. Od toga se moralo odstupiti u ovoj, godini i predvideti mogunost da se izuzetno, dok razrez poreza za ovu godinu ne bude gotov, moe narediti privremeno prikupljanje poreza od poreskih obveznika na raun poreza za 1919, god. U pogledu poreza na zemljite pristupie se odmah radovima na jednom privremenom po- pisu dok ne bude izvren katastarski, na emu se takode radi, ali kako je i za izvrenje i ovog privremenog popisa potrebno izvesno vreme, vrlo je verojatno da se ovaj posao nee moi okonati pre

kraja ove godine. Meutim porez na/zendjite potrebno je jo u ovoj, godini rasporediti, jer on pre- stavlja ijedan od najvanijih poreskih oblika. Kako Generalna Direkcija Neposrednih poreza ima sauvane preglede ukupnog zaduenja porezom na zemljite sviju optina u starim oblastima Srbije, to "bi ove sume zaduenja pojedinih optiina iz jedne od predratnih godina (19081912) mogle da poslue kao osnova po kojoj bi se raspored poreza" na zemljite vrio na taj nain to bi se ona suma, kojom je dotina optina u jednoj od predratnih godina bila zaduena reparticijom raspore- dila na graane. Razume se da ovaj izuzetan nain rasporeivanja poreze na zemljite ne bi vaio,za one optine n kojima su popisne knjige zemljita sauvane.

Zbog izuzetnih prilika prirodno je, to smo sistem raparticije i pored najbolje volje da ga 1- nimo, morali za sada zadravati u novim oblastima Srbije u Maedoniji gde je ranije ve po- stojao. Tehniki je bilo nemogue da se zakon o neposrednom porezu koji vai za Srbiju, u ovoj godini rasprostro i na nove oblasti Srbije (Mae- doniju). Razlozi su sledei:

1.) Apsolutna oskudica podataka o povrini, kulturi i sopstvenicima pojedinih delova zemljita, koja bi podleala plaanju poreze. U Srbiji se porez na zemljite rasporeivao prema rezultatima popisa zemljita od 1884. god., koji je i ako netani ipak sluio kao baza rasporeivanih poreza. U Ma- kedoniji, pod Turcima, toga popisa nije bilo, i stoga se na zakon o neposrednom porezu na zemljite nije mogao primeniti. Odmah po osloboenju preduzete su bile mere, da se do izrade katastra i u tim krajevima izvri popis i oceni kultura zemljita, ali objava rata 1914. god. i taj je rad pre- kinula.

2. Nain porezivanja po zakonu o neposrednom porezu, i ako neosporno savreniji i bolji od onog po Poreskoj Uredbi, mnogo je komplikovaniji i stoga bi primena toga zakona naila na mnoge tekoe kod optinskih sudova, koji su ve upo- znati sa nainom porezivanja po Uredbi, a upo- znavanje optinskih sudova sa zakonom o neposrednom porezu za kratko vreme ne bi bilo mogue izvesti kako treba, jer je u tim sudovima i pre ovog rata bilo vrlo malo pismenih ljudi, a sad e ih verovatno biti jo manje.

3. Finansijske Uprave, koje su zamenile poreska odeljenja, jo nisu u svima srezovima otpoele da rade, a i gde su otpoele, nemaju dovoljno osoblja. Sem ovoga za poreznike e se morati po- stavljati u velikom broju sluajeva novi ljudi za poresku stnuku. Sa nedovoljnim brojem i novim osobljem a za kratko vreme bilo bi veoma ne-

S3

560 SteuOfiratskc beleike.

ugodno u ovoj godini uvoditi nov sistem porezi- u ovim krajevima, kojj bi stvorio miiogo. vle poslova no dosadanji sistem ,koji se predlae samo za ovu godinu;

4.) Agrarni odnosi u ovim oblastima jo nisu regulisani, a za izvoenje kakvih god bilo poreskih reformi potrebna je sreenost drutvenih, ekonomskih, agrarnih i privrednih odnoaja. Kako se jo nalazimo u ratnom stanju i ostaje nam vrlo malo vremena za izvrenja redovnog razreza poreza za ovu godinu, to se moralo predloiti, da se izuzetno za ovu godinu raspored poreza izvri po Poreskoj Uredbi koja je u staroj, Srbiji i Maedo- niji do sada vaila, a odmah e se preduzeti mere, da se spremi sve to je potrebno kako bi se raspored poreza ve u iduoj godini mogao izvrivati u svemu po zakonu o neposrednom porezu od 14. juna 1884. god., koji u starim oblastima Srbije vai.

Suma poreza koja se putem reparticije od graana ove oblasti ima da naplati po ovom predlogu iznosi 12,000.000 dinara, i to: za pokrie optih rashoda 10,000.000 dinara a za pokrie rashoda na invalidske potrebe 2,000.000. Po finansijskom zakonu za 1915. godinu ukupna suma poreza, koja se imala repartirati na graane ovih oblasti iznosilaje 21,200.000 dinara i to: za pokrie optih rashoda 19,000.000 dinara a za pokrie rashoda na invalidske potrebe 2,200.000.

Kao to se to vidi ova je suma po ovom predlogu znatno smanjena. Iskustvo koje je Poreska Uprava Ministarstva Finansija u 1915. godini imala, pokazuje, da je ranija suma bila i suvie velika i da su se usled toga pokazale bile nezgodne posledice, kako prilikom samoga repartiranja iste, tako i prilikom naplate reparti- ranih suma, jer je prilian deo rasporeenog poreza ostajao neplaen, meutim odmereni porez se teko podnosio. Kako je usled ratnog stanja broj poreskih obveznika i u ovim krajevima znatno smanjen; kako je veliki deo ovih oblasti bio skoro za sve vreme ovoga rata poprite ratnih operacija, usled ega je mnogo pretrpio i opusto- en i kako je veliki deo radnja u varoima uniten, a one radnje koje su ostale izgubile su mogunost za rad veeg obima, bar za prvo vreme, to pred- loena suma od 12,000.000 dinara, prema sadanjim prilikama, odgovara poreskoj snazi ovih oblasti i ona e moi da se repartira i naplati i da poreska snaga graana iz ovih oblasti: ne bude preoptereena. Na ovaj nain mislim da u u veli- koj meri otkloniti nepravinost ovog zastarelog naina naplaivanja poreze.

Kao na oblasti Stare Srbije i Maedonije, zakon o neposrednom porezu od 14. juna 1884.

godine sa svima njegovim izmenama i dopunama treba da se rasprostre u svemu i na oblasti Crne Q o r e. No izuzetno za ovu godinu bilo je tehniki nemogue izvriti primenu ovoga zakona pored iznetih razloga za Maedoniju jo i stoga to u Crnoj Gori ne postoji organizovana osnovna je- dinica vlasti, ne postoje optinske organizacije i optinske vlasti, koje bi bile u stanju da u finansijskom pogledu vre one dunosti, koje po zakonu

#o neposrednom porezu vre optinski sudovi u Srbiji, a bez toga porezivanje ovoga dela nae otadbine po zakonu o neposrednom porezu koji a starim oblastima Srbije ne bi bilo mogue izvesti. Dok se naredi i izvri formiranje optinskih vlasti po ugledu na nae optine trebae da prode izvesno vreme, a ako bi se ekalo da se to pret- hodno svri, pa onda da se vri razrez poreza po zakonu o neposrednom porezu od 14. juna 1884. godine, teko da bi se razrez poreza za 1919. godinu mogao u ovoj godini svriti. Sa tih razloga nameran sam, da se, izuzetno za ovu godinu, u starim oblastima Crne Gore izvri raspored poreza po onim zakonima koji su i do sada tamo va- ili.

U novim oblastima Crne Gore i ako se za ovu godinu nije mogao primeniti zakon o neposrednom porezu koji u Srbiji vai, nije se moglo dopustiti da se raspored poreza na zemljite (a to je najvaniji poreski oblik u ovim krajevima) vri po onom sistemu, po kome su Turci raspored poreza na zemljite vrili, a koji je sistem desetka Crna Gora u ovim krajevima i po njihovom osloboenju i prisajedinjenju zadrala. Sistem desetka kao veoma nepravian nije ni uvoden u 'Staroj Srbiji i Maedoniji po njihovom osloboenu. Stoga se on ima izbaciti i iz novih oblasti Crne Gore i za ovu godinu uvodi se u okruzima: beranskom, pljevaljskom, belopoljskom i metohijskom sistem reparticije, po kome e se izuzetno za ovu godinu izvriti raspored isto onako kao i u Staroj Srbiji i Maedoniji.

Suma koja u okruzima beranskom, pljevaljskom belopoljskom i metohijskom ima da se repartira iznosi 1,200.000 dinara. Ova je suma odreena s obzirom na to koliko su ovi okrui bili za- dueni porezom ovih oblika u godinama 1914 i 1915. a pri tom su se imale u vidu izmenjene prilike usled rata, zbog kojih je i stanovnitvo ovih okruga oteeno i broj poreskih obveznika smanjen, pa je prema tome smanjena i ova suma koju je Crna Gora u napred pomenutim godinama od ovih krajeva dobijala na ime poreza.

Jedna poresko tehnika novina kod neposrednih poreza u Srbiji jeste ispajanjenepo- srednog poreza sa dravnim i spe- cijalnim prirezima (ukupno 153%). Ovp

24. red, saet, od 23. maja 1919. 561

ne znai da e se poreski teret u Srbiji poveati za 153%. On ostaje isti, izuzev invalidskog poreza. Predlona mera ima jedan isto poresko-tehniki motiv. Ona ima za cilj da olaka i uprosti poresku administraciju. Posebno izraunavanje i iznalaa- nje suma pojedinih dravnih i specijalnih prireza prema sumama rasporeenog neposrednog poreza bio je veoma komplikovan posao. Urauna- vanjem dravnog i specijalnog prireza u stope neposrednog poreza ceo e se posao uprostiti i raspored poreza lake i bre izraivati.

Najzad, kod neposrednih poreza u Srbiji da napomenem i to, da sam u finansijskom zakonu predloio osloboenje od dune poreze iz ranijih godina, raunajui tu i vreme i rata i posle okupacije 1915. godine sve do kraja 1918. godine.

Konstatovanje koliine dunoga poreza kao i dViinih. prireza /(dravnih, specijalnih, okrunih, sreskih i optinskih) u najveem broju sluajeva postalo je nemoguim, jer su sve novane knjige poreskih vlasti; sa vrlo malim izuzetkom potpuno unitene. Koliine dunog poreza i prireza ne bi se mogle utvrivati ni poreskim knjiicama poie- Jnih poreskih obveznika, jer su i one znatnim delom usled rata upropasene. ta vie moe se sa razlogom pretpostaviti, da poreski obveznici, kada bi znali da samo njihove poreske knjiice sliue kao dokaz o tome koliko oni' duguju na ime poreza i prireza, ne bi iste ni podnosili i onda bi poreske vlasti bile liene mogunosti, da iz poreskih knjiica pojedinih poreskih obveznika pribave podatke o ranijem zaduenju dotinih lica, a ovi bi podaci meutim u nedostatku drugih, veoma korisno posluili prilikom vrenja novog razreza poreza. To je bio razlog zbog koga sam ja predloio da! se sav duan dravni porez i prirezi u Srbiji i Crnoj Gori ne naplauju Istina pojedinim optinama (i to u vrlo malom broju) ima poreskih knjiica kojima bi se mogle utvrivati sume dugo- vanog poreza i prireza, ali bi bila krajnja ne- pravda od graana tih optina naplaivati dune poreze i prireze kad se od skoro sveg ostalog stanovnitva isti ne moe naplaivati, jer bi u tom sluaju oni bili u izuzetno teem poloap, no svi ostali graani i to samo zato, to neprijatelj slu- ajem i; knjige dotine optine nije unitio.

Za dravne i specijalne prireze predloio sam da^ se oni ne naplauju za sve vreme do 31. decembra 1918. godine zakljuno. Za okrune, sreske i optinske prireze nije se mogao uzeti taj rok, ve 31. avgust 1918. godine stoga, to su okrune sreske i optinske vlasti odmah po osloboenju, radi podmirivanja najnunijih potreba i izdataka morale prikupljati prireze, to im je i od strane

Ministarstva Finansija odobreno. A kako e biti potrebno da se ovim vlastima obezbede neop- hodno duni izvori za vrenje njihovih funkcija dok one ne budu u mogunosti da svoje prireze nanlauju srazmerno sumi neposrednog poreza, to je u finansijskom zakonu predvieno i to, da sve dok razrez poreza ne bude svren, okrune, sreske i optinske vlasti u Srbiji prireze za svoje potrebe rasporeuju i; naplauju privremeno po domovima i srazmerno njihovom materijalnom stanju.

to se tie specijalno vremena 1916, 1917 i najveeg dela 1918, kada su neprijateljske oklu^ pacione vlasti rasporeivale i naplaivale porez u Srbiji r Crnoj Gori smatram da je potrebno oslo- boditi graane naknadnog plaanja poreze iz tog doba jedno stoga, to za to vreme nae/ vlasti tu nisu faktiki postojale i radile, a drugo i za to, to je razrez poreza u najveem broju sluajeva vrlo nepravino vren, bez obzira na poresku snagu pojedinaca. Ovo je uinjeno tim pre, to su neprijateljski poreski rasporedi sauvali saimo u jednom neznatnom broju optina i razlozi pravi- nosti ne bi doputali da se samo od stanovnitva tih optina ovaj porez naplauje.

Sto se tie neposrednog poreza u drugim oblastimaKraljevstva, smatrao sam za sada za najcelishodnije da lokalno zakonodavstvo i dalje ostane u vanosti. Ovu vrstu poreza najtee je reformisati i menjati. Bez do- voljnih i temeljnih prethodnih studija nisam se mogao upustiti da inim ma kakve predloge Na- rodnom Predstavnitvu.

i

Drake stoji stvar sa posrednim porezima, monopolimai carinama. Kod njih je lake da se sprovede izjednaenje. Tu sam ve izneo unifikaciju carinskih dabina, a zai mo- nopole i posredne poreze, specijalno troarinu, nalaze se u finansijskom zakonu odredbe, koje e unifikaciju pripremiti.

Jedinstvo carinske tarife izlazi ve i2 samog jedinstva dravnog. Stoga je jo reenjem Ministarskog Saveta od 11. marta ove godine CBr. 1071 utvreno, da Kraljevstvo Srba, Hr- vata i Slovenaca ini jedinstvenu carinsku oblast i da se na niu rasprostire u pogledu oreanizacije carinskih vlasti, carinske slube i carinskog po- stupka Carinski Zakon, a u pogledu naplate carine, Opta Carinska Tarifa i trgovinski ugovori pre- ane Kraljevine Srbije. Ali, sem toga, ja sam u pogledu carina uneo nekoliko novih odredaba u finansijski zakon. Prva je: p r o c e n t a 1 n o p o- veanje svih minimalnih i maksK

562 Sinicigrafsk beleek.

malnih stavova. Ovo poveanje iznosi 50 do 100 % iznosa sadanjih stavova za sve mini- malne, a 100-^200% za sve maksimalne stavove. Vlada u sporazumu sa naroitim odborom od pet lica , Narodno Predstavnitvo izabere, izvr- ie u ovim granicama poveanje. Razlog za ovo poveanje lei u tome, to sui se cene toliko poveale, da dananji carinski stavovi ne predstav- ljaju vie onaj procenat optereena carinama, koji se elio s obzirom na nae ekonomske i fiskalne interese. Prema tome poveanjem se postie dvoje: odrava se zatita domaeg rada, a fiskus takode dobija vee prihode. to se tie samog poveanja, predviden je u finansijskom zakonu samo procenat, do koga se poveanje moe izvesti. Blia osnova po kojoj bi se ovo procentualno poveanje imalo da izvodi nije odreena zakonom, ali je oigledno da ta osnova moraju biti nai eko- nomski interesi. Pri tome utvrivanju treba se ru- kovoditi ovim tenjama: 1) da se potrebne siro- vine i pomoni materijal za industriju i zanate, u koliko bude potrebno potede od poveanja carina ili, ako se to poveanje i izvri, da se to moe dovoljno opravdati poveanjem carine na gotov proizvod; 2) da se graevinski materijal u opte od toga potedi, izuzev u koliko bi bilo potrebno zatititi domau produkciju; 3) kod artikala za koje se interesuje poljoprivreda voditi rauna o potrebnom odranju nisk:h carina. Druga nova stvar jesu izvozne carine. Predvidene su osnove za odreivanje izvoznih carina, koje ima da izvede Vlada sa odborom petorice iz Narodnog Predstavnitva. Izvozne carine su predviene u

, 550% od vrednosti dotine robe na domaoj pijaci. Istina od zavoenja izvoznih carina ne mogu se odmah oekivati kakvi veliki prihodi, jer je za to potrebna u prvom redu, potpuna obnova narodne proizvodnje, normalan tok i razvitak nae spoljanje trgovine, to pod sadanjim unu- tranjim i meunarodnim prilikama nije mogue. ali ipak stoji jedna stvar kao nesumnjiva, a to je da e tranja prvih materija (sirovina) biti ogromna u celome svetu i prema tome mi, i ako ne u ovome trenutku, moemo raspolagati postupno, u znatnoj meri, tim sirovinama neoptereujui ih izvoznim carinama moemo raunati na jedan znatan prihod u toku vremena. S druge strane moe se, zbog velike tranje sirovina i visokih cena na svetskoi pijaci s pozitivnou raunati na to. da te carine nee padati svojim teretom na naeg proizvoaa, nego na stranog potro- aa. S te take gledita sadanji trenutak poja- vljuje se kao najpovoljniji za zavoenje izvoznih carina. Finansijska nauka, koja u principu odba-

24, red. sast, od 23. lfl9. 5&3

U pogledu posrednih por e z a, predloio sam u finanskom zakonu reforme troarine. U pojedinim pokrajinama Kraljevstva naplauje se troarina od razliitih predmeta. Pa i u onim sluajevima, u kojima se od nekog predmeta naplauje troarina u svima oblastima, ta troarina ne samo da nije svuda podjednako ve-

, nego se esto pribira i po razliitim siste- mima. Kako se kod troarinskih predmeta stvar tie ivotnih namirnica i industrijskih produkata, koji slobodno cirkuliraju iz jedne pokrajine Kraljev- stva u drugu, to se potreba umficiranja ba kod tih zakona pokazuje najprenijom. No potpuna unifikacija tih zakona danas jo nije provediva. Ona iziskuje ogroman posao, koga u kratkom roku ne bi mogli savladati. Toga radi trebalo bi kod najvanijih troarinskih predmeta unificirati barem visinu troarinske stope i sistem porezivanja, pa u elom Kraljevstvu naplaivati troarinu od istih predmeta. Jedinstveni troarinski zakoni i pravilnici za celo Kraljevstvo izradili bi se docnije. Rukovoen dakle ovom idejom, ja sam u finansijskom zakonu uinio nekolike predloge, koji ve u znatnoj meri unificiraju zakonodavstvo o troarini. Odredbe o troarini imaju najzad i cilj, da se ta vrsta prihoda pojaa.

*

Na ovaj nain ja sam ukratko izloio dosko- ranji finansijski poloaj pojedinih pokrajina nae drave i zatim dao najnunija obavetenja o sadanjim rashodima i prihodima dravnim. Zadrao sam se naroito na novinama i reformama koje nam ovaf prvi budet i finansijski zakon donose, smatrajui da je potrebnije vie objasniti ono to je novo i to se menja, nego da se zadrim na sa- danjem stanju stvari u koliko ono i dalje nepro- menjeno ima da ostane.

Ali ono to nau najveu panju rnora da pri- vue na sebe, to je budetski deficit koji iznosi, poto se prihodi i rashodi ui krunama priblino ba- lansiraju

Din. 876,858.437.52 Rashodi u dinarima su vrlo veliki zbog to;a,

to su u dinarima predvideni izdaci za sva Mini- starstva gde je izvrena potpuna budetska centralizacija, a od tih. Ministarstva najvee je Mini- starstvo Vojno, iji je ceo budet u dinarima predviden, premda e se, s druge strane, vei njegov deo stvarno troiti1 na svaki nain ba u krunama.

Kod pitanja o deficitu moram pomenuti i to, da SU sva Ministarstva, nemajui tanih podataka za budue svoje izdatke, inila predvidenja U irim razmerama nego to e po svoj prilici njihovi izdaci stvarno u toku godine biti uinjeni. Ovo naroito vai za line izdatke. Zbog opte

oskudice u inovnitvu muno da e pojedini re- sori nai toliki broj kandidata u toku jedne godine dana da popune sva prazna mesta. U pogledu materijalnih izdataka verovatno e kod nekih pozicija izdaci prei predvidene sume, ali mnogi radovi ije je izvrenje predvideno u budetu,za ovu godinu nee moi ili e samo delimice moi biti u tome vremenu izvreni, tako da e bez sumnje i

. kod materijalnih izdataka, ako se nad njima bude vrila stroga kontrola, biti osetne utede. Rashodi Ministarstva Vojnog, im se prilike malo srede, bie svakako takode neto smanjeni". Ja stoga predviam da e stvarni rashodi na kraju budetske godine biti manji bar za

Dinara 100.000 000. za koju bi se sumu dakle imao smanjiti i deficit. Slika ipak nije ni malo utena. Ali da li se moglo neto drugo i oekivati? Da li' je mnogo bolje u Francuskoj ili Engleskoj? Iz govora koje su ovih dana drali u parlamentima francuski i engleski ministri finansija vidi se, da je i kod njjh finansijska situacija teka i ozbiljna. Francuska ima sama da podnese svoje ratne trokove, a oni iznose na 170 milijardi franaka. Za ovih pet godina rata deficit je dostigao cifru od 22 milijarde franaka. Za tromeseje: april, maj i juni 1919. godine pred" videni su rashodi za civilnu administraciju 2,6 inilijardi franaka i toliko isto prihodi, ali za to tromeseje iznose vojni i vanredni civilni rashodi 8% milijardi i oni nemaju nikakvog pokria u re- dovnim dravnim prihodima. Engleski budet za 19191 1920 godinu predvia rashode u 1.434.910.000 funti sterlinga a prihode, u 1.201.100.000 funti sterlinga, deficit je dakle 238.810.000 funti odnosno preko 5% milijardi franaka. Nita nije bolje ni u novoj Ceho-Slova- koj Republici. Tamo su za ovu godinu u budetu predvideni redovni i vanredni rashodii sa 5.954,000.000 kruna, a redovni i vanredni prihodi sa 2.910.000.000 kruna. Deficit je dakle 3.044,000.000. kruna, t. j. svega je polovina rashoda pokrivena prihodima.

Sve su to posledice jednog uasnog rata, koji ie voden svima sredstvima moderne tehnike, ali koji je za to i progutao milijarde i milijarde bogastva celoga sveta, koji je uneo tolike poreme- aje u ekonomske i finansiiske odnose, da je sada i najjaima nemogue ui u normalan ivot od pre rata. sada sa ovom krizom, u koju smo doli, moramo ozbiljno raunati, u toliko ozbiljnije, to se i nai prijatelji i saveznici,.od kojih smo do sad uvek finansijsku pomo dobijali, imaju takode da bore kod svoje kue sa fi'nansijskim nezgodama svake vrste. Svesni svoje dunosti i odgovornosti.

564 Stenografske beleke

mi moramo stvarnosti otvoreno pogledati u oi i potraiti naina kako da se iz ove situacije izae.

U prilikama u kojima se mi danas nalazimo, iscrpeni i oteeni posle ovoga rata, nije lako nai njove poreske izvore za pokrie uveanih redovnih dravnih rashoda.

Ja sam ipak predloio porez na ratne dobitke, koji je u nekim krajevima ve posto- jao, jer mislim da je opravdano da ratni bogatai podnesu srazmeran teret finansijski. Istina porez na ratne dobitke malo paradoksalno zvui u jednoj zemlji, koja je za vreme rata toliko patila, kao to je naa. Ali ako se narod kao celina nije obo- gatio, ve je naprotiv osiromaio, ima jedan manji broj Ijiudi, kojima je rat bio brat i oni sada treba da podnesu svoju rtvu u novcu, koja je ipak daleko manja od one, koju su mnogi od nas u krvi podneli. Ja se s toga nadam, da e me Narodno Predstavnitvo u ovome pravcu potpomoi, te da podneseni zakonski projekat bude usvojen u svoj svojoj otrini onako kako je sastavljen.

Sem toga uinio sam predlog za poveanje uvoznih i uvoenje novih izvoznih carina, predloio sam poveanje troarine, uvedeni su i proireni m o p o 1 i, predloen je porez na neenje.

Ja oekujem da e porez na ratne dobitke i druge finansijske mere doneti u toku godine prihod oko

Dinara 150,000.000 tako da e se budetski deficit svesti verovatno na cifru koja bi varirala izmeu

500 i 600 miliona dinara Za pokrie ovog deficita moram potraiti

novih redovnih sredstava, a za ostatak mislim zakljuiti jedan zajam, bilo u inostranstvu. bilo u zemlji. Smatram da je dananja generacija pod-

nela dosta rtava i da je stoga svaljivanje jednog dela finansijskog tereta na potomstvo u osnovi opravdano.

Ipak mi ne smemo gubiti iz vida, da su zajmovi za pokrie budetskih deficita najgori zajmovi i da ih stoga treba izbegavati to je mogue vie. Ja u stoga zajmu pristupiti samo u toliko u koliko ni novi porezi, ni poveanje carina, troarine i monopolskih taksa, ni tednja u svima granama dravne uprave, ni bolje i stroije vrenje dunosti poreskih organa i optinskih vlasti ne bi dali eljenih rezultata.

pomenuti jo i to, da u predraunu rashoda nije nita predvideno u pogledu anuiteta onih tereta, koj se mogu po odluci konferencije mira na nas svaliti. Isto tako nisu injena nikakva predvidenia ni u pogledu olakanja izvesnih izdataka, kad se bude reilo pitanje naknade tete i o ratnoj oteti. Ovo stoga, to u ovom momentu nisu jo nikakve definitivne odluke u tom nocledu do- nete. Mi s pravom oekujemo da e nai Savez- nici, pri reavanjn ovih pitanja, voditi rauna o veliini i rtvama Jkoje je na narod u ovom ratu podneo, i o tekoj, situaciji koja bi se za nas stvo- rila, ako bi se ta pitanja nepovoljno resila.

Naa finansijska situacija je ozbiljna, ali ona drukija nije ni mogla biti posle ovako stranog poremeaja, kakav je danas doneo ovaj rat.

Energinom, i smiljenom fimansijskoni politikom, zavoenjem reda i tednje u troenju, stva- ranjem novih i marljivim iskoriavanjem sadanjih izvora prihoda, ona se ipak moe posle malog broja godina dovesti do onakvog povoljnog stanja, kakvome nalazimo primera u Kraljevini Srbiji poslednjih desetak godina koje su prethodile ovome ratu.

Ministar Finansija. Dr. M, Nini, s. .

Documents

21 24. Redovni Sastanak Držan u Beogradu 23. Maja 1919. Godine