Drage čitateljke i dragi čitaoci, pred vama je prvi broj časopisa Škrip.Škrip je proizvod rada nekoliko mladih entuzijastkinja i entuzijasta koji žele da naprave mesto na kome mogu da dele svoje mišljenje sa drugima. Želimo da Škrip bude neštoizmeđu bloga i profesionalnih časopisa, ali tako da zadrži dobre strane i jednog i drugog medija. Uprvombrojumožetesaznatioknjiževnomvelikanu,HorheuLuisuBorhesu,aliiouposlednjevremejakomodernojpojaviuličneumetnosti.Nekogaumetnostpodstičedarazmišljaoličnojfilozofiji,anekogaouslovimaukojimasetaumetnostrazvijaiuticajimakojimasepovinuje.TakoćetemoćidapročitaterefleksijuoreligijiinspirisanuBeketomiopotrebidabalkanskaumetnostnapusti(balkanističku)estetikupokojojjekarakterističnauposlednjihpardecenija.MoćićetedapročitateijednoizlaganjeMiroslavaKrleže,intervjusaBvanom,beo-gradskimreperom,ijedanmanifest,napisanpougledunaoneavangardne,akojiodgovarasadašnjemtrenutku. Na mnoge pojave u društvu poput prekoračenja policijskih ovlašćenja, institucije braka,ograničenog kretanja, brojeva koji umnogim aspektima određuju naše živote, navikli smo toliko da ih uzi-mamo zdravo za gotovo. S druge strane, aktuelne teme poput ponašanja navijača u Đenovi i WikiLeak-sa gotovo da zahtevaju da o njima imamo stav. Povrh toga, ono što smo internalizovali - ograničenjakoja nam nameću identiteti ili ono što smo “naučili u školi” - možda predstavlja veći problem od ono-ga što nam se naizgled nasilno nameće. Zato su se u prvom broju našli i tekstovi o ovim problemima. Dakle: umetnost, politika ili društvo; aktuelno, prevaziđeno ili trajno; lokalno, regionalno ili global-no;komentari,eseji iligonzo-članci-uređivačkupolitikunismostrogodefinisali,nemamotematskifokusniograničenjaupogledutekstova.Akobismopokušalidaodredimocilj,moždabismoreklidaželimodaskrenemopažnjunamarginalizovanetemeidakritičkipromislimoonoštoseuzimazdravozagotovo.Takođe,nadamosedaćejezičkih“iskakanja”ubudućnostibitijošviše-uprvombrojuimamosamojedantekstnamakedonskom,iponeštoengleskog-jermislimodanamtrebarazumevanja,ibukvalnoifigurativno,usvakodnevnomživotu.Najzad,volelibismodaimamojošvišekvalitetnihčlanakaifeedbackodvas.NadamosedaćevaspokretanjeŠkripapodstaćidadelitesvojemišljenjesadrugimaiučinitedaovajčasopispostanemestokonstruktivnedebate.

Uvodnik

vidislikuuoriginalu

http://evelynglyn.deviantart.com/gallery/#/d2zz0f2

SADRŽAJ

Antroposznačičovek.........................................................................4

NeobičnisvetHorheaLuisaBorhesa.................................................6

Umrobrak..........................................................................................9

ČekanjeGodoa.................................................................................11

Umetnost...!?....................................................................................12

Naravnodamože.............................................................................16

29godinaodsmrtiMiroslavaKrleže...............................................18

PismaizItalije..................................................................................20

Numerofrenici.................................................................................

Stigmatizacijasvakodnevniceiliti“Zaštosamtolikoograničen”....................................................24

Dalisunamtumači(još)uvekpotrebni..........................................26

ШтосоуметностанаБалканотпоконфликтот?.........................................................28

Bvana...............................................................................................30

Prostoriuglavamaiokonjih...........................................................34

4

ŠKRIP Januar,2011.

Antroposznačičovek

NadrugojgodiniosnovnihstudijamojageneracijajeizpredmetaPrimen-jenaetnologijamoraladanapišeesejotome u kojim situacijamamimislimodabiantropologijamogladabudeko-risna i primenljiva. Iako samnakrajupisalaonečemdrugom,mojaprvobitnaidejajebiladapišemoprimeniantro-pologije pri susretu sa vanzemaljskimcivilizacijama.Stajalasamnahodnikui razgovarala o tome sa koleginicom,kadnam jeprišla jedna starijakolegi-nicakojaječularazgovorisaopštilami(snishodljivimtonom)danemoguotomeda pišem jer “antropos znači čovek”.

Nažalost, ili na sreću, bilasam isuviše šokirana da bih išta od-govorila starijoj koleginici, takoda mislim da sam se samo nasme-jala, okrenula se i otišla bez reči.

Kasnije sam ovaj događaj pre-metalauglavihiljaduputa,izamišljalarazličite scenarije u kojima, činomnenadmašivog intelektualno-eruditsk-og potlača, ukazujem na sve ono štoudatomkontekstunijeuredusakon-statacijomda‘anthropos’znači‘čovek’,ali iz nekog razloga nijedan od mo-jih imaginarnih podviga nije uspevaoda mi umiri savest. Naravno, šupljelingvističke argumente sam zanemari-la,jer,kaoštosusvidobriantropolozinaučili,značenjerečinijeprirodnastvar,većstvarkonsenzusaistvarkonteksta.Retrospektivno,mislimda jemoje in-teresovanje za pregovaranje i kontek-stualizacijutermina‘čovek’počelotogdananahodniku,alije,dabihartikulisa-la to interesovanje, posebno u odnosuna termin‘životinja’,bilopotrebnodaprođemnogovremenaimnogoučenja.

Kao što sam već pomenula,počelo je od vanzemaljskih civili-zacija, imislimda jepotrebnodaob-jasnimkakosamuopšteodvanzemal-jaca stigla do životinja, i kako je tosveantropologijaanezoologijailiSF.

Moja inicijalna ideja za seminar-skiradizprimenjeneetnologijejedaklebila da pišem o primeni antropologijeprisusretusavanzemaljskimcivilizaci-

jama. U srži, ova ideja nije bila ništainovativno niti teorijski preterano iza-zovno – antropolozi bi radili ono štoi inače rade, učili strani jezik, živelimeđuDrugima,izučavalinjihovu‘kul-turu’ i ‘običaje’ i sve ostalo, s tim daje zabavni deo cele stvari trebalo dabudetoštobi‘Drugi’bilinekakvimalizeleni(ilivelikiplavi,naprimer),anateren bi se verovatno putovalo neštodaljenegodosada.Nadubljemnivou,doduše, moja pretpostavka je bila davanzemaljci liče na nas, utoliko štonisusuperinteligentniprelivplaveboje,samoreplicirajućikristali,gasovitabićakojakomunicirajuhemijskimreakcija-ma,koščatačudovištakojaontogenet-skirazvojproživljavajuunutarljudskoggrudnog koša ili nešto slično – dakledaseradiobićimasakojimamožemonanekinačindakomuniciramoikojauopšte možemo da percipiramo kaobića.Mojivanzemaljcijedakletrebalodabudusličniljudima,prekaoKling-onci,Na’viiliEvoksi,negokaotuđini,predatori ili okean izSolarisa.Mislimdanijepotrebnodaljeelaboriratikako,zaštoištasvebiantropologijamogladaradiprisusretusatakvimčovekolikimvanzemaljcima.Zavišeidejadovoljnoje pogledati samoAvatar ili bilo kojuepizodu Zvezdanih staza na primer.

U strahu od toga da bi se mojseminarski rad iz primenjene et-nologije pretvorio u SF, na kraju samizabrala da pišem o primeni antrop-ologije u procesu integracija izbeg-lica i interno raseljenih lica u novusredinu.Slučajno,sveštosamnapisalabimoglodabudeprimenjenonavan-zemaljce izfilmaDistrict9,samoakozanemarimoda“antroposznačičovek”.

Svojevrsna “intelektualna sa-blazan” koju sam doživela tog danana hodniku me je prodrmala na višenivoa. Starija koleginica nije rekla naprimer“pakakobismokomuniciralisanjima?”, ili “pakakomislišdauopštestignemodovanzemaljaca?”,niti“aštaakosusuvišemalidaihvidimo?”,ani“štaakobionidošlisamodanaspota-

maneiiskoristenašeresurse?”-reklaje“antroposznačičovek”.Mojasablazanje,zapravo,imalaishodišteusudaruim-plicitnedefinicije‘čoveka’ili‘ljudskos-ti’kojomjestarijakoleginicaoperisalai mog, takođe implicitnog (ili moždaintuitivnog) shvatanja antropologijekao(uslovnorečeno)“naukeodrugomidrugačijem”.Ataj‘drugiidrugačiji’,umojojkoncepciji,nijemoraodabudezemaljskidvonožacizrodahomo,nitisammislila(anidanasnemislim)dajeantropologija(nitibilokojadrugadis-ciplina)udžbeničkiprilepljenazajednujasno definisanu oblast proučavanjasa metodologijom jasnom, nepromen-ljivomizapisanomukamenu.Koncep-cija nauke sa kojomme je ova osobasuočilajebilananekinačin‘parazitska’odnosno,podrazumevalajeda,uslovnorečeno,naučnadisciplinaodaberepred-met, za njega se specijalizuje i budeu stanju da misli samo i isključivo onjemu. Iako je ovo u najširem smisluistina, ja sam imala neke druge ideje.Pre svega, stvarnost nije nastanjenajasno omeđenim ‘čovecima’, ‘biljka-ma’, ‘psihama’, ‘društvima’ i sličnimpojavama, niti se sa druge strane, so-ciologijabavipčelinjimdruštvima (naisti način na koji se bavi ljudskim).‘Predmeti proučavanja’ nauka, biloda su ljudi ili bakterije, ne postoje uvakuumu, i specijalizacija za jednustvarneznačidanećemoznatiamabašništa o drugim stvarima. No, ono štoje zapravobilouosnovinesporazumaizmeđumene i starije koleginice jesteto što su se naše koncepcije o tomeštaznačibavitiseantropologijompot-puno razlikovale. Prostije rečeno, zanjujebavitiseantropologijomznačilobaviti se ljudima, gde su ljudi jasno iudobno definisani kao ljudi, njihovebrojne međusobne razlike bezbolnopremazane tankim filmom Kulture,ali i dalje biološki jasno i neupitnoomeđeniodne-ljudi.Mojakoncepcijaantropologije je počivala na bavljenjupitanjemštaznačibitičovek.Iakosam,svakako, u stanju da razlikujem ljude

5

ŠKRIP Januar,2011.

od ne-ljudi, i iako se zapravo dičimtimešto,nesamodarazaznajemljudeodptica,većsam,naprimer,ustanjuidarazlikujemvelikibrojrazličitihvrstaptica, apriorno podsmešljivo i samo-zadovoljno isključivanje potencijalnihvanzemaljaca iz kategorije ljudi je umeni izazvalo teskobu i nelagodu, jeriakojošuveknisamznalagotovoništao teorijskoj problematizaciji različitihkoncepcija ljudskosti i ‘čoveka’, celastvar je, jednostavno, smrdela na ra-sizam. Podsmešljivi, samozadovoljni,nadobudni foteljaški rasizam. Nijeuopšte bilo važno što se radilo o, za-boga, vanzemaljcima, logika je ista.Svakako, ostavljam mogućnost da jestarija koleginica pod vanzemaljcimapodrazumevala nešto posve drugo,dasuvanzemaljcinakoje jeonamis-lilabili bližipredatoru ili tuđinunegoVulkancima ili Evoksima, ali s mojetačkegledištadelovalojekaodapostojijasna i neupitna definicija ‘čoveka’, ako seneuklapanemožebitipredmetantropološkepažnjejerniječovek. Utomtrenutku,nadrugojgodinistudija,nisam još uvek bila u stanju da jasnoartikulišem ono što mi je smetalo ukonstatacijida“antroposznačičovek”izrečenoj u tom kontekstu, iz prostograzlogaštojošuveknisamznalagotovoništa o, između ostalog, antropologijinauke. Kasnije sam čitala o tome daje stvarnost društveno konstruisana, idamožemogovoriti o stvarimakaoodinamičnim procesima a ne statičnimskupovima elemenata, o tome kakokonstrukciju artikulišu nekakvi odnosimoći.Govoriloseiotomekakosukon-ceptikaoštosuznanje,moralisrodstvorelativni.Ceosvetjetitraoiblickaokaoslikanapokvarenomtelevizoru,svejebilozamagljeno iprelivalo se jednoudrugo,ibilozastrašujućeifrustrirajuće,ali nadasve interesantno. U jednomtakvom‘pogledunasvet’(unedostatkuboljegizraza),iskaz„nemožešotomeda pišeš jer antropos znači čovek” jedelovaoglupo i banalno, ali je postaosvojevrsnadlakaumojojintelektualnojsupi i nije mi dao mira. I mislimda je čitav lanac događaja i izborakoje sam pravila od tog sudbonos-nog dana na hodniku u stvari funk-cija pokušaja da se te dlake otarasim.

Problem je zapravo bio u tomešto anthropos možda znači čovek, aliantropologija se u najširem smislu,osim u sinegdohalnim rečenicama urazličitim uvodima u antropologiju,nebavi‘čovekom’negotimeštaznačibiti čovek i time kako se čovekom

bivananajrazličitijenačineiuodnosuna najrazličitije druge. U tom smis-lu, definicija ‘ljudskosti’ odnosnorazličite koncepcije o tome šta značibiti čovek predstavljaju važno poljeantropološkog interesovanja. Izmeđuostalogjeronogmomentakadseljud-skost ograniči na određeni set karak-teristika,počnudaničurazličitinad- ipod-ljudi,atoštonekonijeilinijebašsasvim čovekmože služiti kao oprav-danje ili legitimizacija zanajrazličitijeužase. Princip koji se nalazi u osnovirata je nehumanost neprijatelja, s timda se ovde nehumanost koris-ti u svom bukvalnom značenju:ne-ljudskost.E sad, kakve vezeimaju životinje sa celom stvari?

Moje interesovanje za životinjei ljudsko-životinjske odnose dolaziprvenstvenoizdiskursaoživotinjskimpravima i oslobođenju životinja.Mis-lim da različiti oblici sistematskognasiljanadživotinjama(bilodaseradio eksperimentisanju na njima, maso-vnom uzgoju ili drugim vidovimaeksploatacije) imaju direktne veze satim kako je konstituisana i uspostav-ljena,ikakosekonstituišeiuspostavljagranicaizmeđuljudiiživotinjaunauci.Konceptčovekakakavdanasuzimamozdravozagotovo,‘čovek’iz“antroposznačičovek”,naime,nijeoduvekpost-ojaokao takavniti jeuvekuključivaosve one koje danas uključuje, nekada

ihjebilomanje,anekada,štomijebiloposebno zanimljivo, ih je bilo više. Sdruge strane, kartezijanska koncepcijaživotinjakaomašina isistematskone-giranje životinjama (na primer) spo-sobnostizapatnjuslužilesukaolegiti-mizacija najužasnijih oblika mučenjane-ljudskih bića tokom XX veka. Utom smislu, želela sam da proučimnačinenakojesegraniceizmeđuljudiiživotinjakonstruišu ipostajudelatneikakveto implikacije imazanaš tret-manne-ljudskihbića,aliidapokušamda ihdekonstruišem, i ponudim jednonovo viđenje problema. Osim toga,sablažnjena studentkinja druge godineantropologijeumeninalazineizmernusatisfakciju u bavljenju životinjamaiako “anthropos znači čovek”.

SonjaŽakula[tekst predstavlja priređenu ver-

zijupredgovoramasterteziodbranjenojnaodeljenjuzaetnologijuiantropolog-iju]

vidislikuuoriginalu

http://media.photobucket.com/image/animal%20liberation%20front/SxExVEGAN/animalliberation_humanliberation.gifhttp://norwitch.files.wordpress.com/2009/10/jorge-luis-borges.jpg

6

ŠKRIP Januar,2011.

NeobičnisvetHorheaLuisaBorhesa

Kada sam odlučila da pišem oBorhesu,mislila sam da će biti lako– njegovim pričama se uvek iznovavraćam,onimnoćimakadanemogudazaspimponavljamstihovenjegov-ihpesama,iskopalasamnanetusvakimogućiintervju,esej,bilokakavun-officialilinedovršenimaterijal.

BorhesjerekaozaOskaraVajl-da (a ja ću zanjega): “Razmišljati onjemu znači razmišljati o bliskomprijatelju koga nikada nismo videli,ali kome poznajemo glas i koji namsvakogadananeizmernonedostaje.”

Kada sam se vratila svojimbeleškama o Borhesu da bih se pri-premila za ovaj tekst, shvatila samkolikajeodgovornostpisationjemu.

I,tusamseuplašilajersamzna-ladanimalonećebitilako.

Ali,krenimoporedu.

PočeciHorhe Luis Borhes je rođen

1899. godine u Buenos Ajresu, uporodici srednjeg, dobrostojećegstaleža.Atmosferauroditeljskojkućije vrlo povoljna za razvoj budućegknjiževnika i njegovi prvi književnipokušaji bivaju ohrabrivani i podsti-cani;naime,Borhesovotac,psihologprimoran da se bavi advokaturomza život, napravio je par literarnih(beznačajnih) pokušaja i oduvek jepatio što se nije ostvario kao pisac,tako da je veliku pažnju posvetioBorhesovom obrazovanju. Porodicaje živela u velikoj kući sa bogatombibliotekom sa preko hiljadu dela;u kući se pored španskog govorio iengleski, pa je u skladu sa tim, bib-

lioteka bila snabdevena i engleskimdelima; Borhes je već kao dečak uoriginalučitaoTvena,Dikensa,Stiv-ensona.Kasnije, kao već poznati pi-sac,izjaviće:“IfIwereaskedtonamethechiefeventinmylife,Ishouldsaymyfather’slibrary.”

Početkom1914.porodicaseseliuEvropui,poslekraćihputovanjapoFrancuskoj i Italiji, po izbijanju ratase sklanjaju u Švajcarsku iz koje se1919. sele u Španiju, da bi se 1921.vratili u Argentinu. Za to vreme,mladiBorhes uči, pored francuskog,latinskiinemački,štomuomogućujeda se upozna sa nekim od najvećihevropskih pisaca (Igo, Mopasan,Šopenhauer,Verlen).TokomboravkauEvropi, školuje se u najboljim ev-ropskim školama, a Ženeva posebnoutičenanjegov razvoj;mnogogodi-na kasnije, u svom putopisnom delu“Atlas”,rećićezaŽenevu:“Odsvihgradovasveta,od raznovrsnih intim-nih otadžbina za kojima čovek tragai koje stiče na svojim putovanjima,Ženevami se čini najpodesnijom zasreću.”

Otkriva ekspresioniste kojimase divi zbog pobune protiv besmislarata, smeloj upotrebi metafore - ko-jomćeikasnijebitiopterećen(“WhenI was a young man I was alwayshunting for new metaphors. ThenI found out that really good meta-phorsarealwaysthesame.”)-otkrivaistočnjačkereligijeifilozofiju,arastei njegovo interesovanje za alhemijui magiju. Prateći humanističku filo-zofiju ekspresionista, pošto se pre-selio u Španiju, otkriva i priključujesešpanskojavangardi-ultraističkom

književnompokretu.PrvepesmekojepišeposvećenesuOktobarskoj revo-luciji i nadi o bratstvu među svimljudima. Kosmopolitski duh, anti-herojstvo, verbalne igre, okrenutostka svakidašnjici i modernoj civili-zaciji,osnovnesuodlikeutraističkogpokreta. Nažalost, zbog svoje krat-kotrajnosti (od 1918. do 1922. uŠpaniji; do 1927. uArgentini), ali izbogtogaštoćeostatiusenciostalihmodernihknjiževnihstrujausvetskojknjiževnosti, ultraizam neće ostavitivelika dela. Međutim, zabeleženoje delovanje nekih od najznačajnihsvetskih pesnika u njegovim okviri-ma: Uidobro, KansinosAsens (kogaBorhessmatrasvojimučiteljem),kaoisamBorhes.

Nakon što se vratio u BuenosAjres (koji ponovo otkriva i koji ćezanjegapostatilavirintičitavmikro-kosmosuonomsmisluukomsuParizzaBodlerailiDablinzaDžojsapred-stavljali mitske gradove), pokrećečasopise“Prisma”i“Proa”ukojimaćepotpisivatimanifeste i objaviti jedanodnajznačajnijihčlanakaoultraizmu.Objavljuje i svoje prve (ultraističke)zbirkepoezije:“OduševljenjeBuenosAjresom”(1923.),“Mesecprekoputa”(1925)i“SveskaSanMartin”(1929.),u kojima posebnu pažnju posvećujesiromaštvu predgrađa, njegovom ru-iniranom izgledu i svakodnevniciobičnih ljudikoje srećenaulici; savokrenut svetu piše pod velikim uti-cajemtadašnjedruštveneklime,dabisekasnijenjegovodnospremasvetuipisanjupotpunopromeniojerćetadastvaratiusamoći,ispitivačkizagledanusebepatekondausvet.

“Lako prihvatamo stvarnost.Možda zato što naslućujemo da ništa nije stvar-no.”Horhe Luis Borhes

7

ŠKRIP Januar,2011.

Neobično delo Horhea Luisa Borhesa

Ono što je tako privlačno kodBorhesa, jeste jedinstveni mikrokos-mos koji je uspeo da izgradi. Kaodečakbio jeuzuzetnopovučen,odu-vekjebiousvetuknjiga(“Uveksambiovećičitalacnegopisac.”).Kaota-kav, prvo je upoznao pojmove a tekzatimstvari(“S nekom gorko-slatkom melanholijom uviđam da me sve stvari na svetu upućuju na neki citat ili neku knjigu.”): odatle njegova potreba dakroz individualno izraziuniverzalno,arhetipsko (slika tigra iz enciklope-dijekojićekasnijepredstavljatijedanodnajvažnijihsimbolaBorhesovepo-etike). Realnost i mašta se prepliću,granica između njih ni kasnije nećebiti jasno podvučena; mašta i snovisumožda još ivažnijiodBorhesovestvarnosti: stvarna ličnost (npr.poznati argentinski pesnik Masedo-nioFernandeskojiječestoposećivaoBorhesovogoca)jejošjedanjunakizknjigeiobratno.

Već jako rano pravi prveknjiževnekorake(“Imao sam tu sreću da započnem sa najgorim mogućim književnim greškama koje čovek može napraviti.”):prvastvarkojujesamo-stalno napisao bio je “Priručnik mi-tologije”naengleskomusedmojgo-dini,audevetojjepreveonašpanski“The Happy Prince” Oskara Vajlda,kojijeobjavljeniulokalnimnovina-ma(svisubiliuverenidajepraviau-tornjegovotac).

Potpuna pomešanost fikcijei realnosti jedna je od bitnih od-lika Borhesovog stvaralaštva, apokušavati razdvojiti to dvoje je go-tovo besmisleno jer ni sam pisac neželi da pravi razliku. (“Književnost je u celini fantastična... jezik je isto tako fantastičan... i sama ideja da svet možemo predstaviti rečima je fantastična.”)

Teškojerazlučitištajeunjego-vom delu doživljeno a šta pročitano- upravo to i jeste još jedna važnaodlika Borhesovog stvaralaštva:njegova književnost se od samogpočetka napaja i inspiriše samomknjiževnošću, a njegova odanost ikonstantno vraćanje omiljenim de-lima iz ranog detinjstva (“Hiljadu ijedna noć”, “Don Kihot”) gotovo jedirljivo.

Bio je vrlo plodan kao es-ejist, pesnik, pripovedač, predavač(šezdesetih i sedamdesetih godina

putujepoEvropiiAmerici idržinizzapaženihpredavanjapouniverziteti-ma; dok je boravio na Kembridžu,nastala je knjiga “Razgovori saBorhesom” Ričarda Bergina, kojupreporučujem)sastavljačjeantologi-jaiprevodilac.

Svet upoznaje Borhesa rela-tivno kasno: tek pošto je dobioMeđunarodnu književnu nagraduizdavača (koju deli sa SemjuelomBeketom)1961.Godine1980.dobijaiServantesovunagraduali–nepraved-no i neopravdano - Nobel izostaje,iakosemnogislažudagajezaslužio.

Dosta dela iz svetske književnebaštinejeprvipreveouArgentini.Tosu uglavnom bila njegova omiljenadela(iomiljenipisci),takodajedis-kretno modifikovao knjige EdgaraAlana Poa, Kafke, Hesea, Foknera,Žida,Vitmenaidrugih.

Kada je doživeo nesreću ipovredio glavu (a vid mu se znatnopogoršao), po sopstvenom priznanjuto iskustvo ga je nateralo da prov-eri svoje mentalne sposobnosti takošto će se oprobati u pisanju kratkihpriča.Daironijabudeveća,postaće-izmeđuostalog-ipoznatpotimkrat-kimpričama(kojećekritičarinazvati“parabolama”,Borhesprozama,aonimalopronicljiviji-pesmamauprozi),kojimaćeupotpunostiovladati(nekikažu da je bio “master of the short,eruditemysteriousstory”);utimkrat-kimfokusimaćeisprepletatilična,is-torijska,literarnaifilozofskaznanjaiiskustvakojaprevazilazevremenskoiprostornoograničenje.

Nije napisao nijedan roman(“Ne verujem u njega jer smatram da je isto toliko maglovit piscu koliko i čitaocu.”) što možda ima veze i sanjegovim neprihvatanjem sebe (go-tovorezigniranimodbijanjemdasebeprihvati):kaoiServantes,verovaojeda “ako pisac mora da piše roman, vrlo dugačak roman sa samo jednim likom, jedini način da održi i roman i junaka u životu jeste da se identifikuje sa njim.”

Nažalost, Borhesova sjajnapoezijaostaje i sadausencinjegove(sjajne)proze.Dokseuproznimde-lima više intelektualno osvrtao naneka istorijska zbivanja i filozofskarazmišljanja, upesmama je sadržanasva tananost njegovog nežnog, os-etljivogbića;kaotakva,poezijaostajenajvažnijideonjegovogstvaralaštvaiključzarazumevanjenjegovoggeni-ja. (“Borges was a great writer not

because he wrote these poems, but be-cause he rejected them.”,rekaojeRo-bertoGonsalesEčevarija,profesorla-tinoiuporedneknjiževnostisaJejla.)Prema svojoj ranoj poeziji, Borhesse odnosi vrlo strogo (u predgovoruza zbirku “Isti, drukčiji”, 1964.):“Čudna je sudbina pisca. U početku je njegovo pisanje barokno, tašto barokno, a posle mnogo godina može postići, ako su mu zvezde naklonjene, ne jednostavnost, već skromnu i taj-novitu složenost.”

Borhesa je teško smestiti uodređeni okvir, književni pravac, jerpredstavljajedinstvenslučajucelok-upnojsvetskojknjiževnosti.Ukoliko,pak, volitemagični realizam,moždaćevaszanimatidajeliterarnikritičarAnhelFlores,kojijeprviiupotrebioovajtermin,kaonjegovpočetakuzeo1935.godinukadajeBorhesobjavio“Historiauniversaldelainfamia”.

Fantastični mikrokosmos

Njegovfantastičnimikrokosmospažljivo je satkan od nekoliko vrlovažnihkonstitutivnihelemenata:

• Ogledala - “Zemlja na kojoj živimo jeste greška, jedna neuspe-la parodija. Ogledala i očinstvo su dostojni prezira samim tim što je umnožavaju i potvrđuju.” (“Maski-ranibojadžijaHakimizMerva”)

- “Kad sam bio dete, strahovao sam da će mi ogledalo

Pokazati tuđe lice ili neku bezlličnu slepu masku što skriva nešto bez sumnje užasno. (...) Ja se sada bo-jim da je ogledalo zatočilo pravi oblik moje duše, ozleđene senkama i gres-ima, Onaj što ga vidi bog, a možda vide i ljudi.”(“Ogledalo”)

•Lavirint-zaBorhesajelavirintsimbol nedokučivosti sveta i možebitibilošta:grad,biblioteka,šarenatigrovojkoži,šah,život.Tajnanjego-voglavirintaostajeneotkrivena:“Ja, koji ne znam tolike stvari, znam da mi je nepoznata još jedna, i zahvalan sam svojim božanstvima što mi otkriše lavirint koji nikada moj neće biti.”

• Tigar - tigar je u Borheso-voj poeziji simbol neobuzdanog,autentičnog života: “O, kakve li nemoći! Moji snovi nikada nisu mogli stvoriti zver za kojom su žudeli. Po-javi se tigar, to da: ali on je mlitav ili liči na punjenu pticu, tigar nečistih promenljivih oblika, ili nedopustive veličine, ili suviše brz, ili liči na psa ili pticu.”

•DvaBorhesa-“Volim peščane

8

ŠKRIP Januar,2011.

časovnike, mape, tipografiju XVIII veka, etimologije, ukus kafe i Stiv-ensonovu prozu; onaj drugi ima iste sklonosti, ali sa nekom taštinom koja ih pretvara u osobine jednog gluca.” (“Borhesija”)

•Neprihvatanjesebe–kaopris-talica Šopenhauerove, Hjumove iBerklijeve filozofije koja govori onašem“ja”kaooiluziji,Borhesjeul-timativni antinarcis (“Naše ja je naš najveći greh.”), ne želi besmrtnost,bilo mu je strano sopstveno telo iuvekjepreispitivaosvojemotive.

•Tama-nakon18dugihgodinapostepenoggubljenjavida,1954.go-dine definitivno gubi vid a doktorimu strogo zabranjuju da čita i piše.Nikada nije naučio Brajevo pismo(“Neko plemenito strpljenje nije mi dalo.”)pajezavisioodtuđepomoći.Međutim,naopšte iznenađenje,kas-

nije jepotpunoprigrlio svoje slepiloi stiče se utisak da je o njemumis-lio kao o blagoslovu:“Više neću vi-deti ni nebo puno mitološkog straha, ni ovo lice koje će godine izmeniti.” (“Tvoritelj”),“Umomeživotustvarisu uvek bile prevelike; Demokrit izAbdereiskopaojesebiočidabimis-lio.VremejebilomojDemokrit.Ovapolutama spora je i ne boli, teče nizblagupadinuinavečnostliči.”

• Smrt - “Sama činjenica da čovek raste, razboljeva se i umire, razvučena je Hirošima.”

-“Umiranje je nešto najtrivi-jalnije što nam se može desiti.”

- “Ima 75 godina kako hoću da se ubijem.”

Čudni gospodin Borhes

Kada sam se zapitala kako

najbolje i najobjektivnije opisatiBorhesov izgled (a nisam želela datajdeoizostavim),shvatilasamdatajopisvećpostoji idaga jedao jedanod novinara koji ga je intervjuisaokrajem sedamdesetih: “His voice is unemphatic, almost a drone, seeming, possibly because of the unfocused expression of his eyes, to come from another person behind the face; his gestures and expressions are lethar-gic - characteristic is the involun-tary droop of one eyelid. But when he laughs -and he laughs often - his features wrinkle into what actually resembles a wry question mark (...) But most of all, Borges is shy. Retir-ing, even self-obliterating, he avoids personal statement as much as pos-sible and obliquely answers questions about himself by talking of other writers, using their words and even their books as emblems of his own thought.”

Borges in the Afterlife

• “As I heard from him many times when I interviewed him in Ar-gentina and the United States between 1976 and 1983, Borges summarily dismissed the idea of his own immor-tality. He loved to declare himself an agnostic at heart.” (NogaTamopol-sky,“BorgesintheAfterlife”)

• “To die for a cause?’’ Borges asked rhetorically. ‘’Nowadays, that’s a form of stupidity. I am not a believ-er, and that takes anxiety away from the notion of death.’’ When some-body in the audience asked him if his fame wouldn’t make him live forever, he snapped, ‘’Don’t be a pessimist!” (“LaNacion”,1985.)

• “I don’t intend to show any-thing. [Laughter.] I have no inten-tions.” (Borhesuintervjuuneposred-nopredsmrt)

Borhes je umro od raka jetre1986.godineuŽenevi,gde je isah-ranjen.

Citati• “Osećam laku vrtoglavicu.

Nisam naviknut na večnost.” (“Thecloisters”)

• “Diraju me sitne mudro-sti koje se sa svakom smrću gube.”(“One noći kad su pored nekoga najugubdeli”)

Nata Kovačevićvidislikuuoriginalu

http://norwitch.files.wordpress.com/2009/10/jorge-luis-borges.jpg

9

ŠKRIP Januar,2011.

Umrobrak

Kaže se da je porodica osnovnaćelija društva, molekul od kojeg jegrađenaljudskazajednica.Običnosenaporodicugledakaonaproizvodintimnevezedvojeljudikojiunekomtrenutkusklope brak, sa idejom da to bude dokraja života. Deca se podrazumevaju.

Takojetobilovekovimaimileni-jumima unazad. Muškarac i žena,obično na početku reproduktivnogdoba,vezalibiseunekakvuzajednicu,uzblagoslovnekoglokalnogautoriteta-sveštenika,vrača,opštinskogkomesaraKomunističkepartijeiliprostomatičara.I uglavnomsvugde jeobičaj da se tajdogađaj zatimobeleži što raspojasani-jimbahanalijama,atosezovesvadba.

Posle toga sveže venčanizapočinju zajednički život: u svomili iznajmljenom stanu, u brvnari kojubionistesaoili igloukojibi isekaoizleda za njih dvoje. Zajednički životznači da se očekuje da, uz uzajamnupodršku, u ostatku života zajednorešavajuosnovneegzistencijalneprob-leme, da se krešu i proizvode decu.

Tako je to odvajkada funk-cionisalo, ali sada se dešavajuneke bitne promene u toj shemi.

Razvojem civilizacije nestalo jepotrebezaonakvomvrstomdoživotnogoperativnog savezništva muškarca ižene kakvo je nekad bilo nužno radipukog preživljavanja u surovoj priro-di. Štaviše, i finansijska veza dvojevenčanih znatno je promenila karak-ter poslednjih decenija, porastom za-poslenostiženainjihovompovećanomfinansijskom samostalnošću. A ideca kao motiv za održavanje insti-tucije braka sve su manje bitna i svemanje ih se pravi i na svet donosi.

Živimo u zemlji koja se stabilnoprazni od stanovništva i tu očiglednonema spasa, niti bilo kakve energičnestrategijedasesituacijapromeni.Popu-lacijaSrbijesvodisenaveličinukojare-

alnomožedaseodržiuzpostojećistepenekonomsko-političkograzvojadruštva.Tu se jošumešao iSatana saZapada,pustivšigujusebičnogindividualizmaunedranacionalnogbića,pasadikodnasljudisvevišegledajukakodasebipo-deseživotpremaprincipimaugodnosti,umestodafizičkireprodukujukolektiv.

I naše urbano tkivo su takopočelidazahvatajusličniprocesikaoikomšijskiZapad,gdejeuposlednjih30godina broj sklopljenih brakova opaoza trećinu. Domaćinstva sa bračnimparovimauVelikojBritaniji sadačinesvega 45% svih domaćinstava, dokje tajudeo1996.godine iznosio54%.Demografske prognoze ukazuju daće za svega nekoliko godina bebe izvanbračnihzajednicatamočinitivećinu.

I kod nas brak polako gubi svo-ju tradicionalnu ulogu. U kulturnomnasleđu nosimo shvatanje braka kaosavezništva (pravnog, moralnog i eg-zistencijalno praktičnog) koje se sk-lapajednomzasvagda,nozatimlag-anonestajepotreba, jer ljudiobapolapočinjusveboljedasesnalazeuživotui bez braka. Kultura je mit o brakuzačinilamitomoljubavii legendomoseksu,međutimsavremeničovekiženaimajusloženijaočekivanjaodpartnera,itaočekivanjaipotrebečestonezado-voljavajusamounutariuformibračneveze.Razlozidugoročnog,danekažemodoživotnog vezivanja dvoje ljudi, bilokroz brak, bilo van njega, proističu iztežnjedadelimosnekimživot,stalnoilipovremeno,zatoštosmopoprirodisocijalnabićaištojemnogostvariipaklakšekadačoveknijesam.Namatrebanekodanaszabavlja,danasinspiriše,danasseksualnouzbuđuje,damožemoda delimo egzistenciju i da zajednorešavamo životne probleme. Običnouvekbarjednuodtihstvarimoramodatražimonegdedrugde.Nekojemoždahotashell,alinasnimalone inspiriše

navelikepoduhvateiizazoveuživotu,pasezatestvarivežemozanekedrugeljude. Ili nas možda i pali i inspiriše,ali je grozno neodgovorna osoba kojane dolazi u obzir za zajednički život.Teško je u jednoj osobi naći sve štonam treba i samim tim je kompletnoispunjenih brakova i veza vrlo malo,pa zato svi švrljaju i flertuju okolo,deleći mentalni i fizički eros sa višeljudi. Internet je situaciju dodatno za-komplikovao, pa jemapa naših odno-sa sa ljudima koji nam zadovoljavajupotrebe proširena mrežom on-lineodnosasaljudimakojeineviđamo,amnogo se navučemo na njih. Prome-nila su se uopšte i shvatanja intimnihvezaiočekivanjakojaimamoodpart-nera.Ljudivišeneulazeunekuvezusaa priori očekivanjem da to bude OnaPrava, koja će da ispuni sve potrebe,koja potraje do kraja života i budekrunisanabrakomidecom.Sadsepre-vashodnoočekujedaseutojkombinaci-jisadrugomosobomdobroosećamo,abudući da večnost toga nikad nije ga-rantovana, ljudi postaju spremniji naprivremenost takvog rešenja. Pa nektraje dok traje - ako uspe da potraje,pokažeseodrživomisposobnomdanasidalječinizadovoljnima,nijeisključenoda takva veza postane doživotna.

Alidoživotnostsevišeneočekujena početku veze. Osim toga, ljudisve više prihvataju mogućnost da nizpotrebakojetradicionalnozadovoljavabračnipartnermožeda imzadovolji inekodrugi,iliionisamisebi.Intimnavezadvojeljudi,bezobziranapojavnioblik,imasmislasamoakotonijeteretvišenegoštodonosikoristizadovoljst-vo.Ovipomaciushvatanjupredstavl-jajucivilizacijskiodmakodklasičnein-stitucijebraka,aistovremenoidobarputkapoželjnomsmanjenjusvetskepopu-lacije ipovećanju ličnogzadovoljstva.

Aleksandar Gubaš

10

ŠKRIP Januar,2011.

ČekanjeGodoaKo to čeka Godoa?

Kadasamprviputuzeoovodelouruke,osetiosamsnažnupotrebudaodemnatoalet.Knjigakojajepostalakliše;svivrišteogenijupisca,ajanajčešćekadasenađemuprisustvu takvih ‘vrištavih’delaosetimprezirpremadelu iautoru.Naravno, kao savesan učenik nisamotišao na toalet već sam se posvetiočitanju.Otkriosamda je todelozaistasavršenstvo;prosterečeniceizkojihpla-menim kracima greje mudrost. Našaosamsepreddelomkoje ‘saspeu facu’potpunu istinu o životu. Sada ja dog-matizujem. Delo je postavljalo mnogopitanja,alijednonijemoglodaizađeizmojeglave:zaštočekamoBoga?

Meditacijanaovompitanjujetra-jala mesecima, tačnije traje ceo život.Često pomislim da imam religioznuskicofreniju.Opsedalame ljudskaspir-itualnost, doživljaji Boga (u bilo kojojformi), verske zajednice, verske vođe.Nakojenačine sve ljudimaterijalizujuduhovno i kakav odnos ostvaruju sa

duhovnim.Kojasredstvakoristedaost-varekontaktsanadbićima.Primetiosamdajezajedničkovećiničekanjespasioca.Bilo koja forma, uglavnom služi kaoonaj/onakojaspašavaodpatnježivljenjai vodi spašenog na mesta koja običnopredstavljaju prenakićena prostranstvapunazlata,srebra,medaimleka.Ondadolazimdointeresantnogzaključkadajevećinačekajućihgrađanaustvarisuicid-na,jerznasvojusudbu,ulažeminimalnenaporedaodržiivodisopstveniživotiprepuštagapastirimabožijim.Dokdru-gapolovinačekaoca,onapolovinakojasebepovezujezabožanstvoidoživljava‘duševni orgazam’, ali preuzima kon-trolu nad svojim duševnim životomi poriče postojanje medijuma postajemetakamenjareligioznihdogmi;mislimdaugrožavamanipulativnesposobnosti,akoučioBogunaneprofitannačin.Ovojenaravnosuvišegeneralizujuće,nadamsedaćuukasnijemraduboljeobrazložiti,odnosnoverodostojnijeprikazatisveob-

likenakojemogudanaiđem,kakobihvaspodstakaodaodaberetedruguopcijuverskogfanatizma.

Posmatrao sam naš narod, u jed-nom površnom istorijskom kontekstu.Velikivođamožedaseprimetikrozceoistorijat,štonijeništadrugačijeoddrugihnacionalnihistorijata;koristimnaškakobih lakše obrazložio moja zapažanja.Dakle,akouzmemouobzirposlednjih60godina (želimda citiramovompri-likomjednogčovekakojegsamupoznaonaputudoBeograda,kojijenakonštosunasizbaciliizvozaizrekaonajpopularn-ijurečenicu‘ovog’doba:“Zasveovojekrivo šezdeset godina socijalnog geno-cida.”).Tarečenicasavršenoopisujedatiproblem. Prvo smo kolektivno kačilizvezdice na kape i marširali ponosnoispred našeg oca, slušali smo naredbe;imali smo odnos sa božanstvom kojese otelotvorilo u odore komunističkogvođe.Svejefunkcionisalomanje-višeusavršenomredu,jerjenaporčekalacabio

Fotoby:VladimirKrzalić

minimalan,poštosudobijaliobećaniraj.Onogmomentakada jesmrtno telo iz-dahnuloposlednjidah,aipretoga,pola-koutajnostipojedinciskidajuzvezdice,čekaoci počinju potragu za novimme-sijom, jer je suviše naporno održavatitempobezmaršalovoglupanjaobubanj,država koja je počela da se formira irazvijapostajemeta lešinarakojiznajuda manipulišu masama čekalaca takošto nameću sopstvenemesije, svaki sasvojom biblijom i armijom svetih rat-nika oslobodilaca. Onda u određenimmomentima nošenje zvezdica postajeanti-građanski, a građanski nošenje kr-stovailibilokojegdrugogranijezabran-jivanog religioznog/političkog simbola.Pastirimasevraćajustadaionisvečešćešišajuovce.Počinjepovratakucrnivek,napredakjeobustavljen.Građanskapra-vadolazepodupitnik,aodgovornipro-dajuznojmelanholičnihgrađanakojineznajunakojioltardapolažužrtvu,zbogvelikogbrojaistih,pavećinadajemalonasvakiiostajebezičega.

Nakonštosekupikarta,telomoradatirobujezahtevimapastiraipočinjemužaostatkaenergijeiztebe,dobiješkatanackoji sam staviš na sebe, ali si baremkupio kartu i znaš da ćeš imati mestona zlatnoj stolici.Naravno, kartamožebiti oduzeta, bez povratka života, akopostaneš neposlušna ovca ili, kako javolimdanaszovem,ovcasapodignu-tomglavom.Postavljanjepitanjapostajegrehpotivboga/države.

Najlakšejeuovojsituacijirećidasugodineodnosnovođekrivezastanje,jernaravnomikaočekaocinikakonis-mo.Prostojeneverovatnoočekivatiodnasdaraskrstimorukeiuradimoneštopo pitanju naše državne i građanskeorganizacije. Bolje da pustimo pastiretodauradezanas, jeroniu jednačinuulaze bez ikakvog interesa.Umesto daustanemosabarjacimaizahtevima,mišapućemourame,ućutkujemosvakogako želi da napravi i najmanji napor dapromenisituaciju.Dalistrepimodaćemaršalovbičdanas lupi ili ćenekiod

vernih pionira da poveća porez? Našaje dužnost da stanemo pred pastire izahtevamodanasvodenapašnjakekojisunamapotrebni,jersmomitikojipas-emo,aonitikojivršemužu.

Čekanje je nekima život. Nikonema pravo da osuđuje tuđi izbor,ali ponekad je neophodno raspetljatiruke,uspraviti se i reći.Trebaopreznokoračati životom, ali takoda svakiko-rakproživimoupotpunosti.Daosetimoukusvetraimirisvode,dasvakidahos-etimousrcu.Ovosebionemogućujemojersmoopterećenilancimaegzistencije.Bogjesvuda,bilokoji,štoznačidajeiuvama,štoznačidaposedujetebožanskoodnosnovijestebog.Trebaotpisatisveštokažedajejednaistinaonakojavažizasve i stvarati svoju istinu/svogbogakrozceoživot,datiistiniprostoradasemenjauskladusaznanjimakojasestiču.

Napomena!Odgovoreneželimdadajemkaonekekonkretnereceptezalepživot,jerstrahujemdateisterečiposta-nudogmakojuprezirem.

Dejan Matlak

11

ŠKRIP Januar,2011.

12

ŠKRIP Januar,2011.

Umetnost...?!

Whenitcomestoart,jasamvam staromodno devojče: impre-sionizam me čini melanholičnom,ekspresionizam umene unosi nekučudnu, vrcavu životnu energiju,a nadrealizam... Eh, nadrealizam.

Štosemenetiče,sveštojedošloposle, čista je reprodukcija. Mod-erna umetnost? Koja umetnost?!

A onda sam otkrila street art.Mislimdasesveodigraloneka-

koistovremeno,saznanjezasaznan-jem. Dignete ruke od politike, ak-tivizma, istorije (lepo Šopenhauerkaže da je istorija za “glupake”) iostalih trica, shvatite da se svet neda promeniti, da možda i treba daostane hladno i okrutnomesto; jer,nakraju se sve svodinamikrokos-mos koji ste sami stvorili, napuni-li ga bojama, ljudima i smehom.

Atojeidejakojamejeipriv-uklastreetart-u.

Mala remek-dela kojaukrašavaju najčešće neugledne, ru-inirane zgrade, zidove, ćoškove,predstavljaju diskretne znake ra-spoznavanja među “odabranima”...

A, šta je, u stvari “street art”

Definicija street art-a je za-pravovrloširoka,pamnogelikovne

tehnikeirazličitividoviperforman-sa potpadaju pod ovu kategoriju.Neka uopštena definicija kaže dajestreetart,odnosno“uličnaumet-nost” (da ga posrbimo), bilo kojavrstaumetnostikojaseodvijana,jeli,ulici,odnosnozauzimanekijavniprostor. To su, najčešće, i najgru-blje uzev: “tradicionalni” grafi-ti, “stencil-graffiti” (koji se radepomoću matrice), stikeri (a seća lisenekokampanje“bahatoparkiram.com”??),videoprojekcije,guerrillakampanje, murali, mozaici, uličneinstalacije i, možda “najgrešnija”(meni svakako najzabavnija) odsvih - “art intervention”. Ono štoje najkarakterističnije za streetart, odnosno za njegov “likovnideo”, jeste što se stvara bez doz-vole vlasti pa, pošto je s tehničkestrane ilegalan, najčešće se odvijau tokunoći, artisti kriju identitet i,pogađate,tretirasekaovandalizam.

U ovom tekstu ćemo seosrnuti najviše na tradicionalne i“stencil” grafite, ali i neke uličneinstalacije. Ostatak drugi put.

DakleM, kako je sve počelo?

Godine1952.uParizusero-diozačetnik“stencilgraffitiart”-a,

Blek le Rat (Xavier Prou).Studirao je slikarstvo i arhitekturui, otkako je 1981. postao aktivangraffiti-artist, ostvario je ogromanuticaj na underground pokrete kojise bave guerilla akcijama i grafiti-ma.Otvoriojevratacelojgeneracijigraffiti-umetnika(čijijeglasdanassve jači) a jedan od najpoznatijihstreet artista – Banksy – rekao jeza Bleka: “Kada god pomislim dasamnapravioneštoioleoriginalno,saznam da je to isto uradio i Blekle Rat, samo dvadeset godina premene.” Za razliku odmlađih graf-fiti umetnika, Blek le Rat je dugočekaona svojuprvu izložbu; tekuoktobru 2006. u “Leonard Street”galeriji u Londonu održana je nje-gova prva samostalna izložba.

A ko su ti graffiti-artisti?

Počećemo sa već pomenu-tim Banksyjem. A odakle početi?Svakako je najpoznatiji street art-ist oko koga je toliko misteri-ja i kontroverzi ispleteno. Pro-cenite sami, here are the facts.

Za početak, ko je Banksy?Well, niko ne zna. Sorry. Bilo jepunonagađanjaokonjegovogiden-titeta,takodasezvaoiRodin,Dan-

“Umetnost se neizostavno rađa iz naše neprilagođenosti,Iz naše teskobe i našeg nezadovoljstva.”ErnestoSabato

13

ŠKRIP Januar,2011.

iel,Robbiei,nakraju-RobinGun-ningham. Ili,barem tako tvrdi„TheMail on Sunday”.Banksyjev portp-arol (yap - portparol) ne želi ni dapotvrdinidanegiranagađanjanovi-nara.However,Banksy je, navodnorođen početkom ‘70-ih u Bristolu.Različite teorije se ispre-daju o njegovom detinjstvui kako je završio u streetart-u,takodajednaodmno-gobrojnih teorija kaže daje Banksyjev otac želeo damu sin bude mehaničar paje ovaj šmugnuo (no kid-din).Navodno, iznedrila gaje bristolska undergroundscena početkom ‘90-ih.

Mnogi za njega ve-zuju isključivo grafite,međutim njegov radje daleko raznovrsniji:

- Godine 2004.napravio je gomilu lažnihnovčanica od po 10 funtisa likom kraljice kojoj jezamenio glavu sa glavomprinceze Dajane, a umestonatpisa “Bank ofEngland”,stajalo je “Banksy of Eng-land”. Onda je, smartasskakav jeste, masovno ba-cao te novčanice u masuna nekim muzičkim fes-tivalima (Reading), azabeleženo je da su mnogipokušalikasnijedauvaleistelokal-nim prodavnicama. Onda su ljudipočeli da ih kupuju preko eBay-a,da bi jednu čak prodala aukcijskakuća “Bonhams” za 24 000 funti.

-Naslikao jekraljicuVikto-riju kao lezbijku (što je kasnije ku-pila, go figure, ChristinaAguilera).

- Kombinovao je slike Leon-arda da Vincija i Andyja War-hola (što je kasnije kupila KateMoss – double go figure).

- Jedan od najznačajnijihgrafita koji je uradio, predstavljaSamuela L. Jacksona i Johna Tra-voltu (“Pulp fiction”) koji umestopištolja drže banane. Iako je grafitpostao jako popularan, konzerva-tivna javnost je osudila ovaj čin

jer “promoviše nasilje”, tako da jeBanksy ubrzo preradio isti grafit,samo što su ovoga puta glumci biliobučeni u kostim banana a držalisu prave pištolje.Grafit je na krajudoživeo još jedno “prefarbavanje”,kada je Banksy naslikao devojčicukojaurukamadržikosturskuglavu,uznaksećanjana još jednoggraffi-ti-artistu, Ozonea, koji je poginuo.

-Aukcijska kuća “Sotheby”često prodaje njegova dela koja

uvek dostignu daleko višu cenu odočekivane. Međutim, “Sotheby”nema zakonsko pravo na to (iakopar drugih aukcijskih kuća ima)tako da jeBanksy, revoltiran njiho-vom gramzivošću, prvi put kada suorganizovali aukciju sa njegovim

delima, uradio sliku kojapredstavlja aukcijsku kućui ljude koji drže natpis “ICan’t Believe You MoronsActually Buy This Shit”.

-UBristoluje2006.na zidu Zavoda za seksualnozdravlje uradio grafit gologmuškarcakojivisisaprozoraizkojegizvirujemužupotrazizaljubavnikomsvoježene.Di-glosepunoprašine,pajetakoorganizovano internetglasan-jedalibitrebalodagrafitos-taneiline,apoštoje97%ljudiodgovorilo potvrdno, Grad-ski odbor je sačuvao grafit.

-Istegodinejedistri-buirao500kopijaprvogalbu-maParisHilton samalim iz-menamaoriginala:najednomomotujeutoplesu,nadrugomima pseću glavu a na trećemizlazi iz limuzine okruženaprosjacima. Pesme su takođemalčice izmenjene, za šta sepobrinuo genijalni čika Dan-gerMouse(“GnarlsBarkley”)sa svojim remixima, dok se

Banksypobrinuozanazive,kao štosu“WhyAmIFamous?”,“WhatAmIFor?”...NaeBay-u jecena jednogCD-a dostigla cenu i do 750 funti.

-Čestosarađujesamuzičarimapa je tako dizajnirao cover Bluro-vog albuma iz 2003. “ThinkTank”.

- Nekoliko puta je pohodio iengleskeZOOvrtovepajetakokodslonova ostavio poruku: “I wantout.This place is too cold.Keepersmells. Boring, boring, boring.”

vidislikuuoriginalu

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/75/Banksy-ps.jpg

14

ŠKRIP Januar,2011.

- Ko je gledao sjajni film“ChildrenOfMen”,nadamseda jena prizorima apokaliptičnog Lon-dona zapazio i neke Banksyjevegrafite (jedan od njih prikazujedva gay policajca koji se ljube).

- Kopljem je “ubio” jednu odcrvenih BritishTelecom govornica-kućica.

-Objaviojenekolikoknjigaaposebnojezanimljivjedankomen-tarkojijeizneouposlednjoj;napis-ao je “listu za odstrel” i zaključio:“...fascist thugs, religious funda-mentalists, (and) people who write lists telling you who should be shot.”

- Dobio je nagradu“Greatest living Briton” i is-palio gomilu ljudi na dodeli.

-Nedavnojeuradiopotpunohisteričnu uvodnu špicu za Simp-sonove;zasvelenštinekojeneznajuočemupričam(shameonyou!)brzodapogledate epizodu “MoneyBART”.

- Već pomenuta KateMoss angažovala je Banksyja dajoj oslika buržujski stan slikamanje i njenih prijatelja, za šta jeBanksy uzeo lepih 150 000 funti.

- Naravno, mnogo buke sediglo i oko njegovog filma “ExitThroughTheGiftShop”,kojijesamBanksyirežirao.Okupilasepriličnofinagrupicaljudiokotogprojekta,amuziku je radioGeoffBarrowhim-self,mastermindtrip-hopbendaPor-tishead. Film je zaradio gotovo petmiliona dolara, dobio dobre kritike(iakoskepticisumnjajuuautentičnostmaterijala), premijerno je prikazanna Sundance Film Festivalu a ušaoje i u uži izbor za Oskara 2011.

I dalje se vodi diskusija ko-liko je Banksy zapravo ono za štaseizdaje(anti-kapitalista,anarhista,anti-konzumerista and so on) kadase njegov film pušta samo u fensiart bioskopima a mogao je da ga

bacikaofreedownloadnanet,sku-po oslikavanje gajbe Kate Moss,...

Anyhow, to je Banksy. Onismevaestablišment,ukazujenaso-cijalneprobleme,pasemaloproda,onda nam se malo i oduži nekimkul grafitom... I tako to ide. Well,mora i on od nečega da živi. Hm.

Sledeći street artista je In-vader. Njegov stil se prilično ra-zlikuje od Banksyjevog. Malo je“starija škola” i počeo je prvo davršlja po rodnome mu Parizu. Štaon radi? Na najrazličitijim mes-tima (od starih fasada do “Randy’sDonuts”-a u L.A.-u) lepi u formimozaika simpatične, šarene likoveizigrice“SpaceInvaders”(aodatle,je li, i“umetničko ime”).Vršljao ječakipoHollywoodu;nafamoznom“Hollywood” znaku je na svakoslovo (during the years) dodavaopo jednog maleckog kul invejdera.

E sad, sledeći artist je svra-tiočakikodnas,udragunamSrbiji-cu.ZoveseMarkJenkinsidokonijeAmerikanac koji putuje po čitavomsvetuiradinajgotivnijestreetinsta-lacije ever. Kada je Beograd u pi-tanju,neki semoždasećajubizarnelutkepostavljeneiznadsatanaTrguRepublike koja je izgledala kao daspava na samom vrhu (izgledaloje quite bizarre, actually; čak samse i ja začudila). Surprisingly, ovonije dokumentovano u Jenkinsono-voj beogradskoj avanturi, ali jesteneka lenština (bela lutka) kako seizležavauparkukodSkupštine(ha).

Svašta je nešto radio (os-tavljao je bebe-lutke na različitimlokacijama tako da izgleda kaoda su napuštene), ali svakakoje najpoznatiji po pomenutimlife-size lutkama koje postav-lja u najneverovatnija okruženjapa onda snima reakcije ljudi.

Aovojezaistaposebančovek

-JulianBeever.Od‘90-ihpadosada,stvorio jenadesetinegenijalnih3Dgrafita koristeći tehniku poznatukao “anamorfoza”. Oslikava ulice itrotoarepreko10godina,itolikojedobaru tomedaga fanovinajčešćenazivaju “Pavement Picasso”.

Radi još svašta nešto, asem 3D grafita, radi i mura-le za kompanije (ccc) a gotivi ikolaž. Nedavno je izdao knjigu.

Na redu je čovek znanikao Blu. Nekima koji gotive ani-mirane/stop-motion/short filmoveje verovatno već poznat (sjajnifilmić “Muto”). Gotovo ništa se neznaoovomumetniku, semda je izBolonje i da relativno kratko radi(od ’99.). Koristi običan sprej zagrafitei,štosetehničkestranetiče,prilično je tradicionalan. Međutim,ono po čemu je postao poznat jesuti ooogromni čudni likovi kojecrta. Često su preko cele fasaderazvučeniiizgledajukaodasuizašliiz stripa ili neke čudne tripi igrice.

Kao i ostatak gore nave-dene družine, vršljao je po ce-lom svetu i svakakvim zabitima(da, da – Srbija included) a unajpoznatija dela spadaju sledeća:

- U Rio de Žaneiru je ura-diosopstvenuverzijučuvenefigureIsusaHrista...stimštojeovadora-menazatrpanapuškamaipištoljima.

- U Buenos Ajresu ježiveo godinu dana i tamo je nas-tao čuveni “Muto” (go look!)

- U Vitlejemu je saBanksyjem i još nekoliko umetni-ka, oslikao zid oko Vitlejema kojirazdvaja palestinski West Bank iIzrael. Naslikao je čovečuljka kojipokušava prstom da iščeprka zid.

- U Beogradu je isto ble-jao neko vreme i uradio je sja-jan grafit na jednoj od sivih (čitaj:ružnih) beogradskih zgrada.

15

ŠKRIP Januar,2011.

A Srbijica?

ŠtosetičeSrbije(hm,Beogra-da...?!),graffitiscenainijenaročitoživa. Ili nema toliko interesovanjaza nju. Kod nas se uglavnom svesvodi na žvrljotine tipa “Pravda zaovoga-i-onoga”i“gnevne”prepiskeizmeđu podmladaka političkihstranaka (čak ni izjava ljubavi pozgradama više nemaaa!). Ali, ali– avaj! I mi konja za trku imamo,patakoimali,alifiniodabranun-derground graffiti pokret. Moždaste primetili one fine lepe glaviceAmelije Pulen ili Fride Kalo pogradu, možda čak i Edgara AlanaPoa (Putina znam da ste svi vi-deli! ...”Vladimir Putin is watch-ing you!”, ring any bells?). Sve tediskretne, predivne sličice je ura-dila misteriozna TKV (odnosno,

The Kraljica Vila, if you wish).Na žalost, te sličice ovde i nisunaročite dugovečne: obično zapar dana osvanu na njima ružnežvrljotine. Prošetajte ulicomKraljevića Marka, možda je tamojošuvekVilaPoezijekojojsuukosuupleteni stihovi pesme “Svetlostikoje nemam”, Miloša Komadine.

IzdvojilasamjošjednogčudakaizBeograda koji radi prilično inte-resantne stvarčice, a zove seMilošTomić.JednogadanasuuPrizrenskojuliciosvanulislatkimini-šahtovisanatpisimakaoštosu“pitamsepitamgde je kraj kosmosa”, pa “jao jaodevojke” i, da ostanemo vernihronologiji “opusti se i mucaj”.

Mora da je bilo leto, a inspi-racijatrenutna:)

I, šta sad?

So, there you have it.Umetnost ili vandalizam, an-arhisti ili latentni kapitalisti...?

Neosporno je da su mnogiod navedenih umetnika kreativni,talentovani,pačakigenijalni;svisukrenuli iz nekog anti-establišmentporiva, a neki su uspeli i da prof-itiraju na drugoj strani. Najvažnijeje da je graffiti scena življa negoikad i, što je možda još važnije -ciničnijajenegoikad.Asvimanamjepotrebnoneštodanasprodrmaizletargične svakodnevnice. Besides,everybody loves a good phony.

Nata Kovačević

vidislikuuoriginaluvidislikuuoriginalu

http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://api.ning.com/files/WVVR2zUr3cnlR*4LaYUE9-5M4klsvSjOCPFTqnUIB8lM*lZ*e9S6TJZy7vMRivVLGFgHQeYbHZcrUI7oIE3eaUggimeIMDaf/sumozder.jpg&imgrefurl=http://www.klubputnika.com/profile/AleksandraPetrov&usg=__HgxK4F-VFcZvPsYrsDyqUFaeHwk=&h=960&w=1280&sz=303&hl=sr&start=0&zoom=1&tbnid=NGveQfT3m3qEpM:&tbnh=141&tbnw=191&prev=/images%3Fq%3Dgrafit%2Bkod%2Bbrankovog%26hl%3Dsr%26gbv%3D2%26biw%3D1440%26bih%3D742%26tbs%3Disch:1&itbs=1&iact=hc&vpx=134&vpy=394&dur=906&hovh=194&hovw=259&tx=85&ty=122&ei=4KckTaSuDYOj8QOXuviEBw&oei=4KckTaSuDYOj8QOXuviEBw&esq=1&page=1&ndsp=25&ved=1t:429,r:12,s:0http://farm3.static.flickr.com/2466/3603451352_4b008e0c14.jpg

16

ŠKRIP Januar,2011.

Naravnodamože

Povod je bio proslavljanjeplaćenih školarina od strane države.Mesto je bilo najodvratnije moguće.Paun joj je ime, tojkafani, koja jedotemereogavnadabi,kadbipaunimaovišeoddvagramamozgaiželjudaos-taviovajsvetuboljemstanjuodonogu kojem ga je zatekao, zapravo imaoosnovdatuživlasnikazazlostavljanježivotinja, inanošenjeteškihmentalnihtrauma.Jabihgaprvipodržao,jerdasekojimslučajemtakafanazove“Dane”,po meni, ja bih se, suznim očima,pogledao u ogledalo, i plačnim gla-som zapitao “Šta ja imam zajedničkosa ‘tim’?”. Dakle paun je najlepšaod svih životinja koje postoje u jed-nom seoskomdomaćinstvu, dok se sačemernošću spoljašnjeg i unutrašnjegizgledaovogprostoramožemeritijedi-nostaridobriZelenivenac,čmarBeo-grada.

Nas osmoro je išlo autobuskomstanicom, tamo kod perona, gde sekupuju karte. Dva pripadnika i jednapripadnicainterventnebrigade,“dobroveče,ličnekarte”.Dobroveče.

Svi smo im dali lične karte, ipočeli da odgovaramo na pitanje štaradimotu.Utomtrenutkusmozgrešili.Naivno, pričali smo sa njima kao sanormalnim ljudima. Rekli smo im dasmo studenti, da smo slavili plaćeneškolarine, preuveličavali smo stvari,kako smo gladovali tri dana i kakosmojakosiromašni.Tapričajetrajalanekovreme, ikakonasnijevišeništapitao, mi smo se zapričali. Mali de-

beli kompleksaš, sa svinjskom facomiožiljkomnaduši,zagrmeo jekaodasmomitikojisumulupalićuškeuos-novnoj:

-Tišinabre!!!Verovatnojebioiznerviranjernije

uspevaodapratinašedugačkerečenicei štonije znao šta znače teučene rečikojenemajuvezenisapendrekom,nisakladionicom,pačaknisapunjenompljeskavicom,otprilikejedinetristvarisakojimaonimadodirnihtačaka.Zbun-jeni, razmenili smopoglede i pitali ihštasmozgrešiliizaštosetakoophodepremanama.

- Remećenje javnog reda imira,odgovorio jeponosno,kaoda je rešioultimativnozajebanumisteriju.

I couldn’t help but wonder... Dalismomiremetilijavniredimir?Redsigurno nismo. Išli smo pravo, nismopadali,ljudisunormalnoprolaziliporednas,inikonijeimaorazlogadaseosetiugroženo.Mir?Remetili smomir.Aliistovečehiljade ljudi jeorganizovanoremetilomir, slavećipobeduSrbijenaDavis Cup-u. Ulice su zatvorene zasaobraćajdaimnikonesmetadokoniremetemir. Je l’ zakonom zabranjenobiti srećan na ulici, smejati se glasnoilisene-tihoraspravljatisadrugarom?I koja je to granica glasnoće izmeđuneremećenjairemećenjamira?Onkodsebenijeimaouređajzamerenjenivoazvuka. Jedina stvar koju je onmogaodadokažeidanaszanjutereti,kadabitobilozabranjenozakonom,ještosmobilipijaninaulici.Alitojelegalno,dok

godneprelazimoulicu.Amogaojedaidezanamajošpardesetinametaraimibismotouradili.Alizaštobi?Onjein-terventna.Iznadzakona.

Dokjeonproveravaoličnekarte,mi smo se ponovo zapričali. Pričamomitakoosvemuisvačemu,javećzab-oraviodasmousredstartovanja.Kapi-ram da se debeli osetio zapostavljenojeropetnijebioucentrupažnje,iopetnismobiliaktivnozabrinutištonasonprovera,pajeponovozaskičao:

-Alobre!!!Tišinarekaosam!SadmislišštosipijandasiBog.

Da,akonemašništaprotiv,bašjetakobilo.Zatosamseinapio.Ineznamda po zakonu ne smemda se osećamkaoBogdoksampijan.Naravnonisammu to rekao, već sam sekoncentrisaoda složim najopušteniju moguću facukoja će ga iznervirati a za koju nećemoćidamikenja.

Sonjijezazvoniotelefon,biojetotaksistakojijeuvekvozigajbiitrebalisudasenađu.Javilase,udaljilakorak-dvaipričalasanjim.Pripadnicabrigadejeutomtrenutkuosetilapotrebudaseumeša,ireklajojdaprekinerazgovor.Pretpostavljamda joj jebilokrivo štonju niko nikad ne zove, i što iako jeodavno kupila telefon, u inboksu imasamoporukeodmts-aijednuodsestrekoja je pre dvameseca dolazila neštoposlomubeegee.VerovatnojemrzelaSonju,koja jebilaokruženasasedamnimalonepoželjnihmladića,dokjeonabilaokruženadvojicomdebelih,kojisublejalisanjomsamozatoštomoraju.Ili

Montaža:StefanBeriša

17

ŠKRIP Januar,2011.

jujemoždapodsetilanaonuodvratnuIrenuizsrednjekojajebilamnogovišekulodnjeikojasesmuvalasaMarkomnakogaseonapotajnoložila4godine,i kome je napisala desetine ljubavnihpismaalinikadnijeimalahrabrostidamuihda.

Sonja, koja je imala poteškoćada vodi i taj jedan razgovor, je nara-vno nije čula. Super-prase od malo-pre je osetilo kako je heroini iz nji-hove skromnedružineuskraćenadozastrahopoštovanjabezkojejeuvidumi-greneopsedajudemoniprošlosti,pajeprišaoSonjisaizrazomlicakojimejejezivopodsetionaJozefaFricela, i iz-draojojsesa10centimetaraufacu:

-Ostavitajtelefonbre!!!Pogledala ga je kao da mu viri

kondom iz nosa i podigla obe ruke uvis.Najstrašnijesampizdeo,aliusebi.Ipak je on interventna. Nepotrebno jereći, svi smouzornigrađani,ubrzo sunas pustili da idemo. Da vas ne usk-ratim za detalje, napominjem da samsiguran da se u jednom trenutku, doksmosežalilinavisokeškolarine,buckosmešio i gledao nas kao neku maludečicu, iako taj čin sad nikakone bihumeodaubacimukontekst, sanekimlogičnimtokomnjegovograspoloženjakojibibiouslovljennašimponašanjem,jeronosenijemnogomenjalodabioniz stanja blaženog debilizma prešao ustanjehisterijeizla.Alieto,ujednomtrenutku, bio je dobar. Elem, jedinoštomiostajejedaodemkodadvokataidagapitamdalipozakonuonmenimože da zabrani da pričam, sa nekimili telefonom.Štada ja idemulicom iočekujemvrlovažanpozivizbolniceaonmezaustaviinedamidasejavim?Dokleidunjihovaovlašćenja?Dalionmožeakojeekstremnološeraspoložentaj dan dami skine pantalone na sredulice?Jasebojimdasuodgovorinaovapitanja“kotejebe”,“donebainazad”

i“naravnodamože,tojeinterventna”.Znamzasigurnodanesmedasederenamene,aliposlesuspenzijepolicajcakojijeupucaolikauglavujerjevoziopijan,najtežakaznazadranjenaljudebipotojlogicibiladamušefnekaže“svakačastmomčino”.Akopogledamookosebe,videćemodateuNorveškojpitajudalijeproblemdatepretresu, i timožešdakažeš“jeste,žurim”. U Švedskoj je zabranjeno danosišdroguukrvi,dokjeČeškojdoz-voljeno oko gram-dva grama heroinada imaš kod sebe na ulici. Znači onise prema svojim građanima pristojnoponašaju, i opredelili su se ili za “nemožešdasedrogiraš”ili“možešdasedrogiraš”.Akodnas?Kodnasmožešdaidešpijansvedokidešistomstranomulice,imožedatecimakokakohoće,idoktecimatisitotalnoobespravljen.Alo bre, ja ne smem da pričam prednjima?!Nijemi svejedno.Mislio samdaživimuslobodnojdržaviidaimamljudska prava. Nisam znao da možeda dođe policajac i da mi zabrani dapričam10minuta,dasederenameneiguramirukuuunutrašnjidžepbezpi-tanja.Štaakojatudržimvizitkartulikakojipravigumenelutkezajebanje,ponarudžbini,samomudonesešslikuidi-menzijeizanedeljudanadođešpotvojuličnuortakovušvecuiliBrankuKatić?Zastrašujućaistinajedatinemožešdamukažeš“enemojdamigurašrukuudžep,imamneštoprivatnotu”.

Danebudedasamokenjamanenudimrešenje,japredlažemdanjihovaovlašćenja idu samo do pretresa pi-panjemprekoodeće, tj.daproveredanemašoružje i to je to. Inemadamevodiustanicunapretresilištavećzatoštosamsumnjiv.Akomujesumnjivo,nek me prati dok ne prekršim zakon.Štamenekaoslobodnoggrađaninakojinikadnijeprekršiozakonboliuvoštojenjemusumnjivo?Jel’tomojproblem?

Ejbre,jasamkrenuonaispit,nemamjavremenadasenekoderenamenenaulici.

Iovapričaosumnjivostimedovodidoposlednjedileme,kojućupredstavitiupravokrozsituacijukojusamopisao.Dalimehanizovatisistemezakontroluljudi? Da li policajcu dati fonometarkojimerinivozvuka,ilimudatipravodaodlučujekadsamjapreglasan?Dalidaautobuskekarteproveravajukon-troloriilidanemožešdauđešuauto-bus dok ne očitaš kartu na automatu?Da li brzinu da kontrolišu saobraćajciilikamere?Ustvari,akovećmožemo,zaštonebismokaoLondonsnimaliceograd,adapolicijabudesamozanimlji-voobučenaturističkaatrakcija?Pitanjekojećedatijedinstvenodgovornasvagorenavedenapitanjaje:dalibiprih-vatiovelikibrojnekažnjenih izvršenihnezakonitihdelatnostiusvomgradu,pocenudatimožešdaprekršišzakonakonekad budeš imao potrebu? Potvrdanodgovorisključujetotalnuautomatizac-iju, odričan odgovor isključuje ljude,jer, ono što sigurno znamo je da ljudigreše, takodadokgod ljudibudubilidelovisistema,sistemnećebitiniblizusavršenog, a ako delovi sistema budubilisamomašine,sistemćebitisavršen,ali po čijim kriterijumima? NemojmosepravitidanismogledaliTerminatora.

Nudim rešenje u nekoj ravnotežiljudi imašina, opet da ne bude da sesamo žalim. Međutim, moje slabopoznavanjeistorijejevišenegodovolj-nodazaključimdačovečanstvonikadnije uspelo da održi ravnotežu, da sezaustavinavremeikaže“eljuditojeto, nekostaneovako,ovako jekul”, izato se bojim da će doći vreme kadaćemosvitražitisavetodŠvarcenegera,jeronjetovećiskusio,pamakarsamoufilmu.

Dane Popović

18

ŠKRIP Januar,2011.

29godinaodsmrtiMiroslavaKrleže

Pretpostavljam da vam je mojdramski rad uglavnome nepoznat imislimda jepotrebnodavamkažemnekoliko rečiosebikaodramatičaru.Napisaosamdodanaspriličnomnogodrama,isvesumojedramedodanaspropale.Teškojeto,unekolikoriječi,odreditištobitoimalodaznačikadasekaže“dajejednadramapropala”.Zamomenat ovog dramaturškog uvoda,mislimdabi bilodostatno zadovolji-mo li se konstatacijomda supropalesveonedramekojimanijesuđenodaseodrženarepertoaruduljeod jednesezone.Takvedrameneživeduljeodkakve prolazne ženske pomodne ka-price;takvedramepropadaju,kaoštoje propao onaj prošlogodišnji jesenji,toliko razvikani “toque à la Lind-bergh”, šešir jesenjegkorzakoji smoimaličastgledatinasvakomekoraku,adanasmunemanitraga.

Moje drame sve su, dakle, pro-pale jer se ni jedna nije održala nakazališnim repertoarima dulje odjednesezone.Isamtajfakatštomojedramepropadajunebibiotolikovažandas timpropadanjemnijeu intimnojvezijošidrugopropadanje;naime,uzmojedramepropadamijalično.PrvesvojeodlikeizgubiosamzbogpisanjadramapouzorunaMirkaBogovićanakrižarske,viteškemotiveonašimburg-grafimaizdvanaestogstoljeća,abilojetouprvojidrugojgimnaziji;jednasezvala “Krvava noć naGrebengradu”;u četvrtom razredu gimnazije propaosam iz latinskog igrčkog jer samse,mjestonepravilnimgrčkimglagolimai pogodbenim rečenicama, zanimaopisanjemdrama.Jednaodnjihnosilaje ime historijske lađe Bellérophona,

aprikazivalajeNapoleonanaputuzaSvetu Jelenu.Mnogo sam drama na-pisao do devet stotina i četrnaeste, osvećenicima,ogrbavcima,ozrakoplo-vcima,isvesamtouvijekiznovapaliokaomakulaturu;prvadramakojusamštampao bila je “Legenda”, u četirislike, pune lirske mjesečine. Opisaosam u njoj Krista kako razgovara sasvojomvlastitomsjenomoproblemi-macrkvekaodaječitaoKranjčevića.Sa svojihdvadeset godina čudio samse što naše kazalište nije htelo daprikazuje moga Krista na mjesečinikako u masliniku čezne za plavomkosomMarije,sestreEbazarove.Uočisame objave rata (četrnaeste u junu)štampaosamjošjednuaktovku,“Mas-keratu”,oKolombiniiPierrotu,alita“Maskerata”ita“Legenda”propalesuu košu gospodina Bacha, tada direk-toradramenazagrebačkomteatru.Teislijedećegodinepetnaestepropalojeukošu tog istogdramaturgašestmo-jih drama: dve simboličnobiblijske, ačetiri simboličnosocijalne. Neke samštampaouodlomcima,nekesampre-radio u prozu, a jedino “Kraljevo”ostalo je na programu za repertoarzagrebačkogteatraitakovećčekanaizvedbutrinaestgodina.

Godinesedamnaeste-osamnaestepropalesumiukošuzagrebačkogdra-maturga ponovno dvije drame. “Mi-chelangelo Buonarroti” i “CristovalColon”. “Michelangelo Buonarroti”,izvedenkonačnoposlijeosamgodina,godine 1925. mjeseca juna, propaoje kod izvedbe definitivno. Skinut jes repertoara nakon treće predstave.One iste godine, kada sam upravizagrebačkog teatra predao “Michel-

angela”, propala jeAustrija.Po tomekako jeAustrija propala, meni je iz-gledalo da je i taAustrija neka lošadramakojusamjanapisao,pakjezatopropala.Oaustrijskojpropastinapisaosam nekoliko stotina stranica novelapoznatih pod naslovom “HrvatskibogMars”ijednudramuučetiričina,“Galiciju”.Nijemogladabudeigranajer je upravo na dan premijere, polasataprijepredstave,skinutasreperto-ara30.XII1920.nadanObznane.Kaoštosumojeprvestvarisvižigosalikaobezbožnjačko blato, o “Galiciji” na-pisao je jedan zagrebački dnevnikdasamimaouplanudazaprvepredstavetedrameudarimpomoćupučanaup-ravu i da se proglasim intendantomzagrebačkog teatra.A jedanbeograd-skilistdoniojeslijedećegdanaizZa-grebadepešupodnaslovom“NeuspjehKrležinedrame”.

“Sinoć je igranaKrležinadrama‘Galicija’, ali je doživjela potpunineuspjeh. Publika je otklonila” itd.,itd.

Godine dvadeset i druge izniojeGavella “Golgotu”, godinukasnije“Vučjaka”, dvadeset i pete “AdamaiEvu”,alini jednaod tihdramanijeprešlausledećusezonu,svesu,dakle,propale;iprijenegoštoćudaprijeđemna svoju najnoviju dramu, dozvolitemi da vam kažem nekoliko riječi otehničkoj strani i o metodama svogpisanja drama. Kada sam prije petn-aest i dvadeset godina kao gimnazi-jalac, aposlijekaodvadesetogodišnjipočetnik,sjeodapišemdrame,prirod-nojedasammisliodatumeštrijumogunaučiti od nekog majstora. Po našojknjiževnohistorijskoj shemi izgledalo

Izlaganje u Osijeku, 12. 4. 1928. pred čitanje drame “U agoniji”

19

ŠKRIP Januar,2011.

mijedabihmogaoučitituveštinukodDemetra,kodMarkovića,kodTresića,kodKumičića,kodDežmanaIvanova,glavnoginicijatoramoderneidramati-zatoraŠenoinog“Zlatarovogzlata”,ilikodStjepanaMiletića,kojiseistotakoudokolicibaviopisanjemdrama.Mis-limdanijepretjeranoustvrditi(atojepoznatoovdjeprisutnojgospodigim-nazijalcima)daod tihdramatičaranemoženitkonaučitiništa,paknijedangimnazijalac početnik. Ukoliko se uokvirunašescenskeknjiževnostimog-loštonaučiti,tonijebilomnogo:neštoretorike kod Vojnovića i nešto sim-bolizmakodKosora.OsimKosorovog“Požara strasti” čitava našaModernanijedaladrame,aVojnovićevaretori-kanajvećajeiosnovnasmetnjanjemusamome; kao škola, ona je djelovalakao najgori otrov dramskih dijaloga,napisanihunjegovojsjeni.

Prirodno je, dakle, da sam kaodvadesetogodišnji dečko čitao višeŠvede,dekadente,StrindbergaiWede-kindanegoŠenouiliMirkaBogovića.Imao sam šesnaest godina kada sampreveo gotovo čitavu “Gospođu smora”,aza“Teutu”samvećuprvomrazredu gimnazije bio uveren da nevrijedimnogo.U sredini, dakle, gdjese Quiquerezove (Kikerčeve) vinjeteo Kralju Tomislavu na dvostruko-sladnom pivu Zagrebačke dioničkepivovaresmatrajunacionalnommani-festavijom,jasam,pišućionašimnar-odnim motivima kraljevskog sejma,rata, kasarne i ratovanja, proglašennarodnorazornim, anacionalnim el-ementom. U toj konfuziji prošlo je

desetgodina.Govorilisumizačitavoto vrijeme da nema Radnje umojimdramama. Poslije lirskog,wildeovsk-ogsimbolizmaumojimprvimstvari-ma (“Saloma”, “Legenda”, “Sod-oma”), jasamnascenipočeoraditisgorućimvlakovima,smasamamrtva-ca, vješala, sablasti i dinamike svakevrste: tonule su čitave lađe, rušile susecrkveikatedrale,stvarisuseodvi-jale na oklopnjačama od trideset hil-jada tona,pucale su čitave regimentei umiralo se u masama (“Hrvatskarapsodija”, “Galicija”, “Michelan-gelo”, “Kolumbo”, “Golgota” itd.).Svemojedrameizonogvremena,onisimbolični danse macabrei, bezbro-jna masa umorstava, samoubojstva,priviđenja, onouznemirenoodvijanjeslikau furioznom tempu, svaona ju-rnjava pokojnika, mrtvaca, bludnicagorućih anđela i bogova, rovanje pogrobovima, oživljavanje podzem-lja,sveonevojskenauzmacima,onakrvipožari,zvonjaveipalež i ludilojedne bjesomučne hajke, sve je tobilo traženje takozvane dramske rad-njeu sasvimkrivomsmjeru:ukvan-titativnom (“Golgota, “Adam i Eva”,“Kraljevo”).Dramskaradnjanasceninije kvantitativna. Napetost pojedinescene ne zavisi od izvanjske din-amikedogađaja, negoobratno: snagadramskeradnjejeibsenskikonkretna,kvalitativna,asastojiseodpsihološkeobjektivacijepojedinih subjekatakojinascenidoživljavajusebeisvojusud-bu.Nemože,dakle,bitidobredramebezunutarnjegpsihološkogvolumena,kaoglazbala,idobrogglumca,kao

svirača koji na tom glazbalu svira.Osjetivšitakoiskustvomsvusuvišnunapravu vanjske, dekorativne, da-kle kvantitativne strane suvremenogdramskogstvaranja, jasamseodlučiodapišemdijalogepouzorunanordijskuškoludevedesetihgodina, snamjeromdaunutarnjirasponpsihološkenapeto-sti raspnem do što jačeg sudara, a tesudaredaštobližeprimaknemodrazunašestvarnosti.Takojedošlodomojihposljednjihdramakojenisuinećedabududrugonegopsihološkidijalozi,štoseprviputunašojdramskojknjiževnostis četrdesetogodišnjim zakašnjenjem.I dok, s jedne strane, kritika o menipišedasamekspresionistifuturist,ja,kaonajekstremnijidramatičaruočimanaše kritike, pišem danas psihološkedijaloge švedske škole sa četrdeseto-pedesetogodišnjim zakašnjenjemspram sličnih zapadnjačkih eksperi-menata.Stanjejeutompogledusvaka-koparadoksalno,alizaparadoksalnosttoga stanja jakaopojedinacnenosimnikakve odgovornosti.To su unutarnjiiživotniproblemipojedinihknjiževnihmiljea.Žalosno je to da naš književnimilječinisvemogućenaporedase(ponekim neshvatljivim zakonima inerci-je)opresvakompozitivnompokušaju,samodapomogućnostištokasnijesv-ladamo naše sveopće zakašnjenje. Uborbi s tim žalosnim otporom našegknjiževnogmiljearazvijasedanasmojsveukupnidramskirad,askakvimus-pjehomvidjetćetevečerasizdjelakojećuimatičastdavampročitam.

20

ŠKRIP Januar,2011.

PismoizItalije

Ivan Grozni, tako su ga naz-vali u ovdašnjim medijima. Slikaistetoviranog navijača koji mašebakljom širi se Italijom. Nacio-nalna sramota, divljanje varvara,posledicasituacije izdevedesetih.Opet su stare floskule bezbrižnonadletale medijsko nebo zemljeSrbije, gnezdeći se i proizvodećibeznačajne analize beznačajnihvladinih psihologa, sociologa iostale rulje izvučene iz naftalinaspecijalnozaovupriliku.

Krenimo ispočetka, pratećidva narativa. Jedan je ono što jeautor teksta uočio, budući da se isamnalaziuItaliji,adrugijeonoje servirano populaciji. Utakmi-ca Srbija protiv Italije, tj. Srbijaprotiv Đenove, predstavlja jed-nu utakmicu u nizu, utakmicu zakvalifikacije na neko prvenstvo.Koćegaznatikoje,arealno,nijeni bitno. Jedna od nebitnih stvarikoju možda treba pomenuti jestedajeselektor,valjda,dobiootkaz,adanovoglikanisusvivoleli,za-pravo,nijeganikovoleo.Poštojeuvoddat, vreme je da se osvrnemnastvarikojezaistaznam.Možeteseuveritidamojepoznavanjefud-balanijenavisokomnivou.Znam,kakav sam to muškarac... I daljeplačemnoćuzbogtogdefekta.

Slika iz medija: Huliganipredvođeni izvesnim Ivanom sunapravilineredenastadionu.Zbogtih događaja je utakmica prekinu-ta. Detalji koje je javnost saznalasu da je Ivan predvodnik grupenavijača Crvene Zvezde, te da su

se švercovali do Italije koristećikartenekihstarica.

Druginarativ:NavijačiSrbijesu se okupili uĐenovi tokompo-slepodneva. Tokom celog dana suse nalazili u centru grada, gde supevali su navijačke pesme (klasi-ka), i ponašali se vidno agresivno(ako bih opet stavio “klasika” uzagradu,svrstaobihseukategori-juB92).Bilisuokupljeniokofon-tanenacentralnomgradskomtrgu,a zanimljivo je to što se nijedanpolicajacnijepojaviotokomcelogposlepodneva, iako je izvestanbroj kulturnih spomenika išarangrafitima (Duždeva palata, jedanodnajbitnijihspomenikauItaliji).Pri ulasku na stadion, navijači supropuštenibezpretresa.Svisuušlinaograđenutribinugrupno.Nebibilo na odmet izvojiti i činjenicuda je struktura navijača bilapriličnoraznovrsna.Tusubilepo-rodice, studenti i, naravno, grupaSrBskihdelija.

Zajedničkideozaobanarati-vajedapoulasku“pristalicaSrbi-je” na stadion počinje haos. Bak-lje lete na teren, seku se ograde,zapravo, sve ono što je tako lepoprenesenoodstranemedija.Utak-micasezavršavaponištavanjem, itusenarativiopetrazdvajaju.

Mediji prenose detalje da jevođa navijača uhapšen kada jepokušao da pobegne u prtljažnikuautobusa.Takođe,kasnijesenavo-didajevećideonavijačauhapšenpopovratkuuSrbiju.

Sa druge strane, posle

završetka utakmice, navijači suostali na tribinama još par satijer im policija nije dozvolila daizađu. Kada su napokon pušteni,dozvoljeno im je da se okupe is-predstadionauzatvorenomkrugu.Neštokasnijeutokunoćiparauto-busa je odvezlo deonavijača.Os-tali su čekali jutro da bi ih pusti-li da se raziđu. U tom trenutku,grupakoja jepravilaproblemenastadionubakljompogađapolicajcau glavu. Nakon ovoga sledi od-mazda italijanske policije u kojojsu stradali svi koji su se tu nala-zili. Dosta ljudi koje poznajem jeprimljenoubolnicusaprelomima,krvavim glavama i svim sličnimbolestima koje pendrek ume daizazove.

Neko bi rekao da ove razlikene menjaju situaciju, da je pričaopet ista.Naprotiv.Ovesitne raz-like i detalji dajuosnovu za anal-izu onoga što se desilo, i zapravočine ključni deo autorove perspe-ktive.

Sve u svemu, šta samzaključionaosnovu informacijaodešavanjimauĐenovi,irazgovorasaljudimakojisubililičnoprisut-ni:

1.Celapričajenameštena.2.NavijačiCrveneZvezdesu

izričitoodgovornizadešavanjanautakmici.

Nekoliko sati pre polaska nafudbalskuutakmicujednadevojkauMilanu javlja sena telefon.De-vojka je student, vatreni rodoljubkoji pati od klasičnog sindroma

nostalgije. Baš zbog tog sindro-ma je i rešila da ode na utakmicusvoje zemlje i vatreno je bodri,ispoljavajući na taj način svojupovezanost sa Majkom Srbijomi SPC.Kao i obično, radosno od-govara na telefonski poziv, ipakje to njena majka. Sat vremenakasnije naša protagonistkinja seodriče svojekarte, čak je i pokla-nja, i ne odlazi na utakmicu kojuježeljno iščekivala.Njenidrugarisu razočarani, ali kasnije u tokunoći upoznaju pendrek italijan-ske policije, i sklapaju večno pri-jateljstvosanjim.Oh,interesantnoje napomenuti da je glavni junakovogparagrafarođakaDrugaIviceDačića.

MajkenisuzvalenjihoveDeli-je,reklisuimdaćebitinamisiji,

kojajepritomdobroplaćena.Biloim je naređeno da prave nerede,makar to sami radili. Na kraju sumorali samida se sukobljavaju sapolicijom. Dok su ostali gledali,oni su junački izazivali, maltre-tirali i pokušavali da izdejstvujureakciju snaga reda. Kad god bisituacija postajala mirnija, noviplotun baklji bi poleteo od istihljudi.Bilojetuinekihmlađihkojisuoduševljenoprihvatili poziv zauništavanje, ali jednagrupa je ru-kovodila.

Sveovosamčuoodljudikojejevišeodpendrekabolelotoštosubili izmanipulisani na ovaj način.Tu ogorčenost, isprepletenu saironijom,pokušaosamdadočaramu ovom tekstu.Ali opet je tu pi-tanjeZAŠTO?IDOKLE?

Mislimdajeovosamojedanodnačinamanipulacije,zaradost-varivanjameninepoznatihciljeva.Davnosamprestaodaverujemumedijskuobjektivnost,tamonegdekadasamskontaozaštapišaiva-gina zapravo služe. Kasnije samvideo i primere. Izbori na Filo-zofskom, razgovor sa novinarkomkojamijepriznalakakosulažiraliizveštaj o rekonstrukciji puta,kako rade po direktivama partija.Imatujošmnogosličnihsituacija,aovajesamojednaodnjih.Brineme samo to što laži rastu, šire se,dobijaju ogromne dimenzije, a tomeplaši.Bojimsedajednogdananeću moći da razlučim istinu odlaži. Za sada je još uvek lako, alisvakimdanomsusveveštiji,luka-viji.Zbogčegasukonstruisaliovupriču, ne znam.A iskreno, bojimseidasaznam...

Vasilije Marković

21

ŠKRIP Januar,2011.

vidislikuuoriginalu

http://sportemotori.blogosfere.it/images/ivan-bogdanov-lapresse.jpg

22

ŠKRIP Januar,2011.

Numerofrenici

Texto“numerofrenicima”jenas-taopoduticajemteoretičaraifilozofakojijeidejupanoptikonaprimenionacelodruštvo.MišelFukousvomdelu“Nadzirati i kažnjavati” predstavljanačine i oblike kontrole posredstvomkojihdruštvokaojednacelinadiscip-linujeponašanjapojedinaca.

Drugipokretačkojimejenaveoda razmišljam o fenomenu brojevabilajepojavabrojčanikanapešačkimprelazima (bliže o ovoj pojavi u nas-tavkuteksta).

Matematika i Pitagora

Brojevi?Prvaasocijacijamnogi-maodnasjestematematika.Matema-tikajepostavljenanapijedestalegza-ktne, logičke i neutralne nauke. Bezobzira na mogućnosti rešenja, samojednaodnjihje,uistovreme,inajkraćai tačna mogućnost. Ta ispravnost izmatematičkih krugova reflektovalase na svakodnevnicu. Oni koji želeda predstave da je određena pojavaočigledna(jasnakaodan)iliodređenidogađaj objektivan, upotrebićematematičkisuddaje1+1=2.

Razvojmatematike se vezuje zaperiod antike. Od vremena Pitago-re, u sferi filozofije postaje predmetproučavanja. Pitagora je tvrdio da subrojevi osnov svih stvari. On je ot-kriovezubrojevaimuzike,inapravioklasifikaciju brojeva na pravouga-one, trougaone, piramidalne brojeve.RazmatrajućiradideloPitagore,Raselje zapisao: “Matematika je, verujem,osnovni izvor vere u večitu i pravuistinu, kao i u razumski svet koji na-dilazi ljudska čula. ...Racionalistička(podvukla autorka), kao suprotnostapokaliptičnoj religiji, bila je odPitagore pa nadalje, a od Platona jošupadljivije, gotovo pod dominacijommatematikeimatematičkemetode.”

Cifre ostaju jedno od glavnihobeležja matematike, kao večni en-titeti koji se razumeju bez obzira narazlikeuprostoruivremenu-mislise,presvega,natzv.civilizovanenarode.Ali, nemaju li brojevi veću ulogu odračunarske? Zar ih ne susrećemo iu drugim sferama života, i zar nisu

oni ti koji nas “teraju” na delanje iliuzdržavanjeodistog?

Numerofrenici - termin

Pojam“numerofrenici”jejezičkakovanica kojom želim da označimljudeupostmaterijalističkojeričijisupostupciimišljenjazasnovaniupravonabrojevima.

Brojevi omogućavaju savre-menomdruštvudaostvarisvojeideale-racionalnost(uekonomskomsmislu),efikasnost,kalkulabilnost.Ovutvrdnjumožemo uporedno da posmatramo isa jednim izvodom iz “Nadzirati ikažnjavati”:“Tačnost,marljivostireg-ularnost predstavljaju osnovne vrlinekada je reč o vremenu svojstvenomdisciplini.” Udruženi sa masovnomkulturom ihiperpotrošnjomneostav-ljaju vreme za prevazilaženje lažnesvesti(uznačenjuukojemgajekoris-tioMarks),većsvakuakcijuvezujuzaprolazneužitkeidoživljaje.

Oblasti društvenog de-lovanja i uloga brojeva

Pogon savremenog društva jesuekonomija i tehnika. Ekonomija jeavangarda u procesu globalizacije.Pored uticaja transnacionalnih kom-panija, slobodno tržište i slobodna,nesputana trgovina su od velikogznačaja. Sloboda trgovine u Evropiuspostavljena je nakon Francuskerevolucije, ali je trgovina mnogostarija pojava. Sa jačanjem novca,razvija se robnonovčana trgovina,kojukarakterišeupotrebabrojevaios-novnihmatematičkihoperacijakakobise odredio račun ili vratio kusur.Ev-ropskacivilizacijapoznajerimskebro-jeve,kaosvoju tekovinu,alinjima jeteškooperacionalizovatizakratakpe-riod.Krstašisuizsvojihpohodadoneliiarapskecifre,kojimasepostiželakšeračunanje,bržiprometiuštedavreme-na.Tako je evropsko nasleđe zamen-jenouimeefikasnijetrgovine.

U oblasti tehnike i tehnologi-je, obeležje savremenog društva jeračunar. Za njega se govori kako jenajracionalnije sredstvo - spravakoja

je lako prenosiva, sve manjeg obi-ma, ali većememorije i veće brzine.Računar je zasnovan na binarnomsistemu koji se sastoji od različitihkombinacijacifara0i1.

U navedenim primerima, bro-jeviobezbeđujudaseistiposaouradiza manji vremenski interval i imajuatributivnu funkciju pomoću kojeomogućavaju upoređivanje dva pred-meta. Pri kupovini npr. džempera,pravimo razliku između jednog kojikošta400idrugogkojistaje4000di-nara.Oninasnavodeinarazmišljanjeokvalitetuistih.Njihovadrugafunkci-jajeudisciplinitela,ponašanjairadapojedinaca.

Ljudskoteloseinstrumentalizuje,odnjegatrebanapravitiposlušno,onokojećeimatisnagu,alijenećekoris-titizarušenjesistema.Brojnereklamei časopisi “za zdravlje i lepotu” kaonezaobilaznu tačku imaju idealno iz-vajano telo žene, odnosno muškarca,propraćeno brojnim savetima kakostićido“željenog”izgleda.Tisavetisebazirajunabroju sati vežbanja,brojuobroka i, što je zanimljivo, počinjusavetovatioptimalanunosbrojakalo-rija. Na ovaj način brojevi ulaze i ukulinarstvo, svako jelo, pored svojecene (izražene u ciframa), sadrži ipreporuku kuvara kako broj kalorijaodgovaradnevnomunosu ili je ispoddatog proseka. Ukoliko priroda nijepodarila pojedincu predispozicije uzčijupomoććeizgledatikao“saslike”,afirmišeseestetskahirurgija,kao--os-novnamedicinskadisciplinazaisprav-ljanje“mana’’ufizičkomizgledu(preestetskehirurgije,uovepotrebekoris-tilaseortopedija).

Netrebazaboravitinizlatnipre-sek i broj Phi koji su primenljivi naegipatske piramide, biljke, čovekovotelo,alikaoiprincipkomponovanjaumuzici.Zlatnipreseksedobijaodno-somzbiraveličinaionevećeveličinekoji je jednak odnosu veće i manjeveličine. On ima i svoju vrednost uvidubrojaPhikojiiznosi1,61.

Brojevima se disciplinuje radučenika.Odosnovneškole,predavačinameću - za njih - neosporan značajocena.Negovoreoznanju,većož

23

ŠKRIP Januar,2011.

potrebidasedosegneodređenakombinacija ocena kojom sepostižudaljiciljevi.Ulogaci-faraseprotežeinaprocesran-giranja kvaliteta učenika priupisusrednjihškolaifakulte-ta. U poslednje vreme, poduticajem Bolonjskog sitema,fakulteti se sve više oslan-jajuna institutbodova.Nemagovoraorazvijanjumišljenja,kritičke perspektive, podsti-canjanadiskusiju,većjeulogavisokoobrazovnogsistemadaobezbedipoštovanjepredispit-nihobavezakoje senajvećimdelom svode na mehaničkosakupljanje brojeva i izlazakna ispit. Vidna je afirmacijaciljno-racionalnogdelovanja.

“Vreme treba organizo-vatitakodabudeupotpunostiiskorišćeno.” (Fuko), tako daakociljatenaosmicu,dovolj-nojedanapravitekombinacijubodova i vreme organizujetetako da odgovara vašoj na-meri.Ali,boljiprimerzaost-varivanjeciljakrozdateelementejesubrojčanici na semaforima za pešake.Pored novog kruga discipline pešaka(odbrojavanjedodozvoljene radnjeukombinaciji sakonvencionalnimsim-bolom - zelenim svetlom), ostavljenoim jedauklope (preostalo)vremenabrojčanicima izraženo u sekundamakakobinajbržestiglidoželjenogmes-ta.

Profesionalni sportisti sepridržavajustrogihpravilaživotakakobipostigliznačajnijerezultateiosvojilinekoodprvatrimesta.Ukolektivnimsportovima uspeh se meri u brojupostignutih golova, koševa itd., dokseuindividualnimsportovima(npr.uatletici)sportistitrudedapostignuštobolji rezultat, koji se, opet,meri bro-jevima (minutima, sekundama i sto-tinkama).

U profesionalnom životu, bro-jevipostajuuslovzabavljenjeposlom.Lekari moraju da obezbede određenibrojpacijenata iposeteodređenibrojseminaraipredavanjakakobiostaliustruci.Sadrugestrane,uodređenepro-davniceseuvodesistemikojiprebro-javajumušterije, tj. identifikuju svakinoviulazak.Naosnovutoga,dodatnose rangiraju prodavnice kao profit-abilneiline.

Sigurno postoji još čitav nizovakvihprimera, ali za sadaćemoseovde zaustaviti. Na kraju izlaganja,da li Pitagoru možemo shvatiti kaoproroka?!

Javna i privatna sfera

Podelana javnu iprivatnu sferuposebnoseaktuelizujeufeminističkimradovima,kakobiseistaklamarginal-izacijažena, ali iRoma (ipripadnikadrugih etničkih i nacionalnih manji-na),LGBTosoba.Javnasferajesferagrađanstva, a privatna sfera obuhvataspecifične identitete, uloge i odnose.Javnasferasekarakterišekaonepris-trasna,racionalna,ipoložajodređenihgrupa se prikazuje kao univerzalan.Pod određenim grupama se podra-zumevaju muškarci, srednjih godina,beleputi,kojiimajupristupresursimamoći.

Napočetkutekstanavelasamci-tat iz Raselovog prikaza Pitagorinogradakoji tvrdida je racionalnostpoduticajemmatematike.Povezujućigorenavedenestavove,mogudakažemdaje zapravo javna sfera pod uticajembrojeva.

Savremenipolitičkiidruštvenisistemisekrećukaliberalnomobrascuživotakojiobezbeđujeopštu saglasnost u pitanjimaslobodeiprava,kojasuosnovjavnogdelovanja.Diskusijaodobrom i lošem ostavljena je

pojedincimadaih,izvanjavnesfere, konstruišu prema svo-jim preferencijama. Ukolikobi dobro i loše bili načini zaocenjivan je i procenu postu-pakairezultataujavnompro-storu,raspravabidugotrajala,kakobisepredstavilarazličitashvatanja dobrog i lošeg iusaglasili pojedinačni stavoviučesnikadebata.Samimtimštobi bio narušen racionalnog de-lovanja uz minimalno trošenjevremena.Dado takveblokadesistema ne bi došlo, nastupajubrojevi.Zarazlikuodmoralnihdihotomija i pluralizma njiho-vogznačenja,razlikuizmeđu15i20učesniciuopštimstvarima

razumeju, bez obzira na pol, starost,položaj, rasu (uz uslov da su brojeviizraženijezikomkojipojedinacrazume).

Sveprisutnost brojeva i disciplinaciframa učinili su da se pojedinac svemanje oslanja na svoju intuiciju i čulaprilikom delovanja. Usredsređenomna izvršavanje postavljenih zadataka,svaki mogući uspeh ili ostvarenje museprevodenaaspekatbrojeva.Pomoćuobjektivnosti koju nude cifre, pro-cenjujeseda li jeodređenaaktivnostvrednaradaitruda.Natajnačinčovekse približava načinu funkcionisanjamašina.

Pored toga, ideja panoptikonaje izmenjena. Umesto jednog “nevi-dljivog” centra, Velikog brata, kojiće nadgledati ponašanja pojedinaca,njegovamoć je razdeljena takoda seponašanje kontroliše ciframa koji setiču individualnih stvari, koje su pritomobuhvaćeneširomjavnomsferom.Ali,trinačela“Partije”ostaju–Ratjemir,Slobodajeropstvo,aNeznanjejemoć.

Jelena Šapić

Nacrtala:AdrianaJokić

24

ŠKRIP Januar,2011.

Stigmatizacijasvakodnevniceiliti

EMIGRATION

Svaki put kad pišem o ovojili sličnim temama kontam daegzaltiram u bezargumentova-nom patetisanju o alijeniranostii pratećem spleen-u u antrop-osamodovoljnom sistemu u komeegzistiram/mo. Nadam se da ovonije jedan od tih tekstova već daje ovo spis o kolektivnoj stigmikoja nam je ultravioletnim žigommarkirala čitav organizam u mo-mentu presecanja funiculus um-bilicalisa (naših ili našihmateri)2 negde na teritoriji ove “res publi-ca-e”. Hteo sam da obrnemmogaognjišta karakteristično retorskopitanje:”Da li ti znaš koliko sisrećan što si Srbin?”, dakle foku-siram se na jasno diferenciranproblem(individuacijskeprirode),šta ja gubim time što sam Srbin?

Ma koliko patetično, liber-alno u pokušaju ili wanna be po-etic to zvučalo, ja doista koncep-tualno gledano mislim da su sverase podskup one “najgrđe”,mas-kovite, senkovite, ljubičaste rasehomo “sapiens sapiensa”, koja jetu karakterističnu poziciju u spe-ktru boja zauzela zahvaljujući“Blagodarnom štambiljatoru” kojinam svakodnevno prlja ten. Pod“Blagodarništambiljator”ili,kakoviševolimdaganazivam,“Velikiindoktrinator”, podrazumevamkonstelaciju svakojakih predra-

suda, komentara, negacija, pozi-tivacija et cetera, karakterističnihza kulturu u kojoj individuaobitavaj a usmerenih prema dru-gim kulturama, nacionima i sl. Idođumiponekadtakousitnesate(tomozdravkovićevska frazeologi-ja)pitanja,zaštojaslušammuzikukoju slušam, zašto čitam knjigekoječitam,volimslike(neslikare)kojevolimikolikijetuuticajsre-dinskihfaktorailitirealnijeverbal-izovano društvenih stigmi kojimasamsvakodnevnožigosan?Koliko smo mi kao ljudi osiromašeni u smislu nepoznavanja kulturi i načina života nacija o koji-ma ne vlada najblagonaklonije nazovimišljenje?

Da konkretizujem, u nekenemile dane pokušah da iz hipo-kampusa izvučem svoja prvarazmišljanja ili sećanja o Al-baniji, i na um mi pade rečenicamog osnovnoškolskog razrednog(nastavnika geografije) koji namje, govorivši o Albaniji u šestomrazredu, rekao: “Umoje vreme jekod njih bilo tri ciglane i dve pi-lane a sad sekao i oni razvijaju”.Aeto,nidanasneznamzaštosamzapamtio tu rečenicu, možda zatošto sam kao dete voleo piletinu,a pilanumešao sa pilićarnikom. Ieto, kontam da (je) konglomerattakvih memorijskih koincidencija

(mogao da) utiče na moj stav onekoj pojavi. Verujem da se pre-drasude ne javljaju