REKLAME2

3

Izdava~:PKB Korporacija

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Gaji}

Redakcija: Qiqana Ri|o{i}, Vera Ponti i Dejana To{i}

Fotoreporter i tehni~ki urednik: Du{an Miladinovi}

Telefon redakcije: 8871-661, 8871-664Faks: 8871-664Centrala: 8871-002i 8871-121Lokali: 142 i 155

e-mail:pkbpoljoindustrija@pkb.rs

Adresa: 11213 Padinska Skela - Industrijsko naseqe bb

List izlazi jednom mese~no.Tira` 10.000 primeraka.

Priprema i {tampa: "[tamparija Borba", Beograd, Kosovska 26

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

POQOINDUSTRIJA: list poslovnog sistema PKB,ISSN 2217 - 8465 - POQOINDUSTRIJA COBISS.SR-ID 19016706

SADR@AJ

4 DOGA\AJI

U PKB-uUSPE[NOSPROVEDENA AKCIJA

DOBROVOQNOGDAVAWA KRVI

U direkciji PKB Kor-pracije, 18. jula,uspe{no je sprovedenaakcija dobrovoqnogdavawa krvi.Pozivu Slu`be za trans-fuziju krvi odazvalo se54 zaposlenih, dok je krvdalo 47, od toga osam`ena. Sedmoro potenci-jalnih davalaca, zbogzdravstvenih razloga,ovoga puta nisu mogli dadaju krv i pomognuonima kojima je ona uovom trenutku na-jpotrebnija. Q. R.

ZADRUGE ZA SPAS SELAVLADIN PROJEKAT 500 ZADRUGA U 500 SELA

32. SAVETOVAWE VO]ARA I VINOGRADARA

U okviru 51. tradicionalneprivredno-turisti~ke mani-festacije Gro~anske sve~anosti,koja se ove godine odr`ala uGrockoj od 26.07 do 02.08.2018.godine, 27.07. odr`ano je 32.savetovawe pod nazivom „Un-apre|ewe proizvodwe vo}a igro`|a”. Skup je odr`an u organi-zaciji Instituta PKBAgroekonomik i Gradske op{tineGrocka. Pored savetovawa na pla-tou Gro~anske ~ar{ije odr`ana jeizlo`ba vo}a, sajam poqo-privredne mehanizacije i etnobazar.Savetovawe je otvorila@ivadinka Avramovi}, zamenica

predsednika GO Grocka, koja jeprisutne podsetila da je Grockaop{tina sa epitetom najve}eop{tine u Srbiji koja se baviproizvodwom vo}a. - To potvr|ujei ~iwenica da prvi dan sve~anostive} tradicionalno poklawamo po-qoprivrednim proizvo|a~ima.Zbog toga se mi u op{tini trudimoda poqoprivrednicima obezbed-imo nova saznawa i informacijevezane za vo}arsku proizvodwu.Veliku zahvalnost dugujemo za-poslenima u Instititu PKBAgroekonomik i profesorima sapoqoprivrednih fakulteta, pre-dava~ima. Nau~ni skupovi su va`nida poqoprivredni proizvo|a~i

UNAPRE\EWE PROIZVODWE VO]A I GRO@\A

dobiju znawe koje je neophodno uprevazila`ewu vremenskih“neprilika”, koje su iz godine ugodinu sve izra`enije i uti~u kakona prinos tako i na kvalitetplodova rakla je ona i naglasilada se ~elnici op{tine zala`u zastvarawe javno privatnog partner-stva i otvarawa prera|iva~kih ka-paciteta za preradu vo}a.U ime Instituta PKBAgroekonomik prisutne je poz-dravio Zoran Jankovi}, rukovodi-lac odeqewa za vo}arstvo ivinogradarstvo koji se zahvalioOp{tini Grocka doma}inu skupakao i Ministarstvu prosvete itehnolo{kog razvoja RepublikeSrbije na pomo}i u organizaciji

savetovawa, kao i velikom brojupoqoprivrednih proizvo|a~a idrugih gostiju koji su do{li daprate izlagawa najeminentnih pre-dava~a iz oblasti vo}arstva ivinogradarstva sa prostora Sr-bije. Prisutni su mogli da ~ujudeset radova od predava~a sa po-qoprivrednih fakulteta u Zemunu,Novom Sadu, Kragujevcu, ̂ a~ku, kaoi predava~e iz Institita za pri-menu nauke u poqoprivredi i izGalenike Fitofarmacije. Govo-rilo se: stonim sortama {qive,kajsijama, tre{wama, vi{wama,jabukama, duwi, novim sortama vi-nove loze – kalini i despini kao io drugim vo}arskim temama.

V. G.

U organizaciji Ministarstva za re-gionalni razvoj nedavno je odr`anskup na kome su predstavqenirezultati prve godine realizacijeprojekta “500 zadruga za 500sela”. Projekat se realizuje uzpomo} Odbora za selo Srpskeakademije nauka i umetnosti izadru`nih saveza Srbije i Vojvo-dine.Prisutne je o dinamici realizacijeprojekta upoznao Milan Krkob-abi}, ministar bez portfeqazadu`en za regionalni razvoj kojije izme|u ostalog rekao da je dode-lom 196 miliona dinara be-spovratnog novca novoosnovanim i

postoje}im zadrugama u pro{loj go-dini broj poqoprivrednih zadrugapove}an za ~ak 17 odsto. Finansi-jsku pomo} dobile su 22 zadruge ucenralnoj Srbiji i ~etiri u Vojvo-dini. Ove godine u razvoj zadru-garstva ulo`i}e se ~etvorosrtukovi{e sredstava ~ak 820 milionadinara. On je uputio apel da svaslobodna sredstva u buxetu kojapostoje, a namewena su razvojutreba bez velikog razmi{qawaulo`iti u razvoj zadrugarstva. Novac iz programa dobile suzadruge koje se bave sto~arstvom,vo}arstvom, p~elarstvom, povr-tarstvom i proizvodwom lekovitog

biqa. U ime zadrugara Srbije skupuse obratio direktorZemqoradni~ke zadruge Vo}arNovi Slankamen Nikola Kotarac,koji je pozvao mlade da ostanu naselu i da se bez straha upuste u os-nivawe zadruga.U razvijenim zemqama sveta,zadrugarstvo je zna~ajan ~inilacekonomskog razvoja. U prilog tomegovori ~iwenica da u svetu ima oko800 milona zadrugara organizo-vanih u 750.000 zadruga. Pro-cewuje se da oko tri milijardequdi posredno i neposrednozara|uje zahvaquju}i saradwi sazadrugama, ~ulo se na skupu. V. G.

EKONOMIJA 5

PROGNOZE EU

U SRBIJI ZNA^AJNOJA^AWE PRIVREDNOG RASTA

U najnovijem izve{taju Generalnog direktorataEvropske komisije za ekonomska i finansijskapitawa predvi|a se znatno ja~awe privrednograsta u Srbiji. U wemu se analiziraju ekonomskiprogrami zemaqa Zapadnog Balkana i Turske, aslu`i kao potpora za izradu ekonomske politikeEU i Evropskog parlamenta prema regionu.U delu izve{taja posve}enom analizi ekonomskihprilika u Srbiji pi{e da su poreme}aji izazvanivremenskim neprilikama umawili privredni rastna ne{to ispod dva odsto u 2017. godini, {to jebilo znatno ispod o~ekivawa. Ipak, ekonomskaekspanzija uhvatila je zamah u drugom delu godine,

uz pomo} sna`nijeg investirawa. O~ekuje se da }ese ekonomska ekspanzija u Srbiji nastaviti unarednim godinama, {to je najvi{e bazirano naprivatnoj i javnoj potro{wi, koje su u oporavku.Iako bi rastu}a potra`wa mogla da dovede dopove}awa cena, predvi|a se da }e inflacija os-tati blizu ciqa centralne banke, i o~ekuje se da}e strane direktne investicije ostati velike i da}e u potpunosti pokriti trenutni deficit nara~unu.Prema projekcijama programa ekonomskih re-formi za 2018. godinu, ekonomski rast u zemqamaZapadnog Balkana bi trebalo da oja~a, a u Turskoj

Ve}ina qudi u Srbiji radi za plate mawe od 25.000dinara.

*****Vlada Srbije usvojila je Nacionalni program ru-ralnog razvoja za period od 2018. do 2020. godine,~iji je ciq podizawe konkurentnosti registrovanihpoqoprivrednih proizvo|a~a i podr{kazapo{qavawu mladih u ruralnim podru~jima. Usva-jawem tog programa stvaraju se zakonski uslovi zakori{}ewe propisanih podsticajnih sredstava zaprehrambeni sektor, restrukturirawe i razvojtr`i{ta, unapre|ewe ruralnog razvoja i `ivotnesredine. Taj dokument uskla|en je sa strate{kimokvirom Zajedni~ke poqoprivredne politikeEvropske unije za period 2014-2020.

*****Srpsko tr`i{te maloprodaje hranom je veliko oko3,8 milijardi evra. Organizovana trgovina ima

negde oko 55 odsto u~e{}a, {to zna~i da mali trgovciimaju 45 odsto tr`i{ta. Pore|ewa radi, celokupnaorganizovana trgovina hranom u Srbiji ima godi{wemawi promet nego organizovana trgovina hranom ugradu Kelnu u Nema~koj.Veli~ina Hrvatskog tr`i{ta je oko 5,3 milijardeevra, ve}e je od srpskog na godi{wem nivou za 1,5milijardi evra, odnosno 40 odsto. Oko 85 odstoprometa ide na organizovanu trgovinu. Slovena~kotr`i{te je veliko oko 4,3 milijarde evra, ve}e je odsrpskog za 500 miliona evra, tako|e oko 85 odstootpada na organizovanu trgovinu.

*****U prvih pet meseci ove godine Srbija jezabele`ila rast priliva stranih direktnih

investicija od ~ak 15,8 odsto u odnosu naisti period pro{le godine. Suficit u bux-etu za prva tri meseca ove godine iznosi0,4 odsto BDP-a.

*****Prodajom Komercijalne banke bi}emo jednaod retkih, ako ne i jedina dr`ava u Evropisa udelom doma}eg kapitala u bankamaispod 10 odsto.

*****Nezaposlenost u zemqama Evropske unije jeu 2017. iznosila 7,6 odsto (oko 18,8 mil-iona qudi), odnosno registrovano je 2,1miliona nezaposlenih mawe u odnosu na2016.

Stranu pripremila: Dejana TO[I]

da ostane visok, navodi se u izve{taju.Na osnovu predvi|awa, prose~ni godi{wi rastBDP na Zapadnom Balkanu }e se pove}ati na 3,8odsto u periodu 2018-2020. godina. ZapadniBalkan je u 2017. godini zabele`io ekonomskipad, zbog, kako se navodi, povremenih {okova iza-zvanih vremenskim neprilikama u Srbiji, najve}ojekonomiji u regionu, i produ`ene politi~ke krizeu Makedoniji.Ipak, kako se dodaje, uprkos cikli~nim usponima,ekonomski rast na Zapadnom Balkanu je i daqe ne-dovoqan da bi uhvatio brz korak uskla|ivawa sanivoom prihoda u EU.

Predstavnici grada Beograda i 106 reg-istrovanih poqoprivrednih gazdinstava sateritorije grada potpisali su 20. jula ugovoreo dodeli finansijskih sredstava za razvojvo}arstva i povrtarstva. Prema re~ima grad-skog sekretara za privredu, MilinkaVeli~kovi}a, na javni poziv se prijavilo 161poqoprivredno gazdinstvo. Vo}arstvo i povr-tarstvo subvencioni{u se sa 50 miliona di-nara, a sredstva su namewena za nabavkuplastenika sa i bez sistema za navodwavawe,kao i za nabavku protivgradnih mre`a.Pro{le godine je za subvencije za poqo-privrednike sa teritorije grada Beogradaobezbe|eno 120 miliona dinara, dok je ove go-dine iznos pove}an na 180 miliona dinara uokviru ~etiri javna poziva. Sredstva su dode-qena za nabavku poqoprivredne mehanizacijei prikqu~nih ma{ina, za oblast p~elarstva,sto~arstva, kao i za oblast vo}arstva i povr-tarstva.

SA TELEKSA...

SUBVENCIJE ZA BEOGRADSKE VO]ARE

NA[ GOST6

IZ PERA STRU^WAKA

@ETVA 2018. GODINEP{enica je u Srbiji 2017. godine zasejana na oko630.000 hektara, {to je najvi{e proteklih godina.Od ukupnih povr{ina pod hlebnim `itom, oko330.000 hektara se nalazi u Vojvodini. O~ekujese ukupan rod od oko tri miliona tona zrna, {toje znatno boqe nego 2017. godine, kada je bilo2,28 miliona tona. Srbiji za ishranu, rezerve isemena za slede}u setvu treba oko 1,55 milionatona p{enice. Ki{a u vreme `etve smawila jekvalitet. U `etvi u~estvuje oko 408.000 traktorai 25.000 kombajna ~ija je priose~na starost tridecenije. Ratari o~ekuju i povoqnu cenu. Tro{koviproizvodwe po hektaru p{enice bili su oko110.000 dinara.ULAGAWA NOVCA U AGRAR VOJVODINENa imawe Lajo{a Brinze kod Ba~ke Topole prvogdana leta 21. juna 2018. godine u{ao je kombajn itime je otpo~ela `etva. To je najva`niji godi{wiposao u Vojvodini, a i celoj zemqi. Nada se do-brom kvalitetu hlebnog zrna i visokom prinosu,kao i dobroj ceni. "Ja o~ekujem boqu cenu. ̂ uo samda }e biti oko 18 dinara. Ako ne bude vi{e, i to}e biti dobro", ka`e Lajo{ Brinza, poqoprivred-nik iz okoline Ba~ke Topole.Time je otpo~ela 13. manifestacija "@etveni dan2018" ~iji je doma}in Zemqoradni~ka zadruga"Ba~ka" iz Ba~ke Topole, a organizovao jeZadru`ni savez Vojvodine, koji o~ekuje dobre pri-nose i adekvatnu cenu p{enice. "Ne mo`emo vi{eda se zadovoqavamo prinosima p{enice od pettona po hektaru, kada imamo kvalitetne doma}esorte koje daju deset tona roda. A, uz pove}aweprinosa i boqi kvalitet, paori }e svakako mo}ida ra~unaju i na boqu cenu, koja }e za ovogodi{wirod biti oko 18 dinara po kilogramu", izjavio jeVuk Radojevi}, pokrajinski sekretar za poqo-privredu, vodoprivredu i {umarstvo na otvarawumanifestacije ”@etveni dan 2018" kod Ba~keTopole."Vojvodina nikada do sada nije toliko ulagalanovca u agrar, kao ove godine. Dodatnih oko 700miliona dinara izdvojeno je za poqoprivredu.Dakle, pro{le i 2018. godine imamo rekordnovisok buxet za poqoprivredu Vojvodine. Nikadatoliko para nije bilo izdvajano za poqoprivredu",istakao je Vuk Radojevi}. On je naglasio da je ovegodine i u sisteme za navodwavawe pokrajinskaVlada investirala rekordnih 500 miliona dinarate da dobar odnos prema agraru rezultira timeda sve vi{e mladih qudi bira da plodove svogarada `awe na vojvo|anskim wivama."Da li }e biti 18,5 dinara ili ne}e, to }e odred-iti tr`i{te, ali sigurno, ono {to ve} sadamo`emo da naslutimo, je da }e prinosi biti iznadproseka", poru~uje Radislav Jovanov, predsednikZadru`nog saveza Vojvodine.Privredna komora Vojvodine o~ekuje da }e bitidovoqno hlebnog ̀ ita za doma}e tr`i{te, a isti~eda je za prva ~etiri meseca 2018. godine godineizvezeno 220.000 tona p{enice, duplo vi{e nego

lane. "U prva ~etiri meseca izvoz je preko dve mil-ijarde dolara. Zna~i, p{enica je na{la svoj ve-liki udeo u tome, a o~ekujemo i da }e u budu}nostiisto tako biti", ka`e Bo{ko Vu~urevi}, predsednikPrivredne komore Vojvodine.

KRETAWA NA SVETSKOM TR@I[TUP[ENICE

Prema podacima (procene iz juna 2018. godine)ameri~kog Ministarstva poqoprivrede, trendoviu proizvodwi, potro{wi i zalihama na svetskomtr`i{tu p{enice su slede}i:procewuje se da }e proizvodwa p{enice u ekonom-skoj 2018/19. godini iznositi 744,69 milionatona. U odnosu na prethodni mesec maj, procenaproizvodwe je smawena za 3,07 miliona tona, au odnosu na prethodnu ekonomsku 2016/17 godinuza 7,3 miliona tona. Smawewe procewenesvetske proizvodwe p{enice rezultat je zna~ajnosmawewe proizvodwe p{enice u Rusiji u ekonom-skoj 2018/19. godini za oko 16,49 miliona tona.U odnosu na ekonomsku 2017/18 godinu. Ovo je jakobitan podatak jer je Rusija najve}i svetski izvoznikp{enice a, {to je jo{ va`nije, najve}i izvoznik nacrnomorskom regionu, {to je za Srbiju naro~itova`no. Procena potro{we p{enice iznosi 750,9miliona tona, {to je vrlo visok nivo, a posebnoje zna~ajno {to je procewena svetska potro{wave}a od proizvodwe ({to nije bio slu~aj od drugepolovine 2013. godine). Procena zavr{nih zalihap{enice iznosi 266,16 miliona tona, a u odnosuna ekonomsku 2016/17. godinu zalihe su mawe zaoko desetak miliona tona’’- ka`e Zdravko ^aja-tovi}, direktor ”@itounije’’. IZVOZ P[ENICE I BRA[NA RODA 2017.

GODINE Bilans p{enice za ekonomsku 2017/18 godinusa~iwen je na osnovu zvani~nih statisti~kih po-dataka o proizvodwi p{enice roda 2017. godinei podataka koji se odnose na mese~ni izvoz

p{enice i bra{na iz Srbije dobijenih od Upravecarina Srbije. Sve ostale kategorije koje sadr`epredmetni bilans procewene su na osnovuvi{egodi{weg iskustva. Prema raspolo`ivim po-dacima (izvor podataka ''@ita Srbije'' i Upravacarina) o izvozu p{enice i bra{na u periodu jul2017. - maj 2018. godine, govore da je izvoz roda2017. godine (jul 2017. - maj 2018.) iznosio632.906 tona p{enice. Bra{na od p{enice roda2017. godine u periodu od jula 2017. do maja2018. godine izvezeno je 192.024 tona. Procewuje se da }e do kraja teku}e ekonomske2017/18.godine za izvoz biti raspolo`ivo mak-simalno oko 295.000 tona p{enice. Izvoz bra{na u maju 2018. godine (15.777 tona)bio je ne{to ve}i nego u prethodnom mesecu,aprilu (14.687 tona). Prose~an izvoz bra{na zajedanaest meseci teku}e ekonomske 2017/18.go-dine iznosi 17.449 tona i znatno je mawi u odnosuna prosek u celoj ekonomskoj 2016/17 godini (kadaje iznosio oko 21.000 tona). Razlozi su slede}i:zbog uvo|ewa posebne da`bine na uvoz bra{na izSrbije od strane Kosova, u posledwih sedammeseci izvoz bra{na na Kosovo je postao gotovosimboli~an (par stotina tona mese~no) i smawiose za oko 80 odsto u odnosu na vi{egodi{wimese~ni prosek; teku}i problemi oko izvozabra{na za Makedoniju su po~eli da se re{avaju(problematika mesta lepqewa markica zabar{no), tako da se mese~ni izvoz bra{na uMakedoniju postepeno pove}ava; prose~an izvozbra{na u BiH je u jedanaest meseci teku}eekonomske 2017/18 godine (5.345 tona) u odnosuna prosek u 2016/17. godini (7.540 tona) mawi za29,12 odsto; procewuje se da }e ukupan izvozbra{na u ekonomskoj 2017/18 godini za oko 20odsto biti mawi (oko 50.000 tona) u odnosu naukupan izvoz u ekonomskoj 2016/17 godini i da }eiznositi oko 200.000 tona.

p{enice; UREA 1,2 kilograma p{enice, 2016. go-dine 3,17 kilograma; NP 12x52 1,2 kilogramap{enice, 2016 godine 3,22 kilograma.,,Kad ~ovek ovo pogleda izgleda neverovatno. Dokoje su se mere naru{ili pariteti na {tetuproizvo|a~a p{enice. Ako pogledamo tro{kove,cenu i prinos na prose~nom imawu i ako smo pri-nose skoro udvostru~ili – 93 odsto, cenap{enice se pove}ala za sedam odsto, {to ukupnoiznosi iznosi 100 i ako podelimo sa dva iznosi50 odsto. Ako saberemo repromaterijal, dizelgorivo i ako procenat pove}awa podelimo sa 50dobijemo da su se uslovi proizvodwe p{enice naimawu pogor{ali za 40 odsto. Da nije do{lo dotakvog dispariteta, ovi prihodi bi poslu`ili zadaqe unapre|ewe i pro{irewe proizvodwe nana{em imawu. Ovako pare su oti{le nekomdugom. Ako bi u prosek pove}awa tro{kova uzelii tro{kove kombajnirawa od oko 160 odsto,uslovi poslovawa bi se pogor{ali za 110 odsto.Ovo zna~i da imamo pove}awe tro{kova naparitetu u proseku za 110 odsto, a pove}awe pri-hoda na ceni p{enice za sedam odsto’’, dodajeMirkov.

NARU[ENI PARITETINa na{em imawu je desetogodi{wi prosekp{enice 6.221 kilograma po hektaru, a kukuruza8.359 kilograma po hektaru. Tro{kovi sa rentomu 2016. godini za p{enicu iznose 127.620 di-nara po hektaru, a za kukuruz 121.380 dinara pohektaru. Razlika je 6.240 dinara po hektaru ilipet odsto. Prose~na desetogodi{wa cena zap{enicu je 16,61 dinara po kilogamu, a za kuku-ruz 14 dinara po kilogramu. Razlika u finansi-jskom efektu 23,24 odsto mawa kod sejawap{enice u odnosu na kukuruz.- Analiza o paritetima koji su se jako pogor{alii razlici u sejawu p{enice i kukuruza analiti~kidokazuje da je neisplativa u na{im uslovima iovakvoj konstelaciji odnosa preprodavci tr-govci, dr`ava odnosno Vlada i proizvo|a~i.P{enicu sejemo iz dva morawa, prvo je da ne{tomoramo da sejemo i da gledamo u nebo, dakle iztradicije, a drugo je da p{enicu moramo da se-

KALKULACIJA CENE P[ENICE RODA2018 GODINE

Ako tro{kove po kalkulaciji sa rentom podelimosa prose~nim desetogodi{wim prinosom dobi-jamo 29.800:6.499 =19,97din/kg a bez rente100.900 : 6.499= 15,53din/kg.Iz medija ~ujemo da }e po~etna cena p{enice u2018. godini biti 16,50 dinara za kilogram saPDV-om. Analiti~ar Vojislav Mirkov iz Zrewan-ina navodi da, ko ostvari prinos mawi od 4.775kilograma po hektaru ili 2.748 kilograma pokatastarskom jutru, ima}e gubitak na supstanci –ne}e mo}i da vrati ulo`eni novac a ne}e ostvar-

iti naknadu za svoj rad, amortizaciju i rentu.Kome rodi mawe od 6.115 kilograma po hektaru,a uzeo je zemqu u zakup, ne}e mo}i da ostvariprihod da bi mogao da plati zakup. ,,Pored kalkulacije cene p{enice ove godine sampoku{ao da uradim i analizu paritet – potrebnukoli~inu p{enice za seme p{enice, mineralna|ubriva 12x52, urea, dizel gorivo, kombajni-rawe po hektaru, kilograma hleba kao i deseto-godi{we kretawe cene p{enice i desetogodi{weprinose na na{im imawima i prose~ne deseto-godi{we prinose u Srbiji. Najmawe se pogor{aoparitet cene p{enice i cene hleba, svega zasedam odsto, a ne{to vi{e prose~an prinos u Sr-biji, za 23 odsto, mineralno |ubrivo za 48dosto. Za ureu, dizel gorivo i seme p{eniceparitet se pove}ao od 75 do 79 odsto. Najvi{ese pove}ao prinos p{enice na na{em imawu i toza 93 odsto i paritet za kombajnirawe 160 odstoi to sa 340 kilograma po hektaru 2007. godinena 872 kilograma po hektaru 2016. godine '',navodi analiti~ar Mirkov.Primera radi, 1994. godine pariteti su bili:kilogram semena p{enice - 1,5 kilogramap{enice, 2016. godine kilogram semena p{enice- 3,17 kilograma p{enice, dizel gorivo - 2,5kilograma p{enice, 2016. godine 8,33 kilograma

7

jemo zbog plodoreda bar svake tre}e ili ~etvrtegodine. Kada se ne{to radi iz morawa, to mo`eda se tuma~i kao neka vrsta ucene od straneVlade i Ministarstva poqoprivrede. Oni znajuda }e se p{enica sejati bez obzira koja budecena i bez obzira na visinu subvencija. Zato ine}e da daju ve}e subvencije, koje bi za p{enicumorale da budu od tri do {est dinara po kilo-gamu, u zavisnosti od kvaliteta. U siroma{tvuseje se p{enica sa tavana i {tedi se na me{anim|ubrivima i za{titnim sredstvima. Ona danaszauzima 50 odsto povr{ina u Srbiji. U tometreba tra`iti uzroke mawih prinosa, odnosnowihove stagnacije posledwih decenija’’, isti~eMirkov.U 2016. godini ra|ena je analiza koliko su cenepove}ane za seme p{enice, kukuruza, suncokretakao i cene repromaterijala, pogonskog goriva,inflacije i rekapitulacija je slede}a: pove}awecena repromaterijala 149 odsto; pove}awe cenapoqoprivrednih kultura 96 odsto; inflacija 92odsto; pove}awe kursa evra 54 odsto.Iz iznetog se vidi da je gajewe p{enice finansi-jski neisplativo. Dr`ava svojim ne~iwewem pre-bacuje teret svoje socijalne politike napoqoprivredu (cena jednog kilograma Sava hleba90 dinara) umesto da poqoprivrednici dobijusubvencije po kilogramu proizvedene koli~ine. Uslu~aju takvih subvencija svi bi bili namireni izadovoqni. U Srbiji broj doma}instava kojiposeduju do 30 hektara je 620.000 od ukupno631.000 gazdinstava ili skoro 98 odsto i oniposeduju 2.108.000 hektara od ukupno 3.437.000ili 61 odsto obradivog poqoprivrednogzemqi{ta, dakle jednom velikom broju gazdin-stava bi se znatno poboq{ao polo`aj, {to bistvorilo uslove za daqa ulagawa i otvaralomogu}nost da se mladi bave poqoprivrednomproizvodwom. Za{to dr`ava daje subvencije izbuxeta za strance koji otvaraju radna mesta uSrbiji a iz tog istog buxeta kad je poqoprivredau pitawu nema para~?

Branislav GULAN, ekonomski analiti~ar

NA[ GOST

PARITETI @EQAU zemqama sa razvijenom tr`i{nom privre-dom, a kojima mi te`imo od tri do pet decenijaprimewuju se slede}i naturalni pariteti u po-qoprivredi: kilogram suncokreta - 2,5 kilo-grama p{enice; kilogram `ive mere sviwskogmesa - 8 kilograma kukuruza; kilogram junetine- 12 kilograma kukuruza; kilogram {e}era - 16kilograma {e}erne repe; kilogram ̀ ive merejune}eg i ov~ijeg mesa - 12,3 kilograma kuku-ruza; litar mleka - 4,3 kilograma kukuruzaplus premija; kilogram belog {e}era (u malo-prodaji) - 20 kilograma {e}erne repe; kilo-gram hleba - 2,5 kilograma p{enice; litar uqa- 2,8 do 3 kilograma suncokreta; kilogram pa-suqa - 5,7 kilograma p{enice; kilogram krom-pira - 1,5 kilograma p{enice; kilogramduvana - 13,5 kilograma p{enice; kilogramjabuka - 2 kilograma p{enice; kilogram stonoggro`|a - 3,3 kilograma p{enice; kilogramgro`|a za vino - 1,7 kilogram p{enice; trak-tor IMT 539 - 30 tona p{enice; kilogram|ubriva (15:15:15) - 1,7 kilograma p{enice;kilogram |ubriva (KAN) - kilogram p{enice;kilogram |ubriva (urea) - 1,6 kilogramap{enice; tona p{enice - 300 litara nafte.

upotrebe, {to je sasvim nova oblast u radu Eko-Laba i prelazak na novu reviziju standard SRPSISO/IEC 17025:2017. Na nivou Evropske akred-itacije pokrenuta je inicijativa za revizijustandarda ISO/IEC 17025:2006. koja je i usvo-

jena tokom 2017. godine. Inicijativa jepokrenuta jer je do{lo do promene okolnosti,kao {to su tehni~ko-tehnolo{ki procesi,nau~nih dostignu}a u svim oblastima, potrebekonzumenata, komunikacije sa infrastrukturomkvaliteta, potrebe kompanija iz svih oblasti,razvoja informaciono-tehnolo{kog sektora imnogih drugih zahteva, koji su se mewali uprethodnim godinama. Institut za standard-izaciju Srbije je 29. decembra pro{le godineusvojio i izdao novu reviziju ovog standarda,koju su sve laboratorije, koje rade po ovom stan-dardu, u obavezi da primene tokom tri godineprelaznog perioda. Eko-Lab je usvojio planprelaska na novu reviziju standarda tokom2019. godine - ka`e mr Pupavac. Q. R.

8

POTVR\ENA KOMPETENTNOSTAKREDITOVANIH METODA IPRO[IREN BROJ ANALIZA

pitawu mati~na kompanija, najve}i deo poslovatokom jula vezan je za ispitivawe agrohemijezemqi{ta i kvaliteta i zdravstvene ispravnostisemena poqoprivrednog biqa. Redovno seispituje kvalitet sirovog mleka, kabaste i kon-centrovane hrane za ̀ ivotiwe i povr}a. U ciqukontrole i o~uvawa `ivotne sredine, redovnose prati kvalitet otpadnih voda- ka`e mrSwe`ana Pupavac, direktorka laboratorije.Planovi Eko-Laba za naredni period su, premawenim re~ima, svakako ja~awe i potvr|ivawekompetentnosti za ve}i broj oblasti i predmetaispitivawa. - Naglasila bih aktivnost u ciqu pro{irewapredmeta ispitivawa na predmete op{te

Laboratorija Eko-Lab DOO je obnovila akred-itacije kojima je potvr|ena kompetentnost za oko300 akreditovanih metoda. Drugim redovnimnadzornim ocewivawem od strane tima Akred-itacionog tela Srbije laboratorija jepotvrdila kompetentnost na postoje}e metodeispitivawa i pro{irila broj analiza za ispi-tivawe velikog broja pesticida ipolihlorovanih bifenila.- Poslovi odr`avawa akreditovanih metoda iredovna ispitivawa koje laboratorija obavqasu primarni procesi i aktivnosti svih za-poslenih. Eko-Lab je, prema planu ocewivawa,u julu dostavio potrebnu dokumentaciju ATS-u zatre}e redovno nadzorno ocewivawe. Kada je u

LABORATORIJA EKO-LAB

Star~evi} ka`e da su zbog neizvesne akred-itacije privrednici bili uskra}eni da u~estvujuu pojedinim javnim nabavkama.Kako je istaknuto u PKS, izve{taj od Evropskekomisije o Nacrtu zakona o izmenama i dopunamaZakona o akreditaciji, najkasnije bi trebalo dastigne po~etkom septembra.Aleksandar Peri}, sekretar Udru`ewa zastru~ne, nau~ne i tehni~ke delatnosti PKS na-glasio je da }e taj zakon obezbediti da privred-nici mogu sigurnije da verifikuju proizvode zadoma}a i strana tr`i{ta, {to }e doprineti di-nami~nom razvoju srpske privrede. Q. R.

UNAPRE\EWE AKREDITACIJE ZARADDINAMI^NOG RAZVOJA PRIVREDE

Izmene i dopune tog zakona treba da budu usvo-jene u okviru paketa zakona Ministarstvaprivrede, a tu su, kako je rekao, i krovni zakono tehni~kim zahtevima za proizvodwu iocewivawe usagla{enosti i novi zakon ometrologiji.Prema wegovim re~ima, izmene predvi|aju ve}utransparentnost rada Akreditacionog tela Sr-bije, a privrednici }e ta~no znati kada }e seokon~ati akreditacija. Kako je objasnio,omogu}ena je i prekograni~na saradwa sa drugimakreditacijama u regionu i redefinisani su or-gani unutar Akreditacionog tela Srbije.

Rok za izdavawe akreditacije za srpske proizvodebi}e ograni~en na {est meseci plus tri meseca, uzmogu}nost odlagawa od strane podnosioca zahteva,istaknuto je u okviru javne rasprave o Nacrtu za-kona o izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji.Kako je re~eno u Privrednoj komori Srbije, zakontreba da bude usvojen tokom jeseni.Prema re~ima Aleksandra Star~evi}a, pomo}nikaministra privrede, to }e puno zna~iti za srpskuprivredu jer }e akreditacija biti uskla|ena saevropskim propisima i bi}e skra}en postupakakreditacije, koji je u nekim slu~ajevima trajao i go-dinama.

JAVNA RASPRAVA O NACRTU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKREDITACIJI

AKTUELNO

MONOGRAFIJA ZA [ESTDECENIJA RADA

Me|unarodni dan akreditacije labo-ratorija je obele`ila 9. juna, aposebno, 28. juna, Srpski dan akred-itacije, kada je na zajedni~komdru`ewu biv{ih i sada{wih za-poslenih promovisana MonografijaEko-Lab DOO, izdata povodom 60 go-dina postojawa i rada. O monografijisu govorili recenzent, nau~ni savetnikdr Milan Adamovi} i direktorka Eko-Laba, mr Swe`ana Pupavac. Skupu seobratila i biv{a direktorka Dragana@ugi}.

mena novih softvera koji }e biti kori{}eniza elektronsku prijavu putem portala Poreskeuprave. Odgovore na neka pitawa, o novinama kojedonosi Zakon, o tome da li }e penzioneri bitisankcionisani ukoliko tokom godine obavqajusezonske poslove, potra`ili smo od JeleneJevtovi}, savetnice za op{te i pravne posloveu Uniji poslodavaca Srbije.Saznali smo da je pripremawe terena za novizakon po~elo u avgustu pro{le godine kada jeuspostavqen elektronski sistem zaanga`ovawe sezonskih radnika u poqo-privredi. Projekat “Pove}awe prilika zazapo{qavawe sezonskih radnika” finansiranje sredstvima Nema~kog saveznog ministarstvaza ekonomsku saradwu i razvoj. Ra|en je premama|arskom modelu. Ve} funkcioni{e u nekimzemqama regiona i daje rezultate. Zahvaquju}icelom projektu bi}e izra|ena aplikacija zamobilne telefone preko koje }e poslodavcimo}i da prijave sezonske radnike.

RAD NA CRNO ODLAZI U ISTORIJU- Novine su da je poslodavac obavezan da pri-javi sezonskog radnika preko portala Poreskeuprave, da uplati porez na zaradu (10 odsto),doprinose za penzijsko i invalidsko osigu-rawe (PIO 26 procenata) i doprinose zazdravstveno osigurawe (dva procenta). KadZakon stupi na snagu bi}e pove}an broj reg-istrovanih i zaposlenih. Pretpostavqa se da}e izme|u 80.000 i 100.000 radnika biti

ukqu~eno u sistem i iz sive pre}i u legalnuzonu. Na taj na~in osigura}e se poreski pri-hodi, a i poslodavci }e imati koristi i bi}eza{ti}eni. Baza centralnog registraobaveznog socijalnog osigurawa ve}funkcioni{e i poslodavci preko we pri-javquju zaposlene - ka`e Jevtovi}eva. Zakon predvi|a da nadzor u pogledu primenevr{e Poqoprivredna inspekcija i Inspekcijarada. Oni }e da kontroli{u da li sezonacradi vi{e od 180 dana u toku kalendarske go-dine, kako je propisano Zakonom. Jevtovi}evaje istakla da }e Poreska uprava da proveravada li radnik ostvaruje pravo na penzijsko, in-validsko i zdravstveno osigurawe, ali samo uslu~aju povrede na radu i za profesionalnebolesti.

I MALOLETNICI RADNO SPOSOBNI Na pitawe da li }e sezonci i daqe raditi zadnevnicu, na{a sagovornica je odgovorila daZakon sam po sebi predvi|a isplatu na krajuradnog dana, osim ako se poslodavac i sezon-ski radnik ne dogovore druga~ije. Sama~iwenica da neko mo`e raditi samo jedan dantokom meseca, govori u prilog tome da je te{koizvodqivo na neki drugi na~in vr{iti isplatu. [to se ti~e ugovora o radu, Zakon predvi|ausmeni dogovor izme|u poslodavca i sezonskogradnika, {to ne zna~i da on mo`e bitizakqu~en i u pisanoj formi. Prose~na vred-nost dnevnice sezonca, minimum koji Zakonpredvi|a, i ispod kojeg se ne mo`e i}i, je iznosminimalne cene rada, {to u ovom trenutkuiznosi 143 dinara po radnom satu. Tokomosmo~asovnog radnog vremena sezonac u Sr-biji zaradi}e samo 1.144 dinara, dok se u vi-soko razvijenoj Nema~koj dnevnica za isteposlove kre}e oko 150 evra (18.600 dinara). Zakonom }e biti predlo`eno i zapo{qavawepenzionera na sezonskim poslovima, kao imla|ih od 15 godina. Maloletnici }e mo}i darade ukoliko su zdravstveno sposobni i uko-liko dobiju pismenu saglasnost roditeqa.Na koji na~in }e se stimulisati poslodavci dapo{tuju propise?- Poslodavci koje zastupa Unija poslodavacaSrbije su oni koji posluju u skladu sa svim za-konskim propisima Republike Srbije. Ne pos-toji potreba da budu stimulisani napo{tovawe Zakona jer je to sastavni deo wi-hovog poslovawa – objasnila je Jevtovi}eva. Do primene zakona ostalo je dovoqno vremenaza re{avawe svih spornih pitawa. A da li }ese smawiti procenat nezaposlenosti, to zav-isi od toga da li }e nezaposleni pokazati in-teresovawe za slabo pla}ene sezonskeposlove u Srbiji.

Prema procenama Unije poslodavaca Srbije,oko 300.000 sezonskih radnika anaga`ovanoje u raznim oblastima, a od tog broja oko80.000 do 100.000 radi u oblasti poqo-privrede. Usled birokratskih preprekanajve}i deo sezonskih poslova obavqa se ucrnoj zoni. Situaciju na terenu trebalo bi dapromeni Zakon o pojednostavqenom radnomanga`ovawu na sezonskim poslovima uodre|enim delatnostima. Usvojen je pro{logmeseca, a wegova primena odla`e se do janu-ara 2019. godine, zato {to je neophodna pri-

9AKTUELNO

Pretpostavqa se da }e izme|u 80.000 i 100.000 radnika biti ukqu~eno u sistem i iz sive pre}i u legalnu zonu

DNEVNICA I ZA PENZIONERE

ODLO@ENA PRIMENA NOVOG ZAKONA O SEZONCIMA

Vera PONTI

RADNICI I SOCIJALNOUGRO@ENI

Posle primene ovog Zakona ikorisnicima socijalne pomo}ibi}e omogu}eno da rade i za-rade, ukoliko to `ele i mogu.Jevtovi}eva je kazala da Zakonpredvi|a da se za vremeobavqawa sezonskih poslovaradnik ne bri{e iz evidencijenezaposlenih, niti mu se obus-tavqa isplata nov~ane naknadeNacionalne slu`be zazapo{qavawe, koju je ostvarioza vreme privremene neza-poslenosti.

STO^ARSTVO10

FARMA LEPU[NICA

DOBRA STEONOST, SIGURNA PROIZVODWA

Na farmi Lepu{nica trenutno se uzgaja 2.570 grlagoveda, od toga 1.259 krava, od kojih je 920 na mu`i.U najboqim godinama na ovoj farmi je bilo 70 do80 krava vi{e. Na farmi se odgaja i 346 grlamu{ke i ̀ enske teladi uzrasta do ~etiri meseca, od~etiri do {est meseci 93 grla, od {est do 12 meseci268, od 12 do 16 meseci 143 grla, 376 junicastarosti preko 16 meseci i 100 visoko steonih ju-nica.

Prema re~ima Milice Sabovqevi}, tehnologa nasto~arstvu, do smawewa broja krava do{lo je zbogne{to maweg teqewe u prethodnim mesecima. U de-cembru pro{le godine je bilo 112 teqewa, u januaruove godine 140, februaru 120, martu 80, u aprilu53, maju 51. Do pada teqewa od marta i tokomnaredna dva meseca, do{lo je iz razloga {to se utim mesecima tele krave koje su ostale steone tokomletwih meseci prethodne godine, kada su najve}e

vru}ine, {to neminovno dovodi do smawewasteonosti. Od juna se bele`i porast teqewa 86, dokje do 24. jula bilo ve} preko 100 teqewa.- Ovakav rezultat smo postigli zahvaquju}i tim-skom radu. Mi uradimo svoj deo posla, a zatim iveterinari i tehni~ari. Posebno bih istakla radVladimira Jovi}a, osemeniteqa, koji odli~noobavqa svoj posao. Ubudu}e }emo se intenzivnijeposvetiti smawewu servis perioda kod krava, koji

na na{oj farmi iznosi 190 dana, a {to je druginajboqi rezultat na nivou PKB-a - ka`eSabovqevi}. Katarina Gregorc, tehnolog na sto~arstvu, ka`e dase za prvih {est meseci ove godine, prose~no pokravi proizvodilo 7.200 litara nekorigovanogmleka, odnosno 7.800 litara korigovanog, {to gov-ori da je dobra masno}a mleka. - Dnevna proizvodwa po grlu u istom perioduiznosi 21,37 litara mleka. Ostvarili smo 97,5odsto planirane proizvodwe. Do kraja godineima}emo poja~ano teqewe, te o~ekujemo da ovajrezultat bude jo{ boqi. Tokom jula, do 23. u mesecu,isporu~ili smo 495.250 litara mleka, prose~nodnevno 21.533 litra - ka`e Gregorc.Zaposleni na ishrani grla rade od pet ujutru, a ve}u 5 sati i 30 minuta u {tale ulazi miks prikolica.Prema re~ima na{ih sagovornica, na ovoj fami suu zatvorenim objektima, u vezanom sistemu uzgoja,muzna grla, dok su zasu{ene krave i podmladak uslobodnom sistemu, sem junica koje su spremne zaosemewavawe. One su ponovo slobodne, nakondrugi put potvr|ene steonosti, a sve do predteqewe, kada ulaze u porodili{te. U ~istim

torovima sa nadstre{nicom, na prostirci odslame, kravama i junicama uvek je dostupna ~istapija}a voda, a obrok je prilago|en fazi steonostiu kojoj se nalaze. Telad se nakon tri dana, kadapopiju kolostrum, prebacuju u individualne ku}ice,zatim se uzgajaju u grupnim boksovima, u slobodnomsistemu uzgoja, odakle mu{ka telad uzrasta od 4,5meseci odlazi na farmu „Pionir“, na daqi tov.Ekipa za obradu papaka radi neprestano i nastojeda svim kravama papci budu obra|eni dva putagodi{we. Junicama se papci obra|uju i previjajupo potrebi, kada se uo~i odre|eni zdravstveniproblem.Jedan od problema sa kojim se suo~avaju na farmije, kako ka`u na{e sagovornice, organizacija rada.Trenutno je oko 20 zaposlenih, mahom sa mu`e, nabolovawu po raznim osnovama, a oni koji rade, ne-dovoqno odmaraju i premoreni su.

Na farmi su u toku i radovi na zameni dotrajalihstrujnih instalacija. Rade se gromobrani oko{tala. Na objektima su sanirani oronuli krovovi,ura|ene vetar lajsne, stare sijalice zamewene{tedqivim led.

SPROVO\EWE PROGRAMAMERA ZDRAVSTVENE ZA[TITEPrema re~ima DVM Milovana Koji}a,{efa veterinarske slu`be na farmi,zdravstveno stawe zapata je na zadovo-qavaju}em nivou. - Kod teladi u kategoriji od nula do jednogmeseca ima problema, upravo zbog ve}egbroja teqewa i sme{tajnih kapaciteta. Ob-jekti se nedovoqno odmaraju, {to ote`avaadekvatno sprovo|ewe zootehni~kih mera.U ostalim kategorijama teladi nema prob-lema. Trenutno je na farmi najve}i problem ve-liki broj embrionalnih uginu}a kod krava.Krv tih krava smo poslali na analizu uNau~ni institut za veterinarstvo Srbije(NIVS). Prvi rezultati su stigli i pokazujuda su krave pozitivne na viruse IBR BVD.Nastojimo da utvrdimo uzrok ovome i raz-matramo kako da re{imo problem.Kada je re~ o sprovo|ewu Programa merazdravstvene za{tite `ivotiwa, zavr{en jeprvi krug pregleda mleka na subklini~kemastitise i po~eo je novi. Prvog juna jezavr{ena vakcinacija protiv nodularnogdermatitisa, a 20. jula protiv bolestiplavog jezika - ka`e Koji}.Steonost junica je, prema wegovim re~ima,na zavidnom nivou. Tokom posledwih osammeseci imaju preko 400 steonih junica, uproseku 50 mese~no.- Kako se budu telile, nadamo se da }emo us-peti da izremontujemo stado i vratimo bro-jno stawe na 1.340 krava - ka`e Koji}.

[ESTOMESE^NAPROIZVODWA MLEKA

Prema re~ima Sa{e Vuka{inovi}a,glavnog in`ewera za tehnologiju u sto~ar-stvu, tokom prvih {est meseci ove godine,na farmama PKB-a se prose~no uzgajalo7.465 krava.U ovom periodu ukupno je proizvedeno26.222.235 litara mleka, ili 145.679litara dnevno. Predato je 24.665.779 litara mleka,odnosno 136.275 litara dnevno, saprose~no 3,79 odsto mle~ne masti i 3,33odsto proteina.Prose~na proizvodwa po kravi nagodi{wem nivou iznosi 7.082 litra.

Qiqana RI\O[I]

Ivan Peri}, radnik u porodili{tu

treba sa~uvati za naredne laktacije. Nekon-trolisano visoka proizvodwa pove}ava procenatizlu~ewa ̀ ivotiwa i manifestnih bolesti metab-olizma u narednim laktacijama, probleme sasterilitetom… Pravilnom koncepcijom obrokamo`emo spre~iti embrionalna uginu}a zbogtoksi~nog dejstva uree na matericu ̀ ivotiwe, kojanastaje kao direktna posledica pove}anekoli~ine proteina u ishrani, {to neminovnodovodi do mawe ekonomi~nosti proizvedenoglitra mleka na farmi zbog nepravilnoiskori{}enog proteinskog dela obroka. Energet-ski nestabilne ̀ ivotiwe u periodu osemewavawaproizvode nekvalitetne jajne }elije koje, i poredsemena bikova vrhunskog kvaliteta, stvaraju em-brione lo{eg kvaliteta i dovode do pova|awa.Dnevna proizvodwa mleka, do 25 litara po kravi,kod dobro formiranog obroka, mo`e se zadovo-qiti mikrobiolo{kom sintezom proteina uburagu.

KOMPONENTE I SPECIFI^NOSTIOBROKA

Kod kabastog dela obroka, sila`a, sena`a,slama… bitna nam je kiselost i kiselinski sas-tav, du`ina ise~ka, miris, boja… On direktnou~estvuje u procesu pre`ivawa `ivotiwa, jer bezpuferskog efekta pquva~ke (ph = 8,2-8,4) nijemogu}e imati u potpunosti iskori{}en obrok.Vrednosti mle~ne masti u proizvedenom mleku za-vise od kabastog dela obroka i sve proizvodwepreko 30 litara mleka po kravi dnevno, direktnosu uslovqene kvalitetnim kabastim obrokom.Kod koncentrovanog dela obroka bitna nam jeusitwenost, sastav komponenti, miris… Naj~e{}eje nosilac velikog dela proteina u dnevnomobroku, a tako|e direktno u~estvuje u stvarawuglukoze, bez koje nema ni proizvodwe mleka umle~noj `lezdi.Dodaci ishrani, kvasci, omega 3 i omega 6 masnekiseline, puferi, premiksi… slu`e za boqu isko-ristivost dobro koncipiranog obroka, a nikakoza korekciju posledica nepravilne ishrane.Bitno je naglasiti da u jednom litru proizvedenogmleka procentualno u~e{}e hrane ne sme pre}i50 procenata.Ciq kome te`imo je: dobro koncipiran obrok sapotpuno iskori{}enim proteinskim delomobroka, energetski stabilne `ivotiwe sa opti-malnom telesnom kondicijom za fazu laktacijekojoj pripadaju i stabilan mineralni status `iv-otiwa na farmi.

Bojan BLOND, dr vet. med, spec. veterinarske dijetetike,

Laboratorija PKB KorporacijePredsednik Udru`ewa veterinara

velike prakse Srbije(Nastavak u narednom broju)

kolostrogeneze, faza koja je bitna zbogkolostruma i imuniteta ro|enog teleta.Tre}a faza je rana laktacija, osam do 70 dana odteqewa. Ovo je period laktacije u kome sesuo~avamo sa negativnim bilansom energijemle~nih grla.^etvrta faza je sredina laktacije, 70 do 140 danaod teqewa. Ovo je jedini period laktacije u kome,{to je ve}a konzumacija suve materije hrane pogrlu, to je i ve}a mle~nost tih ̀ ivotiwa, i samo uovoj fazi kravama treba dati da jedu po voqidnevni obrok, bez bojazni da }e do}i do pove}awatelesne kondicije.

Peta faza, kasna laktacija, preko 140 dana odulaska u zasu{ewe je period laktacije u kometreba biti oprezan. Pove}awe konzumacije suvematerije neminovno dovodi do pove}awa telesnemase `ivotiwa i do metaboli~kih problema unarednoj laktaciji. Fiziolo{ki, mle~nost bi tre-balo da pada osam do 10 procenata mese~no jersvako srqawe u odr`avawe visokih proizvodnihrezultata u ovom periodu dovodi do neekonomi~neproizvodwe na duge staze.

ISHRANA @IVOTIWANajva`niji i najve}i tro{ak svake sto~arskeproizvodwe predstavqa hrana za ̀ ivotiwe. U za-visnosti od komponenti koje u~estvuju u formi-rawu obroka, mogu}e je posti}i visoke proizvodnerezultate, koji moraju biti uskla|eni sazdravstvenim statusom `ivotiwa. Mle~nogovedarstvo je kontinuiran proces i `ivotiwe

Niski proizvodni rezultati uzrokovanirazli~itim ~iniocima, uz te{ke ekonomske usloveposlovawa poqoprivrednih gazdinstava nemi-novno dovode do smawewa sto~nog fonda, ~ime sedirektno ugro`ava egzistencija, kako vlasnika`ivotiwa, tako i subjekata ukqu~enih u sto~arskuproizvodwu.Mle~no govedarstvo predstavqa najkompleksnijivid sto~arske proizvodwe, koja zahteva stalnukontrolu inputa u jedinici proizvoda kako bisama proizvodwa bila rentabilnija. Tro{kova najednoj farmi je mnogo i samo sistemskom kon-trolom mogu}e je i sa malim ulagawima posti}iodli~ne rezultate. Svesnim pove}awem preven-tivnih tro{kova u samom procesu proizvodwemogu}e je vi{estruko smawiti ostale tro{kove nakraju proizvodnog ciklusa, {to bi direktnodovelo do smawewa cene ko{tawa proizvedenoglitra mleka.„Vrh ledenog brega“ predstavqa klini~ka formabolesti na farmi: zapaqewa mle~ne `lezde, za-ostajawa posteqice, ketoze, dislokacije siri{ta,ponovqeni estrusi, sitni jajnici, cisti~ni ja-jnici… Ono {to predstavqa najve}i problem jedeo „ledenog brega“ koji nije vidqiv, subklini~keforme bolesti, i koji pravi ogromne {teteproizvo|a~ima u mle~nom govedarstvu.Ciq veterinara koji radi na farmi je da se uh-vati u ko{tac sa uzrocima nastanka bolesti,uporedo saniraju}i klini~ku formu bolesti jerpomenute bolesti predstavqaju samo posledicu, anikako uzrok.Na vrhu piramide mle~nog govedarstva nalazi seproizvedeno mleko, to jest profit jedne farme. Uwegovom stvarawu u~estvuje mno{tvo delova kojisu direktno vezani za veterinarsku delatnost, ato su: zdravstvena za{tita, pomladak, preventivazapata, remont zapata, dezinsekcija, dezinfekcijai deratizacija, metaboli~ki status zapata, bakte-riolo{ki status zapata, izbalansirana ishrana,reprodukcija, obrada papaka i muzna oprema.

LAKTACIJALaktacija je podeqena u pet faza i svaka od ovihfaza ima svoju specifi~nost.Prvu fazu predstavqa period zasu{ewa, 60 do25 dana do teqewa. Ovo je period zasu{ewa, kojiobuhvata aktivne i pasivne involucije mle~ne`lezde, faze koje su od neprocewivog zna~aja zanarednu laktaciju i dostizawe maksimalneproizvodwe po grlu jer naredna laktacija “nepo~iwe prvim danom nakon partusa, ve} prvimdanom zasu{ewa”. Iz tog razloga ne sme se prav-iti kompromis sa vlasnicima `ivotiwa, negotreba insistirati na zasu{ewu koje traje mini-malno 60 dana.Drugu fazu predstavqa period zasu{ewa 25 danado teqewa. Ovo je period koji obuhvata fazu

11STO^ARSTVO

„ULOGA VETERINARA UODR@IVOJ STO^ARSKOJPROIZVODWI U MLE^NOMGOVEDARSTVU DANAS“ (I)

repice. Sa `etvom p{enice krenuli smo 25. juna.Muka je velika. Nikada nismo vi{e gledali u nebokao ovog leta. Nikakav plan nismo mogli da done-semo, danas za sutra. Radili smo izme}u dve ki{e -ka`e Dragan Petrovi}, rukovodilac biqneproizvodwe na imawu.Dok se “ladom nivom” pribli`avamo parceli 23 ublizini Pupinovog mosta, gde je ovog dana `etva, sanama u autu je Ana \or|evi}, in`ewer za{tite biqana imawu.- Pogledaj kako su nam divna poqa. A imamo jedno odnajte`ih zemqi{ta za obradu, preko 95 odsto je rit-ska crnica, samo oko 10 hektara imamo dobre zemqena podru~ju koje zovemo “Velebit ”. Kukuruz se ze-leni, porastao, obe}ava dobar rod, sojafantasti~na, suncokret u punom cvetu a negde ve} iprecvetava. Za iskusno oko fotoreportera slika zanovine koliko ho}e{ - ka`e ona i dodaje, {to se ti~eza{tite, kulture su u odli~nom stawu, bez obzira naki{e nije bilo bolesti. Sve {to se ti~e struke smouradili na vreme. U jednom se sla`u Dragan i Ana, da je vreme posled-ica globalnog zagrevawa. Dok na jednom kraju svetabukte po`ari, kod nas i u Gr~koj ki{e sa bujicama, u[vedskoj temperature iznad 30 stepeni. Ali to sveima dobre i lo{e strane.- Mi ratari imamo obi~aj da ka`emo “da nema do-brog roda kukuruza bez bu|avog sena” ili kako je gov-orio na{ kolega Joca Tomi}, koji je sada u penziji,“nema kukuruza dok `etva ne pokisne”. Ipak, bezobzira {to se `etva ovoliko odu`ila, bi}e dobarrod i p{enice. Tako da }e biti pun i ko{ i ambar.Prinosi p{enice koje smo imali na 395 hektara su

oko 6,5 tona po hektaru. Kvalitet je pao u odnosuna po~etak ̀ etve, kada je hektolitar bio preko 80,ovih dana se kre}e oko 70. Pri vrhu tabele smo ipo prinosima je~ma i uqane repice - ka`ePetrovi}.Sti`emo na parcelu 23, povr{ine 44 hektara, nakojoj jedan kombajn `awe p{enicu sorte “solehio”.Sti`u i kolege sa crvenim „jugi}em”, Bo`idarMarkovi}, glavni in`ewer za melioracije i Du{anMiladinovi}, fotoreporter. Izlazimo iz auta,ki{a po~iwe da pada. - Evo ki{e opet, moram da prekinem. Sada je jedansat a u pola dvanaest sam u{ao u wivu. Taman smoplanirali danas da zavr{imo ̀ etvu na Kovilovu -ka`e Milan Savi}, kombajner, kome je ovo 33 ̀ etvau radnom veku i dodaje da je od prvog juna na ̀ etvi.- Prvo sam krenuo sa je~mom na “Pioniru”, potomna Lepu{nici, ̂ enti, Dunavcu. Posledwih dvadesetgodina nije bilo du`e `etve. Bilo je devedeset ineke, kada smo jo{ radili sa starim kombajnima“Zmajevim”, kada se ̀ etva produ`ila do sredine av-gusta meseca. Nadam se da nam se to ne}e desiti ovegodine. Iz depoa kombajna rod se prihvata u prikolice kojevu~e traktor. Za volanom traktora Dragan Predo-jevi}.

- Bojao sam se kako }u da pre`ivim vrele dane uvreme `etve. Ali eto, temperature su idealne zarad. Ujutru smo svi na svojim radnim mestima i sub-otom i nedeqom, pripremimo ma{ine i ~ekamo davlaga padne. Kada bude oko 16, ulaze kombajni uwivu. Od juna sam na `etvi. Ki{a jeste produ`ila`etvu ali dok ~ekam da prihvatim rod, odmaram o~igledaju}i u kukuruz, soju, suncokret, odavno nije bilosve ovako zeleno u ovo doba godine. Bi}e ovo rodnagodina - ka`e Predojevi}. V. G.

Sa 3.313 hektara, koliko je pro{le jeseni bilo za-sejano pod p{enicom, u silose je uskladi{ten rodte`ak 20.650 tona. Prose~an prinos je 6,25 tonapo hektaru, hektolitar oko 72. Kvalitet zrna sasvakom ki{om je opadao, kako je `etva odmicalapadao je hektolitar, svaka ki{a odnosila je danak.Deo roda zbog visoke vlage morao je da se su{i. Pri-nos slame je oko 2,5 tone po hektaru, bi}e dovoqnoza na{e potrebe i deo za prodaju.Je~am smo imali na 1.696 hektara sa tih povr{ina

ukupan rod je 8,025 tona a ostvaren je prose~an pri-nos od 4,73 po hektaru. U ritu je prinos bio 5,09tona po hektaru, ne{to ve}i nego u Sur~inu. @etvatritikalea i ra`i obavqena je na oko 312 hektarai ostvaren prose~an prinos oko 4,8 tona. Uqanerepice imali smo 1.055 hektara, od toga skinuto je1.046 hektara 2,18 tona po hektaru, stim {to je uritu prinos bio ve}i - ka`e Markovi}.Vremenske prilike ove godine nisu i{le na ruku oz-imim usevima, ali zato prole}nim kulturama su pri-

PROIZVODWA12 PROIZVODWA 13

Ovogodi{wa `etva strnih `ita na poqima PKB-azavr{ena je 31. jula, kada su pali posledwi otkosip{enice na imawu Partizanski prelaz. Zvani~no`etva je trajala 61 dan, od 1. juna do 31. jula.- Odavno ̀ etva nije trajala ovako dugo, mo`da ona1999. godine kada su bile velike poplave. Tada supale velike koli~ine ki{e po metru kvadratnom, ovagodina je po koli~ini padavina prose~na. Po u~es-talosti mo`emo re}i da je `etvu pratilo vla`novreme, mehanizaciju na poqima, ki{e su zaus-tavqale po nekoliko puta nadan. Zato se i `etvaprodu`ila na dva meseca -ka`e Bo`idar Markovi},glavni in`ewer za melio-racije u PKB-u. Prose~no na poqa PKB-atokom jula meseca palo je 77litara po kvadratnommetru. Ki{a je padala ner-avnomerno “na oblak”. Raz-like su velike od parcele do parcele. Tako je u julumesecu najvi{e padavina dobilo imawe“Kovilovo”, 139 litara po kvadratnom metru. Nasamo dva kilometara daqe imawe “Lepu{nica “ do-bilo je 47 litara vode po metru kvadratnom. - Kakva je bila godina zadovoqni smo rodom. Pri-nos je mawi u odnosu na prethodne dve godine u pros-eku za 12 odsto. Pro{le godine smo imali 6,93 tonepo hektaru p{enice, dok smo 2016. imali prinosiznad sedam tona.

@etva p{enice na imawima PKB ovih julskih danapolako se privodi kraju. Padaju posledwi hektarihlebnog `ita. Ratare imawa “Kovilovo” obi{lismo 18. jula.

Dan kao i ve}ina ovog leta, ~as ki{a, ~as sunce. Zaobi~an svet prijatne temperature do 30 stepeni,nema onih najavqenih tropskih 40 podeoka.Ali za `eteoce PKB zbog ovakvog vremena ovo }ebiti jedna od ̀ etvi koja traje ve} dva meseca.- Na na{em imawu 5. juna kombajni su iza{li nawive. Tada je po~ela `etva je~ma, potom uqane

NEMA KUKURUZA DOK @ITO NE POKISNE

“KOVILOVO”

DUGA @ETVA – DOBAR RODNA POQIMA PKB-a

jale. Soja, kukuruzi, lucerka, suncokret, semenskimusevi obe}avaju dobar rod. Kukuruz i suncokret suu vo{tanoj fazi, lucerka je odli~no rodila, aliki{e ometaju spremawe sena pa ve}ina lucerke ideu sena`u. U toku je ~etvrti otkos, kose se mawepovr{ine koje mogu izme|u dve ki{e da se osu{e. - Nakon `etve p{enice posao godine za ratare uPKB-u je kampawa spremawa sila`e. Sila`ni kuku-ruz iz mle~ne prelazi u vo{tanu fazu, sve jespremno za po~etak posla, silo jame, kamioni sa

prikolicama – ka`e Markovi}.Zbog u~estalih ki{a sistemi zanavodwavawe su se retko pokre-tali.- Ove godine smo zbog u~estalihpadavina imali skra}eno navod-wavawe, mnogo mawe smo koris-tili ma{ine za zalivawe.Semenske kulture su nam u sistemunavodwavawa. Tehnologija jenapredovala, pa tako i na poqima

na kojima gajimo “pionirove” hibride putem sondi"irriga sistem" koje su postavqene u svakom trenutkumo`emo da vidimo koli~inu vlage i wihove pre-poruke kada i koliko je potrebno navodwavati. Na poqa sa kojih su skinute strwine rastura se izaorava stajwak. Od planiranih oko hiqadu hek-tara do sada je rasturen na oko 600 hektara i tokuje wegovo zaoravawe. U toku je orawe i pripremazemqi{ta za setvu uqane repice i jesewe lucerke,koje je olak{ano zbog ki{a. V. G.

Svi putevi sa `itnih poqa PKB ovih dana vodeprema silosu u Padinskoj skeli. Sa svih imawasti`u traktori koji vuku prikolice pune ̀ ita. Rodje na sigurnom kada se sa puno buke pra}eneoblakom pra{ine ubaci u skladi{te silosa. Zaposlene na silosu obi{li smo 25. jula.Najdanovski Dragoqub, silo majstor na silosu.U PKB-u radi ve} 38. godina, a u silosu je ve} 32.godine. On isprati svaku prikolicu p{enice kojastigne sa imawa. U specijalnoj posudi zahvatip{enicu i nosi u laboratoriju na analizu. Sapa`wom oslu{kuje zvuk silosa u radu, to mu jeu{lo ne u naviku, ve} u krv.- Oprema je stara pa i kvarovi ~e{}i. Dotra-jalo. Glavna sezona nam je ̀ etva. To je vreme kadatestiramo opremu, tada se poka`e da li smodobro uradili remont i sve utegli za sezonu pri-jema `ita. Obratimo pa`wu na mesta gde smopro{le godine vr{ili popravku. Od po~etka kam-pawe nismo imali ve}ih kvarova, sve proti~e unajboqem redu. Kada uskladi{timo celokupnirod, onda vodimo ra~una, eleviramo, pratimovrednosti vlage, temperature. Nije va`no samoda je zaprimimo u }elije silosa ve} je va`nosa~uvati p{enicu. Ali zbog ovih ki{a ~ini mi se

SILOS U PADINSKOJ SKELI

SU[ARA RADI PUNOM PAROMda je kvalitet lo{iji od o~ekivanog - ka`e Drago-qub.U laboratoriji na silosu, Danka [obotovi},tehnolog, zadu`ena za prijem p{enice, kontrolukvaliteta, soje, sojine poga~e i griza. - U vreme `etve bitno je da obavimo prijem,iskontroli{emo kvalitet. Prvi prijem p{enicebio je 26. juna. Kampawa je krenula 2. jula. Ulaboratoriji proveravamo vlagu, na osnovurezultata vlage odlu~ujemo da li }emo p{enicuda su{imo. Kvalitet kontroli{emo tako {toodredimo hektolitarsku masu. Na po~etku kampawe hektolitarska masa bila jeiznad 76 a kako je vreme odmicalo kvalitet jepadao. Sada je hektolitar oko 73, 74. Za ovakoki{nu godinu kvalitet je dobar. Vlaga se kretalaod 9-10, {to je odli~no, pa do 19-20. U silossmo zaprimali p{enicu do 16 odsto vlage. Ovegodine do sada smo za su{ewe zaprimili 2,6hiqada tona p{enice. Ve} smo osu{ili 600tona. Su{aru smo upalili prvi put 10. jula kadasmo za tri dana osu{ili 600 tona p{enice,upalili smo je 24. jula, nadamo se da }emonarednih dana zavr{iti prijem p{enice sa svihimawa PKB-a. V. G.

Danka [obotovi} i Dragoqub Najdanovski

Dragan Petrovi}

Milan Savi}

Dragan Predojevi}

repice. Sa `etvom p{enice krenuli smo 25. juna.Muka je velika. Nikada nismo vi{e gledali u nebokao ovog leta. Nikakav plan nismo mogli da done-semo, danas za sutra. Radili smo izme}u dve ki{e -ka`e Dragan Petrovi}, rukovodilac biqneproizvodwe na imawu.Dok se “ladom nivom” pribli`avamo parceli 23 ublizini Pupinovog mosta, gde je ovog dana `etva, sanama u autu je Ana \or|evi}, in`ewer za{tite biqana imawu.- Pogledaj kako su nam divna poqa. A imamo jedno odnajte`ih zemqi{ta za obradu, preko 95 odsto je rit-ska crnica, samo oko 10 hektara imamo dobre zemqena podru~ju koje zovemo “Velebit ”. Kukuruz se ze-leni, porastao, obe}ava dobar rod, sojafantasti~na, suncokret u punom cvetu a negde ve} iprecvetava. Za iskusno oko fotoreportera slika zanovine koliko ho}e{ - ka`e ona i dodaje, {to se ti~eza{tite, kulture su u odli~nom stawu, bez obzira naki{e nije bilo bolesti. Sve {to se ti~e struke smouradili na vreme. U jednom se sla`u Dragan i Ana, da je vreme posled-ica globalnog zagrevawa. Dok na jednom kraju svetabukte po`ari, kod nas i u Gr~koj ki{e sa bujicama, u[vedskoj temperature iznad 30 stepeni. Ali to sveima dobre i lo{e strane.- Mi ratari imamo obi~aj da ka`emo “da nema do-brog roda kukuruza bez bu|avog sena” ili kako je gov-orio na{ kolega Joca Tomi}, koji je sada u penziji,“nema kukuruza dok `etva ne pokisne”. Ipak, bezobzira {to se `etva ovoliko odu`ila, bi}e dobarrod i p{enice. Tako da }e biti pun i ko{ i ambar.Prinosi p{enice koje smo imali na 395 hektara su

oko 6,5 tona po hektaru. Kvalitet je pao u odnosuna po~etak ̀ etve, kada je hektolitar bio preko 80,ovih dana se kre}e oko 70. Pri vrhu tabele smo ipo prinosima je~ma i uqane repice - ka`ePetrovi}.Sti`emo na parcelu 23, povr{ine 44 hektara, nakojoj jedan kombajn `awe p{enicu sorte “solehio”.Sti`u i kolege sa crvenim „jugi}em”, Bo`idarMarkovi}, glavni in`ewer za melioracije i Du{anMiladinovi}, fotoreporter. Izlazimo iz auta,ki{a po~iwe da pada. - Evo ki{e opet, moram da prekinem. Sada je jedansat a u pola dvanaest sam u{ao u wivu. Taman smoplanirali danas da zavr{imo ̀ etvu na Kovilovu -ka`e Milan Savi}, kombajner, kome je ovo 33 ̀ etvau radnom veku i dodaje da je od prvog juna na ̀ etvi.- Prvo sam krenuo sa je~mom na “Pioniru”, potomna Lepu{nici, ̂ enti, Dunavcu. Posledwih dvadesetgodina nije bilo du`e `etve. Bilo je devedeset ineke, kada smo jo{ radili sa starim kombajnima“Zmajevim”, kada se ̀ etva produ`ila do sredine av-gusta meseca. Nadam se da nam se to ne}e desiti ovegodine. Iz depoa kombajna rod se prihvata u prikolice kojevu~e traktor. Za volanom traktora Dragan Predo-jevi}.

- Bojao sam se kako }u da pre`ivim vrele dane uvreme `etve. Ali eto, temperature su idealne zarad. Ujutru smo svi na svojim radnim mestima i sub-otom i nedeqom, pripremimo ma{ine i ~ekamo davlaga padne. Kada bude oko 16, ulaze kombajni uwivu. Od juna sam na `etvi. Ki{a jeste produ`ila`etvu ali dok ~ekam da prihvatim rod, odmaram o~igledaju}i u kukuruz, soju, suncokret, odavno nije bilosve ovako zeleno u ovo doba godine. Bi}e ovo rodnagodina - ka`e Predojevi}. V. G.

Sa 3.313 hektara, koliko je pro{le jeseni bilo za-sejano pod p{enicom, u silose je uskladi{ten rodte`ak 20.650 tona. Prose~an prinos je 6,25 tonapo hektaru, hektolitar oko 72. Kvalitet zrna sasvakom ki{om je opadao, kako je `etva odmicalapadao je hektolitar, svaka ki{a odnosila je danak.Deo roda zbog visoke vlage morao je da se su{i. Pri-nos slame je oko 2,5 tone po hektaru, bi}e dovoqnoza na{e potrebe i deo za prodaju.Je~am smo imali na 1.696 hektara sa tih povr{ina

ukupan rod je 8,025 tona a ostvaren je prose~an pri-nos od 4,73 po hektaru. U ritu je prinos bio 5,09tona po hektaru, ne{to ve}i nego u Sur~inu. @etvatritikalea i ra`i obavqena je na oko 312 hektarai ostvaren prose~an prinos oko 4,8 tona. Uqanerepice imali smo 1.055 hektara, od toga skinuto je1.046 hektara 2,18 tona po hektaru, stim {to je uritu prinos bio ve}i - ka`e Markovi}.Vremenske prilike ove godine nisu i{le na ruku oz-imim usevima, ali zato prole}nim kulturama su pri-

PROIZVODWA12 PROIZVODWA 13

Ovogodi{wa `etva strnih `ita na poqima PKB-azavr{ena je 31. jula, kada su pali posledwi otkosip{enice na imawu Partizanski prelaz. Zvani~no`etva je trajala 61 dan, od 1. juna do 31. jula.- Odavno ̀ etva nije trajala ovako dugo, mo`da ona1999. godine kada su bile velike poplave. Tada supale velike koli~ine ki{e po metru kvadratnom, ovagodina je po koli~ini padavina prose~na. Po u~es-talosti mo`emo re}i da je `etvu pratilo vla`novreme, mehanizaciju na poqima, ki{e su zaus-tavqale po nekoliko puta nadan. Zato se i `etvaprodu`ila na dva meseca -ka`e Bo`idar Markovi},glavni in`ewer za melio-racije u PKB-u. Prose~no na poqa PKB-atokom jula meseca palo je 77litara po kvadratnommetru. Ki{a je padala ner-avnomerno “na oblak”. Raz-like su velike od parcele do parcele. Tako je u julumesecu najvi{e padavina dobilo imawe“Kovilovo”, 139 litara po kvadratnom metru. Nasamo dva kilometara daqe imawe “Lepu{nica “ do-bilo je 47 litara vode po metru kvadratnom. - Kakva je bila godina zadovoqni smo rodom. Pri-nos je mawi u odnosu na prethodne dve godine u pros-eku za 12 odsto. Pro{le godine smo imali 6,93 tonepo hektaru p{enice, dok smo 2016. imali prinosiznad sedam tona.

@etva p{enice na imawima PKB ovih julskih danapolako se privodi kraju. Padaju posledwi hektarihlebnog `ita. Ratare imawa “Kovilovo” obi{lismo 18. jula.

Dan kao i ve}ina ovog leta, ~as ki{a, ~as sunce. Zaobi~an svet prijatne temperature do 30 stepeni,nema onih najavqenih tropskih 40 podeoka.Ali za `eteoce PKB zbog ovakvog vremena ovo }ebiti jedna od ̀ etvi koja traje ve} dva meseca.- Na na{em imawu 5. juna kombajni su iza{li nawive. Tada je po~ela `etva je~ma, potom uqane

NEMA KUKURUZA DOK @ITO NE POKISNE

“KOVILOVO”

DUGA @ETVA – DOBAR RODNA POQIMA PKB-a

jale. Soja, kukuruzi, lucerka, suncokret, semenskimusevi obe}avaju dobar rod. Kukuruz i suncokret suu vo{tanoj fazi, lucerka je odli~no rodila, aliki{e ometaju spremawe sena pa ve}ina lucerke ideu sena`u. U toku je ~etvrti otkos, kose se mawepovr{ine koje mogu izme|u dve ki{e da se osu{e. - Nakon `etve p{enice posao godine za ratare uPKB-u je kampawa spremawa sila`e. Sila`ni kuku-ruz iz mle~ne prelazi u vo{tanu fazu, sve jespremno za po~etak posla, silo jame, kamioni sa

prikolicama – ka`e Markovi}.Zbog u~estalih ki{a sistemi zanavodwavawe su se retko pokre-tali.- Ove godine smo zbog u~estalihpadavina imali skra}eno navod-wavawe, mnogo mawe smo koris-tili ma{ine za zalivawe.Semenske kulture su nam u sistemunavodwavawa. Tehnologija jenapredovala, pa tako i na poqima

na kojima gajimo “pionirove” hibride putem sondi"irriga sistem" koje su postavqene u svakom trenutkumo`emo da vidimo koli~inu vlage i wihove pre-poruke kada i koliko je potrebno navodwavati. Na poqa sa kojih su skinute strwine rastura se izaorava stajwak. Od planiranih oko hiqadu hek-tara do sada je rasturen na oko 600 hektara i tokuje wegovo zaoravawe. U toku je orawe i pripremazemqi{ta za setvu uqane repice i jesewe lucerke,koje je olak{ano zbog ki{a. V. G.

Svi putevi sa `itnih poqa PKB ovih dana vodeprema silosu u Padinskoj skeli. Sa svih imawasti`u traktori koji vuku prikolice pune ̀ ita. Rodje na sigurnom kada se sa puno buke pra}eneoblakom pra{ine ubaci u skladi{te silosa. Zaposlene na silosu obi{li smo 25. jula.Najdanovski Dragoqub, silo majstor na silosu.U PKB-u radi ve} 38. godina, a u silosu je ve} 32.godine. On isprati svaku prikolicu p{enice kojastigne sa imawa. U specijalnoj posudi zahvatip{enicu i nosi u laboratoriju na analizu. Sapa`wom oslu{kuje zvuk silosa u radu, to mu jeu{lo ne u naviku, ve} u krv.- Oprema je stara pa i kvarovi ~e{}i. Dotra-jalo. Glavna sezona nam je ̀ etva. To je vreme kadatestiramo opremu, tada se poka`e da li smodobro uradili remont i sve utegli za sezonu pri-jema `ita. Obratimo pa`wu na mesta gde smopro{le godine vr{ili popravku. Od po~etka kam-pawe nismo imali ve}ih kvarova, sve proti~e unajboqem redu. Kada uskladi{timo celokupnirod, onda vodimo ra~una, eleviramo, pratimovrednosti vlage, temperature. Nije va`no samoda je zaprimimo u }elije silosa ve} je va`nosa~uvati p{enicu. Ali zbog ovih ki{a ~ini mi se

SILOS U PADINSKOJ SKELI

SU[ARA RADI PUNOM PAROMda je kvalitet lo{iji od o~ekivanog - ka`e Drago-qub.U laboratoriji na silosu, Danka [obotovi},tehnolog, zadu`ena za prijem p{enice, kontrolukvaliteta, soje, sojine poga~e i griza. - U vreme `etve bitno je da obavimo prijem,iskontroli{emo kvalitet. Prvi prijem p{enicebio je 26. juna. Kampawa je krenula 2. jula. Ulaboratoriji proveravamo vlagu, na osnovurezultata vlage odlu~ujemo da li }emo p{enicuda su{imo. Kvalitet kontroli{emo tako {toodredimo hektolitarsku masu. Na po~etku kampawe hektolitarska masa bila jeiznad 76 a kako je vreme odmicalo kvalitet jepadao. Sada je hektolitar oko 73, 74. Za ovakoki{nu godinu kvalitet je dobar. Vlaga se kretalaod 9-10, {to je odli~no, pa do 19-20. U silossmo zaprimali p{enicu do 16 odsto vlage. Ovegodine do sada smo za su{ewe zaprimili 2,6hiqada tona p{enice. Ve} smo osu{ili 600tona. Su{aru smo upalili prvi put 10. jula kadasmo za tri dana osu{ili 600 tona p{enice,upalili smo je 24. jula, nadamo se da }emonarednih dana zavr{iti prijem p{enice sa svihimawa PKB-a. V. G.

Danka [obotovi} i Dragoqub Najdanovski

Dragan Petrovi}

Milan Savi}

Dragan Predojevi}

“zlatar” FAO rane grupe 200, slede ”kondor”i “dukat”, a u centralnom delu Srbije, “mak-sim” ,“rubin”, “kondor”, “spartak” i“stani{a”. Ali, samo “stani{a” ima svojestalne kupce na celoj teritoriji na{e zemqe.Najprodavaniji hibridi u inostranstvu su“stani{a”, “kristal” i “kondor”, u BiH “dukat”i “rubin”, a u Makedoniji “stani{a” i “kon-dor”.

Vremenski uslovi trenutno pogodujuokopavinama (kukuruzu, soji, suncokretu) ivo}arima. Ovog prole}a i leta grad jezaobi{ao vo}wak Instituta, a ve} ~etiri go-dine zaredom nanosi {tete plodovima.Proizvo|a~i su trenutno zadovoqni izgledomkukuruza, a prisutna je dvoklipnost kod ve}inehibrida, koji ,zasad, dobro nalivaju zrno. Zbogtoga selekcionari u Institutu o~ekuju pozi-tivne rezultate u berbi kukuruza, a trenutnoprate opra{ivawe kukuruza. Zakidawemetlica zavr{eno je na celoj povr{ini. Va`an posao za dr`avu obavqaju za{titarskeslu`be “Agroekonomika”, zajedno sa inspek-torima Ministarstva poqoprivrede,vodoprivrede i {umarstva Republike Srbije,a povremeno i sa ruskim inspektorima. Onikontroli{u izvoz poqoprivrednih proizvodau Rusiju. Izdaju potrebne sertifikate za robuproizvedenu na teritoriji beogradskihop{tina, ukqu~uju}i i Smederevo. - Poveren nam je veoma ozbiqan posao.Najvi{e proizvo|a~a koji izvoze u Rusijunalazi se na teritoriji grada Beograda. Dopre tri meseca pokrivali smo tre}inu Srbije,ali bilo je mnogo posla, pa fizi~ki nije biloizdr`ivo, ~ak i za inspektore. Pored iz-davawa fitosertifikata, na{e stru~ne slu`beobavqaju poslove prognozno-izve{tajneslu`be i kontroli{u semenske useve - ka`eMarkovi}.Selekcionari Insitutua prve otkose ranijihsorti soje o~ekuju krajem avgusta, a vo}ariprve plodove jabuka po~etkom septembra, kada}e sumirati ovogodi{wi rod vo}a.

PROIZVODWA14

Vera PONTI

Vremenski uslovi krajem juna i po~etkom julanisu pogodovali ubirawu semenskih useva napoqima Instituta “PKB Agroekonomik”. Od 15.juna do 11. jula na wihova poqa palo je 80litara ki{e, {to je malo vi{e od proseka zato doba godine. @etva se odu`ila pa je zbogu~estalih ki{a zavr{ena 15. jula. Do{lo je doispirawa zrna strnih `ita i pada kvalitetapa se neka zrna nisu formirala do kraja. Pa-davine su bile ~este u vreme pune zrelostizrna, {to je smawilo prinos za 15 do 20odsto. Najprinosniji, sa 6,8 tona po hektaru, ove go-dine je eksperimentalni sto~ni je~am (koji jo{nije dobio ime), a trebalo bi da bude priznatslede}e godine. Selekcionari ga nazivaju uz-danicom u narednoj godini. Od priznatih PKB-ovih sorti najprinosniji je “merkur” sa 7, 7tona po hektaru i “talas” sa 7.900 kilogramapo hektaru. - Prvi preliminarni rezultati tokom `etve“talasa” pokazuju da se prinos kre}e izme|u 6i 7,9 tona po hektaru. Taj hibrid dao je najk-valitenije zrno, slede “ratarica” (6,1),“pahuqica (7,6) i “carica” (5,5). “Pivan” jepodbacio, sa prinosom od 3,5 tona. Tritikale “vo`d” imao je prinos od 5,8 tonapo hektaru, a “kardinal” 5, 5 tona po hektaru.U merkantilnoj proizvodwi zavr{ena je `etvauqane repice. Prinos je na nivou PKB-a iiznosi 2,4 tone po hektaru. I pored nepovo-qnih vremenskih prilika proizveli smokvalitetno zrno. Cena merkantilne p{enice topokazuje, iako je hektolitar ne{o mawi negopro{le godine i kre}e se izme|u 76,5 i 78 –

sumirao je Marko Markovi}, direktor Insti-tuta, prve rezultate ovogodi{we `etve.

VI[E ROBE ZA PRODAJUProdaja kukuruza pove}ana je za 10 odsto, alida su vremenski uslovi to omogu}ili, cifra bibila ve}a za dvadesetak odsto. U sezoni 2017.nosioci prodaje bile su FAO grupe 600 (“mak-sim” i “rubin”), a u sezoni 2018. FAO grupeod 400, 450 i 500 (“kondor”, “dukat” i “spar-tak”). - U narednoj sezoni planiramo da iza|emo nadoma}e i inostrano, tr`i{te, sa oko hiqadutona semena strnih `ita. Pro{le godineproizveli smo oko 700 tona, a 2018.pove}avamo koli~inu semenske robe za pro-daju. Imamo stalne i nove kupce u Srbiji, alii u Rumuniji, Bosni i Hercegovini i Make-doniji. Ove godine }emo sa 50 tona robe,posle vi{e godina pauze, svoje mesto ponovona}i na Kosovu i Metohiji. O~ekujemo da se-zona bude makar upola ve}a po izvozu negopro{logodi{wa, kako po broju kupaca, tako ipo koli~ini robe koja }e biti izvezena.Trudi}emo se da pove}amo prodaju hibrida, dau|emo u rang “sredwih” semenskih ku}a. Ve}ideo posla oko prodaje odradili su na{ikomercijalisti. Oni su najzaslu`niji zacelokupnu prodaju i uvek imaju ideju o tomekako i {ta uraditi u narednom periodu - po-hvalio je Markovi} slu`bu koja je Institut uvekvukla napred.

STANI[A NAJTRA@ENIJI U Vojvodini najtra`eniji PKB-ov hibrid je

POVRATAK PKB SEMENANA KOSOVO

INSTITUT “AGROEKONOMIK”

VI[E DOMA]IHHIBRIDA NA

POQIMA PKB-a“Agroekonomikovi” hibridi su u setvenojstrukuri PKB-a ove godine zauzeli oko 4.000setvenih jedinica, {to je za 20 odsto vi{enego lane. Kvalitetni su i nameweni pripremisila`e. Doma}e selekcije kukuruza najboqepodnose proizvodwu na teritoriji Srbije jerim vremenski uslovi, uglavnom, odgovaraju,osim ekstremnih temperatura. Ove godine bii na{i i inostrani hibridi trebalo da dajudobre prinose, jer im je godina pogodovala.

Planiraju da na doma}e i inostrano tr`i{te iza|u sa oko hiqadu tona dora|ene semenske robe

@etva na poqima “Agroekonomika”

se: spoqni izgled vozila, vozilo mora imati svatri retrovizora, signalizacija, ko~nice navaqcima. Na kanalu se kontroli{e upravqa~kimehanizam, ve{awe, limarijsko stawe vozila,sajtne, rubovi, podsajtne, glavne nose}e grede. Svave}a o{te}ewa limarije se smatraju neis-pravno{}u. Poo{trene su mere za ugradwu folijana staklima i kuke. Ko ̀ eli da ugradi foliju trebada pribavi uverewe od Auto-moto saveza Srbije(AMSS), a ugradwu treba da odobri i proizvo|a~vozila. Za kuku je neophodan atest proizvo|a~avozila, kojom se potvr|uje da to vozilo mo`e davu~e prikolicu - ka`e Rankovi}.Pri dolasku na tehni~ki pregled podrazumeva seda u automobilu postoji propisana oprema:trougao, prva pomo}, za automobile sa motorimapreko 1.800 metara kubnih i aparat za ga{ewepo`ara, kuka ili kanap za {lepawe. - Tako|e vr{imo i kontrolu izduvnih gasova, iakose pove}ana emisija izduvnih gasova, tokom trinaredne godine, ne}e smatrati neispravno{}u.Svi vlasnici vozila, koji u automobilima imajuplin, moraju imati uverewe o du`ini va`nostiplinskog ure|aja. Izduvno merewe zaga|enostipogonskog goriva se meri ukupno ~etiri puta, kadaauto radi na leru i pod pritiskom od 2.000 obr-taja, zna~i dva puta kada radi na benzin i isto to-liko puta kada radi na plin – obja{wava namRankovi}.

Novina je i da svaki ispravan automobil, poredregistracione liste, dobija i potvrdu o tehni~kojispravnosti, koju vlasnik vozila mora da nosi sasobom uz saobra}ajnu dozvolu. Prema re~ima na{eg sagovornika, ovi poo{trenistandardi, samo su uvod i priprema za uvo|ewekamera du` cele linije tehni~kog pregleda.Prema novom pravilniku, zaposleni na tehni~kompregledu moraju biti adekvatno obu~eni. Na radnojuniformi mora jasno biti ispisan nazivprivredne organizacije koja radi tehni~ki pregled,a zaposleni na radnoj ode}i moraju imati identi-fikacionu plo~icu. Tehni~ki pregled PKB Korporacije radi od 7 do 15~asova, svakog radnog dana, a cena tehni~kog pre-gleda je 2.580 dinara za putni~ka

15AKTUELNO

IZMENAMA PROPISA DO VE]EBEZBEDNOSTI NA PUTEVIMA

TEHNI^KI PREGLED - PKB KORPORACIJA

Qiqana RI\O[I]

Gotovo svaka izmena zakona i propisa, mahom budepropra}ena opre~nim mi{qewima onih kojih seli~no ti~e, ali i onih na ~iji ̀ ivot ne uti~e u ve}ojmeri. Dono{ewe Pravilnika o tehni~kom pregleduvozila, koji se primewuje od 5. jula ove godine, iza-zvao je buru komentara, a ti~e se kako zaposlenihna tehni~kom pregledu, vlasnika vozila, ali i svihnas, jer smo na ovaj ili onaj na~in, svi u~esnici usaobra}aju. Na pitawe, koje novine je doneopravilnik, odgovore nam je dao DragoslavRankovi}, kontrolor Tehni~kog pregleda PKB Kor-poracije.- Vozilo na tehni~ki pregled mora do}i ~isto, dana wemu sve bude vidqivo. Zatim ga identifiku-jemo, uzimamo „li~nu kartu“ vozila, odnosnoproveravamo brojeve motora i {asije. Jedna odprvih novina je da se vozilo na tehni~kom pregledumora zadr`ati najmawe pola sata. Obavezno jefotografisawe vozila, ukupno pet puta, od toga dve

fotografije moraju biti sa kontrolorom. Fo-tografi{u se predwa i zadwa strana vozila, obebo~ne strane i sat sa kilometra`om. Kontroli{e

PODR[KA VLASNIKA AUTOMOBILAMileta Risti}a smo zatekli na tehni~kom pregledu, na koji je dovezao {koduoktaviju, staru 14 godina.- Promenio sam 20 automobila i uvek ovde obavim tehni~ki pregled. Nemamrazloga da sumwam da }e auto pro}i na tehni~kom, stavqeni su novi diskovi,ko~nice, sve je ispravno. Podr`avam ove poo{trene mere jer to doprinosipodizawu op{te bezbednosti u saobra}aju - ka`e Risti}.Dragan Rosi}, radi u Slu`bi za obezbe|ewe PKB, i tako|e uvek ovdezavr{ava tehni~ki pregled jer mu je, kako ka`e, najbli`e, najpovoqnije, aima poverewa u qude. Auto je registrovan prema starim propisima, a danasje do{ao po „zeleni karton“, sa porodicom }e na odmor u Hrvatsku.- Auto mora biti tehni~ki ispravan, tu nema diskusije, na prvom mestu zbogbezbednosti moje porodice i zbog svih drugih qudi na putu - ka`e Rosi}.

REGISTRACIJA NA RATE

Darko Plani}, samostalnireferent osigurawa vozila,ka`e da izme|u PKB-a i Dunavosigurawa postojidugogodi{wa saradwa. - Zaposleni svoje vozilo moguregistrovati na tri do 12rata, a penzioneri ~ekovimana dve do {est rata. Poredosnovnog auto osigurawa,vlasnici vozila moguzakqu~iti i neko od vi{evrsta kasko osigurawa. Ze-leni karton ko{ta 2.000 di-nara - ka`e Plani}.

`itarice. Nastaje pri {irokom rasponu temper-ature i visokom udelu vlage. Dovodi se i u vezu srazvojem endemske nefropatije. Ohratoksin A jeprimarno nefrotoksi~an, a u velikim dozama je ihepatotoksi~an. Prema Me|unarodnoj agenciji zaistra`ivawe kancera, ohratoksin je mikotoksin smogu}im kancerogenim delovawem.TrihoteceniTrihoteceni predstavqaju grupu od gotovo 170

mikotoksina koje proizvode razli~itevrste plesni. Hemijski, dele se na tip A, B,C i D.Nastanku trihotecena najboqe pogodujevla`na tropska klima sa {irokimrasponom temperature od {est do 24 ste-pena. Prirodna pojava trihotecena uhrani zavisi i od o{te}ewa zrna `itar-ica, vla`nosti hrane, koncentracijekiseonika i ugqen dioksida i od prisut-nosti drugih vrsta plesni. ZearalenonZearalenon sinteti{u vrste fusarium (F.graminearum). Najintenzivniji rastfusarium plesni odvija se pri relativnojvla`nosti vazduha od preko 70 odsto. Rosai magla u periodu vegetacije `itaricaposebno pogoduju razvoju plesni. Opti-malna temperatura za razvoj plesni ovegrupe je od 18 do 24 stepena, s tim da jenajve}a produkcija zearalenona zapa`enaprilikom naizmeni~nog smewivawa sred-wih i vi{ih temperatura. Zrna se konta-miniraju jo{ u poqu, ali se wihov rast isinteza toksina nastavqaju i uskladi{tima, posebno u ko{evima. Zear-alenon se naj~e{}e mo`e na}i u kukuruzu,ali se mo`e na}i i drugim `itaricama(je~am, proso, pirina~, soja, p{enica).Zearalenon je odgovoran za reproduktivneporeme}aje kod doma}ih `ivotiwa,posebno sviwa.

Najboqi pristup za uni{tavawe mikotoksina uhrani je spre~avawe rasta plesni u svim fazamaproizvodwe, prikupqawa, transporta, obrade,skladi{tewa i prodaje. Spre~avawe {tete koju~ine insekti i mehani~ke {tete tokom celogprocesa od proizvodwe do konzumacije, kao i kon-trola vla`nosti, kqu~ni su faktori. Stoga jeneophodno brzo i temeqno su{ewe i skladi{teweu suvim uslovima.

Mikotoksini (mykes – gr~. gqiva, toxikon – gr~.otrov) su metaboliti plesni, koji su toksi~ni iliimaju druge negativne biolo{ke efekte po qude i`ivotiwe. Plesni kontaminiraju `itarice pre iposle ̀ etve, prilikom neadekvatnog skladi{tewai posledi~no se mogu na}i u hrani za `ivotiwe iqude. Iako se preradom `itarica u krajweproizvode vidqiva plesan mo`e ukloniti, ve}inamikotoksina ne}e biti promewena, jer su vrlo sta-bilni. Ne inaktivi{u ih uobi~ajeni pos-tupci proizvodwe i prerade hrane, zbog~ega redovno dolazi i do kontaminacije go-tovih krmnih smesa. Mikotoksini mogu imati imajukarcenogena, mutagena, imunotoksi~na iteratogena svojstva. Bolesti uzrokovanemikotoksinima javqaju se u akutnom ilihroni~nom obliku i nazivaju se mikotok-sikoze. Akutne mikotoksikoze imajuizra`ene simptomime trovawa i mogudovesti do smrti. Hroni~ne kontaminirajuorganizam na du`e razdobqe uzrokuju}ibolesti kao {to su karcinomi, te{kiporeme}aji hormonskog sistava, problemiimunolo{kog sistema, ciroza jetre io{te}ewa bubrega. Mogu da izazovu ipoba~aj.Mikotoksini se mogu godinamanagomilavati u organizmu u masnom tkivu,mle~nim `lezdama, mi{i}ima i kostima.Mikotoksini dovode do poreme}ajazdravstvenog stawa svih `ivotiwa, ali suefekti uo~qiviji kod visoko proizvodnih`ivotiwa u farmskom na~inu dr`awa, sobzirom na znatno ve}u konzumaciju kon-centrovanih hraniva, mada i kabastahraniva mogu da budu kontaminirana uzna~ajnijem stepenu. Promene izazvanemikotoksinima zavise od vrste i koli~inemikotoksina u hrani, od du`ine uno{ewau organizam, kao i od genetskih (vrste,rasa, soj ̀ ivotiwa), fiziolo{kih (pol, kategorija,doba `ivota, ishrana) i spoqa{wih (klimatskiuslovi, dr`awe `ivotiwa) faktora, i prisustvaoboqewa infektivne i/ili neifektivne prirode.Naj~e{}e mikotoksikoze izazivaju toksini kojeproizvode plesni iz rodova Aspergillus, Penicilliumi Fusarium.AflatoksiniOd svih mikotoksina, aflatoksin se smatranajve}om potencijalnom pretwom po zdravqe qudi.On je proizvod Aspergillus flavus i Aspergillus par-asiticus, koje su sveprisutne u prirodi zbog spora

NAUKA16

MIKOTOKSINI

Priredila: Dejana TO[I]

NEVIDQIVI OTROVISA VIDQIVIMPOSLEDICAMA

koje se raznose vazdu{nim strujawima. Ove plesnise ~esto nalaze u `itaricama, bademima,orasima, kikirikiju, semenu pamuka i kineskoj{e}ernoj trsci. Aflatoksini su me{avina srodnihhemijskih jediwewa. Tri strukturne varijacijemolekula aflatoksina daju familiju od osamaflatoksina, a od osamnaest do sada poznatihtoksina aflatoksin B1 je najva`niji u pogledu za-stupqenosti i toksi~nosti.

Klini~ki znaci akutne aflatoksikoze ukqu~uju gu-bitak apetita, bezvoqnost, gubitak u te`ini, neu-rolo{ke poreme}aje, ̀ uticu mukoznih membrana igr~eve. Mogu se tako|e javiti i edemi u telesnim{upqinama i krvarewe bubrega i crevnog trakta.Epidemiolo{ki dokazi ukazuju na povezanostizme|u primarnog raka jetre, aflatoksina, ina~ina ishrane. U velikim dozama, aflatoksini suakutno toksi~ni i mogu da dovedu do smrti.Ohratoksin AOhratoksin A proizvode plesni iz roda As-pergillus, koje ~esto kontaminiraju uskladi{tene

prinosa i kvaliteta proizvoda.Kako bi se izbegle ve}e {tete,suzbijawe fitofagnih griwa trebada bude redovna mera u tehnologiji

RE^ STRU^WAKA 17

Fitofagne griwe postaju sve aktuel-nije {teto~ine, s obzirom na novepristupe i tehnologije u proizvodwii za{titi povr}a. Pove}an prosektemperaturnih vrednosti, smawenakoli~ina padavina i blage zime di-rektno ili posredno preko hraneuti~u na pove}anu brojnost i gustinupopulacije griwa. Ekonomski na-jzna~ajnije fitofagne griwe u na{imuslovima proizvodwe supau~inaste (Tetranychidae) ir|aste griwe (Eriophyoidae). [tetnost griwa pau~inara ogleda seu tome {to ishranom o{te}uju }elije

lista koji ubrzo po~iwe da vene akasnije i da se su{i. Na dowojstrani lista nalaze se kolonijegriwa koje ispredaju pau~inu, {toote`ava pristup wihovim preda-torima ali i dospevawe sredstavaza suzbijawe.[tetnost r|astih griwa se ispo-qava na listovima, koji usledishrane dobijaju r|astosme|u boju,uvijaju se na gore i brzo uvenu.Najve}e {tete su u periodu jul-av-gust. Zajedni~ko za ove vrste je da up-rkos relativno malim veli~inamamogu uzrokovati zna~ajno smawewe

FITOFAGNE GRIWE NA POVR]U

UPOTREBA VE[TA^KIH \UBRIVA

proizvodwe. Sa hemijskim tretman-ima se po~iwe u vreme kada se po-jave prve pokretne forme griwa.Preporu~qivo je akaricideprimewivati u dva tretmana u raz-maku od 7 do 10 dana, predve~e ilitokom no}i i sa primenom {to ve}ekoli~ine vode. Suzbijawe griwa u povr}u mogu}e jeprimenom slede}ih preparata:Abastate (a.m. abamektin) 0,75 l/ha+ 1l/ha Nu film, ili Fobos EC (a.m.bifentrin) 0,02-0,05% i sl. Eleonora ON] JOVANOVI], Savetodavac za za{titu biqa

NPK – univerzalno |ubrivo,{iroke primene

NPK je ~vrsto ve{ta~ko |ubrivo, uobliku granula, veoma rastvorqivihu vodi, bez boje i mirisa. Uni-verzalno je i mo`e se koristiti zakukuruz, p{enicu, {e}ernu repu,povr}e, vo}e i vinovu lozu. Osnovnauloga ovog |ubriva je da obezbedipravilnu ishranu biqkama u toku veg-etacije, a mo`e se koristiti na svimtipovima zemqi{ta, kvalitetnim iosiroma{enim.U wegov sastav ulaze azot, kalijum ifosfor, odnosno KAN (kre~niamonijum nitrat), MAP (monoamonijumfosfat) i KCl (kalijum hlorid). Pos-toje NPK visoke (55-60 odsto) ilisredwe koncentracije hraniva.Nanosi se ravnomernim posipawempreko zemqi{ta, u redovima i poredredova, u vidu traka, oko stabala imo`e se primeniti 1-2 puta na istommestu. U zavisnosti od biqne vrsteobi~no se upotrebqava 300-600kilograma |ubriva po hektaru.KAN – ne {teti zemqi{tu

KAN (Kalcijum amonijum nitrat) jeprosto ve{ta~ko |ubrivo azotnogtipa i primewuje se kod raznolikihbiqnih vrsta. Ima brzo i produ`enodejstvo i delimi~no neutrali{ekiselost zemqi{ta. Bez obzira nakvalitet tla, po hektaru se mo`eupotrebiti 100-500 kilograma i dotri puta preko istog mesta. Bitno je

\ubriva su neophodan deo u ishranibiqaka. Vrste, koli~ine i na~iniupotrebe ve{ta~kih |ubriva su mnoge.Koriste se kako bi se poboq{ao rasti razvoj poqoprivrednih useva ipove}ali kvalitet i koli~ina pri-nosa. Osnovna podela |ubriva je naorganska (biqnog ili `ivotiwskogporekla) i neorganska |ubriva, kojasu sa~iwena od razli~itih mineralai dodatnih supstanci.\ubrewe se vr{i pre setve i tokomrasta biqaka. Isto tako, kada jebiqka zahva}ena nekom bole{}u,potrebno je istovremeno uklonitiuzrok oboqewa (naj~e{}e pesti-cidom), spre~iti daqe {irewe

bolesti (fungicid) i na kraju dodatnopomo}i biqci da se br`e oporavidodavawem odgovaraju}eg |ubriva.Izuzetno je va`no upotrebiti adek-vatno |ubrivo u potrebnoj koli~ini.Previ{e |ubriva, isto kao i pre-malo, mo`e naneti biqci trajnu{tetu. Biqka tada mo`e da sagori, dajoj se uni{ti koren ili cela odumre.Mineralna |ubriva dele se nadve grupe: nekompleksna |ubrivakoja sadr`e jedan od tri glavna ele-menta (kalijum, fosfor i azot) i kom-pleksna |ubriva (NPK), sadr`e uta~no odre|enom odnosu te elemente,uz dodatak jo{ nekih makro i mikroelemenata.

ravnomerno ga rasporediti, kako bibiqke dobile istu koli~inu hran-qivih materija.SAN - ~uvajte ga u suvoj hlad-noj prostoriji, najdu`e tri

mesecaSAN (Amonijum nitrat) upotpuwujeishranu biqaka azotom, podsti~erast i razvoj, bez obzira na vrstuzemqi{ta. Koristi se tako {to seravnomerno rasporedi oko biqaka,a u zavisnosti od vrste ide oko 100-400 kilograma po hektaru.AN - najrastvorljivije iveoma zapaqivo |ubrivo

AN (Amonijum nitrat), belo `u}kateboje, u granulama, sa 34 odsto azota.Primewuje se i pre sa|ewa biqaka,a ima ulogu da im momentalno pru`ineophodan azot. Primewuje se nasvakom tlu i za sve vrste biqaka,ravnomernim posipawem.Urea - najkoncentrovanije

|ubrivoUrea ili karbamid sadr`i 46 odstoazota, u obliku je belih granulaizuzetno male mase. Pogodno je zavo}e i povr}e. Ne treba ga primewi-vati na kiselom zemqi{tu, jerpoja~ava kiselost. Tako|e, treba gaizbegavati za vreme setve zato {tonegativno uti~e na klice biqaka.Primewuje se posipawem granula natemperaturi ispod osam stepeniCelzijusa.Zlatko VAMPOVAC, dipl. in .̀

SIMPTOMI PRISUSTVAGRIWA NA LI[]U

PARADAJZA

mo{ti ostale su netrule`ne. Nisu se raspale,{to je prema kanonima pravoslavne crkve znakBo`je milosti. Kad su pre deset godina otvorili

grob jo{ uvek je dr`ao krst urukama. Glogovac je svoje scene odglu-mio za dva sata i nije hteo datra`i honorar. Nije ni slutioda }e na onaj svet oti}i u 48.godini, nekoliko godina star-iji od Svetog Mardarija, ~iji jelik tuma~io glumac RadivojeBukvi}.Za `ivota ~esto je dr`ao krstu rukama i verovao u ~uda o ko-jima mu je svedo~io wegov otacMilovan, koji je biosve{tenik, prota u Hramu Us-pewa Presvete Bogorodice uPan~evu. - Sve ume. Sve razume. Pleni.Veliki i jak kao planina. Lud.Nedosti`an. Imali smo sre}ui ~ast da `ivimo u wegovo

vreme i da se hranimo wegovom du{om - rekaoje o svom drugu i prijatequ Glogovcu glumac, sce-narista, re`iser i producent Dragan Bjelo-grli}. V. P.

Tridesetog avgusta, na dan ro|ewa Neboj{e Gl-ogovca, se}amo se wegovih gluma~kih bravura.Ro|en je 1969. godine u Trebiwu. Kada je imaosedam godina sa porodicom sepreselio u Opovo, a potom uPan~evo 1977. godine. U tokusvoje gluma~ke karijeredonirao je novac za obnovucrkvi, manastira i nov~anopomagao svoje kolege sagluma~ke scene. Preminuo je 9.februara 2018. godine uKlini~kom centru u Beogradu,posle kratke, jednomese~neborbe sa rakom plu}a. Posle premijere dokumen-tarno-igranog filma RadisavaJevri}a “Tihi kutak Hristov”, ukripti Hrama Svetog Save naVra~aru, dva meseca posle we-gove smrti, bilo nam je jasnoda }emo glumca pamtiti po we-govoj de~joj du{i. Verovao je upravdu, qubav i nije se stideoda to ka`e. Gledaju}i ga u posledwem kadru kojije snimio sa kumom, glumicom SlobodomMi}alovi}, igraju}i ispovednika Svetog Makar-ija, shvatili smo za{to je verovao u besmrtnost

KULTURA18

POSLEDWA ULOGA NEBOJ[E GLOGOVCA

^UDA U MANASTIRU LE[JE KOD PARA]INA

ISPOVEDNIK SVETOG MARDARIJA

SNAGA IZ KIVOTA

qudske du{e. Usud je hteo da posledwi dokumen-tarni film pokojnog glumca Neboj{e Glogovca“Tihi kutak Hristov” bude povezan sa `ivotom

prvog srpskog episkopa u Americi, MardarijaUskokovi}a. I pored toga {to je sahrawen umanastiru Svetog Save u Libertivilu, u dr`aviIlinois, pre vi{e od 80 godina, Mardarijeve

smo svedoci neopisivog rajskog miomirisa koji se{irio svuda oko nas. Ima ve} nekoliko godina kakose nalaze kod nas, a od tada se u manastiru de{avajumnoga isceqewa. Jedna baka, slepa od katarakte,progledala je, dok je jedna gospo|a, koja je imalatumor, osetila da joj neko ne{to ~upa iz grla, kaoda je na operaciji. Isceqewa se de{avaju nedeqomposle liturgije kada otac Jovan stane pored mo{tijui pri~a vernicima o ̀ ivotu Sv. Flavijana ili nekogdrugog svetiteqa – posvedo~ila nam je monahiwa izmanastira. U trenutku dok je celivala mo{ti Svetog Flavijana,`ena bolesna od raka grla, izgubila je mo} govora.Kad je oti{la na zakazane preglede lekari su jojrekli da nema tumora, da su oni ne{to pogre{ili.Zatim su ponovili sve analize, jer su znali da je posredi opaka bolest, ali joj opet nisu ni{ta na{lina grlu i zakqu~ili: “Vi ste potpuno zdravi”. Zbog prisustva Bo j̀e blagodati vernici rado od-laze u manastir koji je obnovqen 2004. godine, anastao je na mestu stare svetiwe iz 12. veka. Turcisu ga spalili u 16. veku, pobiv{i sve monahe, prisu-tan narod i sve koji su se zatekli u vreme prazni~neliturgije. Kosti mu~enika pohrawene su ispodraspe}a u sredini manastirskog kompleksa. V. P.

Mo{ti hri{}anskih svetiteqa iz prvih vekovahri{}anstva po~ele su ja~e da miroto~e nakon {tosu udomqene, “okupane” liturgijama i molitvamavernika u manastiru Pokrova Presvete Bogorodiceu Le{ju, nedaleko od Para}ina. Duhovnik tog `en-skog manastira, otac Jovan, posle puta po Italiji isvetu, u manastir je doneo mo{ti Svetog Flavijanai drugih hri{}anskih mu~enika, kao i prestoneikone koje su se prodavale na buvqoj pijaci u Cir-ihu. Mo{ti Sv. Flavijana danas se nalaze u Le{ju, a~uvane su u Italiji, u jednoj crkvi, i to u oltaru, doprvog Vatikanskog koncila. Posle su ih prebaciliu podrum, gde su “~amile” ~etrdesetak godina. SvetiFlavijan je bio |akon i u~enik Svetog TihijanaKartaginskog, jednog od svetih otaca poznatog poizreci: ”Kome crkva nije majka, tome ni Bog nijeotac.”- ^im su se mo{ti obrele u manastiru, mo`emo daka`emo da su se svetiteqi veoma obadovali.Naro~ito kad je verni narod po~eo molitveno da imse obra}a, da ih proslavqa! Posle nekoliko vekovaizgnanstva sada se nalaze u slu`bi u pravoslavnomhramu. Mi smo miroto~ewe li~no do`iveli posleVaskrsa kada smo otvorili kov~eg sa mo{tima. Bili

Usud je hteo da wegov posledwi dokumentarni film bude povezan sa `ivotom prvog srpskog episkopa u Americi

“Kome crkva nije majka, tome ni Bog nije otac”, poznate su re~i Svetog Tihijana Kartaginskog

19ZDRAVQE

Priredila: Vera PONTI

Pre pedesetak godina populacija je `ivela saprose~nim vekom od 60 do 65 godina. Nije bilostresa ni produ`enog rada kao {to je to slu~ajdanas, misli profesor dr Du{ko Ili} (1965).On je od najcewenijih stru~waka iz oblastibiomehanike, nauke koja prou~ava ko{tani,mi{i}ni sistem i druge sisteme organizma.Predaje biomehaniku i motornu kontrolu naFakultetu fizi~ke kulture u Beogradu.

Profesora Ili}a posetili smo jednog ki{ovi-tog julskog dana u “Profeksu – akademijizdravog `ivota” na Novom Beogradu, kad je bu-jica od ki{e pretila da potopi gradske ulice.Da je u pitawu stru~ni rad sa vrhunskimsportistima, gojaznima i osobama sa raznimdeformitetima ko{tano-mi{i}nog sistema,uverili smo se na licu mesta. Profesoru smopostavili pitawa o tome kako ishranom ive`bama spre~iti profesionalna oboqewa,na radnom mestu sto~ar, ratar, za{titarbiqa, administrativni radnik…Dok ~ekamo na odgovore prenosimo vam deo in-tervjua iz emisije “Predvideti nepredvidivo”.

PREVAZI\ENE KALORIJSKE TABLICEISHRANE

Na pitawe koliko je zdravqe va`no i kako dana|emo balans izme|u tempa `ivota i onoga{to jedemo, prof. Ili} je odgovorio.- Neophodna je detoksikacija ili ~i{}ewe or-ganizma, a to ne mo`emo u~initi bez antioksi-danasa. Jer oksidansi, koji se unose hranom,prvo isprqaju krv, a onda prave kiselu sred-inu u organizmu. Stvore ambijent grupisawa}elija na zidovima krvnih sudova i dolazi dosituacije kada se iz dana u dan, iz meseca u

mesec o{te}uju krvni sudovi. To se nijede{avalo na{im precima jer se nisu hranilina na~in na koji mi to danas ~inimo. [ezde-setih godina pro{log veka postojale sutablice kalorija po kilogramu telesne te`ine.Ne mo`e se ta~no utvrditi {ta je za nekogazdravo, jer nismo svi isti. Postoji vi{e od300 tipova bazalnih metabolizama. Danas ko-ristimo savremenu visokosenzitivnu gasnuanalizu koja pokazuje direktnu kalorijskupotro{wu kod svakog ~oveka ponaosob – is-takao je prof. Ili}. U nastavku razgovora bilo je re~i o tome ko-liko je va`na dinamika hrawewa. Suprotnouvre`enom mi{qewu da je boqe vi{e putajesti tokom dana, ali pomalo, dr Ili}obja{wava za{to je to pogre{no i pogubno pona{e zdravqe.

BEBASTO TKIVO KOD ONIH KOJISTALNO GRICKAJU

- Treba stvorati ambijent, naviku da se hran-ite u tri obroka, ukoliko niste gojazni. Onimakoji nisu fizi~ki aktivni savetovao bih da jedudva puta dnevno, da usvoje dinamiku kasnogdoru~ka i rane ve~ere. To je jedna od opcija ko-

KASNI DORU^AK– RANA VE^ERA

PROF. DR DU[KO ILI] O PRAVILNOJ ISHRANI

Ne mo`e se ta~no utvrditi {ta je za nekoga zdravo, jer nismo svi isti. Postoji vi{e od 300 tipova bazalnih metabolizama jima se veoma stabilno tro{i energija.Doru~ak se vari i po pet, {est sati. Akojedemo pre tog vremena do}i }e do stornirawavarewa svih unetih namirnica, pogotovu kom-pleksnih {e}era. Ne treba jesti slatko(kroasane, slatke pite, vo}e, med) u prvom deludana i jesti vi{e puta dnevno. To stvara do-

datnu nestabilnost va{eg organizma jerdolazi do u~estog podizawa insulina. Od svogtela stvori}emo bebasto tkivo po{to se kaobeba hranimo non-stop, u razmaku od nekolikosati – upozorava prof. Ili}. On je naglasio da prevelika konzumacijaugqenih hidrata ({e}eri, vlakna, skrob)dovodi do oticawa tela. Ukoliko ste skloniprikupqawu vode u organizmu, koristitecelerovu so. Velika koli~ina vo}a i fruk-toznih supstrata tako|e mo`e da bude atak nakrv. Insulin se ne}e podi}i ukoliko preobroka popijete neku dozu te~nosti. Najboqevodu sa malo limuna, koji je bazan, bez medaili {e}era. To nas ne}e privoleti na brzokonzumirawe hrane, jer je ujutru telu potrebnovreme da se oslobodi produkata metabolizma.Ne doru~kujte odmah ~im otvorite o~i,ve`bajte, {etajte, unosite dosta te~nosti, patek onda sednite za sto. Ne pijte vodu nakonobroka, savetuje prof. Ili}.

MU[KA @ENA- Zbog pogre{nih navika uishrani, dana{wi mu{karcinemaju ni elementarnu~vrstinu tkiva. Mi ih zovemo,“mu{ka `ena”, po cenu da ihpovredimo. Ta~no je da nemoraju imati mi{i}e kaosprinteri stometra{i, ni kaona{i sredove~ni qudi pre 30godina, koji su slovili zazdravu srpsku populaciju.Dana{wi mu{karci, koji neve`baju, imaju “amebno”tkivo. Nema {ta da im dr`ikosti i zglobove, jer je svepuno mekih struktura. Kadpogledate wihovo potko`notkivo, ne znate {ta je mi{i},a {ta vi{ak tkiva – ka`eprof. Ili}.

HLEB OD SEMENKIProf. Ili} savetuje daovsene mekiwe treba jesti,ne samo sa jogurtom, nego i sadrugom hranom i varivom.Zbog toga {to su “penaste” idovode do sitosti. Treba ihkoristiti i prilikompripreme hleba od semenki,heqdinog bra{na i sa malosode bikarbone, kako bisteizbegli neke cikluse uvarewu. Semenke su va`ne zafunkcionisawe nervnog sis-tema. Sitost }ete posti}i iukoliko obrok zavr{ite samalo toplog jela.

taviti da se hladi. U drugoj posudidobro umutiti ̀ umanca sa ostatkom{e}era. Mleko sa vanilom vratitina ringlu i kada dostigne ta~kukqu~awa, polako dodavati umu}ena`umanca (ako sipate sve odjednom,dobi}ete ne{to poput kajgane).Nakon `umanaca u krem dodati os-tatak slatke pavlake i potom nalaganoj vatri, uz stalno me{awevarja~om, zagrevati do 85 stepeni.Kada je gotovo staviti u kutiju pa ufriz.

GELATO OD ^OKOLADE ILE[NIKA

Potrebno je: 500 ml slatkepavlake, 1 konzerva od 400 g kon-denzovanog mleka, 2 ka{i~ice ek-strakta vanile, 50 g kakaa u prahu,2-3 {tangle crne ~okolade, 100 gcelih le{nika, 2 ka{i~ice {e}erau prahu.Priprema: U tigaw stavite le{nikei {e}er u prahu i stavite nasredwe jaku vatru. Me{ajte tako dale{nike potpuno oblo`i {e}er.Zagrevajte 5-10 minuta, povremenome{aju}i da le{nici ne zagore, svedok {e}er u prahu ne oblo`i skrozle{nike i karamelizuje se. Kada sele{nici karamelizuju, zdrobite ihu avanu na komadi}e sredweveli~ine i ostavite sa strane. Mu-tite slatku pavlaku, kondenzovanomleko i ekstrakt vanile dok ne do-bijete mek{i {lag (to mo`e bitiosnova bilo kojeg ukusa sladoledaiz ku}ne radinosti). Nemojteprevi{e mutiti. Ume{ajte kakao uprahu, sitno naseckanu ~okoladu ive}i deo le{nika (ostavite malo zadekoraciju na kraju). Stavite u po-sudu koja se sme zamrzavati, odozgostavite preostale le{nike i os-tavite u zamrziva~u bar pet sati.

TRPEZA20

LEDENE POSLASTICE

SLADOLED, GELATO, SORBE...

Priredila: Dejana TO[I]

Iako ih mnogi me{aju, gelato,sladoled i sorbe se prili~no raz-likuju, uglavnom u vrsti sastojaka odkojih se prave. SLADOLED je, u osnovi, krem kojise sastoji od mleka, {laga, {e}erai `umanaca - glatka, lagana i kre-masta poslastica.GELATO je italijanska ledenaposlastica. Gelato dolazi od tali-janske re~i gelare, {to zna~i "zam-rznuti". Obi~no se pravi samo odmleka, a krema se ponekad dodaje dabi tekstura bila kremastija. Imamawe masno}e od sladoleda. Upo~etnoj fazi pripreme prili~nopodse}a na sladoled, pre svega zah-vaquju}i krem-osnovi, ali se me{asporije i hladi na ne{to vi{oj tem-peraturi. To sporo me{awe dajeovom slatki{u mawe vazduha nego{to je to slu~aj sa sladoledom, pa jegelato gu{}i. Vi{a temperatura prihla|ewu omogu}i}e da on ostanesvilenkastiji i mek{i. Tako|e, zapripremu gelata trebalo bi koris-titi mawe {laga i jaja (ili se ne ko-riste uop{te) kako bi ukus glavnogsastojka bio najja~i.SORBE se, za razliku od sladoledai gelata, sprema bez jaja i mleka. Toje, ustvari, smrznuti pire od vo}a -za wegovu pripremu potrebni susamo vo}e ili vo}ni sok i voda.[e}er po `eqi. Me{a se kao isladoled – br`e, {to sorbeu dajemekanu i sne`nu teksturu.

SLADOLED IPotrebno je: 500 ml slatke pavlake,200 g crne ~okolade, 100 g malina,jedan jogurt. Umutiti slatku pavlaku, u wu dodatirastopqenu ~okoladu, maline ijogurt. Po `eqi dodati {e}er uprahu. Dobro umutiti i zalediti.

SLADOLED IIPotrebno je: pola litre mleka, 50 gmaslaca, 100 g slatke pavlake, 5`umanaca, 150 g {e}era u prahu, 1kesica vanil {e}era, vo}e poizboru, instant kafa ili kapu}ino.Priprema: Umutiti `umanca, vanil{e}er, prah {e}er i maslac, malomleka i slatku pavlaku, sipati u os-tatak mleka i skuvati kao puding.Ostaviti da se malo ohladi pa opetmutiti mikserom dok se smesa nestegne. U polovinu smese dodativo}e po `eqi, u koli~ini koju`elite. U drugu polovinu dodatirendanu ili topqenu ~okoladu, in-stant kafu ili kapu}ino.

SORBE OD MALINEPotrebno je: 500 g malina, 125 g{e}era, 0,5 dl mineralne vode.Priprema: u maline staviti {e}eri ispasirati. Dobijeni pire od ma-lina ostaviti sa strane da se{e}er otopi. Procediti krozcediqku, pa dodati mineralnu vodu.

Izliti u odgovaraju}i kalup istaviti u zamrziva~. Posle 15 min-uta prome{ati i vratiti da se

ponovo stegne. Kada se smesaprome{a dobije se igli~asta struk-tura. U koliko se ne me{a, mo`e seservirati u kuglicama.

SORBE OD LUBENICEPotrebno je: 100 g {e}era, 80 mlvode, oko 800 g lubenice, nekolikolisti}a sve`e nane ili mati~waka.Priprema: Od {e}era i vode sku-vati sirup i ostaviti da seprohladi. Od lubenice i nane ublenderu napraviti ujedna~enuka{u. Pome{ati sa pripremqenim{e}ernim sirupom i staviti ufriz.

GELATO OD VANILEPotrebno je: 300 ml slatkepavlake, 500 ml mleka, 8-10`umanaca, 150 g {e}era, {ipkavanile.Priprema: U {erpi pome{atimleko, sr` vanile i polovinu{e}era i zagrejati do ta~kekqu~awa. Skloniti sa ringle i os-

Beograda, nalete}ete na razli~ite,lepo ure|ene ba{te. Ali, da krenemoredom.Restoran „Beograd”, popularnapicerija na Trgu Marksa i Engelsaima letwu ba{tu kapaciteta 252sedi{ta. To je jedan od najatraktivni-jih restorana “beotursa”, sa italijan-skim specijalitetima, „picama” itestima, zatim vo}nim salatama isladoledom, poslasticama, uglavnomvlastite proizvodwe. Sve se to mo`edobiti i u ba{ti, uz prijatno }askawei ~ar{ijske pri~e. U hladovini drve}ai raznobojnih suncobrana, ovde semogu pojesti najkvalitetnije “pice”, pocenama ni`im nego u drugim ugostite-qskim ku}am. Specijalitet ovogrestorana je “pica” “Beograd”, a odposlastica “kup Beograd”.Popularna “Sne`ana”, na uglu KnezMihajlove i 7. jula, sa svojom “`utomba{tom”, jer je sva u ̀ uto, uvek je dupkepuna gostiju. Ovaj restoran nudi

obiqe hrane, i masovne i speci-jalitete, od gotovih jela, “pica”,pekarskih proizvoda do poslastica isladoleda. Ba{ta ima 136 mesta ipostaje pretesna za posetioce koji`ele ovde da predahnu. Ali, akosvratite ovde - probajte i speci-jalitet ku}e, me{ano meso u saftu sapomfritom, vru}im i rumenim. Nezaboravite i krofne sa {e}erom.Tu je i kafe - poslasti~arnica „Trg”,na Trgu Republike, u novom tr`nomcentru, sa ba{tom kapaciteta 120sedi{ta, suncobranima, pastelnimstolwacima i ono {to je vajva`nije –

HRONIKA 21

LETO I “BEOTURSOVE”^AR[IJSKE BA[TE

U HLADOVINI – PRIJATNIJIRU^AK

Ove godine “Beoturs” poklawaposebnu pa`wu ba{tama i terasama uosam svojih restorana u centruBeograda i van grada.-Specifi~nosti: od boje „tende”, stol-waka, ponude do specijaliteta ob-jekta.- Cene prilago|ene xepu, a naAdi Ciganliji sni`ewe i do 50 odstoVe} nekoliko godina, a posebno ove,PKB „Beograd” veliku pa`wu poklawaba{tama i terasama svojih objekata.

Nastoji se da se bar nekoliko stolovapostavi napoqu ako za to imamogu}nosti i „gradski oci” to dozvole.Nije to ni{ta ~udno. Kada grane lepovreme i u`e`u letwe vru}ine – ima line~eg prijatnijeg od sedewa u ba{tinekog dobrog restorana, u hladovini,uz hladno pi}e i dobro jelo?I, ako krenemo Evropom, pogotovumediteranskim zemqam, bilo kao tur-istaili nekim drugim povodom, retko}ete na}i i najobi~niji bife bezstolova napoqu, sa suncoranima ilipod tendama. Vlada op{te {arenilo,ali se sve to uklapa u sredinu i mami

prolaznike i namernike. Ponegde semo`e videti i ~uti kako da vlasnici ikonobari glasno pozivaju goste i nudeim svoje usluge, hladno pi}e, speci-jalitet, usluge, cenu…Istina, iako sve vi{e nastojimo da sepribli`imo Evropi i da Beogradu~inimo pravom i turisti~kommetropolom, u mnogim stvarima to jo{nismo u~inili, ali pomaka napredima.„Beoturs” je tu dosta u~inio i ulo`ioznatna sredstva u sre|ivawe svojihletwih ba{ti, u opremu, sitan inven-tor i drugo, bez obzira za problem,o{tre zahteve Grada, i kada je re~ o uklapawu u ambijentalnu sredinu,higijenskim uslovima i sli~nom, do na-jsitnijih detaqa, kao na primer, da li}e „tenda” biti `uta ili neke drugeboje, stolwaci tako|e…Ono {to za „Beoturs” postaje svevi{e karakteristi~no, {to mu dajeneki vlastiti imix, ali ukek pos

znakom PKB-a, jeste specijalizaci-jaonjekata, podizawe nivoa uslugaikvaliteta ponude, raznovrsniji asor-timan, sve do osvajawa najatraktivni-jih lokacija u Gradu. I ba{te, letwe,ali i zimske, naravno, letwa sezonase jedva i ~eka, jer tada se ostvaruje inajve}i promet. Primera radi, „Beo-turs” sada ostvaruje 12 do 13 milionadinara mese~nog prometa, ali u tokuleta, bez nekih problema, ra~una sena promet i do preko 15 miliona di-nara. Tu }e ba{te odigrati glavnuulogu, kao {to je to bilo lane.I, ako sada krenete naju`im centrom

Priredila: Vesna GAJI]

Prenosimo vam ~lanak “Uhladovini – prijatnijiru~ak” objavqen u 1129.broju lista “Poqoindus-trija” juna 1990. godine. Gov-ori o ugostiteqskimobjektima koji su bili uvlasni{tvu PKB-a analazili su se na teritorijiBeograda.

PISALI SMO NEKADodabranim asortimanom. Tu su najk-valitetnije poslastice „Beotursove”proizvodwe, sladoledi, vo}ne salate,odabrana pi}a i napici, topli ihladni, a specijalitet ku}e je kup”Fantazija”, koji je ra|en po italijan-skoj licenci i koji se retko gde mo`ena}i, osim kod nekih privatnih ugos-titeqa. Naravno, tu je i “Jezero’, sa svojomba{tom, odnosno dowom terasom, kojaje u sparne dane prepuna kupa~a i kojase za ovu sezonu posebno priprema.Dowa terasa restorana “Jezero” sepro{iruje, bi}e pokrivena tendomcelom du`inom, tako da }e posetiocimo}i u miru da u`ivaju u hladovini.Ovde se uvode i druge novine nove za“self servis”, mala sladoledarnica,aparati za pivo i koka-kolu, pitar-nica, mini linija sa zdravom hranomi drugo. Kapacitet ove ba{te je 396sedi{ta, a specijalitet – me{anomeso “Kajat” na be~ki i pariski na~ini na ̀ aru. Tu je i “Atina”, sa ba{tomkapaciteta 80 sedi{ta, sva u zelenojboji, zatim “[aran”, sa ba{tom ka-paciteta 140 sedi{ta, prelepimpogledom na Dunav i specijalitetimaod ribe. Kao hladno predjelo ovde jespecijalitet ribqa pa{teta od sve`ei dimqene re~ne ribe, zatim ribqa~orba u kotli}u, pa {pikovani {aran,a kao glavno jelo – smu| na ̀ aru.[teta bi bilo ne pomenuti i motel“Lipova~ka {uma”, sa ba{tom ka-paciteta 200 sedi{ta, pod kro{wamastoletweg drve}a i specijalitetimasa ro{tiqa, ili hotel “Kosmaj” naKosmaju sa lepom terasom kapaciteta140 sedi{ta, tako|e u hladu kro{wivi{egodi{weg drve}a i “tele}imstekom”, kao specijalitetom, ali i do-brim ro{tiqem.Pa, ko voli nek izvoli! Tu je dobrahrana, pi}e, usluga, a i cene su pri-lago|ene nov~anicima. Na Adi Cigan-liji, na primer ve} su sada u prosekusni`ene za 35 do 36 odsto, a kod nekihproizvoda, kao {to su kola~i,sni`ewe je i do 50 odsto. Re~ju, ovoleto, ako nemate para za druga~ije or-ganizovan odmor, mo`ete provesti i uba{tama „Beotursovih” restorana.

Svetlana ]IRLI] JOVI]

REKLAME22

23TU, OKO NAS

vawe i preradu vo}a i povr}a; nabavku opreme zapotrebe proizvodwe u vo}arstvu, vinogradarstvui povrtarstvu i podizawe mati~nih zasada;nabavku opreme za proizvodwu i preradu aro-mati~nog, za~inskog i lekovitog biqa; nabavku meh-anizacije i opreme za skladi{tewe i preradu`itarica; nabavku opreme za p~elarstvo; iz-gradwu monta`nih objekata od prefabrikovanihelemenata i nabavku opreme za finalnu preradupoqoprivrednih proizvoda (samo za slo`enezadruge).Trajawe konkursa i na~in dostavqawa prijaveRok za podno{ewe prijava je od dana objavqivawakonkursa do 15.08.2018. godine za novoformi-rane i stare zadruge, a za slo`ene zadruge rok jedo 15.09.2018. godine.Sve neblagovremene i nepotpune prijave bi}eodba~ene.Prijavu sa kompletnom dokumentacijom, u jednomprimerku, uz napomenu “Prijava za Konkurs – sred-stva za podsticaje zadruga u 2018. godini”,

OBAVE[TEWE ZADRUGARIMAZADRU@NI SAVEZ SRBIJE

NOVI TRAKTOR NA POKLONGRADONA^ELNIK BEOGRADA POSETIO POQOPRIVEDNU [KOLU U KRWA^I

Iza{ao je Program podr{ke sprovo|ewu meraravnomernog regionalnog razvoja kroz u~e{}edr`ave u ekonomsko-finansijskim podsticajima zazemqoradni~ke i poqoprivredne zadruge u 2018.godini na celokupnoj tetitoriji Republike Srbije,a naro~ito u Ni{avskom, Topli~kom, Pirotskom,Jablani~kom, P~iwskom upravnom okrugu i Au-tonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija.Maksimalan predvi|en iznos besprovatnih sred-stava:Za novoformirane zadruge 7.500.000 dinara; zastare zadruge 15.000.000 dinara; za slo`enezadruge 60.000.000 dinara.Namena sredstavaZadruge mogu ostvariti pravo na finansiraweslede}ih projektnih aktivnosti: nabavku `ivih`ivotiwa za potrebe pove}awa osnovnog stada,kao i opreme za potrebe unapre|ewa kvaliteta ikapaciteta farmi za proizvodwu mleka i tovstoke; nabavku opreme za preradu mleka i mesa;nabavku opreme za skladi{tewe, sortirawe, pako-

Zahvaquju}i profesorima koji su izvanredni u svom poslu uspevamo da novu tehnologiju primenimo u {koli – istakao Filipovi}

dostaviti putem po{te, kao preporu~nu po{iqku,sa punim nazivom i adresom po{iqaoca napole|ini koverte, na adresu:Vlada Republike SrbijeKabinet ministra bez portfeqa zadu`enog za re-gionalni razvoj i koordinaciju rada javnih pre-duze}aBulevar Mihajla Pupina 2a, 11070 Novi Beograd.Dodatne informacijeProgram i Obrazac prijave se mogu preuzetielektronskim putem na zvani~noj internet stranicikabineta ministra bez portfeqa zadu`enog za re-gionalni razvoj i koordinaciju rada javnih pre-duze}a (www.mbprr.gov.rs).Za sva pitawa vezana za postupak prijavqivawana ovaj Konkurs, zainteresovani se mogu obratitina elektronsku adresu: damir.taljai@mbprr.gov.rsi na telefon broj: 011/3117633

Nikola MIHAILOVI],predsednik Zadru`nog saveza Srbije

protivgradnom mre`om i automatskim sistemom zazalivawe, koji se prostire na pov{ini od 1.300kvadratnih metara, podignut je pro{le godine. Os-talo je jo{ da se postavi ograda zbog nesavesnihgra|ana u okolini koji kradu vo}e i povr}e.

- Ovo je sjajna prilika da u~enici napreduju. Ve-liko je zadovoqstvo doprineti tome da imaju boqeuslove za u~ewe i da ta znawa primene u na{imprivrednim granama. Danas sam stekao utisak daje ovo organizovana {kola i da ima veomaozbiqan pristup edukaciji u~enika. Negujezanatska zanimawa, pa }e u~enici doprinetirazvoju poqopoprivrede. U protekle dve godineGrad je investirao u {kolu, rekonstruisan je kabi-net, mokri ~vor, fiskulturna sala, a ove godine}emo promeniti krov. Ulaga}emo u boqe uslove

U novoj {kolskoj godini u~enici Poqoprivredne{kole sa Domom u~enika PK “Beograd” koristi}enovi vo}arski traktor, vredan 3.600.000 dinara.Kqu~evi te najsavremenije poqoprivredne ma{inesve~ano su uru~eni direktoru {kole Draganu Fil-

ipovi}u u {kolskom vo}waku, 5. jula, prilikomposete gradona~elnika Beograda, profesora dr Zo-rana Radoji~i}a. Gradska delegacija, me|u kojima subili sekretar za obrazovawe Slavko Gak, predsed-nik Skup{tine grada Nikola Nikodijevi} i pod-sekretar za obrazovawe i de~ju za{titu IgorRai~evi}, obi{li su {kolsko dobro, plastenike,zasad lekovitog biqa i zasad jabuka. Gradona~elnik, koji je prvi put posetio Poqo-privrednu {kolu, bio je iznena|en onim {to je za-tekao u dvori{tu. Savremeni vo}wak sa

rada i u drugim {kolama, kao i u obdani{tima. Unaredne dve godine oko tri milijarde dinara bi}eodobreno u te namene – istakao je dr Radoji~i}. U razgovoru za “Poqoindustriju” Filipovi} sezahvalio Gradu Beogradu, koji je izdvojio novac zakupovinu traktora “Agrokid 230”, marke “dojcfar”, proizvedenog ove godine, sa klima ure|ajemsa karbonskim filterima i dodatnim radnimsvetlima na krovu kabine. - Neke prikqu~ne ma{ine uspeli smo da obezbed-imo putem projekta Evorpske unije, tako da }etraktor biti spreman za sezonu radova u vo}waku.Dobro }e nam do}i u prakti~noj nastavi, na smerupoqoprivredni tehni~ar, kao i u svim operaci-jama u vo}waku, u okopavawu, prskawu, me|urednojobradi, ka~ewu `ica i povla~ewu protivgradnemre`e. Jedan profesor, mehanizator, bi}e prisu-tan u vo}waku kada je traktor u pogonu. Zah-vaquju}i profesorima koji su izvanredni u svomposlu uspevamo da novu tehnologiju i nova nau~nadostignu}a primenimo u {koli. U~enici }e bitiupoznati sa novom tehnologijom i saznawem da po-qoprivreda odavno nije samo motika. U narednomperiodu o~ekujemo jo{ ve}u pomo} Ministarstvaprosvete i Grada – istakao je Filipovi}. Novina u {koli jeste ta da }e od septembra bitiuvedeni elektronski dnevnici, pa }e tableti za-meniti klasi~ne dnevnike. Sve je vi{e u~enika, anaro~ito onih ~iji se roditeqi bave vo}arskomproizvodwom. Novi dom za u~enike, sa 168 mesta,po~e}e da se gradi na prole}e, u blizini {kole.U toku je prikupqawe materijala za projektnudokumentaciju. - Sredstva su ve} obezbe|ena, pa }e objekat bitipodignut u celini, a ne u fazama. U posledwih 50godina nije gra|en iz temeqa nijedan u~eni~kidom, pa }e to biti veoma va`na investicija ubudu}em periodu – ka`e Filipovi}.

V. P.