142403757 Opsta Knjizevnost I Odgovori

8/13/2019 142403757 Opsta Knjizevnost I Odgovori

1/18

OPTA KNJIEVNOST 1

1.Sta je ep? Epske tehnike?

Ep je jedan od osnovnih oblika epike, pisan u stihu, iji su sinonimi jo i epopeja, spev,

poema, narativna pesma. Ep spada u najstarije epske vrste. Potie od grke rei epos toznaci re, pria. Fabula se obino odnosi na mit, legend vezanu za narod, pleme, dravu,istorijski dogaaj. Epske tehnike su skup knj.postupaka i sredstava karakteristinih zaepsku poeziju. ada govorimo o epskim tehnikama imamo epizodu! zaokruenatematska celina, zatim retrospekciju! prianje o dogaaju koji se desio pre glavnogdogaaja tj.glavne radnje, anticipaciju! dogaaje koji "e se tek desiti , retardaciju iliusporavanje radnje, digresiju ili kra"e udaljavanje od radnje, deskripciju!opisivanje, i#ormule! blokovi istih stihova koji se ponavljaju.

2. Osnovne od ike epa na osnov! Epa o "i #a$e%!.

$ajvanija karakteristika epa je stavljanje glavnog lika u centar zbivanja, u ovom epu to je upravo %ilgame i opisani su njegovi doivljaji na putu do spoznaje venog ivota. Ep je pisan u stihu. & epovima je glavni junak idealizovan, te je %ilgame predstavljen '() bog, a *() ovek, ima najboljeg prijatelja Enkidua. Pripovedanje je objektivno idistancirano. +a glavnog junaka je uzeta istorijska linost, %ilgame je bio vladalac&ruka.

&. Epske tehnike na osnov! Epa o "i #a$e%!.

etardaciju u vidu epizode u -Epu o %ilgameu nalazimo kad &tnapitim pria priu o potopu. /ugo putovanje %ilgamea i Enkidua do edrove ume je primer za digresiju i

epizodu. /igresija nam je predstavljena u celom tre"em pevanju kada Enkidu ponovoodlazi u stepu. Primer proirenog poreenja je lik 0umbabe, predstavljenost njegovogizgleda, snage i mo"i. $ajvie ponavljanja ima u desetom pevanju tj.u %ilgameovom putu ka &tnapitimu, gde on sre"e ljude korpione, 1iduri 1abitu, laara &ranabija i nakraju &tnapitima. Primer nabrajanja i ponavljanja je kada %ilgame see stabla za lau.etrospekcija je data u jedanaestom pevanju, tj.u &tnapitimovoj prii o potopu i tomekako je on postao jednak bogovima. 2nticipacija 3najavljivanje ta "e se desiti posleglavne radnje4 je data u %ilgameovim i Enkiduovim snovima. Ep ne poinjeinvokacijom, ve" direktnim uvoenjem u radnju! in medias res. '. Ko$po(i)ija i te$a epa o "i #a$e%! .

Ep o %ilgameu je nastao oko *566. god p.n.e. na *' glinenih ploa koji predstavljaju *' pevanja.Te$atika speva govori o prijateljstvu,o borbi protiv zla,o smrti, o potopu i otraenju venog ivota.7spevan je u slobodnom stihu,razliite duine i karakteristina su ponavljanja kao to su ana#ora,epi#ora,palilogija. %ilgame je gl.junak speva koji ini '() boanskog i *() ljudskog./elo se moe tematski podeliti na dva dela. 8d prvog do osmog pevanja govori o %ilgameu,savremenom vladaru, koji zajedno sa svojim prijateljemEnkiduom ubija i pobeuje 0umbabu. & drugom delu koji je od devetog do dvanaestog


2/18

pevanja,opisana je Enkiduova smrt i govori se o potrazi za odgovorom na pitanje kakoste"i veni ivot.

*. +!taj!,i $otivi ! Ep! o "i #a$e%!.

9utaju"i motiv je motiv koji se javlja u vie knjievnosti. Prvi primer stvaranje oveka!Enkidu je stvoren od blata, a 2dam je stvoren iz praha 3veza sa :iblijom4. /rugi primer! potop. & Epu o %ilgameu potop je preiveo &tnapitim, tu nalazimo takoe vezu sa:iblijom, jer je po njoj potop preiveo $oje. ;re"i primer! zmija. +mija predstavljaneprijatelja oveka. & %ilgameu ona njemu krade travku besmrtnosti, a u :ibliji onatakoe krade veni ivot 2damu i Evi.

-. "i #a$e%ovo p!tovanje.

%ilgame kre"e u potragu za venim ivotom,prisutan je njegov strah od smrti i prolaznosti. $a putu do &tnapitima on savlauje mnoge prepreke sa divovima,

korpionima koji uvaju nebesku kapiju i oni mu govore da nijedan ovek nije preaosunanu kapiju, ali vano je da %ilgame ne odustaje, ide kroz tamu i vode smrti. +atim,%ilgame nalazi &tnapitima i pria mu o svojoj nameri da pronae veni ivot. 8n gaupu"uje da na dnu mora potrai travku protiv smrtnosti. knjige, u kojima se opisuje jevrejska istorija.8snovni pesniki oblici 1tarog zavetasu?himne,molitve,psalmi,tubalice,ljubavne,svadbene i vinske pesme, kao i obredne pesme u kojima se naje"e poziva na rad. 1tari zavet ujedno je i osnovna sveta knjiga@evreja. $ovi zavet je pisan u * i ' v.n.e.,na grkom jeziku, izuzimaju"i @evanelje po. 1e"aj se dana odmora da ga svetkujeA est dana radi i svri svesvoje poslove, a sedmi dan je odmor %ospodu :ogu tvojemu. =. Potuj oca svojega imajku svoju, da ti dobro bude i da dugo poivi na zemlji. B. $e ubij. 5. $e ini preljube.C. $e kradi. D. $e svedoi lano na blinjega svojega. *6. $e poeli nita to je tue.


3/18

7. Sta je 5o# ko# dana stvo3io?

Prvi dan stvorena je svetlost. /rugi dan :og je stvorio svod nebeski i rastavio vodu podsvodom od vode nad svodom. 2 svod nazva :og nebo. ;re"i dan snagom rei :ojeodelila se voda od kopna. $a zemlji je izrasla trava i ranovrsna drveta koja raaju plod.etvrti dan :og je stvorio svetila na svodu nebeskom. 1unce da upravlja danom, i mesecda upravlja no"u, i zvezde? da svetle i da budu znaci vremena, dana i godina. Peti dan:og je stvorio iva stvorenja u vodama, ribe i ostala stvorenja velika i mala, kao i pticenebeske, po vrstama njihovim. esti dan stvorio je :og stoku i sitne ivotinje i zverizemaljske, po vrstama njihovim.$a kraju ree :og? G/a nainimo oveka po liku i podobiju $aem, koji "e biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i odcele zemlje i od svih ivotinja to se mi"u po zemlji.G Presveta ;rojica, :og nas, stvorio

je oveka od praha zemaljskog, i udahnuo u njega duh ivota. Prvo je :og stvorio2dama, pa mu je onda stvorio enu, Gove"icuG, Evu, da mu bude pomonik na putu kavenom cilju njihovog ivota i ivota svih stvorenja

14. P3o/ e$ teodi)eje.

/ovodi se u pitanje boanska pravda i zlo na svetu. @ov je uveren u svoju nevinost ivrlinu. $jegova glavna osobina je trpljenje .8n ne dovodi u pitanje postojanost :oga ve"njegovu pravednost i zbog te sumnje u boansku pravednost njegova vera nije u potpunosti vrsta i nema odgovore na pitanja pravde.

11. Sad36aj jevan8e ja po i(/o3!9 navesti !da i pa3a/o e Is!sove. : Jevan8e je po;atej!o$e3sko pitanje.

0omersko pitanje problematizuje autorstvo i jedinstvo 7lijade i 8diseje kroz dilemu da li

su dati epovi nastali trudom jednog autora ili je ipak re o manje ili vie doslednojkompilaciji epske tradicije. 8dgovori na h.p.uzajamno su razliiti, mogu se podeliti na 'grupe? unitaristiku i analitiku. Pobornici analitikog stanovita smatraju da su 7lijada i8diseja sastavljeni od ve"eg broja #olklornih pesama, dok unitaristi misle da su to jedinstvena umetnika dela koje je spevao jedan autor. 7zmeu ova dva stanovita#ormirao se itav niz speci#icnih teorija. & '6!om veku pokuano je da se za h.p. pronaeodg.pomo"u prouavanja ive #olklorne tradicije na :alkanu. & tome je presudnu uloguimala teorija Perija i 9orda, koji su na terenu zapisivali epska izvoenja sandakih


6/18

pevau. esto je i izlaenje iz epske objektivnosti! kada pesnik govori o sebi obra"aju"ise muzama. @edna od najvanijih osobina je esto kori"enje upravnog govora. 8pisi borbi i dvoboja ine sredinji deo epa.


7/18


8/18

na putu.Putovanje! jedna od najvanijih osobina epa su putovanja, avanture i pohodi.8disej putuje u podzemni svet, luta, prikazano je njegovo putovanje kuci.

2*. Epske tehnike ! Odiseji.

Ep poinje invokacijom 3pesnikov poziv muzi ili boanstvu od koga se trai pomo" pristvaranju dela4. 8bino na poetku dela 3inicijalna #ormula4 ili na poetku manjihodeljaka 3pevanja4! izlaganje teme i junaka 3in medias res! inicijalna epska #ormulakojom se pripovedanje zapoinje bez okolianja, skretanjem panje na sredinju temu4,anticipacija 3epska tehnika kojom se u pripovedanju nagovetavaju ili predoavajudogaaji iz budu"nosti4! .8disej ostvaruje osvetu i mirise sa porodicama.

2 . 5o6anski svet ! Odiseji.

ako je herojski ideal sa 2hila preobraen u mudrog 8dseja, tako se boanski svet iz,,7lijadeKK premestio u ,,8disejuKK. 1lika bogova koji stanuju u 8limpu sasvim jedrugaija. 7 dalje oni imaju svoje miljenike i smrtnike koje ne vole, ali bogovi ne vode ratizmeu sebe. Postoji odreena hijerarhija na 8limpu! /iv je najve"i bog koga svi morajuda potuju, a on se stara da se nita preko sudbine ne desi. & ,,8disejiKKvidimo glavnog


9/18

junaka kojeg oboava i pomae mu boginja 2teka. $jene osobine su i 8disejeve osobine!mudrost,potenje, hrabrost, snalaljivost.

2 . Po3ek o i 3a(voj #3 ke t3a#edije.

;ragedija je proizvod antikog duha. $astala je u = v.p.n.e. +a postanak i razvojtragedije, znaajna su ) vana momenta, a to su mit, kult boga /ionisa i paralelno irenjesa demokratijom. $ajstarije podatke o tragediji nalazimo u 2ristotelovoj Poetici. 1matrase da je nastala od ditiramba. +a osnivaa se smatra ;espid, koji je prvi u ditiramb uveostvarnu dramsku radnju i iz hora izdvojio jednog glumca. &voenjem prvog glumca kojise ozdvojio od hora satira nastala je satirska drama. /a se ne bi izgubila veza sa prvobitnom prirodom ditiramba u pozoritima se prikazivala trilogija i satirska igra. 8 prvoj tragediji moe se govoriti tek sa pojavom Eshila koji je uveo drugog glumca istvorio celinu od tri drame, umanjio horske partije. 1o#okle uvodi tre"eg glumca i pove"ava broj uesnika u horu.3 ) glumca? Protagonist,/euterogonist i ;ritagonist4.

27. I(# ed po(o3i%ta.Pozorite istovremeno oznaava i pozorinu umetnost i zgradu u kojoj se ona izvodi.Predstave su se izvodile u podnojima brda, gde su kasnije nastali uveni grki am#iteatri.;o je bilo okruglo igralite sa rtvenikom u sredini! timela, oko njega je igrao /ionisovkikliki hor, zgrada sa strane je sluila za oblaenje! skena. Prostor za publiku jeokruivao orhestru sa ) strane. Postojale su prizme koje su se vrtele oko svoje ose isluile su za promenu scenarija. $a ekiklemama su se prikazivale scene iz ku"e. 2 deuseO machina je sputala boanstvo na zemlju radi razreenja zapleta.

&4. Be ovi t3a#edije.

Po 2ristotelu delovi tragedije su dvojaki! po sutini i po veliini. /elovi po sutini su? pria 3pria koja podraava radnju4, karakter 3ono to pokazuje volju4, misli 3iskazujeodluke i izazivaju strah4, %ovor 3kojm se iskazuju misli, sredstvo podraavanja4, predstava 3slui za to da se in vri4 i melopeja 3pesme koje se pevaju uz muziku pratnju4. /elovi po veliini su? prolog 3poetni in4, episodija 3srednji4, eksoda 3zavrniin4 i horske pesme koje se dele na parodu 3ulaznu pesmu4 i stasimone 3staja"e pesme4.

&1. Osnovne od ike Eshi ovo# stva3a a%tva.

Eshil je prvi u traginu radnju vezao moralno!religiozni i socijalno!politiki problem.

Hiveo je u zlatnom Periklovom dobu. $a polju dramske umetnosti uinio je velikinapredak. &savrio je dramsku tehniku, uveo je drugog glumca, pojaao je dramskielement tragedije, jer je proirio dijalog, a smanjio broj horskih partija. 8snovna Eshilova pretpostavka je teodikeja,on je nastojao da bogove oisti od suvie ljudskih crta i da ih prikae kao moralno savrene. Eshil izgrauje etika shvatanja, prikazivanje motivagreha i pokajanja. Eshil pripoveda naelo niega previe, nita preko mere . ovektreba da bude zadovoljan onim to mu je sudbina namenila. 8n govori i o nasleenojteomahijskoj krivici predaka 3u 8restiji4. %reh predaka se prenosi na potomke, ali ne kao


10/18

neki besmisleni sluaj! uvek postoji i lina krivica koja pokre"e nasleenu, a to izazivanesre"u kao ispatanje. /ela Eshilova? Persijanci, 1edmorica protiv ;ebe, 8kovaniPrometej, 0ektide, 8restija.

&2. Nas edna k3ivi)a kod Eshi a.

Pojam potekao iz 2ristotelovog tumaenja antike tragedije i tesno je povezan sahibrisom i hamartijom. ;akoe se moe smatrati i sinonimom hamatije, jer znai prelazakiz sre"e u nesre"u traginog junaka zbog njegovog ravog delanja ili postupaka. Eshiltakoe vidi kao strogu pojavu teomahije ili teonomije. od Eshila ko skrivi strada, takav je zakon i tako "e biti dokle je +evsa i smrtnom stvoru +evs je pokazao kojim putem umda ide? patnjama se pamet stie. o se oglui o ovaj opti boanski princip mora da

ispata. od Eshila, krivica koja je uzrok traginog stradanja glavnog junaka je nasledna.%reh predaka se prenosi na potomstvo. +apravo, krivica se ne prenosi kao besmislensluaj na potomstvo, ve" se gresima predaka pridruuju gresi potomaka. Po Eshilu,ovekovu sudbinu odreuje njegov karakter, pa tako on tek svojim delovanjem izazivanesre"nu sudbinu i stradanje. Pored toga, krivica je i nuna, odnosno kanjavanje pojedinca moe zahtevati propast itave zajednice. 7 na kraju iza svega stoji +evsovavolja, iza svih ovih sloenih odnosa i dejstava ljudskih i demonskih ciljeva.

&&. O3#anska t3io o#ija.

@e skup tri dela koja su meusobno usko povezana istom tematikom i jedinstvom radnje,

tako da se nita ne moe pomeriti, a da se znaajno ne promeni sutina ili tok radnje.@edina sauvana organska trilogija je -8restija .

&'. Pitanje teo$ahije.

7ma dva tumaenja? prvo je da je to borba izmeu bogova, koje predstavlja estu temumitova 3npr. +evs se bori protiv roniona, 0era i 2tena se sukobljavaju sa 2#roditomzbog zlatne jabuke4. 8vakvi primeri teomahije se mogu na"i u 0omerovim epovima, gderatuju boanstva koja zauzimaju razliite strane u ;rojanskom ratu 32tena i 2rej4. /rugotumaenje je da je to pobuna protiv boanskog poretka, koja zavisno od konteksta, moeznaiti i #iziko suprotstavljanje boanstvu, ili pak krenje boanskog poretka.

$ajpoznatiji primer teomahije u grkoj tragediji je Prometejevo suprotstavljanje +evsu.&*. Pitanje ha$a3tije.

;o je jedan od sredinjih pojmova 2ristotelove teorije tragedije kojim se odreuje vezaizmeu grenog delovanja junaka i njegove kazne. Po 2ristotelu, tragiki junak pada unesre"u zbog neke pogreke. anije je hamartija tumaena kao mana tj. moralni


11/18

nedostatak junaka. 7dealni primer za hamartiju je delovanje glavnog junaka tragedije -IarEdipKK.

&-. Pitanje hi/3isa.

0ibris zajedno sa hamartijom odreuje pojam tragike krivice. & najirem smislu hibrisoznaava drskost i preteranu samouverenost zbog koje ovek kri boanske zakone i pravila drutvenog ponaanja. & izvornoj upotrebi hibris oznaava preterani obestan inkojim se nanosi nepravda rtvi i kojom se rtva sramoti. 1avremena upotreba terminahibris je zasnovana na tumaenju prema kojem ljudi gordim ponaanjem kre norme bogova vreaju"i tako njihovu ast, i oni ih kanjavaju.

& . Osnovne od ike So@ok ovo# stva3a a%tva.

Prvi je poeo da pie trilogije i to neorganske. &vodi scenogra#iju, uveo je tri glumca,zatim je pove"ao broj hora sa *' na *=. Prvi je prekinuo da pie tematske tragedije. $a

mestu radnje na prvom mestu se nalazi ovek, a smanjuje ulogu bogova. 1o#oklovetragedije pune su kontrasta, a radnja se koncentrie na jednog lika kako bi se istakaonjegov karakter. esto suprostavlja razliite karaktere kako bi istakao glavnog junaka.Ponjemu ovek postepeno postaje sve savreniji i razvijeniji i neprestano se usavrava.oristi preokrete, prepoznavanja i tragiku ironiju 3car Edip4. Posebnu panju posve"ujeenskim likovima. 2ristotel je rekao da 1o#okle prikazuje ljude kakvi bi trebalo da budua ne kakvi jesu. 1o#oklova najznaajnija djela su? 2jant, Elektra, Iar Edip, 2ntigona,Edip na olonu, ;rahinjanke, Filoktet.

& . Osnovne od ike E!3ipidovo# stva3a a%tva.

1manjio je ulogu hora, uveo je govorni jezik, pove"ao agon. oristi postupak dues eOmachine. $a njega su imali uticaj so#isti, koji su zastupali tezu da uvek moemo imatidva stava, to prikazuje u svojim delima. +a njega je karakteristina antropodikeja! tj.dase pitanje pravde svodi na oveka 3ovek je mera svih stvari4 i da se religija poinjemeriti moralom. Jodi teomahiju protiv antropomor#nih bogova, jer oni ljudima ne mogusluiti kao moralni obrasci, jer su moralno nedosledni, zatim psihologija iz koje se izvoditragina krivica, akcenat je na oveku, na njegovim ose"anjima, emocijama, agonu istrasti. 7 Euripid je sklon realistinom prikazivanju u kome kritikuje ovekove tamnestrane linosti, prikazuje ljude onakve kakvi jesu. od Euripida se prvi put javlja ljubavkao erotsko ose"anje i ene postaju glavni likovi njegovih tragedija. Prikazuje ih kaozavodnice, supruge, majke, "erke. $ajznaajnija Euripidova dela su?


12/18

3zbog ostrva 2tike4. /eli se na tri #aze! stara, srednja i nova. 1tara se poela izvoditi u =.J.p.n.e! poiva na parodiji i satiri. %lavni predstavnik je 2risto#an. 7smevaju sekonkretne linosti. 1rednja komedija se razvija u >. v.p.n.e! nemamo nita sauvano. $estaje hor i parabraza. %rau crpi iz mita. $ova komedija! nema politike, graa iz porodinog ivota, poiva na intrigama, bazira se na ljubavnim zapletima, u njoj se

pojavljuju tipini likovi.

'4. Ci$ska pa ijata.

Palijata je vrsta rimske komedija iz ). i '. v.p.n.e. $astala je preradom ili prevodom noveatike komedije iju su predstavnici


13/18


14/18

'-. Sad36aj i ana i(a O3estije.

8restija je jedina sauvana organska trilogija u antikoj tragediji. 8dnosi se na mit vezanza 2gamemnonovog sina 8resta. /elo je komponovano od tri tragedije? 2gamemnon,Pokajnice i Erinije 3Eumenide4. & prvom delu prikazuje se kako litemestra ubija svog

mua 2gamemnona kada se on vratio iz ;roje i to je upravo najdui deo ove trilogije kojanas uvodi u sr dramske radnje. & drugoj tragediji se govori o 8restu koji po2polonovom nareenju osve"uje oca ubistvom majke i njenog ljubavnika Egista.Problem 8restije i krivice #ormulie se u prepirci izmeu Erinija i 8resta $ame"e se pitanje da li je 8rest kriv zato to je ubio majku i zato to je osvetio oca. Eshil uvodi sudna pozornicu, umesto krvne osvete, drava preuzima pravdu u svoje ruke.%lavnu uloguima porota. Erinije postaju milostive, na kraju 8rest biva osloboen krivice u 2tini,demokratskoj dravi.

' . Sad36aj i ana i(a Anti#one.

;ragina sudbina umne zastupljenosti i radikalnog autokratizma tema je 1o#oklove2ntigone. 8n obrauje motiv porodinog nasjednog greha, ali se pokre"e i pitanjesahranjivanja pokojnika. 2ntigona reava da sahrani svog brata Polinika, i moli sestru7smenu da joj pomogne, ali ova je odbija. Jladar ;ebe reont, saznaje da je neko prekrio njegovu zabranu o nesahranjivanju Polinika, i nareuje da se uhvati krivac.1traar dovodi 2ntigonu i ona priznaje krivicu. 7smena eli da podeli kaznu sa njom, ali2ntigona to odbija. reontov sin, i verenik 2ntigonin, 0emon pokuava da odvrati ocaod namere da ubije 2ntigonu, jer narod smatra da je 2ntigona nevina. reont nareuje da je ivu zazidaju i da joj daju po malo hrane kako bi se due muila. 2ntigona jadikuje zaneproivljenim ivotom i za celom porodicom. Prorok ;iresija govori reontu daodustane od izvrenja kazne, jer "e se desiti velika nesre"a. reont se predomilja, ali je

kasno. %lasnik donosi vest o smrti 2ntigone i 0emona, reontova ena Euridikaoduzima sebi ivot, a reont kriv sebe za sve to se dogodilo

' . ;itska po(adina Anti#one.

Edipa je u prognonstvu pratila 2ntigona. &toite nalaze u olonu, tu dolazi 7smena daih obavesti o sukobu Eteokla i Polinika. Prorotvo objavi da "e pobediti onaj od bra"e naijoj strani bude Edip. Edip prokune sinove, poelevi da u dvoboju i jedan i drugistradaju.

'7. ;itska po(adina >ipo ita.


15/18

ali je ostavlja na ostrvu $aksu gde je nalazi /ionis i oaran njenom lepotom uzima je zaenu. ;esej se oenio 2ntiopom, kraljicom 2mazonki 7i sa njom imao sina 0ipolita. $akon njene smrti se oenio sa Fedrom,


16/18

ne kriju"i naklonost prema Euripidu. 7pak, svojim razumnim argumentima, Eshil uspevada ga pridobije na svoju stranu i pobeuje. & tom sukobu 2risto#an kroz Eshilove reiiznosi svoja poetika naela. 8n smatra da poezija treba da ima vaspitnu ulogu. Euripidkae da tragedija treba da ini ljude boljima , ali se u svojim delima ne pridrava toga.Eshil za politiku situaciju u tom trenutku svaljuje krivicu na Euripida i njegovu

umetnost. $a kraju,Eshil pobeuje zato to je moralniji,etika pobeuje.

*&. Na ko#a se Ve3#i ije !# edao pi%!,i Eneid! ?

Jergilije se oslanjao na 0omera, odnosno u prvih est pevanja uzor mu je 8diseja3opisuju se Enejina lutanja4, a drugih est pevanja raeno je po uzoru na 7lijadu 3opisujuse borbe nakon Enejinog iskrcavanja na obalu4. ;akoe su uoljive slinosti pojedinihmitova 3pria o propasti ;roje, opisi brodoloma, silazak u podzemni svet, izrada tita4 7likova 3junaki kralj ;umo odgovarao bi 0ektoru4.

*'. Ana i(a i sad36aj A ! a3ije.

2lularija obrauje priu o starom tvrdici Euklionu koji pronalazi "up sa zlatom i od tadaneprestano bdi nad njim 3deava se u 2tini4. ;o je komedija naravi. 8vaj se motiv prepli"e s motivom ljubavi. Euklinovu k"er Fedru je obljubio mladi 9ikonid koji se sadkaje i eli da se oeni njom.


17/18

1rebrni stale, za koga je Platon i napisao delo bi sainjavali straari, vojnici, stanaridrave i njih bi odlikovala hrabrost. 8naj najnii stale bi sainjavali zemljoradnici,zanatlije. $e bi bilo dozvoljeno meanje izmeu stalea, ali se on ne bi sticao roenjemve" bi se prema karakteru i odlikama svrstavalo u stalee.

* . K3itika pesni%tva.8na je ontoloka! jer pesnitvo kao umetnost ne pripada ni stvarnom svetu ni svetu ideja,ve" je ono pesnitvo koje je odraz odraza, senka senke, priroda umetnosti. +atim etika! jer nas ne ui dobrom. ae da su svi pesnici poevi od 0omera samo podraavaocislike istinske vrline, a da se istine i ne dotiu. Pesnik stvara samo ono to je istinskomeslino. Platon je dakle protiv podraavanja, on kae da je to ,, neto ravo, vezano zaneto ravo 7 stvara neto ravoKK. Epistoloka! jer pesnitvo kao i druge umetnosti nedoprinosi spoznaji. Psiholoka! loe utie na duu.

* . Shvatanje $i$e(isa kod P atona.


18/18

-2. T3a#i)ni j!nak kod A3istote a.

Po 2ristotelu ne smeju estiti ljudi da padaju iz sre"e u nesre"u, ni ravi iz nesre"e usre"u, a ne treba ni veoma rav da prelazi iz sre"e u nesre"u 3jer ne"e izazvati saaljenje4.;ragini junak je onaj koji pada iz sre"e u nesre"u, on ne treba da bude ni rav ni

pravian, ve" slian nama, jer samo onaj koji je slian nama izaziva saaljenje. 8n ne prelazi u nesre"u zbog svoje zlobe, ve" zbog neke pogreke. @unaci treba da budu plemeniti, prilini 3prikladni, u skladu sa svojim karakterom4,slini 3verni, uverljivi4 idosledni.

-&. Kako >o3a)ije de@inise $i$e(is?

0oracije uvodi iri pojam podraavanja! to nije samo odnos izmeu umetnosti i stvarnostive" i odnos izmeu dela i tradicije.8n se ugledao na grke autore i smatra da je grkaumetnost vrednija od rimske,da oni podraavaju bolje i da u njima rimski knjievnicitreba da trae uzor.

-'. Koja je sv3ha !$etnosti po >o3a)ij!?

/ulce et utileQ &metnost treba da spoji lepo 7 korisno, odnosno da umetniko delo imazadatak dazabavi, ali istovremeno 7 da koristi, poui.

-*. Seda$ s$3tnih #3ehova.

*.%ordost '.+avist ).%nev >.9enjost =.1rebroljublje B.Prodrljivost 5.:lud

Documents

142403757 Opsta Knjizevnost I Odgovori