FAKULTET ZA USLUZNI BIZNIS

FAKULTET ZA USLUNI BIZNIS

NOVI SAD

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA POSLOVNA ETIKA

I VETINE KOMUNICIRANJA TEMA: POJAM I PREDMET POSLOVNE ETIKE

Datum i mesto: Br. Indeksa: Sadraj:

- Uvod- Pojam poslovne etike- Istorija poslovne etike- Predmet i metod poslovne etike- Mikro, makro i molarna etika- Znacaj poslovne etike- Pojedinac izmeu linog i poslovnog morala- Zakljuak

- Literatura

Uvod

Od samog poetka poslovanja i razvoja preduzea, naina rada i sticanja profita, bogatstva i ostalih pogodnosti koje prua dobro i uspeno poslovanje, namee se jedno pitanje veita dilema: da li poslovanje ima dodirnih taaka sa moralom i moralnim delovanjem pojedinaca i grupa? To pitanje se moe postaviti i kao dilema o tome da li bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, nepoverenje i zavist prema njegovom poreklu, nainu sticanja i gomilanja. Posmatranje odnosa izmeu poslovanja i etike moe se proiriti na nain rada, korienje prirodnih i ekonomskih resursa, vlasnike odnose, rukovoenje preduzeem, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici, regiji, dravi. Mnogi e konstatovati da istoriski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo argumenata za tezu da je etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi e rei da etika i nain rada, pogotovu upravljanja preduzeem i njegovog organizovanja, nemaju nita zajednikog. Neki e moda rei da ekonomija nema nikakvu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima onih koji e, sa dozom cinizma dodati da ekonomija, po svojoj sutini, ne moe biti etina sve i kada bi to htela i nastojala da bude. Na drugoj strani postoji miljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekonomija bez etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i znaajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu uiniti srenom i prosperitetnom. Zbog toga se esto govori o potrebi uvoenja etikog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovoenja u svim preduzeima. Tu se jo javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar line savesti direktora, menadera, slubenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajednikog morala neke grupe, zajednice, sredine, drutva. U dananje vreme oznaeno kao doba globalizacije, ova dva suprotstavljena stava o odnosu izmeu poslovanja i etike dobijaju sve vie na znaaju i trae to potpuniji i urgentniji odgovor oji e biti potkrepljen svestranijim interdiciplinarnim istraivanjem.

ini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije tako i u onim nerazvijenim ekonomijama i drustvenim prostorima. Kako kae Don Kosta, poslovni svet je pun skandala od trgovine, banaka, osiguranja do lanih trokova menadera.

Pojam poslovne etike Etika se odreuje kao nauka o moralu ili etosu. Potie od grke rei ethos ili obiaj,odnosno etika. U filozofiji se vezuje za istraivanje i procenjivanje moralnih vrednosti- onoga to je dobro ili to nije dobro, ta treba a te ne treba da bude. Etika je grana filozofije morala koja se bavi moralnim sudovima, standardima i pravilima ponaanja. Postoje tri teorijsko-metodoloka pristupa etici: a) Teorijski pristup- podrazumeva teorijsku analizu, objanjenje i

razumevanje morala

b) Normativni pristup- odnosi se na spoznaju normi dobrog,

pravinog i ispravnog

c) Praktino-normativni- znai njihovu aplikaciju u praksi

Mogue je razlikovati i socioloki, filozofski i psiholoki pristup.

Pod poslovnom etikom se podrazumevaju principi i pravila ponaanja zasnovani na optoj i poslovnoj kulturi, koji dominiraju u interpersonalnoj komunikaciji. Pod poslovnom etikom se podrazumeva i poslovna komunikacija koja je nastala iz odnosa poslovne kulture i etike u poslovanju. Poslovna kultura je od znaaja, jer se temelji na optoj kulturi, kulturi govora i lepog ponaanja i kulturi usmene i pismene komunikacije. Dakle, predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponaanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspenom i profitabilnom biznisu. Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etikim principima, njihov sadraj se izraava sudovima o dobrom i loem, uspenom i neuspenom poslovnom ponaanju. Etika je pre svega praktina i usmeravajua.

Etika se obino deli na dve celine: optu, ili teorijsku etiku, i posebnu, ili primenjenu etiku. Opta etika izlae i verifikuje opte principe i pojmove moralnog poretka. Specijalna etika primenjuje ove opte principe na raznovrsne ovekove odnose i odreuje ovekove dunosti. Poslovna etika kao pokret podrazumeva da je etika oduvek deo biznisa, i razgovor o etici u biznisu niti je nov niti ita drugaiji od razgovora o etici na ma kojem drugom podruju ljudskog pregnua.

U oblasti poslovne etike,mora se razmotriti osnovno pitanje koje se odnosi na razliku izmeu drutvene odgovornosti i etike. Da bi se razjasnilo ovo pitanje treba rei da kljunu razliku izmeu ova dva srodna pojma ini razlikovanje izmeu kolektivnosti i individualnosti. Pojednostavljeno, druvena ili korporacijska odgovornost odnosi se na irenje organizacione odgovornosti, posebno u odnosu na neposredno okruenje u kojem posluje korporacija; etika se odnosi na ponaanje pojedinca rukovoenog vrednostima. Ako se prihvati stav da organizacije treba da uestvuju u razvoju etikih standarda treba mu pristupiti sa tri stanovita: individualna dimenzija, uticaj grupe i kolega- pripadnika istog poslovnog ranga, organizacione strategije. Individualna dimenzija polazi od toga da je sve vei broj korporacija koje posveuju vreme obuci iz poslovne etike. U svakoj korporaciji vai aksiom da se ne moe oekiati da svi zaposleni imaju iste etike vrednosti; svaki se rukovodi sopstvenim sistemom vrednosti i iskustvom. Ipak, neke mogu i da se razviju.

Posebne strategije za podsticanje obrazovnog uticaja programa za obuku koje sprovodi organizacija obuhvataju: primenu sokratovskog preispitivanja radi izolovanja stavova i konfrontiranja rasuivanja; kreiranje otvorenih, integrativnih rasprava; iznoenje veeg broja etikih gledita; primena iskustvenog pristupa u kojem se u diskusijama koriste sluajevi iz iskustva zaposlenih; nastojanje da se ne iznose stalno sluajevi koji ukljuuju najtee izbore i visok nivo kognitivnog naprezanja. Poslovna etika je deo opteg polja etike i samo u okviru tog ireg kruga moe da se shvati kako treba.

Istorija poslovne etike

U irokom smislu, biznis postoji jo od starih Sumera koji su se (prema Samjuelu Noah Krameru) bavili trgovinom i vodili trgovake knjige pre skoro est hiljada godina. Ali biznis nije uvek bio centralna delatnost kakav je u modernom svetu i etiki pogledi na biznis, kroz vei deo istorije, bili su skoro uvek negativni. Aristotel, koji zasluuje priznanje kao prvi ekonomista, razlikovao je dva smisla onoga to nazivamo ekonomijom; jedan od njih oikonomikos ili voenje domainstva, koje je odobravao i smatrao sutinskim za malo sloenije drutvo i chrematisike, to je trgovina zbog profita. Aristotel je takvu delatnost proglasio za potpuno lienu vrline, a one koji se predaju takvim isto sebinim zanimanjima je nazvao parazitima. Aristotelov napad na neistu i neproizvodnu praksu zelenatva zadrao je svoju snagu sve do 17-og veka. Takvim poslovima se nisu bavili potovani graani, ve samo ljudi sa drutvene margine. Ovo je, prikazana na velikom istorijskom platnu, istorija poslovne etike- masovni napad na biznis i njegove prakse. Isus je menjae novca isterao iz hrama, a hrianski moralisti od Pavla do Tome Akvinskog i Martina Lutera sledeli su njegov primer, otvoreno osuujui ono to mi danas nazivamo poslovni svet.

Ali kako je poslovna etika kao osuda bila predvoena filozofijom i religijom, tako je bio dramatian zaokret prema biznisu poetkom novog doba. an Kalvin, a zatim i engleski puritanci, propovedali su vrline tednje i radinosti, a Adam Smit je u svom delu Bogatstvo nacija iz 1776. godine, kanonizovao novu veru. Naravno, novi stav prema biznisu nije nastao preko noi i graen je na tradicijama koje su imale dugu istoriju. Srednjovekovne gilde su, na primer, uspostavile sopstvene, za svaku delatnost specifine kodekse poslovne etike mnogo pre nego to je biznis postao centralna institucija u drutvu, ali je opte prihvatanje biznisa i priznavanje ekonomije kao centralne strukture drutva zavisilo od novog naina miljenja o drutvu, koji je zahtevao ne samo promenu religijskog i filozofskog senzibiliteta, ve, naglaavajui ih, novo shvatanje drutva, pa ak i ljudske prirode. Ova se transformacija moe delom objasniti urbanizacijom, irom centralizacijom dutva, privatizacijom porodinih grupa kao potroaa, brzim napretkom tehnologije, industrijskim rastom i prateim razvojem socijalnih struktura, potreba i elja. Tek od nedavno, moralniji i asniji nain miljenja je poeo da dominira poslovnim razgovorima, a sa njim je dola i ideja ispitivanja temeljnih vrednosti i ideala biznisa.

Predmet i metod poslovne etike Pod poslovnom etikom se podrazumeva obaveza da se posao obavi na odgovarajui nain i odgovornost za njegovo obrazovanje. U tom smislu, moralno odgovorna osoba se obavezuje da posao obavi i spremna je da prihvati odgovornost za neuspeh ili greku. Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponaanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspenom i profitabilnom biznisu. Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etikim principima, njihov sadraj se izraava sudovima o dobrom i loem, uspenom i neupenom poslovnom ponaanju, a njihov cilj je da se svi uesnici u poslovnim procesima obaveu na etiko ponaanje. Poslovna etika istrauje utemeljenost, izvore i poreklo moralnih vrednosti, kriterijume i instrumente moralnog vrednovanja i prosuivanja u svetu poslovanja kako bi se rasvetlio smisao i pronalo reenje moralnih dilema i konflikata koje proizvodi ovekovo delovanje u korporaciji i koje proizvodi korporacija u odnosima sa drugim subjektima privreivanja. Stoga predmet poslovne etike ine sledee problemske celine: pitanje moralne odgovornosti i slobode oveka kao lana korporacije (prema sebi, drugima na poslu, okruenju ili zajednici); pitanje uspostavljanja moralnog subjektiviteta korporacije; pitanja drutveno-socijalne odgovornosti korporacije koja se odnose na kulturno-istorijski identitet sredine u kojoj korporacija posluje.

Predmet poslovne etike koji obuhvata svet poslovanja konstituie se kao ezultat delovanja oveka u korporaciji i korporacijskog privreivanja i uspostavljanja poslovnih odnosa sa drugim korporacijama, na 4 nivoa: lokalnom, regionalnom, nacionalnom, internacionalnom. Isto tako etika se deli na: regionalnu, nacionalnu i internacionalnu.

Ono to u poslovanju je praktino potrebno jesu smernice kako ezonovati etiki. Smernice pomau menaderima i zaposlenima u sledeem: a) kako identifikovati prirodu etikog problema i b) kako se odluiti za smer akcije koji je najprimerniji u smislu dobijanja najboljih etikih rezultata. Postoje tri metode etikog rezonovanja:

a) Utilitarna metoda- Kritian faktor je poreenje dobitaka i gubitaka. Stoga je neophodno razmatrati i rezultate i posledice, odnosno i korist i cenu. Ovde se tako esto koriste analize.

b) Metod prava- Zasnovan na pravu kao kategoriji po kojoj je odreena grupa ovlaena za neku akciju, odnosno za ponaanje na odreen nain. c) Metod pravednosti- Ouhvata pravdu. Pravda je zadovoljena kada su beneficije i odgovornosti ravnomerno rasporeeni prema nekom prihvaenom pravilu.

Raspravljajui o optoj metodologiji kao primenjenoj logici, Gligorije Zajearanovi je odreuje kao nauku o pravilnom miljenju. U logici, prema tome, moemo razlikovati dva dela: ucenje o elementima, tj analiziranje samih logikih formi koje se upotrebljavaju u miljenju, kako u naunom, tako i u obinom, svakodnevnom; i metodologiju, tj onaj deo u kome se ispituju mogunosti i pravila upotrebe takvih logikih formi u miljenju i posebno u naunom istraivanju. Filozof uro unji, pod metodom oznaava istraivanje, ispitivanje, put i nain ispitivanja. Metod tako oznaava nain ispitivanja, nain miljenja i nain rada.

Mikro, makro i molarna etika

Mogli bismo da napravimo razliku izme tri nivoa poslovanja i poslovne etike. To su: mikro, makro i molarna etika. Mikroetika u biznisu je vrlo vaan sastojak velikog dela tradicionalne etike. Poslovnoj mikroetici svojstvena je ideja potene razmene, a zajedno sa njom pojam potene nadoknade, potenog postupanja, onog to se smatra pogodbom i onog to je u stvari kraa. Aristotelov pojam komutativne pravde ovde posebno dolazi do izraaja. Makroetika, sa svoje strane, postala je vaan sastojak velikih pitanja pravde, zakonitosti prirode drutva, koja konstituiu socijalnu i politiku filozofiju. Makroetika je pokuaj da se dobije velika slika , da se shvati priroda i funkcionisanje poslovnog sveta kao takvog.

Konana molarna jedinica modernog biznisa je, ipak, korporacija, a centralna pitanja poslovn etike otvoreno su usmerena na direktore i nametenike onih nekoliko hiljada kompanija koje upravljaju najveim delom poslovnog ivota, irom celog sveta. Zatim, postoje pitanja o ulozi korporacije u drutvu i ulozi individue u korporaciji. Nije iznenaenje to se veina spornih pitanja nalazi u meuprostoru tri nivoa etikih rasprava, na pirmer, pitanje korporativne drutvene odgovornosti je na nivou uloga korporacije u drutvu, a pitanje poslom definisanih odgovornosti na nivou uloge individue u korporaciji.

Znaaj poslovne etike Nedostatak poslovne etike predstavlja prvi i osnovni uzrok izijanja skandala i poremeaja poslovne atmosfere. Posledice skadala su velika teta za kompaniju, gubitak radnih mesta za zaposlene, potresi na berzi, sumnje u poslovanje drugih kompanija, teta kod onih koji su posedovali akije pomenutih kompanija i porast nepoverenja u savremene principe poslovanja. Dakle, nije re samo o direktnoj teti za pojedine kompanije, ve o teti koja je naneta celokupnoj svetskoj ekonomiji. Sve se reflektuje na globalnom nivou.

Pojedinac koji ne poseduje elementarne principe line poslovne etike i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvri prevaru, da stavi svoje line interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi obiajnog poslovnog morala. Etika pojedinca je gradivni elemenat kolektivne etike, korporacijske etike. ovek bez line poslovne etike predstavlja malignu taku u poslovanju svake kompanije. Nedostatak poslovne etike dovodi do poremeaja uobiajenih tokova poslovanja. Treba naglasiti da je poverenje danas jedan od kljunih uslova za uspeno poslovanje i razvoj preduzetnike i poslovne klime na svim nivoima i u svim sredinama. Prevare i iskazane namere da se ostvare prevare su glavni uzrok gubitka poverenja. Poslovna etika nije samo prisutna u odnosima izmeu kompanija i okruenja, ona je vana i u odnosima unutar same kompanije. Odnos poslodavca, menadmenta i rukovodstva meusobno, kao i njihov odnos prema zaposlenima u kompaniji mora se posmatrati kroz prizmu poslovne etike i moralnog postupanja. Recimo, ako je nizak moral zaposlenih u ednom preduzeu, onda je i najboljem menadmentu teko da postigne neke znaajnije poslovne rezultate. Protok informacija je vaan elemenat poslovne etike.

Nijedna sredina nije imuna na prevare, podvale i skandale u oblasti poslovanja. Zbog toga se u razvijenom svetu toj problematici poklanja sve vie panje. Postoje brojni poslovni razlozi zbog kojih je etika vana, ali je svakako najvanije pitanje trokova i tete koje izostanak poslovne etike nanosi preduzeima, pojedincima, sredini i ukupnim svetskim poslovnim odnosima. Izostanak moralnih nadzora u bilo kom segmentu poslovanja uzrokuje direktno ili indirektno poveane trokove, gubitak profita i smanjenje zarade, a to smanjuje konkurentsku sposobnost preduzea i time naruava njego ugled u poslovnom okruenju. Poslovna etika mora biti zastupljena u svim segmentima preduzea, kao i kod svih zaposlenih, od direktora do portira. Pravednost, moralnost, ekonomska racionalnost i koristoljublje stalno se prepliu i meaju. Pojedinac izmeu linog i poslovnog morala

Uvek se postavlja pitanje zato se ovek ponaa drugaije prilikom donoenja odluka u privatnom ivotu, nego prilikom donoenja odluka preduzeu ili drugom poslovnom okruenju. Odakle ta neizbena razlika izmeu linog i kompanijskog morala? Veina poslovnih ljudi, posebno direktori, menaderi, poslodavci i vlasnici, suoava se sa pitanjima i problemima koji mogu naneti nepravdu i tetu drugima, ali doneti korist sebi ili svom preduzeu. Od njihovog moralnog profila i linog oseaja pravinosti zavisi kakve e odluke doneti, kako i kada e ostati u granicama poslovne etike i time, moda, privremeni gubitak, ili izmakli dobitak, pretvoriti u dugoronu korist i uspeh. Osetiti granicu iji prelazak moe kolektivnu korist ostvariti na utrb neije line i pojedinane tete, ili linu korist ostvariti nanoenjem tete nekom kolektivu, veliki je moralni zadatak i pokazatelj line vrednosti svakog poslovnog oveka i njegove spremnosti da gaji poverenje i timski rad.

Pojedinci imaju dosta problema da pomire svoje line tike standarde sa zahtevima preduzea ili nekog poslovnog kolektivnog izbora i postupka. Pojedinac koji u linom ivotu ne bi nikada oduzeo nekome neto pripadajue i zaslueno, niti bi pribavio neku nezasluenu korist ili uinio protivpravni postupak, pod dejstvom kolektivne psihologije, logike i pritiska on se esto nae u situaciji da neto tako uini. Nije lako svakom oveku da na deklaraciju nekog proizvoda stavi podatke oji nisu do kraja istiniti, ili da prikrije informacije koje njegov klijent treba da zna unapred i sl. Naravno, postoje i oni ljudi iji lini moralni nazori nee izazvati dilemu kod prethodnih postupaka. Oni e se lako uklopiti u manje etine poslovne postupke svakog kolektiva, pa ak i doprineti daljem irenju igre na tritu. Kod ljudi koji imaju moralne dileme prilikom postupaka i poslovnih aktivnosti, one mogu nastajati iz dva pravca. Jedan je pravac kada su akcije, postuci i odluke nametnuti od strane kolektivnog subjekta, a druga je kada pojedinac sam preduzima neke aktivnosti, postupke ili odluke koje nisu skladu sa njegovim linim nazorom, a sve u cilju postizanja oljih rezultata za kolektiv. On tu moe voen i tenjom da se dokae ili nametne u timu. Zaista je velika vetina i pokazatelj volje, irine, obrazovanja, inovativnosti i razuma da ljudi pomire individualne i kolektivne zahteve za etikim, poslovnim postupcima i odlukama. Znati prihvatiti zastoj i problem u poslovanju i prebroditi ga bez moralno sumnjivih postupaka prema drugima, predstavlja veliki uspeh. Takvih ljudi i postupaka u naoj poslovnoh sredini je zaista, veoma malo. Zbog toga su trokovi i tete u poslovanju velike, a poslovne afere este.

Zakljuak

Na osnovu dosadanjeg izlaganje mozemo primetiti da nijedna korporacija, tj nijedna poslovna sredina nije imuna na prevare, podvale i skandale. U razvijenom svetu se toj problematici poklanja sve vie panje. O poslovnoj etici treba mnogo vie govoriti i mnogo vie je praktikovati u nerazvijenim i tranzicionim zemljama i sredinama, kakva je naa. Ova tema je u naoj sredini potpuno zapostavljena, bolje rei, ona je jo nepoznata , a rasprava o njoj jo uvek nepoeljna. U naoj sredini je jo uvek normalno i poeljno poslovanje po netrinim principima i kriterijumima. Argumente za ovu tezu nalazimo u sledeim ponaanjima: oslanjanju na politike subjekte, prisustvu nepotizma, prijateljstva i korupcije u zapoljavanju, u nedovoljno transparentnoj privatizaciji i prodaji dravnih preduzea itd. Ovoj temi je potrebno posvetiti mnogo vie panje kroz edukaciju i istraivanje. Literatura:

- Dr. Dragan Suboti: Poslovna etika i vetine komuniciranja, Beograd,

2007g.

- Piter Singer: Uvod u etiku, Novi Sad, 2004 g.

- Smilja Rakas: Uvod u poslovnu etiku, Beograd, 2001 g.

- Internet

Internet

Dr. Dragan Suboti: Poslovna etika i vetine komuniciranja, Beograd, 2007.

Smilja Rakas: Uvod u poslovnu etiku, Beograd, 2001.

Dr. Dragan Suboti: Poslovna etika i vetine komuniciranja, Beograd, 2007.

Piter Singer: Uvod u etiku, Novi Sad, 2004.

Dr . Dragan Suboti: Poslovna etika i vetine komuniciranja, Beograd, 2007.

Smilja Rakas : Uvod u poslovnu etiku, Beograd, 2001

Dr. Dragan Suboti : Poslovna etika i vetine komuniciranja, Beograd, 2007.

Piter Singer : Uvod u etiku, Novi Sad, 2004.

Piter Singer: Uvod u etiku, Novi Sad, 2004.

Internet

Internet

Internet

Internet