1

Veze Mesopotamije sa drugim oblastima

Literatura:• Nedomački, V., Arheologija Bliskog istoka. Asirija, Novovavilonska država, Beograd 1984, 390-393. • Fagan, People of the Earth. An Introduction to the World Prehistory, 9th edition, 1998, 473-479.• Oates, J., Babylon, London 1986, 90-92,118-121. Dopunska literatura:Frankfort, H., Art and Architecture of the Ancient Orient, The Pelican History of Art, 1970, 243-272Nedomački, V., Arheologija Bliskog istoka. Asirija, Novovavilonska država, Beograd 1984, 90-103. (karumi)

Upotreba isključivo u akademske svrheUpotreba isključivo u akademske svrhe

2

Kontakti• Razmena/trgovina• Vojni sukobi• Diplomatski kontakti

Izvori podataka• Pisani izvori• Likovne predstave• Arheološki nalazi

‘Danak’ iz Musrija, ‘Crni obelisk’ Šalmanasera III

Asurnazirpal II u ratu. Reljef iz Nimruda

Imdugud od lapis lazulija i zlata, Mari, ranodinastički period.

3

Kopnene komunikacije

Glavni putevi su korišćeni hiljadama godina • ka istoku:

– od Bagdada kroz Zagroske planine na Iransku visoravan do Teherana (i dalje do Mesheda).

– južniji put od Bagdada duž Zagrosa ka jugoistoku do južnog Irana, odnosno nekadašnjeg Elama.

• ka zapadu:– uz Eufrat– zapadna pustinja bila nepogodna za putovanje zbog

malog broja uvek aktivnih izvora vode. Situacija poboljšana oko 1000. g. p.n.e., kada se proširila upotreba kamile.

4

Uticaj ranodinastičke kulture bio primetan i izvan oblasti Mesopotamije u užem smislu

Primeri:• Mari, na srednjem toku Eufrata • Ebla, grad u Siriji, oko 200 km

udaljena od obale Sredozemnog mora. Nalazila se na trgovačkom putu na čijem je jednom kraju bio krajnji jug Mesopotamije, tj. Persijski zaliv i koji se uzvodno uz Eufrat pružao do Sredozemlja, a potom spuštao na jug, ka Palestini i tako poredstavljao vezu sa Egiptom.

5

Ebla (Tel Mardik) u II milenijumu p.n.e.

Nalazi iz perioda srednja bronza (MB) - ukrasi od slonovače u ‘egipatskom’ stilu (za nameštaj) sa Levanta, glava buzdovana sa imenom egipatskog vladara XIII dinastije Hetepibrea, zlatni nakit u starovavilonskom stilu. Ovo naselje je uništeno oko 1600. p.n.e.

6

Ebla (Tel Mardik) u III milenijumu p.n.e.Nalazi iz rano-bronzanog doba (EB III), oko 2400-2300

p.n.e. Naselje uništeno vatrom (možda Akađani).• ostaci palate • niz predmeta pokazuje uticaj sumerske ranodinastičke

kulture• Arhiva

Intarzija od slonovače

Kralj sa buzdovanom

7

Ebla (Tel Mardik) u III milenijumu p.n.e.

Palata G, rekonstrukcija izgleda

Ostaci palate G

8

Ebla (Tel Mardik) u III milenijumu p.n.e.

Arhiva palate G

9

Ebla (Tel Mardik) u III milenijumu p.n.e.

Imdugud i bradati bik, intarzija

Bikovi i grometrijski motiv, nagorela intarzija

Bradati bik, zlato i kamen (hlorit?), dužina 5 cm

Perike za statuete, kamen

10

EgipatKontakti Egipta i Mesopotamije počev od kraja

praistorijskog perioda. Egipat zainteresovan za uvoz sirovina (drvo, poludragi kamen, srebro, kalaj, vino i dr.), u razmenu nudio zlato, višak žitarica, lanene tkanine, papirus.

Egipatska umetnost uticala na umetnost Bliskog istoka, naročito Levanta. Egipatski motivi prisutni u skulpturi, na pečatima, nakitu, koštanim ukrasima za nameštaj, dekoraciji metalnog posuđa.

11

Egipat: neposredni kontakti sa Bliskim istokom

• Sirovine: Najkasnije od egipatskog starog carstva kontinuirani kontakti Egipta sa Levantom

• Diplomatski brakovi: sa Vavilonijom i Mitanijem u doba XVIII dinastije

• Vojni sukobi: – Posle izvesnog prekida, Egipat je u XIV v. p.n.e. (XIX dinastija)

ponovo prisutan na azijskom kopnu: prodor Ramzesa II do visine današnjeg Bejruta. Kod Kadeša, na reci Oront, oko 1300. sukob sa Hetitima, koji su ovaj prostor smatrali svojom interesnom sferom. Egipatski izvori ishod bitke prikazuju kao pobedu egipatske vojske, ali nema sumnje da su u strateškom pogledu prevagu odneli Hetiti.

– Asirci (Esarhadon i Asurbanipal) na kratko prodrli u Egipat, njihova vlast priznata (uz prekid, 663-655)

12

Levant: posrednička uloga

Biblos i Ugarit – važni za trgovinu azijskog Bliskog istoka sa zemljama Sredozemlja, uključujući Egipat.

Mešavina uticaja; dobro se manifestuje u radovima lokalnih majstora (najviše u slonovači i metalu) – mesopotamski, egejski, egipatski uticaji i motivi.

Bog vremena. Stela iz Ugarita. XV-XIV vek p.n.e.

• kapa, frizura i mač - azijski (Sirija, Anadolija); :• ikonografija egipatska – podugnuta ruka sa buzdovanom, munja u drugoj umesto neprijatelja, obrada mišiča, bose noge • tema: azijska

13

Levant• Kontakti sa Egiptom redovni

najkasnije od Starog carstva; docnije i egipatsko prisustvo.

• Egipatski motivi primani, usvajani i primenjivani naročito u obradi slonovače (za ukrašavanje nameštaja, kutija, luksuznih predmeta kao što su drške ogledala, češljevi i drugo). Gradovi na Levantu (Ugarit, Biblos, Megido) do VII veka p.n.e. izvoze ovu vrstu zanatskih proizvoda, a preko njih se ovi motivi šire.

Egipatsko božanstvo Bes; slonovača. Megido.

Levant: opšti naziv za oblasti koje oivičavaju istočnu obalu Sredozemnog mora i obuhvata Palestinu, Liban, Siriju i Transjordaniju (mada poslednja ne izlazi na more). Izraz potiče od francuske reči (latinskog porekla) levant, ‘onaj koji se podiže’, i odnosi se na izlazeće sunce, odnosno istok.

14

Važna tačka kontakta Bliskog istoka i Egipta – Biblos. U vreme egipatske XII dinastija, bliske veze vladara Biblosa sa Egiptom. Uticaj na kulturu lokalne elite.

Pektoral sa motivom Horusa; iz grobnice jednog vladara iz Biblosa.

Širina 20, 5 cm. Detalji pokazuju da je pektoral rad lokalnih majstora.

15

Levant: posrednička ulogaKoristi se motiv, ali ne preuzima značenje: egipatski elementi

se međusobno kombinuju na ne-egipatski način ili stavljaju u novi kontekst.

Primer: Motiv Ujedinjenje dveju zemalja

Bočna strana prestola Senusreta I,

XII dinastija. Lišt. Ujedinjenje dveju zemalja. Bogovi vezuju heraldičke biljke Gornjeg i Dinjeg Egipta oko znaka za ujedinjenje (poreklo znaka – pluća sa jednjakom)

Ukras za nameštaj od slonovače. Arslan Taš.

Egipatskog porekla – perika i dvostruka kruna (ali se u Egiptu pojavljuju odvojeno). Znak za ujedinjenje zamenjen stabljikama biljaka (u Egiptu papirus i lotos vezani oko znaka). Na vrhu mala figura boginje – moguće da je Maat uzor, ali umesto svog simbola, pera, drži krivi štap). Odeća – azijska.

16

Asirija

• Krajem ranodinastičkog perioda korišćenje školjki i slonovače izlazi iz mode u Mesopotamiji, da bi ih ponovo koristili Asirci od XVI-XV veka, tj. od vremena kada se razvija proizvodnja na istočnoj obali Sredozemnog mora, u Lahišu, Megidu i Ras Šamri.

• U asirskoj palati u Nimrudu nađen niz ukrasa/predmeta od slonovače (“Nimrudska slonovača”) koji nose odlike levantskog zanatstva, mešanih motiva.

17

Drška ogledala ili lepeze. Nimrud. 13 cm

Deo stolice, Nimrud. 14 cm

Pločica od slonovace; hijeroglifi bez znacenja; prvobitno umetnuto poludrago kamenje i zlatna folija. Nimrud.

Uz predmete kod kojih je egipatsko poreklo motiva upadljivo, ima i onih kod kojih je došlo do udaljavanja. Slični nalazi pločica od slonovače - iz Korsabada (=Dur Šarukin) i na gornjem toku Eufrata, u Arslan Tašu.

18

• Pločice (par) sa lavicom koja ubija Afrikanca, iz Nimruda. Slonovača, zlatni listići i umetnuta staklena pasta = tehnika cloisonné, a u celini gledano hrizelefantinska tehnika. (10.3x9.8 cm)

19

Astarte (fenička boginja) - naginje se kroz prozor i mami ljude da joj služe kroz upražnjavanje seksa. Motiv Afrodite koje se «naginje napolje» sreće se na Kipru, a kao boginja «Kilili od prozora» u Mesopotamiji. Po Herodotu, ovakvu pločicu pričvršćenu trakom oko glave su žene nosile jednom u životu, kada su išle da se u hramu ponude strancu, kao znak služenja boginji (Herodot I, 199)

“Žena (Astarte?) na prozoru”. Iz Dur-Šarukina (Korsabad). 10 cm.

20

Tzv. Mona Liza. Slonovača. Nimrud. 16 cm.

21

Egipatskog uticaja ima takođe i na bronzanim posudama pronađenim u Nimrudu (Frankfort, fig. 391) ili ali i na Kipru (Frankfort, fig. 393 -

mešanje) asirskih, egipatskih, a možda i grčkih elemenata.

Bronzana zdela iz Nimruda. 21 cm. Tačno prenet egipatski motiv sfinge koja gazi neprijatelja; ne-egipatska ornament u sredini posude

Zdela sa Kipra. Egipatsko: faraon koji ubija neprijatelja, lav koji gazi neprijatelja. Mešavina: Horus-soko kao zaštitnik asirskog demona sa četiri krila, koji ubija lava i dr.

22

Pisma iz Amarne• Zbirka 382 glinene pločice pisane

klinastim pismom, nađena 1887. u Amarni, u Egiptu.

• Arhiva pokriva 15-30 godina, pretežno iz doba Ehnatona (od 30-e godine vladavine Amenofisa III, Amenofis IV, najkasnije do 1. godine Tutankamona);

• Najstarija pisma su doneta u Amarnu iz Tebe. Nalaz verovatno predstavlja deo arhive koja po napuštanju Amarne nije preneta u Tebu.

• Veći deo zbirke čine primljena pisma, a samo 11 pisana u Egiptu (kopije ili orginali koji nisu poslati)

Pismo mitanskog kralja Tušrate Amenhotepu III. Arhiv iz Amarne

23

Pisma iz Amarne• 43 pločice su pisane akadskim, one su diplomatska prepiska

između Egipta sa jedne i Vavilona, Asirije, Mitanija, Hetita, sa druge strane.– Pisma su u vezi sa politikom, trgovinom, sporazumima o

diplomatskim brakovima i razmeni poklona – pokloni: konji, kočije i lapis lazuli su dolazili iz Vavilona, a iz

Egipta, zlato, srebro, bronza nameštaj od abonosa i drugog skupog drveta, odeća, ulja

• 307 pločica su korespodencija sa kanaanskim gradovima državama sa teritorije Sirije i Palestine, koje su u to vreme bile deo Egipatske države (lokalni vladari traže od Egipta pomoć i spletkare jedni protiv drugih, uputstva kako da se ponašaju prema nomadskim grupama i sl. – dobra slika prilika na toj teritoriji.

• Jezik: većina tablica na raznim dijalektima vavilonskog jezika, dve na hetitskom, po jedna na huritskom i asirskom.

• 32 pločice sadrže akadske mitove i epove, rečnik, listu egipatskih reči sa akadskim sinonimima (iz pisarske škole)

24

Anadolija• Asirske trgovačke kolonije, *karumi, u

južnom delu centralne Male Azije (antička Kapadokija) – početkom II milenijuma (XIX-XVIII v.p.n.e.).

• Karumi: van gradskih zidina, opasani svojim zidinama. Imali izvesni stepen autonomije od lokalne vlasti (administracija, primena sopstvenih zakona unutar karuma i dr.).

• Karumi: Karahejuk-Kultepe (*Kaneš), Ališar (verovatno Ankuva), Bogazkej (Hatušaš) i dr.

• Postojala i manja trgovačka naselja: vabartum

Rekonstrukcija izgleda kuće u karumu

25

Anadolija i asirski trgovački putevi

26

Asirski karumi• U karumima pronađeno više

hiljada pločica sa tekstom (tzv. kapadokijske pločice). To su privatne arhive asirskih trgovaca, dok arhive bit-karum (‘kuća karuma’, tj. uprava) nisu otkrivene.

• Najveći broj pločica - iz Kaneša.

• Sadržaj tekstova: pretežno ugovori, sudske presude, knjigovodstveni podaci, podaci o kretanju karavana, prepiska sa loklanim i asirskim vlastima.

Klinopisna pločica i ‘koverat’ sa otiskom pečata. Kaneš.

27

Asirski karumi• Za prenos robe korišćeni karavanie “crnih magaraca”.

• Asirski trgovaci: nabavljali bakar (ili rude bakra), zlato, srebro iz Anadolije. U razmenu donosili vunene tkanine i metal nazivan annakum.

• Annakum je nesumnjivo kalaj, bitan za izradu bronze, koja u ovo doba potiskuje ranije korišćeni bakar koji je sadržao arsen.

• Tekstovi iz Sipara i Marija pokazuju da je annakum nabavljan iz Elama. Kako nema podataka da je u Elamu vađen kalaj niti da ima ležišta ovog metala, verovatno je u Elam donošen sa Iranske visoravni ili iz Avganistana (gde je verovatno eksploatisan od III milenijuma p.n.e.)

28

Elam• Oblast Huzistan, koju asirolozi

nazivaju i Suzijana (po prestonici kasnije elamske države) bila je već u preistorijskom periodu blisko povezana sa južnom Mesopotamijom.

• Faze Suza B, C, D odgovaraju mesopotamskom protoliterarnom periodu. Proto-elamsko piktografsko pismo pripada fazi Suza C i nalazi (sa većeg broja međusobno udaljenih lokaliteta) pokazuju da je ovo pismo bilo u dosta širokoj upotrebi u Iranu ovog doba.

• Putevi su Elam povezivali sa jedne strane sa Iranom, a sa druge, mesopotamske, strane najbolje sa dolinom reke Dijale

29

Mitani• Huritske države se oko 1500. pod vođstvom kralja Paratarna-e stapaju u

kraljevstvo Mitani.

• Konfederacija se prostirala od Mediterana do Zagroskih planina (do ca 1365. obuhvatajući i deo kasnije asirske države).

• Prestonica Vašukani nije sa sigurnošću identifikovana, neki smatraju da još nije ni pronađena (verovatno je ležala u severoistočnoj Siriji ili južnoj Turskoj).

• Po opadanju moći države Mitani, Huriti potpali pod vlast Hetita i Asiraca.

Prostiranje države Mitani oko 1500. pn.e.

30

Mitani• U pogledu materijalne kulture, malo se materijala može

izdvojiti kao tipično huritsko, izuzev keramike tipične za lokalitet Nuzi i pečata.

• Mitanska elita, maryannu, je bila vojnička, vešta u ratovanju, poznata po veštini gajenja konja i upotrebi konjske dvokolice u ratu (što su preuzeli Asirci).

• Priručnici o odgajanju konja sadrže terminologiju srodnu indovropskoj

Keramika iz Nuzija. Slikanje belom bojom na tamnoj osnovi.

31

Mitani - Huriti• Posrednici u prenošenju vavilonske kulture Hetitima, a preko njih

Palestincima, Feničanima, a indirektno i Grčkoj• Hetiti preuzeli huritsku religiju (najviše huritsko božanstvo – bog

vremena Tešup; ostali bogovi – mesopotamski)• Veze sa Egiptom

Fragment zidnog slikarstva, iz palate u Nuziju – ukrasna bordura, sa metopama. Ilustruje način na koji su u Mitaniju kombinovali motive različitog porekla: Pletenica je korišćena u Mesopotamiji od ED i sreće se i palati Zimri-Lima u Mariju. U metopama: a) ženske glave en face, sa kravljim ušima, tj.egipatska boginja Hathor, ali sa ukrasom za glavu azijskog tipa; b) glava bika en face, možda egejskog porekla; treba ipak imati u vidu da se taj motiv sreće kao ornament na tavanicama tebanske nekropole u Egiptu, kao i savremenim sirijskim pečatima.

32

Ulu Burun• 1982. u Ulu Burunu (južna obala

Turske, oko 8 km od mesta Kas), pronađena olupina broda na dubini 40-50 m.

• Trgovački brod sa kraja XIV veka p.n.e.

• Dobro ilustruje trgovinu i tehnologiju svog doba

• Izrađen od kedrovine, dug ca 15 m• Sadržao robu iz raznih oblasti istočnog

Sredozemlja: siro-palestinskog područja, Egeje, Italije, Egipta, Mesopotamije i sa Kipra (kanaanski, mikenski, egipatski,nubijski, kasitski, asirski, kiparski materijal).

Ispitivanje pronađenog bakra

33

Ulu BurunTeret• pretežno sirovine (10 t bakra, skoro

1 t kalaja, staklo, pigmenti, 1 t smole u sirijskim posudama, slonovača i zub nilskog konja, baltički ćilibar),

• velike posude sa mikenskom i kiparskom keramikom,

• zlatni i srebrni nakit (uključujući zlatni skarabej Nefertiti).

Na osnovu robe nije moguće odrediti poreklo broda

Konstrukcija broda nema odlike specifične za neku oblast

Kamena sidra (24 otkrivena) su oblika tipičnog za siro-palestinsku oblast.

sidra

‘ox-hide’ ingot kalaja; najveća dužina 62 cm

34

Grčka

• U Tebi pronađen kasitski pečat,• U Dur-Kurigalzu-u mikenski «ox-hide» ingot• Kada je posustajao geometrijski stil, Feničani

svojim proizvodima u metalu ili slonovači snabdeli grčku mnoštvom tema.

• Fničke zdele postaju retke u Grčkoj u VII veku, mada se i dalje sreću u Etruriji. H. Frankfort smatra da Grčka u to doba više nije željna strane robe: orijentalizirajuće teme koje je ranije pozajmila sada bivaju transformisane u čisti grčki stil.

35

n Otisak cilindričnog pečata; doba arhajske Grčke, VI vek p.n.e.

Persej se sprema da odseče glavu Gorgoni - da se ne bi okamenio, okreće glavu na drugu stranu.

Zauzdani konj i i krilato sunce. Sa Atike. Grčko-persijsko doba, V vek p.n.e.

36

Prva alfabetska pismaUgarit ( Sirija) - u XIV veku – prvi alfabet, klinasti, 22 znaka,

beleži samo konsonante. Pručavanje ugaritskih tekstova

je bilo od velikog značaja za proučavanje Starog zaveta.

Ugaritski alfabet

37

Prva alfabetska pisma• Fenički alfabet – nastao u XII-XI

v. p.n.e.• Prvi ne-klinasti alfabet. Beležio

samo konsonante, imao 22 znaka. Pisan s desna levo.

• Iz njega nastalo nekoliko feničkih kolonijalnih varijanti pisma.

• Verovatno uticao na razvoj grčkog pisma a time i pisama proisteklih iz njega.

• Neki poreklo ovog alfabeta traže u starijim severno-semitskim pismima, drugi u egipatskom demotskom. Fenički alfabet. Pločica sa

Sardinije. IX vek p.n.e.

38

Izvori ilustracijaBienkowski, P. – A. Millard (Eds.), Dictionary of the Ancient Near East,

British Museum Press, London 2000.

Frankfort, H., Art and Architecture of the Ancient Orient, The Pelican History of Art, 1970.

Jean, G., Writing, The Story of Alphabets and Scripts, London - New York 1994.

Mit Sieben Siegeln versehen. Das Segel in Wirtschaft und Kunst des Alten Orients, hrsg. Von E. Klengel Brandt, Berlin 1997.

Osvit civilizacije, S. Piggott (ur.), Beograd 1969.

Roaf, M., Mesopotamien. Geschichte – Kunst – Lebensformen, Christian Verlag, München 1991.

http://digilander.libero.it/jimdigriz/jor_syr/ebla.html http://exchanges.state.gov/culprop/imimage.htmlhttp://www.relst.uiuc.edu/Courses/106/Libraries/page16.html