1

Kosti glave su pljosnate i nepravilne koje se

medjusobno spajaju i obrazuju lobanju i kostur

lica.

Kosti lobanje (ossa cranii) Cine 4 neparne, sredisne i 2 bocne, parne kosti.

Neparne su: potiljacna (os occipital), klinasta

(os sphenoidale), sitasta (os ethmoidale) i ceona

(os perietale).

1. Os occipitale gradi zadnji-

donji zid labanje. Foramen magnum

je deli na 4 dela:

prednji (pars basilaris) ispred

velikog otvora, na gornjoj strani se

nalazi zleb (clivus) gde se nalaze

produzena mozdina i mozdani most,

a na donjoj zdrelna kvrzica

(tuberculum pharyngeum);

bocni (pars lateralis) paran, sa

strane otvora, na donjoj strani je

condylus occipitalis za zglobljavanje

sa atlasom, a kroz prednji deo se

pruza kana 12.zivca (Canalis

hypoglossi);

zadnji (squama occipitalis) je iza

velikog otvora, a 4 jame odgovaraju

hemisferama velikog mozga.

2

2. Os sphenoidale se nalazi na bazi lobanje, ispred

potoljacne kosti, razlikiju se sredasni deo, teli i 3 para

nastavka: dva bocna, veliko i malo krilo (ala major et minor)

i jedan veliki klinasti nastavak (processus pterygoideus).

- Corpus, telo je nepravilnog kockastog oblika, ima 6 strana.

Na gornjoj strani se nalazi jama (sella turcica) gde lezi

hipofiza. Prednja i donja strana ulaze u sastav krova nosne

duplja, a srednjom linijom silazi kostani grebe sa cije bocne

strane se nalazi otvor sfenoidalnog sinusa. Na bocnoj strani

tela se nalazi plitak zleb (sulcus caroticus) kojim klizi

a.carotis interna.

- Ala minor je prednji produzetak klinaste kosti, truglastog

oblika u cijoj se bazi nalazi opticki kanal za prolaz n.opticus

i a.ophtalmica.

- Ala major je od malog krila odvojeno pukotinom (fissura

orbitalis superior) kroz koju prolaze grane n.opticusa i 3,4 i

6 mozdani zivac i vene ocne duplje. Blizu njegovog korena

se nalaze 3 otvora: prednji (ovale rotundum) za n.maxilaris;

srednji (foramen ovale) za n.mandibularis; i zadnji (foramen

spinosum) za a.meningea media

- Processus pterygoideus silazi od donje strane korena

velikog krila. U korenu nastavka se nalazi sagitalni kanal

(canalis pterygoideus) za prolaz pterigoidnog zivca i arterija.

3. Os temporale se nalazi na

bocnoj strani lobanje, izmedju

potiljacne, klinaste i temene. Cine je:

piramida (pars petrosa), bubni deo

(pars tympanica) i ljuskasti deo (pars

squamosal).

- Pars petrosa ima oblik cetvorostrane

piramide, ciji je vrh upravljen unutra i

napred, a baza nazad i upolje. Od baze

nadole polazi mastoidni nastavak

(processus mastoideus). Dve gornje

strane ulaze u sastav poda lobanjske

duplje, a na zadnjoj strani piramide se

nalazi unutrsanji usni otvor (porus

acusticus internus) kroz koji ulaze 7. i

8. mozdani zivac. Na donjoj strani se nalazi processus styloideus od koga polaze 3 misica (m.stylohyoideus,

m.styloglossus i m.stylopharingeus). Iza njegove baze se nalazi foramen sthylomastoideum kojim se zavrsava

kanal facijalnog zivca.

- Pars tympanica je tanka plocica plocica koja naleze na spoljnu stranu piramide.

- Pars squamosal – ljuska je gornji deo slepoocne kosti na bocnom zidu lobanje. Donji deo gradi krov vilicne

jame (fossa mandibularis) koja je

napred ogranicena zglobnom kvrgom

(tuberculum articulare). Krov je tanak i

lako moze da prsne. Od spoljnog dela

zglobne kvrge i donjeg dela ljuske pruza

se processus zygomaticus, koji se spaja

sa jabucnom kosti i obrazuje arcus

zygomaticus.

4. Os parietale je temena kost i

nalazi se laterano od srednje linije krova

, izmedju potiljacne, ceone i slepoocne

kosti i ima oblik cetvorostrane ploce.

3

5. Os frontale – ceona kost gradi prednji zid

lobanje i krov ocnih duplji, sastoji se iz: ljuske

(squama frontalis) i horizontalnog lista na kome

se nalaze nosni deo (pars nasalis) i ocni deo

(pars orbitalis). Ljuska na svojoj spoljnoj strani

pokazuje ceonu kvrgu, a deo kod korena nosa se

naziva glabella. Donju granicu ljuske cini margo

supraorbitalis na kojoj se nalazi dva useka za

prolaz krvnih sudova i zivaca iz ocne duplje. A na

spoljnem delu se nalazi processus zygomaticus.

Nosni deo razdavaja ocne delove, na njemu se

nalazi nosna bodlja (spina nasalis), a bocno do

nje odtvor otvor ceonog sinusa (aperatura sinus

frontalis), a iza sitasti usek ceone kosti (incisura

ethmoidalis).

6. Os ethmoidale lezi u dubini baze

lobanje, izmedju ocnih duplji i gradi gornji

deo nosne duplje. Ima oblik terazija i

razlikuju se dva lista, horizontalni i

vertikalni, i dve bocne mase. Vertikalni

list ulazi u sastav pregrade nosne duplje, a

na bazi prednje lobanjske jame obrazuje

petlovu krestu (crista gali). Horizontalni,

resetkasti, list se uvlaci izmedju ocnih

delova ceone kosti, izbusen je sitnim

otvorima za prolaz grancica mirisnog

zivca.

Bocna masa (labyrinthus ethmoidalis)

ispunjen je pneumatcinim celijama koje

skupa cine sitasti sinus.

4

je

najveca parna kost lica. Razlikuju se telo i

nastavci.

Telo (corpus maxillae) ima oblik suplje

trostrane piramide cija baza (facies nasalis)

ulazi u sastav bocnog zida nosne duplje. Na

bazi se nalazi truglasti zjap (hiatus

maxillaris) koji vodi u gornjo vilicni sinus.

Sinus maxillaris ispunjava telo gornje

vilice i njegov nanizi deo odgovara korenu

1.kutnjaka.

Cetiri nastavka su: gornji-ceoni (processus

frontalis); donji-zubni (processus

alveolaris); spoljni-jabucni (processus

zygomaticus); i unutrasnji-nepcani

(processus palatinus).

Zadnja strana gornje vilice gradi prednji

zid podslepoocne jame, gornja ulazi u

sastav ocne duplje, a izmedju zadnje i

gornje strane se nalazi obla ivica koja sa

velikim krilom klinaste kosti gradi donju ocnu pukotinu (fissura orbitalis inferior). Od ove pukotine ka

napred pruza se sulcus infraorbitalis, kojim prolaze istoimeni zivac i arterija. Ovaj zleb se pretvara u kanal i

zavrsava otvorom foramen infraorbitale na prednjoj strani. Na prednjoj strani se nalazi i duboka jama (fossa

canina) koja oznacava mesto gde se nalazio zacetak stalnog ocnjaka.

Na donjoj ivici zubnog nastavka vide se jamice, alveoli dentales,u koje se uvlace koreni gornjih zuba. Zubni

nastavci obrazuju alveolarni luk, arcus alevolais. Na gornjij strani nepca, duz srednje linije vidi se greben koji

se napred zavrsava ostromm prenjom nosnom bodljom (spina nasalis anterior). Na njegovoj donjoj strani, iza

sekutica, nalazi se jama, fossa incisive, sa cijeg dna odlaze ka nosnoj duplji sitni kanalici.

je nosna kost, oblika pravougaone plocice i nalazi se u korenu nosa, ispod ceonog

nastavka gornje vilice

je tanka suzna kost, nalazi se u unutrasnjem zidu ocne duplje.

je cvrsta i kompaktna, povezuje jabucni nastavak gornje vilice sa jabucnim

nastavcima ceone i slepoocne kosti.

, nepcana kost, razlikuju se horizontalni list (gradi zadnju 1/3 kostanog nepca) i

vertikalni list (ulazi u sastav bocnog zida nosne duplje)

, donja nosna skoljka, tanka, ovalna kostana ljuska

5

gradi zadnji deo nosne

pregrade, ima oblik cetvorostrane ploce.

je

najjaca kost lica, sastoji se iz tela (corpus

mandibulae) od cijih zanjih delova se penju

desna i leva vilicna grana (ramus

mandibulae). Vilicna grana sa zadnjim delom

tela obrazuje ugao (angulus mandibulae). Na

gornjem kraju grane nalaze se 2 nastavka,

processus condylaris,za zglobljavljanje sa

bazom lobanje.

Telo mandubule je potkovicastog oblika,

donjeg (basis mandibulae) i gornjeg (pars

alveolaris), kroz telo prolazi kanal, canalis

mandibulae, kroz koji prolaze krni sudovi i

n.alveolaris inferior, ciji je ulazni otvor,

foramen mandibulae, a zavrsava se foramen

mentale.

Na miloidnu liniju se pripaja m.mylohyodeus,

a iznad prednjeg dela linije je plitka

podjezicna jama, fovea sublingualis, ispod

zadnjeg dela je podvilicna, fovea

submandibularis. Na spoljnu stranu vilicnog

ugla se pripaja m.masseter, a na unutrasnju

m.pterygoideus medialis.

Vilicna grana gradi spoljni zid podslepoocne jame, a na njenoj unutrasnjoj strani se nalazi kostana bodljica,

lingula mandibulae, na koju se pripaja lig.sphenomandibulare. Ova bodljica se lako napipava i sluzi kao

pogodna orijentaciona tacka za davanje anestezije donjeg zubnog zivca.

se

nalazi ispod donje vilice u

muskulaturi vrata, ima

oblik cetvortaste plocice.

6

(Articulatio Temporomandibularis):

Je jedini pokretni zglob glave i on je spoj kondilarnog

nastavka donje vilice i slepoocne kosti.

Zglobne povrsine su:

Glava Donje Vilice - donji deo (Caput Mandibulae)

kondinalnog nastavka mandibule. (processus mandibulae)

Glava donje vilice je podeljena na zadnju i prednju padinu

koja je ispupcena, prostranija od zadnje padine, prekrivena

hrskavicom i gradi zglobnu povrsinu glave.

Vilicna Jama - udubljene (Fossa Mandibularis)

jajastog oblika ispod spoljasnjeg usnog kanala. Prostranija

od glave donje vilice i grade je: 1) horizontalni deo ljuske

(squama temporalis) koji se pruza od zglobne kvrge do

bubnog dela, 2) bubni deo slepoocne kosti (pars

, 3) petrozni deo tympanica) (pars petrosa) temporalne

kosti. Samo prednji deo vilicne jame, koji cini zadnja

strana zglobne kvrge i zkvamozni deo jame, pokriva

zglobna hrskavica i cini zglobnu povrsinu jame. Zadnji deo

koji cini pars tympanica slepoocne kosti, nalazi se izvan

zgloba. Timpanoskvamozna pukotina (fissura

tympanosquamosa) i petrotimpanicna pukotina (fissura petrotympanica) razdvajaju prednji i zadnji deo.

Tanka kostana plocica, koja gradi dno vilicne jame, odvaja vilicnu jami (fossa mandibularis) od srednje

lobanjske kosti i spoljasnjeg usnog kanal. Zbog ovog

bliskog odnosa udar u donju vilicu moze dovesti do

proboja istanjenog dna vilicne jame i povrede mozga

ili preloma kostanog dela spoljasnjeg usnog kanala.

Zglobna Kvrzica (Tuberculum Articulare) -

ogranicava vilicnu jamu sa prednje strane, a u

osteoloskom smislu se definise kao poprecni koren

zigamaticnog luka.

Medjuzglobni Kolut (Discus Articularis) -

predstavlja bikonkavni fibroznohrskavicni kolut

izmedju zglobnih povrsina donje vilice i slepoocne

kosti. Obodna ivica diskusa je zadebljana i srasla je

sa zglobnoh cahirom i tako je unutrasnjost zgloba

podeljena na gornji meniskotemporalni i donji

meniskomandibularni deo koji se razlikuju i

anatomski a i funkcionalno. Discus Articularis

doprinosi medjusobno podudaranju zglobnih

povrsina na donjoj vilici i slepoocnoj kosti i

ublazava pritisak glave donje vilice na vilicnu jamu

prilikom govora i zvakanja, takodje sluzi kao

pokretno zglobna casica za vilicnu jamu, koju prati u svim njenim pokretima.

Zglobna Cahura (Capsula Articularis) - se sastoji iz:

1) Fibrozna Opna (Membrana Fibrosa) obavija vilicni zglob, vezujuci zglobne povrsine na mandibuli i

temporalnoj kosti. Ona se na slepoocnoj kosti pripaja: spolja na donjoj ivici jabucnog nastavka (processu

zygomaticus) *10, napred duz prednje ivice poprecnog korena jabicnog nastavka (tuberculu articulare), unutra

na bodlji klinaste kosti (spina ossis sphenoildalis), pozadi duz prednje ivice petroimpanicne pukotine i

timpanoskvamozne pukotine tako da structure (chorda tympani, processus anterus mallei, lig. anterius mallei)

koje prolaze kroz ovu pukotina, ostaja izvan zglobne supljine. Na vilicnoj cahuri se pripaja na obodnoj vilici

zglobne povrsine glave, osim pozadi, gde se pripaja za ½ cm ispod ivice zglobne povrsine na zadnjoj strain

vrata donje vilice (collum mandibulae).

2) Sinovijalna Opna (Membrana Synovialis) oblaze unutrasnju povrsinu fibrozne opne, sastoji se iz gornjeg

i donjeg dela, koji su odvojeni zglobnim kolutom, cija je obodna povrsina srasla za fibroznu opnu. Sinovijalna

opna luci sinovijalnu tecnost koja omgucava lakse klidzenje zglobnih povrsina i ishranu zglobnih hrskavica.

7

Zglobne Veze. Fibriozne veze donjovilicnog zgloba dele se na:

a) Cahurne ili glavne veze koje cine:

1. Spoljasnja Bocna Veza (lig. literale), trouglastog oblika, bazom pripojena donjoj ivic jabucnog

nastavka slepoocne kosti, a vrhom na zadnjem delu spoljasnje strane vilicnog vrata (collum mandibulea).

2. Initrasnja Bocna Veza (lig. mediale), trouglastog oblika, svojom bazom pripojena na bodli

klinaste kosti (spina ossis spheoidalis), a vrhom na zadnjoj strain vrata donje vilice.

b) Facijalne veze su fibroizna zadebljanja okolnih fascija. Odvojene su od unutrasnje strane zglobne cahure

masnim tkivom, sudovima i zivcima. Posto ove veze spajaju donju vilicu sa bazom lobanje one svojim

zatezanjem sprecavanju prekomerno otvaranje usta a sa tim i iscasenje ovog zgloba.

1. Klinasto-vilicna Veza (lig. sphenomandibularie) *11 se gornjim krajem pripaja na bodlji klinaste

kosti (spina ossis spheoidalis), a donjim krajem na vilicnom jezicku (lingual landibulae).

2. Stiloidno-vilicna Veza (lig. stylomandibulare) se gore pripaja na stiloidnom nastavku slepoocne

kosti (processus styloideus ossis temporalis) *6, a dole na zadnjoj ivici vilicnog ugla(angulus mandibulae).

3. Krilasto-vilicna veza (Raphe Pterygomandibularis) *12 prostire se od kuke krilastog nastavka

(Hamilus Pterygoideus) *13do untrasnje ivice zadkutnjackog trugla donje vilice (tigonum retromolare). Na

prednjoj ivici ove veze pripaja se misic obraza (m. buccinators), a duz zadnje ivice obrazno-dzdrelni deo (pars

buccopharyngea) gornjeg konstriktora dzdrela. Ova veza prekrivena sluzokozom cini istoimenu sluzokozni

nabor (plica pterygomandibularis), koji se pri otvorenim ustima pipa, untra od prednje ivice vilicne grane sa

kojom je paralelan i sluzi kao putokaz pri izvodjenju anestezije donjeg zubnog zivca (n. alveolaris inferior).

Funkcija Zgloba:

a) Spustanje donje vilice (otvaranje usta) omogucuje m.mylohyoideus i m.digustacus (ventor anerior),

m.genionyoideus i m.pterygoideus lateralis

b) Podizanje donje vilice (zatvaranje usta) obavljaju misici za zvakanje (mm.masticatorii): m.temporalis,

m.masseter i m.pterygoideus medialis.

c) Pokretanje donje vilice unpred (propulsion) stavlja donje zube ispred gornjih sto je ograniceno do 1cm

max. Pokret propulzije omogucuje m.pterygoideus lateralis, a delimicno m.maseter svojim povrsinskim

vlaknima i m.pterygoideus medialis.

d) Pokretanje donje vilice unazad (retropulsio) je veoma ograniceno do 3mm. Ovaj pokret omogucuje

m.temporalis zadnjim vlaknima, m.digastricus, m.mylohyoideus i m.geniohyoideus.

e) Pokreti rotacije donje vilice (diductio) izvode se naizmenicno u jednom pa u drugom vilicnom zglobu. Kod

ovih pokreta kutnjaci se krecu naizmenicno unutra, zatim upolje, ovi pokreti sluze za mlevenje hrane izmedju

gornjih i donjih kutnjaka. Ove pokrete omogucuje m.pterygoideus lateralis pri naizmenicnoj kontrakciji levog

i desnog misica, kao i m.pterygoideus medialis, ali mu je ovo sporedno dejstvo.

8

- Savovi Lobanje (Suturae Cranii) spajaju kosti lobanje i kosti lica, kod starackih lobanja savovi su delimicno

ili potpuno okostalu, pa su granice tesko uocljive, okostavanje ide odredjenim redom, pa se prema tome moze

utvrdidi starost lobanje.

- Hrskavicavi Spojevi (Synchondrosis Cranii) se dele na:

Dozivotni koji postoje izmedju petroznog dela slepoocne kosti i velikog krila sfenoidne kosti, sa jedne strane,

a potiljacne kosti, s druge strane. One su medjusobno spojene tankim slojem hijaline hrskavice.

Privremeni koji postoje u fetalnom period ili do zavrsetka okostavanja.

- Vezivni spojevi Podjezicne Kosti (Syndesmosis Hyoidei). Podjezicna kost je veza vezivnim vlaknima sa:

stiloidnim nastavkom slepoocne kosti (lig. stylohyoideum) sa gornjom ivicom tiroidne hrskavice grkljana

(membrane thyrohyoidea) i sa prednjom stranom epigloticne hrskavice (lig. hyoepiglotticum).

Gornji zglob glave (art.atlantooccipitalis) je

parni spoj izmedju gornjih povrsina atlasa i kindila

potiljacne kosti. Zglobne cahure ova dva zgloba

pojacavaju fibrozne veze, a kroz otvor na zadnjoj

opni u lobanju ulazi a.vertebralis, a izlazi

n.suboccipitalis

Donji zglob glave (art.atlantoaxialis) se sastoji

iz 4 mala zgloba izmedju 1. i 2. vratnog prsljena.

Srednji zglob spaja zub 2. vratnog prsljena sa

lukom atlasa.

Fibrozne veze spajaju 2.vratni prsljen sa potiljacnom

kosti. Tri prednje veze, jedna prenja i dve bocne

povezuju zub aksisa sa prenjom ivicom velikog

potiljacnog otvora. Srednja i zadnja veza pruzaju se od

zadnje strane 2.prsljena do gornje strane tela potiljacne

kosti.

Mehanika gornjeg i donjeg zgloba glave – gornji i

donji zglob zajedno predstavljaju jedan kuglast zglob.

Njegovom podelom na 6 malih zglobova pokreti glave

postaju veoma precizni i odmereni.

9

10

Su podeljeni kicmenim stubom na prednje

i zadnje. U zadnje spadaju gornji delovi

misica ledja, a prednji su rasporedjeni u

dva sloja, povrsne i duboke, i svaki od ova

dva sloja se deli na medijalne i lateralne.

U medijanu grupu povrsinskog sloja

spadaju 4 pothoidna i 4 nathoidna, a u

lateralnu bocni pregibac glave.

U medijalnu grupu dubokog sloja spadaju

3 pretkicmena misica, a u lateralnu 3

skelenska.

Djestvo podhoidnih i nadhoidnih misica je

uglavnom indirektno i imaju vaznu ulogu

pri govoru i zvakanju.

1. Mm. infrahyoidei – u pothoidne spadaju:

m.omohyoideus, m.sternohyoideus,

m.sternhyroideus i m.thyrodyoideus. Fiksiraju

podjezicnu kost i daju oslonac nadhoidnim misicima

prilikom obaranja vilice.

2. Mm. suprahyoidei – u nathoidne spadaju:

m.dicastricus, m.stylohyoideus, m.mylohyoideus,

m.geniohyoideus. Oni svojim tonusom drze grkljan i

i odupiru se dejstvu zemljine teze.

3. M.sternocleidomastoideus – bocni pregibac glave

je inervisan od 11.mozdanog zivca, a pri

jednostranoj kontrakciji pregiba glavu na istu stranu,

a lice na suprotnu (kao kod krivosija), dok pri

obostranoj kontrakciji pregiba glavu.

4. Prevertebralni misici: m.rectus capitis anterior,

m.longus capitis i m.longus colli. Oni pregibaju

glavu i vratni deo kicmenog stuba, pri jednostranoj

kontrakciji vrte glavu iv rat na svoju stranu

5. Mm.scelani – skelenski misici: m.scalenus

anterior, m.scalenus medius i m.scalenus posterior. Pregibaju bocno vratni deo kicmenog stuba, vrseci

istovremeno i njegovu rotaciju na suprotnu stranu. Ako je vratni deo kicmenog stuba fiksiran, oni podizu

gornji otvro grudnog kosa i deluju kao inspiratori.

11

Se dele na povrsne, mimicne koji regulisu izraze lica, i duboke,

mastikatorne koji pokrecu donju vilicu i vrse zvakanje.

se nalaze u potkoznom tkivu lica,

krova lobanje i prednje strane vrata. Ozivceni su granama

n.facialis-a, a pri njegovoj povredi nastupa paraliza misica

odgovarajuce strane lica.

- Misici pridodati usnom otvoru:

1) M.orbicularis oris – kruzni misic usana koji svojom

kontrakcijom zatvara usni otvor;

2) M.buccinator – misic obraza koji zajedno sa kruznim

misicem usana priljubljuju usne i obraz uz desne;

3) M.depressor labii inferioris – misic obarac usne

povlaci usnu nadole i upolje;

4) M.depressor anguli oris – obarac usnog ugla,

trouglasti misic, povlaci usni ugao nadole i izduzuje

nosno-usnu brazdu;

5) M.mentalis – bradni misic, podize kozu brade i istura

napred donju usnu;

6) M.risorius – misic smeha, povlaci usni ugao upolje i

stvara jamicu smeha na obrazu;

7) M.levator anguli oris – podizac usnog ugla navise i

unutra;

8) M.zygomaticus major – veliki jabucni misic, podize usni ugao i produbljuje nosno-usnu brazdu;

9) M.zygomaticus minor – mali jabucni misic;

10) M.levator labii superioris alaeque nasi – podize gornju usnu i gornji deo nosno-usne brazed, otkriva

sekutice;

11) Platysma – potkozni misic vrata, svojom kontrakcijom stvara na kozi poprecne nabore i povlaci

nadole i upolje usni ugao i kozu brade

- Misici pridodati otvoru nosa – m.nasalis – nosni misic, truglast, slab, obara nosno krilce i suzava nozdrvu.

- Misici pridodati medjukapacnom otvoru oka:

1) M.orbucularis oculi – kruzni misic oka, sastoji se iz 3 dela: pars orbitalis (zatvara kapke), pars

palpebrialis (kapacni deo blago zatvara oci, treptanje) i pars lacrimalis (suzni deo).

2) M.depressor supercilli – obarac obrve, povlaci je nadole

3) M.corrugator supercilli – svojom kontrakcijom povlaci obrvu unutra i iznad korena nosa;

4) M.procerus – obara povije in a korenu nosa stvara poprecne nabore

5) M.epicranis – misic poglavine, u njegov sastav ulaze m.occipitofrontalis i m.temporoparietalis.

- Misici pridodati usnom otvoru – od korena usne skoljke sire se 3 mala misica, prednji, zadnji i gornji.

12

1) M.temporalis

2) M.masseter

3) M.pterygoideus medialis

4) M.pterygoideus lateralis

Spoljni krilasti misisc, m.pterygoideus lateralis, pri obostranoj kontrakciji vuce donju vilicu napred i nadole i

otvara usta. Ostali mastikatorni misici podizu donju vilicu i snazno zastvaraju usta.

13

I. Nn.Olfactorii – mirisni zivac, polazi iz mirisnog dela nosne sluzokoze i zavrsavaju se u mirisnoj glavici;

II. N.opticus – vidni zivac, prolazi kroz opticki kana li pruza se od zadnjeg kraja ocne jabucice do opticke

raskrsnice na bazi medjumozga.

III. N.oculomotorius – misicni zivac oka, ozivcava sve misice oka osim gornjeg kosog i spoljnog pravog.

IV. N.trochlearis – cisto motorni zivac, izbija na dorzalnoj strani srednjeg mozga i , ulazi kroz gornju orbitalnu

pukotinu u ocnu duplju i zavrsava se u gornjem kosom misicu ocne jabucice;

V. N.trigenimus – trograni zivac, izbija na bocnoj strani mozdanog

mosta pomocu dva korena, motornim i senzitivnim. Senzitivnom

delu pridodat je veliki polumesecasti ganglion od cije spoljne

ivice polaze tri grane: n.ophthalmicus, n.maxillaris i

n.mandibularis. Motorni koren prolazi ispod gangliona i

prikljucuje se mandibularnom zivcu. Trigenimus svojim motornim

granama ozivcava mastikatorne misice, a senzitivnim kozu lica i

cela i sluzokozu oka, nosne i usne duplje.

1) N.ophthalmicus – prva grana, cisto senzitivna, prolazi kroz ocnu

pukotinu i ulazi u ocnu duplju deleci se na tri zavrsne grane:

n.lacrimalis (suzni zivac), n.frontalis (ceoni – ozivcava kozu

cela i gornjeg kapka) i n.nasociliaris (ozivcava krov nosne

duplje, ocnu jabucicu, veznjacu i kozu medijalnog predela).

2) N.maxillaris – gornjovilicni zivac je druga grana, cisto

senzitivan, ozivcava kozu i sluzokozu predela gornje vilice i

gornje zube. Od gangliona prolazi kroz spoljni zid kavernoznog

sinusa, foramen rotundum, i ulazi u krilastonepcanu jamu (fossa

pterygopalatina), gde daje bocne grane, n.zygomaticus (daje sve

grane za slepoocni predeo i obraz), nn.alveolaris superiors

(obrazuje gornji zubni splet od koga se odvajaju grane za zube i

desne) i nn.pterygopalatini (daje grane za ocnu duplju, nosnu

duplju, i nepce), i jednu zavrsnu granu n.infraorbitalis (donji

kapak, nosna krilca, predvorje nosne duplje i gornju usnu).

3) N.mandibularis – donjovilicni zivac, treca grana, motorno-senzitivan. Napusta lobanju kroz foramen ovale,

ulazi u podslepoocnu jamu gde se deli u dva stable. Motorne grane su: n.massetericus, nn.temporales

profundi, n.pterygoideus lateralis i n.pterygoideus medialis, ozivcavaju mastikatorne misice. Senzitivne

grane su: n.buccalis (za kozu i sluzokozu obraza), n.auriculotemporalis (za kozu slepoocnog predela),

n.lingualis (jezicni zivac) i n.alveolaris inferior (zavrsnom granom n.mentalis ozivcava bradu, bocne grane

obrazuju zubni splet od koga se odvajaju grane za zube i desne)

VI. N.abducens – spoljni misicni zivac oka, motoran, ulazi u ocnu duplju kroz gornju orbitalnu pukotinu i

zavrsava se u spoljnom pravom misicu ocne jabucice.

VII. N.facialis – sadzri motorna, senzitivna i parasimpaticka vlakna. Motorna

vlakna ozivcavaju mimicne misice, a senzitivna i parasimpaticka

obrazuju poseban deo zivca, n.intermedius – Wrisbergi, kome je

pridodat ganglion. Izbija iz postpontinske jame, ulazi u unutrasnji usni

hodnik, porlazi svojim kanalom kroz piramidu slepoocne kosti i dolazi

u parotidnu lozu gde daje grane za mimicne misice. N.intermedius prati

spoljnu ivicu facijalnog zivca is a njom obrazuje zajednicko stablo.

Zavrsne grane facijalnog zivca obrazuju parotidni splet (plexus

parotideus) od koga se odvajaju ogranci za mimicne misice.

VIII. N.vestibulocochlearis – senzorijelan, izbija iz postpontinske jame, ulazi

u unutrasnji usni hodnik gde se dela na dva dela, za sluh i za statiku i

orijentaciju u prostoru.

IX. N.glossopharyngeus – jezicno-zdrelni zivac, mesovit, izbija iza

maslinastog ispupcenja produzene mozdine i kroz foramen jugulare

napusta lobanju, kod korena jezika daje zavrsne grane, jezicne, zatim

motorne za misice zdrela i senzitivne za nepcani krajnik.

X. N.vagus – zivac lutalac, mesovit. Motorna vlakna ozivcavaju misice

zdrela, grkljana i mekog nepca, senzitivne sluzokozu zdrela i grkljana, a

parasimpaticka organe grudne i trbusne duplje.

XI. N.accessorius – pomocni zivac, cisto motorni. Izbija iz korena produzene mozdine i gornje polovine vratnog

dela kicmene mozdine, njegovi korenovi se spajaju i obrazuju zajednicko stablo.

XII. N.hypoglossus – motorni zivac jezika, izbija iz ventrolateralnog zleba produzene mozdine. Napusta lobanju

svojim kanalom i daje zavrsne grane misica jezika.

14

N.trigenimus

N.facialis