Crtanje portreta

Kosti glave i vrata sa tekstom

čeona

čeono ispupčenje

nadveđni luk

klinasta

nosne kosti

jabučna

kost (jagodica)

gornja vilica

bradna kvržica

donja vilica

Spoljašnje kosti lobanje (i neke od važnih tačaka)

temena

potiljačna

slepoočna

ušni otvor

mastoidni nastavak slepoočne kosti

ugao donje vilice

Ljudska lobanja sastoji se od 8 kostiju lobanje koje okružuju i štite mozak i čulne organe glave, i 14 kostiju lica koje formiraju strukturu lica ispod čela i drže zube.

Nas zanimaju samo spoljašnje kosti lobanje.

Sa izuzetkom donje vilične kosti, kosti lobanje i lica spojene su šavovima, dakle, postoje kao nepromenljiva struktura ispod pokretnog tkiva mišića i kože. To nam je značajno pri crtanju portreta jer, kako god da se glava pomera, kakav god da je izraz lica, orjentiri su nam tačke lobanje koje se na licu naziru i čiji odnosi su konstanta (naravno uz uzimanje u obzir u kakvom je lobanja skraćenju, iz kog ugla je gledamo). Ako savladamo različite položaje lobanje, to nam daje čvrstu strukturu iz koje kroz crtež gradimo lice u ma kom položaju.

Osim što su zaštita mozgu i čulnim organima, na spoljašnje kosti lobanje i lica zakačeni su mišići glave i vrata.

Spoljne kosti lobanje:potiljačna kosttemene kostislepoočne kostičeona kost

Kosti lica:nosne kostijabučne kostigornja vilica (maxila)donja vilica (mandibula)

To su spoljašnje kosti. (Unutra se nalaze brojne druge koje podupiru mozak i čulne organe, obezbeđuju prolaz nerava i cirkulaciju vazduha, itd. One naravno nisu bitne za crtež.)

Čeona kost

čeona ispupčenja

spojevi čeone i slepoočnih kostiju

nadveđni lukovi

Kod čeone kosti razlikujemo čeoni, nosni i deo koji učestvuje (zajedno sa jagodičnom kosti i gornjom vilicom) u građenju očne duplje.

Bitne tačke na čeonoj kosti su dva čeona ispupčenja i ispod njih dva nadveđna luka(iznad očnih duplji). Ta četiri ispupčenja definišu oblik i uglove čela i iz anfasa, iz profila i iz poluprofila.

Precizno postavljena na crtežu, čeona ispupčenja daju trodimenzionalnost čelu. Razmak između njih može biti jedna od konstanti pri crtanju portreta, koja se onda stavlja u perspektivu, ako se čelo pomera.

Tačka koja je sredina razmaka između čeonih tačaka u anfasu uvek je na osi lica, kako god da se glava pomera.

Uočeni i pažljivo naznačeni nadveđni lukovi takođe čelu daju trodimenzionalnost. Posebno su važni pri crtanju poluprofila ili lica u skraćenju, iz žablje ili ptičje perspektive. Tada se menjaju odnosi dužina dela čela pod nadveđnim lukovima i dela čela iznad njih.

Važna je linija u kojoj se spajaju slepoočna kost i čeona kost. Ona, posebno pri crtanju portreta iz anfasa, definiše širinu čela i njegov oblik.

Jabučne kosti

Jabučna kost sastavljena je iz 3 površine i 3 nastavka. Spaja čelo i slepoočnu kost, kao i gornju vilicu. Prouzrokuje karakteristično izbočenje lica jagodicu.

Jabučne kosti grade liniju lica iz anfasa i poluprofila i važno je precizno ih na crtežu smestiti u odnosu na očne duplje i u odnosu na uglove donje vilice.

Donja vilica

Donja vilica jedini je pokretljiv deo kostiju lobanje i lica. Gledana od dole, ima potkovičasti oblik. Karakteristične tačke na njoj su bradna kvržica i uglovi donje vilice. Ima 16 zubnih jamica (kao i gornja vilica).

bradna kvržica

ugao donje vilice

potkovičasti oblik donje vilice

Man Ray

Gornja vilica

Parna je kost. Linija koju iz profila gradi sa korenom nosa daje karakter licu, taj ugao je crtački jako bitan. Ugao gornje vilice i ugao donje vilice zajedno daju karakter usnama.

Gore pomenute karakteristične tačke lica omogućavaju nam da zamislimo ose lica koje nam olakšavaju nalaženje pravih proporcija i uglova između elemenata koji grade portret na crtežu, i da sačuvamo privid simetrije lica čak i kada zbog skraćenja realni odnosi proporcija na crtežu nisu simetrični.

Osa koja se u anfasu spušta vertikalno sredinom lica povezuje sredine, odnosno centralne tačke:

- duži koju grade čeona ispupčenja

- korena nosa

- usne linije

- bradne kvržice

Ta osa uvek prolazi kroz koren nosa, koren usana, bradnu kvržicu, kako god da je glava modela okrenuta i rotirana, iz kog god ugla da je gledamo pri crtanju.

Slepoočne kosti

Slepoočna kost je najkomplikovanija kost lobanje. Sadrži u sebi, između ostalog, organe sluha i ravnoteže. Za nas su bitni ušni otvor i mastoidni nastavak, tačke koje nam omogućavaju tačno smeštanje uha na portretu i crtanje portreta sa linijom vrata od nazad.

mastoidni nastavak slepoočne kosti ušni otvor

mastoidni nastavak

Vertikala povučena iz ušnog otvora je uvek iza (u smeru od lica, ka potiljku) vertikale

povučene iz ugla vilične kosti, kada čovek stoji uspravno (a taj odnos se onda adekvatno

prenosi i na druge položaje).

Potiljačna kost

Značajna je crtački jer je sa njene donje strane veliki potiljačni otvor kroz koji u lobanju ulazi kičmena moždina, dakle potiljačna kost sa svoje donje strane prelazi u vrat. Pri crtanju pokreta glave treba uočiti tu tačku i uglove koje grade linija vrata i donji deo potiljačne kosti.

Uočite da je tangenta po horizontali na najnižu tačku ove kosti uvek iznad ugla vilice (kada osoba drži glavu uspravno, naravno, a ti odnosi se zadržavaju kao relativni kako god se glava pomera).

potiljačna

Temene kosti

Daju zajedno sa potilljačnom kosti i čeonom kosti liniju lobanje iz profila. Kada crtamo kosu, masa lobanje treba jasno da se oseti ispod mase kose, inače glava deluje ulubljeno, zasečeno.

Bitne tačke i uglovi koje posmatramo pri postavljanju portreta u profilu

Razlike u polovima

Postoje izvesne razlike u kosturu žena i muškaraca.

Kod lobanje, one se očituju na sledeći način:

- muškarci imaju izraženije veđne lukove

- kod muškaraca lobanja je ćoškastija, kod žena oblija

- mastoidni deo slepoočne kosti izraženiji je kod muškaraca

- donja vilica je šira kod muškaraca

Crtački bitne tačke i površine lobanje su one gde se kosti lobanje i lica naziru ispod mišićnog tkiva. To su tačke koje nam omogućavaju da jasno postavimo strukturu portreta bez obzira na položaj glave, izraz lica ili ugojenost posmatranog.

Sve gore pomenute tačke lobanje ne moramo jasno naznačiti na crtežu. Dovoljno je da razumemo gde su i da smo ih svesni pri konstrukciji lica. Posmatrač bi trebalo da oseti da su proporcije između njih ubedljive.

Vrat

Lobanja je oslonjena na prvi pršljen vrata, atlas. Veza između lobanje i prva dva pršljena je drugačija nego veza ostalih pršljenova vrata. Čvršća je i kako god se glava pomera, ta dva pršljena ulaze pod istim uglom u lobanju.

Vrat se završava 7. kičmenim pršljenom. Ugao vrata definiše pokret i položaj ne samo glave, već trupa i celog tela.

Robert Mappelthorpe

Umetnici koje smo pominjali:

Man Ray

Robert Mappelthorpe