1. Predavanje R Cukuranovic UVOD U ANATOMIJU

1

UVOD U ANATOMIJUUVOD U ANATOMIJU

SRESREĆĆNO!NO!

UVODNE NAPOMENEUVODNE NAPOMENE

Naziv predmeta:

Šifra predmeta:

Rukovodilac predmeta:

Status predmeta:

Godina studija:

Broj ESPB:

Uslovljenost drugim predmetima na I godini:

Broj časova aktivne nastave:

Anatomija

M - 13

Prof. dr Rade Čukuranović

Obavezan

I; semestar: I i II

9 + 15= 24

ne postoji

270 (predav. 135 i prakt. nastava 135)

Cilj predmetaCilj predmetaAnatomija, kao prvi medicinski predmet sa kojim se sreću studenti, ima za cilj da ih upozna sa normalnom gradjom čovečijeg tela, da kroz praktičan rad studenti steknu odredjena iskustva i da ovladaju anatomskom terminologijom.

Ishod predmetaIshod predmeta

Nakon položenog ispita studenti medicine biće osposobljeni da definišu i opisuju normalnu gradju tela čoveka, da je prostorno sagledaju i da primenjuju potrebnu terminologiju, tako da budu pripremljeni za dalje praćenje predkliničkih, a posebno kliničkih predmeta čiju osnovu čini Anatomija.


SADRSADRŽŽAJ PREDMETAAJ PREDMETA

TEORIJSKA NASTAVA:

PRAKTIČNA NASTAVA:


koncipirana po topografskom principu i obuhvata sve delove i strukture čovečjeg tela,

u potpunosti uskladjena sa teorijskom nastavom, te su programi identični.

(Sadržaj predmeta je dat na oglasnoj tabli Instituta za anatomiju)

NastavniciNastavnici kojikoji predajupredaju anatomijuanatomiju nanaMedicinskomMedicinskom fakultetufakultetu u Niu Niššuu

Prof. dr Ljiljana VasovićProf. dr Svetlana AntićProf. dr Rade ČukuranovićProf. dr Snežana PavlovićDoc. dr Stojanka ArsićDoc. dr Slobodan VlajkovićDoc. dr Marija Daković BjelakovićDoc. dr Ivan JovanovićDoc. dr Slađana Ugrenović


U izvođenju praktiU izvođenju praktiččne nastave une nastave uččestvuju iestvuju i

Ass. dr Vesna StojanovićAss. dr Vladimir ŽivkovićAss. dr Miljana PavlovićAss. dr Braca Kundalić


2

PREPORUČENI UDŽBENICI

za prvi semestar


PREPORUPREPORUČČENI ENI UDUDŽŽBENICIBENICI

zaza drugidrugi semestarsemestar

Za seminare iz opšte anatomije2 seminara u I semestru i 3 seminara u II

ALTERNATIVNI ALTERNATIVNI UDUDŽŽBENICIBENICI

Udžbenici odgovarajućih poglavlja autora ostalih medicinskih fakulteta u zemlji.

UVODNE NAPOMENEUVODNE NAPOMENEUkupno angaUkupno angažžovanje studenataovanje studenata

AKTIVNA NASTAVA – OBLICI:(nastava se odvija u toku 15 nedelja u semestru, tj. 30 nedelja u školskoj godini; zadnja nedelja je predviđena za organizovanje predispitnih konsultacija i vežbi)

SAMOSTALNI RAD STUDENATA(navedeni oblici nastave zahtevaju od studenata pripremu, saradnju i učešće, podstiču ih na stvaralački način razmišljanja i deduktivan način zaključivanja, kao i primenu stečenih znanja i veština u praktične svrhe)

PROVERA ZNANJA:

• Predavanja;• Vežbe;• Seminari;• Konsultacije;• Mentorstvo;

• Kolokvijumi;• Ispiti;• Izrade završnih radova;

Tematske jedinice predstavljanja se moraju obrađivati po redosleTematske jedinice predstavljanja se moraju obrađivati po redosledu koji du koji je predviđen planom rada na predmetuje predviđen planom rada na predmetu,, uz dozvoljeno odstupanje od uz dozvoljeno odstupanje od oko 10%;oko 10%;

SadrSadržžaj predavanja mora da pokriva najmanje 80aj predavanja mora da pokriva najmanje 80% g% gradiva predviđenog radiva predviđenog planom rada;planom rada;

SadrSadržžaj predavanja mora biti tako koncipiran da ona budu korisna za aj predavanja mora biti tako koncipiran da ona budu korisna za savladavanje gradiva i pripremu ispita;savladavanje gradiva i pripremu ispita;

Nakon 20 do 30 minuta predavanja potrebno je organizovati fazu Nakon 20 do 30 minuta predavanja potrebno je organizovati fazu individualnog ili timskog interaktivnog rada;individualnog ili timskog interaktivnog rada;

Osim tri predavanja u semestru tj. Osim tri predavanja u semestru tj. ššest uest u toku toku šškolske godine sva ostala kolske godine sva ostala propupropušštena predavanja se moraju kolokvirati kod nastavnika pre ovetena predavanja se moraju kolokvirati kod nastavnika pre overeresemestra;semestra;

Kontinirano Kontinirano ćće se proveravati znanje studenata i evidentirae se proveravati znanje studenata i evidentiraćće se e se njihovo njihovo uuččeeššćće u interaktivnoj nastavie u interaktivnoj nastavi..

UVODNE NAPOMENEUVODNE NAPOMENEPredavanjaPredavanja

Nastavnici su u obavezi da studentima Nastavnici su u obavezi da studentima nakon predavanja:nakon predavanja:

UUččine dostupnim ''HANDOUT'';ine dostupnim ''HANDOUT'';

Preko administratora akademske mrePreko administratora akademske mrežže e predavanje stave na sajt fakulteta.predavanje stave na sajt fakulteta.

UVODNE NAPOMENEUVODNE NAPOMENEDostupnost predavanjaDostupnost predavanja

3

VeVežžbe se moraju izvoditi po redosledu koji je predviđen Planom radabe se moraju izvoditi po redosledu koji je predviđen Planom rada, uz , uz dozvoljeno odstupanje od 10%;dozvoljeno odstupanje od 10%;

SadrSadržžajaj vevežžbe mora da pokriva 80be mora da pokriva 80% g% gradiva tematske jedinice radiva tematske jedinice predviđene Planom radapredviđene Planom rada;;

Glavni deo veGlavni deo vežžbe (ube (uččenje na enje na kadaverimakadaverima ili pojedinim njili pojedinim njihihovim ovim organima) posveorganima) posveććen je primeni znanja steen je primeni znanja steččenih na predavanjima i enih na predavanjima i ččitanju preporuitanju preporuččene literature, uz obavezan interaktivni pristup;ene literature, uz obavezan interaktivni pristup;

Na vezbama se kontinuirano proverava znanje studenata, Na vezbama se kontinuirano proverava znanje studenata, identifikacijom pojedinih elemenata na identifikacijom pojedinih elemenata na kadaverukadaveru ili organima, ili organima, klasiklasiččnim propitivanjem ili testiranjem;nim propitivanjem ili testiranjem;

U posebne rubrike studenskog kartona evidentira se prisustvo stuU posebne rubrike studenskog kartona evidentira se prisustvo studenata denata na vena vežžbama i unose zapabama i unose zapažžanja i ocene koje se odnose na njihovo anja i ocene koje se odnose na njihovo angaangažžovanje i savladavanje gradiva; osim jedne veovanje i savladavanje gradiva; osim jedne vežžbebe, sve, sve ostale ostale izgubljene veizgubljene vežžbe se moraju be se moraju uz kolokviranje uz kolokviranje nadoknaditi pre overe nadoknaditi pre overe semestra (jedna vesemestra (jedna vežžba se moba se možže sa svojom grupom nadoknaditi u toku e sa svojom grupom nadoknaditi u toku semestra).semestra).

UVODNE NAPOMENEUVODNE NAPOMENEVeVežžbebe

U toku dva semestra studenti su u obavezi da U toku dva semestra studenti su u obavezi da realizujurealizuju 4 seminara, 4 seminara, koji se odnose na pojedine delove opkoji se odnose na pojedine delove opššte anatomije te anatomije (osteologija, artrologija, miologija, angiologija i neurologija)(osteologija, artrologija, miologija, angiologija i neurologija);;

Nastavnici i saradnici su duNastavnici i saradnici su dužžni da studentima pomani da studentima pomažžu u u u realizacijirealizacijiseminaraseminara,, osmiosmiššljavanjem njihovih sadrljavanjem njihovih sadržžaja i davanjem aja i davanjem neophodnih objaneophodnih objaššnjenja za razumevanje odgovarajunjenja za razumevanje odgovarajuććih metodskih ih metodskih jedinica;jedinica;

Provera znanja studenata iz odgovarajuProvera znanja studenata iz odgovarajuććih seminara vrih seminara vršši se putem i se putem testova, koje polatestova, koje polažžu ili u predviđeno vreme tokom tru ili u predviđeno vreme tokom traajanja janja semestra ili semestra ili kasnije u toku semestrakasnije u toku semestra..

UVODNE NAPOMENEUVODNE NAPOMENESeminariSeminari

Najmanje jednom nedeljno u svakoj nastavnoj nedelji u Najmanje jednom nedeljno u svakoj nastavnoj nedelji u semestru, u fiksnom terminu, svaki nastavnik i saradnik semestru, u fiksnom terminu, svaki nastavnik i saradnik treba da odredi vreme (jedan treba da odredi vreme (jedan šškolski za nastavnika i dva kolski za nastavnika i dva za sarza saraadnika) preddnika) predviđeno za konsultacije sa studentimaviđeno za konsultacije sa studentima;;

Zadnje nedelje u semestru u dogovoru sa studentima Zadnje nedelje u semestru u dogovoru sa studentima ššef ef predmeta/katedre je obavezan da organizuje predmeta/katedre je obavezan da organizuje svakodnevne predispitne konsultacije i vesvakodnevne predispitne konsultacije i vežžbe, koje be, koje ćće e omoguomoguććiti studentima da uspeiti studentima da uspeššnije savladavaju ispitne nije savladavaju ispitne obaveze.obaveze.

UVODNE NAPOMENEUVODNE NAPOMENEKonsultacijeKonsultacije

Studentima se na zahtev grupeStudentima se na zahtev grupe,, ne manje od 5 studenatane manje od 5 studenata,,momoggu obezbediti dva u obezbediti dva ččasa dodatne nastave sedmiasa dodatne nastave sedmiččno iz no iz oblasti za koje su zainteresovani.oblasti za koje su zainteresovani.

UVODNE NAPOMENEUVODNE NAPOMENEDodatna nastavaDodatna nastava

Kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno procenjuje znanje iz obavljene nastave u toku jednog semestra;

PoloPoložženi ispitni kolokvijum u vidu ostvarenog kredita, priznaje se sveni ispitni kolokvijum u vidu ostvarenog kredita, priznaje se sve do uspee do uspeššno no polopoložženog zavrenog završšnog ispita u istoj nog ispita u istoj šškolskoj godini;kolskoj godini;

Gradivo poloGradivo položženo na ispitnom kolokvijumu ne ispituje se na zavreno na ispitnom kolokvijumu ne ispituje se na završšnom ispitu;nom ispitu;

Kolokvijum se sastoji od pismenog, praktiKolokvijum se sastoji od pismenog, praktiččnog i zavrnog i završšnog (usmenog) ispita;nog (usmenog) ispita;

Ocena na kolokvijumu formira se na osnovu veOcena na kolokvijumu formira se na osnovu veććeg broja indikatora znanja i aktivnosti eg broja indikatora znanja i aktivnosti studenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi, ocena dstudenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi, ocena dobijenih u toku praktiobijenih u toku praktiččne ne nastave i seminara, ocena na nastave i seminara, ocena na kontrolnim testovima, kontrolnim testovima, prpraaktiktiččnom i usmenom delu nom i usmenom delu kolokvijuma);kolokvijuma);

Ako student poloAko student položži oba predviđena kolokvijuma konai oba predviđena kolokvijuma konaččna ocena se određuje na bazi na ocena se određuje na bazi ukupno ostvarenog kredita, shodno postojeukupno ostvarenog kredita, shodno postojeććem Pravilniku o formiranju konaem Pravilniku o formiranju konaččne ocene;ne ocene;

Ako student ne poloAko student ne položži prvi kolokvijum gubi pravo na kolokvijalni nai prvi kolokvijum gubi pravo na kolokvijalni naččin ispita i aktivira in ispita i aktivira ispit u celini;ispit u celini;

Student koji nije zadovoljan konaStudent koji nije zadovoljan konaččnom ocenom dobijenom kroz kolokvijume, aktivira nom ocenom dobijenom kroz kolokvijume, aktivira ispit u celini izvlaispit u celini izvlaččenjem ispitivaenjem ispitivačča istog dana kada je polagao poslednji kolokvijum, a a istog dana kada je polagao poslednji kolokvijum, a najkasnije sledenajkasnije sledeććeg dana. U tom slueg dana. U tom sluččaju student moaju student možže dobiti i manju ocenu na ispitu u e dobiti i manju ocenu na ispitu u celini, ali ne manju od 6.celini, ali ne manju od 6.

UVODNE NAPOMENEUVODNE NAPOMENEKolokvijumKolokvijum

Student polaStudent polažže ispit u celini u sledee ispit u celini u sledeććim sluim sluččajevima:ajevima:

Ako nije koristio kolokvijalni naAko nije koristio kolokvijalni naččin polaganja ispita;in polaganja ispita;

Ako je pao na prvom kolokvijumu i;Ako je pao na prvom kolokvijumu i;

Ako je nezadovoljan konaAko je nezadovoljan konaččnom ocenom dobijenom kroz nom ocenom dobijenom kroz kolokvijumekolokvijume

IspitIspit se sastoji od pismenog, praktise sastoji od pismenog, praktiččnog i zavrnog i završšnog nog (usmenog) ispita;(usmenog) ispita;

OOcena na cena na ispituispitu formira se na osnovu veformira se na osnovu veććeg broja eg broja indikatora znanja i aktivnosti studenata (prisustva i indikatora znanja i aktivnosti studenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi, aktivnosti na teorijskoj nastavi, rezultata ostvarenihrezultata ostvarenih u toku u toku praktipraktiččne nastave i seminara, ne nastave i seminara, rezultata rezultata na kontrolnim na kontrolnim testovima, praktitestovima, praktiččnom i usmenom delu nom i usmenom delu ispitaispita).).

UVODNE NAPOMENEUVODNE NAPOMENEIspitIspit

4

Diplomski ispit se sastojiDiplomski ispit se sastoji iziz::

a. a. iizbora teme za diplomski rad, zbora teme za diplomski rad,

b. b. iizrade diplomskog rada pod nadzorom mentora izrade diplomskog rada pod nadzorom mentora i

c. c. jjavne odbrane rada pred nadleavne odbrane rada pred nadležžnom komisijom.nom komisijom.

Diplomski rad student moDiplomski rad student možže da brani kada poloe da brani kada položži sve i sve ispite iz predmeta utvrđenih Nastavnim planomispite iz predmeta utvrđenih Nastavnim planom..

Ocena sa diplomskog ispita ulazi u proseOcena sa diplomskog ispita ulazi u proseččnu ocenu nu ocenu studenta. studenta.

UVODNE NAPOMENEUVODNE NAPOMENEDiplomski ispitDiplomski ispit

PRAVILNIK O FORMIRANJU KONAPRAVILNIK O FORMIRANJU KONAČČNE OCENE NE OCENE IZ PREDMETA ANATOMIJA IZ PREDMETA ANATOMIJA

ZA STUDIJSKI PROGRAM MEDICINAZA STUDIJSKI PROGRAM MEDICINA

KonaKonaččna ocena se formira na osnovu predispitnih aktivnosti studenata na ocena se formira na osnovu predispitnih aktivnosti studenata (rezultata kontinuiranog pra(rezultata kontinuiranog praććenja, provere i procene znanja tokom enja, provere i procene znanja tokom nastave) i rezultata na zavrnastave) i rezultata na završšnom (usmenom) ispitu, shodno Pravilniku o nom (usmenom) ispitu, shodno Pravilniku o polaganju ispita i formiranju konapolaganju ispita i formiranju konaččne ocene na Medicinskom fakultetu ne ocene na Medicinskom fakultetu ((ččl. 41l. 41--43 i 172 Statuta Medicinskog fakulteta u Ni43 i 172 Statuta Medicinskog fakulteta u Niššu). u).

Rad i uspeh studenata izraRad i uspeh studenata izražžava se poenima. Maksimalan broj poena je ava se poenima. Maksimalan broj poena je 100, 50 poena se mo100, 50 poena se možže ostvariti predispitnim aktivnostima, a 50 poena e ostvariti predispitnim aktivnostima, a 50 poena zavrzavrššnim ispitom. Na osnovnu ostvarenih poena formira se konanim ispitom. Na osnovnu ostvarenih poena formira se konaččna na ocena prema odgovarajuocena prema odgovarajuććoj skali (v. kasnije).oj skali (v. kasnije).

Ispit se moIspit se možže polagati u celini (nakon drugog semestra) ili preko dva e polagati u celini (nakon drugog semestra) ili preko dva kolokvijuma (posle prvog i posle drugog semestra).kolokvijuma (posle prvog i posle drugog semestra).

A. P O L A G A NJ E I S P I T A U C E L I N IA. P O L A G A NJ E I S P I T A U C E L I N I

1. PREDAVANJA 1. PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost):(prisustvo i aktivnost): 00--2 poena 2 poena -- do 6 odsustva: 2 poena do 6 odsustva: 2 poena -- > 6 odsudstva student gubi pravo na 2,0 poena, a propu> 6 odsudstva student gubi pravo na 2,0 poena, a propušštena tena

predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri.predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri.

2. VE2. VEŽŽBE*: 3 do 6 POENABE*: 3 do 6 POENA-- 100% pozitivnih odgovora ................. 6,0 poena100% pozitivnih odgovora ................. 6,0 poena-- preko 75% pozitivnih odgovora......... 5,0 poenapreko 75% pozitivnih odgovora......... 5,0 poena-- preko 51% pozitivnih odgovora......... 4,0 poenapreko 51% pozitivnih odgovora......... 4,0 poena-- prisustvo veprisustvo vežžbama .............................3,0 poenabama .............................3,0 poena

* Uslov su za izlazak na ispit; jednu izgubljenu ve* Uslov su za izlazak na ispit; jednu izgubljenu vežžbu student mobu student možže e nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra, nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra, sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi, takodje uz kolokvirasve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi, takodje uz kolokviranje, nje, na kraju semestra pre njegove overe.na kraju semestra pre njegove overe.

3. SEMINARI 3. SEMINARI (2+2: op(2+2: opššta anatomija)*: 2ta anatomija)*: 2--4 poena4 poena-- test provere pozitivan u redovnim terminima: 4 poenatest provere pozitivan u redovnim terminima: 4 poena-- test provere pozitivan u terminu nadoknade: 2 poenatest provere pozitivan u terminu nadoknade: 2 poena*Uslov su za izlazak na ispit; odr*Uslov su za izlazak na ispit; održžavaju se u terminima veavaju se u terminima vežžbi.bi.

4. TESTOVI IZ GRADIVA 4. TESTOVI IZ GRADIVA (Ruka, Grudni ko(Ruka, Grudni košš; Trbuh, Karlica u I semestru; Noga, ; Trbuh, Karlica u I semestru; Noga,

Glava i Vrat; CNS sa Glava i Vrat; CNS sa ččulima u II semestru)*: 10ulima u II semestru)*: 10--18 poena18 poena-- proseproseččan uspeh 91an uspeh 91--100% ............... 18 poena100% ............... 18 poena-- proseproseččan uspeh 81an uspeh 81--90% ............... 16 poena90% ............... 16 poena-- proseproseččan uspeh 71an uspeh 71--80% ............... 14 poena80% ............... 14 poena-- proseproseččan uspeh 61an uspeh 61--70% ............... 12 poena70% ............... 12 poena-- proseproseččan uspeh 51an uspeh 51--60% ............... 10 poena60% ............... 10 poena-- proseproseččan uspeh manji od 51% ....... 0 poenaan uspeh manji od 51% ....... 0 poena

*Obavezni su; ukoliko se, pak, neki od njih ili svi ne polo*Obavezni su; ukoliko se, pak, neki od njih ili svi ne položže e u planiranim terminima tokom semestra polau planiranim terminima tokom semestra polažžu se u okviru u se u okviru obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo.obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo.

5. ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 10 poena5. ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 10 poena*Uslov je za prakti*Uslov je za praktiččni ispit; ni ispit; njega su oslobođeni studenti njega su oslobođeni studenti koji su polokoji su položžili testove iz gradiva u redovnim terminima.ili testove iz gradiva u redovnim terminima.

FORMIRANJE KONAFORMIRANJE KONAČČNE OCENE NA NE OCENE NA OSNOVU OSTVARENIH POENA (KREDITA) OSNOVU OSTVARENIH POENA (KREDITA) VRVRŠŠI SE PREMA SLEDEI SE PREMA SLEDEĆĆOJ SKALIOJ SKALI: : -- ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih ... . 95 95 -- 100 poena100 poena-- ocena ocena 9 (odli9 (odliččan) za ostvarenih an) za ostvarenih .... .... 85 85 -- 94 poena94 poena-- ocena ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih8 (vrlo dobar) za ostvarenih...75 .75 -- 84 poena84 poena-- ocena ocena 7 (dobar) za ostvarenih ...... 65 7 (dobar) za ostvarenih ...... 65 -- 74 poena74 poena-- ocena ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih 6 (dovoljan) za ostvarenih .... 55 55 -- 64 poena64 poena

6. PRAKTI6. PRAKTIČČNI ISPIT*: 13NI ISPIT*: 13--20 poena 20 poena -- ocena 10 ............................... 20 poenaocena 10 ............................... 20 poena-- ocena 9 ............................... 19 poenaocena 9 ............................... 19 poena-- ocena 8 ............................... 17 poenaocena 8 ............................... 17 poena-- ocena 7 ............................... 15 poenaocena 7 ............................... 15 poena-- ocena 6 ............................... 13 poena ocena 6 ............................... 13 poena

* * Uslov je za usmeni ispitUslov je za usmeni ispit..

7. 7. ZAVRZAVRŠŠNI (USMENI) ISPIT: 27NI (USMENI) ISPIT: 27--50 poena50 poena-- ocena 10 ..................................ocena 10 .................................. 5050 poenapoena-- ocena 9 ..................................ocena 9 .................................. 45 poena45 poena-- ocena 8 .................................. 39 poenaocena 8 .................................. 39 poena-- ocena 7 .................................. 33 poenaocena 7 .................................. 33 poena-- ocena 6 .................................. 27 poenaocena 6 .................................. 27 poena

B. B. PARCIJALNO POLAGANPARCIJALNO POLAGANJJE ISPITA PREKO KOLOKVIJUMAE ISPITA PREKO KOLOKVIJUMAIspit se moIspit se možže polagati i preko kolokvijuma: I kolokvijum obuhvata gradivo pre polagati i preko kolokvijuma: I kolokvijum obuhvata gradivo prvog semestra, a II vog semestra, a II kolokvijum gradivo drugog semestra.kolokvijum gradivo drugog semestra.KonaKonaččna ocena na kolokvijumu formira se, kao i u sluna ocena na kolokvijumu formira se, kao i u sluččaju ispita u celini, na osnovu rezultata aju ispita u celini, na osnovu rezultata predispitnih aktivnosti i rezultata zavrpredispitnih aktivnosti i rezultata završšnog (usmenog) ispita.nog (usmenog) ispita.

1. PREDAVANJA 1. PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost):(prisustvo i aktivnost): 00--1 poen 1 poen -- do 3 odsustva: 1 poen do 3 odsustva: 1 poen -- > 3 odsudstva student gubi pravo na 1,0 poen, a propu> 3 odsudstva student gubi pravo na 1,0 poen, a propušštena tena

predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri.predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri.

2. VE2. VEŽŽBE*: 1,5 do 3 POENABE*: 1,5 do 3 POENA-- 100% pozitivnih odgovora ................. 3,0 poena100% pozitivnih odgovora ................. 3,0 poena-- preko 75% pozitivnih odgovora......... 2,5 poenapreko 75% pozitivnih odgovora......... 2,5 poena-- preko 51% pozitivnih odgovora......... 3,0 poenapreko 51% pozitivnih odgovora......... 3,0 poena-- prisustvo veprisustvo vežžbama ..............................1,5 poenbama ..............................1,5 poen

* Uslov su za izlazak na ispit; jednu izgubljenu ve* Uslov su za izlazak na ispit; jednu izgubljenu vežžbu student mobu student možže e nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra, nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra, sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi, takodje uz kolokvirasve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi, takodje uz kolokviranje, nje, na kraju semestra pre njegove overe.na kraju semestra pre njegove overe.

3. SEMINARI 3. SEMINARI (2: op(2: opššta anatomija)*: ta anatomija)*: 11--22 poenapoena-- test provere pozitivan u redovnim terminima: 2 poenatest provere pozitivan u redovnim terminima: 2 poena-- test provere pozitivan u terminu nadoknade: 1 poentest provere pozitivan u terminu nadoknade: 1 poen*Uslov su za izlazak na ispit; odr*Uslov su za izlazak na ispit; održžavaju se u terminima veavaju se u terminima vežžbi.bi.

4. TESTOVI IZ GRADIVA 4. TESTOVI IZ GRADIVA (Ruka, Grudni ko(Ruka, Grudni košš; Trbuh, Karlica u I semestru; Noga, ; Trbuh, Karlica u I semestru; Noga,

Glava i Vrat; CNS sa Glava i Vrat; CNS sa ččulima u II semestru)*: 10ulima u II semestru)*: 10--18 poena18 poena-- proseproseččan uspeh 91an uspeh 91--100% ............... 9 poena100% ............... 9 poena-- proseproseččan uspeh 81an uspeh 81--90% .............. 8 poena90% .............. 8 poena-- proseproseččan uspeh 71an uspeh 71--80% ............... 7 poena80% ............... 7 poena-- proseproseččan uspeh 61an uspeh 61--70% ............... 6 poena70% ............... 6 poena-- proseproseččan uspeh 51an uspeh 51--60% ............... 5 poena60% ............... 5 poena-- proseproseččan uspeh manji od 51% ....... 0 poenaan uspeh manji od 51% ....... 0 poena

*Obavezni su; ukoliko se, pak, neki od njih ili svi ne polo*Obavezni su; ukoliko se, pak, neki od njih ili svi ne položže e u planiranim terminima tokom semestra polau planiranim terminima tokom semestra polažžu se u okviru u se u okviru obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo.obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo.

6. PRAKTI6. PRAKTIČČNI ISPIT*: 6,5NI ISPIT*: 6,5--10 poena 10 poena -- ocena 10 ............................. 10 poenaocena 10 ............................. 10 poena-- ocena 9 ............................. 9,5 poenaocena 9 ............................. 9,5 poena-- ocena 8 ............................. 8,5 poenaocena 8 ............................. 8,5 poena-- ocena 7 ............................. 7,5 poenaocena 7 ............................. 7,5 poena-- ocena 6 ............................. 6,5 poena ocena 6 ............................. 6,5 poena

* * Uslov je za usmeni ispitUslov je za usmeni ispit..

7. 7. ZAVRZAVRŠŠNI (USMENI) ISPIT: 13,5NI (USMENI) ISPIT: 13,5--25 poena25 poena-- ocena 10 ................................ ocena 10 ................................ 25 25 poenapoena-- ocena 9 ................................. ocena 9 ................................. 22,522,5 poenapoena-- ocena 8 ................................. ocena 8 ................................. 19,519,5 poenapoena-- ocena 7 ................................. ocena 7 ................................. 16,516,5 poenapoena-- ocena 6 ................................ocena 6 .................................. 13,513,5 poenapoena

5. ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 5 poena5. ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 5 poena*Uslov je za prakti*Uslov je za praktiččni ispit; ni ispit; njega su oslobođeni studenti njega su oslobođeni studenti koji su polokoji su položžili testove iz gradiva u redovnim terminima.ili testove iz gradiva u redovnim terminima.

KONAKONAČČNA OCENA NA KOLOKVIJUMU FORMIRA SE U VIDU NA OCENA NA KOLOKVIJUMU FORMIRA SE U VIDU BROJA OSVOJENIH POENA (KREDITA), KAO ZBIR POENABROJA OSVOJENIH POENA (KREDITA), KAO ZBIR POENA IZ IZ PREDISPITNIH OBAVEZA I ZAVRPREDISPITNIH OBAVEZA I ZAVRŠŠNOG (USMENOG) ISPITA NOG (USMENOG) ISPITA I KREI KREĆĆE SE U RASPONU OD 27,5E SE U RASPONU OD 27,5--50 POENA 50 POENA (ZA STUDENTE KOJI SU POLO(ZA STUDENTE KOJI SU POLOŽŽILI KOLOKVIJUM):ILI KOLOKVIJUM):

-- 47,5 47,5 -- 50 poena odgovara oceni 10 (izuzetan)50 poena odgovara oceni 10 (izuzetan)-- 42,5 42,5 -- 47 poena odgovara oceni 9 (odli47 poena odgovara oceni 9 (odliččan)an)-- 37,5 37,5 -- 42 poena odgovara oceni 8 (vrlo dobar)42 poena odgovara oceni 8 (vrlo dobar)-- 32,5 32,5 -- 37 poena odgovara oceni 7 (dobar)37 poena odgovara oceni 7 (dobar)-- 27,5 27,5 -- 32 poena odgovara oceni 6 (dovoljan)32 poena odgovara oceni 6 (dovoljan)

KONAKONAČČNA OCENA NA ISPITU KOJI SE POLANA OCENA NA ISPITU KOJI SE POLAŽŽE PREKO KOLOKVIJUMA E PREKO KOLOKVIJUMA ODGOVARA ODGOVARA ZBIRU OSVOJENIH POENA SA OBA KOLOKVIJUMAZBIRU OSVOJENIH POENA SA OBA KOLOKVIJUMA. . FORMIRANJE KONAFORMIRANJE KONAČČNE OCENE NA OSNOVU OSTVARENIH POENA NE OCENE NA OSNOVU OSTVARENIH POENA (KREDITA) VR(KREDITA) VRŠŠI SE PREMA SLEDEI SE PREMA SLEDEĆĆOJ SKALI:OJ SKALI:

-- ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih ..................ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih ..................... 95 . 95 –– 100 poena100 poena-- ocena 9 (odliocena 9 (odliččan) za ostvarenih ................... 85 an) za ostvarenih ................... 85 –– 94,5 poena94,5 poena-- ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih ..............ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih .................. 75 75 –– 84,5 poena84,5 poena-- ocena 7 (dobar) za ostvarenih ...................... 65 ocena 7 (dobar) za ostvarenih ...................... 65 –– 74,5 poena74,5 poena-- ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih .....ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih .............................. 55 . 55 –– 64,5 poena64,5 poena

U U ŠŠIREM SMISLU:IREM SMISLU:

U UU UŽŽEM SMISLU:EM SMISLU:

DEFINICIJA ANATOMIJEDEFINICIJA ANATOMIJEAnatomija je deo biologije kojipredstavlja nauku o svim živim bićima i koji istražuje ne samooblike tela živih bića (morfologija) nego i njihove funkcije (fiziologija), njihov medjusobni odnos kao i odnos prema okolini u kojoj žive.

antropotomijazootomijafitotomija

Anatomija je nauka o građi čovečijeg tela.

5

"anatémnein"• Termin “Anatomija” vodi poreklo od grčke

reči "anatémnein", koja znači “seći odvojeno” ili “disekovati”.

Nije dovoljno anatomiju smatrati umetnošću disekcije. Pre će biti da je Anatomija nauka, koja proučava građu i oblikovanje tela čoveka.

Makroskopska anatomija se zasniva na prepoznavanju struktura golim okom.

Mikroskopska anatomija omogućuje saznanja o mikro- relacijama unutar tela čoveka. Njen glavni dodatak predstavlja elektronska mikroskopija.

Glavni zadatak anatomije je da prepozna međuzavisnost individualnih komponenti unutar tela čoveka.

ANATOMIA ANATOMIA (=(= MORFOLOGIA)MORFOLOGIA)

MorfologijaMorfologija jeje mnogomnogoššire ire podrupodruččjeje negonegoanatomijaanatomija jerjerrazjarazjaššnjavanjava nastanaknastanaktelesnihtelesnih oblikaoblika kaokao i i zakonezakone popo kojimakojima se se prenoseprenose nana potomstvopotomstvonaslenasleđđemem..

MAKROSKOPSKAMAKROSKOPSKA

(anatomija)(anatomija)

MIKROSKOPSKAMIKROSKOPSKA

(histologija)(histologija)

ISTORIJAT ANATOMIJEISTORIJAT ANATOMIJE

Medicina drevnih narodaMedicina drevnih narodaPraistorijaPraistorijaMesopotamijaMesopotamijatradicionalna medicina Indijetradicionalna medicina IndijeTradicionalna medicina KineTradicionalna medicina KineStari EgipatStari Egipat

Medicina stare GrMedicina stare GrččkekeMedicina GrMedicina Grččke i Rimake i RimaSrednji vek i renesansaSrednji vek i renesansaNovi vekNovi vek

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE –– drevnih narodadrevnih naroda

““BoBožžanskaanska jetrajetra””

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE –– drevnih narodadrevnih naroda--

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE –– drevni drevni EEgipat gipat –– balsamovanjebalsamovanje--

6

ISTORIJAT ISTORIJAT ANATOMIJE ANATOMIJE –– stara grstara grččkaka

HIPOKRATHIPOKRAT

-- otac medicineotac medicine--44660 0 –– 377pNE377pNE

Postavio medicinu na Postavio medicinu na pouzdane temelje iskustva pouzdane temelje iskustva ––prirodne pojave treba prirodne pojave treba tumatumaččiti prirodnim iti prirodnim uzrocima, a iskustvo je uzrocima, a iskustvo je glavni uzrok medicinskog glavni uzrok medicinskog saznanja. saznanja.

ISTORIJAT ISTORIJAT ANATOMIJE ANATOMIJE –– stara grstara grččkaka --

Uporedno sa Uporedno sa medicinom razvijala medicinom razvijala se i anatomija kao se i anatomija kao njen nerazdvojni i njen nerazdvojni i jedinstveni deojedinstveni deo

HIPOKRAT“ otac medicine ”

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE –– stara stara GGrrččkaka

GrGrččki lekar ALKEMEON iz Krotona (500pNE)ki lekar ALKEMEON iz Krotona (500pNE)

Sekcirao leSekcirao lešševe eve žživotinja i opisao: vidni ivotinja i opisao: vidni žživac, grivac, građu okaađu oka, arterije, vene, traheju , arterije, vene, traheju ––tvrdio da je mozak centar intelekta.tvrdio da je mozak centar intelekta.

ARISTOTEL (384 ARISTOTEL (384 –– 322 pNE)322 pNE)

Opisao aortu, dao prve podatke o Opisao aortu, dao prve podatke o uporednoj anatomiji, sekcira leuporednoj anatomiji, sekcira lešševe eve žživotinja.ivotinja.

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE -- Aleksandrijska Aleksandrijska šškola kola --

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE –– Aleksandrijska Aleksandrijska šškola kola --

Herofil i Erasistrat rade u Aleksandriji, Herofil i Erasistrat rade u Aleksandriji, zapozapoččinju sekciranje ljudskih leinju sekciranje ljudskih lešševa, sa eva, sa njima zaponjima započčinje danainje današšnja anatomija.nja anatomija.Herofil (300pNE):Herofil (300pNE): opisao mozak i kiopisao mozak i kiččmenu menu momožždinu, njihove dinu, njihove žživce, venski sinusi lobanje, ivce, venski sinusi lobanje, organe za varenje, oko. Napisao delo organe za varenje, oko. Napisao delo ANATOMICA.ANATOMICA.

Erasistrat (310 Erasistrat (310 –– 250 pNE)250 pNE) opisao: sropisao: srččane ane zalistke, jetru, zalistke, jetru, žžuuččne puteve, crevnu ne puteve, crevnu vaskularizaciju.vaskularizaciju.

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE GrGrččko rimska ko rimska šškola kola -- GALENGALEN

Kornelije CalzoKornelije Calzo –– osam osam tomova medicinskog tomova medicinskog

saznanjasaznanja

GALENGALEN –– grk iz grk iz PPergama ergama radi i radi i žživi u Rimuivi u Rimu

Povezuje morfologiju Povezuje morfologiju sa funkcijom sa funkcijom OsnivaOsnivačč Galenske Galenske medicine koja se zadrmedicine koja se zadržžala ala do Novog vekado Novog veka..

7

ISTORIJAT MEDICINE ISTORIJAT MEDICINE --Anatomija u XII i XIII veku Anatomija u XII i XIII veku

Otvaraju se medicinske Otvaraju se medicinske šškole i fakulteti u: kole i fakulteti u: ITALIJA ITALIJA –– BolonjaBolonja, , Padova, NapuljPadova, NapuljENGLESKA ENGLESKA –– Oxford, CambridgeuOxford, CambridgeuFRANCUSKA FRANCUSKA –– Mompelje, ParizMompelje, ParizŠŠPANIJA PANIJA –– Valensija, SalamankiValensija, Salamanki

Mondino de Luzzi Mondino de Luzzi –– 1314g. KOMPENDILJ 1314g. KOMPENDILJ ANATOMIJE (na principima Galenske medicine)ANATOMIJE (na principima Galenske medicine)

Sve do XVI veka vlada dogmatski Galenovi principiSve do XVI veka vlada dogmatski Galenovi principi

ISTORIJAT ANATOMIJEISTORIJAT ANATOMIJEod XVI veka do danasod XVI veka do danas

SIKSTIO IV i KLEMENT VIISIKSTIO IV i KLEMENT VII

Posebnom bulom odobrili da se anatomija Posebnom bulom odobrili da se anatomija momožže ue uččiti sekciranjem ljudskih leiti sekciranjem ljudskih lešševa.eva.

Od tada poOd tada poččinje ekspanzija u razvoju inje ekspanzija u razvoju anatomije i medicine.anatomije i medicine.


Grade se Grade se anatomski anatomski amfiteatri amfiteatri ––teatrum teatrum anatomicumanatomicum

Sale za sekciranjeSale za sekciranje


Leonardo da VinciLeonardo da Vincibavio se anatomijom bavio se anatomijom

Svi ostali veliki slikari Svi ostali veliki slikari RENESANSERENESANSEodliodliččno poznaju no poznaju anatomiju ljudskog anatomiju ljudskog telatela

ISTORIJAT MEDICINE ISTORIJAT MEDICINE -- renesansarenesansa--


Pre Vazala: Pre Vazala:

Torre, De Capri, Benedetti, Torre, De Capri, Benedetti, Achellini, Andernach, Sylvius, Da VinAchellini, Andernach, Sylvius, Da Vinččii

ANDREJA VASAL ANDREJA VASAL -- PADOVAPADOVA

8


TABULAE TABULAE ANATOMICAE 1538ANATOMICAE 1538

kritikakritika GalenskeGalenskemedicine i medicine i anatomijeanatomije

DE HUMANI DE HUMANI CORPORIS FABRICACORPORIS FABRICA

1555.1555.


VAVAZZALA SLEDEALA SLEDE::

FALLOPIO, HARVEY, MALPIGHI, FALLOPIO, HARVEY, MALPIGHI, LAEUWENHUEK, LOWER, BELLINI, LAEUWENHUEK, LOWER, BELLINI,

BRUNER, KERKING, DOUGLAS, VATER, BRUNER, KERKING, DOUGLAS, VATER,

MORGANJI, HALLER.......MORGANJI, HALLER.......

THOMAS WILLISTHOMAS WILLIS((IstraIstražživaivačč

cerebralne cirkulacije)cerebralne cirkulacije)


U U XVIII i XVIII i XIX veku:XIX veku:

GEORGES CUEWIER 1769GEORGES CUEWIER 1769--1832 (uporedna 1832 (uporedna anatomija i embriologija), MECKEL, anatomija i embriologija), MECKEL, MILLER, WOLFF, RATHKE, HISS, MILLER, WOLFF, RATHKE, HISS, BAER, HERWING, BAER, HERWING,

TOLDTTOLDT


ANATOMIJA U ANATOMIJA U XIX i XIX i XX VEKUXX VEKU

svetlosna mikroskopijasvetlosna mikroskopijaelektronska mikroskopijaelektronska mikroskopijarentgen (kontrastne metode)rentgen (kontrastne metode)ultra zvukultra zvukskenerskenermagnentna rezonancamagnentna rezonanca

9

CILJ CILJ ANATOMIJEANATOMIJESvakiSvaki budubudućći i

doktordoktor, , dada bi se bi se osposobioosposobio zazauspesnouspesno leleččenjeenjeobolelogobolelog telatela, , moramora, , prvenstvenoprvenstveno zazavremevreme studijastudija,,da da do tando tanččinainaupoznaupozna njegovu njegovu normalnunormalnugragrađđuu..

PODELA ANATOMIJEPODELA ANATOMIJE

SISTEMATSKA ANATOMIJASISTEMATSKA ANATOMIJATOPOGRAFSKA ANATOMIJATOPOGRAFSKA ANATOMIJARENTGENSKARENTGENSKAPLASTIPLASTIČČNA (slikarstvo, vajarstvo)NA (slikarstvo, vajarstvo)UPOREDNA ILI KOMPARATIVNAUPOREDNA ILI KOMPARATIVNAKLINIKLINIČČKAKA -- HIRURHIRURŠŠKAKA

SISTEMATSKA, SISTEMATSKA, DESKRIPTIVNA DESKRIPTIVNA

ANATOMIJAANATOMIJA

ImaIma zadatakzadatak dada istrazujeistrazuje organskeorganske sastavesastave golimgolim okomokom, , lupomlupom iliilimikroskopommikroskopom ( ( mikropskopskamikropskopska anatomijaanatomija))

HistologijaHistologija jeje posebanposeban ogranakogranak sistematskesistematske anatomijeanatomijeZadatakZadatak sistematskesistematske anatomijeanatomije jeje dada istrazujeistrazuje oveove organskeorganske sistemesisteme, , svakisvakiposebnoposebno; ; otudaotuda i i njennjen nazivnaziv. . OnaOna, , premaprema tome tome nene prikazujeprikazuje delovedelove telatela, , nprnpr. . glavuglavu, , vratvrat, , rukuruku kaokao celinucelinu negonego sledisledi svakisvaki put put pojedinipojedini sistemsistem, , bezbezobziraobzira nana to to gdegde se se nalazenalaze organiorgani kojikoji mumu pripadajupripadaju..

TOPOGRAFSKA ANATOMIJATOPOGRAFSKA ANATOMIJA

TopografskaTopografska ((regionalnaregionalna) ) anatomijaanatomija oopisujepisuje svesve organskeorganskesistemesisteme kojikoji se se nalazenalaze u u odreodređđenomenom deludelu telatela pripri ččemuemu jejeglavnaglavna papažžnjanja usmerenausmerena nana njihovnjihovpolopoložžajaj ii odnosodnos..TopografskaTopografska anatomijaanatomijaomoguomoguććavaava doktorudoktoru dada pripriispitivanjuispitivanju bolesnikabolesnika poznajepoznajerasporedraspored organaorgana u u telutelu I I akoako ihih nenevidividi krozkroz kokožžu.u.

HIRURHIRURŠŠKA ANATOMIJAKA ANATOMIJATo je dTo je deoeo topografsketopografskeanatomijeanatomije kojikoji sluslužži i potrebamapotrebama hirurgijehirurgije..OblikOblik telatela uslovljenuslovljen jejegragrađđomom kosturakostura sasazglobovimazglobovima i i rasporedomrasporedommimiššiiććnihnih masamasa, a , a zatimzatimkokožžomom i i potkopotkožžnimnimmasnimmasnim tkivomtkivom. . RasporedRasporedpotkopotkožžnognog masnogmasnog tkivatkivakojimkojim upravljajuupravljaju žžlezdelezde sasaunutraunutraššnjimnjim luluččenjemenjemrazlikujerazlikuje se se zavisnozavisno ododpolapola i i zivotnogzivotnog dobadoba..

RENDGENSKA ANATOMIJARENDGENSKA ANATOMIJA

MnogiMnogi organiorgani mogumogu se se posmatratiposmatrati nana rendgenskomrendgenskomaparatuaparatu iliili nana fotografskojfotografskoj plopločči u i u oblikuobliku senkesenke, , kaokao projekcijaprojekcija. . TkivaTkiva manjemanje gustinegustine propupropušštajutajuRRöö-- zrakezrake laklakšše. e. VaVažžno no jeje rerećći i dadase se nana ovajovaj nanaččin in mogumogu videtividetiunutrunutraaššnjinji organiorgani tokomtokom njihovognjihovogradarada i i takotako ustanoveustanove svesve promenepromenenjihovognjihovog oblikaoblika pripri raduradu ( ( npr. npr. dijafragmadijafragma, , pluplućća a prilikomprilikomdisanjadisanja, , žželudaceludac i i crevacreva zaza vremevremevarenjavarenja). ). PraviPravi oblikoblik žželucaeluca, , kakavkakav jeje u u žživomivom telutelu, , ustanovljenustanovljen jeje jedinojedino putemputem RRöö--jerjer nakonnakon smrtismrti istiisti jeje promenjenpromenjenzbogzbog popupopušštanjatanja svog svog mimiššiiććnognogzidazida..

10

KONTRASTNA RADIOGRAFIJAKONTRASTNA RADIOGRAFIJA

GGuuššćće e gragrađđenieni iliili ššupljiuplji organiorgani (sudovi),(sudovi), ispunjeniispunjeni nekimnekim kontrastnimkontrastnimsredstvomsredstvom, vi, višše e zadrzadržžavajuavaju RRöö-- zrake zrake ( ( bacajubacaju svojusvoju senkusenku). ). AnatomijaAnatomija jejeunapreunapređđenaena ovimovim nanaččininoom m istraistražživanjaivanja telatela. . OnaOna omoguomoguććujeuje gledanjegledanjesakrivenihsakrivenih unutraunutraššnjihnjih organaorgana,, krvnih i limfnih sudova krvnih i limfnih sudova (lymphangiographia, npr.)(lymphangiographia, npr.) i to i to gledanjegledanje nana žživomivom ččovekuoveku, , ččime seime seispravljaispravlja onajonaj nedostataknedostatak ananaatomijetomije kojikoji uglavnomuglavnom opisujeopisuje gragrađđu u mrtvogmrtvogtelatela..

Konvencionalna MRI i 3D rekonstrukcijaKonvencionalna MRI i 3D rekonstrukcija

conventionalMRI shows both nodes same 3D

reconstructionof node metastatic rednonmetastaticgreen

MRI with superpara-magneticnanoparticles– signalin normal node decreased buthigh in metastatic node

abdominalCT – fails todifferentiatebetween the 2 nodes

CT CT -- ANATOMIAANATOMIA ULTRAZVUKULTRAZVUK

KOMPARATIVNA ANATOMIJAKOMPARATIVNA ANATOMIJA(Npr. Istra(Npr. Istražživanje krvotoka kod ribe, komparacija sa krvotokom kornjaivanje krvotoka kod ribe, komparacija sa krvotokom kornjačče, e,

krokodila, ptica i sisara)krokodila, ptica i sisara)““ANATOMSKI MULAANATOMSKI MULAŽŽ””

11

ANATOMIJA U UMETNOSTI I ANATOMIJA U UMETNOSTI I UMETNOST U ANATOMIJIUMETNOST U ANATOMIJI

Leonardo Leonardo dada VinciVinci--aaPlastiPlastiččnana anatomijaanatomija jejeu u sluslužžbi bi likovnelikovneumetnostiumetnosti..ImaIma zadatakzadatak dada prprououčči i svesve ššto to jeje bitnobitno zazaspoljnispoljni oblikoblik telatela i i njegovenjegove promenepromene kaokaoi i dada nana to to upozoriupozoridoktora (i doktora (i umetnikaumetnika))..

SISTEMATSKA SISTEMATSKA ANATOMIJAANATOMIJA

ČČoveoveččjeje telotelo jeje sastavljenosastavljeno odod velikogvelikogbrojabroja organaorgana, , odod kojihkojih svakisvaki imaima i i svojsvojposebniposebni oblikoblik i i svojesvoje posebnoposebnodelovanjedelovanje. . IpakIpak, , titi pojedinipojedini organiorgani nisunisupotpunopotpuno nezavisninezavisni jedanjedan odod drugogdrugog, , negonego vivišše e njihnjih ččineine celinucelinu u u kojojkojoj jedanjedanorgan organ upotpunjujeupotpunjuje delovanjedelovanje drugogdrugog, a , a svisvi sluslužže e veveććemem zadatkuzadatku. .

SISTEMATSKA SISTEMATSKA ANATOMIJA ANATOMIJA --

podelapodela

Systema sceletaleSystema sceletale

Systema articulareSystema articulare

Systema musculareSystema musculare

Systema cardiovasculareSystema cardiovasculare

SplanchnologiaSplanchnologia

Splanchnologia Splanchnologia podela:podela:

--Sy. Sy. ddigestoriumigestorium--Sy. Sy. rrespiratoriumespiratorium--Sy. Sy. uurinariumrinarium--Sy. Sy. ggenitaliaenitalia--Sy. Sy. eendocrinaendocrinae--Sy. Sy. nnervosumervosum--Organum sensumOrganum sensum--Integumentum Integumentum communaecommunae -- kokožžaa

ANATOMSKANATOMSKI I STAVSTAV

ORIJENTACIJA U ANATOMIJI

Orijentacione linije i taOrijentacione linije i taččke ke (prirodne i konvencionalne)(prirodne i konvencionalne)


ANATOMSKE ANATOMSKE RAVNIRAVNI

1. 1. Plana frontalia s. Plana frontalia s. coronaliacoronalia

2. 2. Plana horizontaliaPlana horizontalia3. 3. Plana sagittaliaPlana sagittalia

3.1. Planum medianum 3.1. Planum medianum s. mediosagittaliss. mediosagittalis

3.2. Plana paramediana3.2. Plana paramediana


12

ANATOMSKI PRESECIANATOMSKI PRESECI

Frontalni presekFrontalni presek

Horizontalni presekHorizontalni presek

Sagitalni presekSagitalni presek

ORIJENTACIJA U ANATOMIJIKINESIOLOGIAKINESIOLOGIA

1. Oppositio1. Oppositio2. Supinatio 2. Supinatio ––

pronatiopronatio

3. Inversio 3. Inversio -- eversioeversio

KINESIOLOGIAKINESIOLOGIA(1. Elevatio (1. Elevatio –– depressiodepressio2. Protractio 2. Protractio –– retractio)retractio)

TERMINOLOGIJA U ANATOMIJI TERMINOLOGIJA U ANATOMIJI anatomska nomenklaturaanatomska nomenklatura

ANATOMSKA NOMENKLATURAANATOMSKA NOMENKLATURA

5500 termina5500 terminaOsnova je Osnova je latinskilatinski, , a koriste se rea koriste se rečči iz i iz grgrččkogkog, , hebrejskoghebrejskogi i arapskogarapskog jezikajezika

ANATOMSKA NOMENKLATURAANATOMSKA NOMENKLATURA

BAZEL (1895) BAZEL (1895) –– BNABNA

JENA (1935) JENA (1935) –– JNAJNA

PARIZ (1955) PARIZ (1955) –– PNA PNA –– vavažži i danas sa i i danas sa dopunama (mi koristimo sa dopunama iz dopunama (mi koristimo sa dopunama iz 1998).1998).

13

TERMINOLOGIA ANATOMICA TERMINOLOGIA ANATOMICA (preko 5500 latinskih naziva)(preko 5500 latinskih naziva)

“May I please be excused? My brain is full!!”MOJ MOZAK JE PUN!

Topografski delovi Topografski delovi tela tela ččovekaoveka

((partes corporispartes corporis))

Topografski delovi Topografski delovi gornjeg i donjeg gornjeg i donjeg

ekstremitetaekstremiteta

Gornji ekstremitet Gornji ekstremitet ((membrum superius) membrum superius) --topografska podela, topografska podela,

prednja stranaprednja strana

Regio deltoidea

Regio brachialis anterior

Regio cubitalis anterior

Regio antebrachialis anterior

Regio palmaris

Regio carpalis anterior

Digiti manus

Gornji ekstremitet Gornji ekstremitet ((membrum superius) membrum superius) --topografska podela, topografska podela,

zadnja stranazadnja stranaRegio deltoidea

Regio brachialis posterior

Regio cubitalis posterior

Regio antebrachialis posterior

Regio carpalis posterior

Regio dorsalis manus

Digiti manus

14

OSTEOLOGIJAOSTEOLOGIJA(nauka o kostnom sistemu)(nauka o kostnom sistemu)

Strukture skeletnog sistemaStrukture skeletnog sistema

((systema skeletale) systema skeletale) su:su:

kostikosti

zglobovizglobovi

ligamentiligamenti

206 kostiju206 kostiju

Osovinski skelet Osovinski skelet ((skeleton axialeskeleton axiale) ) 80 kostiju80 kostiju--lobanja (lobanja (craniumcranium))--kikiččmeni stub (meni stub (columna vertebraliscolumna vertebralis))--grudna kost (grudna kost (sternumsternum))--rebra (rebra (costaecostae))

PridruPridružženi skeleteni skelet ((skeleton skeleton appendiculareappendiculare) ) -- 126 kostiju126 kostiju--Kosti gornjeg uda (Kosti gornjeg uda (ossa membri superiorisossa membri superioris))--Kosti donjeg uda (Kosti donjeg uda (ossa membri inferiorisossa membri inferioris))

OPOPŠŠTA OSTEOLOGIJATA OSTEOLOGIJA

1. Duge kosti (ossa longa): 1. Duge kosti (ossa longa): epiphysis proximalis epiphysis proximalis diaphysis diaphysis epiphysis distalisepiphysis distalis (humerus, ulna, (humerus, ulna,

radius, femur, tibia i fibula) radius, femur, tibia i fibula) 2. 2. Kratke kosti (ossa brevia)Kratke kosti (ossa brevia): :

(ossa carpi, ossa tarsi) (ossa carpi, ossa tarsi) 3. Pljosnate kosti (ossa plana): 3. Pljosnate kosti (ossa plana):

(os occipitale, os parietale, os frontale, (os occipitale, os parietale, os frontale, os nasale, os lacrimale, os nasale, os lacrimale, vomer, scapula, os coxae, vomer, scapula, os coxae, sternum, costae) sternum, costae)

4. Nepravilne kosti (ossa irregularia) 4. Nepravilne kosti (ossa irregularia) (viscerocranium, vertebrae) (viscerocranium, vertebrae)

5. Pneumati5. Pneumatiččne kosti (ossa pneumatica) ne kosti (ossa pneumatica) (cellulae mastoideae, sinus paranasales) (cellulae mastoideae, sinus paranasales)

6. Sezamoidne kosti(ossa sesamoidea) 6. Sezamoidne kosti(ossa sesamoidea) (patella)(patella)

OBLIK KOSTIJUOBLIK KOSTIJU

I Zglobna:I Zglobna:glava (caput) glava (caput) kolotur (trochlea) kolotur (trochlea) zglobna kvrga (condylus) zglobna kvrga (condylus)

II Nezglobna: II Nezglobna: 1. linearna: 1. linearna:

linija (linea) linija (linea) greben (crista)greben (crista)

2. okruglasta: 2. okruglasta: kvrkvržžica (tuberculum et epicondylus)ica (tuberculum et epicondylus)kvrga (tuber, trochanter et protuberantia) kvrga (tuber, trochanter et protuberantia)

3. o3. ošštra: tra: bodlja (spina) bodlja (spina) nastavak (processus) nastavak (processus)

SPOLJNI IZGLED KOSTIJUSPOLJNI IZGLED KOSTIJUIspupIspupččenjaenja

I Zglobna:I Zglobna:zglobna zglobna ččaaššica (ica (acetabulum et cavitas glenoidalisacetabulum et cavitas glenoidalis) )

II Nezglobna: II Nezglobna: utisnuutisnućće (e (impressioimpressio))žžleb (leb (sulcussulcus))pukotina (pukotina (fissurafissura) )

III Zglobna i nezglobna: III Zglobna i nezglobna: jamica (jamica (foveafovea) ) jama (jama (fossafossa) ) usek (usek (incisuraincisura) )

SPOLJNI IZGLED KOSTIJUSPOLJNI IZGLED KOSTIJUUdubljenjaUdubljenja

15

I Prolazni otvori:I Prolazni otvori:foramen magnum foramen magnum

II Otvori za ishranu kostiju: II Otvori za ishranu kostiju: foramen nutricium foramen nutricium

III Kanal (canalis) III Kanal (canalis)

IV Kanal koji ulazi u kost IV Kanal koji ulazi u kost ali ne prolazi kroz nju (meatus) ali ne prolazi kroz nju (meatus)

meatus acusticus internus meatus acusticus internus

SPOLJNI IZGLED KOSTIJUSPOLJNI IZGLED KOSTIJUOtvoriOtvori I Pokosnica (periosteum)I Pokosnica (periosteum)

povrpovrššni sloj (stratum fibrosum) ni sloj (stratum fibrosum) duboki sloj (stratum osteogeneticum) duboki sloj (stratum osteogeneticum)

II KoII Košštano tkivo:tano tkivo:substantia compacta (90%)substantia compacta (90%)(povr(površšni sloj kosti)ni sloj kosti)

substantia spongiosa (10%)substantia spongiosa (10%)(dublji delovi kosti)(dublji delovi kosti)

endosteumendosteumIII KoIII Košštana srtana sržž (medulla ossium): (medulla ossium):

crvena (medulla ossium rubra)crvena (medulla ossium rubra)*ki*kiččmeni stub, grudna kost, meni stub, grudna kost, rebra, karlica, lobanja rebra, karlica, lobanja

žžuta (medulla ossium flava)uta (medulla ossium flava)*posle 18. godine crvena ko*posle 18. godine crvena košštana tana srsržž u dugim kostima biva zamenjena u dugim kostima biva zamenjena žžutomutom

žželatinozna (medulla ossium gelatinosa) elatinozna (medulla ossium gelatinosa) –– u starosti u starosti

GRAĐA KOSTIJUGRAĐA KOSTIJU

I Duge kosti:I Duge kosti:11--2 nutritivne dijafizne arterije 2 nutritivne dijafizne arterije

brojne male epifizne arterije brojne male epifizne arterije ogranci periostalnih arterija ogranci periostalnih arterija

II Kratke kosti: II Kratke kosti: arterije periostalnog porekla arterije periostalnog porekla

III Nepravilne kosti: III Nepravilne kosti: nutritivne arterije (najmanje 2) nutritivne arterije (najmanje 2) periostalne arterijeperiostalne arterije

IV Pljosnate kosti: IV Pljosnate kosti: periostalne arterije periostalne arterije

KRVNI SUDOVI KOSTIJUKRVNI SUDOVI KOSTIJUArterijeArterije

Pratilje nutritivnih arterijaPratilje nutritivnih arterijaNezavisne emisarne vene Nezavisne emisarne vene

VeneVene

ŽŽIVCI KOSTIJUIVCI KOSTIJU

Najbrojniji su na zglobnim povrNajbrojniji su na zglobnim površšinama dugih kostiju, inama dugih kostiju, kikiččmenih prmenih prššljenova, u veljenova, u veććim pljosnatim kostima, im pljosnatim kostima,

Prate nutritivne krvne sudove (vazomotorni nervi), Prate nutritivne krvne sudove (vazomotorni nervi),

Bogato su zastupljeni u pokosnici, zajedno sa Bogato su zastupljeni u pokosnici, zajedno sa periostalnim arterijama ulaze u kost, periostalnim arterijama ulaze u kost,

Nedostaju u sluNedostaju u sluššnim konim koššččicama icama

OKOOKOŠŠTAVANJE TAVANJE (OSTEOGENESIS)(OSTEOGENESIS)

Osteogenesis membranaceaOsteogenesis membranacea

Osteogenesis cartilagineaOsteogenesis cartilaginea

CENTRUM OSSIFICATONISCENTRUM OSSIFICATONISPRIMARIUM ET SECUNDARIUMPRIMARIUM ET SECUNDARIUM

Primarni centar okoštavanja

Sekundarni centar okoštavanja

16

Zavise od:Zavise od:uzrasta uzrasta pola pola fizifiziččkih osobina kih osobina zdravlja zdravlja dijete dijete rase rase genetigenetiččkih faktora kih faktora endokrinih faktora endokrinih faktora

ANATOMSKE VARIJACIJEANATOMSKE VARIJACIJEI Lobanja odraslog muI Lobanja odraslog mušškarca u odnosu na lobanju karca u odnosu na lobanju žžene jeene je

1.1. 10% ve10% većća a 2.2. TeTežža a 3.3. Pojedine koPojedine košštane formacije su istaknutije tane formacije su istaknutije 4.4. Gornja, donja vilica i zubi su veGornja, donja vilica i zubi su većći i 5.5. PneumatiPneumatiččne ne ššupljine su veupljine su većće e

II II Kosti udova odraslog muKosti udova odraslog mušškarca u odnosu na karca u odnosu na žžene suene su: : 1.1. VeVećće e 2.2. Deblje Deblje 3.3. TeTežže e

III III Karlica odraslog muKarlica odraslog mušškarca u odnosu na karlicu karca u odnosu na karlicu žžene jeene je1. 1. UUžža i dublja a i dublja 2.2. Reljefi na njoj su bolje izraReljefi na njoj su bolje izražženi eni 3.3. Bedrene jame su uBedrene jame su užže i strmije e i strmije 4.4. Konveksitet krsne kosti je slabije izraKonveksitet krsne kosti je slabije izražžen en 5.5. Ugao koji zaklapaju donje grane preponskih kostiju manji je i imUgao koji zaklapaju donje grane preponskih kostiju manji je i ima a oblik ooblik ošštrog ugla trog ugla 6.6. Sedalna ispupSedalna ispupččenja (tuber ischiadicum) blienja (tuber ischiadicum) bližža su jedno drugom a su jedno drugom 7.7. Zaporni otvor (foramen obturatum) Zaporni otvor (foramen obturatum) šširi je i trouglastog oblika iri je i trouglastog oblika

RAZLIKE U ODNOSU NA POLRAZLIKE U ODNOSU NA POL

Do 25. godine Do 25. godine žživota ivota –– unutar jedne godine:unutar jedne godine:1.1. dedentnticija icija 2.2. osifikacija osifikacija

Iznad 25. godine Iznad 25. godine –– unutar pet godina: unutar pet godina: 1.1. izgled lobanjskih izgled lobanjskih ššavova avova ––

progresivno zatvaranje koje poprogresivno zatvaranje koje poččinje sa unutrainje sa unutraššnje strane nje strane 2.2. izgled lopatice, grudne kosti, rebarnihhrskavica i izgled lopatice, grudne kosti, rebarnihhrskavica i

kikiččmenih prmenih prššljenova ljenova

UTVRĐIVANJE UTVRĐIVANJE STAROSTI SKELETA STAROSTI SKELETA

Razlike su u 85 Razlike su u 85 --90% evidentne 90% evidentne bez merenja kodbez merenja kod

crnaca crnaca mongoloida mongoloida stanovnika Kavkaza stanovnika Kavkaza

RASNE RAZLIKERASNE RAZLIKE

hipertrofijahipertrofija

atrofijaatrofija

regeneracijaregeneracija

BIOLOBIOLOŠŠKE REAKCIJE KOSTIJUKE REAKCIJE KOSTIJU SYSTEMA SKELETALESYSTEMA SKELETALE

FUNKCIJEFUNKCIJE

Rigidni okvir u telu koji obezbeđuje zaRigidni okvir u telu koji obezbeđuje zašštitu vitalnim i titu vitalnim i vulnerabilnim organimavulnerabilnim organima

Dvokraka poluga skeletnim miDvokraka poluga skeletnim miššiiććimaima

Rezervoar kalcijuma i fosfata; Rezervoar kalcijuma i fosfata; (sekundarna) homeostatska regulacija nivoa (sekundarna) homeostatska regulacija nivoa kalcijuma u krvikalcijuma u krvi

Formiranje krvnih Formiranje krvnih ććelijaelija

17

KljuKljuččna kost (na kost (claviculaclavicula))Lopatica (Lopatica (scapulascapula))

Kosti ramenog pojasaKosti ramenog pojasa((cingulum pectorale s.cingulum pectorale s.cingulum membri superioris)cingulum membri superioris)

Ramena kost (Ramena kost (humerus)humerus)Lakatna kost (Lakatna kost (ulna)ulna)ŽŽbica (bica (radiusradius))Kosti Kosti ššake (ake (ossa manus)ossa manus)

Kosti slobodnog delaKosti slobodnog delagornjeg ekstremitetagornjeg ekstremiteta((pars libera membripars libera membrisuperioris)superioris)

((ossa membri superioris)ossa membri superioris)KljuKljuččna kostna kost ((claviculaclavicula))

Ključna kost (clavicula) -gornja strana, pripoji KljuKljuččna kost (na kost (claviculaclavicula))

KljuKljuččna kostna kost ((claviculaclavicula) ) --donja strana, pripojidonja strana, pripoji

Lopatica (Lopatica (scapulascapula) ) --zadnja stranazadnja strana

18

Lopatica Lopatica ((scapulascapula) ) zadnja strana, zadnja strana, pripojipripoji

Lopatica Lopatica ((scapulascapula) ) --prednja stranaprednja strana

Lopatica Lopatica ((scapulascapula) ) prednja strana, prednja strana, pripojipripoji

1. 1. KljuKljuččnica (nica (claviculaclavicula) je primer:) je primer:a.a. kratkih kostijukratkih kostijub.b. dugih kostijudugih kostijuc.c. nepravilnih kostijunepravilnih kostiju

TEST PITANJATEST PITANJA

2. 2. KljuKljuččnica (nica (claviculaclavicula)) spajaspaja sledesledećće kosti:e kosti:a.a. grudnu kost (grudnu kost (sternumsternum)) i ramenicu (i ramenicu (humerushumerus))b.b. lopaticu (lopaticu (scapulascapula) i ramenicu () i ramenicu (humerushumerus))c.c. grudnu kost (grudnu kost (sternumsternum) i lopaticu () i lopaticu (scapulascapula))

TEST PITANJATEST PITANJA

4. 4. Lopatica (scapula) ima sledeLopatica (scapula) ima sledećće uglovee uglove::a.a. angulus superiorangulus superior / / inferiorinferior / / lateralislateralisb.b. angulus superiorangulus superior / / inferiorinferior / / medialismedialisc.c. angulus medialisangulus medialis / / lateralislateralis / / inferiorinferior

3. 3. Lopatica (Lopatica (scapulascapula) je kost:) je kost:a.a. ramenog pojasa (ramenog pojasa (cingulum pectoralecingulum pectorale))b.b. slobodnog dela gornjeg uda (slobodnog dela gornjeg uda (pars libera membri superiorispars libera membri superioris))c.c. pripada i jednom i drugom delu gornjeg udapripada i jednom i drugom delu gornjeg uda

Documents

1. Predavanje R Cukuranovic UVOD U ANATOMIJU