1) Jugoslovenska Moderna Umetnost (PDobrovic, NPetrovic, Pro

5/20/2018 1) Jugoslovenska Moderna Umetnost (PDobrovic, NPetrovic, Pro - slidepdf....

http:///reader/full/1-jugoslovenska-moderna-umetnost-pdobrovic-npetrovic-pr

Nadeda Petrovi 1873-1915Katarina Ambrozi Katalog izlobe Muzeja Savremene Umetnosti, Beograd 1973

Nadeda Petrovi, na pramcu srpske Moderne sa poetka veka, ostala je karakterom svoga dela iizuzetnou svoje linosti, do danas njena najznaajnija figura.

Njeno slikarstvo se moe podeliti u etiri perioda:1. Minhenski 1898-19032. Srbijanski 1903-19103. Pariski 1910-19124. Ratni 1912-191

Pola je iz male likovno neorazovane sredine u kojoj je dominantan pravac io akademizam saodlescima neki! periferni! tendencija modernog strujanja, na kolovanje u Nemaku gde izrasta uevropski orazovanog slikara. "mela je da oseti vitalne tokove velike umetnosti i da se prema njimaopredeljuje. " !romatski diskretno srpsko slikarstvo ona je prva, ve #$%% unela oju i urzo naslikalai prve moderne srpske pejzae. &orac, graditelj, vizionar, inie sve da smanji raskorak domae

patrija!alne sredine i strane kosmopolitske. Pie, organizuje izloe i kolonije, teko je zamisliti javniivot &eograda za prvi! petnaest godina '' veka ez Nadede Petrovi.

Poeci(iploma iz #)$* godine koju su potpisali +altrovi, rsti i (imitrije -ndrejevi, kojom je Nadedadoila mogunost da predaje crtanje u srednjim kolama, predstavlja ne kraj nego poetak njenogkolovanja.odjena je u /aku #)01, a u &eograd sa porodicom prelazi #))2. Njen otac je poeo karijeru kaonastavnik crtanja u /aku 3njegov uitelj io je 4teva 5odorovi, kasnije e (imitrije Petrovi postati

predsednik poreske uprave, narodni poslanik, istoriar i kolekcionar starina 6. Njena majka Mileva7ori, orazovana uiteljica, ila je ki slikara, vaspitanica i sinovica 4vetozara Miletia. Nadedinujak, 4vetozar 7ori, io je doar poznavalac slikarstva, a i sam je slikao. 8n je dao Nadedi prve

pouke. " takvoj porodici Nadedin talenat io je praen i podravan.

Prijateljstvo njenog oca sa (jordjem rstiem omoguilo joj je prstup njegovom ateljeu. &io je to prvinjen kontakt sa pravim slikarstvom. Poklonik urea i 9ajla, rsti je umeo da s!vati da su&arizonci pripremili novo poglavlje istorije slikarstva.(ve male Nadedine slikeMrtva priroda sa rvenim sudom iBetoven posmrtna mas!a sa rvenim!aran"ilom, jedine sauvane iz ovog vremena, otkrivaju zvuke rstievi! tamni! akorda. Prva

pokazuje fini senziilitet. Po koncepciji i !romatici ostale su usamljene u njenom opusu. 7aokupljenamenama na ivom liku prirode i oveka i podsticajem koji joj pruaju, Nadeda u svom daljem radunije pokazivala interesovanje za mrtvu prirodu.

rajem veka, ma koliko zaostao u odnosu na evropske gradove, &eograd poinje da se otima odzaostalosti ostalog dela 4rije#. #)$; uenik eke i prake akademije, /e! irilo utlik otvorio jeslikarsku i crtaku kolu, a jedan od predavaa io je Nadedin ujak. Prva uenica u enskomodeljenju #)$kola je davala osnovna predznanja za dalje likovno orazovanje.

" izoru Min!ena kao daljeg mesta kolovanja, za Nadedu je io svakako presudan uticaj (jordjarstia. Po rstievom povratku #)$0, sa internacionalne izloe u Min!enu Nadedina odluka je iladoneta. rstieva reenica: ?da i se vie istine na platnu pokazalo, mora se svaki slikar prirodomkoristiti@, ila je od velike vanosti za njegovu uenicu jer je postalo uedjenje koje je ponela na svom

putu u novo.

#8d polovine veka nastaju +elika kola sa Pravnim, Ailozofskim i te!nikim fakultetom, 4rpska kraljevskaakademija, 4rpsko ueno drutvo, Muzej, &ilioteka, Pozorite...

#



Minhenski period 1898-1903Nadedin oravak u Min!enu pada u vreme nastajanja nemake moderne umetnosti, kada je i onasama izrasla u umetnika evropskog orazovanja, sa izgradjenim otvorenim stavom premanastupajuim modernim pravcima. Njeno novo s!vatanje, njena napredna koncepcija slikarstva doila

je u likovnoj klimi Min!ena svoje trajne temelje.Bako su oi Min!ena uprte ka Parizu centru radijacije moderni! s!vatanja i pokreta karakateristikelikovne epo!e oko #$%% u njemu se veoma razlikuju od onog to u isto vreme pokazuje Pariz.Arancuski impresionizam koji je podstakao revolucionarna s!vatanja u evropskoj umetnosti, u raznimkulturnim centrima urodio je razliitim pojavama. "metnici su se orei za novu umetnost,sukoljavali sa tradicijom i neposrednom likovnom prolou, koja je ipak delimino ostajala u osnovinastupajue nove umetnosti stvarajui u njoj uslove za specifine odlike.5u specifinost ?drugi! centara@ najolje ilustruje Nemaka u kojoj su se u jednom trenutku idejeimpresionizma uklopile u okvire 4ecesije 3 Min!en #)$*, &erlin #)$$ 6. Cstetiki i likovni pokreti sa

poetka veka u Nemakoj pokazuju dve itne karakteristike: delovanje na dalji razvoj umetnosti oni!fenomena koji su pred!odili poecima nemake Moderne i poznavanje i stalno prisustvo francuskeumetnosti kao katalizatora novi! !tenja. 5endicija uslovljena preplitanjem realizma i idealizma 9ajli &eklin kao stalno prisutan dvozvuk u likovnoj klimi Nemake ostaje kao tradicija i u osnovi

nastupajue moderne umetnosti.4uprotno francuskom impresionizmu, u slikarstvu Nemake se ne postavlja kao primaran prolemvizuelno registrovanje fenomena realnosti, nego njene psi!oloke sadrine. Pred kraj veka, tajfilozofski pristup prolemu potisnuo je likovni. 8vaj fenomen znaajan za razumevanje umetnosti u

Nemakoj, imae kasnije specifinog odjeka i na uslove i razvoj njenog prvog avangardnog pravca,ekspresionizma.Min!en je metropola nove umetnosti 3 u &erlinu taj razvoj koi sam car 6. 5u se zivaju previranja,sukoi starog i novog*. &ilo je to vreme koje je i Nadeda upoznala. Bzloe, muzeji, kola -eova

pa Cksterova ile su mesta gde je Nadeda sticala likovno orazovanje a centri 4ecesije: &e Min!en &erlin ili su esta relacija njeni! putovanja.

Postoji znaajna razlika izmedju francuskog i nemakog impresionizma u Arancuskoj je on ve

istorijska pojava, u Nemakoj napredni slikarski pravac u osnovi svakog novog pokreta. " Arancuskojreakcija na impresionizam stvara modernu umetnost, u Nemakoj se pokreti '' veka a iz njegarazvijaju. 4enzacija prolaznosti koju fiksira francuski impresionizam strana je nemakom senziilitetukoji je usmeren ka osvajanju jedne permanentne sadrine, to e iti znaajan inilac u kasnijoj provaliekspresionizma. Pod uticajem impresionizma veina lanova secesije je napustila rad po ateljeima iizala u prirodu da slika. 8vo slikanje u prirodi postalo je neposredno oeleje nemakog slikarstvaoko #$%%. Nemai impresionizam je otvorio nemako slikarstvo svetu, to e pod katalizatorommoderni! zivanja uroditi ekspresionizmom u pojavi grupa ?(ie &rucke@ i ?(er &laue eiter@,avangardni! pokreta od izuzetnog znaaja za genezu evropske umetnosti.

Nadeda je ila svedok Min!enske secesije13 #)$* 6. Nadedi, kao i njenim jugoslovenskim kolegamakoji su prvi! godina veka oravili u Min!enu pruao se uvid u impresionizam sa tri izvora: odnemaki! impresionista, lanova secesije, zatim neposredno od francuski! majstora sa izloi uorganizaciji 4ecesije, a delimino i od slovenaki! impresionista koji su u -eovom ateljeuoradjivali svoju verziju impresionizma.

* Do od #)



$ugenstil'nije imao nikavog uticaja na Nadedino slikarstvo. " njenom slikarstvu ni jedan elementjugendstila, a naroito dvodimenzionalnost i dekorativna linija, nisu nikada ni ili inioci. Najjaeoeleje ovaj stil daje grupi Meduli, ija veina lanova od prvog svetskog rata zastupa ovu estetiku.

%!spresionizam je potpuno odgovarao afinitetu i aspiracijama nemake umetnosti. Na izloama4ecesije ekspresionizam je stalno prisutan. Poelo je sa izlaganjima strani! umetnika Munka, prekoslika van Foga, 9otreka, Cnsoara, Goldera, Davlenskog i andinskog, i pojedini! nemaki! slikaraPaule &ekerHModerzon i ir!ner koji e #$%; postati jedan od osnivaa prve ekspresionistike grupe?(ie &[email protected] u Arancuskoj i ekspresionizam u nemakoj prvenstveno su vremenski dve pararelne pojavekoje se izraavaju snagom oje i sloodnim gestom, veoma su liske po formalnim odlikama, ali se

itno razlikuju po svom unutarnjem motivu fovizam deluje protiv jednog slikarskog reda koji mupred!odi u ime istog slikarstva, a ekspresionizam govori kroz slikarstvo jedne epo!e, u ime ljudskesudine. Bsticanje sujektivizma nametalo je udaljavanje od impresionistikog odnosa prema prirodi, aslika je postajala refleks onoga koji je stvorio, jer u ekspresionizmu je ovek a ne umetnost u itistvaralake aktivnosti. Cgzaltacija, uznemirenost, senzualnos, sklonost prema psi!olokom sadraju,

potpuno su odgovarali aspiracijama nemakog slikarstva i sadrajno i formalno.

Nemci kod koji! je !romatski simolizam jo od Feteove ?Aarenle!re@ i ungeovi! ?5eorija@ ioprisutan kao tradicija, preuzimaju sa mnogo spremnosti simolizam oje i linije od Fogena i +anFoga. " vie centara nemake nastaju manje grupe umetnika koje razradjuju ekspresionistikekoncepte komentariui intenzivnom ojom i sloodnim gestom snagu svog doivljaja 3 svi se oniisprva pojavljuju na izloama 4ecesije, a zatim i izvan nje 6. Privlae panju ?poarom oja@ i novomtematikom. &ila je to umetnost velikog grada 3 &erlin, Min!en, (rezden, eln 6. "metnici otkrivajumalog oveka i njegove patnje. 8dnos slikara prema prirodi se itno izmenio: on vie ne registrujevizuelni fenomen realnosti ve svoju unutarnju viziju kojoj je vidjeno samo podsticaj;.

Najintenzivnije su prolematiku ovog pokreta ispoljili mladi slikari u !rez"en#, gde #$%; osnivajugrupu ?(ie &rucke@ iji je istorijski znaaj prevaziao granice nemake. Nji!ova nedeskriptivnaumetnost trai du!ovni sadraj i psi!oloke prodore. " traenju izvornosti okrenuli su se primitivnoj

oojenoj plastici -frike i 8keanije



" Min!enu i na putovanjima kroz Nemaku Nadeda je tokom godina ivela u atmosferi ovi!strujanja, gledala, sluala i sama se umetnii opredeljivala. Bntenzivno je ivela u svom vremenu.

Njene slike nastale u Min!enu pokazuju ta je na nju kao slikara uticalo neposredno za vremekolovanja, ta je na nju ostavilo najduljeg traga, i ta je ponela i u daljem slikanju razradila.

Nadedin Min!enski period moe se podeliti u dve faze. Prva je oeleena amijentom -eovekole, a druga radom kod Dulijusa Ckstera.

Kod Aea 1898-1901-eova kola smatrala se najoljom. "enika je ilo na stotine i ili su iz celog sveta, a studije u-eovoj koli je Min!enska akademija ne samo preporuivala nego i overavala njegove diplome. 7a

jugoslovenske umetnika ona je ila prvi kontakt sa Cvropom.-ntoan -e #)



faktura je jo uvek glatka, a oja stavljana u tankim slojevima. 8vi portreti jo ne otkrivaju uduegkoloristu, realizovani su u tonskoj koncepciji, u odnosu svetloHtamno. Na njima jo nema svetle palete,ni isti! oja, ali ima insistiranja na individualizaciji lika i to ez realistikog detaljisanja sa

prenaglaenim fizionomskim karakteristikama 3 ogromne oi, jako naglaena usta 6 to govori da jeona ve tada pokazivala uz poseno interesovanje za ljudski lik i jedan osoen nain saoptavanjasvog utiska koji se moe s!vatiti kao nagovetaj ekspresionistiki! predispozicija. 3Bavara, (ortret

Bavara, Mladi) sa rnim *e*irom, (ortret mladi)a +.Nadeda je najsloodnija na svojim prvim st#"ijama akta. &acala je po okernom inkarnatu zelene,tamno crvene i ljuiaste oje, jo neorganizovanim, ali irokim potezom. Aaktura ovi! aktova jesloodna, namaz je gui, !itar dugi potez ide za formom, mada se uvek ne odlikuju istotom oje oveslike imaju smelost i neposrednost krokija -ens!i a!t sa ru!om na ledjima +& -kt je posmatran kao isvaki drugi ojekat koji na platnu postaje likovni ekvivalent neposredne percepcije. oloristikos!vatanje u ovakvom pristupu karakteristian je putokaz daljeg razvoja -ens!i a!t sa ledja +&Paleta sa kojom reava avarske predele je znatno svetlija od one sa portreta, a drugaijeg !romatskograspona od one kojom su slikani aktovi. 8voj promeni je doprineo njen profesor i izlazak u plener.

Naime, u drugoj godini ona je prela u klasu Fraara koji se upravo vratio iz Pariza i doneo u kolute!niku impresionista i nji!ovu svetlu paletu. +idan je uticaj Fraara na njenim prvim pejzaima

3 predeli sa elim rezama, zelenom umom, arenim cveem zasutim elim pegama sunca 6. "ticaj sevidi i u negovanijem crteu i traenju efekta duine i primeni perspektive. -li, ve i na ovim prvimradovima, nastalim u neposrednom kontaktu sa prirodom, Nadeda je postajala smelija u odnosu na

oju, osetljivija na svetlost. Napustila je tamne ateljejske senke i sumorne okerne tonalitete i unela je upaletu zelenu, crvenu i utu oju, a efekte svetla slikala elom ojom sa neto vie paste koja seisticala na jo glatkoj fakturi. 4likarska realizacija prvi! pejzaa zaustavljena je na jednoj poetinojinterpretaciji koja ne prelazi okvire pleneristike rekonstrukcije vidjenog a koja je jo daleko od

Nadedini! strasni! dijaloga sa prirodom (roplana! sa brezama, (ut !roz jelovu *umu +& "pravo oveslike: portrete, aktove, pejzae, nastale za vreme kolovanja kod -ea, pokazae Nadeda na svojoj

prvoj izloi u &eogradu #$%% godine.

Pred polazak u &eograd Nadeda je videla izlou Min!enske 4ecesije koja je #$%% ila izuzetno

znaajna. Pored dela nemaki! slikara koje je cenila,a neke i lino poznavala 3 (ila, Gaermana,Danka, 9iermana, "dea 6, prvi put je videla i vie slika francuski! umetnika: oroa #solla Bella,Monea .alaza! suna, Meza, enoara /ete !oje sedi, 4isleja Ulaz u *umu&&&7a Nadedinulikovnu kulturu morao je ovaj susret sa francuskim impresionistima iti od posenog znaaja.

+ie od uticaja oa uitelja znaajan je za Nadedu susret sa tri slovenca: Fro!arom, Dakopiem iDamom#% . Bmpresionisti, oni su joj kao slikari pokazali mogunost razvoja u jednom odredjenom,novom pravcu. Nji!ovi principi da je iskrenost etiki kvalitet umetnikog dela a autentinost najveavrednost, ili su i Nadedini, liski njenom karakteru i naravi.

Neosporno je da je kontakt sa njima io dragocen, ali za njeno slikarstvo on nije prelazio okvirepodstreka, primera, podrke prijatelja. 4lovenci su Nadedi ili u svim njenim nastojanjima najlii,to se pokazalo naroito u kasnijim godinama, u jugoslovenskoj saradnji i zajednikoj ori za

jugoslovensku Modernu, na radu u oloniji i organizaciji jugoslovenski! izloi. " njenomumetnikom delu nema nikavog traga uticaja slovenakog impresionizma, osim samo jednom, #$%),kada se javlja srodnost za vreme koncepcije za vreme Nadedine kratkotrajne impresionistikeepizode. 8na svoje kolege nije podraavala, ona i! je potovala.

Prva i!"oa 1900 # $eo%rad#*;. avgusta za vreme kolskog raspusta Nadeda je otvorila svoju prvu izlou u &eogradu u +elikojkoli. 8va izloa nije rezultat zavreni! studija, posle nje se Nadeda opet vratila -eu to itadanja tampa napomenjuje. &ila je to studentska izloa, prikaz kolski! radova, podatak koji nije

ez znaaja kada se ocenjuje ovaj prvi javni Nadedin nastup.(ve slike (olje sa itomi 0lava jedne devoj!emora da su se itno razlikovale od ostali! eksponata.

8ne su oigledno zunjivale kritiare koji su i! izdvajali u svojim komentarima. 8ne su ocenjene kao#%8ni su ili njeni prijatelji i esto i! pominje.

;



secesijske. Mogue da je podstaknuta izloom koju je videla pre nego to je dola u &eograd3 francuski ekspresionisti na izloi 4ecesije u Min!enu 6 naslikala ova dva eksponata u sloodnijojfakturi, gueg namaza i svetlije palete i daleko smelijeg koloristikog raspona kako e urzo slikatii kod Ckstera pa zato kritika izdvaja ove slike od ostali! i smatra da one predstavljaju ?najmoderniji

pravac 4ecesiju@.

8va izloa podstakla je i onu uvenu kritiku Pere 8davia u Bskri, toliko karakteristinu za vreme isredinu. 8davi je osetio njeno delo kao vesnik novi! s!vatanja ali dosledan svojim konzervativnimestetikim pogledima on je takvo slikarstvo ogoreno napao##. Njegova kritika, pretencioznog

provincijskog intelektualca je odlesak neuke sredine koja oajniki pokazuje otpor prema svemu toi moglo da poremeti mir malogradjanskog samozadovoljstva.

8ve prve slike nastale tokom studija kod -ea su uvod u Nadedinu umetnost. Po svom kvalitetu istepenu izgradjenosti koncepcije o ulozi oje i svetla, one su u odnosu na savremenu Arancuskuumetnost vie nego skromne. Bako jo nedoreeni, ili su podatak jednog novog vremena, a to je ilodovoljno da odgovor ude krajnje nes!vatanje i osuda.

Po povratku iz 4rije posle svoje prve izloe Nadeda je mnogo manje djak. 8na sada zna vie otome ta !oe da postigne, a mnogo vie od svoji! kolega kod kue zna ta je to moderno slikarstvo.4ve novo to je videla na izloama 4ecesije i po ateljeima u Nemakoj doprinosilo je njenomupoznavanju sa savremenom likovnom klimom. -eova kola odigrala je izuzetnu uloguosloadjajui od akademizma i podstiui individualnost svoji! uenika. 7a tri godine rada u-eovom koli 3 #)$)H#$%# 6 Nadeda je serijom svoji! avarski! predela dala svoj ool u Min!enu

jo uvek podravanoj tendenciji plenerizma. -li se, preavi odluno sa tonskog na koloristikoslikarstvo, okrenula vremenu koje je tek dolazilo, a koje je ilo daleko ispred metoda u -eovojkoli.

Posle putovanja u &erlin #$%# gde je na izloi 4ecesije videla vie dela Arancuza #* Nadedinointeresovanje za oju sve je izrazitije. Privlae je umetnici ruskog kruga koje je zatekla u -eovoj

koli jo #)$). )rabar& Kar"o*ski& +a*'enski i Kan"inskimorali su uditi njeno interesovanje, timpre to joj je prvi io uitelj, dok je kolorizam Davlenskog i andinskog, kao sasvim nova pojava,morao privlaiti. Niz slika ukazuje na du!ovnu srodnost sa delima andinskog iz #$%*H%1 0abrijela

Munter sli!a, 0MS 1' Minen + ili Farijele Munter iz #$%1 Kandins!i sli!a, 0MS 2'9, Minen + iliMarijane +erefkine utoportret +&

Nadedinoj tenji da nadje svoj slikarski izraz adekvatan individualnom doivljaju stvarnosti ali ivremenu u kojem ivi, da ude lian i savremen slikar okviri -eove kole postali su preuski. Ni4lovenci nisu vie kod njega pa i Nadeda odlazi. " ateljeu Dulijusa Ckstera potraila je nove pouke.

Kod &kstera 1901-1903 'r#%a Minhenska (a!a(ruga faza min!enske epo!e poseno je znaajna. 8snove njenog stilskog opredeljenja i njenspecifini te!niki postupak tada su postavljeni. &ilo je to vreme kada je uglavnom slikala uz pouku

poznatog pleneriste, profesora Min!enske akademije i lana osnivaa 4ecesije, +#'ij#sa ,kstera#1

3 #)



Nadeda je isticala da Cksteru duguje neka te!nika i zanatska znanja od izuzetnog znaaja za njenoslikarstvo. od njega je poela da slika verniranom temperom koja ima efekte uljem radjene slike.&ila je to te!nika veoma pogodna Nadedinom !itrom potezu i roz interpretaciji, njome je tada, a ikasnije radila svoje mnogorojne slike na kartonu anizmenino sa uljima. Naviku da sama preparira

platna i spravlja oje stekla je kod Ckstera.

B sam amijent nove kole u prirodi postavljeni tafelaji uenika kojima je io zaranjen rad uenterijeru, i kojima su akt i portret pozirali u pejzau upuivao je Nadedu ka njenoj velikoj,ivotnoj temi, ka prirodi. Poetkom #$%* nastanila se i ona u selu kod Berzea. "zudjena lepotom

prirode slikala je oduevljeno po avarskim umama, sama ili sa kolegama, a esto i sa uiteljem. "procesu Nadedinog izrastanja u odredjenu umetniku linost, koja je karakteristina za ovu druguMin!ensku fazu, primetna je u poetku stilska neujednaenost i poneka digresija daleka njenom

pravom liku, to ukazuje na elemente koji dolazei spolja nalaze trenutnog odziva u radoznalom du!uslikara.

Prvi pejzai iz Berzea pokazuju tendenciju ka koloristikoj organizaciji slike koju Nadeda ovde jonije znala dosledno da sprovede, ali koju, za vreme kolovanja kod -ea, nije imala. 4like avarski!

uma i livada donose i du! izvesne idilinosti i lage romantike Breze, 4a ivii *ume+, javlja se ak itraenje ?lepog@ motiva, koji prati izvesna doteranost u fakturi i odmerenost u koloristikimrasponima. Moda je uzrok ovome manje uticaj njenog profesora a vie u njenom kontaktu salanovima slikarske kolonije ?Neue (ac!au@. Bskljuivi pleneristi, gledajui u &arizoncimaneposredne pred!odnike, teili su da proniknu ?raspoloenje prirode@ i da sloodnijim slikarskim

postupkom, svetlom paletom, ?!armonijom forme i pojednostavljenjem olika@ realizuju?4timmungs!afte 9ands!aftsmalerei@ zog ega su i! savremenici poseno cenili. Platna prestavnikaove grupe pokazuju slinost sa Nadedinim 3 sentimentalno raspoloenje, izor motiva, kompozicijaslike, donekle i u !romatskim odnosima 6. 8na se u ovim njenim slikama zaustavlja na detalju, otudanema one irine gledanja, tako karakteristine za sve njene kasnije slike.

Portreti iz ovog perioda, daleko sloodniji u dikciji i oji, karakterstini su po oiglednim elementima

novog s!vatanja. Na njima je Nadeda pokuala da sve rei ojom, irim potezom, dinaminomfakturom. 8na ovde zapostavlja -eov princip kugle, ranije tonske modelacije i postupka u svetloHtamnom, a nanos ele ili ute oje oeleava osvetljene partije. Na ovim slikama figura je estouklopljena u prostor otvaranjem pozadine nain koji je kasnije primenjivala u srijanskom periodu.8vde je ve prisutan jedan nov, daleko smeliji kolorizam Bavara sa *e*irom+&

Do su sloodnije tada radjene st#"ije akta, kod koji! je oja stavljana u irokim povrinama, asmelost palete: ljuiasta, okerna, zelena, najavljuju njen rastui kolorizam. "z nji! se pojavljuju ikompozicije sa aktom u pejzau. Feneza ovi! kompozicija koje e iti povremena tema kasniji!razdolja, neto je sloenija. " ovim min!enskim jo se osea prizvuk romantizma, ali je i ovakvakompozicija daleko sloodnija od pejzaa kada je tretiran kao samostalna tema 4a jezeru,

Kupa5ie +& B kasnije, #$%) i u Pariskoj fazi, Nadeda e slikati ninfe na oali ili u talasima ovomciklusu pripada i jedno od njeni! najvei! platna 6strvo ljubavi iz #$%) dok se na poledjini njeni!kasniji! pejzaa ili portreta iz 4rije i Pariza javljaju i skice vila ?jezerkinja@ ili ?planinkinja@ #2.

" ovom periodu jedna Nadedina slika upozorava na neoinu srodnost, to je veliki pejza(ut !rozjelovu *umu, na kome se sa crvenog tla Berzea diu tamnoHzelena stala goli! grana, delujui kaosumorna vizija. Ckspresionizam ove slike koji nije ez izvesnog simolizma severnjakog karaktera,neosporno asocira na Cdvarda Munka. (a li se radi o sluajnosti ili trea traiti porekloK Ne moe seutvrditi da li je Nadeda tokom putovanja po Nemakoj videla #$%* + izlou 4ecesije u &erlinu 3 *)

#25o su ?momenti preuzeti iz prolosti, iz du!a narodnog epa. ada su u pitanju ove slike iz Min!enskog peridataj monetat se dovodi u vezu sa slikama &eklina koje su izlagane na 4ecesiji i sa slikama Ckstera $ezero sanin"ama + koji izlae na erlinskoj secesiji #$%#. &itan je i -ngelo Dank, njen povremeni profesor, kod koga je

radila zimi, kada i Ckster zatvarao svoj atelje u prirodi. Dank, virtozan crta, je saradnik asopisa Dugend, vodioje ensku slikarsku kolu i lan grupe !eterogeni! umetniki! orjentacija ?(ie 4c!olle@. (oar pedagog,osrednji talenat, oradjivao je pejza i anr.

0



Munkovi! dela 6, ali je sigurno da je u Min!enu videla slike ovog umetnika kao i njegove drvoreze na'+ ekoj secesiji. Bpak, ovo delo ostaje usamljeno u Nadedinom opusu, te moe iti plod ispecifini! psi!oloki! predispozicija podstaknuti! osoenou pejzaa. 7a nju je karakteristino, veod ovi! rani! dana, da nikada nije doslovno podraavala i usvajala svoj uzor. Nadeda uvektransponuje, u poetku jo neveto i ez dosledo sprovedenog stilskog jedinstva, ali odma! neoino ismelo.

4a savladanim zanatom, Nadeda je stekla veu sloodu interpretacije i mogunost ispoljavanjaindividualni! osoina. "rzo, za oravka u Berzeu, osetie se znatna promena: Nadeda sve vieizrasta u koloristu a njene ojene povrine postaju znatno organizovanije i osetljivije u odnosu nasvetlo i formu opserviranog predmeta. Pritom, njena te!nika nije impresionistika, ona svetlost nijerazlagala, niti je teila optikom meanju oja. 4likajui direktno u pleneru Nadeda nije kaoimpresionisti teila da to ojektivnije prikae svetlom otkriven svet, nego da saopti onaj samo svoj,do prenaglaenosti individualan doivljaj koji je u njoj urno podstakla priroda.

8na je u Berzeu usvojila i jedan specifian i za njen nain izraavanja vrlo karakteristian rukopis. 5oje s'obo"an $otez, koji je uz Ckstera organizovan u rukopis lian i pun izraza. 5o je iroki potez etke

koji sledi formu opserviranog predmeta. 7a ovakav Nadedin potez koji doprinosi dinaminostifakture i intenzitetu kolorita, dalo i se nai vie analogija kod savremenika u Nemakoj, ije je slikaNadeda poznavala, kod oni! koji su, iako potujui impresionizam svojom koncepcijom odmakli odnjega ka koloristikom ekspresionizmu. od orinta i 4lefogta ili dvojice kolega iz -eove kole Davlenskog i naroito andinskog. uski krug delovao je na Nadedu ne samo kao primerosloadjanja poteza, nego i jednog novog, kroz oju sagledanog sveta. 4vi oni, iako na poetkukarijere, ili su izraziti koloristi. 8sloodjeni potez je neto to je mogla osetiti i nauiti i kod Ckstera Hnjegovi mali pejzai H koji su sa formalnog aspekta ostvarenja liska nadedinom postupku. &io je tologian sled okolnosti, jer osloodjena paleta, morala je doneti i sloodniji postupak, a on je iozajednika odlika postimpresionista. 8tuda je iroki sloodan potez io est i kod mladi! lanova4ecesije. Nadeda ga je sretala na veini dela. -li takav potez je odgovarao njenom temperamentu iona ga je zato i usvojila. +remenom doijao je ovaj rukopis izvesne odlike koje su ga inele samo

njenim.

Nadeda je kod Ckstera vrlo rzo napredovala u smislu osamostaljenja i formiranja linog izraza.7anat je savladala, nestala je kolska neopredeljenost. Njena umetnika individualnost postaje sveizrazitija. "z pomo Ckstera, ona se osloodila vezanosti i ozira prema akademskim autoritetima,traddiciji. +ezana za njega duokim potovanjem i prijateljstvom.

" nizu pejzaa nastaje tada i njeno prvo remekHdelo Stablo u *umi& " znalakoj kompoziciji izlila sesva estina njenog kolorizma: duoki akordi ljuiastog i mrkog uz zvune ute i sone zelene,naacivane irokim odlunim potezom. " trentku kada je ovo delo nastalo #$%*, u predfovistikoj i

predekspresionistikoj fazi, moe se sloodno nazvati revolucionarnim.

5emperamenu koji stvara pod neposrednom snagom doivljaja io je dalek metod impresionistikeanalize. 8no to je ona fiksirala na svojim slikama u Berzeu, ila je likovna prolematika u podruju

liskom postimpresionizmu. (akle, ne Mone i 4isle, nego putevi koji vode 4ezanu, +an Fogu iFogenu. 5ako je njen za!vat u modernu umetnost io dalji i savremeniji od rada svi! njeni! kolega uzemlji, pa i mnogi! u Min!enu.7animljivo je kako se rzo razvijala. Mnogo toga je dodirnula, da i poto je kroz prirodu sagledala

oju, pola u domovinu kao slikar odredjene orjentacije. &io je to prelidijum srpske Moderne. -ko juje rsti priveo pravoj umetnosti, -e joj je ulio sigurnost i samopuzdanje, a 4lovenci ukazali namogunost ?jugoslovenske moderne@, Ckster joj je pomogao da otkrije svoju vokaciju slikara prirode ikoloriste.

)ri*anski period 1903- 1910

)



(olazak u 4riju je poetak njenog angaovanja i delovanja na vie frontova. " 4rijanskom perioduNadedinog slikarstva od #$%1H#$#% mogu se izdvojiti tri faze:

#$%1H#$%0 vreme evolucije talenta i formiranje umetnike linosti 3 faza 4ieva i esnika 6 #$%0H) sasvim izuzetan period u odnosu na njen opus, predstavlja impresionistiku epizodu #$%$H#% faza razvijenog kolorizma

aza 8esni!a i Si)evaNjeno slikarstvo iritiralo je malogradjansku sredinu. Flasno negodovanje pratilo je svaki njen nastup.Bmala je snage da potisne gorko iskustvo posle svoje prve izloe u &eogradu. 4!vatila je to kaoinformaciju o nivou orazovanja javnosti koja nije ila dozrela za novo slikarstvo. 7ato se posle #$%1godine ona poela aviti i pulicistikom delatnou. 7a nju je drutvena uloga umetnika ila isto to ivrsta misionarstva na kulturnom, nacionalnom i socijalnom polju. #;7a prouavanje njene umetnikefizionomije poseno su znaajni tekstovi iz olasti likovne prolematike, kritike. 8na je piui ila

orac, propagator, ponekad agituje orei se za napredak.

#$%1 osniva olo srpski! sestara." &eogradu dva znaajna dogadjaja oeleavaju poetak srpske moderne umetnosti: Pr*a samosta'na

iz'oba a"e"e Petro*i& i Pr*a j#/o"'o*enska iz'oba 1904.7a Nadedu je #$%2 ispunjena dinamikom rada oko pripreme izloe i slikanjem u okolini &eograda uselu esniku. Po katalogu grandiozna izloa sa preko stotinu izlagaa, imala je karakter kompleksnesmotre likovnog stvaralatva 4ra, Grvata, 4lovenaca i &ugara. 4agledana u razvoju stilski!orjentacija, izloa je za 4riju znaila kraj jednog i poetak drugog razdolja. Pored jedine izloene

Nadedine slike na izloi-etva kritiari su proli ne zapaajui je#



" toku trajanja Prve jugoslovenske izloe dolo je do osnivanja Prve *#%os"ovenske ko"oni*e i)ave!a #+etnikih #dren*a ,ada. &ora za novu likovnu koncepciju spajala je umetnike iz 4rije,4lovenije, Grvatske. 3 posete, zajedniki rad... 6. Nadeda je slikala najvie sa 4lovencima Fro!arom, Dakopiem i +eselim, u >kofjoj 9oki. " 4ievu je sa njom radio Aerdo +esel. " njegovomdrutvu nastali su #$%; Nadedini predeli iz 4ieva, sa Niave, iz okoline Pirota. +reme od #$%;H) jenjeno najplodnije razdolje.

Posle posete ekoj 4ecesiji #$%; 3 kada izlau pomenuti 4lovenci 6, Nadeda se ponovo susrela saCksterom u Min!enu. Bzgleda da je taj susret imao udela u promenama koje su primetne u

Nadedinom radu od #$%;, a koje, razvijajui rezultate postignute posle serije esnika, ujednodoprinose njenom definitivnom formiranju. 4ilinost sa Cksterom je naroito izraena u fakturi naradovima izmedju #$%;H0. Na njima je razradjivala njegov nain gledanja, po kome je tematikasporedan a oja primaran element slike i usvojila njegovu te!niku. -li, dok Ckster uvodi istu oju,

Nadedin smeliji temperament izraava se smelije ojom u punom intenzitetu. 8n je svakako uticaona promenu njene te!nike#0. 8d #$%; javljaju se Nadedine prve pastuozne slike. Aaktura nije viesamo sredstvo, nego i izraz za formu, plastinost, ritam, sugestiju lizine ili udaljenosti ojekta.5okom godina, fakturiranje e postajati sve jae i ogatije, da u Pariskom periodu dostigne gotovo

utisak reljefa.

Medju rojnim slikama iz ovog perioda najvie je oni! malog formata 3 tempera na kartonu 6,majstorski realizovani! sa svega nekoliko oja i dominantnim trozvukom: crvena, plava, uta. 5o su

pejzai sa ponekom figurom (irots! 5i"lu!, igans!o selo, Si)eva5!i pejza, Si)eva5!a !lisura, Uliau S!adarliji, rnauti, igan!a i dete+&+eoma su znaajni i njeni portreti, koji se stilskom koncepcijom, a dorim delom i te!nikim

postupkom, razlikuju od pejzaa. Pri oradi portreta javlja se i psi!oloki momenat. 8n postajeprimaran i ispoljava se na impresionistiki nain. oloristiki prolem ustupa pred psi!olokim i onaslika sa oiglednim tragom ekspresionizma u koncepciji. -li, ni ovde ne elei detalje, ve eleisamo ono ?po emu se lik pamti@. Gitri potez, deela etka, gusta pasta. 8i uvek prenaglaene,egzaltirane, dramatine -ena sa maramom, igan5ia, /ve seljan!e, igan!a, /oma)in, (ore5ani +&

Paleta: crveno, plava uta, sa mrkom skoro crnom, kojoj se kontrasira mnogo ele.

Bz istog perioda je nekoliko neoini! kompozicija -ivot i smrt, (ogreb u Si)evu, 6pelo u kojimainsistiranje na dramatinom svetli! i tamni! partija, na udnom, vizionarskom plamsanju likova,govori o primarno psi!olokom znaenju oje. -ko i postojale neke dalje analogije sa Nadedinimslikarstvom, ila i to grupa (ie &rucke, ili Munkova simolistika umetnost. adi se samo odu!ovnim srodnostima.

4like ovog perioda, sagledane u celokupnom modernom srpskom slikarstvu prvog perioda 3 #$%%H#) 6znae no*i izraz& no*o sh*atanje& a*an/ar"n# $oja*# i most ka strem'jenjima # s*et#& sa kojima

Nadeda nikada nije prekidala kontakte.

Na nekoliko izloi ove slike su pokazane javnosti. ritika je posmatra kao loeg slikara. 8na jesuvie smela. ao lan 9ade pojavljuje se jedini put na prvoj izloi #$%



" vreme pre i posle izloe olonije, nastalo je nekoliko Nadedini! zreli! platna kojima nastavljasvoje ranije pejzae i portrete, ali je na ovim slikama oigledno jedno sasvim drugaije raspoloenje.5e!nika je ostala ista, faktura pastozna, potez irok ali ez agresivnosti, talasast i meki. 8vde je sada

plava, odnosno zelena dominantna 3 a ne crvena 6, crvena je utiana, a uz nji! se javlja mnogo smedje.Mir u ritmu. (ejza sa !olibom, (ejza iz Srbije, Ku)a na /unavu sve nose pomenute osoine.Porteti su likovi koji izranjaju iz tamne pozadine (ortret 0roara, (ortret oa, (ortret sestre,

utoportret +&

8ve slike predstavljaju zavretak jednog plodnog perioda sazrevanja i izgradjivanja, u kojem Nadedanije menjala svoj odnos prema motivu i oji, nego ga je razvijala ka veoj autentinosti i sloodi. 8dove godine prestaju u Nadedinom razvoju osvrtanja na min!ensku likovnu kulturu. 8d #$%$ ekarakterom svog slikarstva iti liska velikoj porodici francuski! fovista.

#mpresionisti5!a aza 19:7



4a &rankom Popoviem #$%$ odlazi u Nemaku Min!en, pa &erlin. 5amo je morala videti prvuMatiso*#izlou u Nemakoj. Moda je ova izloa ila i cilj njenog putovanja.

Nakon puta priprema izlou u 9juljani 3 trai stipendiju za Pariz 6. Dakopi je podrava da izlae sa4lovencima 3 grupa 4ava 6 i nudi joj salu u svom paviljonu za vreme Proljetne izloe, poetkom#$#%.

" ovoj koloristikoj predpariskoj fazi paleta je arka, crvena i zelena glasne i dominirajue, doktamna, esto crna araeska i parcijalno konturiranje forme predstavlja nov element. (vojakost poteza:dug i talasast 3 kada naglaava pravac 6 i kratak i otar 3 sa mnogo paste kada fiksira masu 6, znatnodoprinosi dinaminosti fakture. oloristika koncepcija i ritmika dikcija sprovedena pastoznimnanosom zijenog poteza, odgovara slikama francuski! fovista iz vremena oko #$%;H%0#), periodu prerazvijanja dekorativnosti Matisovi! mirni! ojeni! povrina i insistiranja na dvodimenzionalnosti.

azlika u interpretaciji portreta i pejzaa sada se izguila. Na portretima iz ove faze -ena u rvenojaljini, (ortret maj!e, Sestra >jubia, i naroito na velikom portretu /ama sa rvenim *e*irom najvie fovistikoj slici u Nadedinom opusu !romatizam inkarnata pokazuje izuzetnu smelost 3 uzcrvenu, zelenu, plavu, mnogo ele 6, prvi put se javlja i ista zelena na licu modela. &oja je na ovim

slikama potisnula sve druge elemente.(ortret $a*e ?omi)ajedan je od Nadedini! remek dela.Pejzai su urniji, smeliji, jo vie fovistiki, sagledani kroz prizmu ojeni! odnosa (ejza iz Srbije,(rimors!i pejza +&

(ruga BzloaDakopi je marta #$#% u svom paviljonu izloio Nadedini! 10 slika. &ila je to, posle deset godina,druga Nadedina samostalna izloa. Novinom svog s!vatanja opet revoltira veinu 3 osim 9estvika 6.8na je ila svesna svoje savremenosti i injenice da se njena umetnost razlikuje od svega u 4riji. "4rpsko diskretno slikarstvo ona je prva unela oju. " fovizam je ula sopstvenim loginim razvojem, ane kopiranjem.

Pariski period 1910-191

8stvaruje tenju da njena slika rezultat samo boje i materije ude eksteriorizacija vlastiteemocionalnosti. &ilo je to vreme njene pune umetnike zrelosti, izgleda nikada sa vie strasti i fizikesiline nije slikala, a nikad ranije tako nepogreivo logine organizovanosti u slici nije ostvarila.Posmatran sa aspekta razvoja i rasta njenog slikarstva ovaj period pokazuje dve faze#$:

#$#% kao produetak koloristike 4rijanske faze sa karakteristinim temperama. #$#%H## razdolje slika vr!unskog kvaliteta.

4mestila se u Metrovievom ateljeu. (rui se sa slikarima *%. 8rganizatorsku aktivnost nastavllja uParizu 3 pregovori za jugoslovensku izlou u Parizu 6.adi u ateljeu i pejzau. 8dlazi na asove akta u privatne akademije. Bma esto model u svom ateljeu,

priprema slike za izloe: Desenjeg salona i drugi! u Parizu, Medulia u 7agreu, Medjunarodnu u

imu i B+ jugoslovensku u &eogradu.#$#% primljena je u Desenji salon*#i to sa dve slike koje je ponela iz &eograda, iz faze intenzivnogkolorizma:Bdenje pored mrtvaa i (redgradje (irota& " iriju 4alona su fovisti: +lamenk i Arijez,nala se u drtvu veoma znaajni! slikara**.

#)Matsovaena sa zelenom rtom, -ena sa *e*irom, (ortret /erena&&$#$## oravi etiri meseca u &eogradu*%&rankom Popoviem, +ladimir &eci, Nikola Deremi, &ranko adulovi, Miroslav raljevi, 9juo &aidolaze u atelje. Preko Metrovia upoznaje odena.*#8d Dugoslovena izlagao je samo +ladimir &eci jedan akvarel. Metrovi, iako stalni lan salona nije izlagao

zauzet pripremama za izlou grupe Meduli u 7agreu.**Matis izlae>a /ane i >a Musi@ue, izlau: &onar, &urdel, Moris (eni, +an (ongen, Pikaija, 9ee, Arijez,andinski, +ijar...

#*



" isto vreme, #$#% usko umetniko i knjievno drtvo organizovalo je Prvu internacionalnu izlou.Nadeda izlae dve slike:$utarnja *etnja i Senjs!i rudni!A3&

Pariz, internacionalni centar umetnike aktivnosti, ivi i razvija se u znaku reakcije naimpresionistiko slikarstvo i ere prve plodove sa puteva koje su za soom ostavili postimpresionistiFogen, +an Fog i 4ezan. #$#% 4ezanova posmrtna slava je u jeku. #$#% izloeni su Fogenovi radovi,

priredjena je Matisova retrospektiva. #$## priredjena je komemorativna izloa usoa. Bste godinekuisti izlau u salama salona. " Salonu nezavisni, zajedno sa kuistima izlae i >agal. ada je

Nadeda odlazila #$#*, dogadjaju se pripreme za izloe futurista. ada je Nadeda stigla u Pariz,kuizam ulazei u svoju drugu analitiku fazu tek se pomaljao na javnim smotrama, dok je fovizam naizloama io vodei pravac i ujedno dominantna orjentacija likovnog ivota Pariza.

6 "ovizmuPoeci fovizma prve likovne revolucije '' veka vezuju se za Matisove slike jo iz #)$



aza 191:5empere koje je radila u Parizu i okolini Bulonjs!a *uma, $ezero u Bulonjs!oj *umi, Bulonjs!a *uma

koncipirane u irokim formama, ine zasenu celinu. Pokazuju sloodniju fakturu na kojoj se sustierazliven namaz sa pastoznim nanosom. adjene su skicozno, rzo, irokim potezom etke sa mnogo

ele i deluju vie kao eleka kojom slikar reaguje na udar vizuelnog oka, nego kao odredjenikomentar doivljaja.

"lja iz #$#% pokazuju znatno iri koloristiki registar i neposredno se vezuju za pred!odnu fazuintenzivnog kolorizma. 5akvi su markeovski mostovi:Kej na Seni, Most na Seni, (laa u Bretanji&

" ovo vreme ona je zagazila u jo jednu sferu: dekorativnu istorijku kompoziciju. 5realo je da toude serija od sedam veliki! dekorativni! slika iz ciklusa raljevia Marka. 8vde postoji idejnasprega sa Metrovie. " to vreme u okviru 4ecesije postoji monumentalnoHdekorativno slikarstvo.4auvale su se samo skice:Kraljevi) Mar!o, Milo* 6bili), Konjanii u *umi, Kosov!a devoj!a& -ko ismo trali inspiraciju za ove slike, mogli i smo je nai u Matisu. Njegove slike #gra i Muzi!a, videla

je na jesenjem salonu. 8ve skice su daleko manje dokument prvog pokuaja modernog

monumentalnog slikarstva u nas, a mnogo vie afirmacija doslednosti Nadedine likovne orjentacije.8stala je slikar savremeni! s!vatanja. 5ema je ila samo privid. &ez deskripcije i literature, i ovekompozicije je zamislila kao koloristike orkestracije.

5okom #$#% Metrovi priprema u 7agreu izlou grupe Meduli, kojoj pristupaju neki srpski islovenaki umetnici 3 deviza ?integralnog jugoslovenstva@ 6. Bzloa je posveena ciklusu Markaraljevia. Nadeda nije uspela da zavri svoje slike, te na izlou alje tri pejzaa: Ulia u snegu,notr /am u (arizu, ?iljerije na Seni 3 prva iz impresionistike faze, druge dve iz Pariske 6. ritikanerazume ili ignorie njene slike.

Bzloa Medulia ila je vrsta pripreme za imsku izlou #$##. paviljon raljevine 4rijeprojektovao je Petar &ajlovi, a reljefom dekorisali Metrovi i osandi. (ominantna linost izmedju

*2 izlagaa io je Bvan Metrovi. Nadeda je iz Pariza poslala dva velika panoa: #gra vila na planini,!raljevi) Mar!o i 8elja Kriljati), ali nije uspela da i! izloi*2.

4like iz prve pariske faze najlie su fovistikom izrazu. Medjutim, izmedju prve i druge pariske fazeosetna su pomeranja u koncepciji slike koje je udaljavaju od matisovske koncepcije slike. (ok jeMatisovo slikarstvo posle #$%0 lago, mirno, intelektualno, Nadedino je uznemireno, strasno,emocionalno. Cmocionalnost se vie ne izraava samo ojom, nego jo snanije faktura, koju ona uovoj fazi aktivira ritmovanim potezom i visokom pastom do reljefnosti zadravajuitrodimenzionalnost u odnosu na prostor.

aza 1911(ela druge Pariske faze sinteza su Nadedini! koloristiki! nastojanja, te!niki! pokuaja i onogekspresionistikoHfovistikog preplitanja u koncepciji. Pored instinkta i zanosa, na slikama je prisutnoznanje i odredjena likovna misao. 4ada se ona sve vie odvaja od Matisa. 4aeta !romatika sa manjeviolentnosti u kontrastu oja, vea uloga poteza, reljefnija faktura i specifino oseanje ritma, osoinesu slika ovog perioda. Na paleti kojom su ove slike komponovane sve se vie istie dominacija jedne

oje plave il zelene a, sve redje crvene, sa mnogo ele *;.(a i pojaala sjaj i sveinu oje, onapoput +an (ongena, esto podmazuje platno nekim toplim vernijom, otuda kroz naslage razni! tonovazelenog prodire iznutra, kroz samu materiju, trag cinoerne podloge to slikanoj povrini daje punou isjaj. 5akve su joj slike iz #$## 4otr /am, $ezero u Bulonjs!oj *umi&

*2Metrovi je isprva javio da slike nisu stigle na vreme, ali iri je slike odio to je ona otro zamerila

Metroviu. Murat, &ajlovi, 5odorovi rekli su za njene slike proizvod pornografije.*;8vakva kominacija oja primetna je posle #$%0 kod veine fovista. 5ako slikaju Arijez i +lamenk, a Marke

jo ranije.

#2



4like tipine za ovaj period 3 oe4otr /am, $ezero u >on*anu, $ezero u Bulonjs!oj *umi, obanin,Ksenija nastasijevi) + pokazuju i u te!nikom pogledu itnu razliku u poredjenju sa svimpred!odnim fazama. Potez je na njima doio specifinu ulogu. >irok i !itar, on sada sledi formu, ali jene opisuje, svojim ritmom nosilac je emocije i odraz ekspresionistikog temperamenta, otkrivastvaralaki proces umetnika. 4nano su fakturirane, pozadina je uvek manje pastozna, a masa liskog

predmeta deluje gotovo reljefno. Na ovim slikama ona ostvaruje ritmiku senzaciju.

8vakve slike donele su joj pozitivne kritike. Pokazala i! je na Desenjem salonu $ezero u >on*anu,Ugao 8ot*ildove !u)e u Bulonjs!oj *umi +, u 4lonu internacionalne unije 4otr /am&&&izlae i &rankoPopovi 6i #$#* na B+ jugoslovenskoj izloi u &eogradu. " &eogradu od $ eksponata koje je poslala,< je ilo iz pariskog perioda Bulonjs!a *uma, na jezeru Co*ar, 4otr /am, asada 4otr /am, ?iljerijena Seni, 4a >on*anu +& ritika ovoga puta nije zaoila Nadedu, ali nije imala dovoljno razumevanjani znanja da oceni znaaj njeni! slika, ni onda kada je izraavala izvesnu naklonost. Moe se izdvojitisamo Moa Pijade, koji je znao da nadje adekvatnu re za vrednost i avangardni znaaj Nadedinogdela.

7a nepune dve godine ona je razvila i definitivno odredila specifinu koncepciju svoje umetnosti.

azvoj se u Parizu nastavio i jo vie personalizovao. 7a!valjujui pariskim radovima, njen opusdeluje celovito i puno. Moe se postaviti pitanje kuda i dalje krenula u svojim traenjima. 8ve slikesu najvii dometi srpske umetnosti i ujedno savremeni evropski ekvivalent srpske moderne umetnosti.

.atni period 191 / 1915Nakon B+ jugoslovenske izloe, na ijim se pripremama toliko angaovala, ona e postati i njenkritiar. 8na je ne posmatra kao manifestaciju pojedini! naroda, nego kao izlou 9ade i Medulia, toona svodi pod dve opozitne koncepcije: konzervativce i moderne. Gvali Metrovia, 4lovence, istieono to je napredno 3 &ranko Popovi 6. &ila je to njena poslednja kritika."spela je da otvori slikarsku kolu. #$#* poinju &alkanski ratovi, umiru joj majka i dve sestre.8dlazi u rat kao olniarka.

(va Dezirova mosta, tri pezaa(rizrena, u vie ma!ova 0ra5ania i Kosovo (olje, nekoliko portretaratnika,asada svetog Mar!a 3 nastala u toku kratkog puta u Btaliju 6, sliice 8u*evina i Catori poljs!ebolnieje sve to je od ratni! slika stiglo do nas. aspoloenje je orfejsko, svetlost nova, ali su rukopisi izraz isti: treperenje unutarnjeg ivota, zaljuljenost u prirodu, u svetlost. Paleta je od malo ojaaliuarena, ukti: crvena, naroito crvena, pa zelena, uta, ljuiasta i mnogo ele. "dar doivljaja

pretoen u oju.

8vaj poslednji period svakako je rezultat postignutog u vremenu #$%$H#$#*. poslednja dela saeta,svedena na itno jo su neposrednije prenosila uedjenja kojima odie ceo njen opus: samo da se

ojom moe izraziti snaga unutarnjeg doivljaja, ljuav, i ono duoko oduevljenje prirodom, tolikokarakteristino za Nadedino s!vatanje ivota i sveta.Ckspresionistike koncepcije, prenaglaenog !romatizma, esto rutalne ekspresivnosti, jednostavnogi saetog izraza slike ovog perioda samo su poenta onog uspinjanja kojem Nadedin kolorizam teiod #$%2, preko #$%$ i obanina iz #$#* remek dela neoinog znaaja, koji je postupkom pariskodeloa !romatizmom najavljuje atni period.Mala slika 8u*evina dragocena je kao nesputana eksteriorizacija njenog poimanja oje. " ovojnajkoloristinijoj epo!i oja se izgradila i autonomni slikarski element. "z osloodjenje paleterazvijala se i vea nezavisnost u odnosu na predmet. 7audjujua je savremenost i slooda koncepcije.?(inamiki ekspresionizam@ nazvao je &ranko Popovi ovaj ritam koloristiki! slapova Nadedinog

poslednjeg perioda.

Nameravala je ove slike da izloi u +eneciji, na ijenalima #$#2. nije stigla da ostvari nameru. "mrlaje od tifusa u olnici u +aljevu #$#;.

#;



Nadeda je od zaetnika srpske moderne umetnosti izrasla u njenu najmarkantniju linost. 7naajnjenog dela lei u ojektivnoj umetnikoj vrednosti i u njegovom avangardnom karakteru. Bz togaspekta trea ga i vrednovati.Pripadajui porodici veliki! kolorista ekspresionistikog smera koji stvaraju egzaltirano, estinomtemperamenta i izrazitom individualnou, neuklopljivo u opte principe pravaca ili pojedini! kola,njeno je slikarstvo jedna vlastita umetnost. Njeno slikarstvo predstavlja najrevolucionarniju

prekretnicu u srpskoj umetnosti.Potovala je tekovine impresionizma. &ila je napredniji slikar od kritiara jer je svojim slikarstvom

pripadala sledeoj etapi u razvoju moderne umetnosti.Njeno slikarstvo ne samo da je donosilo novo, ono je ukazivalo i na pravac daljeg razvoja, alizaudjujue moderno, uspostavie kontinuitet tek sa generacijom etvrte decenije onjovi, 7oraPetrovi, &ijeli, Do, (orovi koja e svojim koloristikim ekspresionizmom nastaviti Nadedinukoncepciju.Gronoloka podudarnost njene umetnosti sa prvim pojavama ekspresionizma, fenomen je u naimrazmerama jedinstven, a u svetskim neosporno avangardan.

Petar 'orovi-i!+ed*# stvarnosti i #topi*e-M. . Proti

Petar (orovi je rodjen u Peuju, studirao je u Peti i Parizu. #$#) pounjenik i revolucionar. #$*#predsednik &aranjske repulike. " srednjim godinama on je slikar od glasa u sazvedju intelektualneelite. 3rlea, isti, &ogdanovi, Maslea6. Prvo je io profesor "metnike kole, zatim -kademije9ikovni! "metnosti na ijem osnivanju je radio.

8krenut je novom unutarnjem i spoljnom prostoru, kao i idealnom posmatrau. Njegove slike nisu ilenamenjene gradjanskoj soi skuenog alkanskog sveta 3retko je prodavao slike6. &ar 2%Htak njegovi!slika moglo i se nazvati remek delima 3 Portret pralje 4uzane, Marka istia, rlee, 4. Dovanovia,

pejzai iz (urovnika i Gvara, aranfili 6. 5o je znaajno i zato to je poetika kolorizma kojoj jepripadao prola pre nego to je potpunije iskoroena, pa i ez njegovog opusa odredjeni vidoviivota u jugoslovenskoj sredini izmedju dva svetska rata ostali neiskazani.4avremena kritika ila je svesna njegove uloge 3 &ranko Popovi ga naziva ?prolemskimslikarom@ 6.Gronoloki periodi (orovievog razvoja se uglavnom poklapaju sa tipolokim celinama njegovogopusa. Periodizacija (orovievog dela:

#. #$%$ #$## poeci Peuj, -kademija u &udimpeti.*. #$#* #$*< Prvi period tenja ka monumentalnoj umetnosti '' veka, ora protiv

?eventualnog i efemernog olika@, kuizam, ekspresionizam i senizam 3ekspresionizamforme6, tradicionalizam renesansni i muzejski uzori svojstveni treoj ?konstruktivnoj@deceniji .

1. #$*0 #$1% (rugi, prelazni period prelaz od geometrijskog olika ka oji, od 4ezana kaMatisu 3 spajanje geometrijske forme sa istom ojom 6

2. #$1# #$2# 5rei period poeda iste oje i neposrednog izvodjenja, kolorizam iekspresionizam oje i gesta 3 mada orfizam oje i dionizijska strastvenost gesta ni tada nerazaraju vrstu i svesnu osnovu slike 6.

odjen je #)$% u orazovanoj trgovakoj porodici u Peuju. 4tudirao je u &udimpeti 3 kao i 7.Petrovi, 5aakovi, adovi 6. " slikarstvu &udimpete, koje je najvie pod uticajem Min!ena,

preovladjuju naturalistika, pleneristika i imepresionistika s!vatanja. 5raje i uticaj eke i nemakesecesije. 4tari model B inpresionistika intuicija 3 potez privlai ga Pariz 6, ali i presti tradicije3prostor sugerisan kontrastom svetloHtamnog 6.Mrtva priroda sa !ar"iolom, >iitars!o sre&

rajem #$## dolazi u Pariz, koji je veoma iv. 8javljuju se studije o uizmu 3Flez i Metsene6,(elone izlae simultane prozore 3 ?8rfizam@ 6, &rak i Pikaso prave kolae, (ian -kt koji silazi

stepenicama. Matisove ideje iznete #$%) 3Bele*!e jednog sli!ara +ve su postale itne estetikepremise.

#



(oroviev oravak u Parizu poklapa se sa Nadedinim 3 uklapa se u fovizam i ekspresionizam 6 i&jelievim 3 iznenadjen novinama i razume i! 6. (orovi se ukljuuje u najintelektualniju struju kuizam 3 sintetiki 6, ali je ta platna kasnije unitio, kada je promenio poglede ostali su crtei.edosled njegovi! razvojni! faza nije najpravilniji posle ti! kuistiki! crtea, iste godine se

pomalja ekspresionizam olika 3utoportret 8adni 19E3 +, zatim isti sezanizam Mrtva prirodasa narandzama + metod svetloHtamnog gradjenja forme.Bskljuuje istu oju, sve azira na tonu.astko Petrovi kae: ?Najvea vrednost (orovia jeste u crtanju i kompoziciji@." ovom prvom periodu linija je ru predmeta i volumena, granica svetlosti i senke, ne izdvojena, vesamostalna vrednost.#$#* #$#2 kuistiki crtei aktova, tj. namerno kuistiki sa sezanovskom osnovom.

+rativi se iz Pariza, (orovi prvo do kraja dovodi sezanovku ideju slike 3Mrtva priroda sanarandom #$#2 6, da i je zatim napustio i usvojio novi smer vremena tradicionalizam prelazi natzv. Muzejsku sliku:(ortret gluma, /evoj!a u rnom #$#0. oreni tradicionalizma nalaze se uestetici epo!e, tenji ka ?monumentalnoj umetnosti '' veka@ i prezirom prema ?efemernom oliku@.

Nju je uveo medju prvima, ve od #$#; 3manje oslanjajui se na 4ezana od >umanovia, a vie

posredstvom stari! majstora 6. 8n nikada ne usvaja 4ezanovsko itno naelo razvijanje volumena napovrini i njegovu sugestiju istim tonovima, ve radi klasinom valerskom organizacijom, prostorima duinu...8paske na raun Metrovia ?Dezik vajarev je forma, slikarev oja. e ane/"ote& ne istorij#& ne/o$riro"#. arijaije& $rostor& s*et'ost& boja& orma to je i'j 'iko*ne #metnosti& ne +#/ o/"an5.

#$*% prvi put izlae u &eogradu 3grupne izloe6.5. Manojlovi: ?"sred svog koloristikog zanosa (orovi ne zanemaruje nikada crte i modelaciju.&oja kod njega nikada ne razija formu, ve je potinjena ovoj@.&. Popovi: ? " (oroviu kao slikaru ore se dva s!vatanja: jedno je isto slikarstvo, i to onosezanovsko, uz koje ide smisao za osvetljenje i oju sintetikoL drugo je konstruktivno, kuistiko,analitiko kome je podloga uradjeno slikarsko oseanje plastike forme@. Na primer(rimors!i predeo

iz #$*1 je u du!u tree decenije plastino iznad pikturalnog.4am (orovi kae: ? 8snova nove umetnosti je nauna. +eliki 9eonardo je znao da se ez finogintelektualizma ne moe doi do otkrovenja. "metnik je tak koji svojom intuicijom i intelektomrealizuje mistine zakone prirode. - nije zato tu da dekorie neku sou@.#$** izlae na + jugoslovenskoj izloi.#$*1 Denera renesansno s!vatanje slike i postkuistiko sintetizovanje. enesansno tonsko

jedinstvo njegovi! svetloHtamni! slika najavljjue njegovu uduu paletu.

" prelaznom periodu ispituje oe alternative: istorijski zagasiti ton, ali i oju, sunce, vitalistikipostupak, rad sa prirodom.#$*0 je ponovo u Parizu.Bres!vepredstavljaju oprotaj od konstruktivnog slikarstva 3 iste godine toini i 4ava >umanovi sa(ijanom >adjom +&Novi putokazi su +an Fog i Matis. +enere se preoraujuuKupa5ie& 4tvarni preokret deava se #$*0, kada sa porodicom i onjoviem letuje i slika na-zurnoj oali novina je u istoj oji koja je gotovo papartistikaK

Maslinja! najvljuje iskaz dionizijskog.8javljuje kritike 3#16 u(ariser /eutse .eitung, naroito !vali Matisa.#$*) platna sa>opuda /ubrova5!i F, Masline, Mrtva priroda sa papri!ama+ najavljuju novu poetikuekspresionizma oje i gesta. 4lika je ravna povrina pokrivena linearnim i ojenim znacima prostor

je sve manje naglaen.#$*$ Mlini, opet Pariz.Dadran ga definitivno odvlai ka dionizijskomHarkadijskom predelu. adi i niz portreta ena /evoj!au !upa)em !ostimu, (lava ena u utom 3 tanak, rz graficizam naknadno dodat 6L portreti u predelu.

Mrtva priroda sa sli!om Modiljanijapodsea na Matisa. Pomiriti 4ezanovu ?klasinu strukturu@ slike

sa modernim skladom i zvukom oje Matisova ?integralna vizija@. 4vetlost i oje uinio je glanomsadrajnou slike. " prelaznom periodu jo uvek njegova misao tei geometriji a oseanje ivota iprirodi.

#0



Posle >umanovia ?sintetino@ slikarstvo sa &ijeliem, DaK B onjoviem naputa i (orovi, njegovnajraniji zaetnik. 8n primenjuje neke koloristike sisteme: sistem !armonije uskladjujekomplemertarne oje, pojaava mase iste oje uvodjenjem veliki! oaza sive, sistem mono!romije...on i dalje smatra da je crte mimetika osnova.Putuje u Arancusku, Golandiju, (almaciju. Nikada ne slika &eograd u kome ivi.

msterdam, ru*!a gora, Mlini, /ubrovni!, Gvar, /unav&(osta tradicionalna kompozicija. Eedj zavenim, za ulno intenzivnim postojanjem.#$1# izloa u Gagu.

(ralja Suzana, Mati sa sin5i)em, !t plave devoj!e, >ee)i a!t u pleneru sve su to portreti.?rg Svetog Mar!a izlae #$1) na &ijenalu u +eneciji.

Karan"ili 3Matisova pozadina cvetni tapet6,Bouri$2% Gvar Stari Bepo rezimira njegov socijalni stav, kao da izrasta iz prirodnog i drutvenogamijenta drevni! primorski! gradova. Pred realnou nestaje njegov poedniki optimizam.

Gvar # i Gvar ## ve su mirniji i zamiljenjiji 3senka rata6.#$2# povlai se u Frocku sa porodicom. 5u radi slike predela sline poecima u Peuju i &udimpeti.

Nema vie iroko oojeni! masa, eksplozivnog poteza.

ak"*#ak8igledne su (orovieve tenje: ka modernom konceptu podraavanja, modernom realizmu, kapanteizmu i novom projektu odnosa oveka, stvarnosti i prirode u kome se nazire ozorje utopijskog.Mimezis se zapaa u sledeim svojstvima (orovieve slike: u ouvanom integritetu predmeta u

prostoru, njegovom izgledu i zapremenini, u relanom crteu, u psi!olokom verizmu likova."vek je slikao po modelu njegova mata i misao doijale su krila samo u dodiru sa postojeim.4vestan je, sa andinskim, oseajne vrednosti predmeta i oje."topijsku ideju, oseanje ivota kao letnjeg praznika, dorovi iskazuje enskim telima i likovima u

predelu sa morem, maslinama, cveem, ne samo ojom, gestom i linijom. 5e slike lie na praznik umitskoj -rkadiji pune svetlosti, !edonizma (orovi veruje u mogunost zemaljskog ostvarenjaljudske sree.Bako pripadnik intelektualne levice, nije verovao u umetnost kao neposredno orudje politike veruje u

samoitnost umetnosti.

Njegovo delo predstavlja sintezu tradicionalni! vrednosti 3 crte, modelacija, antropocentrizam,anatomija, mikologija 6 i moderni! tekovina.

Njegovu osnovnu ulogu vidimo u uvodjenju onovljenog mimezisa u najavangardniji tokjugoslovenskog slikarstva prve polovine '' veka u projektu panteistikog utopizma, u idealupotpunosti.

#)



)"ikarstvo veka- 2M&N4) NA ,2 264),A&,Mio"ra/. . Proti

Po(ei j#/os'o*ensko/ mo"erno/ s'ikarst*a

P"eneri!a+ 3kraj 'B' veka6Potuje odlike akademske umetnosti crte i tanost opisa. &oja je jako prosvetljena i arena ali nijeautonomni inilac slike ve trenutak opisa. 4auvano je vlaersko naelo, odnos svetloHtamnog, a time itrodimenzionalno poimanje prostora.8snovna novina plenerizma je uvodjenje prirodne, dnevne svetlosti u sliku i otud ta jasna ojaL

predeli, portreti, a velike figuralne kompozicije su retke 3 tada se ve zalizi u secesiju i simolizam 6.Fovorei o jugoslovenskim pleneristima, mi ustvari govorimo o pojavui novog u okviru starog.Plenerizam je opti stav, koji, dakle ne iskljuuje posene stavove secesiju i simolizam, na primer.7og ravnotee stari! i novi! osoina za plenerizam se moe rei da je impresionizovani akademizam,kao to e, trideseti! godina, iti rei o akademizovanom impresionizmu.Primeri:

Beta Du!anovi) >etnji dan Mar!o Murat uH par! 19:2

Plenerizam je pripremio s!vatanje i pri!vatanje impresionizma. Posle impresionizma isezava iplenerizam. Bzmedju #$2;H;% socHrealizam ga uz !umanizam ponovo uvodi u slikarstvo kao metodkoji odgovara naklonostima prema veristikom uoliavanju ideoloki izaranog motiva.

)ecesi*a i si+o"i!a+ sti" 1900 Med#"i" spektru stilski! pomeranja ovog perioda, secesija i simolizam oznaavaju prelaz ka novom, ili ak,i samo novo slikarstvo.najuoljivija vizuelna oeleja secesije pojavljuju se i u jugoslovenskomslikarstvu, grafici, ar!itekturi, nametaju, a poseno u zapadnim jugoslovenskim centrima.

Frupa Meduli 3 #$%)H#< 6 u Grvatskoj formirana je, ustvari, uglavnom na osnovama estetski!s!vatanja imolista i secesionista 3 +la!o &ukovac, 5omislav rizman, Bvan Metrovi, 5. osandi 6." uem, stilskom znaenju na jugoslovensko slikarstvo vie je uticao simolizam nego secesija.4ecesija, u jednoj iroj definicijiukljuuje simolizam i stoga dozvoljava da se umetnici razliiti!stilistiki! osoina uroje u istu grupu.8pta svojstvo simolizma ispoljena su i u jugoslovenskim kulturnim sredinamaL mistino verovanjeda je vidljiva priroda simol druge, nevidljive realnosti, suprostavljenje empirizmu, ulnom, jer onoto oko vidi nije samo to ve i neto drugo. "metnost nije apersonalna, ve sujektivna, zato dajudu!ovnu senku stvari, a ne samu stvarL nju uzimaju kao znamen unutranjeg pokreta, romantineenje vere u lepo i onostrano. -ko realno iskustvo i pri!vate ono je, slino kao kasnije kodnadrealista, u funkciji suprotnog, irealnog i neizrecivog.4imoli su im vieslojni i tamni, okrenuti ljuavi i smrti, pre svega. 8tuda je i jugoslovenski

simolizam zaokupljen alegorijama, paraolama, porukama svetske literature, naroito motivimapakla, raja, Folgote, (anteovom &oanstvenom komedijom.4enovitost i nejasnost sugestije trea da omogui viesmernost samog tumaenja, kao i duljeuestvovanje u emocionalnom prostoru slike. 4imolizam je io ouzet religijom lepog, pre je to iomistini olik estetizma. 4imoli su vieslojni i tamni okrenuti ljuavi i smrti pre svega.Privueni su antinomijama, naga enska tela, skeleti, andjeli, demoni. Postoji dvojnost: sa jedne straneteret estetizma, erudicije, istorijske alegorije, privrenost starim simolima spreava i! da uine

prodore u novo, a sa druge strane nji!ova sumnje, odijanje protivnike jednodimenzionalnosti svetaine i! i danas aktuelnim, mnogim osoinama su pretee nadrealizma. Eeleli su da pomire slikarstvo,literaturu i muziku. od nas postoje samo neki elementi.od nas manje ima dela u kojima je raskid sa akademizmom osetniji i prisustvo modernostioiglednije 3 kakva je secesionistika$esen Mirka akog ili simolistikaKu)a uz more Cmanuela+idovia 6. /ea sum, na primer, dela pleneristike sintakse. " svakom sluaju, simolizam se kao

#$



jezik pojavljuje u poetikim idiomima epo!e plenerizmu, impresionizmu i neoimpresionizmu3 Flii, +idovi 6 i Min!enskog kruga 3 German, &ai 6.Bzukrtani uticaji simolizma i secesije zapaaju se, zog nji!ovi! veza sa tradicijom, krajem 'B'veka, a preko grupe Meduli i sve do kraja B svetskog rata to je oigledno po sintaksi, rukopisu,kolektivno pri!vaenim simolima i velikim temama 3 (ante, nacionalni mit, osovo 6, kao i zogverovanja u lepo i ideal, zog opojnog misticizma i elje da se prevazidje iskustvo, a i zog toga to jeMetrovi io primer koji je uivao opte potovanje. Pojedina esto deklamatorska nacionalnagledita omoguila su umetnicima da iskoriste narodnu mitologiju, za koju nema mesta uimpresionizmu ili ekspresionizmu, koji su u tom pogledu znatno neutralniji.Flavni predstavnici su:

>eon Koen $osi"ov san Mar!o Murat enja 4adeda (etrovi) (redeo iz #&&&iz ranijeg perioda Mali*a 0li*i) 6strvo, (redeo iz #talije, (redeo iz 8ima. Ne interesuje se za rastvaranje

svetlosti na mrlje ive oje i fiksiranog trenutnog ulnog opaaja, ve slika sporo,konemplativno , ne trenutak, ve tajnu kao egzistencijalnu konstantu, otuda mu je olik vrsti teak, kontura je tvrda, pasta je gusta, uva integritete forme.

Bran!o (opovi) Milo* 0olubovi)

" 4riji je secesija ispoljena u radovima (. D. Medenjaka.Faenje simolizma predstavlja delo#gnjata $& 8ibari sa Kaprija valoviti secesijski ritam i snanalinearna profilacija i delo Save Cumanovi)a 0&&&

Minhenski kr#%"ticaj Min!ena oseao se u mnogim pravcima toga vremena: u pleneristikom slikarstvu, u jugend stilu, u ekspresionizmu, kao i u nekim posenim odlikama tzv Min!enskog kruga. " tom prelaznom

periodu, kod nas je esta rekapitulacija tradicije na nain osoen za Manea, koja e i kasnije itikarakteristina za izvesne ?konstruktivne@ tendencije iz BBB decenije 3 vrstina forme, prednostsvetloH

tamnog nad ojom 6.5o nisu svi slikari koji su se kolovali u Min!enu od nai! Mo*a (ijade, Milovanovi) i Mili)evi)autoporetretima i portretima.(vojstvo tradicije i novog kao kod plenerizma, ali umesto uzora plenerista H akademizma 'B' veka,ovi slikari dulje doivljavaju umetnost i egzistenciju, a kada je u pitanju tradicija H Foja i +elaskez, asponu sa njima predstavlja rani Mane, a takodje i posrednici i uzori koje je nudila Nemaka u trenutkukolovanja: 9ajl, 9ierman, Gaerman.37aokupljeni su figurom, a ne pejzaom i mrtvom prirodom. (uina prostora je odredjenamodelacijom loptastog volumena 3 princip kugle -ea 6. "smerenost ka literarnoj razradi motiva zarazliku od simolista.6tradicija se zapaa, pre svega, u valerskom sklopu i gradaciji, u crnoHsivom tonskom olikovanju

predmeta uz gotovo potpuno iskljuenje iste oje, a moderno u svesti o oliku i njegovoj

autonomiji.8va koncepcija ima svoj tipian izraz u tzv Grvatskoj koli. Predstavnici srpskog slikarstva ovogkruga su:

Kosta Mili5evi) Milan Milovanovi) sa svojim ranim delima Mo*a (ijade le!sandar Se!uli)&&&

+presioni!a+Naporedo sa pleneristikim slikarstvom, secesijom, simolizmom i Min!enskim krugom, pojavio se iimpresionizam. Pariski impresionizam nije prvo i neosporno uticao na pojavu ni srpskog, ni

slovenakog impresionizma, iako su Nadeda i Milovanovi iveli i radili u Parizu. Na nji! je vie

*%



uticao Min!en. 4vi su se kolovali u Min!enu kod -ea, zatim na -kademiji, pre nego to iproduili za Pariz. Nemaki muzeji su prvi izloili francuske impresioniste." poredjenju sa pleneristima, impresionisti unose neke radikalne izmene. 4vetlost nije data kao

prirodna, umesto toga razloena je u oje spektra. Motiv je rastvoren u svetlosti, u treperenju ivi!poteza i svetlosti. Bmpresija doivljaj svetla, oje, a ne samog motiva. Promene u odnosu naplenerizam vidljive su u svim komponentama slike: u oji, liniji, predmetu, formi, prostoru,kompoziciji i te!nici." jugoslovenskim kulturnim sredinama impresionizam je ispoljen prvenstveno u delima slovenaki!3 Dakopi, Fro!ar, Dama grupa 4ava 6 i srpski! slikara." 4riji impresionizam dosee vr!unac u Milovanovievim i Milevievim platnima iz nji!ovogdoratnog i ratnog stvaranja, kao i u nekim Nadedinim platnima 3 #$%0 6. Bspoljava se i u 9adi.

4adeda (etrovi) impresionistika slika je samo/ereglije na Savi, Stara !araula, (ortretsestre ndje, a ostale su ekspresionistike.

Milovanovi) Grast, Drata Mili)evi) (role)e, Ku)a !r5marie $anje, i dela sa Kr"a&

Bpresionizam e iti prekinut u treoj deceniji, a nastavljen u etvrtoj u izmenjenom intimistikomvidu ili e trajati kao suistorijski fenomen.

(akle, iako nema raspon postupnosti 3 kao francuski od Monea do 4ezana, on ima svoju stilskumorfologiju i du!ovnu tipologiju.

&kspresioni!a+ o*e i %esta :;od nas,u periodu #$%%H*%, a i kasnije, preplitao se uticaj prvog talasa ekspresionizma 3 +an Fog6 sanjegovim drugim talasom 3 uglavnom Munka 6. " trentku kada Fro!ar, a ponekad i Dakopi, prelazina ekspresionizam pojavljuje se revija Gervarta +aldena (er 4turm, kao reakcija naimpresionizam*



podraavanja. 9epote su ponitile klasian ideal lepog 3 +aler 6, uveden je estetski pluralizam irelativizam.B sama umetnost BBB decenije je uostalom sloena i protivrena: mada izrasta iz novi! du!ovni! sfera irevolta protiv tradicije, ona dajui joj dulje znaenje, tradiciji omoguava novu, jedinstvenu ulogu.Der pojam umetnosti poistoveuje se sa istorijskom univerzalnou i sveukupnom sveu i iskustvom,to je polazna taka u traenju njenog opteg ia, kao i znaenja njeni! poseni! vidova. 5o su koreninjene tenje ka sintezi.5akvu atmosferu stvoril su uenici Pariza, Min!ena, &ea, &udimpete i rakova, i to u svim veimkulturnim centrima Dugoslavije. 4tvorili su$ugo(adaistika totalna negacija pretpostavljala je totalnu sloodu koja je zaokupila rojne jugoslovenske

pisce i o!rarila i! da stvore ?Dugo dadu@: dragan -leksi pokree ?(adaHtank@ #$** i ?(ada dez@#$**, a +irgil Poljanski 3 &ranislav Mici 6, rat 9juomira Micia, osnivaa 7enita i nekadanjegizdavaa ljuljanskog asopisa ?4vetokret@, ?(adaHjok@ #$**. ?(adaHjok@ se moe smatrati

ogrankom ?7enita@, nastoji da alanizuje (adu, da suprostavi i pretpostavi Bstok 7apadu.8draz tog ranog posleratnog unta io je zenitizam, odnosno asopis ?7enit@ 3 #$*#H#$*< 69juomira Micia. Njegov program ne nosi samo negaciju, ve koncept i predlog. Posveujui ?(adi@

panju od prvog roja, ne razlikujui se od nje toliko onim to nee koliko onim ta !oe, i zenitizamje protiv kapitalizma i evropskog sistema vrednosti, logike i racionalizma. " manifestu iz #$**podvlai se da je ?osloodjen od svi! akademski! okova i priznati! lai evropskog klasicizma iarnumske civilizacije@. ?7enit@ pie o &ijeliu, Fecanu, 9isickom, Faou, Pevzneru, 5atljinu,Maljeviu, andinskom, Pasternaku, MarinetijuL reprodukuje Fleza, -r!ipenka, Petrova...

ao is!od svi! ti! intelektualni! i ideoloki! gianja tere decenije nastaje tenja ka vrstom oliku unjegovoj prostornoj i mentalnoj rekonstrukciji. 4ve je u toj epo!i sintetino, konstruktivno. Jeladecenija je posveena traganju za formom i strukturom, kao to su prva i druga zaokupljene svetlou i

ojom. Naglaena forma spoljanje i unutranje geometrije koju su impresionisti napustili ali koju jeponovo pri!vatio kuizam i njena prevlast nad ojom, ila je ?sintetiki@, ?konstruktivni@ ciljumetnika razliiti! naklonosti, i moderni! i konzervativni!. Poetika pret!odnog perioda ila je

jednoglasno naputena, ali ne na isti nain podjednako u ime Pusena i Pikasa a ak su i te negacijeesto vodile ka sinteziL razlika izmedju ti! s!vatanja smanjuje se u treoj deceniji zog injenice da jeempirijska stvarnost samo ponekad poreknuta 3 /ernigoj, Petrov, adovi...6 i zamenjena estetskomstvarnou. " tom smislu moemo govoriti o odjecima 4ezanizma, kuizma, futurizma,ekspresionizma i tradicije, ?apolonske@ racionalne struje, koja je potisnuta ?dionizijskom@racionalnom strujom.

)e!ani!a+askrsnica starog i novog, prvog i drugog razdolja sezanizam predstavlja temeljno iskustvoevropske likovne kulture, otvoreno prema razliitim zakljucima i izorima. Bz 4ezanovog rentijerskogmelona ponikla je veina revolucionarni!pokreta '' veka. Posle zavrene avanture ti! pokreta, 4ezanse pojavljuje ne samo kao nji!ovo is!odite i kao nji!ova sinteza: u treoj deceniji on je odista uzrok i

posledica.7naaj sezanizma moe se zato posmatrati trojako:

H kao is!odite dalji! otkriaH kao savremenii pogled na tradicijuH kao zatvorena ema i uticaj.

Medju slikarima koji su 4ezanovim putem ili ka antiimpresionistikoj koncepciji forme, planova, iprostora izdvajaju se:

&ranko Popovi (ortert mladog nau5ni!a, utoportret +

Moa Pijade utoportreti iz #$#%, #$#



4ava >umanoviDovan &ijeliMilo MilunoviB neki lanovi ?Proletnjeg salona@ 3 &eci, 5artalja, Mie... 6.

ao doktrina i iskustvo, sezanizam je omoguio razvoj u razliitim pravcima: ka kuizmu svojims!vatanjem slika kao sistema isti!, geometrizovani!, ?apsolutni!@ olikaL ka ekspresionizmu svojim insistiranjem na karakteru i unutarnjem liku stvari deformisanjem predmeta i pojaavanjemolikaL ka neoklasicizmu svojom tenjom ka Pusenu, apsolutnom, optem, konanom. Prodor kaovim pokretima uinjen je na samom poetku ovog perida, da i se kasnije pretopio u neoklasicizam, iuote, u tradicionalizam. " spektru njegovi! poetni! tenji preovladjuje, medjutim, kuizam,odnosno postkuizam.

Postk#i!a+ / Andre ,otBzuzmemo li (orovieve kuistike crtee kristaloidni! olika koje moemo oznaiti kao poetaknaeg kuizma i koji su nastali #$#1, #$#2, est godina poto je Pikaso uradio vinjons!e gospodjieIadovieve akvarele, crtee i kolaeL dela Milana onjovia iz #$** i pojedine slika i linoleumeMi!ajla Petrova 3 ompozicija roj 00, #$*2 6 kuistiak ?konstruktivnost@ najvie je i

najneposrednije potekla iz spektra postkuistiki! ideja koje olivaju 8zenfan i Eanre 3 purizam 6, anaroito ?umereni@, ?francuski kuisti@, -ndre 9ot, Marija &lanar, oe de la Areneja, Marija9oransen, ideje koje su formulisane u ?Modernom slikarstvu@ 8zenfana i Eanrea, u ?&elekama oumetnosti@ 8zenfana i u knjigama -ndre 9ota, kao i u izjavama ostali!. 7a sve nji! osoeno jekritiko revidiranje i popravljanje kuizma, spajanje savremenog ivota i novog sa tradicijom.

Najneposredniji io je 9otov uticaj. Njegivo figurativno slikarstvo nastavlja, u kuistikom maniru, sastrau ka predmetu, materiji, anegdoti i, suprostavljajui se tako umnogome kuistima, zaokupljeno

je figuralnom kompozicijom, predelom, portretom, i, jo ee mrtvom prirodom. +eliki poznavalacstari! majstira, 9ot spaja kuizam sa renesansom, uveren da je za razvoj i pri!vatanje slikarstvaneop!odan kontinuitet. 5ako je, pored anegdote, u kuistiku konstrukciju uveo klasinu kompozicijui treu dimenziju, duinu.(esetak slikara prolo je kroz njegovu akademiju u Parizu. 5o su:

4ava >umanovi, 4onja ovaeviH5ajevi, Milenko >eran, Bvan 9uev, 8ton Postrunik, Momil4tevanovi, 4ergije Flumac, Milica /adjevi i +era NikoliHPodrinski.

&kspresioni!a+ o"ikaNa putu od sezanizma do kuizma, i od sezanizma i kuizma do tradicije vizija nove generacijezalazila je i u podnelje ekspresionizma: podsvesti, dinamizma, tajanstva i velike poruke. -li iekspresionizam saima upravo pokrete i iskustva koji su u plastinoj ii epo!e sezanizam, kuizam,futurizam, to je Gervartu +aldenu, izdavau ?(er 4turm@, dopustilo da ga definie krajnjeekstenzivno: on je otvorena vena kola ez odredjenog stila, iako sa odredjenom filozofijom.Medju naslednicima ekspresionizma forme su i 4ava >umanovi, Bvan adovi, onjovi, 9juo&ai, 5artalja. Medjutim, ti trenutci su ili prolazni i ilo i! je malo 3 ar oni! avangardni! 6 udrugom opusu ovi! slikara.

ije'ie* sezanizam nije se pretopio u kuizam, ve u ekspresionizam tipa Marka i andinskog, umono ritmovanje, zguavanje i sairanje olika, u kosmoloku viziju Borba dana i no)i, pstra!tni

predeo, reprodukuje 7enit 6. 7ato Mici priznaje jedino njega kao ekspresionistu, onje osetio ?ojukao muziku@. 8dlatle, on kree u potpuno suprotnom pravcu, ka tradiciji.

6#mano*ije na ma!ove lizak ne nemakom, nego francuskom ekspresionizmu. 4am je ukazao naFromerov uticaj, koji se otkriva u njegovom muralizmu, na velikim platnima gde se ritmuju i spajajukrupni, podvueni olici, pri emu predmet nije zamenio sie, ni forma, platina namera temu.astko Petrovi pominje, uostalom, ?ekspresionistiki realizam@ kao jednu njegovu fazu. Mada naraskrsnici izmedju kuizma i Cngra, ova platna nose ekspresionistiki peat Mornar u lui, 4a izvoru

#$*# 6.Grvatski umetnici &ai, 5artalja

*1



" 4loveniji e ekspresionizam zauzeti poloaj trajnijeg uedjenja, pa ak i kole 3 lu Mladi! #$**,Arance ralj, 5one ralj, +eno Pilon, &oidar Dakac 6.

)rpsko s"ikarstvo veka Mio"ra/ . Proti

.ad*an*e srpske +oderne 1900 / 1918

4tkria Prve : 190? ; i @etvrte :191 ; #%os"ovenske #+etnike i!"oePoetak savremene srpske umetnosti najee se vezuje za Prvu jugoslovensku izlou, odrane u&eogradu #$%2. na kojoj je uestvovalo oko stotinu srpski!, !rvatski!, slovenaki! i ugarski!umetnika. 8na je najavila moderan izraz i senziilitet i po tome je znaajnija od uea srpski!umetnika na iloi u Parizu #$%%, pa ak i od prve samostalne izloe Nadede Petrovi u &eogradu.Bzloa je oelodanila moderan fenomen postojanja dve umetnosti: oficijalne i avangardne, slojevitosttrenutka, komponente sadanjosti, prolosti i udunosti oprotaj od akademizma 3 4teva 5odorovi,Paja Dovanovi, "ro Predi 6 i uvertira u novu epo!u koju su ve gradili Nadeda Petrovi, MilanMilovanovi i slovenaki impresionisti, lanovi grupe 4ava jakopi, Fro!ar, Dama.

4lovenaki i srpski impresionizam podran je ojaljivo od kritike, on nije suprostavljan akademizmu,koji je posmatran kao velika umetnost i koji je zog patriotski! tema, realizma, vetina irazmekavanja u dodiru sa plenearizmom uivao optu naklonost.

7a osam godina polarizacija se poveala, rascep se produio na /etvrtoj jugoslovenskoj izloi. MoaPijade govori o slomu "roa Predia. B Nadeda jako doro osea prolematiku ove izloe. 8cenjujeda na njoj dominira Metrovi, slovenaki impresionisti 3 Fro!ar, Dakopi, Dama 6 i slikari iz Medulia.8vom izloom moderna umetnost je uvedena i ozvaniena u 4riji, nije vie re o ?umetniojomladini@, ve o formiranim slikarima.

)ri*a i &vropa $eo%rad / Minhen / Pari! / $eo%radNova s!vatanja ispoljena u senci akademizma na ove dve izloe ila su nova samo u relativnom

smislu u odnosu na eogradsku kolu i sredinu.*0Pariski impresionizam nije prvo i neposredno uticao na pojavu srpskog impresionizma, iako suMilovanovi i Nadeda iveli i radili u Parizu. +ie je uticao Min!en, u kome su se kolovali prvisrpski impresionisti i nji!ove pretee. +eina slikara se posle kolovanaj u rstievom ateljeu iliutlikovoj koli otiskivala u Min!en, najpre u -eovu privatnu kolu, a zatim na -kademiju., gde suostajali po nekoliko godina, a sledea stanica je io Pariz." Min!enu se Nadeda i udui srpski impresionisti upoznaju sa Dakopiem, Fro!arom, jamom, takoda se prvo preko Min!ena, a potom Pariza vri difuzija novi! s!vatanja, koja e kasnije dostaauto!tono doi do izraaja u 4loveniji i 4riji.

Min!en je sredite 4ecesije 3 prva izloa #)$1 6. #)$< poinje da izlazi revija Dugend, u -eov ateljestiu Davljenski i andinski. le studira u Mi!enu, kao i Mark. 8sniva se grupa P!alan, iji

predsednik postaje andinski. Bzloe 4ezana, Fogena, Foga, &laue eiter, Munk... " (rezdenu seosniva ekspresionistika grupa (ie &rucke. Bpak, i pored ovi! urni! deavanja snaan pritisakkonzervativne veine, kao i skuene predstave ponete iz &eograda, uticali su na pretee srpskemoderne da novim putevima krenu mnogo opreznije. Moda je razlog i nivo nji!ove istorijske iestetike svesti. Fde su odsjaji ove sredine na nji!ovom deluKada je u pitanju delo 9eona oena nije teko primetiti uticaj Gans fon Maresa 3 atmosfera tajanstva,zaaranosti ilijskom notom 6. 9ajlov 3 nemaki Mane 6 i Gaermanov da! se moe prepoznati u-leksievim, 4tevanovievim i Milievievim ranijim delima u sloodnijem potezu, u ojaljivommodernizovanju akademizma. Prea pomenuti "dea, ije osvetljene i ivo ojene slike podseaju naslike srpski! umetnika toga peroda, 9iermana 3 -leksi, &eta +ukanovi 6...

*0Bmresionizam je u Arancuskoj ve doio svoje istoriare. #$%2 4ezan trijumfuje u jesenjem salonu.

*2



Primajui Nemke, srpski umetnici su posredno ili neposredno primali i francuske uticaje. 5ako su naizvestan nain ili pripremljeni za Pariz. Mogli su u nemakoj da gledaju francuske slikare i da itajuo njima.

Novo # staro+ Seesija i P'enerizamKoen, 0olubovi), 0li*i), le!si), Du!anovi), Beta Du!anovi), Murat, #vanovi), (ijade, Stevanovi),4atalija vet!ovi), Du5eti), Miajlovi), ndjelija >azarevi)&

Prelaz iz 'B' u '' vek koji je jasno oeleila B+ jugoslovenska izloa simoliu p"eneristi isecesionisti, udjenje novog senziiliteta i+presionisti, a stvarno +oderan d#h Nadeda Petrovi,koja je zvunou oje, prodornou vizije, spontanou izvodjenja ve pripadala evropskimekspresionisti+aB

,eon Koen #);$ #$12, dugo ivi u Min!enuA=. " drugoj fazi rada promena se sastoji u naputanjutonskog, valerskog principa i njegovoj zameni koloristikim principom. 4uko jaki! oja plavo,ljuiasto, zeleno. Posledica je novo s!vatanje forme, prostora i strukture cele slike. +izija mu postajemonumentalna, na ma!ove dekorativna u secesionistikom ili prerafaelitskom smislu. $osi"ov san jenjegova najznaajnija slika.

Neto od secesionistikog patosa i romantizma, njegove stilizacije i koloristike dekorativnosti, imaoje iMilo* 0olubovi)& "nutarnja vizija, reskost oje i linearna ekspresivnost.

BMali*a 0li*i) spaja svetlost, oju i materiju, izuzetno gustu, zijenu poloenu pa!lom. 5aj trinom ,materijalni plan slike, transparentan je tako da se kroz njega nazire du!ovno podnelje i fantazamsecesije diskretnije nego kod oena i Foluovia, ali jae nego kod prvi! srpski! impresionista.

Nekoliko slika iz rata #$#2 #$#) pripadaju ostvarenjima epo!e.

le!si)je sutinski okrenut prolosti, njegova paleta je daleko od impresionistike neposrednosti. eje o ojaljivom impresionizovanju akademizma.

od8iste Du!anovi)a nove tenje su jedva primetne i takodje esto u sferi min!enskog akademizma.4lino se moe rei za njegovu supruguBetu&

" deluMar!a Murata 3 #)jubomir #vanovi) 3 #))*H#$2* 6 do #$*#, do odlaska u Pariz je prevas!odno crta ouzet prolemomsvetloHtamnog, ritmom masa, energijom poteza iako i dalje crta male enterijere i figure u njima.Aigura je sve redja, predeo sve ei. azapet izmedju starog i novog etnografski motivi.

B Mo*a (ijade 3 veoma znaajan kritiar 6 pripada stvarno ovom razdolju. Pored malog opusa, iskromnog ilansa dao je u pojedinim trentcima zrela platna utoportret, utoportret sa japans!imlut!ama, Mrtva priroda sa jajima& 9inija kolovanja &eograd Min!en Pariz #$%$. poeo je vekPikasa, &raka, Matisa, >agala. Aovizam i uizam. -li njegov preoraaj neide dalje od Manea i4ezana. ao kritiar i slikar odluan je pristalica francuske moderne umetnosti. " pomenutim slikamaostvario je sintezu 4ezana i Manea. Period najplodnijeg rada traje od #$##H**.

Borivoje Stevanovi) osnovne umetnike pouke doio je u utlikovoj koli. #)$$ odlazi u Min!en3 -e, Fizis, Bgor Fraar, 9efc, Mara 6. Postaje nastavnik crtanja u 4koplju. Najvie uticaja na njegaostavlja Gaerman, 9ajl i Milievi.

Njegove slike otvaraju pitanje: akademizam koji je impresionizovan ili impresionizam koji je

akademizovan. " svakom sluaju re je o odsjaju nemake kole sa izvesnim impresionistikim*)8d #)); do #$%; kada je ooleo. (ve faze rada, za modernu umetnost znaajnija je druga #)$) #$%;.

*;



tekovinama, koje su morale da usvoje i akademije, i koje se kod njega sastoje u neslivenom potezu,as u formi neoimpresionistiki! kvadratia, as sezanovski! plo!a, i u ponekad intenzivnoj oji.5akav postupak min!enski akademizam uz neto recidiva impresionizma on nikada nije menjao.

Naslikao je mnogorojne predele iz okoline &eograda, mrtve prirode, portrete. e je o malom,prilino sentimentalnom linom svetu.

4atalija vet!ovi) je takodje posle utlika studirala u Min!eni, pa potom oravila u Parizu. 8stavilaje nekoliko ptredela, istiu se oni sa oale (unava, gde primenjuje nijansiranje oja, a naroito nizakvarela.

(a*!o Du5eti) oliava zunjenost i meavinu razliiti! s!vatanja sa kraja 'B' stolea.

/jordje Miajlovi) i ndjelija >azarevi) ostavili su tek poneko delo.

7m$resionizamMi"ievi Mi"ovanovi PopoviPrvu izrazitu generaciju impresionista predstavljaju osta Milievi, Milan Milovanovi, &rankoPopovi, Nadeda Petrovi.

Bpak, samo se pojedini periodi prve dvojice mogu oeleiti kao impresionistiki, dok slikarstvoPopovia znai sezanistiko, a Nadedino ekspresionistiko njegovo prevazilaenje.

Kosta Mi"ievi 1=77



mozaiki! poteza, ivi!, isti! oja koje svetle u !ladnom tonalitetu. 4likom(role)e, koja je naoljazavrava se period lutanja izmedju plenerizma i impresionizma u korist drugog.

Moilisan #$#2 sa svojom jedinicom oravi u +elesu gde nastaje serija slika. Pet sauvani! predela iz+elesa, sa eogradskim Proleem i krfskim slikama predstavljaju zenit njegovog stvaralatva. 8vim

platnima manje vlada ista oja, a vie jedan rumen ton i ritmiko slaganje i kretanje poteza kojesugerie ideju da umetnik radi ?zajedno sa prirodom@.

Na rfu okruen slikarima, intelektualcima, pesnicima radi izuzetna platna, ne samo njegove ve isrpske umetnosti. 8vde postoji tenja da se trea dimenzija doara, a ne podraava. Jrtea gotovo inema, ostali su prostor, povrina, masa. >iroki potez, pun oplemenjom ojom.4a rfa odlazi u lizinu 4oluna gde slika scene iz vojnikog ivota. 8pet se vraa na rf.

#$#) je u osloodjenom &eogradu. Bloa ratni! slikara #$#$3:zakljuuje predratni period, a izloaFrupe umetnika zapoinje drugi, posleratni. Milievi, skr!an ratom osea se zamorenim i ve #$*%

prestaje da slika. Bste godine umire.

Bz svakog perioda Milievievog ostalo je malo slika izuzetne vrednosti. Prvi se zakljuujevelaskezovskimutoportretom #$#%, drugi impresionistiki izuzetnim(role)em #$#1, koje je saMilovanovievim terasama najpotpuniji izraz srpskog impresionizma trei, veleski Kulom sa

planinama, koja produava pred!odno treperenje u okviru realistike analize i optike, i Kulom!r5marie $anje u kojoj se kretanje svetlosti i oje smiruje i utapa u jedinstven zlatastorumeniton. 8dnje poinje prevlast paste, poteza i ritma. 7enit krfske faze je r!va u 8o"anosu, svea i zvonka po

pasti. Mala ulja iz #$#) sa rfa pokazuju najvei stepen unutarnjeg osloodjenja od diktataempirijskog: jedini ?motiv@ je imanentnost poetskog i plastinog oseanja prostora.

Mi"an Mi"ovanovi 1=72



odumiranje. Milovanovia je zadesila jo gora sudina. Poslat je na nacionalni zadatak, istraivanjesrednjovekovni! spomenika u Makedoniji #$%0H#%.

Njegova izloa u &eogradu, #$%), dela nastali! na tom putu, i u veneciji, a zatim izloe u 7agreu3 Meduli 6 i 9ondonu 3 izloa srpske umetnosti 6 oelodanile su klasino podnelje i junjakusvetlost. 4like/u*anov most u S!oplju, /u*anov most, #zgled S!oplja, empresi u Svetoj goripune sumoneovske suptilnosti i ili ive neoimpresionistike svetlosti zvonke, treperave.

/etvrti period je ratni. 8d #$#*H#; nastaju slike u toku rata koje nisu toliko znaajne. #$#; preaenje u Btaliju na oporavak, a potom u junu Arancusku i tek tu njegovo stvaranje dostie apogej. Nastaju(lava vrata, ?erasa sa !olonadom, More u 4ii, ?erassa sli!ara /juzepe na !apriju&&& " (lavimvratima vazduaste vizije, meko talasanje svetlosti, ravna faktura, ton sliven. " Katedralipo kratkim,krutim potezima etke, redjanim kao mozaik, slian je poznom 4injaku, ali ez pravi! divizionistiki!tenji za inteviziranjem oje kroz postupak razdvajanja. NaMoru u 4ii opet sloodan i iv rukopis.

Na ovim platnima, od koji! su neka izlagana u imu i Eenevi 3 #$#0 i #$#) 6, umetnik nije uvek stilskidosledan kree se od impresionizma (lava vrata + koji prelazi u fovizam (redeo sa Kaprija

Most ?iberije + do neoimpresionizma Katedrala u na!apriju +, oseajui istovremeno potreu za

koloristikim leskom teme, temperamentnim izlivom i pouzdanijim stvaralakim metodom.

5a lirska melodija nastavlja se po povratkuu zemlju #$#$ ciklusom slika iz (urovnika i saJrnogogorskog primorja, koje je prikazao #$*% na retrospektivnoj izloi dubrovni! u jutarnjem

sunu, r!va na >apadu, More !od (ila, rvena terasa u /ubrovni!u&&& +& 8va izloa je oznaila krajprve i izuzetno znaajne epo!e srpskog slikarstva. Bako je umro posle drugog svetskog rataMilovanovi je stvaralai io mrtav posle prvog rata. &olestan, gluv, nesrean, prestaje da radi. #$2%

poslao je slike na Bzlou ratni! slikara i ponovo privukao panju.

8d #$#*H#$11 on je profesor u "metnikoj koli. roz njegovu klasu prolo

Documents

1) Jugoslovenska Moderna Umetnost (PDobrovic, NPetrovic, Pro