Embed Size (px)
Citation preview
MUZI^KAKULTURA
za ~etvrti razred osnovne {kole
Vodi~
2
zadatak
slu{amo
sviramo
pevamo
slu{amo i pevamo (karaoke)
taktiramo
crtamo i bojimo
igramo se
ispri~aj
re{avamo
o kompozitoru
seti se {ta smo nau~ili
re~nik re~nik
Teme
1. Nedavno sam bio tre}ak
2. Vreme je za nova znawa
3. [kola za note
4. Novogodi{we raspolo`ewe
5. Muzi~ke pustolovine
6. Prole}e nam donosi radosti nove
7. Kulturno nasle|e Srbije
5
PONOVI]EMO– {ta su note, pauze i ritam– {ta su takt, taktica i znak za ponavqawe– {ta je melodija– od ~ega se sastoji linijski sistem– u koje instrumente spadaju metalofon
i blok-flauta– {ta je narodna, a {ta umetni~ka muzika– {ta je kolo, kako se igra i na kojim
instrumentima se svira
TVOJ ZADATAK ]E BITI– da na odgovaraju}a mesta upi{e{ nazive nota
i pauza– da upi{e{ taktice na odgovaraju}im mestima– da slu{a{ i prepozna{ kompozicije
iz prethodnog razreda– da napi{e{ nazive pesama koje smo pevali
prilikom u~ewa nota– da prona|e{ i ispravi{ note ili pauze koje
su nepravilno napisane– da sa drugarima iz odeqewa smisli{ korake
za pesmu Igra kolo
– da pove`e{ imena kompozitora sa nazivimawihovih dela
– da napravi{ spisak za svoju fonoteku
NEDAVNO SAM BIOTRE]AK1
6
ZNAWE ZLATA VREDNO
Upoznaju}i se sa crtanim likovima i pri~om ~iji su oni glavni junaci, u tokupro{le {kolske godine nau~ili smo note i pauze.Podsetimo se:Znak kojim se obele`ava trajawe i visina tona naziva se nota.Znak kojim se obele`ava ti{ina u muzici naziva se pauza.Smewivawem nota i pauza razli~itog trajawa nastaje ritam.
Zapo~eti niz popuni notama i pauzama koje nedostaju. Na odgovaraju}a mesta upi{i nazive nota i pauza.
osmina
note
7
Pi{u}i ovu pesmu, neko je zaboravio taktice.Nacrtaj taktice na odgovaraju}im mestima.
Ponovimo:Kao {to su u stanu sobe razdvojene zidovima, tako su i u notnom zapisu taktovi razdvojeni takticama.Za ponavqawe kompozicije ili nekog wenog dela umesto prepisivawa mo`emo upotrebiti znak za ponavqawe, repeticiju ( ).
Slu{aj i prepoznaj kompozicije iz prethodnog razreda. Napi{i wihove nazive.
8
Napi{i na odgovaraju}im mestima sve note koje smo u~ili. Zatim pored svake note napi{i nazivpesme koju smo pevali kada smo je u~ili.
SVIRAM, PEVAM, RADUJEM SE
Podsetimo se:
Niz tonova odre|enog ritma i tonske visine naziva se melodija.Da bismo neku melodiju mogli da zapi{emo, potreban nam je linijski sistem. Wega ~ine 5 linija i 4 praznine. Na po~etku linijskog sistema pi{u se violinskikqu~ i oznaka za vrstu takta.
54321
4321
Ponovimo:
9
Na odgovaraju}oj plo~ici metalofona napi{i naziv tona mi.
Metalofon i blok-flauta su melodijski instrumenti, jer se osim ritma na wima mo`e svirati i melodija.
Oboj one otvore na slici blok-flaute koji bi trebalo da budu zatvoreni prilikom svirawa tona sol.
Prona|i note ili pauze koje nisu pravilno napisane i ispravi ih crvenim flomasterom.
Da li prepoznaje{ zvuk nekog instrumenta? Kog?Franc [ubert, Muzi~ki trenutak
Prebroj taktove, note i pauze pesme U Budimu gradu.
Ova pesma ima taktova, note i pauze.
10
MUZI^KO NASLE\E
Podseti se pesme koju si u~io u tre}em razredu.
Podsetimo se:Muzika koja je nastala u narodu naziva se narodnom muzikom.Muzika koju stvaraju muzi~ki obrazovani pojedinci naziva se umetni~kom muzikom.Pesma U Budimu gradu nastala je u narodu, ali ju je zapisao i u Drugu rukovet uvrstioStevan Stojanovi} Mokrawac.
Prepi{i u obla~i}e taktove koje si na osnovu oznaka za dinamiku pevao glasno.
Ponovimo:
11
Kolo je najpopularnija srpska narodna igra. Igra se u nizu, a svira na mnogim instrumentima – fruli,tamburi, harmonici, trubi...
Sa drugarima iz odeqewa smisli korake za pesmu Igra kolo, pa igrajte zajedno.
Narodno kolo Radmilino kolo
Da li prepoznaje{ zvuke nekih instrumenata?Kojih?
Na predvi|enim mestima napi{i nazivedvorskih igara (plesova) koje smo pomiwali i slu{ali u tre}em razredu.
12
, Mar{ patuqaka
MOJA MALA FONOTEKAU tre}em razredu slu{ali smo razne narodne i umetni~ke kompozicije.
Poloneza i V. A. MocartValcer
Mar{ na Drinu S. St. Mokrawac
Opera^arobna frula N. R. Korsakov
Svetosavska P. I. ^ajkovskihimna
Bumbarov let S. Bini~ki
BaletKrcko Ora{~i} F. [open
Druga rukovet K. Stankovi}
rednibroj moja mala fonoteka
Flomasterima razli~itih boja pove`i ime kompozitora s nazivom dela.
1.
Podseti se kompozicije koju si slu{ao u tre}emrazredu. Upi{i ime kompozitora na liniju isprednaziva dela.
2.
Napravi spisak kaseta i diskova iz svoje kolekcije (fonoteke). Spisak sredi poazbu~nom redu, prema nazivu dela.
3.
fonoteka
13
TVOJ ZADATAK ]E BITI– da taktira{, svira{ i peva{
u tro~etvrtinskom taktu– da upi{e{ nazive nekih instrumenata– da peva{ i igra{ valcer– da zaokru`i{ znake koje do sada nisi u~io
U^I]EMO– tro~etvrtinski takt– koje su igre pisane
u tro~etvrtinskom taktu– {ta su prima i sekunda volta– koji su na~ini za produ`ewe note
i pauze
VREME JEZA NOVA ZNAWA2
14
DE^JI SVET
15
Na odgovaraju}e linije upi{i nazive znakova koji su obojeni, pa objasni wihovu funkciju.
Opi{i ose}awa koja je u tebi izazvalo slu{aweDe~je simfonije.
Da li je brzina izvo|ewa kompozicije sve vreme ista?
J. Hajdn, De~ja simfonija
Jozef Hajdn (1732–1809) je ~uveni nema~kikompozitor. Napisao je mnogo zna~ajnihdela. Bio je u~iteq muzike i slavnomMocartu. U izvo|ewu De~je simfonije poredguda~kog orkestra koriste se i neki de~jiinstrumenti: truba sa jednim tonom, „slavuj“,„kukavica“, bubaw, triangl i zve~ka.
Jozef Hajdn
simfonija, guda~ki orkestar
16
TRO^ETVRTINSKI TAKTOsim dvo~etvrtinskog takta, postoji i takt koji ima tri dela. Prvi deo je nagla{en, a drugi i tre}i su nenagla{eni.Svaki deo jednak je jednom potezu ruke pri taktirawu, odnosno jednoj ~etvrtini note. On spada u gruputrodelnih taktova, a wegov naziv je tro~etvrtinski takt. Taktira se na tri, potezima ruke nadole,nadesno, nagore, kao {to radi devoj~ica na slici.
Taktiraj i ti na tri, broje}i: prva, druga, tre}a. Ne zaboravi na pravilno smewivawenagla{enog taktovog dela i nenagla{enih taktovih delova.
Pesmu Razgranala grana jorgovana taktiraj izgovaraju}i slog ta. Pevaj je solmizacijom, a zatim nau~i i tekst. Ovu pesmu mo`e{ i da svira{. Prvi taktov deo sviraj na bubwi}u, drugi na trianglu, a tre}i {tapi}ima.
17
N. Srbin, Heruvimska pesma
18
IGRE U TRODELNOM TAKTUMenuet je igra pisana u trodelnom taktu. Bio je najpopularnija dvorska igra u XVII i XVIII veku, nesamo u Francuskoj u kojoj je nastao ve} i u ostalim evropskim dr`avama. Komponovali su ga mnogikompozitori. Najpoznatiji su menueti Bokerinija, Baha, Hajdna, Mocarta i Betovena.
V. A. Mocart, Menuet iz Male no}ne muzike
Napi{i na predvi|enim mestima naziveinstrumenata koje si ve} upoznao.
V I O L A
19
Valcer je vrsta plesa o kojoj si u~io u toku pro{le {kolske godine. Kao i menuet, i valcer je pisan u trodelnom taktu. Prvi taktov deo je nagla{eniji od drugog i tre}eg. Zato je prvi korak u igrawu valcera du`i od ostala dva koji se igraju u mestu.
Koraci u valceru isti su i za de~ake i za devoj~ice. Prvi korak de~ak pravi desnom nogom unapred, a devoj~ica levom nogom unazad. Dok igra{, glasno izgovaraj: „je’n, dva, tri“.
Johan [traus Sin, Na lepom plavom Dunavu
13
3 21
2
PRIMA I SEKUNDA VOLTA
Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme Pevajmo. [ta prime}uje{?Prvi red uporedi sa drugim, pa objasni za{to su samo posledwi taktovi uokvireni.
U kompozicijama se ~esto ponavqa neki deo. Ukoliko kraj ponovqenog dela treba da se izvede ne{to druga~ije,onda se to obele`ava posebnim znacima: prima volta i sekunda volta (prvi put i drugi put). Tokom prvogizvo|ewa izvodi se ono {to se nalazi u prima volti. Kod ponavqawa prima volta se preska~e, a izvodi se ono{to se nalazi u sekunda volti.
Da bismo izbegli nepotrebno prepisivawe teksta, pesmu }emo na kraju zapisati ovako:
20
21
Nau~i da taktira{, svira{ i peva{ slede}u pesmu. Povedi ra~una o po{tovawu znaka za ponavqawe, prima i sekunda volte.
Pesmu Razgranala grana jorgovana (str. 17) prepi{i tako da stane u dva reda. U tome }e{ uspeti ako bude{primenio svoje znawe o prima i sekunda volti.
F. Mendelson, Svadbeni mar{
22
PRODU@EWE NOTE I PAUZE
Ta~ka koja se nalazi uz notu ili pauzu produ`ava notuili pauzu za polovinu wenog trajawa. Tako polovinanote sa ta~kom traje do tri.
Luk trajawa je drugi znak za produ`ewe trajawa.On se upotrebqava samo za spajawe tonova iste visine, ~ime setrajawe tih tonova sabira.
23
Zaokru`i zelenim flomasterom znak u notnomzapisu koji do sada nismo u~ili.
Korona je znak koji notu produ`ava za vreme koje nije strogo odre|eno. Ona se naj~e{}e koristi na samom krajukompozicije, ali se mo`e na}i i u wenimostalim delovima.
Snimak pesme Postoj, sunce slu{aj prate}i wen notni zapis.
Narodna pesma Postoj, sunce
Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme Postoj, sunce. U ovoj pesmi ta~kom je za polovinu prvobitnog trajawa produ`ena ~etvrtina note.
24
Kombinuju}i note i pauze koje si do sadanau~io, dovr{i slede}u ve`bu u tro~etvrtinskom taktu.
3.
Napi{i naziv igre koju izvodi ovajplesni par.
4.Napi{i naziv valcera Johana [trausakoji smo slu{ali.
5.
Napi{i nazive slede}ih znakova: 2.Napi{i ime kompozitora kojije napisao De~ju simfoniju.
1.
Nacrtaj znake kojima produ`avamonotu i pauzu.
6.
1.
2.
SETI SE {ta smo nau~ili...
25
[KOLA ZA NOTE3U^I]EMO– tonove la, si i do– o slavnim kompozitorima– ~etvoro~etvrtinski takt– celu notu i pauzu
TVOJ ZADATAK ]E BITI– da svira{ na metalofonu i blok-flauti– da taktira{– da smisli{ ritmi~ku pratwu– da zaokru`i{ koronu– da prepozna{ zvuke nekih instrumenata– da napi{e{ ritam de~je igre Ringe, ringe,
raja
– da napi{e{ naziv tona koji se u pesminaj~e{}e pojavquje
– da napi{e{ naziv tona koji u pesminedostaje
– da smisli{ i zapi{e{ dinami~ke oznakeza pesmu Vivak
26
TON LA
Pevaj i na tabli redom zapisuj tonove do, re, mi, fa i sol. Otpevaj zatim po~etni ton pesme Lazara majka
karala i prona|i wegovo mesto u linijskom sistemu. Ton la je vi{i od tonova koje smo do sada nau~ili, pa }e wegovo mesto biti iznad tona sol, u drugojpraznini linijskog sistema.
DO RE MI FA LASoL
27
F. M. Toroba, Burgalesa
Pesmu Rodno je nebo zvezdama sviraj na metalofonu ili blok-flauti. Pevaj je solmizacijom. Zatim nau~i i tekst.
Smisli pratwu za pesmu Rodno je nebo zvezdama. Odsviraj je na nekom od ritmi~kihinstrumenata.
Prona|i i obi~nom olovkom zaokru`i sve tonove la u ovoj pesmi.
Napi{i naziv tona koji smo u~ili, a koji se u ovoj pesmi ne pojavquje.
28
JUTARWE RASPOLO@EWE
Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme Lepo ti je rano uraniti. [ta prime}uje{?
Upi{i crvenim flomasterom na mesto predvi|eno za odgovor oznake za vrste taktova u kojima je pesma pisana.
i
Zaokru`i koronu plavim flomasterom.
Slu{aj zvuk flaute i oboe, instrumenata koji se smewuju na po~etku kompozicije. Prepoznaj zvuk jo{ nekog instrumenta.
E. Grig, Jutro
Edvard Grig
Edvard Grig (1843–1907) je norve{kikompozitor. Celog `ivota bavio se komponovawem. Na brojnim koncertnim turnejamaizvodio je naj~e{}e sopstvena dela.Komponovao je mnoga dela, a jedno od najzna~ajnijih je svita Per Gint.Kompozicija Jutro je deo te svite.
Napi{i oznaku za takt u kome je pisana ova kompozicija.
Per Gint je mladi seqak koji je odrastao sam. Bio je usamqeni osobewak. Na jednoj svadbi upoznaje Solvejgui u wu se istog trena zaqubquje. Per je poziva na ples, ali ga ona odbija, upla{ena wegovom divqomprirodom. Iznerviran, Per otima nevestu Ingrid i be`i sa wom u planinu, ali je posle nekoliko danavra}a. Solvejga, koja je u me|uvremenu uvidela Perovu dobrotu, odlazi u {umu, nadaju}i se da }e ga na}i u wegovoj kolibi. Ali Per je ve} oti{ao u svet da luta i tra}i svoj `ivot. Solvejga `rtvuje sve da bi gaprona{la i spasava ga svojom qubavqu. U rukama `ene koja ga je mnogo volela Per na kraju umire, sre}nijinego {to je ikada bio.
Sadr`aj svite Per Gint
29
flauta, flautista, oboa, oboista
druga
pr
va ~eta
tre}a
30
^ETVORO^ETVRTINSKI TAKTKoje smo vrste taktova do sada nau~ili?Nau~ili smo i takt.Da bismo nau~ili jo{ jednu vrstu takta, priseti}emo se razbrajalice Ta{i, ta{i tanana. Pogledaj dobroova dva zapisa razbrajalice, pa ka`i po ~emu se oni razlikuju.
Spajawem dva dvodelna takta dobili smo jedan takt od ~etiri dela. Wegov naziv je ~etvorodelni takt.Po{to je svaki taktov deo jednak jednoj ~etvrtini note, potpuniji naziv ovog takta je ~etvoro~etvrtinskitakt. On spada u vrstu slo`enih taktova, jer je sastavqen od dva mawa takta. Taktira se na ~etiri,potezima ruke nadole, nalevo, nadesno, nagore, kao {to se vidi na slici.
slo`eni takt
Kao {to vidi{,~etvoro~etvrtinski taktmo`e se obele`iti i latini~nim slovom C. Ono predstavqa skra}enicuza ceo takt.
U ~etvoro~etvrtinskomtaktu nagla{eni suprvi i tre}i taktovdeo, ali je tre}itaktov deo mawenagla{en od prvog.
31
Napi{i ritam de~je igre Ringe, ringe, raja.
Napi{i naziv kompozicije koju smo slu{ali, a u kojoj se ~uje zvuk tog instrumenta.
Nepoznati autor, Zeleni rukavi
Da li prepoznaje{ zvuk nekog instrumenta? Kog?
32
Napi{i notu, a zatim i pauzu koja traje koliko i jedan dvo~etvrtinski takt.
Napi{i notu, a zatim i pauzu koja traje koliko i jedan tro~etvrtinski takt.
Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme U livadi, pa znak koji do sada niste u~ili zaokru`i crvenim flomasterom.
CELA NOTA I PAUZApauzanota
33
Znak koji vidi{ naziva se cela nota. Ona traje koliko i jedan ~etvoro~etvrtinski takt, tj. do ~etiri.Ovaj znak naziva se cela pauza. Kao i cela nota, i cela pauza traje do ~etiri.
Slede}e ve`be taktiraj na ~etiri, izgovaraju}i slog ta.
Nau~i da taktira{ i svira{ na metalofonu ili blok-flauti slede}u ve`bu, a zatim i pesmuU livadi.
J. Jovi~i}, Makedonska rapsodija
Napi{i naziv instrumenta na kome je izvedena ova kompozicija.
34
Sviraj redom tonove do, re, mi, fa, sol, la. Zapi{i ih na tabli. Zatim otpevaj po~etni ton pesme Sino} sam pevao
– ton si. Prona|i wegovo mesto u linijskom sistemu.Ton si je vi{i od svih tonova koje smo do sada nau~ili.Wegovo mesto bi}e iznad tona la, na tre}oj liniji linijskogsistema.
TON SI
DO RE MI FA LA SISoL
35
Pro~itaj jo{ jednom tekst pesme Budila majka Ivana. Na odgovaraju}e mesto u notnom zapisu plavimflomasterom upi{i oznaku za dinamiku koja odgovara karakteru pesme.
S. St. Mokrawac, Deveta rukovet
Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme Budila majka Ivana. Objasni oznake koje vidi{ u notnomzapisu. Pesmu najpre sviraj, a zatim je pevaj. Ne zaboravi da peva{ izra`ajno.
Na predvi|eno mesto upi{i naziv tona koji se naj~e{}e pojavquje u pesmi.
36
TON DO2
Otpevaj pesmu, pa na ozna~eno mesto upi{i naziv tona koji nedostaje.
Kao {to prime}uje{, ton koji je nedostajao jeste tondo. On je osmi ton u nizu, a ima ulogu ponovqenogprvog tona. Pi{e se u tre}oj praznini ipredstavqa po~etak novog niza tonova.Kao {to posle ponedeqka, utorka, srede, ~etvrtka,petka, subote i nedeqe ponovo dolazi ponedeqak,utorak, sreda... tako i u muzici posle nota do, re,mi, fa, sol, la i si ponovo dolaze do, re, mi...
DO DORE MI FA LA SISoL
37
Razmisli, pa napi{i dinami~ke oznake za pesmu Vivak.Mesta na kojima }e{ uzimati dah obele`i zarezima iznadlinijskog sistema.
@. Bize, Svita – De~ja igra
38
SETI SE {ta smo nau~ili...
Zavr{i zapo~etu ve`bu po svojoj `eqi. Potrudi se da melodija bude {to zanimqivija.1.
Napi{i redom nazive tonova koje si nau~io,tako {to }e{ najpre napisati tonove koji se pi{u na linijama, a zatim i one koji se pi{u u prazninama linijskog sistema.
2.
Napi{i nazive instrumenata sa slike.3. Re{i rebuse.
a.)
b.)
4.
OR,,
VIV=N
TVOJ ZADATAK ]E BITI– da za postoje}i tekst smisli{ druga~iju melodiju– da napi{e{ svoje `eqe za Novu godinu– da prepozna{ zvuke nekih instrumenata– da flomasterima razli~itih boja zaokru`i{
tonove u pesmi– da smisli{ melodiju za poruku koju si napisao
NOVOGODI[WERASPOLO@EWE4
U^I]EMO– pesmu Sre}na Nova godina
– {ta je kanon– da pevamo i sviramo dvoglasno
39
40
Sre}na Nova godina
41
Smisli druga~iju melodiju za ovu pesmu, pa je otpevaj.
Napi{i svoje `eqe za Novu godinu.
Ne zaboravi da svom najboqem drugu ili drugarici po{aqe{ ~estitku za Novu godinu.
N. Majdevac, Deca mogu da polete
42
DVOGLASNO PEVAWE I SVIRAWENau~i da peva{ i svira{ prvi glas pesme Prvi sneg.
Zaokru`i plavim flomasterom tonove la u pesmi Prvi sneg.Zaokru`i zelenim flomasterom sve oznake za dinamiku.
43
Najboqem drugu ili drugarici napi{i poruku kojom ih poziva{ nasankawe. Zatim smisli melodiju za poruku, pa je otpevaj.
Notni zapis pesme Prvi sneg uporedi sa ilustracijom.
Pesmu Prvi sneg mo`emo izvesti i pevawem dva glasa, odnosno svirawem dva melodijska instrumenta.Takav na~in izvo|ewa nazivamo dvoglasno pevawe ili svirawe.Izvo|a~i istovremeno izvode razli~ite melodije.
44
Pa`qivo pogledaj ilustraciju dece koja se sankaju.
Kompozicija u kojoj svi glasovi pevaju istu melodiju, ali ne po~iwu istovremeno, naziva se kanon.To je nalik na sankawe dece koja se niz isto brdo spu{taju u razli~ito vreme. Prilikom pevawakanona glasovi se smewuju kao da imitiraju jedni druge.
Kao {to prime}uje{, ovaj kanon nema kraj, ve} se melodija stalno ponavqa.Zato on spada u vrstu beskrajnih kanona.
KANON USRED ZIME
45
J. Pahelbel, Kanon
Pogledaj kako se na jednostavniji na~in mo`e zapisati kanon koji ste pevali. Notni zapis uporedi s novom ilustracijom dece na snegu.
Kada prvi glas (polovina odeqewa) stigne do uokvirenog broja 2, drugi glas (druga polovina odeqewa) zapo~iwe kompoziciju od po~etka.
Da li prepoznaje{ zvuke nekih instrumenata i kojih?
1
2
46
a.) b.), ,,
K=P
G
KANONDVOGLASNO PEVAWEOtpevaj i odsviraj pesme o zimi i Novoj godinikoje smo u~ili.
1.
Re{i rebuse:4.
Prona|i i pro~itaj dva muzi~ka pojma:2. Nacrtaj novogodi{wu jelku sa ukrasima u vidu notai pauza koje smo do sada u~ili.
3.
SETI SE {ta smo nau~ili...
U^I]EMO– {ta je lestvica– {ta je stupaw– {ta je stepen, a {ta polustepen– {ta je tempo– kako se u muzici obele`ava sporo, umereno
sporo, umereno brzo, brzo i veoma brzo– {ta je interval
TVOJ ZADATAK ]E BITI– da napi{e{ redom tonove koje smo u~ili– da opi{e{ muziku koju slu{a{– da dopi{e{ re~i koje nedostaju– da prepozna{ melodiju pesme– da napi{e{ nazive intervala
MUZI^KEPUSTOLOVINE5
47
48
C-DUR LESTVICA
Odgovaraju}im bojama napi{i redom, po visini, tonove koje smo u~ili, po~ev{i od najni`eg. Upi{i nazive tonova na crte ispod linijskog sistema.
Kada ve`bu pevamo izgovaraju}i imena tonova do, re, mi, fa, sol, la, si i do, ka`emo da pevamo solmizacijom. Isti ovi tonovi nazivaju se i: C, D, E, F, G, A, H, Ci obele`avaju se velikim {tampanim latini~nim slovima.Kada ve`bu pevamo izgovaraju}i ove nazive tonova, ka`emo da pevamo abecedom.
Niz od 8 tonova koji su postupno pore|ani od najni`eg do najvi{eg naziva se lestvica.U muzici postoje razne lestvice. Svaka od wih naziv dobija po tonu kojim po~iwe. Tako je lestvica kojapo~iwe tonom C dobila naziv C lestvica.
Kao {to si primetio, lestvica koju si otpevao zvu~i veselo.Sve lestvice koje zvu~e veselo nazivamo durskim lestvicama. One se obele`avaju velikimslovima, a u svom nazivu imaju re~ dur.
49
T. Albinoni, Ada|o
Pogledaj ilustraciju, pa reci izme|u kojih stupweva u lestvici je razmak ve}i, a izme|u kojih mawi.
Rimski brojevi koje vidi{ u notnom zapisu slu`e za obele`avawe stupweva. Stupaw je mesto odre|enog tona u lestvici.
U svakoj durskoj lestvici polustepeni se nalaze izme|u III i IV, kao i izme|u VII i VIII stupwa. Izme|u svih ostalih stupweva nalaze se celi stepeni.
Ve}i razmak izme|u dva susedna tona u lestvici naziva se ceo stepen.Mawi razmak izme|u dva susedna tona u lestvici naziva se polustepen.
50
Pa`qivo slu{aj jo{ jednu kompoziciju iz svite Per Gint Edvarda Griga.
TEMPOSigurno si primetio da se kompozicije koje si slu{ao razlikuju po mnogo ~emu. Razli~iti su wihoviizvo|a~ki sastavi, ja~ina, du`ina, karakter, kao i mnogo toga {to muziku ~ini zanimqivom za slu{awe.
E. Grig, U pe}ini gorskog kraqa
[ta ti je najzanimqivije u kompoziciji koju si slu{ao?Da li je brzina izvo|ewa ove kompozicije sve vreme ista?
Kao i u mnogim drugim kompozicijama, i u ovoj, brzina izvo|ewa nije uvek ista.Neke kompozicije ili wihovi delovi izvode se sporije, a neke br`e. ^esto se ~uje i postepeno ubrzavawe ili usporavawe.
51
Napi{i re~ koja nedostaje u narodnoj izreci: kô vetar.
Zaokru`i crvenim flomasterom note koje do sada nisi u~io.Poku{aj da odredi{ imena tih nota. Ne zaboravi {ta smo rekli o smewivawu dana u nedeqi.
Pa`qivo pogledaj ilustraciju, pa reci da li de~ak svirabrzo ili sporo.
Brzina kojom se izvode muzi~ka dela naziva se tempo.Svirawe ili pevawe mo`e biti:
lagano – adagio (ada|o)umereno lagano – andante (andante)umereno brzo – moderato (moderato)
brzo – allegro (alegro)veoma brzo – presto (presto)
52
INTERVALI
Pa`qivo pogledaj notni zapis u kome su predstavqeni intervali.Upi{i crvenim flomasterom na odgovaraju}a mesta ispod notnog zapisa brojeve koji nedostaju.
Razmak izme|u bilo koja dva tona u lestvici naziva se interval.Postoje slede}e vrste intervala: prima, sekunda, terca, kvarta, kvinta, seksta, septima i oktava.
Prima je ponovqeni ton na istom stupwu.Sekunda je razmak izve|u susedna tona.Terca je razmak izme|u uzastopna tona.Kvarta je razmak izme|u uzastopna tona.Kvinta je razmak izme|u uzastopnih tonova.Seksta je razmak izme|u uzastopnih tonova.Septima je razmak izme|u uzastopnih tonova.Oktava je razmak izme|u uzastopnih tonova.
2
53
P. Ozgijan, Mala svita za orkestar harmonika
Dvoglasnu ve`bu koja sledi izvode dva svira~a na metalofonima ili blok-flautama.
Melodija koju je odsvirao prvi svira~ jeste melodija narodne pesme koju si u~io u prvompolugodi{tu. Seti se koja je to pesma.Napi{i naziv pesme na liniji iznad notnog zapisa.Dvoglas koji si odsvirao napisan je u okviru C-dur lestvice.
Na kom stupwu pesmu zavr{ava prvi, a na kom drugi glas?Prvi glas pesmu zavr{ava na , a drugi na stupwu C-dur lestvice.
Napi{i na odgovaraju}im linijama nazive intervala koje ~ine uokvirene note.
54
SETI SE {ta smo nau~ili...
Napi{i C-dur lestvicu, pa u woj obele`i polustepene.Nazive tonova napi{i abecedom.
1.
Upi{i na predvi|ene linije oznake za tempo, po~ev{i od najbr`eg.2.
Re{i ukr{tenicu tako {to }e{ pored svakog broja napisati naziv odgovaraju}eg intervala. Re{ewe pro~itaj odozdo nagore.
3. Napi{i naziv kompozicije kojoj odgovara ova ilustracija.
4.
68
43
527
L
TVOJ ZADATAK ]E BITI– da dopi{e{ note i znake koji nedostaju– da prepozna{ delove kompozicije ~ije su
melodije iste– da prepozna{ zvuke nekih instrumenata– da re{i{ rebus– da nacrta{ instrument– da smisli{ ritmi~ku pratwu– da napi{e{ melodiju drugog glasa– da komponuje{
PROLE]E NAM DONOSIRADOSTI NOVE6U^I]EMO- pesmu Ptice se vra}aju
- pesmu U aprilu
- pesmu Bli`i se, bli`i leto
- o poznatim kompozitorima i wihovim delima
55
56
PROLE]NE IGRARIJEPesmu Na livadi pevali ste po sluhu pro{le {kolske godine.
Pevaj pesmu, pa dopi{i note i znake koji nedostaju.
Pesmu Na livadi nau~i da svira{ na metalofonu i blok-flauti.
57
Zaokru`i plavim flomasterom delovekompozicije ~ije su melodije iste.
Nacrtaj instrument na kome je izvedenaova kompozicija.
A. Vivaldi, Prole}e
58
Pa`qivo pogledaj notni zapis pesme Ptice se vra}aju. Koliko ova pesma ima delova?Koji su delovi isti?
Koje prole}ne ~arolije najvi{e voli{?
Posle duge i hladne zime prole}e je ponovo zakucalo na na{a vrata. Wegovom dolasku raduju se sva deca. Pesma koja sledi nastala je u Nema~koj. Ona opisuje ~arolije koje nam donosi prole}e.
PROLE]NE ^AROLIJE
59
Pesma koju }e{ slu{ati jedna je u nizu pesama ~ijisu stvaraoci deca. Pa`qivo slu{aj wen tekst.
J. Dragovi}, Prole}ni san
Re{i rebus:
P,,
60
KARNEVAL @IVOTIWAU prethodnim razredima imao si priliku da se upozna{ s ve}inom glavnih junaka iz Karnevala `ivotiwa
Kamija Sen-Sansa.
Sada }e{ ~uti jo{ neke kompozicije iz Karnevala `ivotiwa. Pa`qivo slu{aj snimak, pa prepoznajmuziku koja do~arava antilope, korwa~e, ribe u akvarijumu i kengure.
Seti se koje si kompozicije iz Karnevala `ivotiwa slu{ao, pa wihove nazive upi{ina linije.
Upi{i redne brojeve na predvi|ena mesta pored ilustracija.
Upi{i ispod svake ilustracije nazive instrumenata ~ije zvuke prepoznaje{.
61
Kompozicija kojom se Karneval `ivotiwa zavr{ava naziva se Finale.U Finalu je predstavqeno slavqe na kome u~estvuju sve `ivotiwe iz Karnevala `ivotiwa. One se ogla{avaju u zanosnom vesequ.
Da li si prepoznao ogla{avawe nekih `ivotiwa i kojih?
Koja ti se kompozicija najvi{e dopala? Za{to?
Da si kompozitor, kojim bi instrumentom predstavio vevericu, a kojim mi{a?
62
Zaokru`i crvenim flomasterom tonove koje nisi uspeo da odsvira{ na metalofonui blok-flauti. Napi{i nazive tih tonova.
Ispod prve pomo}ne linije linijskog sistema je ton .Na ~etvrtoj liniji linijskog sistema nalazi se ton .
TOPLO LETO LAGANO SE BUDI
63
Smisli ritmi~ku pratwu za Prvu slovensku igru.Napi{i je, pa kompoziciju odsviraj sa drugarima iz odeqewa.
Antowin Dvor`ak
Antowin Dvor`ak (1841–1904) je ~e{ki kompozitor. Kao de~akprovodio je mnogo vremena poma`u}i ocu u mesarskoj radwi.Me|utim, wegova qubav prema muzici bila je ogromna. Seoskiu~iteq po~eo je da ga u~i da svira violinu. Ubrzo je svima postalojasno da je de~ak veoma talentovan, pa se uz o~evu podr{ku u potpunosti posvetio muzici. Napisao je mnogo kompozicija, a najpoznatije su wegove Slovenske igre; ima ih 16.
A. Dvor`ak, Prva slovenska igra
64
P. I. ^ajkovski, Labudovo jezeroJedno od najboqih i najpoznatijih dela slavnog ruskog kompozitora Petra Iqi~a ^ajkovskog jeste baletLabudovo jezero, koji je pravo remek-delo. Smatra se jednim od najboqih baleta koji su ikada napisani. Labudovo jezero ima bajkoviti sadr`aj, kao i drugi baleti ^ajkovskog. Kompozitor je ~esto koristiomelodije koje je ~uo tokom svojih ~estih putovawa u inostranstvo. U Napuqu je ~uo serenadu koju je podprozorom svoje drage pevao zaqubqeni mladi}. U baletu Labudovo jezero Napolitansku pesmu izvodisvira~ na trubi.
Slu{aj snimak ove kompozicije, a zatim nau~i da je svira{ na metalofonu ili blok-flauti.
U kom tempu je izvedena Napolitanska pesma? serenada
65
Odsviraj Napolitansku pesmu svojoj simpatiji. Neka ti u tome pomogne najboqi drug ili drugarica.
Seti se koraka koje smo nau~ili, a zatim odigraj valcer s nekim od drugara iz odeqewa.
U notni zapis pesme grafitnom olovkom upi{i melodiju drugog glasa, koji je za tercu ni`iod prvog. Kao primer pogledaj prvi takt notnog zapisa. Posledwi ton drugog reda, kao i ceotre}i red, zajedni~ki su za oba svira~a.
P. I. ^ajkovski, Labudovo jezero (Valcer, Igra labudova)
66
Modest Musorgski, Slike sa izlo`beModest Musorgski (1839–1881) je ruski kompozitor. Talenat za muziku nasledio je od roditeqa. Prve ~asove klavira davala mu je majka.Brzo je napredovao zahvaquju}i tome {to je mnogo ve`bao. Ve} sa devetgodina svirao je veoma te{ka klavirska dela. Veliki deo svog `ivotaMusorgski je posvetio komponovawu.Jedno od wegovih najzna~ajnijih dela jeste kompozicija Slike sa izlo`be.Nastala je nakon izlo`be slika wegovog prijateqa. Ose}awa koja su u wemu izazvale te slike Musorgski je izrazio kroz muziku.
Modest Musorgski
Igra pileta u qusci od jajeta jedna je od najzani-mqivijih slika koje je Musorgski predstavio u svojim Slikama sa izlo`be. Na interesantan na~inkompozitor je prikazao igru malih baletana –razigranih pili}a.
Baba Jaga je li~nost iz ruskih bajki. Slu{aj muziku, pa razmisli o tome na koji je na~in kompozitor predstavioweno letewe na drvenoj metli.
67
Komponuj svoju „sliku sa izlo`be“ na osnovu neke od ponu|enih ilustracija.Ispri~aj {ta vidi{ na ilustraciji. Zatim smisli melodiju za taj tekst, pa kompoziciju otpevajdrugarima iz odeqewa. Ne zaboravi da smisli{ naslov za kompoziciju koju si komponovao.
68
SETI SE {ta smo nau~ili...
Napi{i ime kompozitora sa slike.1. Napi{i naziv kompozicije kojom se zavr{ava Karneval `ivotiwa.
2.
Napi{i naziv kompozicije kojoj odgovara ova ilustracija.
3.
Re{i rebuse.5.
a.) b.) v.)
Napi{i nazive tonova:4.
V=JR=B ^=PS
,
TVOJ ZADATAK ]E BITI– da u notnom zapisu prona|e{ znak koji nisi u~io– da napi{e{ naziv svog rodnog mesta– da prepozna{ zvuke nekih instrumenata– da prona|e{ tonove H i C2 u notnom zapisu
KULTURNONASLE\ESRBIJE7
U^I]EMO– pesmu Domovina
– o srpskim narodnim instrumentima– srpske narodne pesme
69
70
U pesmi se na vi{e mesta pojavquje znak koji do sada nisi u~io. Prona|i ga i zaokru`i crvenim flomasterom.
Napi{i naziv svog rodnog mesta.
SRBIJA – MOJA DOMOVINA
Nau~i da peva{ po sluhu pesmu koja sledi.
Po ~emu je poznato tvoje rodno mesto?
71
Isidor Baji}
Isidor Baji} (1878–1915) je poznati srpski kompozitor. @iveo je u Novom Sadu. U tom gradu je osnovao prvi muzi~ki ~asopis,muzi~ku biblioteku, kao i muzi~ku {kolu koja po wemu nosi ime.U ve}ini dela koja je komponovao koristio je elemente izvornenarodne muzike. Zato se za mnoge wegove kompozicije ~esto misli da su narodne. Jedna od takvih kompozicija jeste i kolo Srpkiwa
iz opere Knez Ivo od Semberije.
Isidor Baji}, Srpkiwa
Ko izvodi kompoziciju koju si slu{ao?
72
Me|u instrumentima na kojima je od davnina izvo|ena srpska narodnamuzika jedno od najzna~ajnijih mesta zauzimaju gusle.Najvi{e guslara bilo je u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori. Prave se od drveta i koriste za peva~ku pratwu. Vuk Karaxi} je slu{aju}i Filipa Vi{wi}a, Te{ana Podrugovi}a, StarcaMiliju i druge guslare zabele`io mnogo narodnih pesama. Zahvaquju}i tome one su sa~uvane od zaborava.
SRPSKI NARODNI INSTRUMENTI
Narodna pesma iz Srbije Dim se vije navrh ^akora
Zaokru`i zelenim flomasterom sve tonove H u ovoj pesmi.Zaokru`i plavim flomasterom sve tonove C2.
Re{i rebus:
73
Napi{i naziv kompozicije koju si slu{ao u prvom polugodi{tu, u kojoj je kori{}ena truba s jednim tonom.
Pored toga {to se ~esto koristi u izvo|ewu umetni~ke muzike, truba je jedan od va`nih instrumenata za izvo|ewe srpske narodne muzike. Nastala je veoma davno, a od davnina je poznata i na na{im prostorima. Naj~e{}e se svira u ju`nim i zapadnim krajevima Srbije. Svake godine se u selu Gu~i odr`ava ~uveni Draga~evski sabor truba~a.
Narodna pesma iz Srbije Oj, Moravo
TRU, ,, ,,
74
Tambura je narodni instrument poznat u celoj Srbiji, a posebno je omiqena u Vojvodini. Pravi se od drveta, a zvuk se stvara trzawem `ica. Postoje razli~ite tambure, od kojih neke daju vi{i, a nekeni`i ton. Zajedno ~ine tambura{ki orkestar.
JO[ NEKI NARODNI INSTRUMENTI
Zvonko Bogdan, Ve} odavno spremam svog mrkova
75
U tre}em razredu u~ili smo o tome da je frula najstariji srpski narodni instrument.Od davnina je kori{}ena u celoj Srbiji, a najvi{e u [umadiji. Uz frulu su pevane mnoge pesme i igrana mnoga kola.
Pored frule, gusala, tambure i trube, postoje jo{ neki instrumenti koji su karakteristi~ni za srpskunarodnu muziku. To su gajde i daire. Me|utim, sve pomenute stare narodne instrumente u novije vreme smewuju neki noviji instrumenti. Pre svih to su harmonika, violina i klarinet.
Narodna pesma iz Srbije Frula{ki razgovor
Narodno kolo ^o~ek
76
SETI SE {ta smo nau~ili...Muzi~ka osmosmerkaProna|i i precrtaj ove re~i u osmosmerci:interval, menuet, korona, harmonika, kanon, polustepen, tempo,lestvica, oktava, karneval, svita, gusle, tambura, violina, truba.
@ ^ I N T E R V A L T V E V
G O M R A A X E A I I J P N
T R G C K S C N T O A I E S
E K U K I V O I L K F P I M
M R S W N R N I V I E T A E
P L L M O O N A N T N O I N
O A E K M A I R S A S M P U
E V A V R A G U B A O E S E
F E S R A O L B D E T O L T
K N M R H O V M F O K I R U
L R S M P V A A O K T A V A
O A K A N O N T L T I T S S
A K C O I K T R U B A A O P
1.
77
Nacrtaj svoj omiqeni instrument.2.
[ta ti je bilo najlak{e da nau~i{ iz predmeta muzi~ka kultura?
Da li ti je ne{to bilo posebno te{ko?
Da li ti se dopada predmet muzi~ka kultura?
DA ONAKO NE
78
Priseti se svega {to ste dosad nau~ili, a zatim bez pomo}i u~iteqanau~i da svira{ i peva{ jednu od slede}ih pesama.
JO[ NEKOLIKO PESAMA
79
80
Poloneza i V. A. MocartValcer
Mar{ na Drinu S. St. Mokrawac
Opera^arobna frula N. R. Korsakov
Svetosavska P. I. ^ajkovskihimna
Bumbarov let S. Bini~ki
BaletKrcko Ora{~i} F. [open
Druga rukovet K. Stankovi}
RE[EWA
strana 12.
1.
strana 24.
1.
2. Edvard Grig
Jozef Hajdn
Jedan od na~ina je:
2. prima volta
sekunda volta
3.
menuet4.
Na lepom plavom Dunavu5.
6.
1.
2.
81
strana 38.
strana 46.
2.
1.
2.
3.
4.
Jedan od na~ina je:
DO
a.) orkestar
b.) violina
a.) Nova godina
b.) Pada sneg
dvoglasno pevawe; kanon 3.
harmonika gitara flauta
oboa
DO MI SOL SI RE FA LA DO2
82
strana 68.
1. Antowin Dvor`ak 2. Finale
si re la
3. Napolitanska pesma
5.
4.
a.) korwa~e b.) Baba Jaga v.) Napolitanska pesma
C
PRESTO ALLEGRO MODERATO ANDANTE ADAGIO
D E F G A H C
1.
2.
3. interval 4. U pe}ini gorskog kraqa
strana 54.
83
strana 76.
1. @ ^ I N T E R V A L T V E V
G O M R A A X E A I I J P N
T R G C K S C N T O A I E S
E K U K I V O I L K F P I M
M R S W N R N I V I E T A E
P L L M O O N A N T N O I N
O A E K M A I R S A S M P U
E V A V R A G U B A O E S E
F E S R A O L B D E T O L T
K N M R H O V M F O K I R U
L R S M P V A A O K T A V A
O A K A N O N T L T I T S S
A K C O I K T R U B A A O P
84
Re~nik muzi~kih pojmovaguda~ki orkestar - orkestar koji se sastoji odguda~kih instrumenata (violina, viola, violon~elo ikontrabas)
oboa - duva~ki instrument napravqen od drveta. Zvukse dobija duvawem kroz pisak na vrhu istrumenta.
oboista - umetnik koji svira obou
serenada - pesma koja se peva voqenoj osobi, obi~nono}u pod prozorom
simfonija - veliko muzi~ko delo za orkestar koja sesastoji obi~no od 3 ili 4 dela koji se izme|u seberazlikuju tempomi karakterom
slo`eni takt - takt sastavqen od vi{e prostih taktova
flauta - duva~ki instrument od drveta koji proizvoditon duvawem kroz otvor koji se nalazi sa straneinstrumenta
flautista - umetnik koji svira flautu
fonoteka - zbirka zvi~nih zapisa (gramofonskihplo~a, magnetskih traka, kompakt diskova...) na kojimasu sa~uvani dokumenti, razgovori, muzika...
85
Spisak pesamaI. L. Kalinski, Ide mali patak /7
D. Basrak, \ak /9
S. St. Mokrawac, U Budimu gradu /10
Narodna iz Srema, Igra kolo /11
M. Subota, Deca su ukras sveta /14
Narodna sa Kosova, Razgranala grana jorgovana /17
N. Hercigowa, Mali |a~ki valcer /19
V. Ili}, Pevajmo /20
Pretorijus, Glasi}i nam tiho bruje /21
B. Stan~i}, Danas /22
Narodna iz Srbije, Postoj sunce /23
Narodna iz Srbije, Lazara majka karala /26
Narodna iz Srbije, Rodno je nabo zvezdama /27
Narodna iz Banata, Lepo ti je rano uraniti /28
Narodna iz Srbije, Zeledni se, jagodo /31
Narodna iz Srbije, U livadi /32
V. Ili}, Sino} sam pevao /34
Narodna iz Srbije, Budila majka Ivana /35
V. Ili}, Jedna nota fali s kraja /36
J. Ce, Vivak /37
S. Bari}, Sre}na Nova godina /40
B. Stan~i}, Prvi sneg /42
Nepoznati autor, Kanon /44
B. Stan~i}, Zima /45
A. Vlasak, Lestvica /48
F. Lu~i}, Polustepen /49
B. Stan~i}, Vetar /51
V. Ili}, Interval /52
M. Milojevi}, Na livadi /56
K. Orf, Kompozicija za dva metalofona /57
Iz Nema~ke, Ptice se vra}aju /58
B. Stan~i}, U aprilu /59
B. Stan~i}, Bli`i se, bli`i leto /62
P. I. ^ajkovski, Napolitanska pesma /65
N. Vukomanovi}, Domovina /70
Narodna sa Kosova, Je~am `ela Kosovka devojka /72
Narodna iz Vojvodine, Poranila devoj~ica /74
X. Pirpont, Zvon~i}i /78
Nepoznati autor, Brate Ivo /78
Nepoznati autor, Zavi~ju moj /79
Nepoznati autor, Sanak snilo /79
86
Kompozicije za slu{awe
F. [ubert, Muzi~ki trenutak /9Narodno kolo Radmilino kolo /11E. Grig, Mar{ patuqaka /12J. Hajdn, De~ja simfonija /15N. Srbin, Heruvimska pesma /17V. A. Mocart, Menuet iz Male no}ne muzike /18J. [traus Sin, Na lepom plavom Dunavu /19F. Mendelson, Svadbeni mar{ /21Narodna pesma Postoj, sunce /23F. M. Toroba, Bugarlesa /27E. Grig, Jutro /29Nepoznati autor, Zeleni rukavi /31J. Jovi~i}, Makedonska rapsodija /33S. St. Mokrawac, Deveta rukovet /35@. Bize, Svita - De~ja igra /37N. Majdevac, Deca mogu da polete /41J. Pahelbel, Kanon /45T. Albinoni, Ada|o /49E. Grig, U pe}ini gorskog kraqa /50P. Ozgijan, Mala svita za orkestar harmonika /53A. Vivaldi, Prole}e /57J. Dragovi}, Prole}ni san /59K. Sen Sans, Karneval `ivotiwa (Kenguri, Korwa~e, Antilope, Akvarijum, Finale) /60- 61A. Dvor`ak, Prva slovenska igra /63P. I. ^ajkovski, Labudovo jezero (Napolitanska pesma) /64P. I. ^ajkovski, Labudovo jezero (Valcer, Igra labudova) /65M. Musorgski, Slike sa izlo`be (Igra pileta u qusci od jajeta, Baba Jaga) /66I. Baji}, Srpkiwa /71Narodna pesma iz Srbije Dim se vije navrh ^akora /72Narodna pesma iz Srbije Oj, Moravo /73Z. Bogdan, Ve} odavno spremam svog mrkova /74Narodna iz Srbije Frula{ki razgovor /75Narodno kolo ^o~ek /75
87
LiteraturaD. Plav{a, B. Popovi}, D. Eri}, Muzika u {koli I, Beograd 1961.
B. D. Stefanovi}, Pesme za pred{kolsku decu i u~enike ni`ih razreda osnovne {kole, Beograd 1964.
B. Stefanovi}, Muzi~ka nastava I, Beograd 1966.
B. Popovi}, A. Vlasak, Mi pevamo, Beograd 1971.
D. Lazarevi}, Muzi~ko vaspitawe u razrednoj nastavi, Sarajevo 1972.
B. Stefanovi}, Nota za notom - pesma za pesmom, Kwa`evac 1978.
J. Gavrilovi}, Moja harmonika III, Kwa`evac 1987.
V. Proti}, Muzi~ka kultura za 3. i 4. razred osnovne {kole, Beograd - Kwa`evac 1988.
M. Ozgijan, Pesma u {koli, Beograd 1988.
J. Gavrilovi}, Moja harmonika, Kwa`evac 1989.
G. Stojanovi}, N. ]iri}, Muzi~ka kultura za 7. i 8. razred osnovne {kole, Beograd - Kwa`evac - Novi Sad 1990.
88
Sadr`ajVodi~Teme
1. NEDAVNO SAM BIO TRE]AKZnawe zlata vrednoSviram, pevam, radujem seMuzi~ko nasle|e Moja mala fonoteka
2. VREME JE ZA NOVA ZNAWADe~ji svetTro~etvrtinski takt Igre u trodelnom taktuPrima i sekunda voltaProdu`ewe note i pauzeSeti se {ta smo nau~ili
3. [KOLA ZA NOTE Ton LAJuratwe raspolo`ewe^etvoro~etvrtinski taktCela nota i pauzaTon SITon DO2Seti se {ta smo nau~ili
4. NOVOGODI[WE RASPOLO@EWESre}na Nova godinaDvoglasno pevawe i sviraweKanon usred zimeSeti se {ta smo nau~ili
5. MUZI^KE PUSTOLOVINEC-dur lestvicaTempoIntervaliSeti se {ta smo nau~ili
23
56–78–910–1112
1314–1516–1718–1920–2122–2324
2526–2728–2930–3132–3334–3536–3738
3940–4142–4344–4546
4748–4950–5152–5354
89
6. PROLE]E NAM DONOSI RADOSTI NOVEProle}ne igrarijeProle}ne ~arolijeKarneval `ivotiwaToplo leto lagano se budiP. I. ^ajkovski, Labudovo jezeroModest Musorgski, Slike sa izlo`beSeti se {ta smo nau~ili
7. KULTURNO NASLE\E SRBIJESrbija - moja domovinaSrpski narodni instrumentiJo{ neki narodni instrumentiSeti se {ta smo nau~ili
Jo{ nekoliko pesamaRe{ewaRe~nik muzi~kih pojmovaSpisak pesamaKompozicije za slu{awe LiteraturaSadr`aj
5556–5758–5960–6162–6364–6566–6768
6970–7172–7374–7576–77
78–7980–838485868788–89
90
MUZI^KA KULTURAza ~etvrti razred osnovne {koleprvo izdawe
autor
ilustrovao
recenzenti
lektor
grafi~ko oblikovawe
priprema za {tampu
izdava~
urednik
za izdava~a
{tampa
tira`
copyright
Vladica Ili}
Dragan Maksimovi}
Mr Katica Nikoli}, Fakultet muzi~kih umetnosti, Beograd
Afrodita Krsti}, nastavnik razredne nastave, O[ „ Vuk Karaxi}“, Beograd
Mr Aleksandra Markovi}
Du{an Pavli}
Neboj{a Miti}
Kreativni centar
Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
Mr Sla|ana Ili}
Mr Qiqana Marinkovi}
Publikum
20.000
Kreativni centar, 2006
