05. Smiljanic Tri Modela Filozofskog Perspektivizma FG 6

TRI MODELA FILOZOFSKOG PERSPEKTIVIZMA

101

DAMIR SMIQANI] UDK 140.8 Filozofski fakultet Novi Sad

Tri modela filozofskog perspektivizma

1. Perspektivizam kao refleksija odnosa me|u filozofskim perspektivama

Neosporna je ~iwenica da se filozofska misao javqa u vidu

pozicija, da je ~itava istorija filozofije u su{tini istorija filozofskih pozicija. Filozofija kao takva ne postoji ume-sto toga postoji mno{tvo filozofskih pogleda na svet, tako da bi trebalo preispitati singularni govor o filozofiji. Odgovor na pitawe {ta je zajedni~ko svim filozofskim pozicijama, tako da bismo apstrahovawem tog momenta mogli opravdati govor o fi-lozofiji u jednini, le`i po mom mi{qewu1 upravo u toj pozicio-

1 Upor. Damir Smiljani, Philosophische Positionalitt im Lichte des Perspektivis-

mus. Ein metaphilosophischer Versuch [Filozofska pozicionalnost u svetlu per-

Apstrakt: U ovom radu }e se dati kra-tak prikaz triju modela perspektivis-ti~kog mi{qewa: Hegelove dijalekti-ke prelaza, Hartmanove vertikalne in-tegracije perspektiva i Re{erovog pre-ferencijalizma. Pokaza}e se wihove sli~nosti kao i razlike, a na kraju po-ku{ati odrediti adekvatan na~in pos-tavqawa prema ovim modelima na ni-vou metafilozofije.

Kqu~ne re~i: perspektivizam, filozofske po-zicije, dijalektika prelaza, ver-tikalna integracija perspekti-va, perspektivisti~ki preferen-cijalizam, Hegel, Hartman, Re-{er, metafilozofija.

DAMIR SMIQANI]

102

nalnosti. Ona je zajedni~ki imenilac svih filozofema. Koliko god to jednostavno zvu~alo, sama razrada te teze je vrlo zahtevan zadatak, {to pokazuje i nedostatak jedne sistematske teorije ko-ja bi do tan~ina promislila implikacije pozicionalnog modusa mi{qewa u filozofiji.

Pa ipak, postoji svest o ovom problemu. Ako se izuzme radi-kalni skepticizam u anti~koj filozofiji, refleksija uslovqe-nosti saznawa (~ak i onog filozofskog) stajali{tem (mestom i vremenom gde odn. kad se saznaje) zapo~iwe u novovekovnoj filo-zofiji, pod uticajem strukturalnih promena u odre|enim obla-stima, pre svega u likovnoj umetnosti. Zanimqivo, u osnovi tih novovekovnih previrawa leì jedna analogija: pore|ewe procesa sticawa znawa sa vizuelnim procesom. Isto onako kao {to u sva-kodnevnom ìvotu ne moèmo istovremeno videti jednu stvar iz razli~itih uglova, ve} samo jednu wenu stranu,2 isto tako ni u sa-znawu tako glasi analogija nije mogu}e obuhvatiti stvar u svim wenim aspektima, ve} samo u jednom od wih. Drugim re~ima, spoznaja je poput pogleda vezana za neku perspektivu. Pravac u filozofiji, koji se zasniva na takvom poimawu spoznajnog proce-sa, naziva se perspektivizam.

Za razliku od precizne rekonstrukcije perspektivisti~kog karaktera vizuelnog procesa u optici, a zatim i u teoriji i prak-si likovne umetnosti u periodu renesanse (vaqa se prisetiti prakti~ki orijentisanih razmi{qawa jednog Albertija, Direra ili Leonarda da Vin~ija), perspektivisti~ka refleksija proble-ma uslovqenosti qudskog saznawa daleko zaostaje za onom prvom u pogledu jasnosti i sistemati~nosti, tako da se sti~e utisak da na poqu filozofije jo{ nisu prona|ena pravila konstrukcije per-spektive, drugim re~ima, ona pravila po kojima filozofi for-miraju svoj stav o svetu, svoj pogled na svet (nema~ki: Weltanschau-

spektivizma. Metafilozofski ogled], Tectum, Marburg 2006. Vidi saèt prikaz tog rada Christian Thiel, Sinteza metafilozofije i perspektivizma?, u: ARHE 05-06/2006, str. 443448.

2 Perspektivisti~ki karakter ~ulnog opaàwa }e na paradigmati~an na-~in obraditi Huserl i drugi fenomenolozi.


103

ung). Pored starogr~kih skeptika (pironovaca), zatim izvesnih ideja kod Nikole Kuzanskog, mislioca koji stoji na razme|u sred-weg i novog veka, elemente perspektivisti~kog mi{qewa u samoj filozofiji nalazimo u Lajbnicovoj Monadologiji (neka vrsta on-tolo{kog perspektivizma: objektivnost perspektiva monada) i kod Kanta, kad govori o tzv. kopernikanskom obrtu (gnoseolo{ki perspektivizam: obrt od perspektive objekta ka perspektivi sub-jekta). Onaj koga bismo mogli smatrati prvim perspektivistom u pravom smislu te re~i jeste Fridrih Ni~e koji se za razliku od prethodnih mislilaca ~e{}e sluìo pojmom perspektiva, ali shodno svom misaonom habitusu nije se upu{tao u neko bliè od-re|ewe tog pojma, ve} je vi{e metafori~ki govorio o perspekti-vama saznawa, vrednovawa itd.3 Pa ipak, o{troumna pore|ewa i britke metafore ne mogu biti zamena za jasne pojmove i formalne distinkcije koje su neophodne i perspektivizmu kako bi mogao bi-ti od koristi prilikom rekonstrukcije pozicionalnosti filo-zofskog mi{qewa.

U izvesnom smislu se istorizam i tzv. u~ewe o pogledima na svet ili svetonazorima (nem.: Weltanschauungslehre), ~ija pri-vremena ekspanzija je, izme|u ostalog, zasluga Vilhelma Diltaja, mogu smatrati perspektivizmom. Po wima je svaki filozofski autor, svako filozofsko delo, naposletku i svaki filozofski pravac vezan za perspektivu odre|enog doba. No, kako bi se izbe-gao prigovor da se radi o pukom relativizmu, Diltaj i neki drugi teoreti~ari Weltanschauung-a uveli su u svoje teorije pojam ti-pa i izvr{ili time tipologizaciju filozofskih sistema. Tako je ve} neoaristotelovac Trendelenburg razlikovao tri osnovna tipa filozofije (demokritizam, platonizam i spinozizam), a nedugo zatim upravo Diltaj, ina~e Trendelenburgov u~enik, kon-struisao sli~nu trijadu (naturalizam, idealizam slobode i objek-

3 Primeri za to mogu se na}i u: Fridrih Ni~e, Voqa za mo}, Dereta, Beo-

grad 1991. Neka kao ilustracija radikalnosti wegove koncepcije posluì slede-}i citat (afor. 567): Perspektiva, dakle, daje karakter prividnosti. Kao da bi jedan svet mogao preostati, kad bi nestalo perspektive! Na taj na~in nestalo bi i relativiteta! (Na navedenom mestu, str. 349).

DAMIR SMIQANI]

104

tivni idealizam). Time {to su se koristili pojmom tipa, ovi mi-slioci su u svoj povesno-filozofski diskurs uveli momenat per-zistencije koji je bio neophodan, kako struktura filozofskog mi{qewa ne bi pretrpela promene pod uticajem svemo}nog toka istorije. Diltaj na osnovu ~iwenice da se odre|ena filozofska stanovi{ta ponavqaju u istoriji (tako se naturalizam moè na}i kod presokratovaca, Epikura, Lukrecija, Gasendija, Hjuma, pozi-tivista) zakqu~uje da perspektive filozofskog mi{qewa mogu biti aktualizovane u razli~itim vremenima, a dubqi razlog za to on nalazi u ~iwenici da one kao takve svoje izvori{te imaju u qudskoj ìvotnoj praksi, trodimenzionalnom (kognitivnom, emo-tivnom, dignitivnom) odnosu prema stvarnosti. Stav prema ìvo-tu na jednoj dubqoj ravni zasniva filozofska stanovi{ta to je poenta Diltajevog svetonazornog perspektivizma.

Prodor neistorijski orijentisanih struja mi{qewa (npr. pozitivizma i fenomenologije), kao i preorijentisawe filozo-fije ka jeziku u okviru tzv. lingvisti~kog obrta (linguistic turn) doveli su do slabqewa interesa za tipolo{ko-istorijskom rekon-strukcijom filozofskog mi{qewa, a samim time je i perspekti-vizam kao neka vrsta implicitne metodologije takvog na~ina bav-qewa istorijom filozofije ostao nerazra|en zadatak koji u si-stematsko-terminolo{kom pogledu Diltaj i drugi teoreti~ari pogleda na svet ionako nisu izvr{ili na zadovoqavaju}i na~in. Detaqna razrada perspektivizma je tako ostala deziderat na ~iji zna~aj svakako vaqa iznova uputiti onoga ko se danas interesuje za uvid u produktivnu logiku4 filozofskog mi{qewa. Iako se u anglosaksonskom govornom podru~ju posle Drugog svetskog rata pojavio pojam metafilozofije (metaphilosophy), koji je trebalo da

4 Jedan takav uvid je dao Hans Lajzegang u svom delu Misaone forme (ne-

ma~ko izdawe: Hans Leisegang, Denkformen, de Gruyter, Berlin 1951). Za razliku od for-malne logike, koja u su{tini reproducira (vaqane) forme mi{qewa, ova druga logika misaonih formi istraùje upravo tipiku filozofskog mi{qewa: na~in na koji se obrazuju tipi~na filozofska stanovi{ta (formalisti~ka, holisti~-ka, dijalekti~ka itd.), analogije i argumentaciju na kojoj po~ivaju. Upor. {to se ti~e rekonstrukcije Hegelovog na~ina mi{qewa Damir Smiqani}, Lajzegangova interpretacija misaone forme kod Hegela, u: ARHE 05-06, str. 177191.


105

posluì kao naziv za disciplinu koja bi se iskqu~ivo bavila re-konstrukcijom na~ina mi{qewa u filozofiji, ipak se taj ter-min, a time ni sam program, nije ustalio, pa je samim time izo-stala priprava teoretske podloge neophodne za revitalizaciju perspektivizma u savremenoj filozofiji.

Zadatak ovog rada je da na primeru triju koncepcija pokaè kako se u filozofiji moèmo postaviti prema filozofskim per-spektivama, da li i kako moè da se iza|e na kraj sa ~iwenicom da se postojawe vi{e pristupa filozofskoj materiji ne moè negi-rati (osim ako se ne zastupa stanovi{te koje jedino sebe smatra validnim da re{i neki filozofski problem). Po{to }e se dati kratak prikaz tih perspektivisti~kih koncepcija, one }e se upo-rediti i na osnovu tog pore|ewa }e se mo}i zakqu~iti gde leè prednosti jedne od wih u odnosu na druge, te koja od wih naposlet-ku daje najboqe ideje za re{ewe problema adekvatnog odnosa pre-ma filozofskim perspektivama. Kako bi se to u~inilo, pokaza}e se da je upravo neophodno zauzeti metafilozofski stav, {to je logi~ka konsekvenca primene perspektivizma na poqu filozof-ske misli. 2. Tri modela filozofskog perspektivizma

Iako se perspektivizam nije obrazovao kao eksplicitno

formulisan filozofski pravac, nego je vi{e produkt naknadne (metafilozofske) interpretacije, pa bi mo`da pre bio opravdan govor o implicitnom perspektivizmu u filozofiji, ipak se u okviru novije istorije filozofije mogu prona}i reprezentanti perspektivisti~kog na~ina mi{qewa ili barem moè pretposta-viti da bi ti mislioci, da ih je neko konfrontirao sa pitawem o blizini svog mi{qewa perspektivizmu, verovatno odgovorili da se u izvesnom smislu mogu smatrati perspektivistima ili da im je blizak takav stil razmi{qawa. Tako se pored Ni~ea kao onog mislioca, koji se ~esto (iako nesistematski) sluì pojmom per-spektiva, u perspektiviste mogu ubrojiti i Nikola Kuzanski,

DAMIR SMIQANI]

106

Kant, izvesni Gustav Tajhmiler5, Diltaj, Xorx Herbert Mid i Al-fred N. Vajthed sa svojom tezom o objektivnosti perspektiva u filozofiji prirode, Huserl i neki drugi fenomenolozi, iz ana-liti~ke tradicije Nelson Gudmen [Nelson Goodman] (posebno za-hvaquju}i svom delu Na~ini svetotvorstva [The Ways of Worldma-king]), a verovatno bi se i me|u postmodernisti~kim misliocima mogli prona}i potencijalni perspektivisti. Slede}i staze utrte klasicima perspektivisti~ke misli mawe poznati nema~ki fi-lozof i matemati~ar Fridrih Kaulbah se vi{e decenija bavio rekonstrukcijom perspektivisti~ke filozofije, a u okviru we prilo`io istorijske studije o onome {to sam malo~as nazvao im-plicitnim perspektivizmom, pre svega u eksperimentalnoj fi-lozofiji Fridriha Ni~ea, ali i u transcendentalnoj filozofi-ji Imanuela Kanta te spekulativnoj Georga Vilhelma Fridriha Hegela. (Ova tri mislioca stoje u centru wegovih razmatrawa u onom delu koje je trebalo da bude vrhunac Kaulbahovog rada na re-konstrukciji perspektivisti~kog mi{qewa, u prvom, istorijski orijentisanom tomu wegove Filozofije perspektivizma, ~iji drugi tom je trebalo da d sistematsku razradu teme; me|utim, smrt ga je spre~ila u tome.6)

Po{to }u u narednom perspektivizam razumeti u metodolo-{kom smislu, naime kao na~in pristupa problemu odnosa me|u filozofskim pozicijama (stoga bismo ovde mogli govoriti o me-tafilozofskom perspektivizmu ili ukratko metaperspek-tivizmu), ograni~i}u izbor autora na one koji su se u svojim de-lima bavili upravo problemom koordinacije filozofskih pozi-

5 Sa Tajhmilerom, ina~e Ni~eovim savremenikom, povezuje se pejorativan

govor o perspektivama kao onim instancama koje iskrivquju sliku stvarnosti, zbog ~ega Tajhmiler zahteva povratak principu samosvesti. Upor. Gustav Teich-mller, Die wirkliche und die scheinbare Welt. Neue Grundlegung der Metaphysik [Stvar-ni i prividni svet. Novo utemeqewe metafizike], Breslau 1882.

6 Upor. Friedrich Kaulbach, Philosophie des Perspektivismus. 1. Teil: Wahrheit und Perspektive bei Kant, Hegel und Nietzsche [Filozofija perspektivizma. 1. deo: Isti-na i perspektiva kod Kanta, Hegela i Ni~ea], Mohr, Tbingen 1990.


107

cija: na Hegela, zatim na Nikolaja Hartmana i Nikolasa Re{era.7 Dakle, uz jedno poznato, ima}emo i dva nova imena na listi per-spektivista. Usredsredi}u svoju pa`wu na metodske strategije aranìrawa perspektiva, kojima se sluè ti mislioci i poku-{ati ih odrediti u formalnom pogledu. Zatim }u tako okarakte-risane perspektivizme uporediti i ukazati na wihove ja~e i slabe strane. Naposletku }u otvoriti pitawe wihove adekvat-nosti postavqenom problemu {to }e tako|e zahtevati perspek-tivisti~ki pristup tim metateorijskim koncepcijama, jer i one su istina, na jednoj vi{oj ravni rezultat zauzimawa perspek-tiva. Tako }e se u neku ruku ponoviti konstelacija od koje se po-{lo u ovom razmatrawu.

2.1. Dijalektika prelaza (Hegel) Prvi model perspektivisti~kog mi{qewa, koji }u ovde

predstaviti, moè se na}i u Hegelovoj filozofiji. Istina, sam Hegel se nigde ne sluì pojmom perspektivizma, kako bi ozna~io sopstveni na~in razmi{qawa, a mala je verovatno}a da bi pri-stao na takvu karakterizaciju, po{to bi mu se ona ~inila suvi{e zdravorazumskom. Verovatno bi zamerio na spoqa{wosti po-re|ewa duhovne aktivnosti sa vizuelnim opaàwem, na neprime-renosti takvog pore|ewa, po{to je duh ono {to upravo prevazila-zi svaku ~ulnost i samim time se wegov ìvot ne moè opisati jezikom ~ulnosti, koliko god se i ovaj bazirao na prikazu nekih pravilnosti (kao {to je npr. konstrukcija centralne perspekti-ve, kako bi se trodimenzionalni prizor sveta odn. neke stvari prebacio u dvodimenzionalnu sliku sveta ili te stvari). Zar nije onda potpuno izli{no Hegelovu filozofiju posmatrati sub specie perspectivae? Me|utim, ako prihvatimo stav da je i wegova filozofija, koliko god ona sebe smatrala superiornom u odnosu

7 Po{to je delo ovih filozofa veoma obimno o Hegelu i Hartmanu ne

treba posebno govoriti, a Re{er jo{ uvek publicira (ra~una se da je napisao preko sto (!) kwiga) ograni~i}u se iz pragmati~kih razloga na ona dela odn. as-pekte dela koji su od zna~aja za rekonstrukciju wihovog perspektivizma.

DAMIR SMIQANI]

108

na druge, jedna pozicija, dakle, jedna me|u drugim, onda samim time sebi postavqamo platformu sa koje tu filozofiju moèmo re-konstruisati kao perspektivizam. Indicije za takvu karakteriza-ciju moèmo na}i u samom jeziku te filozofije, jer se Hegel slu-ì pojmovima kao {to je stanovi{te (Standpunkt), stanica (Sta-tion), stav (Stellung) ili stupaw (Stufe). Za wegovu dijalekti~ku orijentaciju je kqu~an pojam napredovawa (Fortschreiten) duha od jedne prostije forme ka sloènijoj, da bi na kraju dostigao stu-paw apsoluta. No, ne radi se o pukom prevazilaèwu jedne forme od strane druge, tako da bi ona prva naprosto nestala, ve} ona os-taje o~uvana (aufgehoben) u ovoj drugoj. Duh sa novog stupwa ima pregled svojih pre|a{wih formi, a to podrazumeva da sad zauzima vi{u perspektivu. Taj koncept prelaza sa nièg na vi{i stupaw refleksije se svakako moè poimati perspektivisti~ki, pa }u otuda dijalektiku prelaza8 smatrati jednim modelom perspekti-visti~kog mi{qewa.

Ve} u Fenomenologiji duha (1807) imamo prikaz geneze sve-sti od ~ulne izvesnosti do apsolutnog znawa u vidu prelaza duha iz jedne forme u drugu uporedo sa porastom kompleksnosti for-mi. Fenomenologija polazi od individue na svom neobrazovanom stanovi{tu i prikazuje wen put obrazovawa do apsolutnog zna-wa kao posledwe stanice.9 Tu je apstraktno10 re~ o stanovi{ti-ma, nema jo{ identifikacije jednog od stanovi{ta sa filozof-skim pravcem (ako se izuzme povremeno tematizirawe filozof-skih pozicija, npr. u odeqku o slobodi samosvesti gde se spomiwu stoicizam i skepticizam), kao {to uop{te problem Fenomenolo-

8 Prelaz se ovde ne poima kao puka transformacija (prelaz iz jedne for-

me u drugu), nego kao prevazilaèwe (u dvostrukom smislu: prelazak sa nièg na vi{i stupaw odn. prelazak preko jedne pozicije ka vi{oj). Otuda }e kasnije biti re~i i o perspektivizmu prevazilaèwa. O dijalekti~koj koncepciji prelaza se radi utoliko {to se jedna pozicija uvek defini{e svojim odnosom naspram druge (sled pozicija izgleda ovako: pozicijaprotiv-pozicijaprotiv-protiv-po-zicija ...).

9 Upor. Georg Wilhelm Friedrich Hegel, Fenomenologija duha, Naprijed, Za-greb 1987.

10 Naravno, ne u Hegelovom smislu te re~i, po{to je svoj na~in razmi{qa-wa pre smatrao konkretnim, u smislu doticawa same stvari.


109

gije duha nije metafilozofske, ve} filozofske prirode: Kako se razvija svest od pojedina~nog ka op{tem?, a ne: U kom odnosu se nalaze filozofske pozicije (o svesti)? Ovo pitawe }e, me|utim, Hegel pokrenuti u svojoj Enciklopediji filozofskih nauka (1830), ta~nije u wenom prvom delu, skra}enoj verziji Nauke lo-gike, razmatraju}i stavove koji se mogu zauzeti naspram objek-tivnosti. Pre no {to }e otpo~eti sa diskusijom tih stavova, He-gel se osvr}e na mesto fenomenologije duha u sistemu nauka: U mojoj Fenomenologiji duha, koja je zato prilikom wezina izdava-wa bila ozna~ena kao prvi dio sistema znanosti, po{lo se tim pu-tem da se zapo~elo od prve, najjednostavnije pojave duha, od nepo-sredne svijesti, pa se wegova dijalektika razvijala do stajali{ta filozofijske znanosti, ~ija se nu`nost pokazuje u tom daqem to-ku.11 Sad je zadatak da se istorijski dokumentovana razmatrawa o prirodi saznawa, verovawa itd. svedu na proste odredbe mi{qe-wa koje tek u logici mogu biti obra|ene na adekvatan na~in.

Stavovi, kojima }e se Hegel baviti u Enciklopediji, jesu me-tafizika, empirizam/kriticizam i filozofija neposrednog zna-wa. Prvi stav misli prema objektivnosti je dogmatizam (pret-kantovske) metafizike koji se sastoji u naivnoj veri da se razmi-{qawem direktno dolazi do istine objekata. Objekti mi{qewa se poimaju kao po sebi postoje}i, pretpostavqaju se kao gotovi, a filozofska misao im samo pridolazi spoqa za dijalekti~a-ra Hegela ve} su te indicije dovoqne da tradicionalno metafi-zi~ko mi{qewe proglasi kona~nim, razumskim mi{qewem. Ob-jekti uma se po tome poimaju kao kona~na razumska odre|ewa, a ap-straktni identitet postaje glavnim principom mi{qewa. Dogma-tizam12 takve metafizike se ocrtava u prihvatawu jedne tvrdwe i

11 Georg Wilhelm Friedrich Hegel, Enciklopedija filozofijskih znanosti,

Veselin Masle{aSvjetlost, Sarajevo 1987, str. 57. 12 Zanimqivo je Hegelovo shvatawe dogmatizma. On, naime, razlikuje dva

smisla dogmatizma, samim time dve vrste dogmatskog mi{qewa u filozofiji. U {irem smislu dogmatizam zna~i svako u~ewe koje daje neke postavke, ~ak i ono spekulativno (barem iz perspektive skepticizma). U u`em on ozna~ava ono u~e-we koje polazi od disjunkcije (ili... ili...), koje se dr`i jedne strane, a iskqu~uje drugu (to je smisao koji sam Hegel ima u vidu kad govori o dogmatizmu).

DAMIR SMIQANI]

110

odbacivawu woj suprotne, {to je nedijalekti~ki manir. Pa ipak, izvesna zasluga dogmatsko-metafizi~kog mi{qewa leì u tome {to je su{tinu bivstvuju}eg traìlo u elementu misli, a da bi se ono {to jeste mislilo kao takvo, zahtevalo se da se ono mora spo-znati po sebi, {to je po Hegelu ~ak odlika koja metafiziku uzdi-è u odnosu na kasniju kriti~ku filozofiju.

Drugi na~in postavqawa prema objektivitetu jeste ve} time sloèniji {to se javqa u dvema formama: prva je empirizam, druga kriti~ka filozofija. I jedan i drugi filozofski stav polaze od primata iskustva. Empiristi~ka filozofija polazi od potrebe za konkretnim sadràjem i ~vrstim stajali{tem koja nije zado-voqena u razumskoj metafizici. U empirizmu leì taj veliki princip da ono {to je istinito mora biti u zazbiqnosti i da mo-ra opstojati za zamjedbu.13 Tako|e i princip slobode sa subjek-tivne strane. Bez obzira na te pozitivne karakteristike Hegel empiristima prebacuje da se, suprotno svojoj orijentaciji, sluè metafizi~kim kategorijama materije, sile, jedinstva, mno{tva, op{tosti i sl., da bi daqe na osnovu wih izvodili svoje zakqu~ke dakle, ostaju na tlu metafizike koju upravo èle prevazi}i. Em-pirizam se jo{ nije uzdigao do ideje op{tosti koju èli jedno-stavno dobiti pukim sabirawem opaàjnih sadràja (opaàja pro-mena koje slede jedna za drugom ili predmeta koji leè jedan po-red drugog14 i ostaje tako na jednom nièm stanovi{tu. [to se ti-~e kriti~ke filozofije, ona ima isto polazi{te kao i empiri-zam: iskustvo kao jedino mogu}e tle saznawa. Me|utim, za razliku od empirizma, iskustvo ne daje samo materijal za spoznaju, ve} sa-drì u sebi op{te i nu`ne forme kao su{tinska odre|ewa. To je po kriti~kim filozofima udeo subjektivnosti, ono apriorno ko-je pripada spontanitetu mi{qewa. Op{ta odre|ewa mi{qewa ili, kako to Hegel veli, razumski pojmovi [Verstandesbegriffe] ili-ti kategorije garantuju objektivnost iskustvenih saznawa. Jednu od glavnih zasluga te filozofije Hegel vidi u tome {to je poka-zala da razumska odre|ewa pripadaju kona~nosti i da ono mi{qe-

13 Na navedenom mestu, str. 64. 14 Upor. isto, str. 65.


111

we koje se kre}e samo u wihovom okviru ne moè dospeti do isti-ne. Ali ono {to je problemati~no kod we jeste da se ta odre|ewa posmatraju samo kao posed subjektivnog mi{qewa kojem je suprot-stavqena stvar po sebi kao drugi pol. Time se ne vidi da je kona~-nost razumskih odre|ewa wihova odlika po sebi, da su ta odre|e-wa po sebi kona~na, a ne zato {to su navodno utemeqena u subjek-tivnosti onog ko misli. Dok je Kant ostao pri ideji jednog for-malnog principa samoodre|ewa mi{qewa, Fihte je, uvi|aju}i ne-dostatak jedne takve koncepcije, zahtevao da se izvr{i dedukcija samih kategorija. Pa ipak, i on se zaustavio na Kantovom stanovi-{tu, s tim {to je prema wegovom mi{qewu potreban spoqa{wi podsticaj stvari po sebi kako bi Ja moglo primeniti svoje katego-rije. Kako to Hegel kaè, Fihte je jednostavno stvar po sebi za-menio spoqa{wim podsticajem koji tako|e ostaje nerasvetqen.15

Napokon, tre}i na~in postavqawa prema objektivnosti He-gel vidi realizovan u poziciji tzv. neposrednog znawa (Jakobi i wegove pristalice itd.). Iz wene perspektive mi{qewe je mogu-}e samo kao epistemi~ka delatnost onog posebnog. Ovde se polazi od kritike kategorija odn. pojmova preko kojih se ne{to shvata samo kao uslovqeno ili posredovano. Ukoliko se po predstavni-cima ovog stanovi{ta istinito, kome pridolazi beskona~nost, poima na taj na~in, ono smo postaje uslovqeno ne~im drugim i time se pretvara u su{tu suprotnost: ono neistinito. Paradigma-ti~no je to ograni~avawe predmeta kod tzv. antropopati~kih predstava o Bogu. Ograni~avaju}oj, posreduju}oj funkciji razum-skog mi{qewa se suprotstavqa um kao sposobnost neposrednog znawa koje se ~ak izjedna~ava sa verom. I znawe i vera se pri tom odvajaju od mi{qewa kao apstraktne operacije posredovawa kojoj se pripisuje mawa vrednost u odnosu na neposredno znawe. Hegel je jo{ od kritike koncepcije tzv. intelektualnog opaàwa u Fenomenologiji duha protivnik takvog omalovaàvawa zna~aja mi{qewa u procesu obrazovawa duha i wegove spoznaje. Otuda ne ~udi da i ovakvom vernom filozofirawu prebacuje proizvoq-

15 Dodatak o Fihteu nedostaje kao i ostali dodaci u sarajevskom izda-

wu Enciklopedije.

DAMIR SMIQANI]

112

nost u izboru principa i zapadawe u subjektivnost: Kr{}anska vjera sadràva u sebi autoritet Crkve, ali vjera onog stajali{ta koje filozofira jest, naprotiv, samo autoritet vlastitog subjek-tivnog otkrivewa.16 Neposredno znawe se na ovom izrazito nedi-jalekti~kom stanovi{tu uzima izolovano, iskqu~uju}i posredo-vawe, a to po Hegelu zna~i ponovno zapadawe u (staru) metafizi-ku koja je insistirala na apstraktnoj alternativi (odnosu spoqa-{weg posredovawa), u krajwoj liniji na jednostranim odre|eno-stima kao onom kona~nom, iako se upravo ovim stanovi{tem tre-balo prevazi}i ovo posledwe.17 Stanovi{te neposrednog znawa je antikonceptualisti~ko, utoliko {to iz svoje perspektive ne sagledava pojmovnost kao su{tinski elemenat saznawa, jer upravo ona izraàva wegovu neophodnu posredovanost. To daje za pravo Hegelu da ovom stanovi{tu mo`da u jo{ ve}oj meri nego pre|a-{wim prebaci jednostranost, koja }e se u okviru wegove logi-ke mo}i prevazi}i samo dijalekti~kim (produktivnim) ukidawem suprotnosti izme|u neposrednosti i posredovawa.

2.2. Vertikalna integracija perspektiva (Hartman) Drugi perspektivisti~ki model, koji }e ukratko biti pri-

kazan na slede}im stranicama, provla~i se kroz obimni opus Ni-kolaja Hartmana. Sli~no kao i Hegel, Hartman ne govori ekspli-citno o perspektivizmu, ali ipak je mogu}e opravdati tezu da se i ovde radi, ako ni{ta drugo, barem o implicitnom perspektivi-sti~kom programu. Sam Hartman daje u okviru svoje nove ontolo-gije kao i nacrta gnoseologije, koja bi bila u skladu sa wegovom ontologijom, u~ewe o (mogu}im) stanovi{tima (u hrvatskom pre-vodu: stajali{tima) sa kojih se moè posmatrati problem bivstva i wegove spoznaje. Zanimqivo je da to u~ewe ima negativan pred-znak. Dakle, ne radi se o tome da se pokaè koji od filozofskih izama najta~nije prikazuje stvarnost, te joj time najboqe odgo-vara, ve} naprotiv kako se upravo zauzimawem suène perspek-

16 G. W. F. Hegel, Enciklopedija filozofijskih znanosti, str. 87. 17 Upor. isto, 65.


113

tive (moglo bi se re}i i: suèwem same perspektive) moè pro-ma{iti zadatak adekvatnog prikaza onti~ke strukture stvarno-sti. Tek po{to se uklone stanovi{ne jednostranosti moè se pri-stupiti pozitivnom zadatku: izgradwi jedne kriti~ke ontologi-je koja se ne moè svesti ni na jedno (ograni~eno) filozofsko stanovi{te, ali koja u sebi moè ujediniti prednosti pojedina~-nih filozofskih teorija.

Ve} u svom delu iz 1921. godine, Osnovne crte jedne metafi-zike spoznaje, Hartman je, da se tako kaè, idealno-tipolo{ki dao pregled mogu}ih perspektiva naspram problema odre|ewa konstitutivnih elemenata saznawa. Ra{~laniv{i kompleks spo-znajnog procesa na subjekt i objekt, te wihov me|usobni odnos, on je smatrao da su (~ak apriori!) mogu}a tri tipi~na stajali{ta: ono koje polazi od subjekta kao odlu~uju}eg faktora u tom proce-su, zatim ono koje objektu daje primat u odnosu na subjekt, a napo-sletku i stanovi{te koje nastoji prevazi}i dualizam subjekta i objekta, tako {to }e se suponirati neki tre}i elemenat koji je nadre|enim ovim dvama.18 Tako neke monisti~ke teorije (npr. mi-sti~ki ili panteisti~ki monizam) poku{avaju prevazi}i razne vrste realizma (fiksiranog na objekt) odn. idealizma (glavni ak-cenat na subjektu). Perspektivisti~ki gledano, gnoseolog se mora odlu~iti ili za perspektivu jedinstva (monizam) ili za perspek-tivu dvojstva (dualizam) s tim {to se ovde moè odlu~iti ili za perspektivu objekta (realizam) ili perspektivu subjekta (ide-alizam) ali }e Hartmanova ontologija predloìti jo{ jednu op-ciju: perspektivu pluraliteta ili mno{tva (onti~ko-kategori-jalni pluralizam, istina, sa ne{to izraènijim realisti~kim crtama).

U svom programatskom ~lanku Kako je kriti~ka ontologija uop{te mogu}a? (1923) Hartman u okviru jedne fenomenologije predrasuda daje pregled ograni~enih pogleda na sferu bivstva iz

18 Polazi{te svih gnoseolo{kih problema je ipak suprotstavqenost sub-

jekta i objekta: Metafizi~ka te{ko}a problema spoznaje u potpunosti visi na dualizmu subjekta i objekta. Ovdje se korijene sve aporije. (Nicolai Hartmann, Osnovne crte jedne metafizike spoznaje, Naprijed, Zagreb 1976, str. 135).

DAMIR SMIQANI]

114

kojih proisti~u kategorijalne pogre{ke. On navodi desetak tak-vih iskrivqewa perspektive, izme|u ostalog: gre{ku homogeno-sti, formalnosti, subjektivnosti, racionalnosti, normativ-nosti, totalnog ili kategorijalnog identiteta itd. Iz teh-ni~kih razloga }u se ovde ograni~iti samo na jednu gre{ku, na gre{ku heterogenosti, u koju u velikoj meri zapadaju filozofi raznih orijentacija. Moglo bi se govoriti i o pogre{ci hiposta-ze odn. kategorijalnog prekora~ewa. Svi filozofski pravci, koji se ve} svojim nazivom najavquju kao izam, u stvari ~ine istu gre{ku, koliko god kontrarno se, ina~e, odnosili jedan prema drugom. U svakom od wih se nalazi deli} istine, principi, kojima operi{u, vaè s pravom za mawe specijalno podru~je, ali se mimo prava prenose na celinu.19 Kao primere takvih stanovi{ta Hart-man navodi materijalizam, biologizam, psihologizam, logicizam, idealizam, panteizam itd. Tako npr. materijalista ili biologi-sta prenosi fizikalisti~ko-naturalisti~ke kategorije na sfe-ru du{evnog i duhovnog bivstva, kako bi se wima objasnili feno-meni svesti, mi{qewa, htewa i drugi mentalni procesi. Me|u-tim, po Hartmanu, time se ignori{e sloènost bivstvenog sloja kojem pripadaju ti procesi koja zahteva upravo upotrebu komplek-snijih kategorija. Zadatak u~ewa o kategorijama je stoga da uvaì princip samostalnosti tzv. bivstvenih slojeva [Seinsschichten]: Svako podru~je konkretnog mora imati sopstvene principe: svest principe svesti, spoznaja spoznajne principe, dakle, bivstvo kao takvo svakako sopstvene bivstvene principe; i to realno biv-stvo realne principe, idealno idealne principe.20 Hartman }e u vi{e navrata21 poku{ati opisati taj kategorijalni aparat uz

19 Nicolai Hartmann, Wie ist kritische Ontologie berhaupt mglich? Ein Kapitel zur

Grundlegung der allgemeinen Kategorienlehre (Kleinere Schriften. Band III: Vom Neukanti-anismus zur Ontologie, de Gruyter, Berlin 1958, 268313) [Nikolaj Hartman, Kako je kriti~ka ontologija uop{te mogu}a? Poglavqe o zasnivawu op{teg u~ewa o ka-tegorijama (Kra}i spisi. Tre}i tom: Od novokantovstva ka ontologiji)], str. 284. [Citate iz ovog Hartmanovog ~lanka je preveo autor.]

20 Isto, str. 289 i sl. 21 Paradigmati~na po pitawu kategorijalnih analiza su wegova izlagawa

u glavnim ontolo{kim delima: Zasnivawe ontologije (1935), Mogu}nost i stvar-


115

uvaàvawe kompleksnosti pojedina~nih bivstvenih slojeva (slo-jeva neorganskog, organskog, du{evnog i duhovnog), poku{avaju}i da izbegne jednostranu identifikaciju svoje ontologije sa odre-|enim filozofskim stanovi{tima.

Hartmanov perspektivizam je specifi~an. On nije iskqu~i-vo vezan za horizontalnu ravan, ve} se prebacuje sa ove na ver-tikalnu ravan. Dok doslovno stajali{ta stoje jedno pored drugog (recimo mehanicisti~ki materijalizam pored dijalekti~kog) ili jedno naspram drugog (materijalizam naspram idealizma) na istoj ravni, Hartman shodno svom ontolo{kom polazi{tu mewa meta-teoretsku perspektivu i sam predmet (bivstvo) sagledava kao kompleks svojstava ili elemenata koji se kao takvi pokazuju po-smatra~u iz jedne perspektive (npr. prote`nost iz perspektive materijalnog, personalnost iz perspektive duhovnog itd.). Sloje-vi, kojima se pripisuju ta svojstva, vertikalno su raspore|eni, ta-ko da je ovde opravdan govor o niìm i vi{im slojevima. Katego-rije niìh slojeva se mogu na}i i u vi{im, mada u modifikovanoj formi; kategorije vi{ih slojeva se ne mogu na}i u niìm, ali za-to mogu povratno uticati na niè bivstvene kategorije i deter-minisati ih. Time je izbegnut princip iskqu~ivawa koji je nemi-novan na horizontalnoj ravni, a koji naposletku vodi inkomenzu-rabilnosti filozofskih perspektiva, te antagonizmu samih fi-lozofskih stanovi{ta. Umesto separacije perspektiva, Hartman se zalaè za wihovu integraciju, a merilo za takvo sagledawe predmeta je upravo wegovo sloèno (slojevito) ustrojstvo. Otuda bi moglo biti re~i o svojevrsnom integrativnom perspektiviz-mu kod Hartmana.

2.3. Perspektivisti~ki preferencijalizam (Re{er) Kao tre}i u nizu perspektivisti~kih filozofa bi}e pred-

stavqen ameri~ki epistemolog i metodolog nema~kog porekla

nost (1938), Izgradwa realnog sveta (1940) i Filozofija prirode (1950). Kom-paktan prikaz wegovog u~ewa daje slede}i spis: Nikolaj Hartman, Novi putevi ontologije, Plato, Beograd 1998.

DAMIR SMIQANI]

116

Nikolas Re{er. U svojoj voluminoznoj filozofiji on poku{ava da ujedini suprotstavqene tradicije kontinentalnog idealizma i anglosaksonskog pragmatizma odn. analiti~ke filozofije; otuda sebe smatra tzv. pragmati~kim idealistom. Jedno od glavnih obe-le`ja Re{erove filozofije je orijentacija prema kognitivnim vrednostima. Po Re{eru, samu filozofiju kao teoretski proje-kat karakteri{e ta orijentacija: U filozofiji se nikad ne radi o tome da se na osnovu striktne evidencije odredi {ta jeste, nego odlu~i {ta vaqa ~initi da se na osnovu vrednosti, koje se pri-svajaju, zauzme neka pozicija. (...) Da kognitivne vrednosti igraju centralnu ulogu kod filozofirawa zna~i da se ne radi samo o ovladavawu ~iwenicama, kada se u~i filozofija, nego i da se stekne stanovi{te, obrazuju kognitivni stavovi, steknu afini-teti i lojalnosti prilikom kori{}ewa podataka .22 Ako se pri-hvati ideja o postojawu vi{e vrednosti, onda je jasno da }e se fi-lozofi, shodno razli~itim perspektivama koje zauzimaju naspram stvarnosti, rukovoditi razli~itim kognitivnim vrednostima. Sam Re{er se zala`e za konzistentnost teorije samo ona teo-rija koja se orijenti{e prema ovoj vrednosti ima izgleda da sebi i svojim rezultatima osigura istinitost. On ne iskqu~uje mogu}-nost {tavi{e, samo je potvr|uje da se pozicije mogu zauzimati na osnovi razli~itih vrednosti. Kad to ne bi bio slu~aj, kako bi se onda objasnila ~iwenica da je filozofski diskurs popri{te sukoba inkomenzurabilnih perspektiva koji se ne zavr{ava kon-senzusom, ve} potrebom da onoj poziciji damo prednost koja je naj-bli`a onim vrednostima koje sami prihvatamo? (Nema neutralno-sti u filozofiji i ona predstavqa jednu od mnogih vrednosti.) Konsekvenca takvog metafilozofskog stanovi{ta je prihvatawe ~iwenice pluralnog, ali i dignitivnog karaktera same filozo-fije. U Sukobu sistema takvo stanovi{te koje i sam prihvata

22 Nicholas Rescher, Der Streit der Systeme. Ein Essay ber die Grnde und Implikati-

onen philosophischer Vielfalt [Sukob sistema. Esej o razlozima i implikacijama fi-lozofskog diverziteta], Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1997, str. 156. Origi-nal: Nicholas Rescher, The Strife of Systems. An Essay on the Grounds and Implications of Philosophical Diversity, University of Pittsburgh Press, Pittsburgh 1985. [Autor je citat preveo iz nema~kog izdawa.]


117

Re{er naziva orijentacionim pluralizmom [orientational plura-lism].

Za razliku od Hegela i Hartmana, Re{er se eksplicitno slu-ì pojmom perspektivizma kako bi wime odredio sopstveno sta-novi{te. On ga dovodi u vezu sa filozofskim pluralizmom kao u~ewem o nu`nom postojawu mno{tva filozofskih perspektiva, iz kojih se mogu sagledati razni predmeti, a ~ijom hipostazom na-staju razni izmi (npr. idealizam hipostazirawem perspektive idealiteta, pragmatizam ili realizam davawem primata perspek-tive stvari odn. stvarnosti i sl.), s tim {to sam pluralista nema nameru da jednu od filozofskih pozicija stavi u nadre|en ili podre|en poloàj naspram drugih. (Hartman, naravno, zastupa dru-gu verziju pluralizma ne pluralizam pogleda na bivstvo, ve} pluralizam slojeva bivstva, dakle pluralizam u strukturalnom, ne u epistemolo{kom pogledu.) Da bismo govorili o perspektiviz-mu posebno o onom filozofskom prema Re{erovom mi{qewu je potrebno da pluralizmu prido|e i aksiolo{ki momenat: nije dovoqno da se konstatuje postojawe velikog broja perspektiva, nego i da se na neki na~in odredi stav prema wima. Ako se to u~i-ni, onda je opravdan govor o filozofskom perspektivizmu koji Re{er dodatno odre|uje kao metafilozofsko u~ewe, kao ono u~e-we koje tematizira filozofske poglede na svet, a smo ne poku-{ava dati sud o stvarnosti.23

U zavisnosti od karaktera stava prema samim perspektiva-ma, ovo metafilozofsko u~ewe moè da se javi u dvema formama: kao egalitarizam ili kao preferencijalizam. Egalitarista sma-tra da sve perspektive u filozofiji imaju jednak status, ali sa razli~itim predznakom ako se tvrdi da nijedna perspektiva nije validna odnosno adekvatna, onda takav egalitarista zastupa skepti~ko stanovi{te, a ako se tvrdi suprotno, naime, da su sve perspektive validne (adekvatne), onda se radi o sinkretisti~koj

23 Upor. Nicholas Rescher, Philosophical Perspectivism, u: isti, Baffling Pheno-

mena and Other Studies in the Philosophy of Knowledge and Valuation [Zamr{eni feno-meni i druge studije iz filozofije znawa i vrednovawa], Rowman & Littlefield, Sa-vage Md. 1991, str. 127141.

DAMIR SMIQANI]

118

varijanti egalitarizma. S druge strane, onaj ko zastupa preferen-cijalizam smatra da je status filozofskih perspektiva razli-~it: neke perspektive su boqe od drugih, a mogu}e je da postoji i najboqa perspektiva iz koje se na zadovoqavaju}i na~in moè re-{iti neki problem. Drugim re~ima, preferencijalista vrednuje same perspektive, pripisuje im odre|enu vrednost. Nije te{ko zakqu~iti koje od ovih metafilozofskih koncepcija favorizuje sam Re{er. Kao orijentacioni pluralista on smatra da je prefe-rencijalizam najboqa opcija perspektivisti~kog posmatrawa fi-lozofije: Kako bismo uop{te filozofirali, moramo postupati na osnovi neke povla{}ene perspektive.24 Dok skepticizam i sinkretizam zavr{avaju u indiferentnosti i proizvoqnosti, je-dino preferencijalizam, prema wegovom mi{qewu, moè zadovo-qiti kriterijum racionalne validnosti da se vrednosti prihva-te kao ono {to je merodavno za proces odlu~ivawa za neku od fi-lozofskih pozicija. Bez prihvatawa neke vrednosti, nema ni ve-zivawa za neku poziciju.

Ovakvo prihvatawe ima dubokose`ne posledice za shvatawe specifi~nog teoretskog karaktera same filozofije. Nijedna po-jedina~na filozofija se ne moè izdi}i iznad perspektiva, ona ostaje vezana za neku perspektivu, a pogled na svet iz te perspek-tive moè se osporiti sa druge ta~ke gledi{ta. Sukob filozof-skih pozicija je ujedno i sukob filozofskih perspektiva. S druge strane, pozicija se ne moè promeniti, ukoliko se ne promeni i perspektiva posmatrawa.25 Da se u slu~aju filozofije ne radi o projektu baziranom na konsenzusu, nego, naprotiv, da je protiv-re~nost glavna odlika filozofskog diskursa, po Re{eru nije ni-{ta negativno, ve} ne{to {to ~ak nasuprot nekim shvatawima u okviru same filozofije vaqa uvaìti kao strukturalni mome-nat filozofskog mi{qewa. Ili, kako to sam Re{er koncizno ka-

24 Isto, str. 141. [Autor je preveo citat.] 25 Naravno, u prostornom smislu promeni perspektive nu`no prethodi

promena pozicije odn. mesta sa koga se gleda. No, ne sme se zaboraviti analo{ki karakter govora o filozofskim perspektivama. Moglo bi se re}i da u misaonom prostoru vaè druga pravila nego u onom realnom, ~ime bi pore|ewe izme|u opti~kih (prostorom uslovqenih) i misaonih procesa nai{lo na granicu.


119

`e: De omnibus disputandum est je moto filozofije, ne filozo-fa.26 Jedna od bitnih konsekvenci, koja sledi iz toga, jeste da ne postoji mogu}nost neutralnosti u filozofskim debatama ko se upusti u filozofsku diskusiju, eo ipso zauzima stav prema nekom problemu ili predmetu. Jedini na~in da se izvan filozofije go-vori o filozofiji jeste da se pre|e na ravan tzv. metafilozofi-je kao one discipline koja se izri~ito bavi strukturom filozof-skog mi{qewa i govora. Re{er pak razlikuje dve forme metafi-lozofije: deskriptivnu i preskriptivnu metafilozofiju. Dok se ona prva ograni~ava na puki opis razvoja filozofskih pravaca i filozofskih kontroverzi, tako {to se pita kako se ne{to do-godilo ili kako ne{to jeste, ova druga se pita kako bi ne{to trebalo da izgleda, koji argumenti govore u prilog nekoj pozici-ji, a koji protiv we a kad se uzme u obzir vi{e pozicija, da se od-redi koja od wih vi{e odgovara stvarnosti, koja je, dakle, najbo-qa. Sa metafilozofske ta~ke gledi{ta se postavqa zadatak da se upore|ivawem filozofskih pozicija i wihovih solucija proble-ma podigne kvalitet argumentacije i zadobije dubqe shvatawe strukture alternativnih pozicija. Koje konsekvence ovo ima za te-matiku perspektivizma u filozofiji prodiskutova}e se u posled-wem odeqku ovog rada.

2.4. Komparacija perspektivisti~kih modela Posle kratkog prikaza nekih modela perspektivisti~kog

mi{qewa, vaqa prona}i wihove zajedni~ke crte, ali ukazati i na wihove razlike. U sva tri slu~aja se o~igledno radi o koncepcija-ma koje polaze od ~iwenice da je filozofija na~in razmi{qawa o stvarnosti koji se javqa u vidu suprotstavqenih pozicija koje su obi~no u me|usobnom sukobu pozicija neizbe`no povla~i za sobom protivpoziciju.27 U neku ruku, sva tri filozofa su tako|e

26 Nicholas Rescher, Der Streit der Systeme, na navedenom mestu, str. 209. [Au-

tor preveo citat.] 27 O tome je mawe poznati matemati~ar i filozof Franc Krener [Franz

Krner] napisao izvanrednu studiju Anarhija filozofskih sistema (1929), na`a-

DAMIR SMIQANI]

120

i pluralisti, barem u smislu da ne negiraju postojawe vi{e pozi-cija na tlu filozofije kao u izvesnoj meri validnih. To i nije ni-{ta za~u|uju}e, po{to je perspektivizam u biti pluralisti~kog ka-raktera. Istina, sva trojica se razilaze po pitawu ocewivawa vred-nosti izama odnosno odre|ivawa wihovog me|usobnog odnosa.

Hegel stavqa, shodno svom filozofskom stanovi{tu, akce-nat na istorijski sled pozicija: prvo se javqa metafizika, zatim empirizam, kriticizam i naposletku filozofija neposrednog znawa. Svako od tih stanovi{ta se nalazi u negativnom odnosu prema prethodnom, a smo biva ukinuto narednim. Nijedno od tih stanovi{ta ne odgovara u potpunosti istini, ve} samo poga|a je-dan wen deo tako do istine moè dopreti samo ona filozofija koja je pre{la preko svih tih stanica i prevazi{la wihove jed-nostranosti, tako {to principe odn. polazi{ta tih filozofija kao ono {to se smatra konkretnim transformi{e u jednostavna odre|ewa misli28 koja tek u logici mogu biti adekvatno obra|e-na. Primera radi, neposrednost posledweg stanovi{ta, koja je ta-mo jo{ nereflektovana, posta}e polazi{tem u~ewa o bivstvu kao prvom delom logike, naime u vidu samog bivstva kao sinteze nepo-srednosti i posrednosti koju dijalekti~ki vaqa eksplicirati itd.

Hartmanov perspektivizam daje primat stvari, on je ontolo-{ki obojen. Perspektiva uzeta za sebe vodi jednostranoj diskri-minaciji (u dvostrukom smislu te re~i: kao diferencirawe enti-teta i kao wegovo obezvre|ivawe) posmatrane stvari: vidi se na woj samo ono {to je u skladu sa sopstvenim stajali{tem. Ali ako se u centar posmatrawa stavi bivstvo kao najop{tiji predmet, on-

lost tako|e malo zapaènu. U woj Krener poku{ava opravdati tezu o heterote-ti~kom karakteru filozofije: sa tezom je implicitno data i antiteza. U analo-giji sa pojavom ne-euklidskih geometrija Krener skicira obrise jedne sistema-tologije koja bi na sli~an na~in pokazala nemogu}nost postojawa jednog apso-lutno vaè}eg sistema (kako ga je npr. zamislio Hegel), te konsekventno istra-ìla sloèn sklop relacija me|u filozofskim sistemima (ono {to Re{er zove systemic interconnectedness), {to je vrlo zahtevan zadatak. Upor. novije izdawe tog dela: Franz Krner, Anarchie der philosophischen Systeme, Akademische Druck- und Verlags-Anstalt, Graz 1970.

28 Upor. G. W. F. Hegel, Enciklopedija filozofijskih znanosti, str. 58.


121

da se mewa konstelacija odnosa me|u samim perspektivama. One se moraju koordinirati shodno ustrojstvu samog bivstva, a po{to je wegova struktura slojevita, tako }e se morati uspostaviti hije-rarhija perspektiva u smislu raspodele stajali{ta na vi{e ni-voa. Ali to se ne sme shvatiti u vrednosnom smislu, tako kao da je npr. stajali{te personalizma ili idealizma superiorno u odnosu na ono materijalizma naprotiv, ovo posledwe daje podlogu na kojoj se tek mogu zastupati ona druga stanovi{ta. U tome leì i smisao Hartmanovog modela: isto kao {to se bivstveni slojevi nadgra|uju, filozofska stajali{ta se stupwevito organizuju, ta-ko da u idealnom slu~aju filozofski posmatra~ pro{iruje svoj vidokrug ukqu~ivawem novih perspektiva, ne ostaju}i samo na jednom stanovi{tu. Konflikt perspektiva se ovde re{ava wiho-vom integracijom u jedan ontolo{ki model.

Sli~no kao Hegel i Hartman, Re{er polazi od istorijski datog pluraliteta pozicija u filozofiji. Ali on ih za razliku od ovih ne ure|uje linearno ili vertikalno, prema istorijskom sledu ili ontolo{koj lestvici, ve} ih posmatra u okviru izborne situacije, u izvesnom smislu kao rasute u jednom vanistorijskom prostoru (prostoru mi{qewa), gde tek odluka filozofa konfi-guri{e filozofsko poqe u smislu mogu}ih pribliàvawa ve} za-uzetim pozicijama ili udaqavawa od drugih, suprotstavqenih. Od kqu~nog zna~aja je akt odluke: on se moè jednostavno realizova-ti (preferencijalizam) ili suspendovati (to ~ini skeptik) ili zameniti prihvatawem svih pozicija (sinkretizam). Preference su na poqu filozofije odre|ene kognitivnim vrednostima jed-noj poziciji se daje prednost u odnosu na drugu zato {to je infor-mativnija, fundamentalnija, op{tija, jednostavnija ili ima neku drugu odliku koja je ~ini vrednijom u odnosu na druge pozicije. Dakle, ne radi se o pukom decizionizmu po kome se neki subjekt slu~ajno ili proizvoqno odlu~uje za neku poziciju, nego o racio-nalnom izboru, izboru preduzetom prema kognitivnim vrednosti-ma, izboru koji se moè a u krajwoj instanci: mora opravdati dobrim razlozima. (To Re{era, ina~e, razlikuje od svetonazor-

DAMIR SMIQANI]

122

nih perspektivista, kao {to je Diltaj, koji eksterne razloge sma-traju odlu~uju}im za odabirawe neke pozicije.)

Iako se radi o perspektivisti~kim koncepcijama filozo-fije koje priznaju postojawe vi{e filozofskih pozicija, ipak se filozofi, koji ih zastupaju, ne pridràvaju neutralnog stava, ve} poku{avaju razlikovati adekvatnije pozicije od onih mawe adekvatnih, dakle, vrednuju perspektive, na osnovu kojih se zastu-paju te pozicije. Hegel smatra da je samo jedno stanovi{te mogu}e kao ono koje objediwuje sve pojedina~ne momente procesa mi{qe-wa, reprezentovane u zasebnim stavovima metafizike, empirizma, kriticizma i filozofije neposrednog znawa, a to je ono apsolut-nog idealizma koje zapo~iwe sa naukom logike i dostiè svoj vr-hunac u filozofiji apsolutnog duha. Hartman pak smatra da nijed-no filozofsko stanovi{te uzeto za sebe ne moè prikazati biv-stvo onakvim kakvo jeste,29 ve} da destrukcijom kategorijalnih predrasuda treba obezbediti multiperspektivisti~ki pogled na strukturu bivstva, gde se perspektive preklapaju na vertikalnu ravan, razme{taju po razli~itim nivoima i me|usobno dopuwava-ju. Naposletku, po Re{eru svako stanovi{te moè biti validno, ali samo s obzirom na karakter predmeta odnosno problemske si-tuacije, u kojoj se predmet razmatra, {to zna~i da u toj situaciji vaqa izabrati onu poziciju koja se ~ini najadekvatnijom za pri-kaz predmeta ili re{ewe problema. Pluralizam perspektiva je tako kod Hegela prividan, kod Hartmana neutralizovan, a kod Re-{era relativan (po{to nisu sve perspektive jednako validne).

3. Metafilozofski problem postavqawa prema filozofskim perspektivizmima

Za kraj ostaje o~ekivano pitawe kako sami treba da se po-

stavimo prema ovim perspektivizmima. Naime, ne postavqa se sa-mo na ravni filozofskog mi{qewa pitawe izbora perspektive iz koje }e se sagledati neki predmet ili dati re{ewe nekog filo-

29 Perspektiva ovde dobija negativan prizvuk, kao ono {to izobli~uje iz-

gled stvari, smisao koji je ona imala od anti~kih vremena.


123

zofskog problema, ve} se i na ravni metafilozofije kao reflek-sije pozicionalnosti filozofije postavqa pitawe izbora per-spektivizma kojim }e se ova prikazati u pravom svetlu. Predstav-qena tri modela se svaki na svoj na~in poku{avaju izboriti sa ~iwenicom filozofske pozicionalnosti. Stajali{ta [nema~ki: Standort] sa kojih sami predstavnici perspektivizama posmatraju pozicionalnost nisu identi~na: stajali{te Hegelovog perspekti-vizma je filozofija apsolutnog duha, kriti~ka ontologija sta-jali{te Hartmanovog, a aksiologija ono Re{erovog perspektiviz-ma. Filozofske pozicije su ili stanice na putu samoosve{}iva-wa apsolutnog duha,30 ili refleks hipostaziranih kategorija biv-stva na horizontalnoj ravni koji naporom kategorijalne analize vaqa korigovati na taj na~in da se uklope u jedinstvenu sliku vertikalno strukturiranog bivstva, ili mawe ili vi{e obrazlo-èni stavovi zauzeti prema nekom problemu31 na bazi neke kogni-

30 Plasti~an prikaz tog kretawa duha u okvirima filozofije Hegel daje u

svojim Predavawima o istoriji filozofije, koja su bez obzira na sve jedno-stranosti koje nu`no sa sobom nosi poduhvat ovakvih razmera impozantan pro-jekat koji je zanimqiv i u perspektivisti~kom pogledu.

31 Po Re{eru, u ìì filozofskog interesovawa stoje aporije kao pita-wa koja podjednako dozvoqavaju dva opre~na re{ewa. Formalno gledano, filo-zofske pozicije su rezultat redukcije tzv. aporeti~kih klastera [engleski: apore-tic cluster] kao nekonzistentnih skupova iskaza koji su uzeti za mogu}e odgovore na filozofska pitawa. Kako je po wegovom mi{qewu osnovni imperativ filo-zofije kao kognitivne discipline odràwe (ili ~ak stvarawe) konzistentno-sti (pretpostavka koja se, naravno, ne mora prihvatiti), potrebno je iz odre|e-ne perspektive restrukturisati klaster, tako {to }e se neke teze prihvatiti, a neke odbaciti. Jedan od mnogobrojnih primera koji se mogu na}i kod Re{era, a koji se ti~e same filozofije, mogao bi glasiti ovako:

(1) Filozofski problemi su sporna pitawa koja se mogu re{iti kogni-tivnim putem.

(2) Re{ewe filozofskih problema je mogu}e samo ako se pretpostave (kognitivne) vrednosti.

(3) Pretpostavqawe vrednosti pri racionalnom istraìvawu nije legi-timno.

Pozitivista }e odbaciti prvu, a sam Re{er kao predstavnik pragmati~-kog idealizma odbacuje tre}u stavku. Obe pozicije prihvataju tezu (2). (Upor. Nicholas Rescher, Der Streit der Systeme, str. 153.)

DAMIR SMIQANI]

124

tivne vrednosti. [ta bi onda konkretno zna~ilo, izabrati neki od ovih perspektivizama?

Ako se zauzme perspektivizam prevazilaèwa prednost }e se dati onom stanovi{tu koje je najobuhvatnije, koje ume da inte-gri{e momente prethodnih (prevazi|enih) stanovi{ta u sebi, koje se uzdiè iznad svih ostalih. Takav perspektivizam, u kraj-woj instanci, zavr{ava u nekoj vrsti istorijskog finalizma po-{to super-pozicija ne moè biti zamewena nekom vi{om, onda je iskqu~en daqwi istorijski razvoj filozofske misli, u najbo-qem slu~aju sve se svodi na repeticiju ili samo modifikaciju ve} zastupqene pozicije. Primer za to je upravo Hegelov panideali-zam koji je u sopstvenoj samointerpretaciji zami{qen kao final-no uto~i{te zapadnoevropske filozofske misli. Perspektivi-zam, kojim se ovde predlaè zauzimawe najvi{eg stanovi{ta, pro-èt je teleolo{kim motivima. Govor o tome da se takva pozicija treba izabrati }e se izbegavati, po{to on zvu~i proizvoqno prava filozofija nije stvar slobodnog izbora, ve} ono do ~ega sa-mosvesni subjekt saznawa nu`no dolazi.

Iz perspektive kriti~ke ontologije, prihvataju}i perspek-tivisti~ki model vertikalne integracije, u su{tini }e se poma-lo paradoksalno izbegavati perspektivisti~ka retorika u ho-rizontali i preferisati neutralna ontolo{ka semantika (stup-wevi, slojevi, ta~ke gledi{ta [Gesichtspunkte], ravni itd.). Nema teleologizma, jer je sama teleologija integrisana u struktu-ru bivstva, gde joj je odre|eno mesto. Izbor perspektive je ovde izli{an, jer onaj ko se èli upoznati sa pravim ustrojstvom biv-stva mora prou~iti sve slojeve i tako sagledati interdependenci-ju kategorija kao impregniranih perspektiva. O~igledno je ovde merodavan ideal empirijske nauke ~ija se metoda preuzima, a ne bira (u smislu da izu~avawe te nauke ne pretpostavqa dodatni (eventualno svetonazorni) anga`man individue kako bi do{la do uvida, ve} naprosto rutinu prisvajawa perspektive32). Perspek-tiva se ovde internalizuje, a ne eksternalizuje u vidu ne~ega {to

32 Bilo bi zanimqivo uporediti ovo sa konceptom paradigmi u novijoj fi-

lozofiji nauke.


125

vaqa zahvatiti dodatnim voqnim ~inom. Primat stvari dodatno oteàva govor o izboru perspektive. A aporetika onemogu}ava za-uzimawe krajweg stanovi{ta.

Iz perspektive preferencijalizma mogu}e je da svaka pozi-cija postane merodavnom za nekog filozofa, ukoliko se moè op-ravdati kao adekvatna za re{ewe nekog problema. Ovde je akce-nat na samom aktu birawa pozicije koji je motivisan vrednosnom orijentacijom filozofa. Ne radi se o pukom relativizmu, zato {to je na kraju odlu~uju}a ubedqivost samih razloga koji govore u prilog nekoj poziciji: samo ona pozicija se moè odràti u di-skusiji u ~ijoj pozadini se aktualizuje neka kognitivna vrednost, a pozicije }e se smewivati u zavisnosti od toga koja vrednost je dominantna. Same vrednosti determini{u izbor perspektive a na metafilozofskom nivou i izbor perspektivizma. Prihvatiti preferencijalizam kao postavku naspram pluraliteta filozof-skih pozicija zna~i priznati vrednosni karakter same filozofi-je: ona nije neutralna naspram vrednosti, ve} ih sama u svojim raz-li~itim formama sledi ili ~ak inkorporira.

U svakom slu~aju, prihvatiti neku od ovih perspektivisti~-kih opcija ne zna~i zapasti u neki kratkovidi relativizam. [ta-vi{e, ovi perspektivizmi su u izrazitoj meri antirelativisti-~ki. Kod Hegela pojedina stanovi{ta postaju nu`nim momentima procesa zadobijawa pozicije apsolutnog duha, tako da tu ne moè biti govora o nekom relativizmu koji bi se zadovoqio ukaziva-wem na kontingentni karakter istorijskog procesa zauzimawa filozofskih pozicija. S druge strane Hartman, insistiraju}i na dovo|ewu pozicija kao perspektiva u odnos me|usobne dopune, svaku od ovih posmatra u odnosu na weno mesto koje ima u sistemu kategorija wegove ontologije ali ni to nije relativizam, ve} pre relacionizam. Jo{ mawe moè biti re~i o relativizmu kod Re-{era, po{to se on ne zalaè za ravnopravnost perspektiva, ve}, na-protiv, za wihovo vrednovawe, jer samo kao takve kao uslovqene vrednostima ili odraz samih vrednosti one mogu biti od kori-sti za re{avawe filozofskih problema. Dakle, moè se zakqu~i-

DAMIR SMIQANI]

126

ti da perspektivizam ni u jednoj od ove tri forme nije identi~an sa relativizmom.

Ako se ponovo vratimo pitawu odabirawa perspektivizama, onda nam mo`e pomo}i jo{ jedno razlikovawe koje smo dotakli u odeqku o preferencijalizmu. Prisetimo se (apstraktnih) mogu}-nosti postavqawa prema perspektivama, onako kako ih odre|uje Re{er: one se, naime, mogu prihvatiti sve ili samo jedna ili ~ak nijedna! Rukovode}i se Re{erovom shemom, mogli bismo onda re-}i: ako bismo postupili po prvoj devizi (Prihvati sve perspek-tive!), onda bismo samoj filozofiji pri{li sinkretisti~ki, po drugoj (Izaberi jednu perspektivu!) bismo delali preferen-cijalisti~ki, dok bismo po posledwoj devizi (Odbaci sve per-spektive!) zastupali skepti~ki stav. Gledano iz te metaper-spektive, Hegelov perspektivizam je specifi~an spoj preferen-cijalizma i sinkretizma pravilan izbor u okviru filozofije je prihvatawe one (jedne!) pozicije u kojoj se kao momenti daju o~u-vati pre|a{we, s tim {to ona nije puki zbir ovih posledwih. Hartmanov perspektivizam pak ujediwuje u sebi skepti~ke i sin-kretisti~ke elemente nijedna pozicija se ne prihvata kao poje-dina~na (skepsa prema izmima), ve} samo u korelaciji sa drugi-ma prema strati~kom33 modelu bivstva. Ovde nisu od zna~aja sub-jektivne preference, nego objektivne strukture; pozicije se stoga ne biraju, ve} relacioniraju. Najlak{e je odrediti Re{erov stav: wegova varijanta perspektivizma je preferencijalisti~ka (on se ~ak i koristi tim izrazom). Re{er prihvata pluralitet pozicija, ali ipak smatra da je jedna boqa u odnosu na druge prilikom re{a-vawa nekog problema zato {to je bli`a nekoj kognitivnoj vredno-sti neophodnoj da se taj problem re{i na zadovoqavaju}i na~in. On je svestan da zastupa preferencijalizam, dok se Hegelu i Hartmanu pripisuje me{ovito stanovi{te.

Pored ovde prikazanih perspektivizama sigurno su mogu}a i druga perspektivisti~ka stanovi{ta. Ali koji od onih perspek-tivizama je najboqi, koji treba prihvatiti? Ako ovako postavi-mo pitawe, jasno je da smo se ve} postavili u duhu jednog od wih,

33 Izvedeno od latinske re~i stratum (sloj).


127

naime, postupamo preferencijalisti~ki. To je svakako najrealni-ja opcija, jer sinkretizam i skepticizam u ovom slu~aju nemaju ve-likog efekta. Naime, malo je verovatno da se sinkretisti~ki sva tri stanovi{ta mogu zajedno prihvatiti, jer ne moè se nikako konzistentna pozicija dobiti legirawem triju me|usobno in-konzistentnih. S druge strane, ako se ne prihvati nijedan per-spektivizam, onda to ve} podrazumeva destruktivan stav prema filozofiji po sebi, jer onda ispada da se ~iwenica da je filozo-fija pozicionalnog karaktera nikako ne bi mogla objasniti. U tom smislu preferencijalisti~ki perspektivizam ima nezavis-no od toga da li je sam Re{er na pravi na~in prikazao tu poziciju prednost u odnosu na druge perspektivizme, on ima najve}i eks-planatorni potencijal, zato {to po wemu moè da se obrazloì i slu~aj da se prihvate skepticizam ili sinkretizam ili pak wi-hove legure (i oni su izabrani na osnovu kognitivno-dignitiv-nih preferenci). Drugim (~isto logi~kim) re~ima izraèno: od-lika preferencijalizma je da moè biti primewen na samog sebe. (Kod drugih perspektivizama ne uspeva taj zahvat: kod sinkretiz-ma iz tog razloga {to bi samoreferencijalnost vodila u problem paradoksije klasa, a skepticizam bi ukinuo samog sebe, ukoliko bi posumwao u sebe.) [tavi{e: preferencijalizam ne negira mo-gu}nost da se objasni odabirawe drugih perspektivizama. U tome onda i leì wegova eksplanatorna snaga: wime se mogu zahvati-ti druge perspektivisti~ke koncepcije (recimo ona Hegelova ili Hartmanova) ali ne i vice versa preferencijalizam ovim drugim. U tom smislu, ukoliko bismo se na metafilozofskom ni-vou zaloìli za preferencijalizam, ne bismo se ogre{ili o druge pozicije, jer bismo sebi ostavili otvorenom mogu}nost da i wih na adekvatan na~in ostavimo u diskusiji kao pod izvesnim uslovima prihvatqivu opciju za rasvetqewe pozicionalnog mo-dusa mi{qewa u filozofiji. Dubqi razlog za to verovatno leì u samom karakteru filozofije ona je kognitivno-evaluativna disciplina u kojoj je izbor me|u perspektivama glavni movens mi-{qewa.

DAMIR SMIQANI]

128

DAMIR SMILJANIC

DREI MODELLE DES PHILOSOPHISCHEN PERSPEKTIVISMUS

ZUSAMMENFASSUNG

In der vorliegenden Arbeit werden knapp drei Modelle des pers-pektivistischen Denkens dargestellt: Hegels Dialektik des bergangs, Hart-manns vertikale Integration von Perspektiven und Reschers Prferenzialis-mus. Es werden ihre hnlichkeiten wie Unterschiede herausgearbeitet, wo-bei am Ende der Versuch unternommen wird, auf der Ebene der Metaphilo-sophie eine adquate Einstellung gegenber diesen Modellen herauszufin-den.

Schlsselwrter: Perspektivismus, philosophische Positionen, Dia-

lektik des bergangs, vertikale Integration von Perspektiven, perspektivisti-scher Prferenzialismus, Hegel, Hartmann, Rescher, Metaphilosophie.

Documents

05. Smiljanic Tri Modela Filozofskog Perspektivizma FG 6