04 Zoran Tasic - Karakteristicna Obelezja i Znacaj Finansijskog Trzista

7/25/2019 04 Zoran Tasic - Karakteristicna Obelezja i Znacaj Finansijskog Trzista

1/13

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Karakteristina obeleja i znaaj finansijskog trita

Mr Zoran Tasi

1

Mr Zoran Tasi,Optinska uprava Opovo

KARAKTERISTINA OBELEJA I ZNAAJFINANSIJSKOG TRITA

Saetak: Finansijska trita predstavljaju najznaajniji i najosetljiviji segment ukupnog i

ekonomskog sistema svake zemlje. Ona omoguavaju normalno i nesmetano funkcionisanje

nacionalne ekonomije. Preko finansijskih trita privredni subjekti dolaze do sredstava

neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Finansijska trita su ambijent u kome se emituju i

prenose finansijska potraivanja i izraava i realizuje ponuda i tranja za finansijskim

instrumentima. Na finansijskim tritima se odraavaju sva zbivanja u realnim tokovima

drutvene reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata trine privrede.

Kljune rei: Finansijsko trite, finansijska sredstva, trite novca, trite kapitala.

Uvod

Od sredine 70-ih godina prolog veka, u svetskoj privredi dolazi do velikih institucionalnih

transformacija u smislu deregulacije finansijskih trita, to je izazvalo znaajne fluktuacije

kamatnih stopa i deviznih kurseva, odnosno pojaane oscilacije cena korporacijskih akcija.

Osnovni uzrok svih institucionalnih transformacija tih godina je slom Breton Vudskog sistema

fiksnih deviznih kurseva1 i konsekventan porast meuvalutne nestabilnosti. Rastua cenovna

1Projektovan je 1944. godine za posleratni razvoj svetske ekonomije na temeljima trinih mehanizama. Osnovna

namera je bila da se kreira vrst, ali dovoljno fleksibilan svetski monetarni system koji bi maksimalno podrao

razvoj svetske proizvodnje i meunarodne razmene i odravanje relativno niskih stopa inflacije. Osnovna ideja


2/13



Mr Zoran Tasi

2

varijabilnost finansijskih aktiva, uslovila je potrebu kod trinih uesnika za uvoenjem

odgovarajuih mehanizama hedinga, ime je stvorena osnova za nastanak trita finansijskih

derivata, kao jednog novog segmenta ukupnog finansijskog trita. Kod datog, novonastalog

oblika delovanja na finansijskom tritu, transaktori koji su izloeni riziku upravo pomenute

cenovne varijabilnosti korporativnih akcija, kao i dnevnoj promenljivosti nivoa deviznih kurseva,

dobijaju mogunost da putem kupovine/prodaje odreenih terminskih ugovora ostvare adekvatnu

zatitu.

Ubrzo nastupa enormna ekspanzija derivativnih finansijskih trita, kako po broju sklopljenih

terminskih ugovora, tako i po ukupnom novanom obimu koji se ostvaruje ovim nainom

finansijskog poslovanja, u odnosu na tekue finansijske poslove. Ono to je sigurno kod ovih

visoko modernizovanih oblika trinog delovanja jeste sistemska osetljivost na rizike u ovakvom

obliku poslovanja, specijalno dilera (provajdera) koji svojom loom procenom i bankrotstvom

mogu lanano preneti negativne efekte na ostale uesnike.

Primenljivost finansijskih terminskih instrumenata i heding transakcija je neizvodljiva bez

postojanja kvalitetne osnove, unutar koje bi se dati instrumenti i finansijske transakcijeizvravale, a to je finansijsko trite.

1. Osnovne funkcije finansijskog trita

Svakako da sve dobro i loe vezano za finansije, treba da se deava u okviru finansijskog trita,

ali jedna u nizu karakteristika i mogunosti koje ima finansijsko trite je da obavlja alokaciju

akumulacije (tednje) u cilju njene najefikasnije upotrebe u proizvodnji.

Znaaj i uloga finansijskih trita mogu se posmatrati i kroz sledee funkcije koje ova trita

obavljaju:

Bretonvudskog sistema je bila da SAD, kao centralna zemlja svetskog monetarnog sistema, imaju obavezu da vode

takvu makroekonomsku politiku kako bi trajno odrale paritet u visini od 35 amerikih dolara za uncu zlata.

Bretonvudski sistem fiksnih kurseva, u kome su centralne banke garantovale konvertibilnost domaeg novca u

strane valute (ali ne i u zlato), trebalo je da obezbedi vrstu valutnu osnovu za brzu ekspanziju svetske trgovine snjenim povratnim efektima na porast svetske proizvodnje posle rata. Devizni kurs svake nacionalne valute na

deviznom tritu mogao je da oscilira najvie do +/- 1% u odnosu na valutni paritet prema amerikom dolaru.


3/13



Mr Zoran Tasi

3

1. Funkcija povezivanja Finansijska trita kao organizovana mesta na kojima dolazi do

susretanja ponude i tranje za razliitim oblicima finansijskih instrumenata, omoguavaju

povezivanje investicionih subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva i tednih subjekata koji

raspolau vikovima finansijskih sredstava;

2. Alokativna funkcija Finansijska trita omoguavaju alokaciju slobodnih finansijskih

sredstava, usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih subjekata koji raspolau

vikovima sredstava ka onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju;

3. Funkcija razvoja Finansijska trita doprinose privrednom razvoju jer dovode do poveanja

mobilnosti finansijskih sredstava;

4. Funkcija efikasnosti Preko finansijskih trita omoguava se efikasno korienje finansijskih

sredstava jedne nacionalne ekonomije, ime se obezbeuje efikasnije poslovanje u privredi;

5. Funkcija odreivanja cene finansijskih sredstava Na finansijskim tritima se odreuju cene

finansijskih sredstava, odnosno obrazuju se cene korienja finansijskih sredstava;

6. Funkcija smanjenja trokova Finansijska trita omoguavaju smanjenje trokova spajanjem

subjekata koji eli da proda, sa subjektom koji eli da kupi odre

eni finansijski instrument.Istovremeno dolazi do smanjenja trokova u vezi sa pribavljanjem odreenih informacija koje se

mogu dobiti na finansijskom tritu;

7. Funkcija pouzdanosti Finansijska trita omoguavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se

na njima obavljaju.

2. Struktura finansijskog trita

Razvoj finansijskog trita doveo je do snanih integracionih tendencija svih segmenata

finansijskog trita, dok je sa druge strane otra podvojenost odreenih segmenata finansijskog

trita, karakteristika pre svega nerazvijenih finansijskih sistema.

Sistemske integracione tendencije segmenata finansijskog trita imaju osnovnu posledicu, a to

je ukidanje mogunosti arbitrae izmeu vie trita i efikasno korienje raspoloivih

informacija na tritu kao celini.


4/13



Mr Zoran Tasi

4

Vano je istai da u procesu segmentiranja i izdvajanja osnovnih podtrita, koji ine ukupnu

strukturu finansijskog trita, svaki od integracionih podtrita ima specifine, sebi prilagoene

finansijske instrumente.

Finansijske institucije koje su osnovni izvor likvidnosti i osnovni nosioci informacija imaju

posebne uloge u razliitim segmentima finansijskog trita. Tradicionalno se u okviru

finansijskih trita razlikuju segmenti trita novca i trita kapitala.

3. Pojam i vrste finansijskog trita

Definicije i polazne osnove definisanja pojma finansijskog trita se razlikuju od autora do

autora, ali je u osnovi svake definicije finansijskog trita da je ono organizovano mesto i

prostor, na kome se trae i nude finansijsko-novana sredstva i na kome se, u zavisnosti od

ponude i tranje, organizovano formira cena tih sredstava.

Finansijska trita predstavljaju najznaajniji i najosetljiviji segment ekonomskog sistema svake

zemlje. Finansijska trita se mogu posmatrati u uem i irem smislu. U irem smislu, finansijska

trita postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U literaturi se susreu razliite

definicije finansijskih trita u uem smislu. U osnovi, sve ove definicije se svode na to da se

pod finansijskim tritima podrazumevaju mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima,

pa bi se finansijska trita mogla definisati kao organizovana mesta na kojima se susreu ponuda

i tranja za razliitim oblicima finansijskih instrumenata ili aktive2. Preko finansijskih trita

privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona

olakavaju povezivanje subjekata koji raspolau vikovima finansijskih sredstava i subjekatakojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno ona povezuju dve znaajne makro-ekonomske

kategorije tednju i investicije. Na nivou nacionalne ekonomije ukupan obim tednje jednak je

ukupnom obimu investicija u odreenom vremenskom periodu. Ova pojava se naziva tedno-

investicioni ciklus.

2KuliM. Finansijska trita, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.


5/13



Mr Zoran Tasi

5

Finansijska trita su ambijent u kome se emituju i prenose finansijska potraivanja (obaveze) i

izraava i realizuje ponuda i tranja za finansijskim instrumentima. Preko njih vri se alokacija

akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebe u proizvodnji. Subjekti koji raspolau

vikovima sredstava putem kredita ili vlasnikih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima

koji se bave proizvodnjom3. Kao sublimaciju definicija finansijskog trita, autori istiu, da bi

ono bilo kompletno,moraju se pravila koja su postavljena u oblasti finansijskog poslovanja

jednako primenjivati i potovati u svim delovima, u okviru dravnog i drutvenog prostora.

Takoe, ono to je osnova postojanja kompletnog finansijskog trita je da postoje dve

zainteresovane strane, ponuda i tranja, ija bi standardizovana poslovna aktivnost najveim

delom uticala na trino formiranje cena roba, proizvoda i usluga u okviru jednog finansijskog

trita. Ono to je od odluujueg znaaja da bi se finansijsko trite izgradilo na kvalitetnim

trinim osnovama, potrebno je da Vlada i dravna administracija postave i izgrade takav

ambijent i globalne osnove, unutar koje bi delovalo finansijsko trite, sa minimumom

intervencionizma od strane te iste Vlade, a to znai jedno moderno finansijsko trite,

komplementarno liberalnim finansijskim tritima zapadnih zemalja.Svaki segment finansijskih trita ima svoje specifine finansijske instrumente.

Postoji vei broj kriterijuma za podelu finansijskih trita, pa samim tim, i vie vrsta finansijskih

trita:

1. Glavna podela finansijskih trita je ona koja ih svrstava u dve osnovne kategorije: a) trite

novca (kratkorono trite) i b) tritekapitala (dugorono trite). Ova podela izvrena je sa

stanovita roka dospea finansijskih instrumenata kojima se trguje na tim finansijskim tritima.

Trite novca je segment finansijskih trita za kratkorone oblike finansijske aktive, odnosno to

je mesto gde se trguje iralnim novcem i hartijama od vrednosti koje imaju rok dospea krai od

godinu dana. Osnovni uesnici na ovim tritima su banke. Ovo trite obezbeuje likvidnost i

solventnost privrednim subjektima. Trite kapitala je segment finansijskih trita na kome se

trguje finansijskom aktivom iji je rok dospea dui od jedne godine. Na ovom tritu

prevashodno se trguje dugoronim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnikim

instrumentima. Emitenti na ovom tritu dolaze do sredstava za svoje dugorono finansiranje. Na

3VasiljeviB. Osnovi finansijskog trita, Zavet Beograd, Kultura, 2002.


6/13



Mr Zoran Tasi

6

njemu posebnu ulogu imaju takozvani institucionalni investitori (investicione kompanije i

fondovi, penzioni fondovi, osiguravajua drutva i dr.) jer su oni najvei vlasnici pojedinih

oblika finansijske aktive.

2. Polazei od mesta na kome se transakcije odvijaju i podruja koje pokrivaju, finansijska trita

se mogu podeliti na: a) lokalna, b) nacionalna(domaa) i c) meunarodna(eksterna). Lokalna

trita se odnose na ue podruje jedne zemlje. Nacionalna trita se odnose na celu zemlju.

Meunarodna trita se odnose na vie zemalja.

3. Sa stanovita prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata, razlikuju se: a)

trita osnovnih hartija od vrednostii b) trita izvedenih hartija od vrednosti. Trita osnovnih

hartija od vrednosti sadre dva trita: 1) trita instrumenata duga i 2) trite vlasnikih

instrumenata. Na tritu instrumenata duga trguje se instrumentima duga koji predstavljaju oblik

hartija od vrednosti kojima se uobliavaju duniko poverilaki odnosi, odnosno kreditni odnosi.

Tu spadaju razliite hartije od vrednosti, kao to su obveznice, komercijalni zapisi, sertifikati i

slino, kojima se vri kreditiranje poslova emitenta. Emisijom ovih hartija od vrednosti emitent

prikuplja pozajmljuje sredstva za svoje finansiranje, jer kupci takvih hartija pozajmljujunovana sredstva emitentu, ime postaju kreditori i nalaze se u ulozi koju ima banka kod

direktnog kreditiranja. Emitent ima obavezu i da kupcu ove vrste hartija od vrednosti plaa

kamatu prema rokovima dospea, kao i da plati vrati glavnicu. Kao to se vidi izmeu

instrumenata duga i kreditiranja, postoje slinosti ali i razlike. Na tritu vlasnikih instrumenata

trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih hartija od vrednosti ne postaju kreditori, kao kod

kupovine instrumenata duga, vepostaju vlasnici dela kapitala emitenta i stiu pravo na budue

prihode (dividendu) od emitenta. Trita izvedenih hartija od vrednosti, ili derivativna trita,

nastala su razvojem izvedenih hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata. Ove hartije od

vrednosti nazivaju se izvedene zato to njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktive

koja se nalazi u njihovoj osnovi. Ta druga aktiva moe biti roba, osnovne hartije od vrednosti,

kamatna stopa, devizni kurs i slino.

4. Polazei od vremena plaanja i isporuke finansijske aktive razlikuju se: a) promptna i b)

terminska trita. Karakteristika promptnih (gotovinskih) trita je da se poslovi i transakcije

koje se na njima zakljue odmah realizuju.Isporuka finansijske aktive i plaanje vre se odmah


7/13



Mr Zoran Tasi

7

po zakljuenju posla. Karakteristika terminskih trita je da se na njima zakljuuju terminski

(roni) poslovi, koji predstavljaju sporazum uesnika da realizuju odreene finansijske

transakcije u budunosti. Ovde spadaju trita izvedenih hartija od vrednosti, odnosno

derivativna trita.

5. Polazei od emisije hartija od vrednosti, odnosno od prirode transakcije, razlikuju se a)

primarnai b) sekundarnatrita. Podela finansijskih trita na primarna i sekundarna izvrena je

prema tome da li se na njima vri prva kupovina i prodaja finansijskih instrumenata koje su

kreirale eficitarne ekonomske jedinice, ili dalja kupoprodaja. Ova podela ima smisla samo kada

se radi o finansijskim instrumentima koji se mogu dalje prodavati. Primarna trita su ona na

kojima se vri primarna emisija pojedinih hartija od vrednosti. Na njima se obavlja prva

transakcija hartija od vrednosti, odnosno, na njima se uvode nove hartije na trite. I na ovim,

kao i na drugim tritima, postoje dve kategorije subjekata kupci i prodavci. Kupci kupuju

novo emitovane hartije od vrednosti i ujedno postaju njihovi prvi vlasnici. U pitanju je prva

kupovina tek emitovane akcije. Kupac u ovom sluaju ima poloaj investitora, jer kupovina za

njega znai investiciju, s obzirom na to da od kupljene hartije od vrednosti o

ekuje prihode ve

e

od ulaganja koje je imao pri kupovini hartije od vrednosti. Prodavci novoemitovanih hartija od

vrednosti imaju ulogu emitenta koji preko primarnog trita dolaze do sredstava za svoje

finansiranje. Sekundarna trita su ona na kojima se trguje ve emitovanim hartijama od

vrednosti. Na njima se obavlja preprodaja, odnosno, druga i naredna transakcija hartijama od

vrednosti. Ova trita omoguavaju preprodaju finansijske aktive, da bi se dolo do likvidnih

finansijskih sredstava, jer ova trita obezbeuju likvidnost finansijske aktive, a to znai da

obezbeuju likvidnost privrednim subjektima. Jedna od bitnih funkcija sekundarnih trita je da

ona odreuju cenu finansijske aktive, ime se postie efikasnost poslovanja i upravljanja. Na

berzama se odvijaju, po pravilu, samo sekundarne finansijske operacije. Ovo znai da su berze

finansijske institucije sekundarnih finansijskih trita. Meutim, neke specijalizovane finansijske

organizacije vie su orijentisane na primarna finansijska trita, poto preuzimaju prodaju

novoemitovanih hartija. Sekundarna trita postoje za skoro sve vrste hartija od vrednosti

obveznice, akcije, opcije, fjuerse.


8/13



Mr Zoran Tasi

6. Sa stanovita prometa, razlikuju se: a) berzanski promet i trita i b) vanberzanski promet i

trita. Berzanski promet proistie iz poslova i transakcija koji se obavljaju na za to posebno

odreenom i organizovanom mestu berzi. Berze su mesta na kojima se vre kupovine i prodaje

razliitih oblika finansijske aktive po unapred odreenim pravilima i postupcima, preko

ovlaenih subjekata brokera i dilera. Postojanje vanberzanskog prometa znai da se

transakcije mogu obavljati i na drugim mestima osim berze.

7. Imajui u vidu organizacionu strukturu, finansijska trita mogu biti: a) aukciona, b)

posrednika i c) preko altera. Aukciona finansijska trita su ona koja posluju na principima

aukcije, odnosno kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najviu cenu. Posrednika finansijska

trita su ona trita na kojima se poslovi i transakcije obavljaju preko posebnih, ovlaenih

posrednika, najee brokera i dilera. Poseban oblik finansijskog trita se organizuje preko

altera, to predstavlja vid vanberzanskog prometa u kome se transakcije obavljaju putem

uparivanja ponude i tranje preko informacione i kompjuterske tehnologije. Zainteresovani kupci

i prodavci podnose svoje naloge na alterima banaka ili ovlaenih agenata.

8. S obzirom na to da postoje direktni i intermedijarni finansijski tokovi, postoji i podelafinansijskih trita na: a) direktna i b) intermedijarna finansijska trita.Na direktnim

finansijskim tritima obavljaju se kupovina i prodaja, kako primarna tako i sekundarna, samo

finansijskih instrumenata koje su izdale deficitne ekonomske jedinice, bez obzira na to da li su

ukljueni dileri ili brokeri. Drugim reima, u direktna finansijska trita spadaju i primarna i

sekundarna kupoprodaja akcija privrednih drutava ili obveznica privrednih drutava i drave,

komercijalnih zapisa privrednih drutava i slino. Na intermedijarnim tritima kupuju se i

prodaju finansijski instrumenti koje su izdale intermedijarne finansijske institucije banke,

penzioni fondovi, osiguravajua drutva, investicione kompanije i fondovi. Ovo znai da u

intermedijarna trita spadaju kupoprodaja depozita, depozitnih certifikata i blagajnikih zapisa

banaka, polisa osiguranja, obveznica i akcija institucionalnih investitora.

9. U zavisnosti od stepena organizovanosti mesta na kojima se finansijsko-trine operacije

ostvaruju razlikuju se: a) organizovana (institucionalizovana) i b) slobodna

(neinstitucionalizovana) trita. Organizovana trita postoje kada se finansijsko-trine

operacije ostvaruju na organizovanim mestima i po strogo propisanoj proceduri, uz fiziko


9/13



Mr Zoran Tasi

!

prisustvo aktera ili njihovih posrednika. Slobodna trita postoje kada se finansijski instrumenti

kupuju i prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri i na manje organizovanim mestima.

10. Pored opte globalne podele finansijskih trita, postoji dalja njihova segmentacija na

specijalizovana trita devizno i hipotekarno. Devizno trite na specifian nain proima i

novano trite i trite kapitala, zbog ega se ono i tretira kao sastavni deo i jednog i drugog.

Meutim, ono ima i dovoljno specifinosti da ga treba tretirati kao posebno finansijsko trite.

Na hipotekarnom tritu trguje se hipotekarnim kreditima i hartijama od vrednosti na bazi

hipoteke. Ovi poslovi su postali privlani jer se kao njihovo osiguranje javlja hipoteka na realna

pokretna dobra zemljite, zgrade i druge nepokretnosti.

4. Razvoj i kljuni trendovi u razvoju savremenog finansijskog trita

Savremena finansijska trita su vrlo dinamina. Njihovo bitno obeleje je stalno kreiranje novih

finansijskih instrumenata i brisanje granica izmeu nacionalnih trita, to predstavlja odgovor

finansijskih trita na promene u okruenju. Stvaraju se novi finansijski instrumenti, to naroito

vai za hipotekarno trite i trite finansijskih derivata. Usavravaju se telekomunikacioni

sistemi i informaciona tehnologija, to omoguava elektronski prenos podataka, koji je

pretpostavka za kontinuiranu trgovinu, automatizovano saldiranje operacija i slino. Prisutan je

stalan proces usavravanja postojeih i stvaranja novih institucija na tritu, kao to su

investicione kompanije i slino.

Procesi koji su prisutni na savremenim finansijskim tritima vode ka njihovoj sve veoj

globalizaciji. Nacionalna finansijska trita integrisana su u globalno svetsko trite. Kreirajuse novi, internacionalni finansijski instrumenti. Cene istih hartija od vrednosti na razliitim

tritima su izjednaene.

Osnovne karakteristike i kljuni trendovi savremenih finansijskih trita su: a) kontinualnost, b)

internacionalizacija i globalizacija, c) pojava i razvoj finansijskih inovacija i d) deregulacioni

tokovi.

Kontinualnost. Stalni razvoj komunikacija stvara uslove za kontinuirano funkcionisanje

finansijskih trita. Tokom celog radnog dana na finansijskim tritima se neprekidno formiraju


10/13



Mr Zoran Tasi

1"

cene, za koje vreme se izvravaju nalozi kupaca i prodavaca. Pomou savremene informacione

tehnologije mogue je neprekidno pratiti transakcije i obavljati trgovinu na skoro svim

finansijskim tritima sveta.

Internacionalizacija i globalizacija. Globalizacija finansijskih trita oznaava proces

integracije nacionalnih finansijskih trita u jedinstveno internacionalno (meunarodno trite).

Na ovaj nain privrednim subjektima se prua mogunost da prikupljaju slobodna finansijska

sredstva i izvan granica svoje zemlje. Internacionalizacija finansijskih trita odvija se paralelno

sa razvojem meunarodnog trita ino-obveznica naroito trita evro-obveznica. Inostrane

obveznice predstavljaju jednu od vrsta obveznica gde subjekti iz jedne zemlje njihovom

emisijom prikupljaju sredstva za potrebe svog finansiranja u nekoj drugoj zemlji, pri emu

potuju propise u vezi sa emisijom hartija od vrednosti druge zemlje. Evro-obveznice pruaju

mogunost emitentu da ih emituje u valuti koja se razlikuje od valute zemlje u kojoj se vri

emisija.

Pojava i razvoj finansijskih inovacija. Poslednjih godina finansijska trita u svetu doivljavaju

velike promene. Pojavio se veliki broj finansijskih inovacija koje doprinose irenju finansijskihtrita i poslova na tim tritima. Javljaju se novi finansijski centri i enormno raste broj

berzanskih transakcija hartijama od vrednosti, kao i robnih transakcija. Finansijske inovacije su

proirile finansijske instrumente. U sadanjim uslovima zaduivanje klasinim instrumentima

opada, a sve se vie zakljuuju drugi finansijski aranmani na osnovu hartija od vrednosti na

tritu kapitala, kao to su: evro-obveznice sa fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom,

certifikati na depozite, a na tritu novca: kratkorone obveznice i kratkoroni certifikati na

depozite, kao i komercijalne hartije od vrednosti, bankarski akcepti i dravne kratkorone

obveznice. Trite evro-obveznica je postalo najvee trite hartija od vrednosti u svetu, pa je

donelo najvie inovacija. Ove inovacije doprinose tokovima globalizacije i internacionalizacije

finansijskih trita.

Deregulacioni tokovi. Drave svojim propisima reguliu finansijska trita. Izmeu pojedinih

zemalja postoje znatne razlike u pogledu regulisanja finansijskih trita i uesnika na njima. U

ekonomski razvijenim zemljama poslednjih nekoliko godina vre se promene u regulisanju

finansijskih trita. Ove promene po znaaju predstavljaju reforme. Do promena u regulisanju


11/13



Mr Zoran Tasi

11

finansijskih trita dovodi vei broj faktora. Neki od faktora su: finansijske krize, globalizacija

svetskih finansijskih trita, finansijske inovacije i slino. Zbog sve vee globalizacije

finansijskih trita, postavlja se pitanje kompatibilnosti regulative izmeu razliitih zemalja, pa

se sve vie javlja potreba za meusobnim usklaivanjem regulativa razliitih zemalja. Pojava

velikog broja finansijskih inovacija, takoe, zahteva novu regulativu.

5. Umesto zakljuka Korelaciona veza savremenog finansijskog trita i

terminskog deviznog trita

Finansijski derivati su zapravo ugovori kojima se trguje na berzi, slino hartijama od vrednosti, a

njihova cena zavisi od cena hartija od vrednosti ili osnovne aktive iz koje derivira cena

finansijskog derivata (forwards, futures, svop i opcija).

Na osnovu date definicije, moe se izvesti zakljuak, da razvijeno savremeno terminsko devizno

trite ne moe ni postojati bez modernizovanja i stvaranja savremenih trinih finansijskih

osnova na postojeem finansijskom tritu.

Autori istiu sledee vrste uticaja koji su od velike vanosti za sigurno funkcionisanje trita

finansijskih derivata:

-

Pravno-politika stabilnost u zemlji,

-

Jasan konsenzus svih politikih subjekata o neophodnosti trinih odnosa u zemlji,

- Odsustvo svih sigurnosnih rizika i vojno-bezbednosna stabilnost,

- Potovanje standarda i svih svetskih pravila i uzansi iz ove oblasti poslovanja,

-

Kvalitetna obuka i prijem strunih kadrova za rad na ovako odgovornim poslovima,

-

Stalna edukacija uesnika na datom finansijskom tritu,

-

Opta edukacija svih graana kako bi sagledali prednosti trinog delovanja.


12/13



Mr Zoran Tasi

12

Zoran Tasic, MSc

Municipality administration Opovo

CHARACTERISTIC FEATURES AND THE IMPORTANCE OF

FINANCIAL MARKET

Summary:

Financial markets are the most important and most vulnerable segment of the overall political

and economic system of each country. It allows normal and smooth functioning of the national

economy. Over the financial markets economic subjects come to the funds necessary to finance

its operations. Financial markets are the environment in which emitted and transmit financial

claims and expresses and realizes the supply and demand for financial instruments. In financial

markets reflect all developments in the real flow of social reproduction. It is one of the basic

principles of the market economy.

Keywords:Financial markets, funds, money market, the capital market.

L i t e r a t u r a

1. iroviM., ''Finansijska trita instrumenti, institucije, tehnologije'', Nauno drutvo Srbije,

Beograd, 2007.

2. Dabi S., ''Finansijski instrumenti i njihovo regulisanje na finansijskom tritu'' Zbornik

''Finansijska trita i njihovi zakoni'', Novi Sad, 1995.

3. Foley B., ''Trite kapitala'' , Mate, Zagreb, 1993.

4. KuliM., ''Finansijska trita'', Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.

5. LjutiB., ''Slom Breton-Vudskog sistema'', Beograd, 1992.


13/13



Mr Zoran Tasi

13

6. MioviM., ''Finansijsko trite, berze i brokeri, savremeni finansijski trendovi'', Podgorica

Unireks, 2005.

7. Puara K., ''Meunarodne finansije'' Univerzitet BK, Beograd, 2003.

8. Puara K., ''Menadment u poslovnim finansijama'' Nauna knjiga, Beograd, 1994.

9. TodoroviM., ''Kako funkcionie trite opcija vrednovanje i upotreba opcija'', Fakultet za

trgovinu i bankarstvo, Beograd, 2004.

10. VasiljeviB., ''Osnovi finansijskog trita'', Zavet, Kultura, Beograd, 2002.

Documents

04 Zoran Tasic - Karakteristicna Obelezja i Znacaj Finansijskog Trzista