ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

U ovombroju:

Zavr{na konferencija

strana 5

Poseta UKC Tuzlastrana 4

Gosti iz ^e{kestrane 4

Novine Zdravstvenog centra ValjevoBroj 48 • Februar/Mart 2012.

Analiza upitnika za pacijente

strana 7

Vandredna situacija

strana 11

Mart se obele`ava kao Mesec borbe protiv raka, a upravo u tom mesecu je unapre|ena dijagnos-tika na{e ustanove, koja }e prvenstveno biti zna~ajna za prevenciju malignih oboljenja. Nadogra|ivan-jem magnetne rezonance kalemom za pregled dojke i dobijanjem savremenog video-kolonoskopasvakako su se stvorili uslovi za kvalitetno sprovo|enje skrining programa. Op{irnije na stranama 2 i 3.

Unapre|enje dijagnostike

U poseti na{oj ustanovi po -~e tkom marta je boravila AnneM. Bakilana iz Kancelarije Sv ets -ke banke u Va{ingtonu, zajednosa predstavnicima Jedinice za up -ra v ljanje projektima Svetske ba n -ke pri Ministarstvu zdravlja. Ciljnj ene posete Srbiji bilo je upoz -na vanje sa realizacijom projekta"Ra zvoj zdravstva Srbije", na osn -ov u ~ega }e do juna biti sa~injenko na~an izve{taj o ovom velikompr ogramu zavr{enom 2011. go di -ne. Poznato je da je na{a bolnicabi la uklju~ena u "Razvoj zdravst-va Srbije", zajedno sa bolnicama uKr aljevu, Zrenjaninu i Vranju, apr itom vi{e puta dobila pohvaleod zvani~nika Svetske banke zapo sve}enost projektu i njegovuus pe{nu realizaciju.

Sa realizacijom projekta uvaljevskoj Bolnici go{}u iz Va{ingtona upoznao je generalni direktor prim. dr Ilija Tripkovi}, koji jeistakao da prvu fazu projekta od 2003-2009. smatra "godinama u~enja", a period dodatnog finansiran-ja od 2009-2011. "godinama potvrde". Direktor Tripkovi} je na kraju svoje prezentacije predstavio cil-jeve i planove ustanove za naredni period.

Nakon sastanka i obilaska Bolnice, Anne M. Bakilana je istakla da je impresionirana kvalitetomposla koji je ura|en u na{oj ustanovi i da smo po tome ispred mnogih. Upravo zato smatra da }e uizve{taju biti puno "dobrih lekcija" za bolnice u drugim dr`avama koje poku{avaju ne{to sli~no daurade uz podr{ku Svetske banke. Govore}i o budu}im izazovima koje je naveo direktor Tripkovi},gospo|a Bakilana je istakla da }e ih apostrofirati i od svog menad`menta u Va{ingtonu zatra`itipodr{ku za dalje planove Bolnice Valjevo.

Pozitivne ocene

2 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Uvaljevskoj bolnici unapre|ena je dijagnostika dojke nado gr - a |ivanjem magnetne rezonance kalemom za pregled do jke,koji je dobijen u okviru projekta "Unapre|enje radi o lo {ke

dijagnostike oboljenja dojke kroz uvo|enje nove dijagnosti~kemetode - magnetne rezonance dojke". To je projekat koji je finansir-an od strane Ministarstva zdravlja i oslanja se na dve nacionalnestrategije, Nacionalni program "Srbija protiv raka" i Nacionalni pro-gram za prevenciju raka dojke. Uz digitalni mamograf koji je donaci-ja Vlade Japana, nabavkom kalema za dojku je prakti~no kompleti-rana radiolo{ka dijagnostika oboljenja dojke za pacijentkinje sapodru~ja Kolubarskog okruga i ~itave zapadne Srbije.

- Cilj na{eg projekta je da unapredimo zdravlje `ena kroz ranootkrivanje bolesti i da smanjimo smrtnost od raka dojke. To se mo`eposti}i na dva na~ina, a prvi je podizanje nivoa svesti kod `ena ozna~aju ranih pregleda i preventivnih pregleda, jer rana dijagnozauglavnom zna~i i izle~enje. Drugi deo na~ina u postizanju ovih cilje-

va je ja~anje kapaciteta na{e ustanove za preventivne preglede, zaranu dijagnostiku i le~enje. I to planiramo da uradimo na dva na~ina,prvi na~in je opremanje, a kalem za dojku je u na{oj ustanovi, a drugideo ovog cilja }emo ostvariti kroz edukaciju na{ih lekara iradiolo{kih tehni~ara koji }e raditi na ovim aparatima – rekla je drMirjana ]erani}, upravnik Bolnice Valjevo, prilikom obra}anjamedijima povodom unapre|enja dijagnostike dojke i dodala da je zarealizaciju projekta, u okviru koga je obezbe|en kalem za magnetnurezonancu dojke, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije opredelilosredstva u iznosu od 2.727.000,00 dinara.

O zna~aju unapre|enja dijagnostike dojke, ali i preventivnimstrategijama novinarima su govorile radiolozi dr IvanaKostadinovi} i dr Nade`da Saji}.

- @elim da ka`em da smo na pravom putu da se u radiolo{kojslu`bi formira jedna jedinica koja bi objedinila sve preglede udijagnostici bolesti dojke. To su pre svega neizostavan klini~ki pre-gled, zatim mamografski pregled koji je mogu}e uraditi nanajsavremenijem digitalnom mamografu zahvaljuju}i donacijijapanske Vlade, tu je i ultrazvu~na dijagnostika dojke, a sadaimamo i mogu}nost dijagnostike bolesti dojke magnetnom rezo-nancom. Svi modaliteti u dijagnostici ili njihova kombinacija nedonosi stopostotnu dijagnozu, tako da za svaku promenu, ukolikoovi modaliteti isklju~e karcinom dojke, ipak treba uraditi proverubiopsijom. Magnetna rezonanca je nova metoda i mi smo privilego-vani {to imamo mogu}nost da obavljamo te preglede, re{ava}e namveliki broj problemati~nih dojki. Za sada }e se pregledi obavljati~etvrtkom od 7.30 do 13.30 i za po~etak }e se obavljati po deset pre-gleda, a indikacije za pregled }e donositi konzilijum lekara koji seina~e odr`ava jednom nedeljno – kazala je dr Nade`da Saji}.

- Ova godina je u Srbiji ozna~ena kao godina po~etka spro-vo|enja Nacionalne strategije u borbi protiv raka, tako|e i protivraka dojke. Ja sam imala priliku da u delegaciji Vlade Srbije iMinistartsva zdravlja u ime na{e ustanove boravim u Japanu uUniverzitetskom centru Oita gde smo se upoznali sa njhovim pro-gramom sprovo|enja skrininga i mera prevencije koje preduzima-ju. Nadam se da }emo mi usvojiti preporuke koje su nam oni dali,koje se podudaraju i sa preporukama u Evropskoj uniji i pre-porukama Svetske zdravstvene organizacije, a to je da }emo obuh-vatiti `ene starosne dobi od 45 do 69 godina, iako je u na{oj popu-laciji u porastu broj oboljevanja od raka dojke i `ena mla|e `ivotnedobi. Moram da naglasim da je i svest `ena o zna~aju pregleda iobave{tenost o ovoj bolesti u Japanu izuzetno velika. Iz svega togarezultiralo je planiranje niza aktivnosti koje }e se sprovoditi u svimustanovama koje su opremljene novim mamografima. Me|u njimaje i na{a ustanova koja je imala tu privilegiju da dobije digitalnimamograf, jer je ipak prepoznato da je na{a ustanova spremna dasprovede kvalitetno taj program skrininga, a sa druge strane je pre-poznato da smo mi podru~je sa sve ve}om stopom oboljevanja odraka dojke. Pored toga, na{a ustanova je opremljena i sa novimPAKS sistemom, koji uklju~uje ~uvanje svih informacija, odnosno,snimaka radiolo{kih pregleda koji su obavljeni na digitalnim apara-tima, {to nam daje i mogu}nost naknadne obrade. Novi PAKS sis-tem podr`a}e i novi radiolo{ki informacioni sistem sa uvo|enjemnovih radnih stanica, {to zna~i da }e vi{e lekara u isto vreme mo}ida obavlja ve}i broj pregleda, tako da }emo poku{ati da smanjimoliste ~ekanja, a samim tim {to vi{e ne}emo izdavati rendgenske fil-move, svakako da }emo imati i finansijske u{tede – rekla je nov-inarima dr Ivana Kostadinovi}.

S obzirom na to da se mart obele`ava kao Mesec borbe protivraka svakako da je zna~ajna i simbolika unapre|enja dijagnostikedojke ba{ u tom mesecu, a prilikom konferencije za novinare drVesna Banovi}, {ef valjevske onkologije je naglasila da se brojobolelih od karcinoma se iz godine u godinu pove}ava, kako usvetu, tako i kod nas, ukazuju}i na zna~aj preventivnih pregleda. Utom smislu se dr Miroslava Ple}i}, koordinator za dijagnosti~ko-poliklini~ku grupaciju u na{oj ustanovi, ukazuju}i na zna~ajunapre|enja dijagnosti~kih metoda, zahvalila medijima {to namdaju veliku podr{ku da se podigne nivo zdravstvene prosve}enostina{eg naroda, a u ovom konkretnom slu~aju `ena.

Unapre|enje dijagnostike

Mesec borbe protiv raka

"Prevencija i rano otkrivanje karcinoma dojke" bila je temapredavanja koje je povodom obele`avanja Meseca borbe protivraka odr`ano u Edukativnom centru, u saradnji sa podru`nicomDru{tva Srbije za borbu protiv raka. Na predavanju su govorili drVesna Krstevski, predsednik podru`nice Dru{tva Srbije za borbuprotiv raka, dr Nade`da Saji}, radiolog i dr Vesna Banovi}, {efonkologije na{e ustanove.

- Karcinom dojke spada me|u naj~e{}e karcinome, a naprvom mestu je po u~estalosti kod `ena. U Srbiji se svake godineregistruje oko ~etiri hiljade obolelih `ena, a od ove bolesti godi{njeumre oko 1600 `ena. Zato treba mnogo snage, strpljenja i volje dase `ene nateraju, mo`da je to gruba re~, ali zaista je tako, da malovi{e ra~una povedu o sebi i svom zdravlju i tu je uloga medija nepro-cenljiva. Naj~e{}e oboljevaju `ene izme|u 50 i 60 godina `ivota, alii sve ve}i broj mla|ih oboljeva od ove bolesti. Mi smo pro{le godineod ukupno 374-oro evidentiranih pacijenata, registrovali 75 `ena sakarcinomom dojke, {to je vi{e nego prethodnih godina, jer je i zah-valjuju}i digitalnom mamografu otkriven ve}i broj obolelih. Od togbroja je 60 odsto `ena bilo u menopauzi. Po stadijumima bolesti,kod oko 15 odsto `ena je karcinom otkriven u prvom stadijumu,oko 44 odsto u drugom stadijumu, oko 20 odsto u tre}em stadijumui oko 15 odsto u ~etvrtom stadijumu bolesti. Moram da naglasim daje jako va`na sekundarna prevencija, koja podrazumeva preven-tivne preglede u cilju ranog otkrivanja karcinoma dok je tumormalih dimenzija i dok se mo`e uspe{no le~iti – ukazala je dr VesnaBanovi}, prilikom predavanja kome su prisustvovali i mladi, u~enicisrednje Medicinske {kole.

Razgovor sa novinarima

3ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Uokviru Nacionalnog programa borbe protiv raka dobili smosavremeni video-kolonoskop, ~iji je proizvo|a~ “Olimpus“.Ovaj aparat }e omogu}iti kvalitetnu dijagnostiku u cilju pre-

vencije karcinoma debelog creva. U pitanju je oprema dobijena uokviru projekta koji }e omogu}iti realizaciju Nacionalnog skriningprograma za rak debelog creva, grli}a materice i raka dojke. U okviruprojekta }e biti organizovana i edukacija lekara i tehni~ara. Projekatfinansira Evropska unija, preko Delegacije EU u Republici Srbiji, izpredpristupnih fondova EU za Republiku Srbiju.

Dr Vladan Ple}i}, na~elnik Slu`be za unutra{nje bolesti, ka`e daje ovaj aparat od neprocenljivog zna~aja za na{u ustanovu.

- To je najnoviji aparat, kompletan video stub sa video-kolonoskopom, koji }e nam omogu}iti kvalitetnu dijagnostiku u ciljuprevencije kolorektalnog karcinoma. Uz ovaj aparat smo dobili ikompjuter koji je predvi|en da se radi po programu Evropske unije,prakti~no }emo kompletan rad obavljati po evropskim standardima.Mi }emo imati i edukaciju tima koji }e raditi, a to su ~etiri lekara izOdseka gastroenterologije, dva hirurga i dva tehni~ara. Karcinomdebelog creva je kod nas jako ozbiljno oboljenje i prednja~i u odno-su na druge karcinome. Zato nam je cilj da uradimo {to vi{e pregle-da kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi, da se otkriju polipi, uklone,da se intervencijama preduprede komplikacije i ova zlo}udna bolest,jer ako se zapusti ishod je lo{. Mi smo sada u mogu}nosti da ponajvi{im standardima radimo preventivnu, dijagnosti~ku i intervent-nu kolonoskopiju i na kraju savetujemo da se na vreme uradi sve ono{to je neophodno re{avati operacijom. Ovo je osnovna dijagnostikakod debelog creva – obja{njava dr Vladan Ple}i}.

Nova oprema

Dr Vladan Ple}i} kraj novog aparata

Uokviru akcije Fonda B92 "Bitka za bebe" odsekNeonatologije je dobio jo{ jednu savremenu izoletu, ~iji jeproizvo|a~ kompanija "Dreger". Prvi inkubator iz ove akci-

je stigao je u januaru. Najavljeno je da }e u narednom periodupredstavnici Fonda B92 i donatori posetiti valjevsko porodili{te. Au okviru proslave Dana grada Valjeva odr`an je Prvi memorijalniko{arka{ki turnir "Luka Stan~i}", pod pokroviteljstvom

Ko{arka{kog saveza Srbije, a sav prihod od ulaznica je upravonamenjen akciji Fonda B92 "Bitka za bebe". I prihod od svihprate}ih programa Turnira, pre svega projekcije filma "@u}ko" kojigovori o Radivoju Kora}u, kao i aukcije delova opreme i predmetako{arka{kih klubova koji su u~estvovali na Turniru i poklona odKo{arka{kog saveza Srbije, tako|e je namenjen ovoj akciji.

Nastavljena „Bitka za bebe”

Dr Ireni Mati}, {efu Angio-sale, uru~eno je priznanje“Kapetan Mi{a Anastasijevi}”. Ona je jedna od dobitnikaovog zna~ajnog priznanja koje je dodeljeno privrednicima

i drugim stvaraocima za njihov doprinos u razvoju privrede, kul-turnog i javnog `ivota iz Valjeva, [apca i Loznice.

Dr Irena Mati} ka`e da ovo priznanje za nju predstavlja veliku~ast, jer se dodeljuje ljudima koji su ostvarili neke zna~ajne rezul-tate, ali i obavezu jer treba nastaviti dalje i postizati jo{ vi{e.

Uz dr Irenu Mati}, me|u ovogodi{njim dobitnicima priznanja“Kapetan Mi{a Anastasijevi}” su Grad Valjevo, Zoran Jakovljevi}gradona~elnik - Najbolji partner, Ljiljana Stanojevi}, “Stanojevi}“Valjevo - Najbolji preduzetnik, Poljoprivredna stru~na slu`baValjevo - Najbolji agrar, Turisti~ka organizacija op{tine Ose~ina -Najbolji doma}in, Tehni~ka {kola Valjevo - Najbolji u oblasti obra-zovanja, Udru`enje `ena “Zlatne ruke“ Ljig - Za negovanje tradi-cije, PD “Vrujci“ Gornja Toplica - Najbolje usluge, “MalinaImpex“ Valjevo - Naturela ~ajevi - Najbolji brend, Op{tina Ub,Vladislav Krsmanovi} predsednik - Za ekologiju, Urban Technics -Za kvalitet, Milan Milinovi}, urednik regionalne televizije ’’Vuji}’’Valjevo - Za anga`ovano informisanje, Nenad Jezdi} glumac - Zagluma~ko ume}e i doprinos srpskoj kulturi, Ivan Nasti} sportista -Za ostvarene rezultate u oblasti sporta.

Projekat “Put ka vrhu” u okviru kojeg se dodeljuju priznanja‘’Kapetan Mi{a Anastasijevi}’’ zajedni~ki realizuju Privrednakomora Vojvodine, Fakultet tehni~kih nauka Novi Sad i MediaInvent iz Novog Sada, uz podr{ku Grada Valjeva, sa osnovnimzadatkom afirmacije preduzetni~ke kulture i stvarala{tva.

Priznanje „Kapetan Mi{a Anastasijevi}”

Sa dodele priznanja

4 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Radiolozi, radiolo{ki tehni~ari i zaposleni u IT centru na{eustanove, zajedno sa direktorom prim. dr IlijomTripkovi}em, posetili su Univerzitetski klini~ki centar u

Tuzli. Razlog posete bilo je upoznavanje sa iskustvima u primeniPACS/RIS sistema koji je u UKC Tuzli implementiran jo{ 2008.godine, ali i uspostavljanje medjudr`avne saradnje na{e dveustanove.

U UKC Tuzla su nas do~ekali i srda~no ugostili prof. dr Elmir^i~ku{i}, direktor te ustanove, doc. dr Haris Husejnagi}, direktorKlinike za radiologiju i nuklearnu medicinu, i dipl. ing. NihadMe{anovi}, direktor Sektora za informacione tehnologije.

Obi{li smo Kliniku za radiologiju, hematologiju, onkologiju izra~nu terapiju i upoznali se sa njihovim na~inom rada i organizaci-je posla, kao i aparatima koje poseduju. UKC Tuzla je savremenamedicinska ustanova, tercijarnog nivoa zdravstvene za{tite, sa 140godina dugom tradicijom. Opremljeni su najsavremenijim aparati-ma MRI, CT, angiosalama i aparatima za zra~nu terapiju. Kako }eu na{oj ustanovi uskoro po~eti sa primenom novi PACS/RIS sistem,upoznali smo se sa na~inom rada njihovog, obzirom da posedujuiste tehnologije.

Direktor ZC Valjevo prim.dr Ilija Tripkovi} istakao je da}emo se truditi da vidjeno u UKC Tuzla primenimo i kod nas.Takodje je istakao da se nada dugoj i na obostrano zadovoljstvouspe{noj saradnji na{e dve ustanove.

ZC Valjevo je uklju~eno u projekat informatizacijezdravstvenog sektora u Srbiji, koje sprovodi Ministarstvo zdravljaRepublike Srbije. Uvodjenjem novih informacionih tehnologija,kao i implementacija PACS/RIS sistema, o~ekuju se velike finansi-jske u{tede, ali i skra}enje vremena potrebnog za uspostavljanjedijagnoze, pobolj{anje procesa rada i skra}enje lista ~ekanja naodredjene dijagnosti~ke procedure.

Dr Ivana Kostadinovi},

radiolog ZC Valjevo

Poseta UKC Tuzla

Krajem marta na{u ustanovu su posetili predstavnici kom-panije „MMM Group-BMT“ koja se bavi proizvodnjomopreme za sterilizaciju u zdravstvenim ustanovama i ima

fabrike u ^e{koj i Nema~koj. U poseti su bili Toma{ Tu~ek, direk-tor prodaje ove kompanije i Sarka Skalova, menad`er regije. Sanjima su u poseti bili i generalni direktor kompanije „PTM“ iz [apcaMilorad [akan i njegov pomo}nik Mladen Vu~kovi}.

Generalni direktor prim. dr Ilija Tripkovi} je gostima iz ^e{kepr edstavio ustanovu i planove kada je u pitanju unapre|enje cen-tralne sterilizacije u valjevskoj Bolnici. Prostor centralne sterilizaci-je je savremeno projektovan sa odvo -je nim celinama, a to su prljav deo pr ip -re me za pranje i dezinfekciju instrum -ena ta, ~isti deo pripreme sterilizacije zapa kovanje instrumenata i ostalog ma -teri jala u metalne kasete i dobo{e, i ste -rilni deo gde se odla`e materijal spre-man za kori{}enje. Ono {to je potrebnosvakako je obnavljanje aparata za ster-ilizaciju, a ustanova poseduje i plan re -konstrukcije, koji uz opremanje po dr -azumeva i minimalnu rekonstrukciju usm islu preraspodele postoje}ih prosto -rija. Kako je dr Tripkovi} naglasio, os -novna ideja je da centralna sterilizacijau valjevskoj Bolnici bude uzor za ovajdeo Evrope.

Gospodin Toma{ Tu~ek je izraziove liku zahvalnost na prijemu, uz prijat-no iznena|enje istorijatom na{e us ta -nove. On je kazao da je njihova komp -an ija u Evropi jedna od dve, a u svetuje dna od tri najve}e kompanije za pr oi -zvo dnju opreme za sterilizaciju. Pl ani -raju otvaranje jo{ dve fabrike, po je -dnu u Nema~koj i ^e{koj. Cilj im je daistra`e i srpsko tr`i{te, a prva oprema jeinstalirana u bolnici u Aran|elovcu uokviru projekta sa ^e{kom razvojnom

agencijom, a kako je gospodin Tu~ek kazao, `elja im je da nastavedalje. Nakon obilaska centralne sterilizacije u valjevskoj Bolnici,gospodin Tu~ek je ocenio da se rad obavlja na izuzetno profesion-alnom nivou i izrazio spremnost za saradnju. Sa upravom oveustanove se razgovaralo o mogu}nostima uspostavljanja saradnje iprojekata koji bi bili od obostranog interesa. U valjevskoj Bolnicije goste u ime uprave pozdravila dr Mirjana ]erani}, upravnikBolnice, dok je dr Sa{a @unji}, na~elnik Operativnog bloka sasaradnicima predstavio rad te slu`be, uklju~uju}i i rad centralnesterilizacije.

Gosti iz ^e{ke

Obilazak sterilizacije

5ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Povodom zavr{etka projekta prekograni~ne sarad-nje izme|u Srbije i Bosne i Hercegovine„UPSTREAM – Unapre|enje socijalizacije i tret-

mana u mentalnom zdravlju“, kofinansiranog odEvropske unije i Karitasa Italije, u Tuzli je krajem martaodr`ana zavr{na Konferencija sa temom „Saradnja irazvoj novog pristupa u mentalnom zdravlju“. Partneri naovom projektu, Karitas Italije, Karitas Valjevo,Zdravstveni centar Valjevo i Udru`enje „Feniks“ izTuzle, organizovali su ovu dvodnevnu Konferenciju nakojoj su razmenjena iskustava u oblasti mentalnogzdravlja, uz diskusiju o mnogim pitanjima koja su seotvorila u toku realizacije projekta i prezentaciju rezulta-ta stru~nog istra`ivanja na temu "Komparativne studije oslu`bama mentalnog zdravlja u BiH i Srbiji".

- Istra`ivanje smo radili zajedno prof. dr EsminaAvdibegovi} sa Medicinskog fakulteta u Tuzli iPsihijatrijske klinike, ~lanovi Udru`enja „Feniks“ izTuzle i na{a Psihijatrijska slu`ba, odnosno, ja kao nosi-lac projekta. Ovo istra`ivanje je u na{oj ustanovi pro{lokompletnu proceduru, dobilo saglasnost Eti~kog odbo-ra, a ono {to je bilo zanimljivo jeste to da su u ovomistra`ivanju prvi put kao istra`iva~i, odnosno, kao onikoji su prikupljali podatke, pored zdravstvenih radnikau~estvovali i korisnici, na{i pacijenti, {to je, kako profe-sor Paolo Serra ume da ka`e, a i kako je profesorkaAvdibegovi} rekla, zapravo, svojevrsna revolucija, rev-olucionarni korak. Istra`ivanje je poredilo odre|ene parametre kodpacijenata koji su uklju~eni u rad „Feniksa“, koji su uklju~eni u radku}nih poseta i onih koji su uklju~eni u standardne oblikebolni~kog ili ambulantnog le~enja. Dobili smo rezultate koji govoreo tome da ovi alternativni oblici, poput udru`enja korisnika iliku}nih poseta, zna~ajno uti~u na zadovoljstvo pacijenata, uti~u nanjihovo stanje, na pobolj{avanje stanja, i da su svakako ne{to {to bitrebalo podsticati. Pored toga, istra`ivanje nam je dalo i ono {to suna{i korisnici iznosili kao svoje primedbe i zamerke, pa nam i na tajna~in ponudilo mogu}nost da unapredimo svoj rad, popravimo ono{to mo`da u ovom trenutku ne funkcioni{e ba{ najbolje – ka`eprim. dr Branka Stamatovi} Gaji}.

Ona nagla{ava da je zapravo najzna~ajniji deo posete Tuzlibio drugi dan, koji je bio posve}en planovima za nove aktivnosti iobja{njava:

- Mi smo imali sre}u da se zahvaljuju}i projektu omogu}ilo dave}i broj ljudi ode na Konferenciju, tako da je dosta ~lanova radnegrupe bilo, u~estvovalo u radu i dalo fantasti~an doprinos. Morampriznati da je bilo mnogo ideja, mnogo zanimljivih predloga i da su ina{i saradnici iz Tuzle dosta ideja prihvatili i ocenili jako korisnim.Ve}ina njih je i ostvarljiva, ali o tim nekim budu}im aktivnostima}emo govoriti kada budemo u{li u njihovu realizaciju. U ovoj posetiTuzli bili su predstavnici radne grupe, predstavnici Karitasa Italije iprofesor Paolo Serra, tako|e ekspert na projektu i konsultant, ~ije jeizlaganje uvek inspirativno i jako zanimljivo. Tom prilikom je u jed-nom delu citirao tekst Franka Bazalje koji govori o institucionalizaci-ji i o tome {ta sve psihijatrijska bolnica ograni~i u `ivotu pacijenta imoja asocijacija na to je bila da je danas mo`da do{lo vreme da tebolnice, pogotovo u na{em slu~aju, nisu same po sebi tako lo{e, satako lo{im uslovima, ali da je azil negde u na{im glavama i da paci-jenti vrlo ~esto nemaju svest o tome na {ta sve imaju pravo, nekadasami sebi ta prava uskra}uju, vrlo ~esto im ta prava uskra}uju drugi,pa nekad i zdravstveni radnici i to je jedna jako va`na poruka.

Jedan od rezultata projekta, zapravo, pokazatelja da jena~injen istinski korak napred kada je u pitanju unapre|enje soci-jalizacije i tretmana u mentalnom zdravlju, svakako je pro{irenjeradne grupe u Valjevu i uklju~ivanje ve}eg broja institucija.

- Zanimljivo je da se na{a radna grupa pro{iruje, sada imamove}i broj u~esnika i vi{e institucija uklju~enih kroz svoje aktivnosti,

pa nam je tako dragoceno u~e{}e direktora Medicinske {koleAleksandra Maravi}a, koji je jako kreativno i kvalitetno predstavioneke ideje i predloge. Dragoceno je u~e{}e i Jasmine Mom~ilovi},predstavnika pedgo{ko-psiholo{ke slu`be Valjevske gimnazije.Naravno, Udru`enje “Dobri ljudi” je uvek uklju~eno u na{eaktivnosti, tako da je sa nama bio Du{an Peri}, u ime Odbora zaljudska prava je bio Aleksandar Perovi}. Kao ~lanove na{e radnegrupe mi uvek imamo predstavnika Vi{eg javnog tu`ila{tva, a ovogaputa je sa nama bio Sr|an Radovi}. Ono {to je nama posebno va`noi {to mislim da je ne{to {to treba dalje razvijati i podsticati jesteuklju~enost Centra za socijalni rad u na{e aktivnosti, tako da namje jako drago {to je Milena Radosavljevi} bila u~esnik.

- Moram da ka`em da nam jedan aspekt Konferencije nije biodrag, posebno na{im saradnicima iz Tuzle i profesoru Serri.Zapravo smo u tom prvom danu o~ekivali vi{e u~e{}a kolega psihi-jatara iz Tuzle, jer je osim profesorke Avdibegovi} u~estvovaosamo jo{ jedan kolega psihijatar, {to je u odnosu na na{u ekipumalo. Sa nama je u toj poseti bila na~elnica Psihijatrijske slu`beprof. dr Sne`ana Medenica, koja je ina~e uklju~ena, dosta doprinosii podr`ava rad vezan za ku}ne posete, bio je dr AleksandarBegovi}, mladi kolega koji je pokazao dosta entuzijazma i zajednosa novinarkom Slavicom Sabo Tripkovi} u~estvovao u pripremibro{ure o mentalnom zdravlju koju }emo posebno predstaviti,zatim, prim. dr Tomislav Gaji}, biv{i na~elnik Psihijatrijske slu`bekoji je podr`avao i pokretao dosta tih aktivnosti, a sada kao pred-stavnik nevladinog sektora i dalje nastavlja saradnju, a sa nama jebila i na{a upravnica Bolnice dr Mirjana ]erani}, koja je neuropsi-hijatar po struci i pretpostaljam da joj je zbog toga bilo jo{ dra`e dapozdravi taj skup i da u~estvuje u radu – kazala je prim. dr BrankaStamatovi} Gaji} i dodala:

- Osim u~esnika u projektu, na zavr{noj Konferenciji su bili ipredstavnici lokalnih vlasti Tuzle, direktori fonda za zdravstvenoosiguranje i slu`be za zapo{ljavanje, kao i predstavnici organizacijau ime kancelarija Evropske unije, koji prate ove projekte i vr{emonitoring, tako da se mi nadamo da je, s obzirom na rezultate kojesmo imali, sve {to smo prikazali bilo dovoljno da ih uveri da je ovajprojekat na najbolji mogu}i na~in ispunio svoje predlo`ene ciljevei da je najbolja osnova za neke budu}e projekte koji bi iz ovoga tre-balo da slede.

Saradnja i razvoj novog pristupa u mentalnom zdravlju

Konferencija u Tuzli

Plan rada valjevske Bo -ln ice za ovu godinuob javljen je na sajtu

na {e ustanove. Izrada Planasv akako je obiman posao ukoji moraju biti uklju~enisvi. Kako izgleda pripremaPla na za „Zdravstvenik“ gov-ori Gordana Maksi}, na ~e ln -ik Slu`be plana, analize, sta-tistike i socijalne medicine.

- Plan zdravstvene za {t -ite iz obaveznog zd ra vs tv en -og osiguranja za 2012. go -dinu polazi od opredeljenja iciljeva zdravstvene politikeRe publike Srbije i posebnihstr ategija u oblasti un apr e| -enja zdravlja i zdravstveneza{ tite stanovni{tva. Za ko -nsk e osnove za izradu Plana

zd r avstvene zdravstvene za {ti -te ~ine pozitivni zakonski

propisi koji utvr|uju i reguli{u prava osiguranih lica u oblasti zd ra vst -ve ne za{tite, organizaciju zdravstvene slu`be kao i okvir za ostvarivanjeprava u oblasti zdravstvene za{tite i druge pretpostavke za realizaci-ju istih prava i zdravstvenih potreba stanovni{tva. Obim zdr avs tve neza{tite i obuhvat stanovni{tva merama zdravstvene za{tite planiraju se naosnovu utvr|enih zdravstvenih potreba i zahteva koji su iskazani krozkori{}enje zdravstvene za{tite u prethodnom planskom periodu. Uoblasti bolni~ke zdravstvene za{tite planiraju se: zdravstvene potrebeosiguranih lica, prioriteti za sprovo|enje zdravstvene za{tite osiguranihlica, zdravstvene usluge za realizaciju zdravstvenih potreba, pret-postavke i uslovi za realizaciju Plana, kapaciteti zdravstvene slu`be,finansiranje Plana zdravstvene za{tite, na~in pra}enja sprovo|enja i real-izacije Plana – obja{njava Gordana Maksi} i nagla{ava da je procesizrade Plana za 2012. godinu pokrenut pro{le godine, anga`ovanjemslu`bi da daju svoje pojedina~ne predloge rada i razvoja slu`be kao ipotrebe za sredstvima za sprovo|enje predlo`enog programa.

- Proces planiranja u ustanovi kao i pojedi~ano po jedinicamaustanove sa jedne strane odre|en je i regulisan zakonskim okvirimakoji mu name}u sadr`aj i obim zdravstvene za{tite, a sa druge stranelimitiran raspolo`ivim finansijskim sredstvima koja nisu dovoljna dapokriju va`e}i obim prava iz zdravstvenog osiguranja. To je jedan odklju~nih i najve}ih problema sa kojim se u~esnici u procesu planiranja

rada i potreba ustanove sre}u. Kada sagledate Program zdravstveneza{tite Republike Srbije za 2012. godinu, ne uo~avaju se restriktivnemere u pogledu prava, odnosno obima i sadr`aja zdravstvenih usluga uodnosu na prethodnu godinu. Me|utim, kada sagledate ekonomskimomenat sre}ete se sa ~injenicom da mo`ete raspolagati samo sa ono-liko sredstava koliko je svojim planom opredelio Republi~ki fond zazdravstveno osiguranje i da preko toga ne mo`ete preuzimati obaveze.Ta sredstva su nedovoljna za postoje}i obim prava pa se postavlja pitan-je kako planirati rad, a samim tim i funkcionisanje ustanove – ukazalaje Gordana Maksi}.

- Svi u~esnici u procesu planiranja zajedno sa slu`bom koja obavl-ja poslove planiranja dali su realan plan usluga koji zadovoljava va`e}ezakonske propise i koji uva`ava strukturu i obim pru`enih usluga uprethodnoj godini. Kada se pristupilo planiranju potrebnih resursapredlo`eni planovi bili su vi{e puta revidirani, svo|eni u restriktivneokvire uz poku{aj da se bar pribli`imo opredeljenim sredstvima zagodi{nji nivo. U pru`anju zdravstvene za{tite prioriteti su odre|eniProgramom koji je Ustanova du`na da po{tuje. U raspolaganju nedo-voljnim finansijskim sredstvima veoma je te{ko nekada ~ak i nemogu}enapraviti prioritete kada se neki od njih sami name}u i kao zakonska iliugovorna obaveza. Kako napraviti prioritet u nabavci leka ili sanitet-skog i potro{nog materijala kada znate da na godi{njem nivou zalekove imate manje 24.000.000,00 din. sredstava od potrebnih, za san-itetski materijal 27.000.000,00 din. manje od potrebnih, a Zakon ozdravstvenoj za{titi i potpisan Ugovor sa Republi~kim fondom zazdravstveno osiguranje vam nala`e da ste u obavezi da osiguranim lici-ma pru`ite zdravstvenu za{titu i obezbedite lekove i medicinska sredst-va koja su utvr|ena kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.Sa ograni~enim finansijskim sredstvima za ostale tro{kove treba plani-rati funkcionisanje kompletne medicinske i nemedicinske opreme, iplanirati pla}anje ostalih indirektnih tro{kova koji se po va`e}im finan-sijskim propisima pokrivaju iz sredstava Republi~kog fonda zazdravstveno osiguranje.

- Kada krenete da radite ovaj posao i kada poku{ate da za jednubud`etsku ustanovu kakva je Bolnica uspostavite planski jednakostleve i desne strane to predstavlja nemogu}u misiju. Imaju}i u vidu nave-dene ~injenice ura|en je Plan usluga ustanove zasnovan na va`e}imzakonskim aktima i realan plan potrebnih sredstava za ostvarenjePrograma uz planiranu maksimalnu racionalizaciju tro{enja sredstava.Republi~ki fond za zdravstveno osiguranje jo{ uvek nije dao predra~unopredeljenih sredstava za 2012. godinu. Finansiranje se u prva trimeseca vr{i mese~no na osnovu jedne dvanaestine sredstava iz 2011.godine. Kada bude objavljen Predra~un za ovu godinu izvr{i}e sepore|enje potrebnih sa opredeljenim sredstvima – zaklju~ila jeGordana Maksi}.

6 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Osvrt na izradu plana rada

Gordana Maksi}

Stru~no usavr{avanje

Mladi lekar dr Du{an Ru`i~i} je krajem februarana Medicinskom fakultetu u Beogradu odbraniozavr{ni specijalisti~ki akademski rad (magisteri-

jum) na temu “Klini~ki laboratorijski prediktori ranogmortaliteta bolesnika sa akutnim infarktom miokarda,le~enih primarnom perkutanom koronarnom intervenci-jom”. Dr Ru`i~i} u na{oj ustanovi radi od 1. decembra2010. godine, a jo{ kao student je postizao zavidne rezul-tate, koji se nastavljaju i danas.

- Tokom ovih ne{to vi{e od godinu dana rada stekaosam dosta iskustva u klini~kom, kao i u radu vezanom zainvazivnu kardiolo{ku dijagnostiku, iz koje je bila iodbrana magistarskog rada. I moja dalja interesovanja uklini~kom i nau~nom radu usmerena su ka toj oblasti.Imao sam podr{ku uprave Zdravstvenog centra i kolega saOdeljenja kardiologije i cele Slu`be za unutra{nje bolesti,tako da sam jako zadovoljan onim {to sam nau~io i `elimi dalje da napredujem – ka`e dr Du{an Ru`i~i}.

A na ovo se samo mo`e dodati komentar da Valjevotreba da bude ponosno na mlade ljude koji svoje uspeheni`u upravo u svom gradu i za svoj grad.

7ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Una{oj bolnici se od 10. oktobra pro{le godine sprovodi kon-tinuirano pra}enje zadovoljstva/nezadovoljstva boravkomstacionarnih pacijenata na odeljenjima Produ`ene nege i

le~enja, Infektivnom odeljenju, Ortopediji sa PIN i Hiru{koj PIN,a od 20. oktobra pridru`ena je i Slu`ba pneumoftiziologije.Neposredno pre napu{tanja bolnice, pacijenti svoje utiske osme{taju i pru`enom tretmanu mogu popunjavanjem anketnihlisti}a ostaviti u namenski napravljenim anketnim kutijama,postavljenim po navedenim odeljenjima. Popunjeni i uba~enianketni listi}i u cilju analiziranja ostavljenih poruka na{ih korisni-ka usluga, analiziraju se otvaranjem kutija u prisustvu glavne sestreodeljenja i sestre za nadzor bolni~kih infekcija vms ZoriceJovanovi}, te su zaposleni po odeljenjima blagovremeno upoznati oostavljenim utiscima pacijenata.

Dr Radmila Popovi}, zamenik predsednika Komisije za pre-venciju, kontrolu i suzbijanje intrahospitalnih infekcija, ka`e da jeura|ena analiza zadovoljstvom boravka i pru`enim tretmanom naosnovu ostavljenih utisaka pacijenata koji su napustili bolni~kole~enje do 31. decembra. U tom periodu su 842 pacijenta boravilana navedenim odeljenjima, a u anketi je u~estvovao 471 pacijent,odnosno 55,94%, jer je u~e{}e u anketi dobrovoljno. Dr Popovi}obja{njava da je anketni listi} osmi{ljen da se sastoji iz uvodnogdela sa jasnom porukom pacijentima za{to je bitno da nam {toiskrenije ka`u {ta misle o boravku i pru`enom tretmanu u bolnici,sa namerom unapre|enja kvaliteta rada da bi uva`avanjem nji-hovih sugestija poku{ali da otklonimo ukazano, kako bi svaki even-tualni, ponovni boravak, a i boravak drugih pacijenata bio {to pri-jatniji. Anketni listi} se sastoji iz 18 pitanja, uklju~uju}i imogu}nost ostavljanja komentara, dok svoje li~ne podatke pacijen-ti mogu upisati samo ukoliko to `ele.

- Rezultati analize pokazuju da je preko 90% anketiranih paci-jenata odgovorilo da su bili zadovoljni sa dobijenim informacijamao va`nim dijagnosti~kim procedurama, da su bili upoznati sasvrhom, rezultatima le~enja i terapijskim postupcima za koje im jetra`ena i saglasnost. Naj~e{}i utisci za dobru ocenu rada lekara suljubaznost i dobra informisanost po re~ima anketiranih pacijenata.Zadovoljstvo radom lekara su iskazali slede}im re~ima: profesional-ni odnos, odli~an pristup pacijentu, bri`ni, stru~nost, odli~na komu-nikacija, brzo ispitivanje i davanje rezultata, savesni, strpljivi iposve}eni, puno poverenja, odli~no raspolo`eni, svakodnevni obi-lazak, svi su bili istog mi{ljenja. Anketirani pacijenti nezadovoljavst-vo radom lekara su istakli u procentu od 1,3% - 7,3%, zbog slede}eg:prilikom vizite nismo dobijali informacije o stanju,nisam bio u situaciji da se informi{em, vi{e kontak-ta sa pacijentom, a ne samo u okviru vizite, nisamdovoljno upoznat sa svojom bole{}u, nisaminformisan, dobri su ali bez dobro jutro i bezinformisanja. Radom medicinskih sestara itehni~ara bili su zadovoljni 91% - 98% anketiranihpacijenata. Naj~e{}i razlozi za ovakvu ocenu su: fini,prijatni, radni, odgovorni, ljubazni, terapija navreme, profesionalni odnos, vredne, komunikativne,stru~nost, po`rtvovane, hitre, pa`nja i posve}enost,savesne, nasmejane, uvek dostupne, korektne,fizioterapeuti su ljubazni. Nezadovoljavstvo nji-hovim radom se po odeljenjima kretalo od 0,79% -5,19% zbog slede}eg: neljubazne, malo kasne, zav-isi od sestre, ne odazivaju se dugo, neodgovornost,nisu sve isto vredne – ka`e dr Radmila Popovi}.

- Na pitanje koje se odnosilo na sobu i sme{taj,najve}i broj pacijenata je odgovorio da je soba ukojoj su boravili ~ista, mirna i svetla, a naj~e{}izajedni~ki predlozi za prijatniju sobu su vi{eposteljine i kre~anje. Kvalitet hrane je dobrim oce-nama iskazan u 80% - 90% anketiranih pacijenata,ali je bilo i nezadovoljnih 5% - 16% koji su u~estvo-vali u anketi. Naj~e{}i odgovori za hranu su seprovla~ili da je slu`ena ta~no na vreme i da je bilatopla. Zadovoljstvo slu`enom hranom je: ukusna,

dobra, koli~inski dovoljno, primerena bolesnim ljudima, ~orbe suizuzetne, hrana raznovrsna i dobar kvalitet, stvarno izvrsna. Naj~e}iodgovori za nezadovoljstvo hranom: danima zastupljeni krompir ipirina~, neukusna, malo mesa, nije bila slana, nekuvana, ner-aznovrsna, vi{e salate, bila skromna, ne volim ponu|ena jela.

Pacijentima je pru`ena mogu}nost da pored ponu|enih pitan-ja napi{u i ono {to na {ta bi oni `eleli da uka`u, a nije biloobuhva}eno prethodnim pitanjima, a {ta su napisali otkriva nam drRadmila Popovi}:

- Pacijenti Produ`ene nege i le~enja su predlo`ili: kre~enje,rekonstrukciju zgrade, popravku vrata, vi{e higijene, promenu pro-zora, manje kreveta u sobi, vi{e svetla, bolje grejanje, kazali su daje lo{a posteljina. Predlozi pacijenata sa Hiru{ke PIN su: poja~atigrejanje, odvojiti te{ke bolesnike od lak{ih, manji broj pacijenata ujednoj sobi, bolje svetlo, a predlo`ili su i televizor. Za Infektivnoodeljenje predlozi su: televizor, nova posteljina. Po mi{ljenju paci-jenata Ortopedije sa PIN je potrebno: nov name{taj, grejanje, boljahigijena, razdvojiti lak{e i te{ke bolesnike, vi{e posteljine, udobni-je krevete, vi{e ~istog ve{a i sestara. Pacijenti Grudnog odeljenjapredla`u: da se nabave lekovi, okre~i, popravi klima, topla voda,malo bolja higijena, vi{e posteljine, nove du{eke, kre~enje, da imatu{, popraviti muziku. Anketa je pomogla da se bolje i br`e uo~eneki postoje}i nedostatci po odeljenjima i da se odmah reaguje nanjih, ali postoje}a globalna ekonomska finansijska situacija ne ideu prilog br`eg i potpunijeg re{avanja svih postoje}ih problema.

Anketiranje se sprovodi preko {est meseci na navedenim odel-jenjima, a trebalo bi da se pro{iri i na pacijente po ostalim odeljen-jima bolnice, smatra dr Radmila Popovi} i dodaje:

- Kreirana je elektronska baza podataka o zadovoljstrvutokom proteklog perioda u ~ijem stvaranju je u~estvovao i vmtDejan Miladinovi} koordinator za nadzor bolni~kih infekcija zaintenzivnu negu i ~lan akreditacionog tima @ivotna sredina. VmtDejan Miladinovi} i vms Zorica Jovanovi}, sestra za nadzorbolni~kih infekcija, napravili su elektronsku bazu podataka upisi-vanjem svih ostavljenih, popunjenih i obra|enih anketnih listi}apacijenata. Otvoren je elektronski obrazac bolnica.boravak@zcvalje-

vo.com kako bi nam pacijenti i tim putem napisali {ta misle i {tapredla`u, jer oni dolaze u bolnicu kod nas i poveravaju nam svoje`ivote, a mi smo ovde zbog njih i samo sve{}u da zajedni~kim snaga-ma i uzajamnim poverenjem mo`emo unaprediti kvalitet pru`enihusluga i njihov boravak u~initi prijatnijim i da zadovoljniji odlazesvojim domovima.

Utisci pacijenata

Vms Zorica Jovanovi} i dr Radmila Popovi}

8 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Svetski dan borbe protiv tuberkuloze obele`en je 24. marta, ove godinepod sloganom "Pomozite nam da Vam pomognemo". Tim povodomje Crveni krst Valjevo organizovao aktivnost na Gradskom trgu, u

saradnji sa Zavodom za javno zdravlje, Patrona`nom slu`bom Domazdravlja i Slu`bom pneumoftiziologije ZC Valjevo.

- Pro{le godine smo imali 50 obolelih od tuberkuloze, ali u svakomslu~aju mi imamo jednu stagnaciju tuberkuloze u odnosu na pro{le godinekada je bio isti broj obolelih. Ina~e, u prethodnom periodu postoji tenden-

cija pada kada je u pitanju broj obolelih od ove bolesti, u periodu od kadase sprovodi program kontrolisanog le~enja tuberkuloze DOTS, koji je usvakom slu~aju pokazao svoj efekat. Sada{nja tendencija tog programajeste pregled kontakata poslednjih godinu dana, kao i sprovo|enje profi-lakse kod dece i uop{te osoba koje su u direktnom konatktu sa obolelima.Od tih 50-toro obolelih, 24 pacijenta su iz valjevske op{tine, a ostali iz drugihop{tina Kolubarskog okruga. Trenutno se na na{em odeljenju le~i sedmoropacijenata. Ono {to je va`no naglasiti jeste to da mi nemamo multirezis-tentne tuberkuloze, na kojoj je u svetu danas veliki akcenat – kazala je drRadovinka @ivkovi}, pneumoftiziolog ZC Valjevo.

- Svakako da je najva`nija preventiva, a u sklopu toga Crveni krstValjevo u saradnji sa Crvenim krstom Srbije i Ministarstvom zdravlja, podpokroviteljstvom Global Fonda, radi ve} drugu godinu ankete koje sunamenjene ranom otkrivanju ili skretanju pa`nje svih onih koji mogu bitipotencijalno oboleli. Bazirano je na korisnike narodne kuhinje, s obziromna to da je tuberkuloza bolest koja se ~e{}e javlja kod siroma{nih, onih kojisu u lo{ijoj materijalnoj situaciji, samim tim lo{iji su sigurno i higijenskiuslovi, tako da zbog toga radimo te ankete i tamo gde na|emo bilo koji odsimptoma koji mogu ukazati na potencijalno oboljevanje od tuberkulozeupu}ujemo ih u pulmolo{ku ambulantu na pregled. Pored ovoga, Crvenikrst ve} godinama radi zdravstveno-vaspitni rad sa {kolskom decom u sarad-nji sa Patrona`om i Zavodom za javno zdravlje, a to su predavanja i radion-ice, uz video prezentacije – rekla je vms Zorica Jovanovi} iz Crvenog krstaValjevo.

I Milica Rankovi}, glavna sestra Patrona`ne slu`be Doma zdravlja iSne`ana Marinkovi} iz Zavoda za javno zdravlje ukazale su na zna~ajedukativnih predavanja, kada je u pitanju prevencija ove bolesti. A mladiaktivisti Crvenog krsta prolaznicima su delili edukativni materijal.

Svetski dan borbe protiv tuberkuloze

Poruke iz centra grada

Uproteklom periodu je odr`ano nekoliko stru~nih susreta, na kojimasu medicinski radnici mogli dobiti dragocene bodove za obnavljan-je licence. Tako je po~etkom marta u Edukativnom centru odr`an

stru~ni sastanak medicinskih sestara i zdravstvenih tehni~ara, u organizacijina{e ustanove i Udru`enja medicinskih sestara-tehni~ara i babica RepublikeSrbije. Obra|eno je nekoliko tema, a prva je bila „Prepoznavanje i zbrinja-vanje zanemarenog i zlostavljenog deteta u sistemu zdravstvene za{tite“, o~emu je govorila vss Dijana Ota{evi}, iz KBC „Zvezdara“ iz Beograda, dokje „Reproduktivno zdravlje – budi br`a“ bila tema vss Biljane Matovi}, izZdravstvenog centra „Sveti Luka“ iz Smedereva. „Stres i sindrom izgaranjana radnom mestu medicinskih sestara“ bila je tema Tanje Ljubojevi} izOp{te bolnice „Sveti Luka“ iz Smedereva, dok je o u~e{}u medicinske sestreu prepoznavanju, preveniranju i kontrolisanju {tetnog stresa i sindromaizgraranja na radnom mestu govorila njena koleginica Ivana Spasi}.

A krajem marta je u Edukativnom centru odr`an stru~ni sastanakmedicinskih sestara i tehni~ara, u organizaciji na{e ustanove i Udru`enjamedicinskih sestara-tehni~ara intenzivnih nega-anestezije i reanimacije.Tema stru~nog skupa bila je Li~na za{tita zdravstvenih radnika od {tetnihuticaja iz bolni~ke sredine. Predava~i su bili Biljana Savi}, Ljubinka

Jovanovi} i Svetlana Dimitrijevi}, predstavnici UINARS-a, koji su ~lanoviEvropskog udru`enja sestara intenzivnivnih nega EFFNA. Ovaj susret oku-pio je veliki broj medicinskih sestara i tehni~ara, ne samo iz Valjeva, ve} inekoliko drugih gradova. U~esnicima je podeljen i priru~nik Li~na za{titazdravstvenih radnika od {tetnih uticaja iz bolni~ke sredine.

Stru~ni susreti

Priznanje „^uvar `ivota”

Krajem marta je u Institutu u Sremskoj Kamenici odr`anme|unarodni kurs u organizciji UINARS-a sa temom „Osnovianestezije i reanimacije“. Tom prilikom je na{oj Slu`bi anestezi-je, reanimacije i intenzivne nege dodeljena povelja „^uvar`ivota“, koja predstavlja najvi{e priznanje za medicinske sestre itehni~are, za izuzetne doprinose i posebne zasluge u svojoj pro-fesiji na polju intenzivne nege, anestezije ili reanimacije Srbije.U~esnici su na tom skupu dobili i dragoceni priru~nik o osnova-ma anestezije za medicinske sestre i tehni~are.

9ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Tokom cele 2011. godine u Zdravstvenom centru Valjevo jetrajao postupak pregovaranja sa predstavnicima reprezenta-tivnih sindikata o izradi i usvajanju Pojedina~nog kolek-

tivnog ugovora. Pregovori sa predstavnicima Sindikata medicinskihsestara i tehni~ara ZC Valjevo, Sindikata zaposlenih u zdravstvu isocijalnoj za{titi Bolnice Valjevo i Sindikata nemedicinskih radnikaZC Valjevo, trajali su od 1. februara do 1. decembra pro{le godine,kada je odlu~eno da svi u~esnici u postupku dostave svoje predloge,kako bi {to pre bili prosle|eni Ministarstvu zdravlja kao osniva~una saglasnost.

Predlog poslodavca Zdravstvenog centra Valjevo sadr`ao jeprecizno razra|ene odredbe, a me|u njima i one na koje je sadasvojim dopisom od 13. marta ove godine ukazalo Ministarstvozdravlja. Me|utim, punomo}nik sindikata, odnosno advokat koji ihje u pregovorima zastupao, dostavio je 23. decembra pro{le godinedrugi predlog, uz napomenu da „druga~iji tekst ugovora Sindikatne}e prihvatiti“, a da u svakom slu~aju kona~nu re~ daje osniva~.Uva`avaju}i stavove sindikata, predlog Pojedina~nog kolektivnogugovora je potpisan 26. decembra i poslat osniva~u na saglasnost.

Kako je navedeno, osniva~ je svoje tuma~enje dostavio 13.marta. U pitanju je dopis Ministarstva zdravlja - Sektora zazdravstveno osiguranje, u vezi sa razmatranjem prispelih tekstovakolektivnih ugovora kod poslodavca u zdravstvenim ustanovama~iji je osniva~ Republika Srbija. Pored toga {to je navedenim dopi-som iznet stav Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo od 7.februara ove godine, predo~eno je da je, uva`avaju}i posebnosti upojedinim zdravstvenim ustanovama, neophodno ujedna~itisadr`inu dostavljenih i drugih kolektivnih ugovora.

Ministarstvo zdravlja je konstatovalo da Kolektivni ugovorikod poslodavca, koji su dostavljeni na saglasnost, ne mogu bitipredmet razmatranja i potpisivanja, kao i da se isti moraju uskladi-ti u smislu dostavljenog mi{ljenja Republi~kog sekretarijata zazakonodavstvo, uz izostavljanje svih odredbi koje su preuzete izPosebnog kolektivnog ugovora koji je na snazi i koji ve} proizvodipravno dejstvo.

Stav Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo je dasadr`ina Kolektivnog ugovora kod poslodavca bude opredeljena iograni~ena, tako da se u Kolektivnom ugovoru:

- nalaze odredbe kojima se razra|uju pitanja, odnosno bli`eure|uju (preciziraju) prava i obaveze zaposlenih;

- mogu na}i odredbe kojima se zaposlenima obezbe|uju novaprava ili utvr|uje ve}i obim prava u odnosu na ona koja proizilazeiz Posebnog kolektivnog ugovora;

- izostavljaju odredbe preuzete iz Posebnog kolektivnog ugov-ora.

Pravna slu`ba ZC Valjevo jo{ jednom `eli da naglasi da jetokom pregovora iznet predlog sa precizno razra|enim odredbama,a me|u njima i ovim na koje je svojim dopisom ukazaloMinistarstvo zdravlja, ali da su sindikati uva`avali predloge svogpunomo}nika. Pregovori se sa predstavnicima sindikata nastavljajukako bi se razmotrile ispravke teksta prema instrukcijama osniva~a.Napominjemo da se pojedine primedbe u tekstu, kao {to je oblast-Bezbednost i zdravlje na radu, ne mogu se odnositi na na{uustanovu, iz razloga {to je ta oblast u na{em predlogu, u delu sakojim su se saglasili sindikati, detaljno ure|ena. Ina~e, predmetnidopis Ministarstva zdravlja se odnosi i na predloge drugihzdravstvenih ustanova, a ne samo ZC Valjevo.

Zorica Stankovi},

Pravna slu`ba ZC Valjevo

Komentar pravne slu`be

Kolektivni ugovor

Sa jednog od sastanaka povodom Kolektivnog ugovora

Pod pokroviteljstvom Njihovih Kraljevskih Viso~anstavaPrestolonaslednika Aleksandra i Princeze Katarine od 14. do16. juna 2012. u Belom Dvoru u Beogradu }e biti odr`ana

Konferencija "Srpske Medicinske Dijaspore 2012" u organizacijiFondacije NJ.K.V. Princeze Katarine i Lajflajn HumanitarneOrganizacije, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja RepublikeSrbije, Ministarstvom za dijasporu Republike Srbije, Medicinskimfakultetom Univerziteta u Beogradu, Srpskim lekarskim dru{tvom,Svetskom zdravstvenom organizacijom i medicinskim odboromLajflajn humanitarne organizacije iz ^ikaga.

Nakon uspe{ne Konferencije koja je odr`ana u septembru uBeogradu, lekari u Srbiji }e ponovo imati priliku da razmene iskust-va i znanja sa svojim kolegama iz inostranstva. Osnovna idejaKonferencije je umre`avanje medicinskog osoblja u Srbiji i dijas-pori, kao nastavak ovogodi{nje Konferencije. Glavne teme bi}ejavno zdravlje i menad`ment, reproduktivno i mentalno zdravlje,pedijatrija, kardiologija, osteoporoza i bolesti metabolizma i izda-va{tvo u medicini.

Vi{e informacija o konferenciji mo`e se prona}i na web adresiwww.serbiandiasporamedical.rs, a mogu} je i kontakt putem e-mailadrese sdmc@pkfond.rs.

Konferencija srpske medicinske dijaspore

Konferencija uKragujevcu

U organizaciji Lekarske komore Srbije (LKS), krajemmarta je u Kragujevcu odr`ana dvodnevna Konferencija satemom “Eti~ki aspekti kraja `ivota”. Na konefrenciji su govorilirazli~iti stru~njaci, svako iz svog ugla, vezano za dve teme. Takose prvog dana govorilo o eti~kim aspektima palijativne i gerija-trijske nege, a drugog dana o le~enju umiru}ih pacijenata –eti~kim izazovima, ograni~enjima i nedoumicama. Dr VladimirObradovi}, delegat u Skup{tini LKS, ka`e da je u~e{}e naKonferenciji bilo besplatno za sve ~lanove. Ovoga puta je zado-voljan odzivom, jer su prvog dana prisustvovala 32 lekara sana{eg podru~ja, a drugog 20. On ka`e da je ovo jedno u nizustru~nih susreta koje LKS organizuje za svoje ~lanove, gde semogu razmeniti iskustva, obnoviti znanja, uz dobijanje neophod-nih bodova za obnavljanje licence.

Godina bebaOva godina progla{ena je godinom beba, tako da se

mediji trude da u svojim izve{tajima svakodnevno govoreo ra|anju i podsticanju nataliteta. Tako su po~etkom feb-ruara posetili valjevsko porodili{te, gde se za 24 sata rodi-lo jedanaest beba – {est devoj~ica i pet de~aka.

Dr Dragica Dimitrijevi}, pedijatar neonatolo{kogodseka, ka`e da se de{avalo da se za 24 sata rodi i vi{ebeba, ali tada je bilo najvi{e ro|ene dece za 24 sata u ovojgodini. Godi{nje se u proseku rodi oko 1300 beba, a sobzirom na to da natalitet generalno opada, ohrabrujepodatak da je broj ro|ene dece od po~etka ove na istomnivou kao i pro{le godine, rekla je dr DragicaDimitrijevi}. Milena Uro{evi} iz Valjeva jedna je odmama koje su tog dana rodile de~aka, a kod ku}e ih jesa~ekala trogodi{nja devoj~ica. @ivana Luki}, tako|e izValjeva, rodila je tre}u }erku i tom prilikom istakla da jeprezadovoljna {to se u valjevskom porodili{tu primenju-je „baby-friendly“ program, tako da je sa svojom bebommogla biti od prvog trenutka.

10 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Rekonstrukcija i dogradnja tre}eg sprata i potkrovlja val-jevskog Doma zdravlja je zavr{ena i ovaj deo zgrade jenedavno otvoren i predat na kor{}enje, tako da je pored

postoje}ih 525 kvadratnih metara koji su rekonstruisani, dobijenoje jo{ 711 kvadratnih metara novog prostora. Ovo je jedan od ~etiriprojekata koji se finansiraju iz Programa podr{ke gra|evinskojindustriji Ministarstva `ivotne sredine, rudarstva i prostornog plani-ranja. Vrednost radova je oko 10,5 miliona dinara, a u~e{}e gradaValjeva je 10 odsto. Rekonstruisan prostor namenjen je zaEdukativni centar, kancelarije uprave, ekonomske i pravne slu`be,restoran.

Prva faza radova na rekonstrukciji i dogradnji tre}eg sprata ipotkrovlja Doma zdravlja zavr{ena je 2005. godine iz sredstavaDirekcije za izgradnju Kolubarskog okruga pogo|enog zemljotre-som i Zdravstvenog centra Valjevo. U tom prostoru je iz sredstavaNIP-a 2007. godine uvedeno radijatorsko grejanje.

Povodom fini{iranja zavr{nih radova u tom prostoru, krajemmarta je odr`ana sve~anost, a u prisustvu dr`avnog sekretaraMinistarstva `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranjaVladimira Jovanovi}a, predstavnika grada, izvo|a~a radova, grad-skih institucija i valjevske Bolnice, kolega i saradnika, prostor jeotvoren i predat na kori{}enje.

Zavr{eni radovi

Poruke iz centra grada

Udru`enje „KLINIS”Novoosnovano Udru`enje za unapre|ivanje klini~kih ispitivanja “KLINIS”, polovinom marta je odr`alo prvu generalnu skup{tinu.

Tom prilikom je Maja ^onki} Bajalovi}, predsednik udru`enja i jedan od osniva~a, predstavila osnovne ciljeve i aktivnosti udru`enja.Skup{tini su, osim ~lanova, prisustvovali i gosti iz inostranstva, predstavnici Ministarstva zdravlja, Lekarske komore Srbije i Agencijeza lekove i medicinska sredstva Srbije.

Udru`enje za unapre|ivanje klini~kih ispitivanja Srbije“KLINIS” osnovano je 13. februara ove godine u Beogradu, kaodobrovoljno, nevladino i neprofitno udru`enje radi ostvarivanjaciljeva u oblasti promovisanja i unapre|ivanja klini~kih ispitivan-ja, nau~ne i istra`iva~ke delatnosti. ^lanovi udru`enja su sviu~esnici u klini~kim ispitivanjima, uklju~uju}i: pacijente, pred-stavnike udru`enja pacijenata, istra`iva~e, ~lanove istra`iva~kihtimova, predstavnike: laboratorija, eti~kih odbora i bolni~kihadministracija, zakonodavnih tela i drugih nadle`nih institucija,farmaceutske industrije, ugovornih istra`iva~kih organizacija,osiguravaju}ih dru{tava, {peditera, logisti~ke podr{ke, kao i prevo-dioce, pravnike, stru~njake za obradu podataka i druga licauklju~ena u klini~ka ispitivanja.

ZdrAVSTVENIK pripremili:

PR agencija PRISTUP – PR slu`ba ZC ValjevoDejana Je{i}, Branko Petrovi}

IT slu`ba ZC Valjevo – Nikola Petrovi}

Pozivamo Vas da nas obave{tavate i pi{ete za na{e

glasilo

www.zcvaljevo.rs; Tel.: 295 372; pr@zcvaljevo.com

Zdravstveni centar Valjevo; Sin|eli}eva 6214000 Valjevo

11ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Blage zime poslednjih godina, sa kratkim periodima snega ija~eg mraza, u~inile su da se opustimo i zaboravimo {ta„zima“ u pravom smislu re~i zna~i. Da li zbog toga {to je

svoju pravu }ud ispoljila po~etkom februara, kada ve} zaboravl-jamo praznike i o~ekujemo nove krajem meseca i u martu, {to zna~ida je i prole}e blizu, ili upravo zbog toga {to smo se u poslednjimgodinama opustili, ovogodi{nji sneg je napravio kolaps u zemlji, uzprogla{enje vanredne situacije. A kako smo se u na{oj ustanovisna{li u tim okolnostima najbolje mogu re}i oni koji su svakod-nevno, sate i sate provodili ~iste}i sneg iz bolni~kog kruga, sa krovo-va, uklanjaju}i ledenice i bore}i se da objekti ostanu neo{te}eni.Ipak, bilo je dosta i onih koji nisu smatrali da u vanrednoj situacijisvi treba da daju svoj doprinos, bez obzira na to koji posao rade.Najve}e u~e{}e u ra{}i{}avanju snega, ledenica i re{avanju prate}ihnevolja koje su nas zadesile dali su zaposleni u Slu`bi obezbe|enjai PP za{tite i Tehni~koj slu`bi, uklju~uju}i i Servis za higijenu. Kaoda je i priroda testirala na{e mogu}nosti, pa ono {to se po~isti danas,ponovo je zavejano sutra.

- Zaista smo imali mnogo posla, a najve}e probleme stvaraloje prodiranje vode u prostorije Centra za rehabilitaciju, Odeljenjepalijativne nege sa onkologijom, Odeljenjehemodijalize, Infektivno odeljenje, Psihijatriju,Upravnu zgradu... To je svakako ote`alo uslove zarad, ali smo imali razumevanje zaposlenih, poseb-no na~elnice Infektivnog odeljenja dr Sne`aneArsenijevi}, koja je uspe{no organizovala rad ute{kim okolnostima i dala nam punu podr{ku.Moram naglasiti da smo iz te slu`be od medicin-skih sestara, koje nisu mogle aktivno da u~estvujuu ~i{}enju, dobijali dragocenu podr{ku, a to je bilodosta toplog ~aja koji nam je svima zna~ilo.Moram da ka`em da je zaista bilo dosta ljudi kojisu se rado odazivali i pronalazili na~ine dapomognu uprkos obimu redovnog posla, ali da jebilo i onih koji su nalazili dobra opravdanja da tone u~ine. Najve}e anga`ovanje je bilo zaposlenihu Tehni~koj slu`bi, posebno bih izdvojio RadisavaSimi}a, Slobodana Niki}evi}a, Milana Kova~evi}ai viodoinstalatere koji su menjali cevi popucale odvelikog mraza, zatim zaposlenih u Slu`biobezbe|enja i PP za{tite, gde su poseban doprinosdali Pavle Radenovi}, Dragan Stefanovi} i

Vladimir Damnjanovi}, ali i svi ostali,uklju~uju}i i kolegu iz obezbe|enja van na{eustanove Zorana Selakovi}a, koji je zaista biospreman da pomogne u svakom trenutku. Odkolega iz drugih slu`bi moram posebno da izd-vojim podr{ku Dragomira Tufegd`i}a,glavnog tehni~ara Prijemno-urgentnog centra.Ono {to je najva`nije jeste da smo uspeli da seizborimo sa vremenskim nepogodama, na svusre}u, bez ve}ih posledica – ka`e Nenad\or|evi}, koji je u na{oj ustanovi zadu`en zabezbednost i zdravlja na radu i koji je, zajed-no sa na~elnikom Tehni~ke slu`be MilenkomVu~eti}em, prakti~no ~itave dane provodio naradnom mestu, kako u organizaciji, tako i u~i{}enju snega i ledenica.

Kada su u pitanju ledenice, bilo ih jesvuda, tako da su morala biti obezbe|enamesta i zatvoreni prolazi. Ledenice iznad svet-larnika tunela za posetu novoro|enim bebamasu obustavile posetu, jer su se svakodnevnopojavljivale nove, pa je njihovo razbijanjedelovalo kao uzaludan posao. Zbog nepristu-pa~nog krova stare „Ruske bolnice“ u dvanavrata su nam podr{ku dali valjevski spele-olozi, me|u kojima je bio i na{ kolega Damjan

Cvetkovi} iz IT centra. Njihova podr{ka bila jedragocena, kao i podr{ka vojske koja je iskazala svoju plemenitumisiju u celom gradu. Kolege iz Hitne pomo}i su se uz ~lanove[taba za vanredne situacije i vatrogasce satima pe{ke probijali donajudaljenijih sela i pacijenata kojima je bila potrebna pomo}.Mnogi su u bolnici ostajli du`e jer je njihov povratak ku}i zbogsne`nih nanosa bio nemogu}, a pacijenti na dijalizi iz okolnih selasu u najte`im danima tako|e ostajali u bolnici, jer njihovo zdravljezbog vremenskih uslova nije smelo biti ugro`eno. Na svu sre}u, brojpovre|enih usled vremenskih neprilika nije bio veliki, kako se u timokolnostima moglo o~ekivati, ali su zaposleni u Prijemno-urgent-nom centru dali pun doprinos vanrednoj situaciji.

Kako je i Nenad \or|evi} rekao, kada se sve sumira, materi-jalne {tete ima, ali, porede}i se sa drugim bolnicama i ustanovamau Srbiji, ocena je ipak da smo „dobro pro{li“. Iako je sve izgledalodramati~no tokom tih par nedelja, danas se svima ~ini da je to bilotako davno, za neke verovatno i zaboravljeno. Miris prole}a itoplota Sunca koje nas je ugrejalo u~inili su da se ponovo opustimo,a lopate i ma{ina za uklanjanje snega neka ~ekaju... Ali, pravoopu{tanje zaslu`uju oni koji su se sa nevremenom borili, sigurno jeda ga nisu zaboravili, a zajedno kratko poru~uju – ne ponovilo se!

Vanredna situacija

Akcija speleologa

Skidanje ledenica

12 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Jedan od ljudi koji svakodnevno dajunemerljiv doprinos funkcionisanju na{eustanove, svakako je Miroslav Maksimovi},

mada ga svi kratko zovu Mire-kurir. UZdravstvenom centru Valjevo radi od 1976.godine, jednakom voljom i snagom kao i prvogdana. Ni sam ne zna koliko kilometara dnevnoostavi iz sebe raznose}i po{tu kako me|uslu`bama u samoj ustanovi, tako i u gradu.

- Moj posao je da nosim po{tu odPisarnice do slu`bi i ljudi kojima je namenje-na, izme|u slu`bi i po gradu. Ne smeta mi niki{a, ni sneg, ni sunce. Po{ta se mora na vremeodneti, a ~esto se de{ava da zbog hitnihpo{iljki zaustavljam trenutni posao, kako bi seisporu~ile na vreme. Svuda idem pe{ke, nijemi te{ko, mada noge ~esto zabole. Ranije samimao i motor, ali sam 2006. godine imao sao-bra}ajni udes, kada sam bio te`e povre|en.Sada idem pe{ke i uspevam sve da zavr{im,iako u rukama ponekad nosim i preko dvade-set kilograma papira. Gde god da se pojavimljudi me uglavnom sa osmehom do~ekaju, a jase trudim da sa svima budem isti, da uvekbudem raspolo`en, pa i da se na{alim, posebnosa damama i nikada se niko na mene nije ljutio– ka`e Mire.

- U svom radu nikada nisam imao problema. Imam svojusvesku u kojoj je upisana sva po{ta i koju predajem isklju~ivo napotpis. To je dobra evidencija, ukoliko bi se dogodilo da se tra`i nekidokument, ta~no je zavedeno ko ga je i kada preuzeo – naglasio jeMire, jer je isporuka dokumenata ipak velika odgovornost.

Toliko je uspeo da nam kratko ka`e, jer po{ta ne mo`e da~eka. Napomenuo je jo{ da povremeno dobija i opremu, uglavnomobu}u, a ove zime i jaknu. Ni na {ta se ne `ali, va`no mu je samo dase posao zavr{i kako treba. I na kraju razgovora odjurio je dalje,dr`e}i svoju svesku sa spiskom gde je upisana slede}a adresa, {to sei na ovoj fotografiji mo`e videti...

Posao kurira - velika odgovornost

Miroslav Maksimovi} - Mire

Spre~ena kra|aSlu`ba obezbe|enja Bolnice je polovinom februara i to u

no}nim satima, oko 1.30, spre~ila kra|u bakarnih oluka sa crkve naulasku u bolni~ko dvori{te. De`urni radnici su tom prilikom uhvatilijednog vinovnika kra|e i predali ga policiji, a u tom trenutku niijese pouzdano znalo da li ih je bilo jo{. Dva oluka su ve} bila skinutai spu{tena u sneg.

RadoviDa je u proteklom periodu bilo dosta posla potvr|uje i ova

fotografija. Zaposleni u Tehni~koj slu`bi, vodoinstalateri i bravari,radili su zamenu rezervoara za sanitarnu toplu vodu, {to je uklju~iloniz prate}ih poslova, pa i radove na visini.