Krajem juna u Beogradu je odr-`ana konferencija povodom pred-stavqawa aktivnosti projekta „Raz-voj zdravstva Srbije-dodatno finan-sirawe“ koji sprovodi Ministarstvozdravqa Srbije do decembra 2011.godine, a finansira se iz kredita Svet-

ske banke u vrednosti od 10,5 milio-na evra.

Ciq projekta ostaje izgradwa ka-paciteta radi razvijawa odr`ivog si-stema zdravstvene zaštite usmere-nog na rezultate, u kom se pru`aocizdravstvenih usluga nagra|uju zakvalitet i efikasnost i gde zdravstve-no osigurawe omogu}uje pristupdostupnoj i efektivnoj zdravstvenojzaštiti. Aktivnosti projekta obuhva-

taju informatizaciju bolnica, za štaje opredeqen najve}i deo sredstava,uvo|ewe dijagnosti~ki srodnih gru-pa, razvoj klini~kih puteva, razvojzdravstvenog menaxmenta, po-dršku procesu akreditacije ipove}awu bezbednosti pacijenata.

Dodatnim finansirawem projekta„Razvoj zdravstva Srbije“, sa buxe-tom od preko 7,5 miliona evra plani-rano je uvo|ewe Bolni~kog infor-macionog sistema za jedanaest no-vih ustanova kao i unapre|ewe in-formacionih sistema u ~etiri bolniceiz prethodne faze projekta. Planira-no je i povezivawe svih zdravstve-nih ustanova (oko 360) u jedinstve-nu zdravstvenu informaciono-ko-

munikacionu mre`u, kao i završnaimplementacija Centralnog infor-macionog servisa. U projektu „Raz-voj zdravstva Srbije – dodatnofinansirawe“ u~estvuje petnaestzdravstvenih ustanova, me|u wima ina{a.

Konferenci-ji su prisustvo-vali prof. drT o m i c aMilosavqevi},m i n i s t a rzdravqa, Saj-mon Grej, {efk a n c e l a r i j eSvetske bankeu Srbiji, pred-stavnici Svet-ske banke, Mi-n i s t a r s t v azdravqa, Insti-tuta za javnozdravqe Srbije„Dr Milan Jo-vanovi} Batut“,Republ i ~kogzavoda zaz d r a v s t v e n oosigurawe Sr-bije, Gradskogsekretarijata zazdravstvo Gra-da Beograda,R e p u b l i ~ k e

stru~ne komisije za kvalitet, direk-tori klini~kih centara, instituta,opštih i specijalnih bolnica u Srbiji idrugi. Jedan od predava~a na kon-ferenciji bio je i generalni direktorZdravstvenog centra Vaqevo prim.dr Ilija Tripkovi}, koji je zajedno sadr Dušanom Velisavqevim izZrewanina predstavio postoje}aIKT re{ewa u zdravstvenim ustano-vama ova dva grada.

ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIKNovine Zdravstvenog centra Vaqevo

Broj 38 • Jun / Jul 2010.

Novi projektiZdravstvenom centru Vaqevo

su na konkursu Ministarstvazdravqa Republike Srbije odobre-na sredstva za realizaciju ~etiriprojekta, ~ija je ukupna vrednostoko 2.200.000 dinara. U pitawu sutri projekta Doma zdravqaVaqevo „Edukacija za citoskrinereu Domu zdravqa Vaqevo“, „Pre-vencija karcinoma grli}a materice“i „Prevencija kardiovaskularnihoboqewa u gradu Vaqevu“ i jedanprojekat na sekundarnom nivou„Edukacija iz oblasti interventnekardiologije, savladavawe metoda

invazivne dijagnostike i le~ewabolesti koronarnih arterija“.

Ministar zdravqa, prof. dr To-mica Milosavqevi}, uru~io je 24 sti-pendije lekarima za uvo|ewe no-vih metoda le~ewa u oblasti pre-vencije i dijagnostike malignih tu-mora i kardiovaskularnih bolesti,me|u kojima su i lekari na{e usta-nove dr Irena Mati}, kardiologVaqevske bolnice, dr Milan Mirko-vi}, na~elnik Slu`be za za{tituzdravqa `ena Doma zdravqaVaqevo i dr Milivoje Simovi}, gi-nekolog Doma zdravqa Vaqevo.

Oni su priznawa dobili za odobre-ne (gore navedene) projekte izwihovih oblasti. Pored vaqevskihlekara stipendije su dodeqene le-karima Klini~ko-bolni~kog centraZemun, Instituta za javno zdravqeSrbije „Dr Milan Jovanovi} Batut“,Instituta za onkologiju i radiologi-ju Srbije, Instituta za onkologijuVojvodine u Sremskoj Kamenici,Instituta za kardiovaskularne bole-sti u Sremskoj Kamenici, Klinikeza gastroenterologiju Klini~kogcentra Srbije i Pejsmejker centraKlini~kog centra Srbije.

„Razvoj zdravstvaSrbije-dodatno finansirawe“

U ovombroju:

Još jedan doktornauka

strana 4

Pet godinauspešne saradnje

strana 3

Novoistra`ivanje

strana 5

Jubilej KaritasaValjevo

strana 7

2 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Nastavak projekta DILSDomove zdravqa u Vaqevu i

Ose~ini, koji su ukqu~eni u za-jedni~ki projekat Ministarstvazdravqa, Ministarstva prosvete iMinistarstva rada i socijalne po-litike „Pru`awe unapre|enihusluga na lokalnom nivou-DILS“, nedavno su posetile prof.dr Sne`ana Simi}, konsultantki-nja na tom projektu i dr NatalijaPetrovi}, asistentkiwa za vulne-rabilne grupe. Na radnom sa-stanku kome su uz predstavnikeZdrravstvenog centra prisustvo-vali i predstavnici lokalne samo-uprave i Zavoda za javnozdravqe, govorilo se o aktuelno-stima u okviru projekta, anajavqeno je i raspisivawe gran-tova za nove programe.

– Mali grantovi, za koje jeopredeqena zna~ajna suma nov-ca od oko 600 hiqada evra, bi}eraspisani ve} u septembru. Uprojektu u~estvuju 42 lokalne sa-mouprave koje su izabrane kaopilot podru~ja. Raspisivanje ma-lih grantova ukqu~uje samo po-trebe rawivih populacionih gru-pa, a to su grupe stanovni{tva ko-je su po nekom osnovu osetqive,bilo u svom periodu rasta i razvo-ja, deca, `ene u generativnomperiodu, stari, bilo po etni~kojpripadnosti, to su Romi, bilo potome što imaju posebne potrebe,

to u hendikepirani, interno rase-qena lica i neke druge osobe ko-je su u mnogo ve}oj potrebi zauslugama zdravstvene za{tite, adostupnost tim uslugama im je

smawena. Mi bismo pomo}uovih projekata `eleli da im neka-ko pove}amo dostupnost tihusluga i da ih pribli`imo na tajna~in {to davaoci usluga ne bi ~e-kali da oni do|u kod wih, negobi oni izlazili u susret wihovim

potrebama, a da pri tom obezbe-dimo saradwu lokalne samou-prave koja treba da preuzme tuodgovornost i da obezbedi odr`i-vost takvih programa u budu}no-

sti. Tu nalazimo da je jako va`noda se ukqu~i i nevladin sektorkoji }e svojim kapacitetima do-prineti da se realizuje ne{to {todr`ava ne mo`e, ili nema kapaci-tete ili uslove sama da realizuje –objasnila je prof. dr Sne`ana Si-

mi}, konsultantkiwa na projektuDILS za rawive grupe.

Nakon obilaska ve}ine op{ti-na ukqu~enih u projekat profe-sorka Simi} ka`e da je te{ka situ-acija u na{oj zemqi kada su upitawu rawive populacione gru-pe, ali da ohrabruje spremnostlokalnih samouprava da seukqu~e u re{avawe wihovih pro-blema.

– Op{tine su vrlo spremne dapreuzmu odgovornost, mnoge suve} locirale ili raspodelile finan-sijska sredstva za zdravstvenepotrebe stanovni{tva na svojojteritoriji, a videli smo da se u ve-likom broju op{tina poklapajumi{qewa lokalne samouprave imi{qewa davalaca usluga, kao inevladinog sektora. Naravno,potrebe su mnogo ve}e nego {tosu mogu}nosti za wihovozadovoqavawe, ali mi smatramoda, ako sada pokrenemo ove pro-jekte, ako slede}e godine obez-bedimo sredstva za nastavqawenekih najboqih ili najuspe{nijih,da }e se lokalna samoupravaosposobiti i da }e ukqu~iti i ne-vladin sektor, a tu je Vaqevo do-bar primer, ne samo da se prepo-znaju potrebe, ve} i da se boqeorganizuju i da vode ra~una otim grupama – smatra prof. drSne`ana Simi}.

Centralna izborna komisijaLekarske komore Srbije po~et-kom jula je objavila rezultate iz-bora za ~lanove Skup{tine repu-bli~ke Lekarske komore i regio-nalnih lekarskih komora, premakojima je ~lan Skup{tine Lekar-ske komore Srbije iz Zdravstve-nog centra Vaqevo dr VladimirObradovi} iz ORL slu`be. ^la-

novi Skup{tine Regionalne le-karske komore za centralnu i za-padnu Srbiju, sa sedi{tem u Kra-gujevcu, su infektolog dr ZoricaXida iz Slu`be za infektivne bo-lesti i specijalista op{te medicinedr Vera Terzi} iz Doma zdravqaVaqevo. Vaqevo u republi~kojskup{tini ima i predstavnika izprivatne prakse, pedijatra dr

Branku Joci}. Konstitutivne sed-nice novih skup{tinskih sazivaLekarske komore Srbije bi}eodr`ane najverovatnije u sep-tembru, kada }e biti izabrani inovi upravqa~ki organi.

U nedequ 11. jula odr`ani su iizbori za Komoru medicinskih se-stara i tehni~ara Republike Srbi-je. Tada je izabrano petoro dele-

gata iz Kolubarskog okruga, a tosu Qiqana Divni}, glavna sestraOp{te hirurgije, Dragan Sitaricaiz Psihijatrijske slu`be, Verica@ivanovi} iz Ginekolo{ko-aku-{erske slu`be, Dragica A}imovi}iz Biohemijske laboratorije i Sla-vica Filipovi} iz Doma zdravqaVaqevo, koja je bila i dosada{widelegat ZC Vaqevo u Komori.

Rezultati izbora

Prof. dr Sne`ana Simi}

Sastanak u BeograduNakon sastanka predstavnika

uprave ZC Vaqevo i predstavni-ka Sindikata medicinskih sestarai tehni~ara Srbije sa dr Ne-boj{om Joki}em, na~elnikomOdeqewa za zdravstvenu za{tituMinistarstva zdravqa, odr`anog17. juna, postignuta je saglasnostu vezi zaheteva Sindikata za pro-menom organizacije radnog vre-mena u smenama od po 12 sati,uz po{tovawe zakonskih odredbio minimumu odmora izme|u dvauzastopna radna dana i odmorana nedeqnom nivou, kao i propi-sanog fonda sati koji se mora

ostvariti kao preduslov za punuzaradu. Kada je u pitawu zahtevu kome se tra`i da medicinske se-stre ne prevoze preminule paci-jente, predstavnici uprave jo{jednom su ponovili da se to usvakodnevnom radu ne radi,osim ako se smrt pacijenta dogo-di tokom no}i, nedeqom ili dr-`avnim praznikom, kada u bolni-ci nema prisutnog pomo}nogradnika, ali se nastoji da se izna-|e odgovaraju}e re{ewe premarasposlo`ivim mogu}nostima. Upogledu zahteva koji se odnosiona to da sestre ne treba da rade

na fiskalnoj kasi predstavniciuprave su naglasili da uVaqevskoj bolnici postoji jednafiskalna kasa koja radi nakon 17~asova i to ukoliko je potrebnopru`iti uslugu pacijentu koji ne-ma zdravstveno osigurawe. Po-vodom dovo|ewa u pitawe za-konitosti obra~una i isplata zara-da na sastanku je ponovqenopoja{wewe koje je prethodnona sastanku sa {trajka~kim odbo-rom ve} dato, a to je da se zara-da obra~unava i ispla}uje u pot-punosti u skladu sa Zakonom. Uime uprave ZC Vaqevo sastanku

u Ministarstvu zdravqa prisu-stvovali su Biqana Luki}, po-mo}nik direktora za pravne po-slove, Jelica Ristovski, pomo}nikdirektora za sestrinstvo i VawaBakarevi}, jedan od koordinato-ra za sestrinstvo internisti~kih ihirur{kih grupacija, a u ime Sin-dikata medicinskih sestara i teh-ni~ara Srbije, Dragan Biseni},predsednik Sindikata, DragicaDa{i}, generalni sekretar, VeraTomovi}, pravni zastupnik, Mir-jana Raki}, predsednik i VerkaMaksi}, sekretar ogranka Sindi-kata u Vaqevu.

3ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIKUnapre|ewe edukativnih programa sa Medicinskim fakultetom iz Kragujevca

Pet godina uspe{ne saradweVe} pet godina na{a ustanova

uspe{no sara|uje sa Medicinskim fa-kultetom u Kragujevcu i do sada je or-ganizovan niz edukativnih programa.

Tako je po~etkom jula odr`an semi-nar ’’Ateroskleroza – faktori rizika,patogeneza, prevencija, terapija’’, kojisu organizovali Centar za kontinuira-nu medicinsku edukaciju (CKME)Medicinskog fakulteta u Kragujevcu ina{ Edukativni centar, u saradwi saSekcijom za kardiovaskularnu fiziolo-giju Dru{tva fiziologa Srbije. Predava-~i su bili eminentni srpski stru~waciprof. dr Neboj{a Arsenijevi}, dekanMedicinskog fakulteta u Kragujevcu iwegove kolege prof. dr VladimirJakovqevi} sa Katedre za fiziologiju,prof. dr Slobodan Jankovi} sa Katedreza farmakologiju i prof. dr Milan Kne-`evi} sa Katedre za patologiju, prof. drDragan \uri} i prof. dr Du{an Mitro-vi} sa Instituta za fiziologiju ’’RihardBurijan’’ Medicinskog fakulteta u Be-ogradu i doc. dr Sawa Radakovi} saInstituta za higijenu VMA.

– CKME Medicinskog fakulteta uKragujevcu osnovan je 2003. godine,od kada je kroz na{ centar pro{lo pre-ko {est hiqada zdravstvenih radnika.Od toga je dve hiqade u~estvovalo u

na{im programima od po~etka ove go-dine, kada je ozvani~eno bodovaweza licencirawe. U prva tri akreditacio-na ciklusa licencirali smo 67 kurseva,uglavnom prve kategorije. Uglavnomih radimo na fakultetu, ali poku{ava-mo da edukacije odr`avamo po regio-nalnim centrima, {to }emo ubudu}ejo{ vi{e ~initi jer zdravstveni radnicipolovinu bodova moraju da steknu usvojoj ustanovi. Ovde imamo ade-kvatnog partnera s kojim negujemoizvanrednu saradwu, i to je pravastvar i za poslodavce, i za zaposlene, iza nas. Sa ZC Vaqevo posledwih petgodina imamo zvani~nu saradwu za-hvaljuju}i na{im rukovodstvima, a je-dan od projekata je saradwa va{egEdukativnog centra i našeg CKME.Imali smo vrlo uspe{an seminar o de-presiji u klini~koj praksi februaraprošle godine, koji su organizovaliprofesor Mihajlovi} i kolege izVaqeva dr Tomislav Gaji} i dr BrankaStamatovi}-Gaji}, ponovqen na Medi-cinskom fakultetu u Kragujevcu. Dra-go mi je {to smo otvorili novu stranicuovakvim seminarom koji okupqa emi-nentne stru~wake iz oblasti prevencijeateroskleroze. Ovakav broj i razli~itprofil u~esnika, gde su lekari op{temedicine, specijalisti, farmaceuti, me-dicinske sestre, ukazuje na to da }emou narednom periodu imati jednommese~no seminar koji }e sa na{eg fa-kulteta biti ekskluzivno izme{ten uVaqevo. Smatram da ZC Vaqevo mo-`e da preuzme lidersku ulogu u ovomdelu Srbije u edukaciji – rekao je prof.dr Vladimir Jakovqevi}, prodekanCentra za kontinuiranu medicinskuedukaciju Medicinskog fakulteta uKragujevcu i profesor fiziologije naovom fakultetu.

S obzirom na to da je Ugovorom osaradwi iz 2005. godine ZC Vaqevonastavna baza Medicinskog fakultetaiz Kragujevca, iskoristili smo prilikuda dekana, prof. dr Neboj{u Arsenije-vi}a, pitamo o zadovoqstvudosada{wom saradwom i planovima.

– Izuzetno smo ponosni na fanta-sti~nu saradwu sa najboqom opštombolnicom u Srbiji, odnosno najboqimsegmentom zdravstvenog sistema Sr-bije na ovom nivou organizacije. UVaqevu sam najmawe dva putagodi{we i svaki put se iznenadim kojisu novi rebusi re{eni, {ta je novo ura-|eno i {ta se planira. Imate sjajne leka-re i vrlo agilno i vispreno rukovodstvo.Saradwa se odvija na obostranozadovoqstvo, jedino {to ni mi, ni ruko-vodstvo ZC Vaqevo, nismo zadovo-qni brzinom kojom se odvijaju nekestvari koje, pritom, ne zavise od nas.

Naime, mi smo planirali da ove {kol-ske godine u Vaqevu upišemo prvugeneraciju studenata trogodišnjihstrukovnih studija za obrazovawe me-dicinskih sestara. Sve pripreme zaakreditaciju su obavqene, ali to }e mo-rati da sa~eka slede}u {kolsku godinujer Nacionalni savet za visoko obrazo-vawe nije usvojio kriterijume za osni-vawe odeqewa van sedi{ta, {to je ve-liki administrativni propust. Nedavnoje usvojen Zakon o izmenama i dopu-nama Zakona o visokom obrazovawukoji omogu}ava da se uz saglasnost

Ministarstva za prosvetu ovakva ode-qewa osnivaju. Mnogi fakulteti to ve}rade, bez saglasnosti i dozvole, ali mismo ustanova koja ne `eli da radi mi-mo Zakona. Na{ plan je da se naredne{kolske godine u Vaqevu upi{e prvageneracija, njih 88 na dva studijskaprograma: za strukovne terapeute istrukovne sestre. Zahvaquju}i daleko-vidosti rukovodstva i ambicioznimmladim lekarima, imate sijaset qudikoji rade ovde, a na doktorskim studi-jama su u Kragujevcu. Zahvaquju}itome, Zdravstveni centar }e postepe-no preuzimati te studije, tako da sam

siguran da }e 2014. godine postati sa-mostalna {kola strukovnih studija, ko-ja }e, uz na{u malu pomo}, prerasti uakademske petogodi{we studije se-strinstva, {to je evropski i svetski stan-dard za ne{to {to je ranije bio sredwikadar - kazao je profesor Arsenijevi}.

Da se saradwa sa Medicinskim fa-kultetom iz Kragujevca nastavqa istimtempom, govori i ~iwenica da }e ve} useptembru ovde biti odr`an naredniakreditovani seminar u zajedni~koj or-ganizaciji. Ina?e, za ovaj celodnevnikurs polaznici su dobili po {est bodova.

Jedan od uglednih predava~a na seminaru o aterosklerozi bio je i prof. dr Du-{an Mitrovi}, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, predsednikDru{tva fiziologa Srbije:

- Dru{tvo fiziologa organizuje redovne godi{we sastanke, kongrese, imamozadovoqstvo da se sve vi{e kolega iz inostranstva ukqu~uje u na{e skupove. Po-lako na{a fiziologija postaje prepoznatqiva u svetu i vra}amo se tamo gde smobili osamdesetih godina pro{log veka - u vrhu evropske fiziologije. Dru{tvo je pu-nopravni ~lan Evropske federacije fiziolo{kih dru{tava. Pratimo nau~na dostig-nu}a i wihovu primenu u praksi, tako da mislim da }emo uskoro mo}i da bude-mo konkurentni u Evropi – isti~e profesor Mitrovi}.

Prof. dr Dragan \uri}, {ef Katedre za medicinsku fiziologiju Medicinskog fa-kulteta u Beogradu, jedan je od osniva~a Jugoslovenskog dru{tva za borbu pro-tiv ateroskleroze, predsednik Skup{tine Dru{tva fiziologa Srbije, a bio je i na ~e-lu Dru{tva:

- Posle pauze od 17 godina, mi smo 2003. obnovili na{u konferenciju, a 2005.odr`ali Prvi kongres fiziolo{kih nauka Srbije i Crne Gore, tako|e sa me|unarod-nim u~e{}em na VMA. Ve} 2006. organizovali smo satelitski simpozijum svet-

skog kongresa o aterosklerozi na VMA, 2007. konferenciju o nutriciji u NovomSadu pod okriqem ogranka SANU. Posebno bih `eleo da spomenem jubilarnukonferenciju Dru{tva fiziologa Srbije odr`anu 2008. godine, a posve}ene osniva-~u na{eg instituta, zaboravqenom velikanu srpske medicine, profesoru RiharduBurijanu. Pro{le godine pod okriqem Medicinskog fakulteta u Kragujevcu odr-`ali smo Drugi kongres fiziolo{kih nauka Srbije uz u~e{}e potpredsednika Bri-tanske kraqevske akademije nauka i drugih uglednih inostranih gostiju, o ~emuje pisano u presti`nom svetskom ~asopisu ’’Fisiology’’. Ono što ne prati entuzija-zam kadra u Beogradu i na drugim medicinskim fakultetima, to je nau~no-istra-`iva~ka oprema na institutima, na ~emu bi trebalo svi zajedno da se anga`ujemo– zakqu~uje profesor \uri}.

Nedavno je prof. dr Dragan \uri} postao po~asni ~lan Ma|arskog dru{tva fi-ziologa, jednog od najboqih u Evropi, {to smatra i priznawem svojim kolegamai sprskoj fiziologiji. Dru{tvo je punopravni ~lan Federacije evropskih fiziolo{kihdru{tava, Internacionalne unije fiziolo{kih nauka i Me|unarodnog udru`ewa zapatofiziologiju. Dru{tvo fiziologa Srbije osnovano je 1951. godine, kao sekcijaSaveza dru{tava fiziologa Jugoslavije.

Uspon srpske fiziologije

Prof. dr Vladimir Jakovljevi}

Sa predavanja u Edukativnom centru

4 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Jo{ jedan doktor naukaPrim. dr Marija Mladenovi} je

na Medicinskom fakultetu beo-gradskog Univerziteta odbraniladoktorsku disertaciju sa temom„Rezultati provere podno{ewaglutena kod dece sa glutenskomenteropatijom dijagnostikovanomu prve dve godine `ivota“, pred ko-misijom koju su ~inili prof. dr Na-da Kova~evi}, prof. dr Zorica Stoj-{i}, prof. dr Biqana Vuleti} i men-tor, prof. dr Nedeqko Radlovi}.

– Kada je u pitawu ova tema,pre svega je aktuelna sama bolestjer se sre}e na na{im prostorima,u~estalost je 1 prema 100, a poseb-no je zna~ajna i ova uzrastna gru-pa gde je, prema va`e}im kriteri-jumima, dijagnostika stroga ikomplikovana. Ovaj rad je ukazaona mogu}nost da se ovo pojedno-stavi i da se odmah zapo~ne terapi-ja dijetom tokom koje su ovi paci-jenti zdravi qudi. U svojoj profesi-onalnoj karijeri bavila sam se raz-

li~itim aspektima medicine, presvega pedijatrije, ali i drugim ba-zi~nim naukama. Uvek je u centrubila ishrana u razli~itim periodima.Realizacija ovog doktorata je sva-kako uobli~avawe mojih

dosada{wih interesovawa, ali izapo~iwawe novog istra`iva~kogprojekta koji bi ukqu~ivao najzna-~ajnije nutritivne probleme koddece u na{em regionu – ka`e prim.dr sci med Marija Mladenovi}.

Dr Marija Mladenovi} je ro|e-na 1961. godine u Beogradu, gde jezavr{ila osnovnu {kolu i gimnaziju.Na Medicinskom fakultetu u Beo-gradu diplomirala je 1984. godine,sa prose~nom ocenom 9,28. Speci-jalisti~ki ispit iz pedijatrije polo`ilaje 1998. godine. Zvawe magistramedicinskih nauka (oblast ishrana)stekla je 2001. godine, odli~nomocenom odbraniv{i rad „Aktivnostsuperoksid dismutaze u humanommleku u razli~itim fazama laktaci-je“. Rad u`e specijalizacije „Uticajgestacijske starosti novoro|en~etaI faze laktacije na koncentracijuukupnih proteina u maj~inom mle-ku„odbranila je 2004 godine, ~imeje postala subspecijalista neonato-

logije. Zvawe primarijusa stekla je2006. godine. Objavila je 37 stru~-no-nau~nih radova u doma}im istranim ~asopisima i zbornicima, arezultate svog rada uspe{no je iz-nosila na kongresima i simpoziju-mima u zemqi i svetu. Od2000–2008. godine bila je ~lanPredsedni{tva pedijatrijske sekcijeSrpskog lekarskog dru{tva, a zasvoj rad je 2003. godine nagra|enazahvalnicom Srpskog lekarskogdru{tva. Od ove godine ~lan jePredsedni{tva Udru`ewa pedijata-ra Srbije.

Prim. dr Marija Mladenovi} jeu ZC Vaqevo zaposlena od 1989.godine i trenutno je na poziciji {e-fa Neonatolo{kog odseka, koordi-nator je projekta „Razvoj klini~-kih puteva“ ZC Vaqevo i Mini-starstva zdravqa i koordinator jeza akreditaciju Vaqevske bolnice.Dr Mladenovi} je tre}i doktor na-uka u na{oj ustanovi.

Prim. dr Marija Mladenovi}

Usavr{avawe u Nema~kojJedan od retkih urologa iz Sr-

bije kome se ukazala prilika da{est nedeqa provede na jednojeminentnoj klinici u Nema~kojbio je dr Neboj{a Pakevi}, koji jeod 12. aprila do 21. maja podpokroviteqstvom Evropske urolo-{ke asocijacije boravio u Univer-zitetskoj klinici u Virzburgu, jed-noj od tri univerzitetske klinike uNema~koj, u programu klini~kogusavr{avawa.

- Takva usavr{avawa se svakegodine organizuju za sve ~lanoveEvropske urološke asocijacije.To je odli~na mogu}nost za mla-de urologe iz celog sveta da na-stave sa svojim usavr{avawem nanekoj od trideset sertifikovanihklinika za edukacije u okviru ce-le Evropske unije. Ideja vodiqada konkurišem za takvu vrstuedukacije bila je da testiram svojdosada{wi rad kao urologa iz Sr-bije, svoje rezultate, dostignu}a imogu}nosti u odnosu na wihovestru~wake, jer su nema~ki urolo-zi me|u eminentnijim u svetu.Nije bilo jednostavno pro}i natakvom konkursu, koji se organi-zuje dva puta godi{we za sve le-kare koji su ~lanovi Evropskeasocijacije urologa, mla|e od 40godina, a konkurs zahteva da sekroz CV objasni {ta je do sadara|eno, treba prilo`iti u~e{}a naevropskim i svetskim kongresi-ma, kao i broj radova objavqen ueminentnim evropskim ~asopisi-ma. Nisam bio optimista da }udobiti ovu edukaciju, tako da

sam bio prijatno iznena|en pozi-tivnim odgovorom. To je za me-ne bio i izuzetan podstrek, jer sena`alost ve}ina stvari u Srbiji za-vr{ava preko li~nih veza, a ovo jebio otvoren konkurs na koji samse prijavio, {to verovatno govorio nekom na{em dosada{wem ra-du u Srbiji i na urolo{kom ode-qewu u na{oj bolnici – rekao jedr Neboj{a Pakevi}.

Konkurs je tako koncipiran dalekari mogu sami izraziti `equ nakojoj od trideset sertifikovanihklinika bi `eleli da se usavr{avaju,tako da je dr Pakevi} izabrao Uni-verzitetsku kliniku u Virzburgu,od kojih je dobio pozivno pismo ukome su izrazili zadovoqstvo {toje odlu~io da tih {est nedeqa budewihov gost.

- Boravak na klinici je za menebio jedno novo iskustvo, sagledaosam najpre wihova tehni~ko-teh-nolo{ka dostignu}a, oprema je navisokom nivou, od operacionihsala, instrumentarijuma, setovaza endoskopske procedure i lapa-roskopske operacije, do wihovogna~ina rada, razmi{qawa ire{avawa zahtevnih i te{kih slu-~ajeva. Ta klinika je poznata porekonstruktivnoj urologiji, takoda dosta te{kih i komplikovanihslu~ajeva zavr{ava kod wih. Biosam dobro prihva}en, od prvogdana sam bio stavqen na rasporedrada kao odeqenski lekar, svakogdana sam bio rapore|en da asisti-ram na bar po jednoj operaciji, anekada i vi{e. Dosta stvari sam

zaista prvi put video, neke samsamo teoretski znao, kako se od-re|eni problemi re{avaju, tako daje to bilo neverovatno iskustvo.Komunikacija je bila na engle-skom jeziku, u startu su mi rekli

da imam slobodu da mogupostavqati pitawa za sve {to meinteresuje, tako da sam i sa testrane bio rastere}en, prijatnosam se ose}ao, kao da nisam stra-nac – ka`e dr Pakevi}.

A kao rezime iskustva u Ne-ma~koj, odnosno, porede}ivaqevsku i nema~ku urologiju drPakevi} odgovara:

- Mogu da ka`em da u nekomteoretskom znawu ne zaostajemomnogo za nema~kim urolozima, a{to se ti~e hirur{ke ve{tine ne mo-

`emo da se poredimo sa jednomtakvom klinikom, {to je i normal-no oni su specijalizivana klinika uNema~koj za tu oblast, mada imaprocedura koje mo`emo ovde pri-meniti ali nam za to svakako ne-

dostaje boqa oprema za rad. Po-sebno me je odu{evila odli~na or-ganizacija rada, svakog dana seradi po dvanaest sati, raspore-dom, koji se strogo po{tuje, jasnoje definisano {ta }e ko raditi, aradna disciplina im je na visokomnivou.

Za dr Neboj{u Pakevi}a ovajboravak predstavqa izuzetan pod-strek za daqe napredovawe iusavr{avawe u tom poslu, {to jeneophodno za dobar i kvalitetanrad sa pacijentima.

Sa kolegama u Nema~koj

5ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIKNastavak saradwe sa profesorom Indijana univerziteta

Novo istra`ivaweU poseti Psihijatrijskoj slu`bi po-

~etkom juna bio je profesor dr BryanMc Cormick sa Indijana univerziteta,koji je ve} radio na dva istra`ivawa sakolegama iz Vaqeva, a saradwa se nas-tavqa. Profesor dr Bryan Mc Cormick jei dobitnik Fulbrajtove stipendije naMedicinskom fakultetu u Kragujevcu.Nakon susreta sa ~lanovima tima zaku}ne posete, govore}i o novomistra`ivawu, ali i prise}aju}i se po~eta-ka saradwe sa Zdravstvenim centromVaqevo ka`e:

– Najmanje ~etiri puta sam bio uVaqevu. Saradwa i prvi kontakt su sezapravo uspostavili sa Milenom Maksi-movi} kada smo oboje radili na Koso-vu i pri~ali o svom radu i razmewivaliiskustva, a ja sam tada dr`ao treningeza osobqe u bolnici u Štimqu. Od tadasmo ostali u kontaktu, to je bilo 2002.godine, a naredne godine Milena me jepozvala pošto sam ve} bio ukqu~en uistra`ivawa koja su bila vezana za cen-tre za mentalno zdravqe u zajednici,koje se lako moglo preneti ovde. I takosam u martu 2004. godine prvi putdošao u Vaqevo kada smo obavili prvoistra`ivawe. Iza tog projekta smo na-stavili sa radom, imali smo nekoliko za-jedni~kih publikacija i prezentacija iušli u drugo istra`ivawe o društvenimmre`ama za koje smo prikupqali po-datke u toku moje druge poseteVaqevu. Trajawe ove saradwe jeustvari posledica zajedni~kihinteresovawa. Moj rad u SAD je i bioi jeste podrška qudima koji su korisni-ci centara za mentalno zdravqe u za-jednici da `ive što je mogu}e punijim ikvalitetnijim `ivotom.

– Sada nas o~ekuje novoistra`ivawe i sakupqawe podataka iponovo je to istra`ivawe koje sam ura-dio u SAD i koje se lako mo`e prenetiovde. Ono što mi je zanimqivo, a su-sret sa timom ovde je to i potvrdio, ka-ko mo`emo da u~imo jedni od drugihu razli~itim okolnostima, razli~itimokru`ewima, ali zapravo sa pacijenti-

ma koji imaju sli~ne probleme. Sa-dašwe istra`ivawe }e ispitivati nekeod simptoma shizofrenije, kognitivnekarakteristike, odnosno proces mišqe-wa ovih osoba i kako to zapravo uti~ena wihov svakodnevni `ivot i svako-dnevne aktivnosti. Ovi podaci }e datiparalelu ovakvom istra`ivawu koje jesprovedeno u SAD i dati mogu}nostda vidimo sli~nosti i razlike. Imaistra`ivawa koja pokazuju da na tokduševnih poreme}aja uti~u okolnosti`ivqewa takvih osoba, dakle da imauticaja i kultura i neke druge karakte-ristike okru`ewa. Ovo istra`ivawe }e ina širi na~in nastaviti da ispituje ovapitawa, kada se vratim sa Fulbrajto-

vom stipendijom u Kragujevac i nasta-vim saradwu sa Zdravstvenim cen-trom Vaqevo, istra`ivawa }e se spro-vesti u Vaqevu, Kragujevcu i Beogra-du. Svrha istra`ivawa jeste da se vidida li osobe sa dijagnozom shizofrenijeimaju neke razli~ite, druge resurse,druge mogu}nosti u zavisnosti od togada li `ive u malim, sredwim, ili velikimgradovima, jer se pokazuje da mo`daveliki gradovi nisu najboqa mesta zawih – objasnio je prof. dr Bryan McCormick.

– Da nije bilo moje veze sa Zdrav-stvenim centrom Vaqevo ne bi bilo oveFulbrajtove stipendije, kqu~na je bilapodrška i kontakti koje sam ostvario saqudima iz Medicinskog fakulteta izKragujevca, zahvaquju}i qudima izVaqeva. Predava~ki deo ove stipendije}e biti jedan broj predavawa koja seodnose na osobe sa teškim mentalnimporeme}ajima, na wihove fizi~ke aktiv-nosti, gojaznost kao problem, ili kakofunkcionišu ove osobe, odnosno kakouspevaju. Dakle, Fulbrajtova stipendijase odnosi na istra`iva~ki deo i ova pre-davawa, tako da se vra}am sredinomseptembra i ostajem do kraja semestra– ka`e prof. dr Bryan Mc Cormick.

Koliko je saradwa sa uva`enimprofesorom zna~ajna za vaqevskiZdravstveni centar ukazala je prim. drBranka Stamatovi} Gaji}, pomo}nikdirektora za unapre|ewe kvaliteta.

– Zbog potreba istra`ivawa, odno-sno procedure koja postoji da predlogistra`ivawa mora da pro|e Eti~ki od-bor na Indijana univerzitetu, morali dauradimo jedan test koji se odnosi naeti~ke norme, pravila istra`ivawa itd.Tako nam je profesor Mc Cormick za-ista potvrdio svoje profesorske kvalite-

te, za koje smo i ranije znali, a sada ili~no iskusili kako nas je pripremio zataj test. Iz pozicije Psihijatrijske slu`beZC Vaqevo, kao vo|a tima za ku}neposete mogu da ka`em da je prisustvoi u~eš}e profesora Mc Cormicka na sa-stanku našeg tima neprocewivo, jer~lanovima tima daje mogu}nost da vi-de da se sli~ni problemi, sli~ne aktivno-sti dešavaju bilo gde na zemqinoj ku-gli, da su naši pacijenti obi~no sa vrlosli~nim problemima i da ono na šta minailazimo kao probleme i ono sa ~im semi suo~avamo i što mo`da nekad fru-strira ~lanove tima zapravo jeste uni-verzalni fenomen, tako da je to drago-ceno iskustvo. Zna~ajno je to što ~la-novi tima mogu da u~estvuju u jednomovakvom obliku saradwe. Pored togamogu}nost saradwe u istra`iva~kimprojektima je svakom profesionalcukoji se bavi medicinom uvek izazov.Kao pomo}nik direktora za kvalitetmogu da ka`em da je naravno nevero-vatno unapre|ewe kvaliteta kada za-posleni u jednoj slu`bi imaju priliku daod nekoga ko je vrlo eminentno ime inekoga ko jako kvalitetno radi svoj po-sao ~uju iz prve ruke nešto što se tamoradi i shvate da je zapravo taj tamokvalitet isto rezultat rada i dobija se uradu sa istom kategorijom pacijenatana relativno sli~an na~in – ka`e prim.dr Branka Stamatovi} Gaji}.

Prof. dr Bryan Mc Cormick

Na sastanku u Slu`bi Psihijatrije

Subspecijalista zdravstvenog vaspitanjaDom zdravqa Vaqevo dobio je

subspecijalistu iz oblasti zdravstvenogvaspitawa. Dr Violeta Vasi} je po~et-kom juna odbranila rad u`e specijali-zacije iz te oblasti na temu „Stav mla-dih prema upozoravaju}im porukamai slikama na pakovawima cigareta“.

– Metod istra`ivawa je kvalitativ-ni, koriš}ewem fokus grupa. U~esnicisu bili u~enici osmih razreda iz šestosnovnih škola na teritoriji gradaVaqeva. Testirane su postoje}e upo-zoravaju}e tekstualne poruke napakovawima cigareta i nove slikov-ne, koje postoje u EU. Ovo je prvotestirawe upozoravaju}ih poruka napakovawima cigareta u Republici Sr-biji – objasnila je dr Violeta Vasi}.

Dr Violeta Vasi} je ro|ena 1970.

godine u Vaqevu, gde je završilaosnovnu i sredwu školu. Na Medicin-skom fakultetu u Beogradu diplomi-rala je 1996. godine. Po završenompripravni~kom sta`u, zaposlila se uSlu`bi opšte medicine Doma zdravqau Vaqevu. Ispit specijalizacije izopšte medicine polo`ila je 2004. go-dine, na Medicinskom fakultetu uBeogradu. Kao specijalista opšte me-dicine, po~ela je da radi u Odseku zaku}no le~ewe i negu, u ~ijem je osni-vawu i u~estvovala. Odsek se 2010.godine proširuje u Slu`bu ku}nogle~ewa i nege, gde sada radi kao na-~elnik. U`u specijalizaciju iz zdrav-stvenog vaspitawa dr Violeta Vasi}je upisala školske 2007/08. godine.Svoje radove prezentovala je na kon-

gresima iz oblasti opšte medicine,me|u kojima se izdvajaju Kongresudru`ewa opšte i porodi~ne medici-ne za Jugoisto~nu Evropu u Make-doniji i Me|unarodni kongres EG-PRN-a u Litvaniji, gde je imala po-ster prezentacije. ^lan je dva evrop-ska udru`ewa, EGPRN-a i EU-RACT-a, koja predstavqaju ogrankeWONCE, a bave se istra`ivawem iedukacijom u oblastima opšte i poro-di~ne medicine.

Subspecijalisti~ki rad je na Institu-tu za socijalnu medicinu Medicinskogfakulteta u Beogradu odbranila predkomisijom koju su ~inili prof. Sne`anaSimi}, prof. Vesna Bjegovi} i prof. De-jana Vukovi}. Mentor joj je bila pro-fesorka Sne`ana Simi}.Dr Violeta Vasi}

6 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Poseta kolega iz ^eškePsihijatrijsko odeqewe po~et-

kom jula je posetio prof. dr Ivan Da-vid iz Psihijatrijske bolnice u Pragu,sa saradnicom Dagmar @aludovom.Profesor David je zamenik direktoraove dr`avne i najve}e specijalizova-ne psihijatrijske bolnice u ^e{koj,

gde vodi sektor obrazovawa,istra`ivawa i nauke. Biv{i je direktorove ustanove i nekada{wi ministarzdravqa ^eške Republike.

Kontakt sa profesorom Davidomi bolnicom u Pragu uspostavqen jeaprila 2009. godine kada su prim. drBranka Stamatovi}-Gaji}, magistarpsihijatrije i Milena Maksimovi}, psi-holog, u~estvovale na konferenciji oorganizaciji psihijatrijske za{tite uPragu. Razmena iskustva u reformizdravstvene za{tite dve tranzicione

zemqe, srodnost jezika dva sloven-ska naroda, poreklo Dagmar iz Srbi-je po ocu, uslovilo je intenzivne kon-takte tokom konferencije i ovu uz-vratnu posetu. Gosti iz ^e{ke su to-kom dvonedeqnog proputovawakroz Ma|arsku, BIH, Crnu Goru,

Albaniju, Makedoniju, Gr~ku, Tur-sku, Bugarsku i Srbiju u svakoj dr`a-vi posetili psihijatrijsku bolnicu iliodeqewe. Do sada su na taj na~inobi{li ve}inu evropskih zemaqa.

– Godinama pose}ujemo psihija-trijske ustanove u razli~itim zemqa-ma da bismo se upoznali sa wihovimna~inom organizacije i rada, jer jeva`no postaviti najboqi model psihi-jatrijske za{tite. Va`no je uspostavitikontakt i saradwu sa qudima zainte-resovanima za tu temu, {to je bila i

tema konferencije koju smo organi-zovali u Pragu. Zemqe isto~ne Evro-pe bile su u sli~noj situaciji i u wimase tra`e novi na~ini organizovawa.Ako tra`imo uzore u zapadnoj Evro-pi, po meni je najboqa organizacija uNema~koj i Belgiji, gde su sprovede-ne sporije promene i izra`ena je soci-jalna za{tita. Neke dr`ave `ure sapromenama, pomalo nepromi{qeno,i dolaze u situaciju da zatvaraju bol-nice, a nove institucije jo{ nisu osno-vane. Kada zatvori{ psihijatrijsku in-stituciju, onda mora{ spremiti soci-jalnu za{titu za te qude jer u suprot-nom oni postaju besku}nici. Na pri-mer, za{ti}eno stanovawe sa malimobimom psihijatrijske za{tite. U na-{oj zemqi danas niko nije odgovoranza socijalnu za{titu jer to nije defini-sano zakonom i trebalo bi da se pro-meni. Socijalnu za{titu sprovode ne-vladine organizacije, a one su orijen-tisane na lak{e bolesnike. Mnogo psi-hijatara kod nas misli da bi odgovor-nost trebalo da bude na dr`avi i lo-kalnim vlastima koje treba da obez-bede za{ti}eno stanovawe i prate}eusluge – preneo nam je ~e{ka isku-stva prof. dr Ivan David.

Kolege iz ^eške obi{le su Psihija-trijsko odeqewe, u~estvovali u veli-koj viziti, posetili Bolnicu, Edukativ-ni centar i razgovarali o saradwi, po-sebno o radu Fakulteta za medicin-ske sestre, koji je u nadle`nosti drDavida. Psihijatrijska bolnica u uPragu pokriva centralni deo ^e{ke,prostire se na 64 hektara, tako da

predstavqa gradi} za sebe sa ogrom-nim parkom, ima svoju crkvu, pozo-rište... Izgra|ena je pre 100 godina,pacijenti su sme{teni u paviqonima.Otvorenog je tipa, tako da parkom~esto {etaju i porodice sa decom ko-ja se tu igraju.

– U Vaqevu smo videli dobro or-ganizovano Psihijatrijsko odeqewe,ali na{e ustanove se ne mogu poredi-ti jer imaju vrlo razli~it broj zaposle-nih i pacijenata. U na{oj ustanoviima 37 paviqona i u svakom 30–40pacijenata, ukupno 1300 pacijenata i1100 zaposlenih. Polovina su hroni~-ni pacijenti koji ostaju pola godine ilivi{e jer ne mogu da pre|u u socijalneustanove po{to nemaju dovoqno pri-hoda da to plate, a ne mo`emo da ihotpustimo jer obi~no nemaju podr-{ku porodice i okru`ewa – ka`e drDavid.

Profesor David i Dagmar @aludo-va intenzivno se bave istorijom psihi-jatrije. Od 40 psihijatrijskih muzejau Evropi, posetili su preko 20. To-kom ovog putovawa bili su u muzejuu Turskoj koji je do sada imao 130hiqada posetilaca. Oktobra pro{legodine u Pragu su organizovali kon-ferenciju o psihijatrijskim muzejimai psihijatriji u pro{losti. Pripremajuizlo`bu u Nacionalnom muzeju uPragu koja }e biti otvorena u februa-ru 2011. godine, a zatim }e biti prika-zana u Slova~koj, Ma|arskoj iPoqskoj, mo`da i u Srbiji. Krajwi ciqim je da osnuju Muzej psihijatrije uPragu.

Sa gostima iz ^eške

Nastavak saradweNakon obilaska psihijatrijskih

ustanova Italije u okviru projekta„Promocija mentalnog zdravqa uSrbiji“, u februaru pro{le godine,nedavno su Vaqevu posetu uzvra-tili predstavnici Karitasa Trsta iCentra za mentalno zdravqe Pal-ma Nova. Povod wihove posetebila je `eqa nastavka zapo~etesaradwe i sagledavawa rezultata imogu}nosti unapre|ewa projektaKu}nih poseta.

– O tome, koje utiske }e poneti sasobom govorilo se mnogo. Pre svega,poseta je edukativna, jer oboga}uje iwihovu i na{u praksu. Zbog toga seo~ekuje uzvratna poseta predstavni-ka iz Vaqeva, ~iji }e termin biti dogo-voren naknadno. Jak utisak je nawih ostavio, pre svega odlazak u ku-}e pacijenata, ne u smislu lo{ih uslo-va `ivota, ve} wihove radosti i otvo-renosti prema timu koji ih obilazi.Ovo je za predstavnike iz Italije bilovrlo zna~ajno, jer se vidi da je ovde~ovek u prvom planu. Obzirom dadolaze iz socijalno ure|ene zemqe,nove tehnike pristupu pacijentimavrlo ~esto rezultiraju otu|ewem.

Zbog toga je ovo i za wih edukativ-no i korisno. Prisustvo na zajedni~-kom kolegijumu na psihijatriji, kojise odr`ava svake nedeqe, tako|e jeza wih bilo zna~ajno, jer su videli do-bru komunikaciju i sloboduizra`avawa mi{qewa. Sve su to ele-menti koji vode projekat napred–ka`e Swe`ana Badri}, regionalni ad-ministrator Karitasa Vaqevo.

Projekat „Promocija mentalnogzdravlja u Srbiji“, slu`beno je zavr{enu decembru pro{le godine, ali su Psi-hijatrijska slu`ba i Karitas Vaqevokao jedni od partnera u projektu, u`eqi da se nastavi zapo~eto, pokrenu-li pilot projekat ku}nih poseta psihi-jatrijskim pacijentima. Koordinatorprojekta je prim. dr Branka Stama-tovi} Gaji}, psihijatar i pomo}nik di-rektora za kvalitet ZC Vaqevo, a ko-ordinator za Karitas Vaqevo Rado-slav Qubi~i}. Tim za obilaske pacije-nata ~ine medicinski tehni~ar, soci-jalni radnik Psihijatrijske slu`be i timKu}ne nege Karitasa Vaqevo. Pre-ma potrebama pacijenata na terenodlazi i psihijatar. Rezultati osmo-mese~nog rada su veoma zna~ajni i

pre svega korisni za pacijente.– Su{tina na{eg rada u okviru ti-

ma za ku}ne posete jeste da pacijen-tima koji su ranije ~esto bolni~ki le-~eni, zbog toga {to nisu redovno iadekvatno pili lekove, ili nisu imalipodr{ku okru`ewa, ili se nisu dobrosnalazili u svakodnevnom `ivotu,pru`imo pomo} u wihovim domovi-ma, da bi poboq{ali wihovo stawe ito poboq{awe odr`ali što du`e. Po-red toga, ono {to je izuzetno zna~aj-no jeste timski rad, koji u ovakvomvidu rada najvi{e dolazi do izra`ajajer sada pru`amo mnogo vi{e odstandardnog medicinskog modela. Jamoram re}i da mi je i zadovoqstvo iveliki razlog za ponos ono kako na{tim radi i kakve saradnike imam – re-kla je prim. dr Branka Stamatovi}Gaji}, koordinator projekta i pomo}-nik direktora za kvalitet ZC Vaqevo.

– Poseta kolega iz Italije je za-pravo druga u kratkom periodu.Bio nam je profesor Paolo Sera, sasaradnicima iz Karitasa Italije i Ka-ritasa Srbije i Crne Gore. Nakon {tosmo im prezentovali na{ rad, o ~e-mu su ~uli od svih ~lanova tima,

pregledali su i na{u dokumentaciju,i na kraju smo od wih dobili svekomplimente za na{ rad. Profesorima prilike da vidi i druge ustanovei kako rade druge slu`be koje se ba-ve mentalnim zdravqem u Srbiji, panam i wegovi komplimenti mnogozna~e. Poseta timova iz Palma Novei Trsta, bila je mogu}nost da sa ko-legama koji, kao i mi, rade u prvojliniji, proverimo koliko smo na do-brom putu. Iz wihovog komentaravidi se da jesmo, a posebno mi jedrago {to su izdvojili kvalitet na{egtimskog rada i komunikacije unutartima, jer psihijatrija i jeste oblastgde je timski rad neophodnost, jernajboqe rezultate daje integracijafarmakoterapijskog, psihoterapij-skog i socioterapijskog pristupa. Uokviru budu}e saradwe planiramoda organizujemo odlazak na{ih teh-ni~ara i socijalnih radnika u studij-sku posetu kolegama iz Palma No-ve, uz stalnu razmenu iskustava ire{ewa za zajedni~ke probleme ipitawa, jer svugde u svetu problemipsihijatrijskih pacijenata i psihija-trijskih slu`bi su vrlo sli~ni...

7ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Jubilej Karitasa VaqevoU prostorijama Karitasa

Vaqevo, polovinom juna sve~ano jeobele`eno deset godina rada te or-ganizacije. Sve~anosti su prisustvo-vali biskup Konkordije PordenoneOvidio Poletto i beogradski nadbi-skup, predsednik Karitasa Srbije iCrne Gore, Stanislav Ho~evar, kao idirektor Karitasa Pordenone Paolo

Zanet i direktor finansija AndreaBarachino, direktor Karitasa Beo-gradske nadbiskupije Miloje Veqi},odgovorni Karitasa Italije za Srbiju,Daniele Bombardi sa saradnicima ikoordinator Karitasa [abac,Miroqub Nikoli}. Skupu je u ime lo-kalne samouprave prisustvovaoStanko Terzi}, zamenik gradona~el-nika Vaqeva, a prisustvovali su ipredstavnici Srpske pravoslavne cr-kve, Zdravstvenog centra, Centra zasocijalni rad, pravosu|a i brojni sa-radnici i prijateqi Karitasa Vaqevo.

Biskup Konkordije PordenoneOvidio Poletto kazao je da je nemo-gu}e izmeriti qubav i nadu koju jeKaritas Vaqevo podelio drugima,zajedno sa prijateqima i saradnici-ma, koji su pokazali da imaju pa-met, da razumeju probleme drugih,srce, da ih boqe shvate i ruke, da po-ma`u. Beogradski nadbiskup Stani-slav Ho~evar je izrazio veliku za-hvalnost na ukupnom radu u prote-klih deset godina, tokom kojih je,kako je rekao, istaknuto zajedni-{tvo, solidarnost, povezanost, jer jeduh Karitasa da {iri saradwu iukqu~uje sve koji mogu pomo}ionima kojima je potrebno, tako damora biti snage da se u tom pravcu inastavi. Otac Grzegorz Chudek, di-rektor Karitasa Vaqevo, RadoslavQubi~i}, regionalni koordinator iSwe`ana Badri}, regionalni admini-strator su kroz prezentacije i videozapise podsetili na aktivnosti, odosnivawa do danas.

- Karitas Vaqevo je po~eo sa ra-dom po~etkom devedesetih i svojim

aktivnostima ubla`avao je posledi-ce, ne samo rata i raspada Jugoslavi-je, nego kasnije i posledice NATObombardovawa. Realizuju}i razli~i-te projekte, od interventnih progra-ma humanitarne pomo}i do dugo-ro~nijih programa, danas je KaritasVaqevo prepoznatqiva organizacijau lokalnoj zajednici. U svom radu

nikada nismo obra}ali pa`wu na bo-ju ko`e, niti na veroispovest, va`noje bilo pomo}i svakome ko je unevoqi i tako }emo raditi i daqe –rekao je Radoslav Qubi~i}, regio-nalni koordinator Karitasa Vaqevo.

Karitas Vaqevo realizuje brojneprograme, a jedan od najzna~ajnijihsvakako je „Ku}na nega za stara li-ca“, koji se realizuje od 2001. godi-ne. Iniciran je od Karitasa Italijekao program pobratimqewa, da biod oktobra 2002. godine postao deoNacionalnog programa Karitasa Sr-

bije i Crne Gore.- S obzirom na to da Vaqevo jo{

uvek nema stara~ki dom, koji je tre-nutno u izgradwi, a Vaqevo je cen-tar Kolubarskog regiona, programKu}ne nege, kroz koji je pro{lo 188osoba, usmeren je ka starima. Da-nas 46 osoba prima individualni pa-ket usluga gerontodoma}ice, negov-

ateqice i po-sebno uslugeprawa ipeglawa ve{aiz programaS a m o h r a n emajke-ve{eraj.To je programkoji je podr`aoK o n k o r d i aPordenone ipodrazumevabesplatnu uslu-gu prawa ipeglawa ve{aza korisnikekoji zbog svogzdravstvenogstawa i materi-jalnih prilikanisu u mogu}-

nosti odr`avati li~nu higijenu.Anga`ovawe tri samohrane majkekoje rade na ovom programu bila jewegova svrha, kako bi se društvosenzibilizovalo za ovu ciqnu grupu –ka`e Radoslav Qubi~i}.

Uz podršku Karitasa Italije i Ka-ritasa Pordenone, Karitas Vaqevoima svoje sedište i strukturu u uliciBra}e Veli~kovi} 44. Tu funkcioni{eEdukativni centar, podr`an od Kari-tasa Be~, gde se vr{i edukacija oso-ba iz socijalno ugro`enih porodica,osoba koje su u tra`ewu posla i oso-

ba kojima je potrebno dodatnoznawe na radnom mestu, iz oblastiupoznavawa IT tehnologije i u~ewastranih jezika, engleskog i italijan-skog. Karitas Vaqevo posebnupa`wu poklawa deci, kroz Letwikamp mladih. To je tradicionalnookupqawe mladih iz Italije, Porde-none i volontera Karitasa Vaqevo, aaktivnosti su animacija dece od 5 do12 godina kroz razli~ite dru{tveneigre na otvorenom prostoru i rad poku}ama kod starih i siroma{nih.Program Formacija volontera podr-`an je od strane CRS (Catholic Re-lief Services) 2008. godine, sa ciqemuspostavqawa i razvoja volonterskemre`e.

U januaru 2008. po~eo je da serealizuje projekat „Promocija men-talnog zdravqa“ u Novom Sadu, Be-ogradu, Ni{u i Vaqevu. Partneriprojekta su Caritas Italiana, CaritasSrbije i Crne Gore i Nacionalna ko-misija za mentalno zdravqe Mini-starstva zdravqa Srbije. Op{ti ciqprojekta je unapre|ewe kvaliteta`ivota pacijenata s mentalnim smet-wama promocijom novog modelapsihijatrijske pomo}i i ja~awe kapa-citeta institucija i profesionalaca usvim sektorima sistema. U Vaqevuse ovaj projekat realizuje zajedno saPsihijatrijskom slu`bom.

Iako smo svesni da u Srbiji imadosta siroma{nih, bolesnih iostavqenih, jubilej Karitasa je do-kazao da ipak ima onih koji, kako jei biskup Konkordije PordenoneOvidio Poletto rekao, imaju pamet,srce i ruke da ih pru`e ka onima ko-jima je potrebno, ali i da {ire tu svo-ju misiju na druge, jer ~ovek se sa-mo na ~oveka mo`e osloniti.

Alkoholizam i dru{tvoPolovinom juna odr`ana je redovna skup{tina

Kluba le~enih alkoholi~ara Vaqeva. Ove godine po-sebno se govorilo o dru{tvenoj sredini kao faktorunastanka alkoholizma, ali i faktoru odr`avawa tre-zvenosti.

– Socijalni stav da je „normalno“ piti, a da onajkoji ne pije „nije normalan“ podsti~e {irewe alkoho-lizma, uz to dodajmo neprosve}enost da je alkoholi-zam bolest, a ne porok, zablude da je alkohol lek,obi~aje da svaka ku}a mora imati akohol da ga ponu-di gostu, slavqa itd. Javno mwewe ima pogre{nupredstavu o socijalnom i psiholo{kom profilu alko-holi~ara, smatraju}i ga za ~oveka koji nema dom iporodicu, posao, finansijska sredstva. Alkoholi~arise karakterno mewaju, po~iwu da gube ose}aj zaodgovornost prema radu, porodi~nim obavezama,gube prijateqe. Radna organizacija ne prihvata alko-holi~ara kao bolesnika, pa wegovu neefikasnostre{ava tako {to ga {aqe na odmor, slobodne dane itako neguje wegov alkoholizam. Prakti~no sele~ewe odla`e sve do pojave te`ih zdravstvenih, po-rodi~nih, profesionalnih i drugih problema. Jako je

va`no i kako }e se po zavr~etku le~ewa premale~enom alkoholi~aru pona{ati srodnici, kolege, su-sedi i zato je neophodno stvarawe mikrosocijalnihsredina koje }e usvojiti nove stavove ili ih podr`ati,npr. porodica i prijateqi le~enog alkoholi~ara u ku}ine}e imati i slu`iti alkohol. Pridr`avaju}i se pravilaza uspe{nu apstinenciju, apstinent mo`e obnovitiprekinute veze sa ro|acima i prijateqima koji su ganapustili, ukoliko otvoreno razgovara o svojoj bole-sti, a oni mu u tome moraju dati podr{ku. Iako jete{ko vratiti poverewe na radnom mestu, velike su{anse da se le~eni alkoholi~ar vrati na posao, ali sumawe {anse da prona|e novi posao ukoliko ga nastarom ne vrate na wegovo radno mesto – rekla jeVioleta Popovi}, diplomirani sociolog, na prezenta-ciji prilikom godi{we skup{tine Kluba LAV.

Program le~ewa akoholi~ara vodi psihijatar drBranka Stanojevi} sa svojim timom, koja nagla{avada je podr{ka Kluba LAV presudna, posebno u da-na{we vreme ekonomske krize i besposlice, jer je tojedina mikrosredina u kojoj se ne pije i u kojoj ap-stinenti ose}aju da `ive zdravo i kvalitetno.

Sa sve~anosti Karitasa

8 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Znanje za nove generacijeUgledni srpski neurolog prof.

dr Slobodan Apostolski, po~et-kom juna je u Edukativnom cen-tru odr`ao predavawe o neuro-loškim komplikacijama sistemskihbolesti. Bila je prilika da sa wimporazgovaramo o poziciji srpskeneurologije u svetu.

- Danas se lako mo`emo upo-rediti sa svetom na osnovu do-stupnih podataka na internetu,tako da se mo`e videti da uposledwih dvadeset godina srp-ska neurologija dominira naovim prostorima od Slovenije doGr~ke, pa ~ak mo`da i {ire. Ne-koliko imena na{ih cewenih ne-urologa, po~ev{i od na{ihu~iteqa, preko profesora Levi}a,a sada do generacije kojom tre-nutno na Institutu rukovodi pro-fesor Vladimir Kosti}, na{ uva-`eni akademik, i wegova grupa,

kao i grupa mojih istra`iva~a sustvarno qudi koji su nastavili putna{ih profesora, publikuju dosta,a lako je proveriti i da je brojpublikacija koji je iza{ao iz Srbi-je u oblasti neurologije vrlo za-pa`en – rekao je prof. dr Slobo-dan Apostolski.

Govore}i o Vaqevu, uva`eniprofesor ka`e da ga za ovaj gradve`u uspomene na wegove profe-sionalne po~etke:

- Ja sam vrlo sentimentalan pre-ma Vaqevu, jer da nije bilo Vaqevane bi bilo ni moje pozicije u neuro-logiji koju sam postigao za ovih tri-deset godina. Moj u~iteq je profesorJelena Gospavi}, ina~e Vaqevka,koja je na mene ostavila najve}i uti-caj u daqem razvoju, odmah me jeposlala u inostranstvo, sa nepuna trimeseca rada na Neurolo{koj klinicime je poslala u Englesku, a potom

je nastavila da me {aqe na raz-li~ita mesta, sa namerom da odmene napravi ne{to posebno uneurologiji. To je za mene bilojako korisno, prvo, upoznaosam svet, velike centre, radio ubrojnim centrima, nau~io dostatoga i vratio se da sve to prene-sem svojim |acima i specijali-zantima, a evo i danas, krozovakva predavawa prenosimkolegama svoje iskustvo. Pro-fesorka Gospavi} je jedan odretkih profesora koja je nese-bi~no svoje znawe i ume}esvog zanata prenosila namastudentima i lekarima speci-jalizantima, a to je danas sko-ro zaboravqeno, da je obave-za da stariji lekari u~e mla|e ida prenose sve svoje ve{tine,na tome sam joj duboko za-hvalan. Prof. dr Slobodan Apostolski

Le~ewe akutnog infarkta miokardaO le~ewu akutnog infark-

ta miokarda govorilo se napredavawu odr`anom po~et-kom juna, na kome je gostbio prof. dr MilanNedeqkovi} iz Klini~kog cen-tra Srbije, gde radi na mestupomo}nika direktora za me-dicinska pitawa, kao i na~el-nika prijema, specijalisti~keambulante i dnevne bolnice,ina~e dugogodi{wji saradnikna{e ustanove. Odr`ao jepredavawe na temu „Primar-na perkutana koronarna in-tervencija-organizacija slu-`be i transport pacijenata“.

– Tu je osnovna porukadoktorima, pacijentima i gra-|anstvu, da se na jedan odre-|eni na~in uka`e kako le~itiakutni infarkt miokarda kaojedno od najte`ih oboqewa.Do sada su se takvi pacijenti slali ukoronarnu jedinicu, me|utim mo-raju svi da znaju, oni mogu da iduu korornarnu jedinicu, ali pravi i

jedini izbor le~ewa je pravo u saluza kateterizaciju. Kod tako opakebolesti gde je zapu{ena jedna arte-rija i dovod kiseonika i hranqivih

materija do tog dela miokarda inema drugog na~ina da se zameninekom drugom ma{inom, nekimdrugim tkivom, jedini na~in je dase ta arterija otvori. Mi apelujemoda svaki pacijent treba u roku od90 do 120 minuta da do|e do saleza kateterizacije, a ako je to nekoselo, npr. ovde u blizini Vaqeva,hitna pomo} mora imati i datitrombolitik, mora se dati neka me-taliza itd. gde se dva sata dobija navremenu. Mi smo stupili u proje-kat „Stent for life“, sa [pancima,Francuzima, Bugarima, Grcima,Turcima. To je pilot projekat da sepostignu standardi da na nivou odmilion stanovnika 600 pacijenatasa akutnim infarktom do|e u salu.Mi smo pre toga imali oko 250, sa-

da je to oko 320 pacijenata na mi-lion stanovnika, zna~i mi se uz po-mo} tog projekta polako organizu-jemo i ovaj moj dolazak kao iza-branog budu}eg predsednikaUdru`ewa kardiologa Srbije, kaoizabranog budu}eg predsednikainterventne grupe Udru`ewa kar-diologa Srbije, jeste da se na jedanodre|eni na~in postigne ta prepo-ruka da se pribli`imo toj brojci 600ura|enih na godinu dana na milionstanovnika – objasnio je prof. drMilan Nedeqkovi}.

Drugi deo predavawa u komeje govorio i {ef Kardiologije dr Jo-van Balinovac, odnosio se na novegeneracije beta blokatora i kalci-jumskih antagonista u le~ewu hi-pertenzije.

Prof. dr Milan Nedeqkovi} Kongresu Dubrovniku

U organizaciji Ameri~ke asocijacije ginekolo{ke laparoskopije,nedavno je u Dubrovniku odr`an ~etvrti me|unarodni kongres mini-malno invazivne ginekologije, na kojoj je na{ ginekolog dr Vuka{inRadoji~i} usmeno prezentovao rad “Maligna struma ovarijuma-lapa-roskopski tretman”.

- Moram priznati da je prijatan ose}aj samo saznawe da je rad pri-hva}en u jednoj takvoj konkurenciji. Naravno da sam ose}ao pozitiv-nu tremu izla`u}i rad pred stru~wacima od izuzetnog zna~aja u svet-skoj endoskopiji, ali sam imao i veliku podr{ku od kolega sa prostorabiv{e Jugoslavije. Rad je dobro prihva}en, jer je prikazan jedan re-dak slu~aj. Najva`nije je to da su ostvareni kontakti, koji }e, nadamse, rezultirati jednom zajendi~kom balkanskom saradwom – ka`e drVuka{in Radoji~i}.

Trodnevnom kongresu prisustvovalo je oko 200 u~esnika iz celogsveta. Prema re~ima dr Radoji~i}a, najve}i utisak ostavila je robotika,jer se u Americi 85 odsto laparoskopskih operacija izvodi robotizova-nom tehnologijom, a i u Evropi je u velikom zamahu.

Kongresu Madridu

Na petnaestom kongresu Evropskog udru`ewa za neurosonologijui cerebralnu hemodinamiku, odr`anom u Madridu, svoj rad prezento-vao je i dr Mihailo Mirkovi}, neurolog.

– Prikazao sam rad u kome se obra|uje korelacija ultrazvu~nih iklini~kih parametara kod pet osoba sa hroni~nim zapaqewem slepo-o~nih arterija. Ove pacijente sam, {to je interesantno, dijagnostikovaou kratkom vremenskom periodu, a sa druge strane ovo oboqewe je je-dan od najva`nijih uzroka novonastle glavoboqe posle pedesete godi-ne `ivota i preventabilni uzrok slepila kod odraslih – obja{wava drMirkovi}.

Poznato je da je potrebno vremei strpqewe da bi se neka promenasprovela i za`ivela na pravi na~in, akada je u pitawu zdravqe takvi za-daci su još te`i. Tako su Vaqevke te-{ko prihvatile opredeqivawe za iza-branog ginekologa, zato {to taj po-sao u primarnoj zdravstvenoj za{titivi{e ne mogu da obavqaju svi gine-kolozi Zdravstvenog centra. Velikaodgovornost data je timu lekara, ko-ji trenutno ~ini troje specijalista itroje lekara na specijalizaciji, a to jebriga o zdravqu `ena na{eg grada.

- Posle vi{egodi{weg na~inafunkcionisawa gde su svi ginekoloziZdravstvenog centra imali svakisvoj dan ili termin u ambulanti Do-ma zdravqa, od septembra 2008. go-dine to funkcioni{e na ovaj na~in.Naravno da je u po~etku bilo pro-blema, ali sada je organizacija radau{la u neku svoju rutinu. Trenutnoje najve}i problem mo`da u tome{to nas troje specijalista nosimo savteret posla, ali tako }e biti dok se na-{e kolege ne vrate sa specijalizacije.Primera radi, nas troje smo u 2009.godini uradili preko 6000 samo kol-poskopskih pregleda, da ne nabra-jam ultrazvu~ne i klini~ke preglede,uz sav ostali posao administracijekoji se mora uraditi. Danas pacijen-tkiwe dolaze prema principuzakazivawa preko kol centra ili li~-

no. Malo sezaboravilo daje Domzdravqa i Slu-`ba ginekolo-gije jezgrogde se brine-mo general-no o zdravqu`ena na{eggrada i da seovde kroz ul-trazvu~ni ka-binet vodi iz-uzetno velikibroj trudno}akroz na{e no-voformiranep r o t o k o l e .Nekako seolako ranijesmatralo da je Dom zdravqa prola-zno mesto i omalova`avao se tajambulantni rad, me|utim kroz ovajrad koji je prikazan u protekloj go-dini se kroz broj pregleda, broj izle-~enih `ena, na vreme otkrivenihproblema i do kraja izvedenih trud-no}a, shvatilo da se radi o ozbiqnojustanovi i to se svakim danom vidisve vi{e – ka`e dr Milan Mirkovi},na~elnik Slu`be za za{titu zdravqa`ena DZ Vaqevo.

Dr Mirkovi} je na funkciji na~el-nika od februara ove godine, jedan

je od naj-mla|ih ru-kovodilaca ive} se vider e z u l t a t iw e g o v emladala~keenergije ie n t u z i j a -zma. Zajed-no sa svojimkolegamase trudi dau n a p r e d ik v a l i t e tp r u ` a w ausluga teSlu`be kroznove ideje,p r i p r e m unovih proje-

kata, uredno vo|ewe protokola, azahvaquju}i sponzorima i dodatnimopremawem slu`be. Sve ordinacije,ukqu~uju}i i ~ekaonicu, su klimati-zovane, u ~ekaonici je postavqenLCD monitor, prikqu~i}e se DVD isistem ozvu~ewa za prozivawe, aplanirano je da se u okviru [kole zatrudnice i roditeqstvo organizujepsihofizi~ka priprema. Dr MilanMirkovi} je bio jedan od trojevaqevskih lekara kojima je prilikomsve~anosti u Beogradu priznawauru~io ministar zdravqa.

- Radi se o projektu koji se od-nosi na a`urirawe i pozivawe paci-jentkiwa prema bazi podataka osi-guranika Republi~kog zavoda,upu}ivawem poziva za preventivnipregled na wihove adrese, u ciquprevencije karcinoma grli}a materi-ce, za koji smo dobili sredstva za re-alizaciju, kao i stipendiju zausavr{avawe u inostranstvu, {to jeza mene zaista veliko priznawe i sa-tisfakcija za daqi rad. U pripremi sui drugi projekti, a planiramo i orga-nizovawe kolposkopskog workshop-a. Ono {to nam je jo{ neop-hodno od opreme jeste dora|ivawepostoje}eg kolposkopapostavqawem video kamere, kao imo`da jo{ jedan ultrazvuk – ka`e drMirkovi}.

Uz dr Milana Mirkovi}a izabra-ni ginekolozi su dr Milivoje Simo-vi} i dr Branka Medi}, na specijali-zaciji su dr Du{an Antoni} i dr Pre-drag Mihoq~i}, dok dr Ivanu Raki}specijalizacija o~ekuje od septem-bra. U sportu se ka`e da uspeh ~initim. Timski rad ovde je uvedenshodno reformi zdravstvenog siste-ma Srbije, {to su lekari i medicin-ske sestre prihvatili upravo na na-~in koji vodi uspehu, a uspeh se ov-de meri najstro`ijim kriterijumi-ma-zdravqem `ena i ra|awemzdravih beba.

9ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Dr Milan Mirkovi}

Kontinuirana edukacija„Standardi i protokoli zbri-

wavawa kriti~no obolelih/povre|e-nih pacijenata u bolnicama Evrop-ske unije i mogu}nost primene ubolnicama Srbije“, bila je temastru~nog sastanka, koji je organizo-valo Udru`ewe medicinskih sesta-ra-tehni~ara intenzivnih nega, ane-stezije i reanimacije Srbije-UI-NARS, u saradwi sa Jedinicom in-tenzivne nege i reanimacije-JINTZC Vaqevo. Kako i naslov teme ka-`e, na stru~nom sastanku su sagleda-ne primene standarda i protokolazbriwavawa pacijenata u Londo-nu, Sloveniji i Norve{koj, kao i mo-gu}nosti whove primene u na{ojzemqi.

• • •- Na{ ciq i strategija je to da ap-

solutno svi pacijenti, bilo gde da suoperisani, imaju isti program {to seti~e zdravstvene nege, koja je kodovih pacijenata jako specifi~na. Re-zultati pokazuju da se zaista velikibroj pacijenata prijavquje za inva-lidsku komisiju posle ovih operaci-ja, ali na{a strategija je ta da {tomawe qudi ide u penziju jer oni za-ista nemaju potrebe za tim – obja-snila je @ivka Maxi} iz Instituta za

bolesti digestivnog sistema KCS,prilikom seminara koji se odnosiona negu stome.

Ina~e, u Vaqevskoj bolnici ve}dve godine radi Stoma centar, gdese nastavqa edukacija u pogledunege i zbriwavawa stome i krozkoji je do sada pro{ao veliki brojpacijenata.

• • •Jedan od akreditovanih kurse-

va na kome su govorili na{i preda-va~i odnosio se na proces zdrav-stvene nege. Anka Vesi}, glavnasestra Bolnice i jedan od predava-~a tada je naglasila da je proceszdravstvene nege savremeni pri-stup u negovanju, interaktivni od-nos izme|u medicinske sestre išti}enika, a u nezi u~estvuje i nje-gova porodica. O utvr|ivanju po-treba za negom tada je govorilamedicinska sestra Sne`ana Plavši}.Tema Mirjane Lazi} i Vanje Ba-karevi} bila je „Dijagnoza nege ikolaborativni problem“. LjiljanaPaunovi} je govorila o planiranju,a Jelena Kova~evi} o sprovo|enjuzdravstvene nege. Uz evaluacijukursa i diskusiju odr`an je i prikazslu~aja.

• • •U Domu zdravqa je odr`an i

stru~ni sastanak sa temom „Dojeweprirodna ishrana novoro|en~eta“, o~emu su govorile dr Vera Mitrovi},pedijatar, Sne`ana Marinkovi}, nu-tricionista Zavoda za javno zdravqei patrona`na sestra Slavica Filipovi},koja ina~e i vodi [kolu za trudnice iroditeqstvo. Jedno od predavawa uDomu zdravqa odnosilo se nale~ewe glaukoma, o ~emu su govo-rili dr Vladan Axi}, na~elnik Slu-`be za o~ne bolesti Vaqevskq bolni-ce i dr Tawa Mirkovi}, oftalmolog.Odr`ano je i predavawe iz oblastiginekologije, a predava~ je bio drMilan Mirkovi}, na~elnik Slu`be zazaštitu zdravqa `ena Doma zdravqai govorio je o le~ewu urinarne in-kontinencije.

• • •Interesantno predavawe sa te-

mom „Poreme}aji raspolo`ewa“odr`ano je u Edukativnom centru.Predava~i su bili psihijatri doc. drSne`ana Medenica i dr Goran Vasi}i medicinske sestre Slavica Filipovi},Svetlana Meki}, Milica Rankovi} iSlavica Savi}. Doc. dr Sne`ana Me-denica odr`ala je i zanimqivo pre-

davawe o demencijama, na kome jerekla da je pove}an broj pacijenatasa sumnjom na jedan dementanproces. Ona je ukazala da razlog ta-kvih rezultata mo`e biti i savremenadijagnostika, poput magnetne rezo-nance, koja dosta toga otkriva, a dabi se uo?ili simptomi jednog de-mentnog pocesa, da bi ga primetilaokolina i porodica, potrebno je 20do 30 godina.

• • •I u Slu`bi stomatologije odr`a-

vaju se redovni stru~ni susreti. Ta-ko su nedavno odr`ana ~etiri akre-ditovana predavawa, koja }e, pre-ma najavi na~elnice, dr Sne`aneIvanovi}, biti organizovana i za se-stre i zubne tehni~are u prvoj ned-eqi septembra. Tada }e biti zapo-~et i novi serijalom od pet akredi-tovanih predavawa. Dodajmo i toda je krajem juna u Kragujevcuodr`an dvadesetpeti Simpozijumzdravstvenog, na kome su sevaqevski stomatolozi predstaviliposter prezentacijom “Elektronskistomatolo{ki karton u Zdravstve-nom centru Vaqevo”. Autor radaje dr Sne`ana Ivanovi}, a koautordr Sne`ana \uri}.

Briga o zdravqu `ena Vaqeva

10 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

PenzioneriNedavno je kolektiv Psihijatrije organizovao ispra}aj medi-

cinskoj sestri Veri Drin~evi} Še}i. Ona je jo{ u decembru oti{lau penziju, ali je zbog raznih obaveza dru`ewe ostavqeno za lepovreme. [e}a se svakako upisala u legende ovog odeqewa, izme-|u ostalog zbog svog vedrog duha i neposrednosti. Tvrdi da za 35

godina sta`a, a svevreme je radila na Psi-hijatriji, ne nosi nijed-nu ru`nu uspomenu.

- Dvadeset i ne{togodina sam radila usmenama, a onda uDispanzeru za men-talno zdravqe. Posaona Psihijatriji je veo-ma zahtevan jer pred-stavqa i veliko psihi~-ko optere}ewe. Mismo kao porodica sana{im pacijentima,oni nas takodo`ivqavaju jer su sanama od doba sazre-vawa do duboke sta-rosti. I danas me naulici pitaju ho}u li se

vratiti. A kolege su me pitale kako }u u penziju. Ako imate ~i-me da se bavite, penzija vam ne pada te{ko. Imam unu~icu Unu,pa sti`e uskoro drugo, pa malo ba{ticu...tako da sam stalno u ak-ciji. Imam vezu sa odeqewem jer mi ovde rade mu` Mihailo isin Milo{. Sa Unom me ne boli ni{ta, a va`an je i duh - poru~u-je [e}a u svom maniru.

Kuriozitet je da je [e}a posledwi radni dan provela naMedicinskom fakultetu u Kragujevcu, gde je zajedno sa drBrankom Stamatovi} Gaji} odr`ala prezentaciju o zadovo-qstvu pacijenata uslugama Psihijatrijske slu`be. Bio je to pr-vi put da je [e}a imala takav nastup i to ba{ posledweg rad-nog dana svoje profesionalne karijere. Ne krije uzbu|ewe{to se ba{ tako desilo.

• • •U radnom duhu u penziju odlazi i Zlatomir Arsenovi},

dugogodi{wi tehni~ar Slu`be transfuzije. Iako je zvani~nopenzioner nedavno je u~estvovao u akciji dobrovoqnogdavawa krvi, organizovanoj na Mraviwcima, a kolege tvrde

da }e im se sigurno ponovo prikqu~iti, jer ga ni oni, ali nidobrvoqni davaoci ne}e ba{ tako lako pustiti da ode. Upravoje tako, ~uveni “Zlaja sa Transfuzije” je ~ovek koga ceo ko-lektiv iskreno po{tuje i divi se wegovoj vedrini, spremnostina {alu, sposobnosti da uvek napravi pozitivnu atmosferu, atako ga do`ivqavaju i pacijenti i dobrovoqni davaoci.

- Umeo sam sa qudima, jer meni je ~ovek na prvom mestu.Voleo sam svoj posao, radio sam u Domu zdravqa, na Grud-nom, Hirurgiji, a od 1971. godine sam u Transfuziji. Moram dapriznam da je nisam u po~etku mnogo voleo, vi{e sam bionaklowen anesteziji, ali nije mi se dalo. Malo je onih koji vo-le da rade ovoj posao, on nije mnogo te`ak, ali je izuzetno od-govoran jer su gre{ke ovde kobne i toga se qudi pla{e. Kolek-tiv je tada bio mali pa sam se i ja lako i brzo uklopio, tako damogu da ka`em da sam jako zadovoqan svojom karijerom i daponovo mogu da biram, radio bih isti posao - ka`e Zlaja.

Interesantno je da je Zlaja jedan od penzionera sa najdu-`im radnim sta`om od skoro 44 godine. Ka`e da }e se u pen-ziji na prvom mestu posvetiti svojoj porodici, a naravno, usvom stilu dodaje, i lepim `enama. A mladima poru~uje da se{koluju, zavr{avaju fakultete, jer on u svoje vreme nije bio uprilici, a danas je ipak druga~ije.

• • •Me|u penzionerima koji su u skorije vreme oti{li na zaslu-

`eni odmor je i daktilograf Slavica Blagojevi}. Ona je `enakroz ~ije ruke je pro{la ve}ina va`nih dokumenata, odluka,dopisa, planova, zapisnika, faktura...

- Po~ela sam da radim 1975. godine, a prvog radnog dana do-bila sam zadatak da odnesem neke odluke u drugu zdravstvenustanicu koja se tada nalazila u Te{waru, {to mnogi sigurno nepamte, na mestu dana{weg restorana Jefimija. Radila sam na vi-{e mesta, ali uvek uz rukovodioce, {to je dodatna odgovornost.Posao jeste obiman, nekada sa vrlo kratim rokovima, ali umelasam da se snalazim. Svoj posao sam savesno radila i imala samodli~nu saradwu sa svim kolegama. Zaista sam ponosna na svojradni vek, tako da u penziju odlazim mirno i radujem se novomna~inu `ivota - kazala je Slavica Blagojevi}, prilikom ispra}ajakoji su joj priredile kolege, na ~elu sa wenim suprugom Mirosla-vom Blagojevi}em, koji ovde radi u Slu`bi obezbe|ewa.

Zaista lepo iskazana pa`wa, ali i iskrena qubav, kojadugo traje...

Vera Drin~evi} Še}a

Zlatomir Arsenovi}

Slavica Blagojevi}

11ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

[tampawe ovog broja pomogla

ZdrAVSTVENIK pripremili:

PR agencija Pristup – PR slu`ba ZC ValjevoDejana Je{i}, Branko Petrovi}

Pozivamo Vas da nas obave{tavate, da namdostavqate informacije i najavqujete aktivnosti,kao i da pi{ete za na{e glasilo.

Tel.: 295 372, pr@zcvaljevo.comZdravstveni centar Vaqevo

Obrena Nikoli}a 5,14000 Vaqevo

www.zcvaljevo.rswww.dzvaljevo.rswww.dzljig.rswww.dzmionica.rswww.dzosecina.rs

Zna~ajni datumiNekoliko zna~ajnih datuma u

kalendaru javnog zdravqa obele`e-no je u protekla dva meseca. Takoje {irom sveta obele`en 5. jun kaoSvetski dan za{tite `ivotne sredine,ove godine pod sloganom „Biodi-verzitet – mnogo vrsta – jedna pla-

neta – jedna budu}nost“. Ciqeviobele`avawa ovog datuma su dapredstavi i istakne pitawa `ivotnesredine, da podstakne i osposobi

qude za aktivnosti u odr`ivom raz-voju, da u zajednici formirarazumevawe za promene stavovaprema pitawima `ivotne sredine.Ovaj datum je i u Srbiji obele`enbrojnim aktivnostima, a kao dopri-nos u krugu Doma zdravqa i Bolni-

ce organizovana je akcija ~i{}ewa.Drugi zna~ajan datum svakako

je bilo obele`avawe Me|unarod-nog dana borbe protiv zloupotrebe

i krijum~arewadroge, koji su uVaqevu zajednoo b e l e ` i l iudru`ewe gra|a-na „Dobri qudi“,na{a Psihijatrijskaslu`ba, Kancelari-ja za mlade,Omladina Jazasau partnerstvu saUstanovom za fi-zi~ku kulturu Va-lis, „EXM famili-jom 014”, Radiom014 i TelevizijomVaqevo. NaGradskom trgu subili postavqeni„NO DRUGS“{tandovi u okvirucelodnevne manifestacije „Grindon mind“, extreme takmi~ewe uvo`wi rolera uz muzi~ku podr{ku.

A predstavnici Odbora za javnozdravqe Vaqevo u~estvovali su ucentralnom obele`avawu Svetskogdana bez duvanskog dima, odr`a-nom u Beogradu. Valjevski {tandprivukao je veliku pa`wu prolazni-ka, ali i u~esnika manifestacije, koji

su tu mogli ostaviti jednu cigaretu izameniti je vo}kom ili kola~em.Tog dana uru~ene su nagrade po-bednicima kampawe „Ostavi i po-bedi“, kao i najboqoj deci na likov-nom i literarnom kokursu sa te-mom „Izbaci duvanski dim“. IzVaqeva je nagra|ena Milja Rabre-novi}, u~enica petog razreda Prveosnovne {kole.

Udru`ewe zdravstvenih radnikaSavez udru`ewa zdravstvenih radnika Srbije i Udru`ewe zdravstvenih

radnika Kolubarskog okruga po~etkom jula su organizovali akreditovanistru~ni sastanak pod nazivom ‘’Novi oblici zavisnosti - verske sekte”, nakome je govorila mr Radmila Ne{i}, predsednik Saveza. Sastanak je ujed-no bio prilika da se kolege upoznaju sa nedavnim osnivawem vaqevskepodru`nice ove organizacije, odnosno sa Udru`ewem zdravstvenih radni-ka Kolubarskog okruga. Savez je udru`ewe zdravstvenih radnika svihprofila, me|u kojima je najvi{e onih sa sredwom i vi{om {kolom. Formi-

rano je 1951. godine, a od 2005. je ~lanica Me|unarodnog ve}a medicin-skih sestara sveta, od ove godine i ~lanica Evropske federacije medicin-skih sestara. Ciq postojawa Saveza je stru~no usavr{avawe i napre-dovawe u profesiji, tako da organizuje i akreditovane programe kontinu-irane medicinske edukacije za relicenciranje diplome. Podru`nica za Ko-lubarski okrug je u procesu registracije, a do sada ima 200 ~lanova. Pred-sednik je Qubo Vesi}, viši medicinski tehni~ar iz Polivalentne patrona`neslu`be Doma zdravqa Vaqevo.

Mladi protiv droge

Doprinos borbi protiv duvanskog dima

Obave{teweObave{tavamo zaposlene da sve informacije i va`na doku-

menta mogu prona}i na na{em sajtu www.zcvaljevo.com, ulinkovima eksterna i interna dokumenta. Posebna obave{tewase nalaze u linku „Obave{tewa za zaposlene”. Najave pre-davawa mogu se prona}i na stranici Edukativnog centra.

01 - Zdravstvenik02 - Zdravstvenik03 - Zdravstvenik04 - Zdravstvenik05 - Zdravstvenik06 - Zdravstvenik07 - Zdravstvenik08 - Zdravstvenik09 - Zdravstvenik10 - Zdravstvenik11 - Zdravstvenik