ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIKNovine Zdravstvenog centra Vaqevo

Broj 41 • Decembar 2010. / Januar 2011.

U ovombroju:Uspešanprojekat

strana 3

Valjevacgodine

strana 4

DesetgodinaVanime

strana 6

Otvorena angiosalaOd po~etka rada angiosa-

le, za samo 15 radnih dana, u

vaqevskoj Bolnici ura|eno

je 80 koronarografija. Sten-

tovi su ugra|eni kod 12 paci-

jenata sa akutnim infarktom.

Ura|eno je i 25 elektivnih

PCI. Prve intervencije je 21.

decembra uradio tim dr Ire-

ne Mati}, zajedno sa prof. dr

Milanom Nedeqkovi}em iz

Klini~kog centra Srbije. Prvi

stent ugra|en je mu{karcu,

ro|enom 1955. godine, iz So-

vqaka. Dan ranije ugra|ena

su i prva dva pejsmejkera, uz

podr{ku prof. dr Sini{e Pa-

vlovi}a, iz Pejsmejker centra

KCS. Jednokomorski pejsmej-

ker ugra|en je mu{karcu, ro-

|enom 1944. godine, iz Sovqa-

ka, dok je `eni, ro|enoj 1962.

godine, iz Ose~ine, ugra|en

dvokomorski pejsmejker.

Sve~anost povodom po~et-

ka rada angiosale odr`ana je

22. decembra u Edukativnom

centru u prisustvu brojnih ko-

lega, prijateqa i saradnika ove

ustanove, dr`avnog vrha, lo-

kalne samouprave, Srpske

pravoslavne crkve… Angiosa-

lu, ~iju je nabavku finansiralo

Ministarstvo zdravqa Srbije,

obi{ao je ministar zdravqa

prof. dr Tomica Milosavqevi}.

Svoj entuzijazam i `equ da

unaprede zdravstvenu za{titu

na{ih sugra|ana, od po~etka

rada angiosale pokazao je i

delima dokazao tim dr Irene

Mati}, koji ~ine dr Aleksan-

dar Radovanovi}, instrumen-

tarka Nata{a Petrovi}, vi{e

medicinske sestre Biqana

Smiqani}, Katarina Aleksi} i

Marija Bo{wakovi} i vi{i

rendgen tehni~ari Milorad @i-

vanovi}, Milan Milivojevi} i

Petar Simi}. Ne gledju}i na sat

i radno vreme, uvek su bili u

sali kada je trebalo i dawu i

no}u. Svoju spremnost poka-

zali su ve} u prvoj situaciji,

jedne kasne ve~eri (28. de-

cembra), kada su se na poziv

dr Aleksandra Radovanovi}a

okupili za samo desetak minu-

ta. Tada je ~etrdesetdvogodi-

{wem pacijentu sa akutnim

infarktom u “zlatnom satu” u-

gra|en stent, {to je osnovni

ciq celog tima. Wima }e se u-

skoro prikqu~iti i dr Ivica Ob-

radovi} i dr Marko Stankovi}.

Nastavak na 2. strani

Orden Svetog Save“Za delatnu qubav prema

Svetoj majci Crkvi, naro~ito po-

kazanu kroz ulo`eni trud za do-

brobit naroda Kolubarskog kra-

ja”, navodi se u odluci srpskog

Patrijarha Irineja o uru~ewu

ordena Svetog Save, kao najve-

}eg priznawa Srpske pravoslav-

ne crkve, Zdravstvenom centru

Vaqevo. Orden je na predlog

Wegovog preosve{tenstva Epi-

skopa vaqevskog Gospodina

Milutina, uz blagoslov srpskog

Patrijarha Irineja, uru~en direk-

toru prim. dr Iliji Tripkovi}u,

prilikom sve~anosti povodom

po~etka rada angiosale u vaqev-

skoj Bolnici. Episkop Milutin je

tom prilikom rekao da je ovaj

orden posebno zna~ajan zbog

toga {to je ovoj ustanovi opre-

deqen jo{ za `ivota Patrijarha

Pavla i da nosi wegov blagoslov,

ali da se ~ekao pravi trenutak da

bude uru~en, {to je taj dan sva-

kako bio.

- Od danas }e duh Svetog Sa-

ve biti stalno prisutan ovde, po-

magati svakome ko bude sledio

put i dr`avnika i diplomate, u~i-

teqa i lekara, Svetiteqa Save.

Neka je na ~ast i radost Zdrav-

stvenom centru najvi{e odliko-

vawe Srpske pravoslavne crkve

- poru~io je tada Episkop va-

qevski Gospodin Milutin.

Osma {kolaporodiqstva

strana 5

2 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Otvorena angiosalaNastavak sa 1. strane- “Srbija za zdravo srce” je

nacionalni program u okviru

koga `elimo da bolesti srca i

krvnih sudova {to pre ne budu

masovni ubica kao {to jesu u

~itavom modernom svetu. Me-

ni i nama iz Ministarstva zdra-

vqa je veliko zadovoqstvo {to

je Vaqevo peti grad van Beo-

grada, a {esti }e biti U`ice, u

kome po~iwe da se radi inter-

ventna kardiologija. U dr`av-

nom vlasni{tvu u ovom trenut-

ku, sa ovom salom je osamna-

est sala za kateterizaciju krv-

nih sudova. Proteklih deset

godina ukupna smrtnost od

bolesti srca i krvnih sudova je

smawena za 13,7 odsto, zbri-

wavawe akutnog infarkta mi-

okarda je zna~ajno unapre|e-

no i to je ozbiqan veliki nacio-

nalan posao koji podrazumeva

da zdravstveni sistem bude na

pravi na~in dostupan i pristu-

pa~an svakome. Ja `elim da

~estitam svim zaposlenima u

Zdravstvenom centru Vaqevo

i da zahvalim kolegama iz Kli-

ni~kog centra Srbije koji su

svojom saradwom u edukaciji

i podr{ci pokazali zbog ~ega je

zdravstveni sistem Srbije jed-

na od najve}ih vrednosti koje

Srbija ima - kazao je prof. dr

Tomica Milosavqevi}, prili-

kom obra}awa medijima, u o-

kviru sve~anosti povodom po-

~etka rada angiosale.

- Vaqevo je dobilo one

standarde koje preporu~uje

Evropa, zna~i, ako pacijent sa

akutnim infarktom ima bol, on

u roku od pet minuta treba da

zove hitnu pomo}, hit-

na pomo} mo`e da do-

|e do wega za osam

minuta, tako da paci-

jent za mawe od deve-

deset minuta mo`e da

bude u sali, bilo gde da

je u ovom delu regio-

na i da mu se odmah

stavi stent - pojasnio

je novinarima prof. dr

Milan Nedeqkovi} iz

Klini~kog centra Srbi-

je, koji je sa timom in-

terventne kardiologije

vaqevske Bolnice ura-

dio prve intervencije.

Pored prvih koro-

narografija i implanti-

ranih stentova, u Va-

qevu su ugra|ena i pr-

va dva antibradikarna pejs-

mejkera.

- U ovom trenutku u Srbiji

imamo osamnaest pejsmejker

centara, dakle imamo potpuno

jednu evropsku mapu pejsmej-

ker centara. Ja sam veoma sre-

}an {to }e ovaj region sada biti

obezbe|en po pitawu ugrad-

we pejsmejkera i za{tite od iz-

nenadne smrti, a iznenadna

smrt je fenomen koji je poput

epidemije i nekih drugih bole-

sti jedan od najzna~ajnijih

problema zdravstva sveta, za-

pravo, najzna~ajniji vid umira-

wa i predstavqa ve}i faktor u-

gro`avawa zdravqa od svih za-

jedno, ~ak i karcinoma, poseb-

no u zemqi kao {to je Srbija,

gde je kardiovaskularni morta-

litet oko 57 odsto - rekao je

prof. dr Goran Mila{inovi} iz

Pejsmejker centra KCS.

Sve~anost u Edukativnom

centru otvorio je prim. dr Ilija

Tripkovi}, generalni direktor

ZC Vaqevo, podsetiv{i na istori-

jat vaqevskog zdravstva, kao i

prvu operaciju na otvorenom sr-

cu davne 1928. godine koju je u-

radio dr Jovan Miju{ko-

vi}. Dr Tripkovi} je obja-

vio da je angiosala dobila

ime po prof. dr Vladanu

Josipovi}u, koji je ceo `i-

vot posvetio le~ewu sr~a-

nih bolesnika, u~estvovao

u prvim selektivnim koro-

narografijama, a rodom je

iz ovog kraja.

U ime Ministarstva

zdravqa, na sve~anosti je

prisutne pozdravila dr-

`avni sekretar doc. dr

Nevena Karanovi}, koja

je uz ~estitke kolegama

najavila da }e narednih

godina angiosale dobiti i

drugi gradovi, tako da

kardiolo{ka mapa Srbije

bude takva da svaki gra-

|anin ima jednaku mogu}nost

da u roku od jednog sata stigne

do svoje ustanove i dobije po-

mo} koja mu je potrebna.

Sve~anost je uveli~alo uru-

~ewe najvi{eg priznawa Srp-

ske pravoslavne crkve Zdrav-

stvenom centru Vaqevo. Epi-

skop vaqevski gospodin Milu-

tin, uz blagoslov srpskog patri-

jarha Irineja, uru~io je direk-

toru prim. dr Iliji Tripkovi}u

orden Svetog Save.

U okviru stru~nog dela sku-

pa prof. dr Milan Nedeqkovi}

je govorio na temu “Farmako-

invazivna terapija bolesnika sa

akutnim infarktom miokarda”,

a prof. dr Goran Mila{inovi}

je govorio o savremenoj pejs-

mejker terapiji u Srbiji.

Dr Irena Mati} se u svoje i u

ime svog tima zahvalila kole-

gama i prijateqima na neiz-

mernoj podr{ci, a dr Jovan Ba-

linovac, {ef Odeqewa kardio-

logije, uru~io je zahvalnice svi-

ma koji su doprineli uvo|ewu

interventne kardiologije u Va-

qevu, a me|u onima koji su za-

slu`ili priznawe bila je i medi-

cinska sestra Milica \uri} iz

Klini~kog centra Srbije, koja

je podr{ku vaqevskim kolega-

ma pru`ala godinama. A iskre-

nu podr{ku dokazuje i puna

sala Edukativnog centra, u ko-

joj su se okupile kolege iz ~ita-

ve Srbije, kao i brojne ~estitke

koje su stigle od prijateqa i sa-

radnika koji su bili spre~eni da

prisustvuju ovom zna~ajnom

trenutku u istoriji vaqevskog

zdravstva.

Ostavka ministra zdravqaProf. dr Tomica Milosavqevi} je u petak 28. januara podneo

ostavku na funkciju ministra zdravqa u Vladi Republike

Srbije, kako je u medijima izjavio "iz li~nih razloga". Na toj

funkciji je, sa mawim prekidima, bio vi{e od osam godina,

po~ev od 2002. godine.

Prve intervencije

Obra}anje medijima

3ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Izazovi moderne primarnezdravstvene za{tite

Zavr{na konferencija zajedni~-

kog projekta “Podr{ka primeni ka-

pitacije u primarnoj zdravstvenoj

za{titi u Srbiji” Ministarstva zdra-

vqa Republike Srbije i Evropske

unije odr`ana je po~etkom decem-

bra u Beogradu. Tom prilikom su

predstavqeni rezultati trogodi-

{weg projekta i uru~ene zahvalni-

ce domovima zdravqa koji su u

wemu u~estvovali, me|u wima i

Domu zdravqa Vaqevo.

U projekat “Podr{ka primeni

kapitacije u primarnoj zdravstve-

noj za{titi u Srbiji”, Evropska unija

ulo`ila je 4,5 miliona evra, od ~ega

je dva miliona utro{eno u informa-

tizaciju zdravstvenih institucija {i-

rom Srbije. U projektu je u~estvo-

valo 28 domova zdravqa, a nacio-

nalni partneri bili su Ministarstvo

zdravqa, RZZO i Institut za javno

zdravqe Srbije “Dr Milan Jovano-

vi} Batut”. Glavni ciq projeka bila

je tehni~ka i stru~na pomo} u reor-

ganizaciji i unapre|ewu rada do-

mova zdravqa kako bi se svakom

pacijentu pru`ila brza i efikasna

zdravstvena usluga. Reorganizaci-

ja domova zdravqa zasniva se na

principu izabranog lekara. Novi

na~in finansirawa primarne zdrav-

stvene za{tite (uvo|ewe kapitaci-

je) prati}e ovu reformu.

U izve{taju sa zavr{ne konfe-

rencije na sajtu projekta objavqe-

no je da je ministar zdravqa prof.

dr Tomica Milosavqevi} tom prili-

kom izjavio je da je jedan od naj-

ve}ih izazova za dr`avu u 2011.

godini promena Zakona o plata-

ma u javnom sektoru koji }e omo-

gu}iti primenu novog na~ina fi-

nansirawa u zdravstvenom siste-

mu Srbije. [ef Delegacije Evrop-

ske unije u Srbiji Vensan De`er

izjavio je da su sve aktivnosti pro-

jekta bile usmerene na pacijente i

na poboq{awe kvaliteta usluga u

zdravstva i ocenio da je reforma

sistema pla}awa lekara veoma

zna~ajna, ali i te{ka. On je dodao

da Srbija ima punu podr{ku E-

vropske unije na tom putu, a u po-

sledwih deset godina EU je ulo`i-

la oko 150 miliona evra u zdrav-

stveni sistem Srbije, navodi se na

sajtu www.kapitacija.org.Dr Brajan Poter uru~io zahvalnicu dr Danki @ivanovi}

Uspe{an projekatDr Milan Mirkovi}, na~elnik

Slu`be za za{titu zdravqa `ena Do-

ma zdravqa Vaqevo, zadovoqan je

rezultatima nedavno zavr{ene ak-

cije preventivnih pregleda `ena u

okviru projekta “Prevencija karci-

noma grli}a materice”, realizova-

nog uz podr{ku Ministarstva zdra-

vqa. Od 1. septembra do 31. de-

cembra pregledano je dve hiqade

`ena, starosnog doba izme|u 20 i

40 godina, koje su pozivane po-

{tanskim pismom. Prema re~ima

dr Mirkovi}a, 46 `ena je upu}eno

na daqu dijagnostiku, a otkriveno

je 14 malignih i 8 premalignih for-

mi karcinoma grli}a materice, na

svu sre}u na vreme. Ovim pregle-

dima su prakti~no spasena 22 `ivo-

ta, {to dovoqno govori o zna~aju

redovnih ginekolo{kih pregleda.

Dr Milan Mirkovi} je izrazio izu-

zetno zadovoqstvo ovim rezultati-

ma, ali i time {to je prona|en pravi

model kako ovakve preglede treba

organizovati i u narednom perio-

du, posebno zbog toga {to u Vaqe-

vu ima jedanaest hiqada `ena tog

starosnog doba, koje imaju zdrav-

stveno osigurawe. On je najavio

da }e se pozivawe nastaviti i da bi

prva sli~na akcija mogla biti orga-

nizovana na prole}e, kada }e se po-

zivati `ene posle ~etrdesete godine

`ivota. Naravno, vrata ove Slu`be

otvorena su za sve sugra|anke ko-

je `ele da obave pregled u svako-

dnevnom radu. U okviru ovog Pro-

jekta Slu`ba za za{titu zdravqa `e-

na je dobila opremu za obavqawe

video-kolposkopija. Jo{ jedan apa-

rat, neprocenqivog zna~aja za di-

jagnostiku, ova Slu`ba je dobila

po~etkom januara. U pitawu je sa-

vremeni ultrazvuk, za ~iju nabavku

je grad Vaqevo opredelio tri milio-

na dinara.

Zahvaquju}i sponzorstvu niza

vaqevskih firmi, Slu`ba za za{titu

zdravqa `ena dobila je i sasvim

novi izgled, po~ev od kre~ewa

prostorija, klimatizacije, nabavke

LCD monitora, ozvu~ewa, do na-

me{taja. Dr Milan Mirkovi} ka`e

da se uskoro o~ekuje i realizacija

najavqene organizacije psihofizi~-

ke pripreme trudnica u okviru

[kole za trudnice i roditeqstvo.

On je najavio da je u planu i orga-

nizacija kolposkopskog wor-kshop-a za lekare iz ~itave Srbije,a u ciqu prevencije pokrenuta je i

inicijativa da ova Slu`ba bude ba-

za za ciqni kancer u Kolubarskom

okrugu. Planira se i niz predava-

wa na temu o~uvawa zdravqa i

kontracepciji, koja }e biti odr`a-

vana u {kolama. Dr Branko Kape-

tanovi}, upravnik Doma zdravqa

Vaqevo, ka`e da se upravo pripre-

ma strate{ki plan razvoja ove u-

stanove za narednih pet godina i

da je preventivni rad prvi i osnov-

ni zadatak, tako da }e sli~ne aktiv-

nosti biti intenzivirane.

Povodom obele`avawa Evrop-

ske nedeqe prevencije karcinoma

grli}a materice u posledwoj sed-

mici januara, Patrona`na slu`ba je

u holu Slu`be za za{titu zdravqa

`ena organizovala prikazivawe e-

dukativnih filmova, uz deqewe

materijala, kao i prigodnu izlo`bu

na temu zdravqa `ena.

Dr Milan Mirkovi} kraj novog ultrazvu~nog aparata

4 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Vaqevac godineZdrav stve ni cen tar je po ~et -

kom de cem bra do bio ~e tvr tog

dok to ra na u ka, prim. dr Zo ra -

na Jo ki }a. Dok tor sku di ser ta ci -

ju na te mu “E va lu a ci ja re zul ta -

ta le ~e wa ne plod no sti la pa ro -

skop skom o pe ra ci jom sak to sal -

pink sa”, dr Jo ki} je od bra nio u

E du ka tiv nom cen tru, pred ko -

mi si jom ko ju su ~i ni li prof. dr

A lek san dar @i va no vi}, prof. dr

Ra di sav [}e pa no vi} i prof. dr

Mir ja na Var ja ~i}, men tor mu

je bio prof. dr Slo bo dan Ar se -

ni je vi}, i na ~e, rek tor U ni ver zi -

te ta Kra gu je vac. To je pr vi put

da je dok to rat od bra wen u ma -

ti~ noj u sta no vi, jer je na {a u -

sta no va na stav na ba za Me di -

cin skog fa kul te ta Kra gu je vac.

Uz po dr {ku po ro di ce, ko le ga i

pri ja te qa, prim. dr Zo ran Jo ki}

je od bra nio dok tor ski rad i ti -

me dao lep do pri nos za vr {ni ci

o sme [ko le po ro diq stva “A ka -

de mik Vo jin [u lo vi}”. Mo ̀ e mo

re }i da je na taj na ~in za o kru -

`en niz go di na we go vog u por -

nog ra da na u na pre |e wu zdra -

vqa `e na, le ~e wu ste ri li te ta,

bor bi za `i vot i ra |a we. To je

pre po znao i `i ri Re vi je “Ko lu -

ba ra”, ko ji je prim. dr Zo ra na

Jo ki }a i za brao za “Va qev ca-li~ -

nost 2010. go di ne”.

Prim. dr Zo ran Jo ki} ro |en je

1958. go di ne u Sme de rev skoj

Pa lan ci. Za vr {io je Va qev sku

gim na zi ju, stu di rao me di ci nu u

Kra gu jev cu i Be o gra du, gde je i

di plo mi rao 1984. go di ne. Po za -

vr {et ku stu di ja vra }a se u Va qe -

vo i za sni va rad ni od nos u

Zdrav stve nom cen tru. Spe ci ja li -

za ci ju iz gi ne ko lo gi je i a ku {er -

stva za vr {io je 1992. go di ne.

Pre da vao je gi ne ko lo gi ju u Me -

di cin skoj {ko li u Va qe vu. Post -

di plom ske stu di je iz o bla sti ul -

tra zvu ka u kli ni~ koj me di ci ni

po ha |ao je u Za gre bu 1988. i

1989. go di ne u kla si pro fe so ra

A si ma Kur ja ka. Bio je {ef od se -

ka pa to lo gi je trud no }e u va qev -

skoj Bol ni ci, a od 2001. do 2007.

go di ne na ~el nik Gi ne ko lo {ko-

a ku {er ske slu ̀ be. U to vre me

Slu ̀ ba je do bi la po ve qu “Dr Ni -

ko la Ha xi Ni ko li}”, kao naj ve -

}e pri zna we ko je do de qu je Gi -

ne ko lo {ko-a ku {er ska sek ci ja

SLD. Je dan je od i ni ci ja to ra i o -

sni va ~a [ko le po ro diq stva “A -

ka de mik Vo jin [u lo vi}”, ~i ji je i

pred sed nik U prav nog od bo ra.

Ak ti van je ~lan SLD, a funk ci ju

pred sed ni ka va qev ske po dru -

`ni ce o ba vqao je od 1994. do

1998. go di ne. Po kre nuo je iz da -

va we li sta po dru ̀ ni ce “Hi po -

krat”. Za svo je an ga ̀ o va we,

kao li~ ne na gra de, do bio je di -

plo mu i pla ke tu SLD. Za do pri -

nos ra du po dru ̀ ni ce SLD u Va -

qe vu, Skup {ti na op {ti ne mu je

1995. go di ne do de li la na gra du, a

2009. go di ne po no vo do bi ja na -

gra du Gra da Va qe va za iz u ze -

tan do pri nos u u na pre |e wu e -

du ka ci je u o bla sti gi ne ko lo gi je,

za o sni va we i o dr ̀ a va we [ko le

po ro diq stva i za pi o nir ski rad u

u vo |e wu en do skop ske hi rur gi -

je u o bla sti gi ne ko lo gi je. ^lan je

pred sed ni {tva U dru ̀ e wa gi ne -

ko lo ga Re pu bli ke Sr bi je, Cr ne

Go re i Re pu bli ke Srp ske i pred -

sed ni {tva Gi ne ko lo {ko-a ku {er -

ske sek ci je SLD. In struk tor je

JU EH-a u o bla sti la pa ro sko pi je

u gi ne ko lo gi ji. Ma gi star ski rad

od bra nio je 2005. go di ne na Me -

di cin skom fa kul te tu u Kra gu -

jev cu. Zva we Pri ma ri jus dr Zo -

ra nu Jo ki }u do de qe no je u no -

vem bru 2008. go di ne.

Prim. dr Zoran Joki} prilikom odbrane doktorata

Susret sa doktorantimaSu sret dok to ra na ta iz Zdrav -

stve nog cen tra Va qe vo sa prof.

dr Slo bo da nom Ar se ni je vi }em,

rek to rom U ni ver zi te ta Kra gu je -

vac i prof. dr Ne boj {om Ar se ni -

je vi }em, de ka nom Me di cin skog

fa kul te ta Kra gu je vac, u pri su -

stvu gra do na ~el ni ka Va qe va

Zo ra na Ja ko vqe vi }a, u pri li ~en

je po ~et kom de cem bra. Sva ki

dok to rant i mao je pri li ku da is -

ka ̀ e svo ja na u~ na in te re so va -

wa, a li i ~u je pred lo ge i sa ve te

wi ho vog de ka na i rek to ra. Pu na

sa la qu di od ko jih su ne ki na po -

~et ku, a ne ki na sa mom kra ju

svo jih na u~ nih is tra ̀ i va wa, za i -

sta pred sta vqa pra vi po nos o vog

gra da. Prof. dr Slo bo dan Ar se -

ni je vi}, rek tor U ni ver zi te ta Kra -

gu je vac sma tra da Sr bi ji tre ba

vi {e {ko lo va nih qu di i na gla {a va

da se je dan grad ne mo e raz vi -

ja ti, a ko ne ma qu de ko ji }e u

we mu o sta ti, ta ko da je stra te gi -

ja o bra zo va wa ne op hod na.

Prim. dr I li ja Trip ko vi}, pod se -

tio je na i ni ci ja ti vu za o tva ra -

wem o de qe wa Me di cin skog fa -

kul te ta u Va qe vu. O snov ni pro -

blem u o stva ri va wu te i ni ci ja ti -

ve pred sta vqa spo rost ad mi ni -

stra ci je, ka zao je prof. dr Ne boj -

{a Ar se ni je vi}, de kan Me di cin -

skog fa kul te ta Kra gu je vac, a li i

iz ra zio na du da }e i

te pre pre ke u sko ro

bi ti re {e ne. Pro -

gram je a kre di to -

van, ne do sta je jo{

a de kva tan pro stor,

a li uz po dr {ku Gra -

da Va qe va o va i ni -

ci ja ti va bi mo gla da

za ̀ i vi. A po dr {ku

Gra da, ne sa mo u

o stva ri va wu o ve,

ve} i dru gih i de ja iz

o bla sti zdrav stva,

va qev sko zdrav stvo

si gur no i ma, ka zao

je gra do na ~el nik

Zo ran Ja ko vqe vi}.

Je dan od, u tom tre -

nut ku dok to ra na ta,

ko ji ni je pri su stvo -

vao o vom su sre tu

bio je prim. dr Zo -

ran Jo ki}, ko ji je na kon tog sa -

stan ka od bra nio dok tor sku di -

ser ta ci ju i to u na {em E du ka tiv -

nom cen tru.

5ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Odr`ana osma [kola porodiqstva

Tradicionalna razmena znawaPo ~et kom de cem bra o dr ̀ a na je

o sma [ko la po ro diq stva, ko ju je i o -

vog pu ta o be le ̀ io in ten zi van rad

pre da va ~a i po la zni ka u raz me ni

zna wa iz o bla sti sa vre me nog vo |e -

wa po ro |a ja. Na kon po de le di plo -

ma, dr Pa ja Mom ~i lov, di rek tor

[ko le po ro diq stva, is ka zao je za do -

voq stvo {to je [ko la is pu ni la svo je

za dat ke i {to na sta vqa o nim pu tem

ka ko je i za po ~e ta. On je iz ra zio za -

hval nost na po dr {ci Srp ske pra vo -

slav ne cr kve, jer je, uz o tva ra we

[ko le u ma na sti ru Le li}, je dan na -

stav ni dan pro ve den u E par hij skom

do mu, gde je po la zni ke u go stio E pi -

skop va qev ski Go spo din Mi lu tin.

[ko la je o ple me we na kon cer tom

}er ke po koj nog a ka de mi ka [u lo vi -

}a, pi ja nist ki we Ju li ja ne [u lo vi} i

vi o li ni ste Vla di mi ra Mar ko vi }a, ko ji

su po dru gi put na stu pi li u Va qev -

skoj gim na zi ji. Na re per to a ru je bi la

te ma iz fil ma “[in dle ro va li sta”, Xo -

na Vi li am sa, Hen dlo ve so na te za vi -

o li nu i kla vir, kao i So na ta za vi o li nu

i kla vir g-moll “Di do na Ab ban do na -

ta” \u ze pea Tar ti ni ja.

- Od lu ~i li smo se za ba rok ni pro -

gram zbog to ga {to smo ne ka ko na

ne ki svoj na ~in hte li da se pri dru ̀ i -

mo ce loj te mi, jer smo pro ~i ta li u is -

tra ̀ i van ji ma i mu zi ko lo ga i le ka ra

da be be u ma mi nom sto ma ku naj -

bo qe re a gu ju na ba rok nu mu zi ku,

na tu vr stu har mo ni je, ne gde do Mo -

car ta, zna ~i Vi val di, Hendl, Bah, ta -

ko da smo hte li na o vaj na ~in da da -

mo svoj do pri nos - re kla je Ju li ja na

[u lo vi}.

O sma [ko la po ro diq stva je o ku -

pi la po la zni ke iz Pod go ri ce, Sa ra je -

va, Zvor ni ka, Kra gu jev ca, Be o gra da

i Va qe va. Na kon sed mod nev nog ra -

da, svi su se slo ̀ i li da su nad ma {e na

wi ho va o ~e ki va wa.

- Iz u zet no sam za do voq na svim

o vim {to sam vi de la i ~u la u o voj

[ko li, ~ak su sva mo ja o ~e ki va wa

pre ma {e na, a ~u la sam do sta to ga le -

pog od dru gih ko le ga ko ji su ov de

do la zi li. Mo ram da is tak nem i iz u -

zet no dru ̀ e we, svi qu di ko je sam u -

po zna la su div ni, a do ma }i ni ja ko

qu ba zni, ta ko da za i sta od la zim pu -

na po zi tiv nih u ti sa ka - re kla je An -

ge la ]o ri} iz Pod go ri ce.

- I skre no re ~e no, mi slim da ne -

ma bo qe [ko le od o ve u Va qe vu.

Sjaj no je or ga ni zo va na, pre da va ~i

su od li~ ni, do ma }i ni jo{ bo qi, pu no

to ga sam o dav de po ne la, do sta to ga

na u ~i la. Svi |a mi se pri ja teq ski od -

nos iz me |u po la zni ka i pre da va ~a,

slo bod no mo ̀ e mo da u |e mo u di -

sku si ju, da ih pi ta mo sve {to mi sli -

mo da tre ba, a i da do bi je mo a de -

kvat ne od go vo re - ka ̀ e Ra doj ka

Ce ro vi}-Po po vi} iz Be o gra da, a

we no mi {qe we de li i ko le gi ni ca Li -

di ja Tu li}.

Mir za Me hi} iz Sa ra je va svo je u -

ti ske o [ko li po ro diq stva pre no si o -

va ko:

- Do {ao sam po do broj pre po ru -

ci, o no {to sam do ̀ i veo bi lo je mno -

go vi {e od o no ga {to sam ~uo da }u

ov de do bi ti. [ko la je vo |e na fe no -

me nal nim qu di ma, i stin skim, pra -

vim pro fe si o nal ci ma, ko ji su za o vo

vre me [ko le na ma da li, ne sa mo

zna wa, ne go i do bre u pu te ko je tre -

ba da po ne se mo u svoj `i vot. Mi slim

da }e u u na {im mi kro sre di na ma, u

na {em ra du [ko la da qe `i ve ti. Za i -

sta, da ni smo i ma li sre }u da se ro dio

Ni ko la Te sla i da ni je bi lo stru je i si -

ja li ca o vih se dam da na, Va qe vo bi

zbog ta kvih qu di bqe {ta lo, mi slim

da sam sve ti me re kao.

Za vr {ni cu [ko le po ro diq stva u -

ve li ~a la je od bra na dok tor ske di ser -

ta ci je prim. dr Zo ra na Jo ki }a, pred -

sed ni ka U prav nog od bo ra [ko le.

Ve`be u Edukativnom centru

Kontinuirana edukacijaJe dan od po sled wih ve }ih a kre -

di to va nih kur se va o dr ̀ a nih u pro -

{loj go di ni u E du ka tiv nom cen tru

bio je kurs “Sud sko-me di cin ski a -

spek ti le kar ske gre {ke, pri nud nog

le ~e wa i pri stan ka na le ~e we i in ter -

ven ci je”. Uz doc. dr Sne ̀ a nu Me de -

ni cu iz Psi hi ja trij ske slu ̀ be ZC Va -

qe vo, pre da va~ je bio prof. dr Slo -

bo dan Sa vi} iz Me di cin skog fa kul te -

ta U ni ver zi te ta Be o grad, ko ji je i

pro de kan na Ka te dri za sud sku me -

di ci nu. Za na{ sajt i no vi ne prof. dr

Slo bo dan Sa vi} go vo ri o zna ~a ju o -

dr ̀ a nog kur sa i u op {te kon ti nu i ra ne

e du ka ci je zdrav stve nih rad ni ka.

- Sa vre me na sud sko me di cin ska

prak sa u pu }u je na za kqu ~ak da je

pro blem le kar ske gre {ke, a na ro ~i to

kri vi~ ne od go vor no sti u ve zi sa gre -

{ka ma u ra du zdrav stve nih rad ni ka,

ve o ma ak tu e lan u na {oj sre di ni. Tre -

ba is ta }i da je Sr bi ja jed na od ret kih

ze ma qa u E vro pi, a i u sve tu, u ko ji -

ma se le ka ri i dru go me di cin sko o so -

bqe mo gu po zva ti na kri vi~ nu od go -

vor nost zbog ne a de kvat nog po stu pa -

wa u di jag no sti~ kom i te ra pij skom

po stup ku i bi ti o su |e ni na vi {e go di -

{we za tvor ske ka zne. Ta ko npr. u slu -

~a ju smrt nog is ho da pa ci jen ta, ko ji je

u zro ko van ne sa ve snim pru ̀ a wem le -

kar ske po mo }i, u Kri vi~ nom za ko ni -

ku Re pu bli ke Sr bi je pred vi |e na je

ka zna za tvo ra u tra ja wu do 12 go di -

na. Do sa da {wa prak sa je, ta ko |e, po -

ka za la da se poj mo vi le kar ske gre {ke

i ne sa ve snog pru ̀ a wa le kar ske po -

mo }i u kri vi~ no prav nom smi slu ~e sto

ne o prav da no po i sto ve }u ju. Sto ga je

ciq o vog kur sa bio da se zdrav stve ni

rad ni ci de taq no u po zna ju sa kri vi~ -

nim de li ma u ve zi sa o ba vqa wem le -

kar ske de lat no sti (ne sa ve sno pru ̀ a -

we le kar ske po mo }i, ne pru ̀ a we le -

kar ske po mo }i i te {ka de la pro tiv

zdra vqa qu di). Rad je bio o smi {qen

ta ko da se, po red te o rij skih po stav ki,

slu {a o ci ma pri ka ̀ e i niz prak ti~ nih

pri me ra iz prak se, uz na sto ja we da

slu {a o ci bu du sve vre me ak tiv no u -

kqu ~e ni u di sku si ju sa pre da va ~i ma -

re kao je prof. dr Slo bo dan Sa vi}.

O pro ble mi ma ve {ta ~e wa u slu -

~a ju sum we na le kar sku gre {ku, kao

i o snov nim smer ni ca ma za zdrav -

stve ne rad ni ke, prof. dr Sa vi} ka ̀ e:

- O snov ni za da tak sud sko me di cin -

skog ve {ta ~e wa u o vim slu ~a je vi ma je

da se do ka ̀ e ne a de kvat nost, od no sno

ne sa ve sno po stu pa we u ra du le ka ra i

dru gih zdrav stve nih rad ni ka, kao i da

se do ka ̀ e u zro~ no po sle di~ na ve za iz -

me |u ne sa ve snog po stu pa wa i po gor -

{a wa zdrav stve nog sta wa pa ci jen ta,

ko je pred sta vqa ne op ho dan u slov za

po sto ja we kri vi~ nog de la ne sa ve snog

pru ̀ a wa le kar ske po mo }i. Prak sa je

po ka za la da je pra vil no re {a va we o vih

slu ~a je va u sud skom po stup ku ~e sto

o ne mo gu }e no s jed ne stra ne zbog ne -

a de kvat nog iz bo ra sud sko me di cin skih

ve {ta ka od stra ne su da, a s dru ge stra -

ne zbog iz u zet no lo {eg kva li te ta me di -

cin ske do ku men ta ci je o le ~e wu pa ci -

je na ta. Kao pre po ru ke za do bru le kar -

sku prak su po la zni ci ma su da te dve o -

snov ne smer ni ce: u vek tre ba po stu pa -

ti po pri ni ci ma sa vre me ne me di cin ske

na u ke i prak se, u skla du sa po sto je }im

mo gu} no sti ma u kon kret noj zdrav -

stve noj u sta no vi; mno go ve }u pa ̀ wu

ne go do sa da tre ba po sve ti ti a de kvat -

nom vo |e wu me di cin ske do ku men ta -

ci je jer sa mo o na u sud skom po stup ku

pred sta vqa va li dan do kaz pra vil nog

po stu pa wa me di cin skih rad ni ka. Na i -

me, u sud skom po stup ku pri zna je se

sa mo o no {to su zdrav stve ni rad ni ci u -

ra di li i na a de kva tan na ~in re gi stro va li

u me di cin skoj do ku men ta ci ji.

- U ve zi sa pret hod no na ve de nim

pro iz i la zi za kqu ~ak da je za rad zdrav -

stve nih rad ni ka iz u zet no zna ~aj na

kon ti nu i ra na me di cin ska e du ka ci ja jer

o na o mo gu }a va naj e fi ka sni je sti ca we

zna wa o sa vre me nim prin ci pi ma me -

di cin ske na u ke i prak se, {to je ne op -

hod no za a de kvat no spro vo |e we di -

jag no sti~ kog i te ra pij skog po stup ka u

le ~e wu o bo le lih i po vre |e nih. Ja sam

iz u zet no za do vo qan re a li za ci jom o vog

kur sa u Va qe vu. Po se }e nost je bi la na

za vid nom ni vou, a pa ̀ wa slu {a la ca i

sprem nost za ak tiv nu di sku si ju do pri -

ne la je u spe {nom ra du pre da va ~a. Na -

rav no, o vo je mo je mi {qe we, a svoj

sud bi tre ba lo da da ju i po la zni ci kur -

sa. [to se me ne ti ~e, spre man sam da

o va kav kurs po no vi mo i za dru ge ko -

le ge ko je o vo ga pu ta ni su i ma le pri li ku

da u ~e stvu ju - re kao je prof. dr Slo bo -

dan Sa vi}, na kon kur sa u Va qe vu.

O vaj kurs je po la zni ci ma o bez -

be dio po {est bo do va, a to je sa mo

je dan u ni zu pro gra ma na {e u sta no -

ve ko ji je a kre di to van od stra ne

Zdrav stve nog sa ve ta Sr bi je. U pra vo

je za vr {en pr vi kon kurs za a kre di ta -

ci ju pro gra ma u o voj go di ni, a na -

red ni je od 1. do 15. a pri la. Kra jem

ja nu a ra po ~eo je da se pri me wu je i

no vi “Pra vil nik o bli ̀ im u slo vi ma za

spro vo |e we kon ti nu i ra ne e du ka ci je

za zdrav stve ne rad ni ke i zdrav stve -

ne sa rad ni ke”, ko ji je ob ja vqen i na

na {em saj tu.

Prof. dr Slobodan Savi}

6 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Deset godina VanimeCentar za istra`ivawe i

unapre|ivawe mentalnog zdravqa

Vanima, 3. decembra je obele`io deset

godina rada. Tim povodom u organi-

zaciji Vanime u Edukativnom centru

je odr`an program kontinuirane med-

icinske edukacije na temu "RROT

(rekreativno-radno-okupaciona ter-

apija) osoba sa mentalnim

poreme}ajem".

- Vanima okupqa profesionalce i

qude koji sara|uju sa sektorom men-

talnog zdravqa iz Vaqeva, Beograda i

[apca. Za ovih deset godina ura|eno

je mnogo i Centar se ponovo vra}a na

svoju po~etnu aktivnost, koju je na

samom po~etku 2001. godine, radio

me|u prvima u Srbiji, a to su bili pro-

grami kontinuirane psihijatrijske

edukacije. Dakle, na{e udru`ewe je

verovatno i prvo u Srbiji definisalo

potrebu da se profesionalci, ne samo u

oblasti mentalnog zdravqa ve} i drugi,

edukuju i obrazuju stalno tokom svog

profesionalnog `ivota. Mi smo se

vratili svojoj aktivnosti i ovaj kurs je

namewen {irokom broju u~esnika

koji rade u oblasti mentalnog zdravqa.

Mi smo ovaj kurs donirali

Zdravstvenom centru, a po{to je i prvi

u nizu za sve u~esnike je besplatan.

Prve edukacije koje smo pokrenuli

bile su sa gostima iz inostranstva i to je

jedna specifi~nost Centra za

istra`ivanje i unapre|ivawe men-

talnog zdravqa Vanima, tako da i u

okviru ovog kursa zajedno sa na{im

kolegama imamo i profesora Brajana

Mek Kormika sa Indijana univerziteta

- rekao je prim. dr Tomislav Gaji},

predsednik UO Centra Vanima.

- Nas ~etvoro predava~a smo iz

razli~itih profesionalnih grupacija, ali

smo se okupili oko jednog

zajedni~kog ciqa, a to je da na{em

auditorijumu prika`emo jedan malo

druga~iji na~in gledawa na rehabil-

itaciju, odnosno, na tretman psihijatri-

jskih bolesnika, koji zapravo u ovom

obliku ima, mo`e da ima i mi se

nadamo da }e imati, jedan mnogo ve}i

ciq, a to je rad na wihovoj reintegraci-

ji. Ja se nadam da ovakav vid rada

mo`e da pomogne da ovi nevidqivi

qudi ponovo postanu vidqivi ili da ovi

zaboravqeni qudi prestanu da budu

zaboravqeni - rekla je prim. dr Branka

Stamatovi} Gaji}, psihijatar, koja je

bila jedan od predava~a tog skupa.

Profesor Brajan Mek Kormik, sa

Indijana univerziteta, izrazio je veliko

zadovoqstvo {to u~estvuje u jednom

takvom kursu, koji je, kako je rekao,

rezultat wegovog {estogodi{weg rada

i saradwe sa kolegama iz Vaqeva.

- Ja u Americi radim sa te{kim

du{evnim bolesnicima koji `ive u

zajednici i mislim da je dobitak kod

ovakve saradwe ne samo da se ideje

prenesu iz SAD ovde, nego da zapravo

mi uzajamno u~imo, tako da sam i ja

dosta dobio od ove saradwe. Porede}i

rad u Americi i ovde mogu da ka`em

da postoje razlike, ali ima i sli~nosti.

Jedna od wih jeste nivo finansirawa,

dr`avnog finansirawa za usluge u

oblasti mentalnog zdravqa, koje je u

SAD najni`e, a razumeo sam da je

sli~na situacija i ovde. Jedna od razlika

koja je zanimqiva, a koju sam video

ovde u Vaqevu, jeste razvoj slu`be u

pravcu rada kroz timove, u SAD je to

redovna praksa, a kako sam razumeo

ovde to jo{ uvek nije toliko

uobi~ajeno. Jo{ jedna razlika jeste ono

{to mi nazivamo terminom deinstitu-

cionalizacije, koja je u Americi po~ela

1972. godine sa idejom da se psihijatri-

jski pacijenti izmeste iz velikih psihija-

trijskih bolnica. Ovaj proces je u Srbiji

zapo~et, a ~ini mi se da bismo mnogo

toga vezanog za ovaj proces mogli da

nau~imo jedni od drugih, jer je u SAD-

u imao i svoje dobre i svoje lo{e efek-

te, koji su rezultat nedovoqne podr{ke

iz zajednice. S obzirom da se Srbija

kre}e ka tom pravcu vra}awa u zajed-

nicu postavqa se pitawe kolika je

mogu}nost podr{ke i koliko mo`e da

se oja~a socijalna za{tita po povratku

od zajednice - kazao je profesor

Brajan Mek Kormik.

Uz profesora Mek Kormika i prim.

dr Branku Stamatovi} Gaji} govorili su

Milena Maksimovi}, specijalista medi-

cinske psihologije i Slobodanka

Soldatovi} radni terapeut, koja je

prisutnima detaqnije govorila o tome

{ta je radno-okupaciona terapija. Kurs

je akreditovan od strane Zdravstvenog

saveta Srbije, tako da su u~esnici dobili

po {est bodova.

Profesor Brajan Mek Kormik i prim. dr Branka Stamatovi} Gaji}

Novi projekatU prostorijama Centra za podr{ku, u okviru Psihijatrijske slu`be,

po~etkom decembra je odr`ana sve~ana prezentacija projekta

"UP.S.TREA.M. - Unapre|ewe socijalizacije i tretmana u oblasti mentalnog

zdravqa", koji se realizuje u okviru IPA programa prekograni~ne saradwe

Srbije i Bosne i Hercegovine, kofinansiran od strane Evropske unije.

Projekat realizuju Caritas Italiana sa partnerima, u Srbiji to su Zdravstveni

centar Vaqevo i lokalna kancelarija Karitasa u Vaqevu, a u Bosni i

Hercegovini to je Udru`ewe za uzajamnu pomo} u du{evnoj nevoqi TK

"Fenix" Tuzla, ~iji su predstavnici prisustvovali prezentaciji u Vaqevu.

Projekat su predstavili prim. dr Tomislav Gaji}, na~elnik Psihijatrije, dr Paolo

Serra i Daniele Bombardi iz Karitasa Italije. Ciq projekta je unapre|ewe

`ivotnog kvaliteta osoba sa mentalnim te{ko}ama kroz promociju primera dobre

prakse u regionu u oblasti psihijatrijske asistencije i resocijalizacije pacijenata u

zajednici. Centralna ideja jeste da osoba sa problemima u mentalnom zdravqu

ima potrebu ne samo za medicinskom podr{kom, ve} i socijalnom, u zajednici, u

porodici, na poslu... Ve} postoje primeri dobre prakse u Srbiji i u Bosni i

Hercegovini koje projekat `eli da promovi{e. U okviru projekta, koji }e trajati

dvanaest meseci, uVaqevu i Tuzli }e se odvijati slede}e aktivnosti: aktivacija rad-

nih grupa radi planirawa socijalne i politi~ke promene, razmena dobrih praksi u

mentalnom zdravqu, treninzi na temu organizacije i razvoja slu`bi za mentalno

zdravqe, istra`ivawe na stru~nom nivou, zajedni~ka kampawa protiv stigme u

okviru Svetskog dana mentalnog zdravqa, otvarawe zajedni~kog web sajta.

Na sajtu Global Fonda, u okviru konkursa za izbor najboqih fotografija koje

prikazuju rezultate projekata podr`anih od strane Global Fonda, me|u stotinu

najboqih objavqena je fotografija Metadonskog centra na{e Psihijatrijske slu`be,

koju je uradila prim. dr Branka Stamatovi} Gaji}, psihijatar. Fotogafija se sim-

boli~no nalazi na mapi sveta. U pitawu je bio konkurs koji je trebalo da prika`e

rad i napore hiqada qudi koji su pomogli spasavawe `ivota u okviru projekata

koje je Global Fond finansirao. Fotografije su pru`ile svetu jedinstvenu priliku da

pogledaju rezultate svih aktivnosti kroz pogled onih koji su u wima u~estvovali.

Fotografije su prikazale rezlultate u vi{e kategorija: qudi - koji su direktno

ukqu~eni u programe; mesta - podr`ana kroz finansirawe Global Fonda; oprema

- obezbe|ena za le~ewe ili prevenciju HIV/AIDS, uz podr{ku Global Fonda. U

okviru konkursa poslato je preko 350 fotografija, jedna je izabrana kao najboqa,

~iji je autor Freddy Lokossa iz Demokratske Republike Kongo, jo{ devetfotografija je dobilo priznawa, a sto fotografija je odabrano i objavqeno, me|u

wima i fotografija prim. dr Branke Stamatovi} Gaji}, a koja se mo`e videti na

adresi: http://www.theglobalfund.org/html/photocompetition/2010/

Me|u najboqima

7ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Rezultati ankete u bolniciU posledwoj nedeqi novembra

o zadovoqstvu bolni~kim le~ewem

anketirano je 327 pacijenata koji su

se izja{wavali o uslugama prijema i

otpusta iz bolnice, zadovoqstvu se-

strinskom negom i lekarskim uslu-

gama, dijagnostikom, a ocewivali su

i sme{taj i ishranu, kao i upoznava-

we sa pravima pacijenata. Prim. dr

Marija Mladenovi}, predsednica

bolni~ke Komisije za kvalitet, ka`e

da su sve oblasti dobro i relativno

visoko ocewene.

- Tako, na primer, proceduru

prijema i otpusta na{i ispitanici su o-

cenili sa oko 4,5, a dijagnostiku veo-

ma visoko, ocenom oko 4,7. Zado-

voqstvo sestrinskom negom i lekar-

skim uslugama je na pro{logodi-

{wem nivou, veoma visoko i iznosi

preko 4,6 za obe oblasti. Kao pret-

hodne godine, najni`e su ocewene

usluge sme{taja i ishrane. Ishrana je

ocewena najni`e, sa 4,04 prose~no,

za celu bolnicu, a sme{taj sa 4,2.

Dve tre}ine ispitanika je upoznato

sa na~inom ostvarivawa prava na

prigovor. Op{ta ocena zadovoqstva

bolni~kim le~ewem je 4,44 {to je

prakti~no isto kao i prethodne godi-

ne (4,32). Sestrinske i lekarske uslu-

ge su zadr`ale pro{logodi{wi nivo i

time, u ovim te{kim vremenima mo-

`emo biti zadovoqni. Pacijenti su

najmawe zadovoqni sme{tajem i is-

hranom, a te slabosti smo uo~ili i

prethodnih godina. Tako|e, potreb-

no je da vi{e radimo na promovisa-

wu prava pacijenata. Svi smo svesni

da je prethodna godina bila te{ka i

za zdravstvene radnike i za wihove

pacijente, te ne bi smeli da budemo

nezadovoqni rezultatima ispitivawa

zadovoqstva. Naravno, identifiko-

vali smo oblasti koje treba popravi-

ti, ali je dobro i da se podsetimo da

lepa re~ i osmeh mogu da nadokna-

de bar deo onoga {to pacijentima

pripada, a {to nisu dobili u ovoj bol-

nici - ka`e prim. dr Marija Mladeno-

vi}.

- Ispitivano je i zadovoqstvo ko-

risnika internisti~kim specijalisti~-

kim uslugama. Ove godine u tokujednodnevnog ispitivawa anketira-

no je 97 ispitanika, {to je zna~ajno

mawe nego prethodne godine. Ovo

generalno govori o mawoj motivisa-

nosti i pacijenta i zdravstvenih rad-

nika. O korisnicima specijalisti~kih

usluga znamo da su ~esti posetioci

bolnice, sa prose~no oko sedam po-

seta razli~itim specijalisti~kim slu-

`bama godi{we, {to je veliki broj, a-

ko se uzme u obzir orijentisanost

pacijenta pre svega na usluge iza-

branog lekara. Svedoci smo da smo

prethodne dve godine svi veoma

mnogo ulo`ili u reformisawe ambu-

lantnog rada, i da je, sveokupno gle-

dano, on sada zna~ajno boqe orga-

nizovan, {to nam je i ova anketa po-

kazala. Ocenom preko 4 je ocewe-

na qubaznost i profesionalnost oso-

be koja je telefonom zakazala pre-

gled. Postoji visoko zadovoqstvo

korisnika specijalisti~kom uslugom,

a prose~na ocena je 4,19 {to je zna-

~ajno boqe nego prethodne godine,

kada je iznosilo 3,8. U odnosu na

prethodnu godinu smawili

smo za po 10 odsto hitne

preglede, kao i preglede

na koje se ~ekalo vi{e od

mesec dana, {to smatramo

najzna~ajnijim poboq{a-

wem u ovom segmentu

zdravstvene za{tite. Iako

su pacijenti najmawe za-

dovoqni vremenom i uslo-

vima ~ekawa u ~ekaonici,

kao i na{im postupcima u

vezi sa tim (obja{wewe

ka{wewa pregleda, odsu-

stva lekara, itd.) ipak se od

5 do 10 odsto smawio broj

veoma nezadovoqnih i ne-

zadovoqnih korisnika.

U anketi zadovoqstva

zaposlenih, sprovedenoj u

jednodnevnom istra`iva-

wu, u~estvovala je 581 o-

soba. Dve tre}ine anketi-

ranih ~inili su zdravstveni

radnici.

- Kada je u pitawu

proces rada, zaposleni su

uglavnom osredwe zadovoqni (oce-

na oko 3), pri ~emu su najzadovoq-

niji me|usobnom saradwom i auto-

nomijom u obavqawu poslova (oko

3,4), dok su najmawe zadovoqni

platom (ocena 2,1). Skoro polovina

zaposlenih ose}a veliku emocional-

nu i fizi~ku iscrpqenost nakon posla.

Tako|e, 43 odsto zaposlenih je da-

nas nezadovoqnije poslom nego

pre pet godina, a petina misli da je

danas boqe nego ranije. Me|utim,

tre}ina zaposlenih, iako nezadovoq-

na, uop{te ne razmi{qa o promeni

posla. Od onih koji bi posao mewa-

li, dve tre}ine bi i daqe ostalo u dr-

`avnom sektoru zdravstva, 12 odsto

bi radilo u privatnom sektoru, a 16

odsto bi oti{lo iz zdravstva. Op{ta o-

cena zadovoqstva zaposlenih je

2,92, {to je zna~ajno ni`e u odnosu

na prethodnu godinu kada je iznosi-

la 3,13 - rekla je prim. dr Marija

Mladenovi}, nakon analize ankete o

zadovoqstvu korisnika usluga i za-

poslenih u bolnici.

Mikrobioloziu Nema~koj

Povodom stogodi{wice smrti Roberta Koha (1843-1910) u nema~kom

gradu Wernigerode, na devetom svetskom Kongresu o molekularnim mi-

krobiolo{kim markerima kao koautori u radu u pilot studiji “MLVA tipi-

zacija VRE u Srbiji” sa dr Milicom Jovanovi}, iz KCS sa Infektivne klini-

ke u Beogradu, bili su i na{i mikrobiolozi dr Radmila Popovi} i dr Gorda-

na Jovanovi}.

- MLVA je nova metoda tipizacije vankomicin rezistenstencije Entero-

coccus faecium, a kori{}ena je u tipizaciji izolata u pilot studiji VRE hospita-

lizovanih pacijenata u vi{e gradova u Srbiji. Tipizacija genotipova ura|ena je

u Medicinskom centru Ultrehta, Holandija, u saradwi sa kolegama J. Top i

R. Willems, a studija je obuhvatila i osam bakterijskih sojeva VRE izolova-nih u Mikrobiolo{koj laboratoriji ZC Vaqevo - ka`e dr Radmila Popovi}, na-

~elnik Slu`be mikrobiologije i parazitologije.

Razmenaiskustava

Na{a ustanova je u~esnik projekta Ministarstva zdravqa”Razvoj zdrav-

stva Srbije-dodatno finansirawe” ~ija je potkomponenta “Razvoj klini~kih

puteva u Srbiji”. U~esenici projekta iz cele Srbije su od 12. do 17. decem-

bra boravili na studijskom putovawu u Sloveniji. Na{i prestavnici su bili

generalni direktor prim. dr Ilija Tripkovi}, koordinatori za akreditaciju

Bolnice i Doma zdravqa Vaqevo prim. dr Marija Mladenovi} i dr Danka

@ivanovi} i rukovodioci timova dr Violeta Vasi}, dr Vesna Milev i dr Ne-

boj{a Stojakovi}.

- U Sloveniji smo imali prilike da se upoznamo sa osnovama wihovog

zdravstvenog sistema, kao i da posetimo Klini~ki centar u Qubqani, bolni-

ce u Jesenicama i Izoli i domove zdravqa Postojna i [kofija Loka. Imali

smo prilike da vidimo kako je organizovan rad u ovim zdravstevnim usta-

novama i gde je mesto klini~kih puteva u redovnom radu, kao i da sa kole-

gama razmenimo iskustva u wihovom razvijawu i implementaciji. Ono {to

je posebno impresioniralo u zdravstvenim ustanovama koje smo posetili je

visok stepen organizovanosti i maksimalna iskori{}enost resursa. Klini~ki

putevi su svakako jedan od alata koji tome doprinosi. Kad je bolni~ki deo

u pitawu, o~ekivano je da su najvi{e klini~kih puteva razvile hirur{ke gra-

ne, i to posebno u bolnici u Jesenicama. Ova iskustva }e biti dragocena u

narednom periodu kada na{a ustanova zapo~iwe redovnu primenu klini~-

kih puteva. U toku prethodne godine na{i timovi su osmislili i razvili klini~-

ke puteve za rano otkrivawe i le~ewe karcinoma debelog creva i akutni

mo`dani udar. Probno smo i implementirali ove puteve u redovnom radu,

a od februara meseca u na{oj ustanovi, osim ova dva klini~ka puta, prime-

wiva}e se i klini~ki putevi za akutni koronarni sindrom, astmu kod dece,

normalan poro|aj i laparoskopsku operaciju `u~ne kese. Klini~ki putevi su

skup dogovorenih postupaka u dijagnostici i le~ewu pacijenta koji dovodi

do ujedna~avawa pristupa prema pacijentima, bez obzira gde se on le~i.

Obzirom da se zasnivaju na najsavremenijim preporukama vode}ih institu-

cija, omogu}avaju da se pacijentima pru`i najkvalitetnija i najefikasnija

zdravstvena usluga, naravno u domenu aktuelnih finansijksih mogu}nosti.

Wihova primena }e imati implikacije i na finansirawe, jer }e biti jasno ko-

je su i kakve usluge pacijenti dobili i {ta od toga mora obavezno biti pla}e-

no. Za zdravstvene radnike primena klini~kih puteva predstavqa veliko

rastere}ewe, jer dobra procena pacijenta koji mo`e da se le~i po klini~kom

putu i pru`awe dogovorenih usluga olak{avaju rad i {tite od posledica e-

ventualnog nezadovoqstva pacijenta - rekla je prim. dr Marija Mladenovi},

po povratku iz Slovenije.

8 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Pre ven tiv ni pre gle diU pro te klom pe ri o du odr ̀ an

je niz ak ci ja Do ma zdra vqa Va -

qe vo u okvi ru ko jih su oba vqe -

ni pre ven tiv ni pre gle di na {ih su -

gra a na. Ak ci je su odr ̀ a ne u u

me snim za jed ni ca ma Gra dac i

Pe ti Puk, kao i u Vra go ~a ni ci i

Su {i ci. U ovim ak ci ja ma pre gle -

da no je pre ko 300 qu di, ko ji su

ima li pri li ku da pre kon tro li {u

krv ni pri ti sak, ni vo ho le ste ro la,

tri gli ce ri da i gli ke mi je u kr vi,

oba ve EKG i ul tra zvu~ ni pre -

gled. S ob zi rom na to da je iza

nas pra zni~ ni pe riod ka da su i

tr pe ze bi le bo ga ti je, ka ko je i

o~e ki va no, ve }i na pre gle da nih

je ima la po vi {en ni vo ho le ste ro -

la i gli ke mi je u kr vi, dok je kod

po je di nih ul tra zvu~ nim pre gle -

dom ot kri ven ka men u `u~ noj

ke si. Ovo je bio sa mo deo u ni -

zu ak ci ja Slu ̀ be op {te me di ci ne

i Pa tro na ̀ e, u okvi ru ko jih }e

zdrav stve ni rad ni ci iza }i u su sret

svo jim su gra |a ni ma i oba vqa ti

pre ven tiv ne pre gle de po me -

snim za jed ni ca ma, kao i u se li -

ma va qev skog kra ja.

- Bez ob zi ra na po sto ja we se -

o skih am bu lan ti, sma tram da je

po treb no ura di ti pre gle de i na

ovaj na ~in, jer zbog uda qe no sti

se la u ko ji ma `i ve pre te ̀ no sta ri

qu di, kao i zbog si ro ma {tva, u

Do mu zdra vqa ima mo slab od -

ziv ka da je u pi ta wu pre ven ti va.

Mi na ovaj na ~in po ku {a va mo

da pri |e mo na {im su gra |a ni ma,

ta ko da }e mo na sta vi ti da or ga -

ni zu je mo pre gle de na iz me ni~ no

u me snim za jed ni ca ma i se li ma.

Po tru di }e mo se da za i sta omo -

gu }i mo pre gle de svi ma, jer su

pre ven tiv ni pre gle di i oba ve za

nas kao le ka ra, ali i je di ni pra vi

na ~in za bor bu pro tiv bo le sti da -

na {wi ce. To je bi la i na {a sta ra

prak sa, pod se ti }u da smo pre de -

se tak go di na sli~ ne ak tiv no sti

or ga ni zo va li, po seb no u ne pri -

stu pa~ nim me sti ma kao {to je

Ta or, {to }e mo od ove go di ne

ob no vi ti. Uz dok to ra i me di cin -

sku se stru, u eki pi }e bi ti i far ma -

ce ut, ta ko da }e me {ta ni od mah

na kon pre gle da mo }i da do bi ju

svo ju te ra pi ju. Pla ni ra no je da

se ovi pre gle di or ga ni zu ju sva ke

go di ne u pe ri o du od ok to bra do

mar ta – ka ̀ e prim. dr Ra di {a Jo -

ki}, na ~el nik Op {te me di ci ne

Do ma zdra vqa Va qe vo.

Oba vqe ni su i pr vi pre gle di za

me {ta ne Ta o ra, ko ji ma do la zak

me di cin ske eki pe ja ko zna ~i, jer

zbog ve li ke uda qe no sti u zim -

skom pe ri o du te {ko do la ze do le -

ka ra. U pr voj ak ci ji pre gle da no

je 35 pa ci je na ta, oba vqe ne su i

dve ku} ne po se te, a svi hro ni~ ni

bo le sni ci su do bi li i te ra pi ju za

me sec da na. Pre gle di }e se za me -

{ta ne Do weg i Gor weg Ta o ra

oba vqa ti jed nom me se~ no, ta~ ni -

je po sled we sre de u me se cu.

Ka da je u pi ta wu Slu ̀ ba op -

{te me di ci ne, am bu lan ta u Do -

mu pen zi o ne ra je uo~i no vo go -

di {wih pra zni ka do bi la na po -

klon mo bil ni EKG apa rat, ko ji

je va qev skim pen zi o ne ri ma

uru ~io Mi lan Kr ko ba bi}, za me -

nik gra do na ~el ni ka Be o gra da i

pot pred sed nik Par ti je udru ̀ e -

nih pen zi o ne ra Sr bi je.

Za jed no pro tiv be le ku gePo lo vi nom de cem bra u Edu -

ka tiv nom cen tru je odr ̀ a na tri -

bi na „Hu ma nim po ro di li {ti ma

pro tiv be le ku ge“, ko ju je or ga -

ni zo va la Gra |an ska ini ci ja ti va

Maj ka Hra brost u part ner stvu

sa Udru ̀ e wem Do ku ment i u

sa rad wi sa Udru ̀ e wem ba bi ca

Sr bi je.

- Ni zak na ta li tet u Sr bi ji ni je

stvar ne ke se bi~ no sti, ko li ko jed -

nog ne po sto ja wa me ra dr ̀ a ve da

po mog nu oni ma ko ji bi `e le li da

ima ju de cu, da osna ̀ e i `e nu i po -

ro di cu, da im da ju po dr {ku na

ade kva tan na ~in, da bi se lak {e

od lu ~i li da po sta nu ro di te qi. Ta -

ko |e, u ne kim po ro di li {ti ma ni

po ro |aj ne prak se ni su za do vo qa -

va ju }e i do dat no de lu ju de sti mu -

la tiv no na ̀ e ne da po sta nu maj ke.

Mi sma tra mo da su po ro di li {ta

me sta u ko ja ne do la ze bo le sne

`e ne, ve} one ko ji ma tre ba da se

de si ne {to naj lep {e, ta ko da ne ̀ e -

li mo da po ro di li {te u bi lo ko joj

me ri i wi ho ve prak se bu du raz -

log, ili mo tiv za ne ko ga da se od -

lu ~i da ne ma de te. U tom smi slu

mi de lu je mo da to sta nje bu de

bo lje, ali svo je de lo va we {i ri mo i

da qe na uti ca we na dr ̀ a vu

da kre i ra jed nu re pro duk -

tiv nu po li ti ku ko ja bi po -

mo gla da Sr bi ja pre sta ne da

bo lu je od be le ku ge – re kla

je Zor ka Ko va ~e vi}, pred -

sed ni ca Gra |an ske ini ci ja -

ti ve Maj ka Hra brost.

- Mi smo od sa mog po -

~et ka is ta kli tri zah te va

je dan je da se po boq {a

ko mu ni ka ci ja od zdrav -

stve nih rad ni ka u po ro di -

li {ti ma u od no su na `e ne,

dru gi je zah tev za pro me -

nu za sta re lih i ne hu ma nih

bol ni~ kih pro to ko la i

prak si, a tre }i je da se po -

ra di na to me da se su zbi je

ko rup ci ja ko ja po sto ji u

okvi ru zdrav stve nih usta -

no va. Mi ni star stvo zdra vqa ima

slu ha, po sto je stra te gi je, za ko ni

i pro pi si, a ono {to ne do sta je to

je pri me na i do dat na sen zi ti va -

ci ja i edu ka ci ja, ka ko zdrav -

stve nog ka dra, ta ko i sa mih ko -

ri sni ka zdrav stve nih uslu ga, ve -

za no i za ko mu ni ka ci ju i za wi -

ho va pra va – sma tra Zor ka Ko -

va ~e vi}.

U Va lje vu je odr a na sed ma

od de vet tri bi na sa istom te -

mom, a Zor ka Ko va ~e vi} ka ̀ e

da su pr vi uti sci za do vo qa va ju }i:

- Cilj ovih tri bi na je da ~u je -

mo i sa aspek ta zdrav stve nih

rad ni ka, pred stav ni ka grad ske

vla sti, ta mo gde se oni oda zo vu,

{ta su to glav ni pro ble mi u wi -

ho vim sre di na ma i wi ho vim

usta no va ma, ko ja su wi ho -

va is ku stva i prak se, ko ji

na ~in oni pred la ̀ u za re {e -

we po sto je }ih pro ble ma i

ku da za jed no mo ̀ e mo da -

qe i na ko ji na ~in. Mi }e mo

na pra vi ti je dan iz ve {taj

ko ji }e po slu ̀ i ti za je dan

na ci o nal ni ak ci o ni plan ko -

ji }e se ti ca ti po boq {a wa

si tu a ci je u po ro di li {ti ma i

tret ma nu trud ni ca i po ro -

di qa u Sr bi ji. Mo gu da ka -

`em da sa ovih tri bi na od -

la zi mo mno go vi {e kao op -

ti mi sti, za to {to smo za te kli

jed nu do bru vo wu, sprem -

nost za pro me nu u ve }i ni

me sta i mi slim da mo ̀ e mo

da ide mo da qe. Mi ima mo

do bre stru~ wa ke, u ve }i ni

usta no va i od li~ ne uslo ve, ali se

kao naj ve }i pro blem uglav nom

is ti ~e ko mu ni ka ci ja, ko ja se mo -

`da naj te ̀ e me wa, ali ni je ne -

pro men qi va.

Tri bi na je re a li zo va na u

okvi ru pro jek ta „Sr bi ju me wa -

mo za jed no“, ko ji fi nan si ra

USAID pre ko In sti tu ta za odr -

`i ve za jed ni ce.

Zorka Kova~evi}

9ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Raz go vor sa no vi nar kom Zo ri com D. Mar ko vi} o od no si ma i ulo zi me di ja u re for mi zdrav stva

No vi na ri i zdrav stvoNo vi na ri i zdrav stve ni rad ni ci,

na istom za dat ku, ali i na su prot -

nim stra na ma, pa ~ak i u su ko bu.

Be li man ti li su po ne kad ogor ~e ni

~e stim „pro ziv ka ma“ na wi hov ra -

~un, pa ~ak i ozbiq nim op tu ̀ ba ma

u me di ji ma, sa dru ge stra ne no vi -

na ri tvr de da zdrav -

stvo ni je uvek otvo re -

no za di ja log, kao i da

se do pra vih in for ma -

ci ja sve te ̀ e do la zi. Pi -

ta li smo ka ko na to

gle da Zo ri ca D. Mar -

ko vi}, du go go di {wa

no vi nar ka agen ci je

Ta wug, dnev ni ka

„Blic“ i sa rad nik mno -

gih me di ja, da nas sa -

mo stal ni no vi nar i

ana li ti ~ar, su vla snik

jed ne PR agen ci je.

Ona je bi la gost na {e

usta no ve, to kom ne -

dav no odr ̀ a ne [ko le

po ro diq stva, ka da je

po la zni ci ma odr ̀ a la

za ni mqi vo pre da va -

we pod na zi vom „Me -

di ji i zdrav stvo”. Raz -

go va ra mo sa wom o

ulo zi me di ja u re fi or -

mi zdrav stva, od no si -

ma zdrav stva i jav nih

gla si la.

- Ceo svoj rad ni vek pro ve la

sam u no vi nar stvu i to je mo ja pro -

fe si ja, mo ja edu ka ci ja, s ob zi rom

na to da sam za vr {i la Me di cin ski fa -

kul tet, po mo gla mi je da bo qe raz -

u mem zdrav stvo, ne go, mo ̀ da, no -

vi nar ko ji ne ma ta zna wa. Sti ca jem

`i vot nih okol no sti, {est go di na sam

pro v e la van ze mqe, kad sam se vra -

ti la, ni sam uspe va la pro na |em po -

sao i ta ko sam se ob re la u no vin -

skoj agen ci ji Ta wug. Mo ram pri -

zna ti, u po ~et ku sam mi sli la da je to

pri vre me no, me |u tim, po sao mi se

do pao, di na mi ~an, za ni mqiv, sva -

kog da na ste na dru gom me stu, ima

~ar avan tu re kao ma lo ko ja pro fe -

si ja, za to i pri vla ~i u toj me ri mla de

qu de, ta ko sam u we mu i osta la i

ni ka da zbog to ga ni sam za ̀ a li la.

Me |u tim, ni je sve i{lo ta ko glat ko

ka ko sam za mi {qa la, dok sam do -

{la do sek to ra zdrav stvo pro {lo je

pri li~ no go di na, mo ra la sam u Ta -

wu gu pro }i niz edu ka ci ja, mo ra la

sam mno go da u~im, pa sam ta ko

pro {la i go to vo sve re dak ci je: Emi -

si ju za ino stran stvo, EKOS, Spoq -

no po li ti~ ku re dak ci ju, Unu tra {we -

po li ti~ ku, ra di la sam u spe ci jal nim

ser vi si ma, u ~u ve nom, ta ko zva -

nom, „Cr nom“ i „Cr ve no mi“, da bih

tek na kon 15 go di na ko na~ no do {la

do svo je ru bri ke. Ta da sam ve} do -

bro sa vla da la ve {ti ne no vi nar ske

pro fe si je i mo gla sam bez op te re -

}e wa da ra dim i ono {to naj bo qe

znam. Ina ~e, zdrav stvo pri pa da ru -

bri ci „dru {tvo“, ali je po ne kad i lu ta -

ju }a te ma. Kad go vo ri mo o tr ̀ i {tu

le ko va, to ide u ru bri ku Eko no mi -

ja, kad go vo ri mo o me di ci ni kao

na u ci, ide u ru bri ku na u ka, a ka da

su u pi ta we afe re, ko rup ci ja, sud ski

spo ro vi, on da je to ru bri ka Hro ni -

ka, ko ju, na rav no, pra te dru gi no vi -

na ri, pa za to i do la zi do ne ra zu me -

va wa, jer le ka ri ve ru ju da bi tre ba -

lo da ima ju po se ban sta tus, me |u -

tim, ka da ne ko u~i ni ne ko lo {e de -

lo, ili po sto ji sum wa da je ono u~i -

we no, da li je ak ter po zna ta jav na

li~ nost, le kar, pro fe sor, su di ja, fud -

ba ler, ne va ̀ no je, to je te ma za ru -

bri ku Hro ni ka, a ne Dru {tvo.

Zdrav stvo ni je ra ni je do bi ja lo to li -

ko pro sto ra u me di ji ma, bi lo je i

jed no stav ni je or ga ni zo va no, me -

|u tim, mo der ne teh no lo gi je su ga

u~i ni le atrak tiv ni jim, a i sa mi le ka ri

su se po tru di li da ~e {}e ko mu ni ci ra -

ju sa me di ji ma, i za to je ovih te ma

vi {e u me di ji ma. To je, na rav no,

ma~ sa dve o{tri ce, jer je on da sva -

ko iz ne ve ra va we pre ve li kih o~e ki -

va wa, a ma lo su to me ku mo va li i

sa mi zdrav stve ni rad ni ci, po vod da

se o to me ras pra vqa na stra ni ca ma

no vi na ili u tv ru bri ka ma. No ve teh -

no lo gi je, pre sve ga in ter net, u~i ni le

su i da je da na {wi gra |a nin – pa ci -

jent, da le ko bo qe oba ve {ten, do -

stup ne su mu mno go broj ne in for -

ma ci je, {to ra ni je ni je bi uo slu ~aj,

na dru goj stra ni, le kar ska pro fe si ja

je po ne {to iz gu bi la od ne gda {weg

ore o la „~u va ra sve te taj ne“,

pri ~e mu i sa mi le ka ri ni su

ba{ uhva ti li ko rak sa ubr -

za nim pro me nama u dru -

{tvu, znam mno ge ko ji jo{

uvek sla bo ko ri ste in ter net

i ne pra te u ko joj me ri se

dru {tvo oko wih me wa u

svim obla sti ma – ka ̀ e Zo -

ri ca Mar ko vi}.

- ^i ni mi se da iz me |u

no vi na ra i zdrav stve nih

rad ni ka po sto ji obo stra no

ne ra zu me va we, dru {tvo

smo u tran zi ci ji ko je tek

tre ba da iz gra di no ve stan -

dar de, gra |a ni su jo{ uvek

po da ni ci dr ̀ a ve, ume sto

da dr ̀ a va bu de wi hov ser -

vis, na dru goj stra ni, le ka ri

su pri li~ no za tvo re na stru -

ka, ni je to wi hov iz bor,

pro sto, {ko lo va li su se da

ko mu ni ci ra ju sa pa ci jen -

tom, da kle „tet-a-tet“, ne sa

{i rom za jed ni com, u ra ni -

jem pe ri o du to je ne ko

dru gi ra dio za wih, sla bo

ko mu ni ci ra ju i sa dru gim pro fe si ja -

ma, to se po seb no ose }a kod le ka ra

u dr ̀ av nom zdrav stvu, dok pri vat -

ni ci ve} ima ju otvo re ni ji stav, vi {e

su, ka ko bi se re klo „open mind“,

spre mi ji da pri hva te su ge sti je, kri ti -

ke... Ta~ no se vi di da je dr ̀ av no

zdrav stvo u mo no pol skom po lo ̀ a -

ju, a da su pri vat ni ci na tr ̀ i {tu, iz lo -

`e ni kon ku ren ci ji i da su sprem ni ji

da se me wa ju da bi op sta li. Dr ̀ av -

ni zdrav stve ni sek tor ni je ni ka kav

eks klu zi va, ve} ser vis ko ji mo ra po -

la ga ti gra |a ni ma ra ~u ne gde se tro -

{i we gov no vac, ka ko, jav nost ima

pra vo da to zna, to je ono {to se zo -

ve de mo krat sko dru {tvo. Le ka ri,

ta ko |e, ne bi sme li da bu du ta o ci

svo je stru ke, voj ni ci u stro ju, tre ba -

lo bi da bu du in te lek tu al ci ko ji slo -

bod no pro su |u ju, ima ju svoj stav o

sve mu {to se do ga |a, sprem nost da

ga bez stra ha iz ne su, na ̀ a lost, ve li -

ki broj sjaj nih le ka ra ne usu |u je se,

iz ne kih raz lo ga, da ka ̀ e {ta mi sli o,

kon kret no, re for mi zdrav stva, mo -

`e mo da na ga |a mo da stra hu ju da

}e zbog to ga bi ti sank ci o ni sa ni.

Neo p ho dan su di ja log i po le mi ka u

dru {tvu o to me da li re for me idu u

do brom prav cu, ka ko ih do ̀ i vqa -

va ju gra |a ni, ka ko oni ko ji pru ̀ a ju

uslu ge, uko li ko po sto je lo {a is ku -

stva, u jed nom di ja lo gu, uz pu no

uva ̀ a va we, ako smo zre lo dru {tvo,

pro pu ste mo ̀ e mo is pra vi ti - sma -

tra na {a sa go vor ni ca, uz opa sku da

ni me dij ska sli ka u Sr bi ji ni je sjaj -

na, i ona je iz lo ̀ e na ra znim pri ti sci -

ma, pro fe si o nal ni stan dar di jo{ ni su

us po sta vqe ni, za kon o in for mi sa -

nju u no vi nar skim kru go vi ma ni je

pri mqen sa odu {e vqe wem jer ima

mno go ter to grad nih re {e wa.

- Me dij ska sli ka u Sr bi ji je ve o -

ma tur bu lent na, jer su, na ̀ a lost,

me di ji ~e sto in stru men ta li zo va ni u

po li ti~ ke svr he, u ve li kom su pre vi -

ra wu, ~vr sti pro fe si o nal ni stan dar -

di jo{ uvek ni su us po sta vqe ni, ipak,

~ak i ka da se ne sla ̀ e mo, ka da ima -

mo di ja me tral no su prot na mi {qe -

wa, tre ba lo bi raz go va ra mo, to je

je di ni put da se bo qe raz u me mo.

Na rav no, mo ra mo pri hva ti ti ne ke

ci vi li za cij ske nor me, vre |a we, po -

dig nut ton, re~ nik psov ki i eti ke ti ra -

wa ni je pri hva tqiv, ka da iz no si mo

ar gu men te da raz dvo ji mo ~i we ni -

ce od mi {qe wa, a bo jim se da ima -

mo ja ko ni zak ni vo kul tu re jav ne

ko mu ni ka ci je. U me di ji ma no vi na -

ri ~e sto me wa ju sek tor, na sna zi je

lo{ trend da je sve ma we „fah“ no -

vi na ra i to se ogle da u iz ve {ta va wu.

Kao {to le kar op {te prak se si gur no

ne }e mo }i da re {i pro ble me trud ni -

ce, jer je to po sao za gi ne ko lo ga,

ta ko }e i no vi nar „op {te prak se“ te -

{ko is pra ti ti do ga |a je, na pri mer u

sek to ru ener ge ti ke, pra vo su |a, ili

zdrav stva. Ali, ka kvi god me di ji da

su, jav nost je ne {to {to mo ra ima ti

svo je vi so ko me sto u `i vo tu sva kog

dru {tva ko je pre ten du je da se na zi -

va de mo krat skim, uko li ko vlast ne

oslu {ku je „ vox po pu li“, uko li ko se

gu {i slo bo da me di ja, on da je to

dru {tvo „ ne slo bo de“, kr {e we de se -

tog i je da na e stog ~la na Uni ver zal -

ne de kla ra ci je o qud skim pra vi ma,

slo bo de go vo ra, slo bo de me di ja i to

sa svim su gur no ne vo di u do brom

prav cu - oce ni la je u raz go vo ru za

na {e no vi ne Mar ko vi}.

Zorica D. Marković

Lekari nisu baš

uhvatili korak sa ubrzan-

im promenama u društvu,

znam mnoge koji još

uvek slabo koriste inter-

net i ne prate u kojoj

meri se društvo oko njih

menja u svim oblastima.

10 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Nacionalni dan bez duvanskog dimaPo vo dom obe le ̀ a va wa Na -

ci o nal nog da na bez du van skog

di ma, Pa tro na ̀ na slu ̀ ba Do ma

zdra vqa Va qe vo, u sa rad wi sa

Za vo dom za jav no zdra vqe, u

pro sto ri ja ma {kol skog dis pan -

ze ra Do ma zdra vqa odr ̀ a la je

pre zen ta ci ju i po de lu edu ka tiv -

nog ma te ri ja la. Sa de com i wi -

ho vim ro di te qi ma o po sle di ca -

ma pu {e wa go vo ri le su Sla vi ca

Fi li po vi}, vi {a me di cin ska se stra

Pa tro na ̀ ne slu ̀ be DZ Va qe vo

i dr Mi r ja na Pe tro vi} iz Za vo da

za jav no zdra vqe. S ob zi rom na

to da je te ma obe le ̀ a va wa

ovog da tu ma za pra vo osvrt na

pri me nu Za ko na o za bra ni pu -

{e wa, naj vi {e je bi lo re ~i o to me

da svi za jed no mo ra mo uti ca ti

na svo je okru ̀ e we, da pre no si -

mo po ru ke o {tet no sti du van -

skog di ma i uti ~e mo na na {e

naj bli ̀ e da osta ve ci ga re te.

Ma li {a ni su u to me ve li ka

po dr {ka, jer su i do sa da broj -

nim ak tiv no sti ma, iz lo ̀ ba ma

wi ho vih ra do va, upo zo ra va li

od ra sle na opa snost od du van -

skog di ma. Ta ko je i ovom ak -

tiv no {}u otvo ren kon kurs za sve

{ko le i vr ti }e za iz bor naj bo qeg

pi sa nog i li kov nog ra da na istu

te mu, po vo dom obe le ̀ a va wa

Svet skog da na bez du van skog

di ma, ko ji se obe le ̀ a va u ma ju.

Ina ~e, prak sa je da se ova kve

pre zen ta ci je odr ̀ a va ju u {ko la -

ma, na rav no, ne sa mo pri li kom

obe le ̀ a va wa ovih da tu ma u ka -

len da ru jav nog zdra vqa, ve} se

to ~i ni to kom ce le go di ne. To je

bi lo pla ni ra no i za 31. ja nu ar, ali

se zbog ob u sta ve ra da u va qev -

skom {ko la ma od to ga mo ra lo

od u sta ti.

Pa ke ti }i od sr caUo~i no vo go di {wih pra zni ka

naj pre su se ob ra do va li ma li {a -

ni na Pe di ja tri ji va qev ske Bol -

ni ce, ko ji ma su va qev ski |a ci

uru ~i li pa ke ti }e. U pi ta wu je

hu ma ni tar na ak ci ja „Nov ~i} za

po klon ~i}“, u okvi ru ko je su,

po red ma li {a na ko ji su pra zni ke

pro ve li na bol ni~ kom le ~e wu,

pa ke ti }e do bi la i de ca ~i ji se ro -

di te qi le ~e u Me ta don skom

cen tru Psi hi ja trij ske slu ̀ be, kao

i pe to ro ma li {a na rom ske po ro -

di ce Ma rin ko vi} i tro je de ce iz

Di va ca. Ak ci ji, ko ju su pro {le

go di ne osmi sli le pro fe sor ke Ve -

ra Mar ko vi} iz Eko nom ske i

Du {i ca Ra je vac iz Teh ni~ ke

{ko le, pri kqu ~i li su se u~e ni -

ci i pro fe so ri Eko nom ske,

Teh ni~ ke, Gim na zi je i Mu -

zi~ ke {ko le. Po red |a~ kih

par la me na ta, ak ci ju su po -

mo gli i re a li zo va li Udru ̀ e -

we gra |a na Do bri qu di i

Kan ce la ri ja za mla de.

„De da Mraz“ se uo~i pra -

zni ka dru ̀ io i sa de com za -

po sle nih u Zdrav stve nom

cen tru. Sin di ka ti su tra di ci -

o nal no or ga ni zo va li po de lu

no vo go di {wih pa ke ti }a.

U Zdrav stve nom

cen tru su na sa mom

kra ju 2010. go di ne

odr ̀ a ni tra di ci o nal -

ni sve ~a ni ko le gi ju -

mi. Uz ana li zu pro -

{le, raz go va ra lo se i

o ono me {to ovu

usta no vu o~e ku je u

No voj go di ni. Pre -

gle dom iza bra nih

fo to gra fi ja svi su se

pod se ti li do ga |a ja

ko ji su sva ka ko

obe le ̀ i li je dan pe -

riod u isto ri ji va -

qev skog zdrav stva.

U va qev skoj Bol ni -

ci su, po red sve ~a -

nih ko le gi ju ma

glav nih se sta ra i na -

~el ni ka, odr ̀ a ni su sre ti sa

pen zi o ne ri ma i sta ̀ e ri ma. Za

sta ̀ e re to je bi la pri li ka da

raz go va ra ju o svo jim pr vim

is ku stvi ma, ali i `e qa ma za

wi ho vo bu du }e opre de qe we.

Naj dir qi vi ji je bio su sret

sa pen zi o ne ri ma. Ove go di ne

u pen zi ju je oti šlo 33-oje ko -

le ga, me |u ko ji ma su bi le

~ak 23 me di cin ske se stre. Ve -

}i na pen zi o ne ra pri su stvo va -

la je su sre tu, za pra vo ve }i na

pen zi o ner ki, jer je me |u wi -

ma bio sa mo je dan mu ška -

rac. Kroz {a lu i smeh, ali i po -

ne ku su zu, pod se ti li su se tre -

nu ta ka pro ve de nih u ovoj

usta no vi. Za uspo me nu, osta -

la je za be le ̀ e na i za jed ni~ ka

fo to gra fi ja

Sve ~a ni su sre ti

Na e-mail, ali i po {tan sku adre su na {e usta no ve sti ̀ u broj na pi sma,

sa raz li ~i tim pi ta wi ma, su ge sti ja ma, kri ti ka ma, ali i po hva la ma ko je

su za i sta vred ne ob ja ve. Jed no pi smo upu }e no je na {im hi rur zi ma:

“U vre me nu ka da sva kog da na ~i ta mo o ko rup ci ji, lo {em sta wu uzdrav stvu, neo d go vor no sti i svim dru gim ne ga tiv nim po ja va ma ko ji -ma me di ji obi lu ju, a na ̀ a lost i `i vot, ve li ko mi je za do voq stvo da pi -{em dru gim po vo dom. Moj otac do ne dav no pa ci jent va {e bol ni ce `i -teq je Qi ga. Pre ne ko li ko me se ci po ja vio mu se bol u pot ko le nom de -lu zbog ~e ga je upu }en na spe ci ja li sti~ ki pre gled kod hi rur ga. Stru~ -nom i od go vor nom pro ce nom dok to ra Dra ga na Kne ̀ e vi }a upu }en jena kon sul ta tiv ni pre gled kod va sku lar nog hi rur ga dok to ra Mi la naMar ko vi }a. Ka ko moj otac ima 74 go di ne i ka ko je sta we od dok to raMar ko vi }a pro ce we no kao vi tal no ugro ̀ a va ju }e od mah je ho spi ta li -zo van. U krat kom ro ku oba vqe ne su po treb ne di jag no sti~ ke me to de,pre ci zno utvr |e no sta we krv nih su do va i pred lo ̀ e na ope ra ci ja ane u -ri zme aor te de sne no ge. Ova kom plek sna, zah tev na i ri zi~ na ope ra -ci ja, po seb no ima ju ci u vi du go di ne pa ci jen ta, tim skim ra dom va {ihstru {wa ka: hi rur ga, ane ste zi o lo ga, tran sfu zi o lo ga... oba vqe na je ve o -ma pro fe si o nal no. Ukup nom po zi tiv nom uti sku do pri ne la je na rav noeki pa se sta ra i me di cin skih teh ni ~a ra sa va sku lar nog ode qe wa. Ka kosa po ro di com `i vim u Be o gra du, kao i mo ja se stra, ni smo mo gli sva -ko dnev no da po se }u je mo oca. Ve li ku si gur nost nam je uli vao dr Mar -ko vi}, osta lo oso bqe i ja sne pro ce du re de fi ni sa ne uz utvr |e nu di jag -no zu. Po no san sam da je bol ni ca u Va qe vu iz ra sla u ozbi qan cen tarza le ~e we gra |a na okru ga Ko lu ba ra. Za i sta se ose }a vi dan na pre daku od no su na ne ka ra ni ja vre me na. Ve ruj te da mi po na {a we va {ih za -po sle nih vra }a na du da se vre di bo ri ti, u~i ti, bi ti pro fe si o na lac, po seb -no ako to za re zul tat ima opo ra vqe nog pa ci jen ta, spa sen `i vot, zdra -vqe na ro da. Sve stan da sve ni je ide al no, da sva ko dnev no re {a va te go -

mi lu pro ble ma ko ji ni su me di cin ske pri ro de, jo{ jed nom vamda jem u ime svo je fa mi li je pu nu po dr {ku i iz ra ̀ a vam za hval -nost za u~i we no u le ~e wu mog oca.”

......................................Le pe re ~i za be le ̀ e ne su i u pi smu na me we nom ti mu ko ji

ra di na mag net noj re zo nan ci, pre sve ga se stri Ta wi Jo va no -

vi} i dr Sa ši Te ti ko vi }u, ko ji ma se pa ci jent ki wa iz Zre wa ni -

na za hva qu je, po seb no na qu ba zo sti i po mo }i u ad mi ni stra -

ci ji, jer ne ki do ku ment ni je ima la kod se be pa ga je po {tom

po sla la. U pi smu je iz ra zi la i za do voq stvo {to je do bi la i do -

bar re zul tat pre gle da, ko ji je pro ~i ta la, uz, ka ko je na pi sa la,

su ze ra do sni ce. A to ple re ~i na {le su se i u pi smu upu }e nom

na adre su Do ma zdra vqa Va qe vo.

......................................„Na {e zdrav stvo u ovo pa kle no i te {ko vre me po tre sa ju

ra zni pro ble mi i ne ma {ti na, pa je vr lo ret ko, ali je isti ni -to, da ima i sve tlih pri me ra, kao i po hva la, za rad da na -{wih me di cin skih stru~ wa ka. Ovim pu tem se za hva qu jemSlu ̀ bi ku} nog le ~e wa i ne ge, na ~e lu sa dok tor kom Vi o -le tom Va si} ko ja mi je svo jim ne se bi~ nim za la ga wemolak {a la le ~e we mo je maj ke. Hva la joj za hte we i trudko ji je ulo ̀ i la da bi mo ja maj ka po sle po vre de ki~ me po -no vo ho da la i po no vo stu pi la svo jim no ga ma na sta zu `i -vo ta. Ta ko |e se za hva qu jem i Vi o le ti nim sa rad ni ci ma,qu ba znim mom ci ma i de voj ka ma ko ji pa ci jen te le ~e to -pli nom svo jih re ~i, svo jom do bro tom i po ̀ r tvo va wem.Mla da dok tor ka Vi o le ta Va si} je bi ser va qev skog zdrav -stva, ko joj se tre ba di vi ti i ko ju tre ba i dru gi da sle de. Ne -ka se na {e zdrav stvo i Vi, kao je dan od ~el ni ka, po no se{to u svom ko lek ti vu ima ju ta ko div ne vr hun ske stru~ wa -ke“, na vo di se u pi smu na slo vqe nom na uprav ni ka Do ma

zdra vqa, dr Bran ka Ka pe ta no vi }a.

11ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

[tampawe ovog broja pomogla

ZdrAVSTVENIK pripremili:

PR agencija Pristup – PR slu`ba ZC Valjevo

Dejana Je{i}, Branko Petrovi}

Pozivamo Vas da nas obave{tavate, da namdostavqate informacije i najavqujete aktivnosti,kao i da pi{ete za na{e glasilo.

Tel.: 295 372, pr@zcvaljevo.com

Zdravstveni centar Vaqevo

Obrena Nikoli}a 5,

14000 Vaqevo

www.zcvaljevo.rswww.dzvaljevo.rswww.dzljig.rswww.dzmionica.rswww.dzosecina.rs

Za vr {e nipr vi ra do viPr vi ra do vi na iz vo |e wu de taq nih hi dro ge o -

lo {kih is tra ̀ i va wa u ci qu pro na la ̀ e wa ge o ter -

mal ne vo de u kru gu bol ni ce su za vr {e ni. Ura -

|e na je bu {o ti na du bi ne 707 me ta ra, iz ko je se

iz li va 6,5 do 7 li ta ra vo de u se kun di, tem pe ra -

tu re do 35 ste pe ni, {to je pre ma re ~i ma Vla da -

na Ko tar ca, po mo} ni ka di rek to ra za teh ni~ ke

po slo ve, vi {e od o~e ki va ne tem pe ra tu re. Za iz -

vo |e we ovih ra do va, ko je je ten de rom do bi lo

pred u ze }e NIS-Naf ta gas, Zdrav stve ni cen tar je

do bio is tra ̀ no pra vo od stra ne Mi ni star stva `i -

vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa. Iz vo |e -

we ra do va su fi nan si rao je Fond za za {ti tu `i -

vot ne sre di ne. Vla dan Ko ta rac ka ̀ e da sle de }i

ko rak tre ba da bu de iz ra da no vog pro jek ta de -

taq nih hi dro ge o lo {kih is tra ̀ i va wa za jo{ jed nu

lo ka ci ju u kru gu bol ni ce i tra ̀ e we no ve do zvo -

le od nad le ̀ nog Mi ni star stva za taj po sao. Ko -

li ~i na vo de iz dve bu {o ti ne bi la bi do voq na za

po tre be ge o ter mal ne ener ga ne, jer je ciq ovih

ra do va pro na la ̀ e we ge o ter mal ne vo de ko ja bi

se ko ri sti la za gre ja we i hla |e we bol ni~ kog

kom plek sa po mo }u to plot nih pum pi, ob ja {wa -

va Ko ta rac.

Pi sma za hval no sti