Tura na Vranje Projekat finansiraEvropska unija

/NEMALAGANJE/

Vranje je mali grad na obali male Vranjske reke, ali mnoge priče o Vranju u vezi su baš sa vodom. Vranajci se sećaju: pre vodovoda, društveni život Vranja dešavao se na česmama - tusu se širili abrovi, gledalo se u oči i ispodoka, tu se družilo i zaljubljivalo. Najpoznatijevranjske česme: Đerenka, Mačkina česma,Bela česma, Česma kod Tasinog mlina, Gradska česma – kriju tajanstvene ljubavne priče. Još priča čuvaju i, pomalo zaboravljeni, ali i dalje prelepi Hamam, Krstata džamija, Haremluk i Selamluk -mesta na kojima su se susretale i prepli-tale kulture ljudi koji su u Vranju živeli.

TURANAVRANJE

Vranje je, takođe, grad tužnih, neostvarenih ili zabranjenih ljubavi, opevanih u pesmama nadahnute pesmopojke Stane Karaminge, u delima Bore Stankovića, u usmenim predanjima… Vranjanci iz priča pamte: Beli most i Ajšu i Stojana, Dimitrija i Stanu, Koštanu, Gazda Mitketa, Tomču i Sofku, Đerzeleza i Lepu Vranjanku… Pamte i ledenu vodu s Kazanđola, kojom se punio bazen DELFIN, centar svih letnjih zbivanja i okupljanja, i vrelu vodu bazenčeta u Vranjskoj banji, u kojoj se može skuvati jaje. Vranjanci se sećaju Britanke, doktorke Izabel Emsli Haton, koja je lečila vranjske pacijente; Amerikanke Mis Helen King, direktorke doma za decu bez roditelja; i Mis Vide Metson, vaspitačice. One su godinama brinule o štićenicima Amerikanskog doma. Sećaju se doktora Franja Kopše, koji je osnovao vranjsku bolnicu, prvo pevačko društvo, doneo prvi klavir u Vranje, učio Vranjance pčelarstvu i kalemljenju i doneo prvi celer, kelerabu i kelj u Vranje. Ovi ljudi, iako nisu bili Vranjanci, deo svog života poklonili su Vranju, a Vranje poneli sa sobom... Dobro obavešteni znaju da se prvi tenis u Vranju igrao još 1903. na inicijativu tadašnjeg turskog konzula; da su tadašnji dečaci posmatrali ovaj „čudnovati sport“

i skupljali loptice; a 1923. godine isti ti dečaci, sada diplomirani lekari i pravnici, uz veliku pomoć vranjanskog veletrgovca Jovana Jankovića Lunge, izgradili su prvi pravi teniski teren na prostoru današnjeg parka. U znak zahvalnosti prvi teniski tim nazvali su LUNGA. Pamte Vranjanci i poigravaju se jezikom i gramatikom, s lakoćom se prebacujući sa maternjeg i književnog, u školi naučenog, na vranjanski, u kom caruju laki padeži i aorist, deminutiv-pošalice i golema slova.Mladi Vranjanci danas pohađaju čuvenu vranjsku Gimnaziju, koju su, zbog ugleda i viđenih profesora mnogi zvali Akademija. Zamalo da je, zbog siromaštva, ne završi Bora Stanković, po kome danas Gimnazija nosi ime. Ne zaboravljaju Vranjanci ni čuvenog trubača Bakiju Bakića, koji je proslavio vranjsku trubu. Gornja čaršija zahvaljujuću njemu u svakoj mahali ima po jedan uspešan orkestar, a Bakijini naslednici na trubi sviraju nove i stare melodije. Ima Vranje još mnogo toga za pamćenje, od „Moravčeta“ i „Koštane“ do „Gradske meane“, od Simpa do Duvanske industrije, preko onog najvažnijeg - ljudi koji su činili grad i koji ga čine danas. Vranjanac je svako ko ne ode lako.

GRADSKI PARK VranjeKneza Miloša 58

/Šta spaja bolnicu, klavir, horsko pevanje,

kelerabu i celer?Doktor Franjo Kopša, naravno.

/

AMERIKANSKI DOMGavrila Principa 9

/Mis King, Amerikanka i Mis Mejkon, Škot-

lanđanka, stvorile su porodicu deci bez roditelja između dva rata. Zato Vranjanci

danas imaju familiju po cel’ svet./

BAZEN DELFINnaselje Tulbe,ugao Otona Župančiča i Zlatiborske

/Danas se kraj bazena selfiramo, a u

„Delfinu” smo plivali ne samo delfin, već i kraul, i prsno, i leđno, i sa dasku, i sa grč u nogu. Uz bazen se celodnevno družilo,

piknikovalo, skakalo i dovikivalo./

BELI MOSTCrnogorska ulica

/Vranjski mostovi su čudo: spajaju ljude i obale danas, razdvajali su zaljubljene

nekad...Što lepši most = tužnija ljubavna priča.

Joj./

ČESMA ĐERENKASinđelićeva 13

/Vranjske česme bile su Fejsbuk i

Instagram prošlosti.Što se neje zbilo na česmu,

neje se ni desilo!/

GORNJA ČARŠIJATrg Bakije Bakića

/Veselje na sve strane! Šijem, šminkam,

friziram, koljem, derem - Kole Raćipović, živa legenda Vranja, najbolji šminker na svetu! Da bi napravio umetke za kosu i

konju je grivu ošišao! A, u Gornjoj čaršiji svaka mahala ima svoj trubački bend!

/

HAREMLUKPionirska 1

/Nekad harem, arhiv, depo, restoran;

danas muzej, koji čeka eksponate da bi svečano otvorio svoja vrata.

/

VRANJE/Učesnici radionica/Kristina ManasijevićJovana PetrovićNatalija DimićMiljana PetkovićAnastasija StamenkovićZorana StojevićMladen VeličkovićDanijel SpasićVukašin CvetkovićAna ZdravkovićMelvin ArsićMilica StankovićAnastasija MitićNatalija StojanovićMarko DejkovićStaša AleksićMilica VorkapićMina TotićSanja StojilkovićVuk ZlatkovićMinja CvetkovićDanica SpasićLena Stanković

/Voditelji radionica/Ivana Bogičević LekoMiloš JankovićJelena RanđelovićSanja Stamenković

Ova knjižica štam

pana je uz finansijsku podršku Evropske unije. G

rupa 484 odgovorna je za sadržaj knjižice i izraženi stavovi ne m

ogu se smatrati stavovim

a Evropske unije.

Izdavač/Grupa 484, Vladimir Petronijević

Lektura/Tamara Cvetković

Dizajn/Mane Radmanović

Tekst/Ivana Bogićević Leko

Beograd 2020.