01 - Zdravstvenik 01 - Zdravstvenik.qxd · prvo za isplatu dospelih dugova, to je {est mese~nih rata po ugovoru o dugotrajnom odr`avanju opreme, koji je bio tri godine, i drugo za

ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

U ovombroju:

Presudan je timski rad

strana 11

Prevencija rakadojke

strana 5

Stru~ni susretistrana 8

Novine Zdravstvenog centra ValjevoBroj 45 • Avgust/Septembar 2011.

„Karavan zdravlja” u Valjevu

Finansiranje u zdravstvu

Generalni direktor ZC Valjevo prim. dr Ilija Tripkovi} po ~e tk om septembra se obratio novin arima iukazao na niz problema koji se prvenstveno odnose na finansiranje. U me|uvremenu je do{lo do prvihposledica tog problema, jer je po~etkom oktobra do{lo do raskida ugovora i to za odràvanje ra di ol o{ -ke opreme sa kompanijom Si em ens. To je bio povod jo{ je dnog obra}anja javnosti, kada je drTripkovi} naglasio da je pr oblem finansiranja u zdr avs tvu Srbije alarmantan:- Nemamo pravo da ne uka e mo pa`nju na to, posebno {to mi slimo da se u celoj Republici nea -dekvatno razgovara o problemu koji je evidentno ogrom an, pri tome ne umanjuju}i zna ~aj onoga {toje dominantno sa da, kada pri~amo o zdravstvu, a to je skretanje pa`nje na korupciju, koja je sigurnoprisutna, ali problem pruànja zdravstvene za{tite i potencijalnog ugroàvanja zdravstvene za{tite zbognedostatka sredstava je po meni mnogo ve}i. Srbija je zemlja koja za zdravstveno osiguranje izdvajasvega 220 evra po stanovniku, a ovih dana je rebalansom budèta Srbije smanjen obim sredstavaRepubli~kom fondu za 2,7 milijardi dinara. Tako dolazimo u poziciju da vi radite, zaduùjete se,pruàte usluge osiguranicima, a da jednostavno nema sredstava i ne znate kako da iza|ete iz te pozici-je. Jedna od alarmatnih situacija je raskid ugovora sa kompanijom Siemens, koji se odnosi na servisir-anje aparata, a jednostavan razlog je neredovno pla}anje. Taj isti problem se vrlo brzo moè desiti sadrugom velikom kompanijom, a to je Naftna industrija Srbije.

Nastavak na strani 2

Povodom obeleàvanja Sve ts -kog dana srca i Svetskog danaprava javnosti da zna, u or -ganizaciji Udruènja „Kl ubZdravlje” iz Beograda u Ed uk -ati vnom centru je od rà na tri -bi na „Zdravlje nije sve, ali bezzdr avlja – sve je ni {ta”. To jeprv a tribina u ok viru projekta„Ka ravan zd r avlja”, koji }e una rednom periodu obi}i dv an -ae st gra dova {irom Srbije. Os no vni cilj bilo je predstav lj a njeEvropske povelje o pravima paci-jenata i web portala „Zdravoskop”(w w w.zdr av os k o p.rs), koji se ~ita u36 zemalja {i r om sveta i koji je uprotekla tri meseca posetilo milionlju di. Svetski dan srca u na{oj us ta -no vi je obeleèn i konferenci-jom za novinare, na kojoj jebilo re~i o zna~aju obeleàvan-ja ovog datuma i novinama uva ljevskoj kardiologiji.

Nastavak na strani 3

Pokloni~ko putovanje

strana 16

2 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

- Dijagnosti~ki aparati normalno fu nkcioni{u u ovom tr e nu tku,s obzirom na to da su bili predmet odràvanja ~it av prethodni peri-od, tako da se nadamo da u nekom narednom kratkom periodu ne -}e biti problema, ali posle toga, po {to vi{e nemamo generalni ug ovoro odràvanju opreme, svaki iznenadni kvar na aparatima moè pr -ouzrokovati dugotrajne zastoje ukoliko ne obezbedimo sredstva,prvo za isplatu dospelih dugova, to je {est mese~nih rata po ugovoruo dugotrajnom odràvanju opreme, koji je bio tri godine, i drugo zaavansno, ili neki drugi na~in pla}anja za potrebne intervencijeaparata koji ne budu u funkciji – kazao je dr Ilija Tripkovi} prilikomobra}anja medijima povodom problema finansiranja i raskida ugov-ora za odràvanje radiolo{ke opreme sa kompanijom Sie mens.

On je dodao da je ustanova pri nu|ena da {tedi aparate, presvega zbog hitnih slu~ajeva, tako da }e i pregledi biti redukovani,posebno za korisnike van podru~ja Kolubarskog okruga. Isti prob-lem se moè dogoditi i sa ostalim aparatima u bolnici i prilikompruànja i ostalih usluga, poput usluga u angio-sali, upozorio je drTripkovi} i rekao da su sve to razlozi upu}ivanja brojnih dopisa iRepubli~kom fondu za zd ra vst ve no osiguranje i Ministarstvuzdravlja, pored ostalih i obave{tenje o tome da je za redovno

odràvanje i funkcionisanje valjevske bolnice potrebno okodvanaest miliona dinara, dok se iz RFZO prenosi duplo manje. Jo{prilikom prvog obra}anja medijima po~etkom septembra, dr IlijaTripkovi} je rekao da nije potpisan zavr{ni obra~un sa Republi~kimfondom za zdravstveno osiguranje za pro{lu godinu.

- Zavr{ni obra~un nismo potpisali zato {to su na{e usluge kojesmo njima dali u pojedinim stavkama bile znatno vi{e od novca kojije on opredelio. Fond je traìo da se na kraju godine, kao i na krajusvake godine, to prebaci na teret nas, {to nije ni logi~no, ni ekonom-ski opravdano. Mi od Republi~kog fonda potraùjemo oko 40 mil-iona dinara, koje od nas potraùju veledrogerije, a od njih farma-ceutska indistrija, koja je sada na{la jednostavan, zakonski mogu}na~in, da zalo`na prava preda svojim poslovni bankama, koje nas-tupaju kao potraìoci. Vi tako imate surove ekonomske uslove kaoustanova na trì{tu, razgovarate sa poslovnom bankom, nematepravo reprograma ili ne{to drugo, zato {to se finansirate iz budètakoji garantuje i obe}ava zdravstvenu za{titu za 180 hiljada stanovni-ka Kolubarskog okruga, a obezbedio je sredstva za 150 hiljada, a iona nisu dovoljna – rekao je tada dr Tripkovi} i ukazao na drugiveliki problem, a to je naplata usluga korisnicima bez zdr avs tv e nog

osiguranja, kojih je u Ko lub ars -kom okrugu 22.958, a u ovomtrenutku na{a ustanova potraùjesredstva u iznosu od 20 miliona odpravnih ili fizi~kih lica, koja nisuimala zdravstvenu za{titu, po bilokom osnovu.

Kada je u pitanju izlazak izkrize u zdravstvu, koja }e pogodi-ti gra|ane i koja se ose}a i udrugim zdravstvenim ustanovama,dr Ilija Tripkovi} kaè da re{enjapostoje, a po njemu su to Zakon oprivatnom i javnom partnerstvu,racionalizacija procesa, dopunskirad i dopunsko osiguranje.

Finansiranje u zdravstvu

Neispunjeno zave{tanje[ta se de{ava sa aktom o osnivanju „Fondacije Milorada Karamarkovi}a“? Ovo pitanje je prim. drIlija Tripkovi}, direktor ZC Valjevo, postavio i prilikom obra}anja javnosti, i Kancelariji za slobo-dan pristup informacijama od javnog zna~aja. Zvani~an odgovor je stigao i objavljen je na na{emsajtu, uz priloène odluke, izmene odluka itd. Fond je zapravo osnovan, u me|uvremenu i reg-istrovan, ali imovina ve}inom izgubljena. Povod za pokretanje ove teme bio je oglas za prodajuKluba vojske u Poàrevcu, koji je deo imovine u tom gradu i Beogradu, koju je pokojni trgovacMilorad Karamarkovi}, rodom iz Leskovica, testamentom ostavio Valjevu. Prema testamentu, gradValjevo je imao obavezu da obrazuje Fond i to za izgradnju valjevske bolnice, koji }e nositi imepokojnog trgovca, a kojim }e upravljati gradona~elnik, episkop i predsednik suda. Dr Ilija Tripkovi}je naglasio da zave{tanje Milorada Karamarkovi}a nije ispunjeno i upozorio da se, ukoliko se neposveti vi{e brige o svojoj imovini, sli~na situacija moè dogoditi i sa objektima izgra|enim iz sred-stava samodoprinosa gra|ana Valjeva.

Obra}anje medijima

3ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

- Tematika koju mi obra|ujemo je prvenstveno pravna za{tita ipravni aspekti za{tite pacijenata, to je za{tita ìvotne sredine, odnosprema pacijentu sa svakog stanovi{ta, eti~kog, stru~nog. Ovo je ne{to{to mi radimo, i ~emu treba da se priklone, u nekom svom interesu,ne samo pacijenti, nego i lekari, svo stru~no osoblje. Dakle, ne vidi-mo sebe kao bilo kakav antilobi, bilo ~iji, nego jednu strukturu koja}e otvoreno govoriti o svim aspektima zdravstva, bez ikakvihko~nica- rekao je Milorad Petrovi}, urednik web portala“Zdravoskop”, predstavljenog na tribini koju je Udruènje “KlubZdravlje” iz Beograda odràlo prvo u Valjevu, u okviru projekta“Karavan zdravlja” koji }e obi}i dvanaest gradova Srbije.

Ovaj portal se ~ita u 36 zemalja {irom sveta i u protekla trimeseca ga je posetilo milion ljudi. Na tribini je posebno bilo re~i oEvropskoj povelji o pravima pacijenata, koja je usvojena jo{ 2002.godine.

- Ve}ina evropskih zemalja je na osnovu Evropske poveljekrenula u reformu zdravstva, tako da su ti sistemi me|usobno harmo-nizovani. To je jedan temeljni dokument koji Srbija jeste potpisala,ali ga nije ratifikovala, to je ne{to {to bismo morali da uradimo unarednom periodu. Na osnovu tog dokumenta, ve}ina zemalja jedonela Zakon o za{titi prava pacijenata, uklju~uju}i sve zemlje uokruènju. Da bismo sve to sproveli moramo prvo da se sa tim upoz-

namo, to je jedan vaàn me|unarodni dokument, koji je harmonizo-van sa drugim dokumentima i preporukama Svetske zdravstveneorganizacije i on otvara prostor da se zapravo harmonizuju svi ti stan-dardi, tehni~ki i profesionalni, sa onim {to su ljudska prava, jer mi tunegde upravo najvi{e i kasnimo. Evropska povelja je definisala ta~no~etrnaest prava pacijenata. Prema analizi na{ih pravnika, kod nas jeod tih ~etrnaest implementirano deset. Jedno novo pravo je nedavnoimplementirano, a to je pravo o po{tovanju pacijentovog vremena ito je ta~ka sedam Evropske povelje, ali vidimo da se u praksi ba{ i neprimenjuje. Ta~ka pet govori o pravu na izbor, koje mi jo{ uveknemamo, samim tim {to ne moèmo da se pod istim uslovima le~imou privatnom, kao i u dràvnom sektoru – kazala je Zorica Markovi},predsednik Udruènja “Klub Zdravlje”.

Prim. dr Ilija Tripkovi}, direktor ZC Valjevo, govorio je o tomekako cela ova pri~a izgleda iz ugla zdravstvenih radnika.

- Ekonomska situacija u zdravstvu i povelja su u velikoj kon-tradiktornosti. Apsolutno podràvamo Evropsku povelju kaozdravstveni radnici, ali moramo da postavimo jedno pitanje kako}emo mi sa Poveljom, koja je najluksuzniji auto danas u Evropi mo}ida se suprotstavimo onome {to jeste istina, a to je da mi imamomogu}nost da vozimo jednog dobrog fi}u. êtrnaest stavova uEvropskoj povelji su jako zna~ajni i jedan od njih se odnosi na ino-vacije. Pacijent ima pravo na inovacije, primenu novih tehnologija isvega ostalog, a mi u ovom trenutku znamo i svi nagove{tavaju dasamo kroz odràvanje opreme Srbiji nedostaju ogromna sredstva,svim zdravstvenim ustanovama, da bi mogli to da odrade. Pored toga,kaè se da pacijent ima pravo na zadovoljstvo. Da, on ima pravo naedukovanog, zadovoljnog zdravstvenog radnika. Koliko je sve tosada u drugoj suprotnosti u jednoj zemlji koja 220 evra izdvaja zazdravstvo u odnosu na zemlje koje izdvajaju i do sedam-osam hilja-da dolara po glavi stanovnika. Moramo na}i meru da u onome {tokaèmo, a to jeste prihvatanje Rimske povelje, isto tako kaèmo istvaranje preduslova da se mogu realizovati svi stavovi iz te Povelje– poru~io je dr Tripkovi}.

O osnovnim pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iizmenama Zakona obaveznog zdravstvenog osiguranja i Zakona ozdravstvenoj za{titi, pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja,kao i novoj zdravstvenoj knjiìci sa ~ipom, koja }e prvo biti primen-jena u Valjevu, govorila je Marija Nenadovi}, iz Filijale Republi~kogfonda za zdravstveno osiguranje u Valjevu.

Interesantnom diskusijom zapravo je ukazano na osnovnuporuku tribine, a to je da “zdravlje nije sve, ali bez zdravlja sve jeni{ta”.

„Karavan zdravlja” u Valjevu

Tribina u Danu srca

Fond za srcePored tribine u okviru „Karavana zdrvalja“, Svetski dan srca je

obeleèn i konferencijom za novinare, na kojoj je bilo re~i o zna~ajuobeleàvanja tog datuma i novinama u valjevskoj kardiologiji. DrJovan Balinovac, {ef Kardiologije, kazao je da taj datum ove godineima jedinstven slogan - „Jedan svet, jedan dom, jedno srce“, kojiukazuje na veliku zastupljenost kardiovaskularnih oboljenja, od kojihsvake godine u svetu umire preko17 miliona ljudi. Kada su u pitanjudijagnostika i le~enje bolesti srca, svakako da je zna~ajno otvaranjeangio-sale u valjevskoj Bolnici, o ~emu je govorio konsultant doc. drBranko Beleslin, iz Klinike za kardiologiju KCS.

- Valjevo je prvi centar van velikih centara koji je dobio salu zakateterizaciju, koja je zna~ajna ne samo za Valjevo, ve} Kolubarskiregion i {ire. Za manje od godinu dana broj ura|enih intervencija uValjevu je na nivou svih velikih centara, a meni je zanimljivo i to {to jeza manje od godinu dana ovo postao ne samo centar gde se to radi, negoprakti~no i centar obuke, tako da smo ovde imali doktorku iz U ica, gde}e uskoro po~eti da radi angio-sala – kazao je doc. dr Branko Beleslin.

Na konferenciji su govorile i dr Irena Mati} i dr Marija Mirkovi}, a dr Jovan Balinovac je u zaklju~ku konferencije kazao na to da svakanovina inicira uvo|enje novih metoda, potrebu za novim aparatima, edukacijama, {to podrazumeva i ve}e tro{kove, potrebe za materijalom, takoda je najavio da bi uskoro biti trebalo da bude osnovana Fondacija “Evro za srce”, kako bi se na taj na~in obezbedilo dovoljno novca za nabavkuneophodne opreme i materijala, jer su potrebe znatno ve}e od sredstava koja opredeljuje dràva.


Dr Marija Mirkovi}, {ef Koronarne jedinice Zdravstvenog centraValjevo, nakon edukacije u Institutu za kardiovaskularne bolesti„Dedinje“, po~ela je da u svojoj ustanovi radi stres ehokardiografije – far-makolo{ki test. Obuku za primenu ove neinvazivne kardiolo{ke dijagnos-ti~ke metode pro{la je i vi{a medicinska sestra Miroslava Jeremi}.

- Ovo je neinvazivna kardiolo{ka dijagnosti~ka metoda, koja seradi na ultrazvu~nom aparatu srca, i kojom se ispituje segmentnapokretljivost zidova srca. Ve} duè vreme se ova metoda koristi u

ve}im klini~ko-bolni~kim centrima, gde je zastupljena invazivna kar-diolo{ka dijagnostika, gde se rade koronarografije. Kod nas se potre-ba za ovom metodom ukazala otvaranjem angio-sale i primenominvazivne kardiolo{ke dijagnostike. Na ovaj na~in se testiraju paci-jenti posle prebolelog akutnog infarkta i ugra|enog stenta, da bi seprocenila potreba za ponovnom revaskularizacijom miokarda ako jepotrebno, zatim, pacijenti sa sr~anom slabo{}u i prebolelim akutniminfarktom, da bi se odredila vijabilnost miokarda, tj. „da li ima jo{vitalnog tkiva miokarda“, kao i kod pacijenata koji ne mogu da uradetest fizi~kim optere}enjem na pokretnoj traci, bilo da se radi o asimp-tomatskim pacijentima koji imaju promene na testu ili su to pacijen-ti sa povredama kuka, nogu itd. Cilj metode je da se uo~e ispadi upokretljivosti segmenata zidova leve komore (17 segmenata), jer jesvaki segment vezan za odre|enu koronarnu arteriju koja ga ishran-juje. Na osnovu toga se vidi i procenjuje koja je arterija u pitanju, dali ne{to {to je nepokretno, pri testu postaje pokretljivo, {to zna~i davredi pacijenta uputiti na revaskularizaciju miokarda. Ova metoda jevrlo zna~ajna za dijagnostikovanje, ali postoji i rizik od komplikaci-ja, tako da je potrebna pripravnost ekipe za CPR, ako zatreba.Farmakolo{ki test se radi sa razblaènim dobutaminom, uz pra}njerada srca na ultrazvu~nom aparatu, pod kontrolom EKG moni-toringa, kontrolom krvnog pritiska i u pripravnosti defibrilatora iantiaritmika, upravo zbog tog rizika od eventualnih komplikacija –objasnila je dr Marija Mirkovi}.

Unapre|enje kardiolo{ke dijagnostike

U okviru aktivnosti Ministarstva zdravlja, kroz projekat “Razvojzdravstva Srbije – dodatno finansiranje” u toku je realizacija teorijskihobuka za sprovo|enje popisa medicinske opreme, koju obavljame|unarodna konsultantska firma CEO TBS Se. Tako je u Eduk ativ -nom centru Bolnice Valjevo odràna obuka za zaposlene na tehni~komodràvanju medicinske opreme u ovoj ustanovi.

Edukaciji su prisustvovali Gianluca Marcaccioli, Project Manager,konsultant Sr|an \uri}, dok je prakti~an deo obuke bio poveren MarkuPani}u.

- Svrha ovog projekta je da se do|e do informacija o realnom stan-ju opreme u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. To je svakako neophod-no i zbog planiranja i zbog eventualnih vanrednih situacija, da se zna gde{ta ima, kako i gde smestiti ljude, kakvu pomo} moèmo ukazati, {to smo

zapravo i uvek trebali da imamo. U poslednjih dvadeset godina mnogotoga je u{lo kroz donacije, nije registrovano, nije uklju~eno, nema doku-mentaciju, nisu obu~eni ljudi i to vrlo te{ko neko moè da koordinira i dasa tim upravlja ako ne postoji baza podataka {ta imamo, u kakvom jestanju, gde se nalazi, zbog ~ega radi lo{e ili ne radi, itd. Zna~i, to je osnovnicilj ove aktivnosti i ja se nadam da }e ljudi koji rade u ustanovama iodgovorni su za odra|ivanje tog dela posla da savesno odrade svoj inven-tar, unesu podatke kao {to se od njih traì, da moèmo da napravimo tajcentralni informacioni sistem koji }e imati u sebi sve te podatke i koji }emo}i da nam sluì i za nove investicije, a ja se nadam da bolja vremenamoraju da do|u. Pojavljuje se da se u nekim ustanovama koje su blizuponavljaju aparati veoma skupi i zahtevni, a sa druge strane u drugomdelu u Srbiji mi ih nemamo. Prilikom planiranja, ako se desi neka nesre}akao {to je zemljotres, velika saobra}ajna nesre}a, neko u tom sistemumora da zna {ta ima u Valjevu, {ta u Uìcu, [apci, Kraljevu, Kragujevcu,i da prema tome koordinira u zavisnosti koliko ima povre|enih. Ja senadam da }e ljudi u zdravstvenim ustanovama shvatiti da je njihov deo uovoj aktivnosti veoma bitan da bi to sve moglo da funkcioni{e – objasnioje Sr|an \uri}, konsultant firme TBS Group.

Popis medicinske opreme

DonacijaValjevska Bolnica je dobila 15 invalidskih kolica u okviru

donacije Fonda Njenog Kraljevskog Viso~anstva Princeze KatarineKara|or|evi}. Bolnicama i udruènjima iz ~itave Srbije polovinomseptembra je u Belom Dvoru podeljeno ukupno 280 invalidskih koli-ca. Sredstva za ovu donaciju prikupljena su na humanitarnomdoga|aju „Veli~anstveno ve~e nade“, koji su u Kaliforniji u julu 2006.godine zajedno organizovali Njihova Kraljevska Viso~anstvaPrestolonaslednik Aleksandar II i Princeza Katarina, Fond Ana iVlade Divac, Rotari klub Niles i Fondacija vil~eirs. Vrednost donaci-je za Bolnicu Valjevo je 90.000 dinara.


U Edukativnom centru je po~etkom avgusta odràn seminar oosnovnim elementima skrininga i prevencije raka dojke, na kome jegovorila Sumiko Yoshida, vi{i volonter Japanske agencije zame|unarodnu saradnju – JICA. Gosti valjevske Bolnice bili su iMichiko Fusimoto i Masayuki Aoki, konsultanti na projektu

Unapre|enja skrininga i prevencije rakado jke u Srbiji, zajedno sa njihovim sa ra -dn ikom Milo{em Raj{i}em. Na samompo ~etku skupa re~eno je da se tema se -m inara odnosi na ustanove koje realizu-ju skrining u okviru projekta Japana i ci -lj na grupa su zaposleni koji nemaju isk -us tva u mamografiji, me|utim, na gl a{ -eno je da kolege u Valjevu imaju dostaisk ustva, tako da je osnovni cilj ovog su -sr eta bio prikupljanje neophodnih po da -ta ka i dokumentacije koja se ovde ko ri -sti, jer u Srbiji jo{ uvek ne postoji sr e| -ena dokumentacija za skrining raka do -jke. Sumiko Yoshida je podelila materijalpod nazivom „Uputstvo za pregled ra kadojke u prefekturi Ibaraki“, koji sekoristi kao jedna od referenci za „Na cio -nalni program prevencije raka dojke uSrbiji“ i trenutno je u fazi izrade osnovanacrta realizacije skrininga. Ona je za m -oli la kolege u Valjevu, koji se bave pro -bl emom dojke, da dobro prou~e materi-jal, kao i predlog nacrta i daju svoje sug-estije, kako bi zajedno napravili kv-ali -te t no uputstvo za realizaciju grupnih pr -egleda koje }e mo}i da se primenjuje i uustanovama koje imaju tek po~etnoiskustvo u mamografiji. Tekst uputstva

}e biti razmatran u Ministarstvu zdravlja. Na{a ustanova je u okviru donacije Vlade Japana dobila digi-

talni mamograf, a neophodnu opremu za prevenciju raka dojke uokviru donacije Vlade Japana dobilo je ukupno 39 zdravstvenihustanova u Srbiji.

Prevencija raka dojke

Sa japanskim konsultantima

Na digitalnom mamografu, koji je donacija Vlade Japana na{ojustanovi, do sada je ura|eno preko 500 mamografskih pregleda. Naovom aparatu rade tri lekara, dr Nade`da Saji}, dr Slavica \or|evi} i dr\uro Mihajlovi} i tri tehni~ara, Ljubica Jankovi}, Vesna Vilotijevi} iGordana Savi}. Dr Nade`da Saji} kaè da je za na{u ustanovu privilegi-ja {to ima jedan takav najsavremeniji aparat.

- Na ovom aparatu nam je taj softver omogu}io da uo~imo nekepromene koje na prethodnom nismo mogli, tako da nam to olak{avadijagnostiku i malih promena koje su veoma bitne, {to i jeste cilj da sepromene uo~e u ranoj fazi, kada je bolest izle~iva. Poseban programuo~avanja tih mikrokalcifikacija koje su neki po~etni, inicijalni stadijumbolesti je ovde mogu}, kao i dalja dijagnostika, hirur{ka dijagnostika. Za

sada preglede zakazujemo istim tempom kao iranije, ali od idu}e godine, kada nam budu do{limladi radiolozi, verovatno }emo omogu}iti radu dve smene, samim tim i ve}i broj pregleda.Ina~e, dijagnostika dojke je jedna od najteìhradiolo{kih dijagnostika, i po mom mi{ljenju,veoma malo pa`nje se tome pridaje, jer jeveoma kompleksna, ène su jako osetljive, takoda ova dijagnostika traì dosta napora, truda ivremena da u jednom dolasku do|emopribli`no do neke definitivne dijagnoze. Nijemogu}e sve karcinome mamografski dijagnos-tikovati, tu je nekada neophodan i ultrazvu~nipregled, {to vremenski produàva period dodefinitivne dijagnoze – kaè dr Nade`da Saji} idodaje da je u dijagnostici karcinoma dojkepotrebno raditi i magnetnu mamografiju, kao ibiopsije promena, jer jedna metoda nije stopos-totna dijagnoza.

Ona nagla{ava da je u razvijenim zemlja-ma karcinom dojke jako zastupljen, {to se moèpovezati i sa boljom dijagnostikom, ali jesvakako blagovremenim javljanjem lekaruizle~enje mogu}e. Tako se i u na{oj zemlji plani-ra realizacija skrining programa, koji }e svakakodoprineti da se i lo{e statisti~ke brojke promene.

Pregledi na najsavremenijem aparatu

Koliko je zna~ajno otvaranje angio-sale u na{oj ustanoviposebno se pokaè kada treba pomo}i pacijentu sa akutnim infark-tom miokarda, koji ne bira ni vreme ni mesto kada }e se nekomedogoditi. Tako je nedavno pomo} ukazana {ahisti koji je infarktdobio tokom odràvanja turnira u Valjevu. Pri~a o tome i zahval-nost osoblju valjevske Bolnice zabeleèni su i na sajtu [ahovskogsaveza Srbije. Iako to mnogi u {ali nazivaju promocijom“zdravstvenog turizma”, istina je da je ovakva sala zaista bila neo-hodna, {to potvr|uju i na{i konsultanti, uz napomenu da njenemogu}nosti treba da budu iskori{}ene jo{ vi{e.

- Te sale omogu}avaju intervencije, ne samo na srcu, nego i naperifernim krvnim sudovima, mislim prevashodno na karotidnearterije, zatim na druge arterije grana luka aorte, imate intervencijena bubre`nim arterijama, koje mogu da se rade i na kardiolo{kimma{inama, ali je slika mnogo bolja kod ovih kombinovanih ma{ina,a imate i mogu}nost da se rade intervencije na donjima ekstremite-tima, {to je jako va`no. I broj tih bolesnika je jako veliki, po statis-tikama vi danas imate da, npr. pacijenti koji imaju sr~ane smetnje,imaju preko 40 – 50 odsto perifernu vaskularnu bolest. Drugimre~ima, onaj ko ima o{te}en jedan arterijski sliv ima veliku {ansu daima o{te}en i drugi arterijski sliv, ali obi~no je jedan dominantnoo{te}en. Jako je va`na i prognoza i le~enje sr~anih bolesnika, kolikonjih ima perifernu vaskularnu bolest, u kom je stepenu razvijena,tako da je i prognoza njihova razli~ita, posebno ako jo{ imaju i dija-bet. U tome je i zna~aj {irenja angio-sala i mogu}nosti rada na per-ifernim krvnim sudovima. Po{to vi ve} to radite i prethodnih godina,ovo je prilika da se sa ovom ma{inom koja ima lepe mogu}nosti tajproces pro{iri. Naravno, potrebna je edukacija kadra i strpljenje –kaè prof. dr Dragan Sagi}, iz Instituta za kardiovaskularne bolestiDedinje i nagla{ava da je snabdevenost materijalom problem u celojSrbiji i smatra da bi upravo iz tog razloga trebalo voditi ra~una okori{}enju stentova za lekom, strogo prema indikacijama.

Da je pored otvaranja sala va`no obezbe|ivanje neophodnogmaterijala, kao i dobra edukacija stru~njaka ukazao je i doc. drGoran Stankovi} iz Klini~kog centra Srbije. On smatra da su to tripovezane stvari koje su neophodne, a tako je i u ostalim zemljama

sveta. U Komitetu za trening i edukaciju Evropskog udruènja kar-diologa, ~iji je ~lan i doc. dr Stankovi}, upravo se rade propozicije zaedukaciju kadra u interventnoj kardiologiji, po kojima }e edukacijabiti dvogodi{nja. Doc. dr Goran Stankovi} je jo{ 2000. godine bio ujednoj od najboljih bolnica iz oblasti intervetne kardiologije uMilanu, gde je radio sa eminentnim stru~njacima. Va`no je naglasitida je i ~lan borda Evropskog udruènja za suènje na ra~vama krvnihsudova, kao jedan od {est stru~njaka Evrope koji iz te oblasti radeedukacije {irom sveta, a do sada je edukacije radio u preko pedesetzemalja. Takvo iskustvo svakako je povod za pitanje o tome gde sena{a zemlja nalazi u odnosu na Evropu i svet, na {ta je odgovorio:

- Iako smo pre desetak godina bili daleko iza nekog standardale~enja koji je tada postojao u razvijenim zemljama, mi smo danasuspeli da u le~enju tih najteìh bolesnika, a to su bolesnici sa infark-tom, dostignemo i ~ak prestignemo ve}inu tih zemalja Evropskeunije, pre svega zbog programa „Stent for life“. To je inicijativaEvropskog udruènja kardiologa koje je izabralo nekoliko zemaljasa visokom u~estalo{}u sr~anih infarkta da promovi{e i da pod-stakne {to efikasnije i brè le~enje ovakvih bolesnika. Mi smo u

poslednjih par godina zna~ajno pove}ali broj bolesnika koji se le~eu sali za kateterizacije srca i mislim da smo sada na dobrom putu dasa tako velikim brojem intervencija steknemo neki renome uEvropskoj uniji, da postanemo jedan od referentnih centara za njih,kao {to su to oni bili pre samo desetak godina za nas. Sve je vi{eklini~kih studija koje se nama predlaù i upu}uju, jer zbog velikogiskustva koje imamo, sad imamo i bolje direktne rezultate u odno-su na ve}inu njihovih centara. Npr. samo u Milanu, koji ima oko 4,5miliona stanovnika ima 36 sala za kateterizaciju, a mi u Srbijiimamo ukupno 19 sala. Zato je svaka sala u Milanu u mogu}nostida godi{nje uradi stotinak bolesnika sa akutnim infarktom, a mi uKlini~kom centru Srbije radimo 1400 bolesnika, tako da je na{eiskustvo i re{avanje mnogo kompleksnijih slu~ajeva jako zna~ajno.To je rezultat dobre organizacije i kvalitetnog tima. Mislim da tajneki pozitivni talas treba da iskoristimo i da to neko znanje sadapodelimo prvo usvojoj zemlji Srbiji, pa tek onda sa strane.


Spas u angio-sali

Prof. dr Dragan Sagi}

Doc. dr Goran Stankovi}

Sa preventivnog pregleda u angio-saluNedavno je u Valjevskoj Kamenici odràna akcija “Medicinsko selo”, koju tradicionalno organizuje Dom zdravlja Valjevo, uz podr{ku

kolega iz valjevske Bolnice, Crvenog krsta i Centra za socijalni rad. Specijalisti valjevske Bolnice su imali pune ruke posla, posebno kardiolozi,jer je tog dana zahvaljuju}i dobroj saradnji kardiologa i Hitne slu`be prakti~no spa{en jedan ìvot. Naime, tokom akcije je jednoj èni pozlilo,pa je nakon ukazane pomo}i na licu mesta, gde je konstatovan infarct miokarda, preba~ena u angio-salu Bolnice gde joj je ugra|en stent.Kardiolozi su tokom akcije obavili 120 pregleda, a isti broj pregleda su obavili i oftalmolozi. Pregled otorinolaringologa je zatraìlo 45-oroljudi, neurologa 39-oro, fizijatra 64-oro. Obavljeno je 60 ginekolo{kih pregleda. Ultrazvu~ni pregled je ura|en kod 77-oro ljudi, dok su za 200ljudi koji su se odazvali akciji ura|ene osnovne laboratorijske analize. Lekari op{te medicine su obavili 358 pregleda, a bilo je i 10 ku}nih pose-ta. Akciji su se odazvali me{tani sela Mili~inica, Kamenica, Stapar, Gornja Bukovica i Ogla|enovac, a sedmoro me{tana je dobrovoljno dalokrv. Organizatori su zadovoljni odzivom i najavljuju nove aktivnosti u selima valjevskog kraja.


Osve{tane prostorijeNjegovo Preosve{tenstvo Episkop valjevski Gospodin Milutin osve{tao je prostorije u kojima se nalazi angio-sala, uz sasluènje valjevskog

sve{tenstva, igumana manastira Leli} arhimandrita Avakuma i bolni~kog duhovnika Radomira Aleksi}a. Osve{tavanju je prisustvovao koordina-tor za rad u angio-sali prof. dr Milan Nedeljkovi} izKlini~kog centra Srbije, zaposleni u angio-sali,kolege iz odseka Kardiologije, cele Slu`be zaunutra{nje bolesti i ostalih slu`bi valjevske Bolnice.Prilikom obra}anja prisutnima Episkop Milutin jenaglasio da Bog, lekar i bolesnik ~ine jedno i jednobez drugog ne mogu.

- To je jedno, toliko da ne mogu jedno bez dru-gog, da kada se odvoji lekar od Boga ili Bog odlekara, onda tu nema mnogo pomo}i. Lekar jeuzvi{ena slu`ba Boìja, Hristos je jednom pomenuolekarstvo i rekao divne re~i za lekare, a mi znamo itvrdimo, i kada se razbolimo svi smo smrtni i pro-lazni, pa nam ~esto ne{to nedostaje, idemo kodlekara i imamo visoko poverenje u njih, kakvo i jali~no imam. Lekar kada operi{e, operi{e rukomBoìjom, ruku lekara drì ruka Boìja, ako jedruga~ije uvek je rizik. Za mene je radost {to vasdanas vidim ovde na ovom svetom ~inu i {to smo sezajedno pomolili Duhu svetome da on {titi i pomaèi neka Bog da da ruka Boìja drì va{u ruku kadaradite i da radite uspe{no za dobro svakoga ~oveka,ma ko on bio, odakle dolazio, ma koje vere, ili naci-je. Vi ste du`ni pomo}i svakome, kao {to i crkvaprima svakoga ~oveka, ne gledaju}i ko je ko –poru~io je Episkop valjevski Gospodin Milutin.

Za predsednika Evropskog udruènja koloproktologa izabranje prof. dr Zoran Krivokapi}, profesor Medicinskog fakulteta uBeogradu, na~elnik Tre}eg odeljenja za kolorektalnu hirurgiju Prvehirur{ke klinike u Beogradu, ina~e i konsultant Zdravstvenog centraValjevo. Prof. dr Zoran Krivokapi} je na ovu zna~ajnu funkcijuizabran u subotu 24. septembra, na redovnom Kongresu Evropskogudruènja koloproktologa, odrànom u Kopenhagenu, kome je pris-ustvovao i generalni direktor na{e ustanove prim. dr Ilija Tripkovi}.Imenovanje profesora Krivokapi}a na ~elo jednog evropskogudruènja predstavlja veliku ~ast za Srbiju, tako da je uKopenhagenu uprili~en i prijem u srpskoj ambasadi.

Prof. dr Zoran Krivokapi} je i ~lan Kraljevskog udruènjahirurga Engleske (FRCS). U Prvoj hirur{koj klinici je uveo velikibroj novih dijagnosti~kih metoda i operativnih procedura.Organizovao je brojne me|unarodne projekte i kongrese. Jedan jeod najpoznatijih hirurga u Srbiji, koja }e biti doma}in KongresaEvropskog udruènja koloproktologa 2013. godine.

Srbin na ~elu Evropskog udruènja

U na{oj ustanovi je po~elo odràvanje redovnih stru~nih sastana-ka posve}enih analiziranju letaliteta i le~enja pacijenata koji su egziti-rali u valjevskoj bolnici. Takvi sastanci su od neprocenljivog zna~aja,kako zbog kvalitetne analize, tako i u edukativnom smislu, kaè prim.dr Marija Mladenovi}, predsednik bolni~ke Komisije za kvalitet.

- Ovakvi sastanci }e se redovno odràvati u bolnici, jednommese~no, i na njima }e biti analiziran letalitet u prethodnom mese-cu. Ve} duè vremena name}e se potreba za takvim sastancima, nakojima bi se sagledavanju letaliteta u na{oj ustanovi pristupilo mul-tidisciplinarno, gde bi se hospitalizacija i ishod le~enja pogledali izuglova svih koji su u tome u~estvovali. Tako je na prvom sastankureferisala internisti~ka grupacija, a u diskusiju su se uklju~ivali svizdravstveni radnici koji su posredno ili neposredno u~estvovali ule~enju pacijenata. Iako u ovom momentu ima prvenstveno uloguda analizira letalitet, uslove le~enja, dijagnostiku, terapiju i sli~no,ovi sastanci su i edukativni, jer na instruktivnim primerima moèmo

da sagledamo na{u klini~ku praksu i da vidimo da li je bila primer-ena potrebama pacijenta. Posebna pa`nja bila je posve}ena le~enjubolesnika koji su u na{oj ustanovi umrli od akutnog infarktamiokarda i cerebrovaskularnog insulta. Mogli smo, npr. da vidimoda je veliki procenat ovih bolesnika iz najstarije dobne grupe, i daje njihov akutni problem bio komplikovan brojnim i raznovrsnimkomorbiditetom, koji je zna~ajno uticao na letalni ishod. Tako|e,bili smo u prilici da sagledamo koliko smo angaòvali dijagnostiku,i koliko je ona mogla da odgovori na na{e potrebe. Ovde se presvega misli na angaòvanje interventnih kardiolo{kih procedurakroz angiosalu, i neuroradiolo{ke metode koje su od zna~aja zaprocenu i le~enje bolesnika sa cerebrovaskularnim insultom.Sastanci sli~ne tematike odràva}e se i sa hirur{kom grupacijom, nakojima }e sa lekarima ove grane medicine o le~enju i letalitetuhirur{kih bolesnika razgovarali anesteziolozi, patolozi i radiolozi –obja{njava prim. dr Marija Mladenovi}.

Stru~ni sastanci i analize


Na{u ustanovu je krajem avgustaposetila dr Nada Srem~evi}, koja radi naprojektu Ministarstva zdravlja „Razvojzdravstva Srbije-dodatno finansiranje“,koji finansira Svetska banka, na kompo-nenti koja se odnosi na unapre|enjekapaciteta Komore zdravstvenih ustanovaSrbije. Sa generalnim direktorom prim. drIlijom Tripkovi}em razgovarala je o kriter-ijumima za ocenu uspe{nosti rada direkto-ra bolnica.

- Moj zadatak je da u roku od godinudana napravim kriterijume za ocenuuspe{nosti rada direktora bolnica, kao iocenjivanje svakog kriterijuma i na osnovutoga je neki cilj da se najbolji direktorinagrade, a opet da im se kroz te kriterijumeukaè na neke stvari ka kojima treba da idu,u unapre|enju efikasnosti rada i kvalitetarada, koordinacije, rukovo|enja i svihdrugih stavki koje se odnose na jedan dobarmenad`ment. Na samom po~etku, udecembru pro{le godine, krenula sam uposetu direktorima bolnica i to su uglavnombile posete edukativnog karaktera, da bihsaznala koji su problemi u funkcionisanjubolnica, koji su problemi u odnosima bolni-ca, Ministarstva zdravlja, Republi~kog zavoda za zdravstveno osiguranje,na koji na~in direktori bolnica vide da bi se mogla unaprediti ta saradnja

u smislu dono{enja nekih strate{kih ipravnih akata koji bi realno mogli da seimplementiraju u zdravstvenim ustanova-ma, jer vidim da postoji mnogo problemaoko implementacije normativa. Tako|e,plan je bio i da kroz te posete direktori samidaju svoje predloge za neke od kriterijumaza njihovo ocenjivanje. Dakle, glavni cilj jebio da se identifikuju problemi, jer je na{prvi zadatak unapere|enje kapacitetaKomore zdravstvenih ustanova, zna~i, kakoKomora moè da pomogne ustanovama unjihovom re{avanju, a sa druge strane opetda direktori sami identifikuju neke kriteri-jume koje bi iskoristili za ocenu svoga rada.To je bio cilj tih primarnih poseta, a naosnovu poseta bolnicama, na osnovu analizestrate{kog i pravnog okvira trenutno una{em zdravstvenom sistemu i na osnovuprimera dobre prakse u regionu, kao {to suMa|arska i Slovenija, do{li smo do radneverzije ovih kriterijuma, a sada je ideja da seovi kriterijumi prezentuju najuspe{nijimdirektorima bolnica u Srbiji, po nekim dosa-da{njim kriterijumima, i da se prosto utvrdi

njihova primenljivost i njihova relevantnost,koliko direktori ustvari realno mogu da

odgovore na ova pitanja i koliko upitnik treba modifikovati da bi on bio{to relevantniji – objasnila je dr Nada Srem~evi}.

Kriterijumi za ocenu uspe{nosti

Dr Nada Srem~evi}

Tokom septembra u Edukativnom centru je odràn niz akredi-tovnih internih i eksternih edukacija. Tako se govorilo o prevencijiarterijskog tromboembolizma kod bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom,na kursu koji su odràli predava~i Medicinskog fakulteta Kragujevac iKlini~kog centra Srbije. Bilo je re~i i o mobingu, na predavanju koje suodràle kolege iz Uìca, iz Regionalnog centra za profesionalnousavr{avanje zaposlenih. Nedavno je odràn stru~ni sastanak sa temom„PET CT u savremenoj onkolo{koj praksi – GET NET tumori, dijag-nostika i terapija“, gde su, uz na{eg dr Zorana @ivkovi}a, govorili doc.dr \uro Macut i ass. dr Neboj{a Petrovi} iz KCS.

- Mi govorimo o temi koja se ti~e dijagnostike i terapije neu-roendokrinih tumora, kao i o dijagnozama i otkrivanju ove, relativnoretke grupe bolesnika i perspektivama u njihovom le~enju. Iakokaèmo da su ovi pacijenti relativno retki, u sistemskom pretraìvan-

ju dobije se jedna u~estalost koja moè da bude i 5 do 8novootkrivenih pacijenata na 100.000 stanovnika, na godinu dana,{to je oko 100 do 200 pacijenata na godi{njem nivou. Me|utim, dobardeo tih pacijenata nije uvek otkriven, pre|e u neka druga medicins-ka polja, tako da je ovakve pacijente te{ko registrovati – kazao jedoc. dr \uro Macut i naglasio da su u poslednjih desetak godinadijagnostika i terapijske mogu}nosti u na{oj zemlji zna~ajnopobolj{ane, ali, s obzirom na to da se stalno pojavljuju nove metode,savremeniji aparati, i potrebe su sve ve}e.

„Prebiotici i probiotici u zdravlju i bolesti“ bila je tema akredito-vanog stru~nog sastanka, na kome je uz prim. dr Mariju Mladenovi},govorio prof. dr Borislav Kamenov, imunolog, pedijatar, profesorMedicinskog fakulteta u Ni{u, ina~e i vr{ilac du`nosti direktoraKlini~kog centra Ni{.

- Ono {to mislim da je najve}iproblem u na{oj profesiji doktorskoj,{to se na neki na~in edukujemo da seprosto pona{amo zanatski, da postavl-jamo dijagnoze, da po protokolimale~imo pacijente. Me|utim, ja mislimda se ovde radi o ne~emu {to je vi{e odigre, o vrlo ozbiljnom pristupu kojivrlo ~esto nedostaje, a to je upravobiolo{ki pristup i interakcija saokruènjem. Zna~i, ìvot je proces, abolest je deo procesa. Bolest predstavl-ja rupe na putu, a ìvot je ceo put. Akomi ne spoznamo put kojim idemo, akone znamo {ta je na tom putu, {ta naso~ekuje, ako nemamo predikciju, akonemamo prosto provi|enje, onda mikaskamo za doga|ajima, postavljamodijagnoze svr{enih stanja, na {tetuna{ih pacijenata i na {tetu na{e profesi-je – poru~io je prof. dr BorislavKamenov.

Akreditovana predavanja

Zdravstvo u Ni{uBila je prilika da prof. dr Borislava Kamenova, koji

je vr{ilac du`nosti direktora Klini~kog centra Ni{, pri-likom posete na{oj ustanovi pitamo i kakva je situacija uni{kom zdravstvu, na {ta je odgovorio:

- Kao i u celom na{em zdravstvu i u Ni{u su jedna-ki problemi, pretpostavljam negde je malo bolje, negdemalo gore. Mi se trudimo da svim sredstvima, sa mini-mumom finansija damo maksimalni doprinos. U medici-ni to ~esto nije mogu}e, ali u nekim oblastima vrlo ~estojeste, pa onda stvaramo mogu}nost da premostimoprobleme u nekim drugim oblastima. Mislim da su prednama zna~ajni zadaci u prepoznavanju, racionalizaciji, uadekvatnom pristupu, racionalnoj primeni le~enja, jer tonije samo {tednja, nego je to za dobrobit na{ih pacijena-ta, jer uvek je dobro sa minimumom tehnologije, sa min-imumom agresije i sa minimumom terapije da re{iteproblem.Prof. dr Borislav Kamenov


Polovinom avgusta je odràn konstitutivni sastanak medicin-skih sestara i tehni~ara, zaduènih za koordinatore u nadzorubolni~kih infekcija po odeljenjima bolnice. Njihovom naimenovan-ju je prethodilo postavljanje prve sestre za nadzor nad bolni~kiminfekcijama u valjevskoj bolnici, novembra 2010. godine, i aktivnogpreventivnog rada na ovim poslovima u okviru Kabineta za nadzornad bolni~kim infekcijama i kontrolu sterilizacije.

Sastanku su prisustvovali direktor Zdravstvenog centra prim.dr Ilija Tripkovi}, predsednik Komisije za prevenciju, kontrolu isuzbijanje intrahospitalnih infekcija, upravnik bolnice dr Mirjana]erani}, koordinator hiru{kih grupacija dr Predrag @ivanovi},VMS Jelica Ristovski, pomo}nik direktora za sestrinstvo, VMSAnka Vesi}, glavna sestra bolnice, sestre koordinatori, VMS ZoricaJovanovi}, sestra za nadzor nad bolni~kim infekcijama, kao i drRadmila Popovi}, zamenik predsednika Komisije za prevenciju,kontrolu i suzbijanje intrahospitalnih infekcija.

Dr Radmila Popovi} je pozdravila prisutne i iznela da je datonjihovo naimenovanje sa du`nostima postizanja bolje i kvalitetni-je nege i unapre|enja kvaliteta rada u bolnici.

– Po svetskim standardima, jedna sestra za nadzor nadbolni~kim infekcijama dolazi na 250 postelja, a postavljenje ses-tara-tehni~ara koordinatora u nadzoru bolni~kih infekcija je u ciljubolje komunikacije po ovim pitanjima unutar ustanove, apodrazumeva aktivni, svakodnevni epidemiolo{ki nadzor, regis-traciju pojave bolni~ke infekcije na odeljenjima, kontrolu

pravilnog uzorkovanja biolo{kih materijala i uzoraka sredine,pravilno kori{}enje dezinfekcionih sredstava, kontrolu propisanehigijene ruku zaposlenih i pacijenata, higijene odeljenja uz povre-menu edukaciju pomo}nog osoblja za pravilnim odràvanjem higi-jene podova i svega drugog, kontrolu serviranja hrane pacijentima,kontrolu odlaganja medicinskog otpada, kontrolu obaveznih imu-nizacija osoblja i pacijenata, kontrolu pravilnog izvo|enja medicin-skih procedura uz edukaciju i preno{enje informacija svimzaposlenima po odeljenjima – objasnila je dr Radmila Popovi},koja je kroz kratku prezentaciju, podsetila na medicinske,ekonomske, legislativne i eti~ke posledice bolni~kih infekcija izna~aj njihove prevencije uz stalne edukacije zaposlenih.

- Bolni~ke infekcije su stare koliko i same bolnice i neminovnostsu u svim bolnicama sveta, kako razvijenog, tako i nerazvijenog delasveta. Kroz kratak pregled higijenskih prilika i higijenskih navikakroz vekove, videli su se napori pojedinaca za njihovo uvo|enje ineshvatanje svojih savremenika. U nekim razdobljima ljudske istori-je vonj ljudskog tela je bio sasvim normalan, a nekima ~ak i eroti~an:„ Vra}am se sutra u Pariz. Ne peri se“, napisao Napoleon Bonaparta@ozefini u jednoj poruci. Nije bio jedini, slavni francuski kralj Luj14- kralj [troka, okupao se samo dva puta u ìvotu, a na engleskomdvoru Elizabeta I, hvalila se da se kupa jednom mese~no, a njennaslednik James I, navodno prao samo prste. Pro{li su vekovi da bi~uveni Ignaz Semmelweis uveo asepsu i antisepsu u medicinu, bio jeneshva}en u svoje vreme, vodio stalnu borbu sa kolegama, bio udu{evnoj bolnici, a umro od gnojne infekcije prsta. Ne sme se zabo-raviti Florens Najtingel, prva èna koja je sa jo{ 38 medicinskih ses-tara u~estvovala u Krimskom ratu neguju}i ranjenike, koja je uvelareforme u sanitetsku slu`bu i negu ranjenika i bolesnika, a higijen-skim merama uspela je da smanji nepotrebna umiranja ranjenika ibolesnika. Povratkom u Englesku, kao nacionalna heroina, otvorilaje prvu {kolu za medicinske sestre, a njene u~enice {kole takvog tipaotvaraju kasnije u mnogim zemljama. Rad u nadzoru nad bolni~kiminfekcija ~esto daje privid da ste u lavirintu, mora se biti spremno nanerazumevanje i osporavanje, ali ne sme se zaboraviti se samo tim-skim radom i multidisciplinarnim pristupom mogu posti}i dobrirezultati – kazala je dr Radmila Popovi}.

Prva sestra za nadzor nad bolni~kim infekcijama u Engleskoj jepostavljena 1959. godine, a u Bolnici Valjevo pro{le godine, i to je VmsZorica Jovanovi}, koja je u nastavku iznela tehni~ke detalje budu}egfunkcionisanja rada sestara koordinatora za bolni~ke infekcije. Nadamose da }e se angaòvanjem svih zajedno posti}i cilj Svetske zdravstveneorganizacije, da do 2020. godine bolnice budu ~iste i bezbedne.

Nadzor nad bolni~kim infekcijama

Krajem avgusta je odràna prva, konstitutivna sednica Stru~nogsaveta Zdravstvenog centra Valjevo – Op{te Bolnice, u novomsazivu, koju je vodio dr Milutin Mihajlovi}, novoimenovani predsed-nik tog tela. Odluku o razre{avanju du`nosti prethodnih i imenovan-ju novih ~lanova i predsednika Stru~nog saveta je 12. avgusta doneogeneralni direktor prim. dr Ilija Tripkovi}. Uz predsednika drMilutina Mihajlovi}a, ~lanovi Stru~nog saveta su dr AleksandarVuki}evi}, dr Jovan Balinovac, dr Slavica Rakovi}, dr IvanaKostadinovi}, dr Vesna Krstevska, dr Vera Sre}kovi} i glavna sestrabolnice Anka Vesi}. Za zamenika predsednika izabrana je dr SlavicaRakovi}. Na prvoj sednici je usvojen Poslovnik o radu Stru~nog save-

ta kojim se bliè ure|uju na~in rada i dono{enja odluka iz delokruganadle`nosti Stru~nog saveta. Prvom sastanku je prisustvovao prim. drIlija Tripkovi}, generalni direktor, Biljana Luki}, pomo}nik direkto-ra za pravne poslove, Zorica Stankovi}, diplomirani pravnik i prim.dr Marija Mladenovi}, predsednik bolni~ke Komisije za kvalitet,koja je prezentovala plan za unapre|enje kvaliteta.

– Osnovni zadatak i cilj nam je da odrìmo postoje}i nivostru~nog rada u na{oj ustanovi i da poku{amo, koliko je to u na{ojmo}i, da damo doprinos unapre|enju i podizanju tog nivoa unarednom periodu – poru~io je dr Milutin Mihajlovi}, predsednikStru~nog saveta.

Stru~ni savet

Komisija za unapre|enje kvalitetaKrajem avgusta odràn je sastanak Komisije za unapre|enje kvaliteta bolnice Valjevo, u novom sastavu. Sastanku, koji je vodila prim.

dr Marija Mladenovi}, predsednik Komisije, prisustvovalo je petnaestoro ~lanova, lekara, medicinskih sestara i tehni~ara, inènjera. To jebila njihova konstitutivna sednica, tako da je uz predsednika prim. dr Mariju Mladenovi}, za zamenika izabrana dr An|elka Barzetovi}.Komisija je usvojila poslovnik o radu i dogovorila se o dinamici sastajanja, dok je drugi deo sastanka bio posve}en podeli konkretnihzaduènja. Formirane su radne grupe koje }e se baviti razli~itim oblastima iz domena unapre|enja kvaliteta. Zadacima su obuhva}eni iden-tifikovani problemi iz pokazatelja kvaliteta, ali i akreditacioni zahtevi. Komisiju za unapre|enje kvaliteta ~ini ukupno 27 ~lanova.


Poslednjih godina u bolni~kom kompleksu ura|eni su brojni gra|evins-ki radovi i rekonstrukcije, finansirani kroz razli~ite projekte, ali i sopstvenimsredstvima. Tako je nedavno zavr{ena rekonstrukcija i dogradnja Prijemno-urgentnog centra, ali uprkos brojnim radovima ostalo je jo{ objekata koje trebarekonstruisati ili dograditi, poput zgrade slu`be rane rehabilitacije, produènenege, palijativne nege, onkologije i fizikalne medicine ili zgrade poliklinike. Prvikorak za svaki posao je izrada projekta. Me|utim, izrada projekta za jednuspecifi~nu ustanovu, poput zdravstvene, za arhitekte je znatno te i zadatak.

- Nas su u {koli u~ili da su aerodromi i bolnice najkompleksniji objekti, aline mogu re}i da je Zdravstveni centar u Valjevu toliko kompleksan da nije pri-jem~iv za rad ljudi koji su odavde iz Valjeva. Sve arhitekte ovde mogu raditi zato{to su globalne, najprimarnije funkcije re{ene, a sve ono {to se ti~e novihtehnologija, novih potreba, komunikacije izme|u blokova, ono {to mora da seradi kao nadgradnja, uz permanentno konsultovanje sa zaposlenima, upravom,na~elnicima slu`bi, moè apsolutno da se uradi. Dakle, nije kompleksno do temere da je nemogu}e da se uradi, ali jeste znatno teè jer ima mnogo zahteva,mnogo specifi~nosti, od najjednostavnijih detalja koji prate pojedina~ne pros-torije, do toga da funkcionalno sve to zbrinete i koliko je mogu}e svima iza|eteu susret, da svakome u tom prostoru, bilo da je bolesnik ili zaposleni, apsolutnomoè neometano da funkcioni{e. Za izradu ovakvih projekata treba i mnogovi{e vremena nego za bilo koji drugi objekat – kaè An|elka Mandi}-Milutinovi}, arhitekta valjevskog Projektnog biroa „Anaprojekt“.

„Anaprojekt“ najvi{e projektuje u Valjevu, a za Zdravstveni centarradili su rekonstrukciju i nadgradnju Doma zdravlja Valjevo, projekat enter-ijera ulaznog hola i adaptacije unutra{njeg prostora pojedina~nih slu`bi uDomu zdravlja, kao i izdvojenih ambulanti, nekoliko projekata u bolnici, kao{to su sanitarni blokovi u Slu`bi psihijatrije, rekonstrukcija ulaza u poliklinikuitd. U pripremi su i novi projekti, a jedan od njih je rekonstrukcija objektaslu`be rane rehabilitacije, produène nege, palijativne nege, onkologije ifizikalne medicine, zgrade neurologije i pedijatrije, uklju~uju}i i izgradnjunovog veznog dela koji bi ove objekte povezao u jednu celinu sa ostatkombolni~kog kompleksa toplom vezom.

Vladan Kotarac, pomo}nik direktora za tehni~ke poslove, kaè da jeobjekat slu`be rane rehabilitacije, produène nege, palijativne nege, onkologi-je i fizikalne medicine, koji je izgra|en 1970. godine, jedan od objekata koji suu najlo{ijem stanju:

- U ovom trenutku najve}i problem je proki{njavanje, tako da su mnogeprostorije na prvom spratu, koje se nalaze ispod plo~e, neupotrebljive, iseljenesu i ne koriste se. Najbitnije je prvo re{iti taj problem sa krovnom konstrukci-jom, hidroizolacijom, termi~kom izolacijom i svim ostalim {to ide uz to.

Naravno, nakon toliko godina lo{a je itermi~ka izolacija tog objekta, fasadnabravarija, u vrlo lo{em stanju su i sani-tarni ~vorovi, kao i sve instalacije, ka na -l izacione, vodovodne, elektri~ne insta-lacije. Tako|e, potrebno je uraditi i in -stalaciju medicinskih gasova. Naravno,problem je i to {to taj objekat, kao izgrada neurologije i pedijatrije nisupovezani sa drugim objektima bolnice,tako da se i za to priprema re{enje.

Vladan Kotarac kaè da je zatojako va`no dobro planiranje i pripremaprojekata na vreme, kako bi u svakomtrenutku moglo da se konkuri{e zasredstva kod razli~itih fondova, za noveprojekte koje raspisuje dràva,konkurse itd.

- Kada budu dostupna finansijskasredstva, najva nije je imati gotov pro-jekat tako da se odmah mo e krenuti urealizaciju. U svakom trenutku serazmi{lja o svim delovima bolnice, jer jeto jedan jedinstven kompleks, ali, nar-avno, uvek postoje prioriteti. Projekti serade tako da realizacija mo e biti fazna,zavisno od dostupnosti i koli~ini finansi-jskih sredstava. Bitno je imati projekat po

kojem }e se radovi realizovati po fazama,recimo, kod ovog projekta za objekat slu`be rane rehabilitacije, produ ene nege,palijativne nege, onkologije i fizikalne medicine prva faza }e biti krov, potom san-itarni ~vorovi, dakle, radi}e se po prioritetima – obja{njava Vladan Kotarac.

Prvi i osnovi problem svakako jeste obezbe|ivanje finansijskih sredstava, alii sama realizacija nije tako jednostavna. Od prvog nacrta do finalne realizacijetreba pre}i trnovit put, koji prate i problemi. Vladan Kotarac i An|elka Mandi}-Milutinovi} poja{njavaju da projektanti uvek prate i realizaciju projekata, jertokom izvo|enja radova dolazi i do problema koje treba re{iti, a koji su neizbe ni,naro~ito kada su u pitanju rekonstrukcije gde se unapred ne mo e sagledati i pred-videti sve na {ta se mo e nai}i tokom realizacije. U tim situacijama re{enja se praveu hodu, tako da za dobre stru~njake nijedan problem nije nere{iv.

Ostalo je da se nadamo da }emo imati povoljne okolnosti i da }e real-izacija projekta u slu`bi rane rehabilitacije, produène nege, palijativne nege,onkologije i fizikalne medicine, naravno i ostalim klju~nim ta~kama ubolni~kom kompleksu {to pre po~eti. Zato }emo se naoruàti strpljenjem isa~ekati trenutak kada }e i u ovaj deo bolni~kog kompleksa dobiti kvalitetni-je uslove, kako za pacijente, tako i za zaposlene.

Novi projekti i gra|evinska re{enja

Priznanje za nefrologiju

Valjevska Nefrologija dobila je priznanje za razvoj peri-toneumske dijalize, prilikom odràvanja pete [kole peri-toneumske dijalize, od 15. do 17. septembra u E~koj, u organizaci-ji Udruènja nefrologa Srbije. U~esnice [kole iz na{e ustanovebile su dr Jasmina Bogdanovi}, {ef Odeljenja nefrologije sahemodijalizom i medicinska sestra Sla|ana Arsi}. One su u~estvo-vale i u edukaciji, koja je na ovu temu organizovana u septembru2009. godine, tako da je po oceni predsednice Udruènja nefrolo-ga Srbije prof. dr Nade Dimkovi}, iz KBC Zvezdara, valjevskaNefrologija za dve godine uradila najvi{e u razvoju peritoneumskedijalize. Pored Valjeva, nagradu od 50.000 dinara je dobio iZaje~ar. Dr Jasmina Bogdanovi} kaè da je cilj odràvanja ovihedukacija, na koje se pozivaju medicinski centri iz cele zemlje, dase pove}a broj pacijenata na peritoneumskoj dijalizi, jer i svetskieksperti smatraju da broj takvih pacijenata mora biti 30-40 odsto.

Konsultacije sa arhitektom An|elkom Mandi} - Milutinovi}


Arhitekte kaù da je naj -te e graditi aerodrome i bol-nice, zbog specifi~nosti takvihob jekata. Me|utim, kaù i danije toliko te{ko, ali samo uko-liko se ~itav tim, u ovom slu ~a -ju i zaposlenih u ustanovi ukoj oj se gradi ili rekonstrui{epr ostor, uklju~i u taj posao. Daje ova tvrdnja ta~na pokazalose i na primeru rekonstrukcije ido gradnje Prijemno-urgentnogce n tra, a kako je sve to izgleda-lo pri~a glavni tehni~ar te sl u` -be Dragomir Tufegdì}.

- Tokom ove rekonstrukci-je najve}i problem je bilo to {toje u kratkom intervalu tre ba louraditi mnogo toga, tako da semoralo nai}i i na probleme, jerse sve nije moglo do de taljaunapred isplanirati ni pre dvideti.Ali zato smo tu bili mi, zaposleni,ne samo u te hn i~koj slu`bi ve} isestre i lekari, kao i na{ direktor,da ih uo~imo i na vreme ispravi-mo. Tako smo morali razmi{ljatikako o kr u pnijim, tako i naizgledsitnijim stvarima, poput uti~nica,gde }e biti postavljene u odnosuna mesta gde smo planirali dasmestimo krevete, ili telefonskimkablovima. Gra|evinari ne mogu znati {ta je to nama potrebno, kakotreba da izgleda raspored u prostoru u kome zbrinavamo pacijente,tako da smo morali biti maksimalno uklju~eni. Pa i u ku}i kada imatemajstore morate biti stalno prisutni, tako je i ovde – kazao je DragomirTufegdì}, glavni tehni~ar Prijemno-urgentnog centra, koji je i vanradnog vremena ostajao, pratio radove i bio prva osoba kojoj su se sviobra}ali i izvo|a~i radova, ali i zaposleni, jer je on brinuo i o organi-zaciji rada u privremenom prostoru, odnosno jednom delu te slu`be ukojem se radovi nisu obavljali.

- Prijemno-urgentni centar naravno da nije slu`ba koja moèda se zaustavi ili smanji intenzitet rada tokom izvo|enja radova.Me|utim, mislim da je sve jako dobro pro{lo u tim privremenimuslovima, iako smo mislili da }e biti te{ko i da ne}e biti takouskla|en rad kada se budemo svi smestili samo u ovaj hirur{ki deo.Imali smo i pomo} sestara pripravnica koje su 24 sata bile na pultukod ulaza, primale pacijente, pomagale da ih prevezu do ambu-lante, a ispostavilo se da nam je i prostora bilo sasvim dovoljno,tako da se u samom radu prakti~no nije ni osetila promena.Zapravo, va`na je organizacija, lekari su brzo dolazili u konsultaci-je, obavljali preglede i intervencije, tako da nije bilo dugogzadràvanja pacijenata, pa samim tim ni gu`ve. Malo smo imaliproblema u uskla|ivanju rada na obe strane, prilikom preseljavan-ja iz prostora u prostor, ali i to smo prevazi{li, a pacijenti to nisu niosetili. Zato se jako zahvaljujem svim medicinskim sestrama itehni~arima i lekarima, na strpljenju i maksimalnom angaòvanjuda se posao koliko je to bilo mogu}e neometano obavlja. Naravno,zahvaljujem se i sprema~icama koje su podnele veliki teret i zaistauradile jedan veliki posao – kaè Dragomir Tufegdì}, koji je svusvoju energiju i dvadesetogodi{nje iskustvo u radu u jednoj ovakospecifi~noj slu`bi usmerio i iskoristio kako bi se rad neometanoobavljao, na zadovoljstvo i pacijenata i zaposlenih.

Za to nisu dovoljne samo organizacijske sposobnosti ili funkci-ja koju obavlja, ve} ljubav prema poslu, èlja i doma}inski odnosprema prostoru u kom provodite veliki deo svog dana, samim tim iìvota. A na pitanje o tome kako danas izgleda rad u ovoj slu`biTufegdì} odgovara:

- Sada je mnogo lep{e, ovo je zaista ponos nas zaposlenih. Naprvom mestu, sada je prijatnije pacijentima kada ovde u|u, prostorje komforniji, sre|eniji, svetliji. Nekada mi je hirur{ki deo izgledaomnogo bolje u odnosu na internisti~ki, u kom je zapravo rekonstruk-cija i ra|ena i koji je sada potpuno „bljesnuo“. [to se ti~e organizaci-je, uspeli smo da u ovom periodu omogu}imo efikasniji rad, zahvalju-ju}i pripravnicima koji na pultu do~ekuju pacijente i usmeravaju ih.Pacijenti su prakti~no u svakom momentu imali kome da se obrate inadam se da }emo u tom segmentu jo{ vi{e unaprediti na{ rad. Jakoje zna~ajna izgradnja natkrivenog dela za ulaz sanitetskih vozila i pri-jem pacijenata u suvom, kasnije i toplom prostoru. Sada je Prijemno-urgentni centar lepo ozna~en, vidljiv i no}u i danju, {to je jako va`no.

U rekonstruisanom delu omogu}eni su i ginekolo{ki pregledi ipregledi dece, koji su ranije u slu~ajevima hitnih stanja obavljani naodeljenjima, kao i uzimanje hitnih laboratorijskih uzoraka.Obezbe|ena je centralna soba za reanimaciju, kao i prostor za izo-laciju. Ina~e, ova slu`ba od ranije, uz osnovnu dijagnostiku, u svomsastavu ima i dve operacione sale. Ovom rekonstrukcijom sustvoreni uslovi za izme{tanje ve{eraja u nekom budu}em periodu,kada se za to budu stvorili uslovi, u ~ijem prostoru bi bila pro{irenadijagnostika Prijemno-urgentnog centra, uklju~uju}i i skener, ali iotvaranje dnevne bolnice u njegovom sastavu.

Radovi na rekonstrukiciji i dogradnji dela Prijemno-urgentnog centra finansirani su u okviru Zakona o podr{cigra|evinskoj industriji u uslovima ekonomske krize Vlade Srbije.Vrednost radova je skoro 22 miliona dinara, od ~ega su po desetodsto izdvojili grad Valjevo i Ministarstvo ìvotne sredine, rudarst-va i prostornog planiranja, a ostatak je iz kredita poslovnih banaka,preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Bilo je planirano da trajumesec i po dana, me|utim, zbog dodatnih radova koje je planiraoZdravstveni centar rok je produèn. U pitanju su radovi koji suvezani i za neke dugoro~ne planove razvoja te slu`be, tako da ne bido{lo do ponovnog ru{enja i renoviranja postoje}eg prostora,obavljeni su ovom prilikom. Pored toga, ura|eno je i podno grejan-je, kojim }e pote}i topla voda iz bu{otine koja se nalazi u krugu bol-nice, tako da }e kori{}enje alternativnih izvora energije svakakodovesti i do u{teda.

Presudan je timski rad

Dragomir Tufegyi}


Dr Milutin Mihajlovi}, na~elnik Slu`be za transfuziju krvi jena zna~ajnoj funkciji potpredsednika Crvenog krsta Srbije i u tomsvojstvu je sa delegacijom koju su uz njega ~inili generalni sekretarVesna Milenovi} i pravnik Dragoslav Kari}, po~etkom septembrabio u dvodnevnoj radnoj poseti Crvenom krstu Kosova i Metohije.Prvog dana prisustvovali su pokrajinskom takmi~enju 26 ekipa iz 22op{tinske organizacije Crvenog krsta Kosova i Metohije, koje jeodràno u dvori{tu osnovne i srednje {kole u Gra~anici. Tada jeodràn i sastanak sa rukovodstvom Crvenog krsta pokrajinskeorganizacije Kosova i Metohije, kao i sa svim sekretarima op{tin-skih organizacija. Drugog dana je u sedi{tu Crvenog ksrta Kosova iMetohije otkrvena bista hirurgu prof. dr Veliboru Bori Mora~i}u,koji je bio veliki humanista i lekar, dugogodi{nji direktor bolnice idirektor ortopedske klinike u Pri{tini, koji se maksimalno posvetioCrvenom krstu, kao aktivista i u vi{e madata predsednik te organi-

zacije. Tada su obavljeni razgovori i sa rukovodiocima Crvenogkrsta Kosovske Mitrovice.

- Jedna op{ta impresija, koju sam rekao i sekretarima nazvani~nom skupu, je da sam zaista presre}an {to sam u jednoj takvojorganizaciji, videv{i njihova lica i entuzijazam, koji su nastupali kaoda nemaju nikakvih problema, kao da rade u najnormalnijim uslovi-ma i svi su rekli da izvr{avaju sve zadatke ne àle}i se ni na kakveokolnosti, nego su rekli da }e i poja~ati svoj rad. Osetio sam da jeCrveni krst jedna od organizacija u koju narod ima poverenja i tonam je najva`nije, jer mi ispunjavamo humanitarnu misijuisklju~ivo se rukovode}i principima Crvenog krsta, ne me{aju}i nipolitiku, ni veru, ni nacionalnu pripadnost, zna~i, ispunjavamo samohumanitarne potrebe stanovni{tva – kazao je dr Milutin Mihajovi}.

Pokrajinska organizacija Crvenog krsta Kosova i Metohije usvom sastavu ima 22 organizacije, od kojih je ve}ina izme{tena iz svo-jih gradova i uglavnom su im sedi{ta u obli`njim mestima. Crveni krstKosova i Metohije ima vrlo bogatu mreù volontera, uglavnomomladinaca. U okviru ove organizacije je aktivno i oko 500 volontera.

Radna poseta Kosovu i Metohiji

Redovnim akcijamado dovoljnih rezervi

Dr Milutin Mihajlovi} je kao potpredsednik Crvenog krstaSrbije, zajedno sa generalnim sekretarom te organizacijeVesnom Milenovi}, bio doma}in akcije dobrovoljnog davanjakrvi, koju je inicirala Ambasada SAD. Akcija je pokrenutapovodom desetogodi{njice teroristi~kog napada na Njujork iVa{ington. Pored osoblja ambasade SAD-a u Beogradu krv sudali i ambasadorka Australije Helena Studert i novinari. Poredakcije dobrovoljnog davanja krvi u Crvenom krstu se sakupljalai o~uvana polovna garderoba, a otvoren je i ra~un za donacije unovcu. Dr Mihajlovi} je tom prilikom rekao da se godi{nje uSrbiji organizuje tri hiljade akcija dobrovoljnog davanja krvi,odnosno, osam akcija dnevno. On poru~uje da samo redovneakcije doprinose da imamo stabilne rezerve za le~enje pacijena-ta, a da je jedan od takvih gradova i Valjevo, zahvaljuju}i dobrojsaradnji Crvenog krsta i Slu`be za transfuziju.

Valjevski anesteziolozi u~estvovali su na trodnevnom Alpe-Adria regionalnom kongresu anesteziologa Slovenije, Italije,Austrije i Hrvatske, koji je polovinom septembra odràn na Bledu.Na ovom me|unarodnom kongresu je obra|eno niz zna~ajnih tema

iz ove oblasti medicine, pa se tako govoriloo Helsin{koj deklaraciji o bezbednostipacijenta, a odràna je i edukacija na temu„Problemi sa intubacijom, oteàna intu ba -cija i neinvazivni monitoring u intenzivnojne zi i operacionoj sali“. Kongresu su pris-ustvovali i anesteziolozi iz drugih gradovaSr bije, a iz Valjeva dr Nada Tanasi}, na ~e -lnik Slu`be anestezije, dr Milena Isailovi},dr Gordana Nedi}, dr Zorica Jovanovi}-\o r|i}, dr Milorad ]osi} i dr Milorad Ra -dovanovi}.

- Cela Slovenija nema vi{e od 200anesteziologa, tako da smo odmah bilizapaèni, lepo do~ekani, a pozdravila nasje i predsednica Sekcije anesteziologa uSloveniji, prof. dr Vesna Novak Jankovi~.Organizacija je bila odli~na, tako da smozaista puni pozitivih utisaka. Velika pa`njaje data prakti~nom radu, tako da su namkolege iz Klini~kog centra Zagreb pred-stavile najnovije aparate za oteànu in tu -baciju. Kao rezime celog doga|aja, mogure}i da je sam princip anestezije i kod nas

isti, ali su tehni~ke mogu}nosti i napredak daleko ve}i, {to je sva -kako uslovljeno boljom finansijskom situacijom – kazao je dr Mil -or ad Radovanovi}, po povratku iz Slovenije.

Anesteziolozi u Sloveniji

Otkrivena bista prof. dr Bori Mora~i}u


Kao i sve {to je novo, uvo|enje kori{}enja usluga kol centradovelo je do razli~itih reakcija, kako korisnika usluga, tako izaposlenih. Dok su jedni odahnuli {to ne moraju da svakog ~asaprekidaju posao i javljaju se na telefon, a samim tim smanje i vremeza pacijente koji su do{li u ustanovu ili su ve} u ordinaciji, drugi susmatrali da je takva usluga bespotrebna. Isto je i sa korisnicima,mnogima je laknulo {to jednim pozivom mogu zakazati pregled ilinaru~iti terapiju, a bilo je i onih koji su zamerili {to se takva uslugapla}a. Ipak, vreme je pokazalo da uvo|enje ove usluge nije bilouzalud, a o tome u prilog idu primeri brojnih gradova Srbije koji suuveli sli~an sistem pruànja usluga korisnicima.

- Saradnja sa Zdravstvenim centrom Valjevo traje ve} dvegodine, to je bila prva zdravstvena ustanova koja je uvela ovakavna~in rada. Uspeh se video od samog po~etka. Ura|ena je akcijapregleda èna na mobilnom mamografu, u okviru koje smo uspelida zakaèmo preglede za oko pet hiljada èna. Ta akcija je bila testnama i ustanovi, koji smo uspe{no pro{li, tako da smo bili spremnida po~nemo sa realizacijom na{eg {ireg plana. Najpre smo u Domuzdravlja uveli zakazivanje pregleda i naru~ivanje hroni~ne terapijei imali smo odli~ne rezultate, redovi su se smanjili i svi lekari suimali unapred zakazane pacijente. Naàlost, zbog nekih organiza-cionih promena, te usluge su u poslednjem periodu u Domu zdravl-ja smanjene – kaè Tanja Boòvi}, direktor kol centra (ContactService Provider).

U eksperimentalnom periodu usluge zakazivanja prekokol centra su bile besplatne, me|utim, kako se pove}avaobroj korisnika pove}avali su se i tro{kovi, tako da je uzpro{irenje usluga uvedeno pla}anje osnovne tarife od 35dinara sa PDV-om. Tri puta su skuplji pozivi sa mobilnihtelefona, ali u kol centru kaù da takvih poziva skoro da inema. Zakazivanje putem mejla je besplatno, a trenutno seta usluga najvi{e koristi prilikom zakazivanja dijagnosti~kihpregleda u bolnici, odnosno, skenera i magnetne rezonance.Naravno, ti pregledi se uz laboratorijske usluge zakazuju ipozivom na broj telefona kol centra, {to je posebno zna~ajnozbog toga {to je veliki broj korisnika ovih dijanosti~kih uslu-ga iz drugih gradova Srbije.

- U valjevskoj bolnici se usluge laboratorije, preglediskenerom i nukleranom magnetnom rezonacom koji nisuhitni, mogu zakazati pozivom na broj kol centra, li~nimdolaskom na {alter odre|ene slu`be i on-line preko na{egsajta. Na ovaj na~in omogu}eno je svim korisnicima ovih uslu-ga da zakaù pregled na na~in koji njima odgovara. Naravno,ima primedbi i predloga. Oni se mogu objasniti stepenomobrazovanja, kulturolo{kim i socijalnim momentima. Tako|e,zaposleni koji pruàju usluge imaju uvid u potrebe osigurani-ka, koje se analiziraju i vr{e korekcije u smislu {to bolje orga-nizovanosti i efikasnosti – kaè dr Miroslava Ple}i}, koordina-

tor za dijagnosti~ke grupacije ZC Valjevo.Dr Miroslava Ple}i} nagla{ava da je uvo|enje vi{e na~ina

zakazivanja pregleda smanjilo gu`ve:- Na ovaj na~in smanjile su se gu`ve, kao i duìna ~ekanja na

pregled onih koji su zakazani. Sti~e se utisak organizovanostigledano i sa pozicije korisnika usluga kao i onih koji uslugu pruàju(zna se koliko je pacijenta zakazano, koja vrsta laboratorijskeusluge ili pregleda treba da se pruì, kada }e ko do}i). Vi{e od 60odsto pregleda koji nisu hitni zakazano je pozivom preko kol centra.Zaposleni se trude da duìna ~ekanja na preglede bude {to kra}a.

U kol centru kaù da su pozitivne reakcije pacijenata koji imse javljaju:

- Interesovanje pacijenata je veoma veliko i reakcije su veomapozitivne. Hvale ljubaznost operatera koji se uvek trude da imiza|u u susret po pitanju slobodnih termina. Naj~e{}a pitanja kojanam postavljaju odnose se na raspored rada lekara. Pacijentiponekad pozovu i da pohvale, a ponekad i da kritikuju rad medicin-skog osoblja. Sve informacije se ~uvaju i {alju nadle`nima. Ina~e,kol centar u proseku mese~no primi oko pet hiljada poziva.

Tanja Boòvi} nagla{ava da je sve vi{e zdravstvenih ustanovau Srbiji koje koriste sli~an sistem zakazivanja, a njihovi operateritrenutno pruàju usluge za jo{ par ustanova:

- Sli~no Valjevu usluga zakazivanja pregleda preko kol centrauvedena je u [apcu i Be og ra du. Iskustvo je odli~no, a Va lje vo kao

idejni tvorac ovog si stema imanajnapredniji sistem trenutnou Srbiji.

Slede}i dosada{nja isk us -tva, planira se i uvo|enje uslu-ga kol centra i prilikom zak az -ivanja pregleda za sve speci-jalisti~ke slu`be, koje se tre -nutno obavlja pozivom na br -oj telefona ili li~nim dolaskomna pultovima Hirur{kog blokai Poliklinike. Na tim mestimasu ~esto velike gu`ve, jer naoba mesta po jedna osoba pr -ima pozive i zakazuje pregledeonima koji su li~no do{li, takoda bi uvo|enje novih dodatnihmogu}nosti zna~ajno olak{alorad i omogu}ilo efikasnijezakazivanje za korisnike.

Vi{e mogu}nosti za zakazivanje

Radionica za roditeljeU okviru projekta Saveta za bezbednost grada Valjeva „Zajedno protiv droge“, finansiranog od

strane OSCE-a, od maja ove godine do sada, organizovane su razli~ite aktivnosti u kojima, poredLokalne samouprave, Kancelarije za mlade, Policijske uprave, [kolske uprave i NVO „Dobri ljudi“,u~estvuje Slu`ba psihijatrije ZC Valjevo. Svrha projekta je pove}anje informisanja roditelja u~enikaosnovnih {kola Valjeva o {tetnosti psihoaktivnih supstanci i posledicama njihovog kori{}enja.

- Trenutno se organizuju radionice za roditelje u~enika sedmog i osmog razreda osnovnih {kola.Fokus radionica je na faktorima rizika za uzimanje supstanci koje leè u porodici, kao i na mogu}nos-tima pobolj{anja komunikacije roditelja i dece, a u cilju smanjenja potrebe dece za eksperimentisan-jem sa psihoaktivnim supstancama, uklju~uju}i i duvan i alkohol, i potra`nje za njima. Pored toga, del-jene su bro{ure o psihoaktivnim supstancama, posteri sa porukama mladih koji se le~e od bolesti zavis-nosti, kao i ~asopis Credo, sa ispovestima roditelja le~enih zavisnika. U okviru projekta, obeleèn je iSvetski dan borbe protiv droge, 26. jun, akcijom u kojoj su u~estvovali i volonteri Caritas Valjevo,Greenbike organizacije, ~lanovi grupe Credo, zaposleni iz Slu`be za psihijatrije – kaè MilenaMaksimovi}, klini~ki psiholog Slu`be psihijatrije.

Projekat se zavr{ava krajem oktobra, predstavom za decu i roditelje „Nikad heroin“, realizovanojpo ispovesti jednog od le~enih zavisnika.


Na pultovima Poliklinke i Hirur{kog bloka valjevske Bolnicemogu se videti mlade kolege iz srednje Medicinske {kole. Tokom{kolovanja dosta se govori o zna~aju dobre komunikacije sa koris-nicima usluga, ali se najvi{e nau~i na praksi, a ovo je jo{ jedan odvidova prakti~ne nastave, gde }e budu}i zdravstveni radnici direkt-no ostvarivati kontakte sa gra|anima. Tako }e u prepodnevnimsatima, kada su i najve}e gu`ve, u~enici biti tu da, uz podr{ku stari-jih kolega, pruè informaciju, usmere, pomognu onima kojima jepomo} potrebna. Prvi dan smo ih zatekli kako pomaù starici da

si|e niz stepenice, pokazuju kojim putemse dolazi do odre|ene ambulante, pa ~ak iodvedu, ukoliko se osoba ne snalazi.

Jovana Tri{i} i Aleksandra Milo van ov i}su u~enice odeljenja IV 3 i tog prepodneva subile na pultu Poliklinike. Kaù da su u {koli,na nastavi i praksi, u~ile dosta o komunikaci-ji, razgovoru sa pacijentima, uzimanju anam-neze, a ovo im je jo{ jedno novo iskustvo.Kaù da im je deùrstvo na pultu zanimljivo,interesantna im je komunikacija sagra|anima, koji su ih najvi{e pitali gde senalazi neka ambulanta ili lekar. Obe su rekleda su Medicinsku {kolu izabrale zato {to volerad u zdravstvu i ne mogu da se zamisle bilogde drugo, a planiraju i da studiraju medicinu.Njihova drugarica iz razreda Jelena Petrovi}je deùrala u Hirur{kom bloku, kaè da joj jeprvog dana bilo vrlo zanimljivo, ali isti~e da suljudi jako nestrpljivi, {to potvr|uje da budu}izdravstveni radnici tokom {kolovanja morajunau~iti kako da se pona{aju i razgovaraju urazli~itim situacijama.

- Ovo zna~i deci u smislu ostvarivanjatog pozitivnog halo-efekta i ve`banja ver-

balne i neverbalne komunikacije i odnosa sa pacijentom. Dobrakomunikacija je jako bitna, ali se naàlost nekada zapostavlja, pa sezato mi trudimo da nam to bude u prvom planu i u tome je i zna~ajove aktivnosti – kaè Marija Petrovi}, nastavnik zdravstvene nege uMedicinskoj {koli.

Uz ve{tine komunikacije, mladi ljudi na ovaj na~in sti~uiskustvo i dobar ose}aj za potrebe pacijenata, ali i saznanje kolikozna~i biti zadovoljan kada se nekome pomogne, makar malo.

Komunikacija u praksi

Na brojnim projektima u Zdravstvenom centru radila jeAndrijana Maksimovi}, arhitekta valjevske firme „Kej“. Me|utim,nedavno je bila u prilici da ovu ustanovu posmatra iz drugog ugla,jer je na svet donela malu Taru. Mi smo je posetili, ~estitali, ali ipitali je za utiske.

– Ovde smo radili vi{e projekata, uglavnom vezanih za rekon-strukcije, tu su pre svega angio-sala, projekat za novu rendgen salu,

trenutno je u izradi projekat za rekonstruk-ciju kotlarnice za potrebe medicinskog otpa-da, zaista imamo dugu saradnju saZdravstvenim centrom, koja traje duè nego{to sam ja u firmi, tako da tu ima jo{ brojnihprojekata. Mo ram da priznam da je potpunodruga~ija percepcija sa ove strane, jer kadasmo ovde u ulozi arhitekata koji snimajuneko stanje onda su nam drugi detalji bitni,a u trenucima kada se de{avaju neke ovakova`ne stvari u ìvotu, onda to postane nebit-no i ne prime}ujemo detalje koji bi arhitek-tama zapali za oko. Moram ipak da priznamda, ~im sam se probudila, po~ela sam da raz -mi { ljam gde se nalazim, u kom delu, jer smoradili rekonstrukciju ba{ iznad porodili{ta –kaè Andrijana Maksimovi}.

A kako se ose}a kao korisnik uslugaove ustanove, mlada mama odgovara:

– Verovatno je sve individualno iverovatno da sve zavisi od toga kako svakaèna podnese poro|aj. Ja moram da priz-nam da sam stvarno imala lak poro|aj i dase odli~no ose}am, pa su mi verovatno iz

tog razloga samo najlep{i utisci. Ja sampristala na ovaj „baby-friendly“ program, divno je {to je svevreme beba pored vas, iako pomalo i zastra{uju}e, jer jo{ uvek neznate {ta sve treba da radite i {to vas svaki pokret pla{i, ali drago mije {to takva mogu}nost postoji.

Na ovaj na~in Andrijana Maksimovi} je prakti~no postala na{pravi promoter „baby-frinedly“ programa koji se primenjuje una{em Porodili{tu.

Pogled iz drugog ugla

U~enice Medicinske {kole na pultu Poliklinike

Andrijana Maksimovi} sa malom Tarom


Problem zadràvanja mladih stru~njaka u na{oj zemlji odavnoje prisutan. Strahuje se da }e ulaskom u Evropsku Uniju biti jo{izraèniji, i da }e se to svakako osetiti i na zdravstvu. Me|utim,ohrabruje to {to ipak postoje mladi ljudi koji razmi{ljaju i poru~ujuda je za napredak svoje zemlje i svog grada neophodno da ovde iostanu. Tako su u brojnim tekstovima objavljenim na na{em sajtu iu novinama predstavljeni mladi ljudi koji su odlu~ili da se vrate usvoj grad i daju svoj doprinos njegovom razvoju i boljojbudu}nosti. U ovoj ustanovi rade mladi lekari, informati~ari i

zaposleni iz drugih struka, koji su tokom {kolovanja pokazaliodli~ne rezultate i ostvarili visok prosek. Oni su samo jedan primer,a sli~nu pri~u pokrenuli su i mladi umetnici, studenti Fakultetalikovnih umetnosti u Beogradu, kroz projekat i udruènje„Umetni~ki kombinat“. Kako su naveli u svom programu, projekatse bavi odsustvom angaòvanog delovanja obrazovanih ljudiodre|ene zajednice, kao i odlaskom istih van nje u neke drugegradove. Ti mladi ljudi smatraju da podatak da se samo oko jedanprocenat svr{enih studenata vrati u Valjevo nu`no umanjuje

mogu}nost da ovaj grad bira svoje najboljeljude na klju~ne pozicije, kao i mogu}nostda se stvori kriti~na masa intelektualneelite, misle}ih ljudi, javnog mnenja. Takosu polovinom septembra, vi{ednevnimaktivnostima u hali valjevske Koàre,mladi umetnici stvarali i kroz interesantnediskusije i predavanja u kojima su u~estvo-vali i njihovi profesori poku{ali da prona|uodgovore na pitanja o tome za{to mladi nepreduzimaju inicijativu da ne{to promeneu svom gradu, za{to odlaze u ZapadnuEvropu, Ameriku ili na istok u potrazi zaboljim ìvotom bez prethodnog poku{ajada ne{to sami promene i {ta je to {to }e ihpokrenuti da uzmu stvar u svoje ruke. Sveto je zaokruèno izlo`bom najboljih rado-va u holu Centra za kulturu, koja pred-stavlja samo jednu od jasnih poruka izaklju~aka da se za ovu zemlju i ovaj gradtreba boriti, a koju su uputili mladi umetni-ci, me|u njima i tri Valjevca, LukaTripkovi}, Nikola Romanovi} i MladenJankovi}.

Mladi u Valjevu

Dvori{te valjevske Bolnice bilo je pre-poznatljivo po velikom parku i borovim sta-blima. Naàlost, zbog naglog su{enja na vi{elokacija u gradu, uklju~uju}i i park „Pe}inu“,i ve}ina stabala u bolni~kom krugu jepose~ena. Mlade sadnice polako rastu zaneke nove generacije, a osu{ena stabala, kojasu bila neupotrebljiva za druge svrhe, isko-ri{}ena su da se naprave klupe, korpe i drve-na ograda, {to }e svakako oplemeniti prostor.

Jedna „pe~urka“ sa klupama i stolomnapravljena je ispred Upravne zgrade, adruga ispred ulaza u zgradu Slu`be za un utr -a{n je bolesti. Milenko Vu~eti}, na ~elnik Te -hni~ke slu`be, kaè da se rade jo{ dve „pe -~urke“, koje }e biti postavljene pored glavnerampe i ispred zgrade u kojoj se nalaze odel-jenja Neurologije i Pedijatrije. Od osu{enihstabala su napravljene i korpe za otpatke,

kao i drvena ograda na potezu od glavne rampe na ulasku u bolnicudo hotela „Jablanica“. Za kompletan posao zaduèna je valjevskafirma „Mi~elini“.

Ure|enje bolni~kog kruga

ZdrAVSTVENIK pripremili:

PR agencija PRISTUP – PR slu`ba ZC ValjevoDejana Je{i}, Branko Petrovi}

IT slu`ba ZC Valjevo – Nikola Petrovi}

Pozivamo Vas da nas obave{tavate i pi{ete za na{e

glasilo

www.zcvaljevo.rs; Tel.: 295 372; [email protected] centar Valjevo; Sin|eli}eva 62

14000 Valjevo


Pacijenti hemodijalize, njihpetnaestoro, u pratnji ~lanovasvojih porodica, zaposlenih naOdeljenju nefrologije sa hemodi-jalizom i bolni~kog duhovnikaRadomira Aleksi}a, imali su pri-liku da u jednodnevnom pok-loni~kom putovanju obi|u neko-liko srpskih manastira.

- Ovo je bilo jako zna~ajnoputovanje za na{e pacijente, kojisu zbog dijalize vezani za ku}u iuskra}eni su za odlaske na puto-vanja. Nekima je ovo bilo prvi putda odu dalje od svog grada. Obi{lismo Miljkov manastir kodSvilajnca, koji je poznat po tome{to je primio ruske monahe isve{tenike posle Oktobarske rev-olucije i u kojem je Sveti Jovan[angajski zamona{en i kaoVladika Ruske zagrani~e crkvebio Vladika u [angaju i SanFrancisku. Obi{li smo i Manasiju,Ravanicu, Manastir Le{}e.Poseban utisak na nas je ostavioManastir Svete Petke Izvorske,kod Para}ina, koji se ve} {ezdesetgodina bavi milosrdnim radom itrenutno neguje 92 {ti}enice,te{ko ratardiranu ènsku decu, odkojih je veliki broj sada u poznijim godinama, ~ak 30 ih je nepokret-no, i po tome je ovaj manastir jedinstven u svetu. O njima brinu 32monahinje, a s obzirom na to da kao stacionar pripada Centru zasocijalni rad Para}in, ima i stalno zaposlene lekare i medicinske ses-tre. Zbog izuzetne nege ovim {ti}enicama je omogu}en kvalitetniji idug ìvot – kazala je dr Jasmina Bogdanovi}, {ef Nefrologije.

Inicijator ovog pokloni~kog putovanja je bolni~ki duhovnikRadomir Aleksi}, koji je govore}i o njegovom smislu i zna~ajurekao:

- Medicina le~i, a ljubav isceljuje. Prevashodno ljubav Boìja,ali i nas bli`njih. Doktorka Jasmina Bogdanovi} i njen tim svoju

ljubav pokazali su brigom o pacijentima, koja prevazilazi human-isti~ku formu na koju smo navikli, a koja podrazumeva samo med-icinsku brigu i staranje o zdravstvenom stanju pacijenata, gde jejedini cilj da se pacijent izle~i. Lekar (sestra, medicinar) hri{}aninide korak dalje od ovoga i svoje pacijente posmatra kao celokupneli~nosti, kao svoje bli`nje kojima je potrebno fizi~ko ozdravljenje,ali i duhovno isceljenje. Zato smisao ovog pokloni~kog putovanjaosoblja i pacijenata nefrolo{kog odeljenja ima duboki hri{}anskismisao u zajedni~koj molitvi i poklonjenju svetinjama ihri{}anskom poimanju odnosa lekara, sestara i pacijenata, gde sebriga sa fizi~kog pro{iruje i na duhovno ozdravljenje i isceljenje.

Pokloni~ko putovanje

Novi Sindikat Zdravstvenog cen-tra Valjevo krajem septembra je orga -ni zovao prvo putovanje za svoje ~la no -ve, koji su imali priliku da vide Re -publiku Če{ku.

- Posetili smo Prag i Karlove Vari.Organizacija i samo putovanje su pro-tekli savr{eno, a vratili smo se sa nezab-oravnim uspomenama. Grad kao {to jePrag nije lako opisati re~ima, jer je sampo sebi jedno veliko umetni~ko delo.Ovo je na{e prvo organizovano puto-vanje koje je proteklo vi{e negouspe{no, pa se nadamo da }emo uskoroposetiti i neku novu atraktivnu desti-naciju - kaè Aleksandar Jovanovi},predesdnik Novo sindikata ZC Valjevo,i poziva ostale kolege da im se pridruè.

Poseta ê{koj

Izlet za pam}enje

Documents

01 - Zdravstvenik 01 - Zdravstvenik.qxd · prvo za isplatu dospelih dugova, to je {est mese~nih rata po ugovoru o dugotrajnom odr`avanju opreme, koji je bio tri godine, i drugo za