19. jul 2018. godine

Muke građana i zbog dva dinara duga

Sve veći broj građana zbog minimalnih dugova prema bankama ima probleme u vođenju ličnih finansija

ISEČENA kartica, namireni minusi, krediti i zvanično zatvoren račun u banci nisu garancija da nas par

dinara duga neće "sačekati iza ćoška" donoseći sa sobom dodatne probleme. Nažalost, građani to obično

saznaju kada bude kasno, pa im se ime već "zacrveni" na

crnoj listi Kreditnog biroa. I tamo ostaje naredne - tri

godine!

- Uredno sam zatvorio svoj račun povezan sa kreditnom

karticom u banci, prethodno namirivši sve dugove.

Sačekao sam da prođe i rok od mesec dana koliko su mi

rekli u banci "da bi se videlo da li ima još nekih zaostalih

troškova". Nakon toga, rečeno mi je da mi je račun i

zvanično zatvoren - priča svoju priču Dušan S. sa

beogradskog Voždovca. - Šok me je sačekao godinu dana

kasnije, kada sam podizao kredit za automobil. Zvali su

me iz druge banke i rekli da ne mogu da mi odobre zajam, jer u izveštaju Kreditnog biroa piše da imam

negativnu zabeležbu da sam loš klijent zbog ravno - četiri dinara duga!

Banka je, kako navodi Dušan S., automatski odbila da mu odobri kredit, a on je krenuo u bitku sa starom

bankom da povuče prijavu docnje Kreditnom birou.

- Za tih godinu dana, koliko je banka vodila da imam dug od četiri dinara, niko me nijednom nije obavestio

o tome, niti pozvao da platim dug. Ironija je što sam, da bih uplatio ta četiri dinara, morao da dam još 60

dinara na ime bankarske provizije po uplatnici - navodi Dušan S. čija se priča ipak uspešno završila, jer je

banka povukla zapis o docnji iz Kreditnog biroa.

Ništa bolje nije prošla ni Somborka Danijela K. Preselila je svoj račun u drugu banku. Iako su joj na šalteru

rekli da je izmirila svoj dug i da slobodno može da pređe kod konkurenata, SMS poruka je uznemirila.

- Stiglo mi je da sam banci sa kojom sam završila odnos ostala dužna dva dinara - kaže naša sagovornica. -

Mejlom sam kontaktirala sa bivšim ličnim bankarom i on mi je ponovo potvrdio da su svi moji računi u toj

banci zatvoreni. Kako je došla poruka, ne znam. Otići ću ponovo kod njih da mi daju pisani trag da im ništa

ne dugujem.

Upućeni navode da nijedan tekući račun u banci nije zatvoren dok ne dobijete i pismenu potvrdu o tome.

- Tek u tom slučaju klijent ima dokaz da je račun zaista zatvorio i dugove namirio, pa se sve lakše dokazuje

kada iskrsnu dugovi od nekoliko dinara koje po automatizmu, posle 60 dana nenamirivanja, moramo da

prijavimo Kreditnom birou - objašnjavaju u jednoj banci.

Kreditni biro formiran je pri Udruženju banaka Srbije i nastao je kako bi banke, pri odobravanju kredita,

imale pouzdane informacije o kreditnoj zaduženosti i kreditnoj prošlosti konkretnog klijenta. Osim

regularnih podataka o uzetim zajmovima, u birou se nalaze i zapisi o docnji - kašnjenju u namirivanju rata.

- Iskazana neurednost se meri brojem dana dospele a neizmirene obaveze, nakon čega će biti evidentirana u

izveštajima Kreditnog biroa i iznosi 60 i više dana za građane, a 15 i više dana za preduzeća i preduzetnike -

navodi se u Kreditnom birou. - Negativni podaci posebno uključuju: datum nastanka docnje, broj dana

docnje, iznos u docnji i maksimalan iznos docnje.

I dug prema osiguravajućim kućama može da prouzrokuje negativne posledice po klijenta. Tako je jedno

osiguravajuće društvo, u obaveštenju u koje su "Novosti" imale uvid, tražilo od svog osiguranika da uplati

zaostatak od 0,01 dinar, odnosno tačno jednu paru! Toliko je, tvrde, manje uplaćeno na ime rata

kombinovanog auto-kasko osiguranja.

- Kada sam ih pozvao, rekli su mi da taj dug "zanemarim" - priča ovaj osiguranik. - Međutim, na moje

pitanje da li bi mi priznali kasko osiguranje da se desila neka nezgoda za vreme dok me duže za tu jednu

paru, ostao sam bez odgovora...

PODACI U KREDITNOM BIROU

U Kreditnom birou nalaze se podaci o svim bankarskim dugovima građana: o odobrenim kreditima,

uključujući iznos, visinu rate, rok otplate, datum početka otplate, datum kraja otplate, ostatak duga; preko

podataka o debitnim i kreditnim karticama i to od vrste kartice, datuma izdavanja, pa do visine odobrene

pozajmice, pa sve do podataka o tekućim računima, odobrenim minusima, eventualnim jemstvima za tuđe

kredite...

Problem nastaje ako postoje i negativni podaci u nečijem izveštaju, a tu je reč o kašnjenju u izmirivanju

duga.

HTELI AUTO ZBOG 16 DINARA

NEKOLIKO dinara duga može da napravi veliki problem ne samo sa bankama i osiguravajućim kućama,

već i sa privatnim izvršiteljima, što za posledicu može da ima plenidbu imovine ili blokadu plate i penzije.

- Zbog duga za struju od 11.000 dinara, koji je u međuvremenu plaćen, izvršiteljka je izdala nalog za

zaplenu porodičnog automobila i to četiri godine po namirenju tog iznosa - navodi Stefan D. iz Beograda.

- Kada smo pokazali papire da je dug odavno plaćen, ispostavilo se da nas duže za još 16 dinara. Automobil

smo sačuvali, ali smo prethodno morali da platimo 3.600 dinara naknade izvršitelju...

I sud kontrolisao poslovanje "Azotare"

Radnici zaposleni u pančevačkoj "Azotari" se nadaju susretu sa radnom grupom za Petrohemiju Vlade

Republike Srbije

ZAPOSLENI u "Azotari" još ne dižu ruke. Nadaju se da će država, posle razgovora sa članovima Radne

grupe za petrohemiju, odustati od uvođenja stečaja u pančevačku fabriku.

Radnici "Azotare" i u utorak su se okupljali, nezadovoljni namerom države da ih otera u bankrot.

- Prisutno je nezadovoljstvo, ali se to ne može

nazvati štrajkom, s obzirom na to da nam

pogoni ne rade - kaže za "Novosti" Gradimir

Živanović, predsednik samostalnog sindikata

"Azotare". - Nezadovoljstvo je uzrokovano

načinom i brzinom kojom je država donela

odluku o uvođenju stečaja i time pokrenula

proces gašenja 900 radnih mesta. Što se tiče

dugovanja i poslovne politike, mogu reći da taj

deo svih ovih godina nije bio dovoljno

transparentan za sindikat. Izjava predstavnika

države da smo u dugovima 200 miliona je za

nas bila iznenađenje, pogotovo ako se zna da

se u poslednje tri godine poslovanje "Azotare" kontroliše preko Privrednog suda. Konkretno preko Unapred

pripremljenog plana reorganizacije, koji je usvojila ova institucija.

"Azotara", kako se čulo ovih dana, najviše duguje "Srbijagasu". Na to odlazi više od 90 odsto nakupljenih

obaveza. "Srbijagas" je ujedno i većinski vlasnik, 85 odsto, ovog preduzeća. Do vlasništva je došao

prebijanjem starih dugova za gas.

Sve je počelo neuspešnom privatizacijom. "Azotaru" je 2006. godine kupio konzorcijum "Univerzal

holding", "Arvi i ko", "Marijanpol" iz Litvanije i "Saniteks", takođe iz Litvanije. Početkom 2009. godine

ugovor je raskinut zbog neispunjavanja obaveza. "Azotara" je od tada prošla restrukturiranje, a UPPR je

podnela 2011. godine. Usvojen je tek polovinom 2014. godine. Polovinom 2015. godine iz "Azotare" je

izdvojeno preduzeće "Specijalna luka" i ono je stopostotno u vlasništvu "Srbijagasa". Da "Azotara" ponovo

ne plaća gas, članovi Vlade su priznali krajem 2016. godine, u raportu pred misijom Međunarodnog

monetarnog fonda.

PRODATA PROIZVODNjA ZA 2018.

U poslovnoj 2017. godini Društvo je iskazalo gubitak u poslovanju u iznosu od 4,9 milijardi dinara - stoji u

finansijskom izveštaju "Azotare". - Gubitak iznad visine kapitala iznosi 11,1 milijardu dinara. Kratkoročne

obaveze su veće od obrtnih sredstava za iznos od 20,2 milijarde dinara. U prvom kvartalu 2018. godine

proizvodnja se odvija bez zastoja, proizvedeno je ukupno 314.610 tona mineralnih đubriva i azotnih

jedinjenja. Sa kupcima su zaključeni ugovori o prodaji kompletne proizvodnje planirane u 2018. godini.

Izabrali letnju praksu umesto odmora

Iako su letnji meseci studentima retka prilika da naprave predah od ispita i učenja, neki od njih taj period

koriste da steknu svoja prva radna iskustva

Iako su letnji meseci studentima retka prilika da naprave predah od ispita i učenja, neki od njih taj period

koriste da steknu svoja prva radna iskustva. Društveno-odgovorne kompanije tokom letnjeg perioda

organizuju stručne prakse za mlade akademce, u želji da im omoguće da uz teorijska znanja steknu i prva

praktična iskustva.

„Prilika da budem na praksi u najvećoj firmi

u Srbiji je ujedno i moj prvi susret sa poslom

u pravom smislu te reči, radnim vremenom i

obavezama na poslu. Ovo su moji prvi

koraci kao zaposlenog čoveka. Najvažnije

od svega jeste to što će mi ova praksa pružiti

znanje iz najrazličitijih oblasti sa kojima

dosad nisam imala priliku da se susretnem i

biti ozbiljna podloga za moj dalji razvoj i

karijeru.“, izjavila je Jovana Popov,

studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom

Sadu koja trenutno pohađa praksu u Sektoru

za organizaciju službenih putovanja

kompanije NIS.

Oko 150 studenata, sa više od deset fakulteta širom Srbije, ovo leto provodi na praksi u kompaniji NIS

radeći na različitim pozicijama u skladu sa njihovim obrazovanjem i afinitetima. Letnja praksa u NIS-u se

organizuje svake godine i traje od juna do septembra, uz podršku mentora.

Priliku da vidi i učestvuje u procesu proizvodnje i prerade nafte iskoristila je i Andrea Alija, studentkinja

Tehnološko-metalurškog fakulteta iz Beograda koja svoju praksu obavlja u Rafineriji nafte u Pančevu.

„Sada konačno imam širu sliku o poslu kojim ću se baviti u budućnosti, jer sam dobila šansu da vidim i

učestvujem u procesu proizvodnje i prerade nafte o kojima sam ranije samo mogla da čitam ili da gledam u

dokumentarnim filmovima. Ono što moju praksu čini sasvim posebnom jesu ljudi, moje kolege i mentori

koji imaju dovoljno strpljenja i pažnje da mi prenesu svoja znanja i ljubav prema poslu“.

Kroz NIS-ovu Letnju studentsku praksu, do sada je prošlo više od 800 studenata sa osnovnih i master studija

obrazovnih ustanova Republike Srbije i međunarodnih akreditovanih obrazovnih institucija.

"Blic biznis" saznaje: MMF odobrio Srbiji aranžman "čuvarkuću"

Odbor Izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda na sednici održanoj u Vašingtonu odobrio je

Srbiji novi program saradnje uz podršku Instrumenta za koordinaciju politike u javnosti, popularno

nazvanog "čuvarkuća", saznaje "Blic biznis".

Aranžman je odobren za period od 30 meseci i

savetodavnog je karaktera. Takođe, ne predviđa korišćenje

finansijskih sredstava.

Program predstavlja kontinuitet u odnosu na stendbaj

aranžman iz predostrožnosti koji je Srbija uspešno završila u

februaru 2018. godine. Cilj programa je održavanje

makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak

strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i

sveobuhvatnog rasta, stvaranja novih radnih mesta i

poboljšanja životnog standarda.

Kako je saopštila Narodna banka Srbije, tokom perioda od 30 meseci, na koliko je odobren aranžman,

napredak dogovorenog ekonomskog programa pratiće se putem pet polugodišnjih razmatranja rezultata na

kojima će se davati ocena njegovog sprovođenja.

Novi mehanizam podrške

Instrument za koordinaciju politike predstavlja novi mehanizam podrške Međunarodnog monetarnog fonda

zemljama članicama, savetodavnog je karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Namenjen je

zemljama posvećenim reformama, a dogovara se u cilju dobijanja podrške odgovarajućem ekonomskom

programu, kada zemlja nema tekućih ni potencijalnih platnobilansnih problema.

Na sednici Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda ocenjeno je da je Srbija uspešno

rešila makroekonomske neravnoteže i povratila poverenje. Sprovođenjem ekonomskog programa koji je bio

podržan trogodišnjim stendbaj aranžmanom iz predostrožnosti, postignuta je fiskalna održivost,

uspostavljena silazna putanja javnog duga i njegovo ubrzano smanjenje, i ojačana eksterna pozicija zemlje.

Monetarna politika uspela je da zadrži inflaciju pod čvrstom kontrolom, istovremeno podržavajući

ekonomski oporavak i održavajući relativnu stabilnost deviznog kursa. Poverenje koje je proizvela

poboljšana makroekonomska situacija ogleda se u rastućim investicijama, kako iz inostranih tako i iz

domaćih izvora, i omogućava ekonomski oporavak.

MMF: Ekonomski izgledi Srbije pozitivni

Odbor izvršnih direktora MMF istakao je da ekonomski izgledi zemlje ostaju pozitivni. Međutim, Srbija je i

dalje podložna uticaju regionalnih i globalnih kretanja i nestabilnosti sa međunarodnog tržišta. Ukazuje se

da bi kašnjenje u sprovođenju strukturnih reformi ili narušavanje fiskalne discipline moglo ugroziti

poverenje i smanjiti izglede srednjoročnog rasta.

Dogovoreni program, podržan Instrumentom za koordinaciju politika, predviđa da fiskalna politika bude

usmerena ka daljem smanjenju javnog duga, povećanju kapitalnih investicija u cilju rešavanja

infrastrukturnih potreba Srbije, kao i određenom smanjenju poreskog opterećenja privrede i rada.

Monetarna politika Narodne banke Srbije ocenjena je kao odgovarajuća u uslovima neizvesnosti na

domaćem i inostranom tržištu. Nastaviće se sa daljim jačanjem procesa dinarizacije.

Strukturne i institucionalne reforme

U finansijskom sektoru ocenjeno je da su postignuti dobri rezultati u smanjenju nivoa problematičnih

kredita, kao i da je potrebno nastaviti aktivnosti na njihovom daljem smanjivanju. Prioriteti su i usklađivanje

regulatornih i nadzornih okvira sa standardima Evropske unije i rešavanje izazova u oblasti sprečavanja

pranja novca i finansiranja terorizma.

Strukturne i institucionalne reforme imaju za cilj unapređenje poslovnog okruženja, što doprinosi

uspešnijem procesu pristupanja zemlje EU. Ove reforme fokusiraće se na restrukturiranje državnih

preduzeća, finansijskih institucija i javne uprave, kao i dalje smanjenje sive ekonomije.

Nakon pisanja Danasa Vlada aktivirala konkurs za izbor direktora JP Nuklearni objekti Srbije

Mimo zakona na čelu državne firme

Vlada Srbije aktivirala je prošle nedelje konkurs za izbor direktora u JP Nuklearni objekti Srbije kojim

trenutno kao vršilac dužnosti već više od četiri godine upravlja Dalibor Arbutina, koji se javio na ovaj

konkurs, saznaje Danas.

Pre nešto više od dve nedelje pisali smo o tome

kako je Arbutini mandat vršioca dužnosti prema

Zakonu o javnim preduzećima prestao posle dva

šestomesečna mandata još marta 2015, u

međuvremenu smo saznali i da je on u JP NoS

na mestu direktora već tri godine bez važećeg

ugovora o radu.

Naime, Arbutinu je prvi put na mesto v. d

direktora Vlada imenovala 1. marta 2014, a

drugi put nakon isteka šest meseci na još jedan i poslednji mandat 29. avgusta 2014. Arbutina je 5. marta te

godine potpisao ugovor sa UO, odnosno NO JP NoS, o međusobnim pravima i obavezama u kom se

obavezuje da će obavljati posao vršioca dužnosti u JP NoS „za vreme trajanja te dužnosti na koju je

imenovan rešenjem Vlade od 28. februara 2014“.

U ovom ugovoru, između ostalog, piše u članu 12 da su se ugovorne strane sporazumele „da se po prestanku

obavljanja poslova vršioca dužnosti direktora isti vraća na poslove koordinatora integralnog sistema

upravljanja kvalitetom, u skladu sa ugovorom od 1. 11. 2009. i pratećim aneksima sa svim pravima i

obavezama koje proističu iz tog ugovora“.

Vlada Srbije je potom konstatovala da je Arbutini 28. avgusta 2014. istekao mandat v. d. direktora, što znači

da je samim tim prestao da važi i ugovor o radu koji je Arbutina početkom marta te godine potpisao. Iako je

Vlada na istoj toj sednici Dalibora Arbutinu imenovala na još jedan (i poslednji) mandat v. d. direktora,

Arbutina nije potpisao novi ugovor o radu.

Krajem februara 2015. Arbutini je istekao i drugi šestomesečni mandat na mestu v. d. ovog preduzeća, čime

je izgubio pravo po Zakonu o javnim preduzećima da se ponovo nađe na ovoj poziciji.

U skladu sa ugovorom koji je marta 2014. potpisao, Dalibor Arbutina je trebalo da bude vraćen na mesto

koje je u JP ranije obavljao, međutim, on je mimo zakona, ali i ugovora o radu ostao na mestu direktora,

odnosno v. d. direktora sve do danas. To znači da on više od tri godine prima direktorsku platu za posao za

koji nije potpisao ugovor.

Naime, potvrda ovome je i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu koji je oktobra prošle godine

presudio u korist bivše radnice NOS Želmire Ilić, koja je firmu tužila zbog nezakonitog otkaza. Sud je

presudio u korist Ilićeve i naveo kako mora da se vrati na posao, ali i odbacio odgovor koji je na tužbu

podneo advokat Dalibora Arbutine i to uz obrazloženje da ne može da se prihvati odgovor advokata koga je

ovlastio tuženi Arbutina jer je „punomoćje dato od strane neovlašćenog lica za zastupanje tuženog“.

U daljem obrazloženju ove presude Drugog osnovnog suda ističe se da je presuđeno da se Želmira Ilić vrati

na posao jer „tuženi preko ovlašćenog lica nije u ostavljenom roku od 30 dana od dana prijema tužbe podneo

odgovor na tužbu kojom bi osporio tužbeni zahtev“, te da je „tužilja priloženim dokazima potkrepila

osnovanost zahteva“.

List Danas je krajem juna pisao Vladi Srbije i tražio objašnjenje na osnovu kog ugovora je Arbutina i dalje

na mestu vršioca dužnosti. Isto pitanje postavili smo i samom Arbutini, ali smo ostali bez odgovora u oba

slučaja. Od JP NoS smo juče zatražili da nam dostave na osnovu kog ugovora je Arbutina zaposlen u ovom

javnom preduzeću, ali do zaključenja ovog broja odgovor nam nije stigao.

Od Vlade nije stigao odgovor, ali je stigla reakcija jer je posle godinu i po dana Komisija koja se bavi

izborom direktora javnih preduzeća aktivirala ponovo konkurs (raspisan februara 2017) za izbor direktora u

ovom preduzeću. Kako saznajemo, jedan od kandidata je i Dalibor Arbutina, iako prema uslovima konkursa

ne ispunjava jedan od glavnih uslova, a to je da nema najmanje tri godine iskustva na poslovima iz

delatnosti JP. Osim njega, na konkurs raspisan još februara 2017. javili su se dr Dragana Nikolić, dr Slavko

Dimović, oboje iz Instituta Vinča, mr Snežana Pavlović iz JP NoS i Čedomir Belić, sadašnji v. d. direktora

Zavoda za mere i dragocene metale. Među kandidatima su i doktori nauka Ivan Videnović sa Fakulteta za

fiziku, kao i prvi direktor NoS Jagoš Raičević.

Konkurs raspisan pre godinu i po dana

Vlada Srbije je 22. februara 2017. raspisala konkurs za izbor direktora javnih preduzeća. Trebalo je da ti

konkursi budu završeni do 4. marta prošle godine, ali se to nije desilo. Prema zakonu, kandidati za direktore

javnih preduzeća, osim što ne mogu da budu članovi stranaka, moraju da budu visoko obrazovani, odnosno

da imaju pet godina radnog iskustva u struci i tri na poslovima u vezi sa preduzećem, kao i da nisu

osuđivani.

Dalibor Arbutina, koji ni prvi put pre četiri godine nije izabran na konkursu, već ga je Vlada postavila,

između ostalog ne ispunjava jedan od glavnih uslova jer ne dolazi iz struke, već je mašinski inženjer. Pre

nego što je izabran za v. d. direktora, Arbutina je bio koordinator integralnog sistema upravljanja kvalitetom.

Za dva meseca agencije prevarile hiljade putnika

Za manje od dva meseca na hiljade ljudi u Srbiji je prevareno – ili su ostali bez avionskih karti ili bez celog

letovanja koje im je u slučaju SAB travela otkazano nekoliko sati pred polazak ili u slučaju čačanskog Jazz

travela sat vremena po polasku na letovanje u Grčku.

Poslednji u nizu je slučaj učenika Devete beogradske gimnazije i još nekih škola koji su pre nekoliko dana

otputovali na odmor u španski LJoret de Mar i ceo dan proveli u lobiju hotela jer im organizator puta

agencija B2R nije uplatila smeštaj. Dan agonije i pregovora da li đake treba vratiti kući ili ne završen je tako

što je organizator novac uplatio, te su đaci, ipak, ostali u Španiji.

Pomoćnica ministra u Ministarstvu turizma Vera Božić Trefalt kaže za Danas da je inspekcija podnela

predlog da se agenciji B2R oduzme licenca, ali i da će se o daljim postupcima i krivičnoj prijavi više znati

tek kada se deca vrate sa odmora u petak.

– NJih 106 je smešteno u hotelu Samba i čekamo da se vrate u petak. Bio je stravičan problem, jer se desilo

da ne mogu da uđu u sobe zato što hotel nije plaćen. Deo dece je hteo da se vrati, deo nije, profesori i

direktori se nisu javljali na telefone. U međuvremenu desilo se da je organizator uplatio smeštaj – ističe

Božić Trefalt. O krivičnoj prijavi više će se znati, kako kaže, kada se vrate deca sa odmora i sagledaju i

prikupe sve činjenice.

Klupko prevara počelo je da se odmotava pred početak letnje sezone sa Fly fly travelom koji je kubureći sa

nagomilanim dugovima zatvorio sve poslovnice pa preimenovao firmu u Kofer turs ostavljajući putnike bez

kupljenih avionskih karti. Ministarstvo je u ovom slučaju završilo svoj posao, MUP i Poreska rade na tome,

a Vera Božić Trefalt kaže da postoji dogovor da svako ko je bio organizator putovanja preuzme na sebe

odgovornost i isplati putnike koje je ova agencija oštetila.

Najveće iznenađenje, međutim, bila je agencija SAB travel, koja je 22. juna samo tri sata pred polazak za

Grčku stotinama putnika otkazala letovanje. Ovim su bili zatečeni i u Nacionalnoj asocijaciji turističkih

agencija (YUTA), jer je agencija SAB travel bila njihov član.

Iako je vlasnik ove agencije Stevan Buđić poručio putnicima da će obeštetiti sve makar i iz svoje lične

imovine, to se nije desilo. Tako vlasnici gotovo 2.300 ugovora za letovanje sa ovom agencijom moraju da

potraže novac za svoj propali aranžman na drugi način. YUTA je prošlog ponedeljka počela da prikuplja

zahteve oštećenih putnika.

– Rok za podnošenje prijava u slučaju SAB travela je do 23. avgusta. Ono što je bitno jeste da svi treba da se

prijave i da te prijave moraju da budu uredne – napominje Božić Trefalt.

U slučaju SAB-a polisa osiguranja pokriva 300.000 evra, što nije dovoljno da se obeštete svi putnici.

– Ono što je sigurno sada jeste da će se pooštriti zakon i pravila kako bi se putnici što bolje osigurali i

zaštitili. Već je stigao predlog YUTA o tome kako treba podići osiguranje, depozit – rekla je ona za Danas.

O prevari čačanske agencije Jazz travel, koja je pre dve nedelje saopštila na svom sajtu da „prestaje sa

radom“, Božić Trefalt kaže da je inspekcija utvrdila da je ova agencija bila solventna u trenutku kada je

prestala sa radom.

– Jazz travelu iz Čačka je oduzeta licenca. Utvrđeno je da je agencija bila solventna i ti putnici koji su

oštećeni, a njih je 742, moraće da budu obeštećeni. Mislim da tu neće biti velikih problema jer nije kao u

slučaju SAB-a prekoračena cifra od 300.000 evra koliko pokriva osiguranje – napominje pomoćnica

ministra.

I dok se vlasnik čačanske agencije posle prevare odmah sam prijavio policiji, vlasnik subotičke agencije Sun

and Sea, s druge strane, to nije uradio već je putnike prevario i napustio Srbiju. Vera Božić Trefalt

napominje da je u slučaju ove agencije koja je bila samo subagent do inspekcije stiglo šest predmeta, od

čega su tri završena.

„Balkan fan nije kriv“

U slučaju obmane 150 putnika agencije Balkan fan koja je prodavala avionske karte za mečeve Svetskog

prvenstva u fudbalu u Rusiji, Vera Božić Trefalt kaže da se tu ne radi o prevari i da je ova agencija

„elementarni primer kako treba poslovati“.

– U slučaju Balkan fan nema prevare, odnosno utvrđeno je da su oni imali ugovor sa ino partnerom i tu je

kriva firma iz Rusije sa kojom je zaključen ugovor i koja je njih prevarila. Ta firma iz Rusije nije obezbedila

karte uprkos tome što je ugovorom bila obavezana da to učini. Balkan fan je putnicima ponudio obeštećenje

i po svim osnovama su postupili kako treba. Tako da nije bilo razloga da protiv Balkan fana bude pokrenuta

bilo kakva procedura – ističe Božić Trefalt.

Savić: RTB Bor od crne rupe postaje razvojna šansa

Ekonomista Ljubodrag Savić ocenio je da je raspisivanje tendera za Rudarsko-topioničarski basen (RTB)

Bor pomak napred i logičan korak Vlade Srbije.

On je agenciji Beta rekao da je dobro što se pre

raspisivanja tendera razgovaralo sa

potencijalnim investitorima i istakao da je važno

da država ostane većinski vlasnik RTB Bora, jer

je to od strateškog interesa za Srbiju.

Savić je podsetio da se odavno traži rešenje za

RTB Bor, ali da to do sada nije dalo rezultate,

uključujući i dve privatizacije koje su bile

dovedene do kraja i ozbiljna ulaganja države u

to preduzeće.

"Tender za RTB je logičan potez Vlade Srbije. U taktičkom smislu ovo je dobro odrađen posao, jer se pre

toga razgovaralo sa određenim investitorima. Ja se nadam da ovaj tender nije raspisan samo da bi bio

raspisan, nego da se već ima u vidu neko ko je zaiinteresovan da uđe u RTB na način koji je država

predvidela", rekao je Savić.

On je ocenio da je ovo "pomak napred, čak i odnosu na Železaru, čija privatizacija je ocenjena kao uspešna".

"Novi tender podrazumeva da neko ko uđe u partnerstvo sa državom u formi dokapitalizicije od 350 miliona

dolara obezbedi sve što RTB Bor nema, kao što je pojačanje u menadžmetu, novim tržištima i

tehnologijama", rekao je Savić.

On je rekao da se nada da će država pronaći partnera pod tim uslovima, jer bi to bilo najbolje rešenje i

ostavilo bi Srbiji mogućnost kontrole nad RTB-om, što je važno jer je to strateško preduzeće.

"Taj iznos dokapitalizacje je neophodan da RTB stane na svoje noge,", rekao je Savić i dodao da očekuje da

će ukoliko u Bor dođu Kinezi ili Rusi, iznos investicija biti mnogo veći.

Prema njegovim rečima, ako tender uspe, RTB će od crne rupe postati razvojna šansa Srbije.

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za izbor strateškog investitora za RTB a rok za podnošenje

prijava je 20. avgust. U pozivu se navodi se da budući investitor dokapitalizacijom od 350 miliona dolara

postaje vlasnik udela u RTB Bor.

Na poziv se mogu se prijaviti i domaće i strane kompanije, a u uslovima je navedeno da zainteresovana

strana mora da se pretežno bavi eksploatacijom ili proizvodnjom bakra ili ostalih obojenih i plemenitih

metala i da je ostvarila poslovni prihod od bar 500 miliona dolara u poslednjoj poslovnoj godini.

Zainteresovani moraju još i da uplate depozit ili dostave garancije u iznosu od milion dolara.

Srbija Danas/ Več ernje novosti

Bankari NEMILOSRDNI: Ako ostanete dužni DVA DINARA, čeka

vas PAKAO

Građani ovo obično saznaju kad već bude kasno

Sečena kartica, namireni minusi, krediti i zvanično zatvoren račun u banci nisu garancija da par dinara duga

neće "sačekati iza ćoška" donoseći dodatne probleme.

Nažalost, građani to obično saznaju kada bude kasno, pa im se ime već "zacrveni" na crnoj listi Kreditnog

biroa. I tamo ostaje naredne - tri godine.

- Uredno sam zatvorio svoj račun povezan sa kreditnom

karticom u banci, prethodno namirivši sve dugove.

Sačekao sam da prođe i rok od mesec dana koliko su mi

rekli u banci "da bi se videlo da li ima još nekih zaostalih

troškova". Nakon toga, rečeno mi je da mi je račun i

zvanično zatvoren - priča Dušan S. sa beogradskog

Voždovca.

- Šok me je sačekao godinu dana kasnije, kada sam

podizao kredit za automobil. Zvali su me iz druge banke i

rekli da ne mogu da mi odobre zajam, jer u izveštaju

Kreditnog biroa piše da imam negativnu zabeležbu da sam

loš klijent zbog ravno - četiri dinara duga!

Banka je, kako navodi Dušan S., automatski odbila da mu odobri kredit, a on je krenuo u bitku sa starom

bankom da povuče prijavu docnje Kreditnom birou.

- Za tih godinu dana, koliko je banka vodila da imam dug od četiri dinara, niko me nijednom nije obavestio

o tome, niti pozvao da platim dug. Ironija je što sam, da bih uplatio ta četiri dinara, morao da dam još 60

dinara na ime bankarske provizije po uplatnici - navodi Dušan S. čija se priča ipak uspešno završila, jer je

banka povukla zapis o docnji iz Kreditnog biroa.

Ništa bolje nije prošla ni Somborka Danijela K. Preselila je svoj račun u drugu banku. Iako su joj na šalteru

rekli da je izmirila svoj dug i da slobodno može da pređe kod konkurenata, SMS poruka je uznemirila.

- Stiglo mi je da sam banci sa kojom sam završila odnos ostala dužna dva dinara - kaže sagovornica

Večernjih novosti.

RTS, Tanjug

Nedimović: Do kraja godine tri nova zakona iz oblasti

poljoprivrede

Vlada Srbije trebalo bi do kraja godine da izglasa tri nova zakona iz oblasti poljoprivrede – o organskoj

proizvodnji, poljoprivrednom zemljištu i uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, izjavio je ministar

Branislav Nedimović uručujući novčane nagrade najboljim proizvođačima na konkursu za organsku

proizvodnju "NLB banke". Kaže da će ova godina biti jedna od rekordnih u proizvodnji kukuruza, ali i žita

gde se može računati na izvoz najmanje dva miliona tona.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu, sa čijim ćemo

predlogom izaći na jesen, podrazumevaće da se svaka

parcela na kojoj država ima vlasništvo videti na

satelitu i znati u svakom trenutku šta se na njoj radi,

izjavio je ministar poljoprivrede Branislav

Nedimović.

Prema njegovim rečima, to će omogućiti vidljivost i

znaće se u svakom trenutku ko proizvodi na tom

zemljištu, šta se na njemu proizvodi, na koji vremnski

period i za koju cenu, a ako se radi u suprotnosti sa

ugovorom, podvlači Nedimović, ugovori će se odmah

raskidati i naplaćivati penali.

Tim zakonom, ističe ministar, biće stavljena organska proizvodnja kao prioritet, koja će se gajiti na manjim

površinama i pod strogom kontrolom.

Nedimović je najavio i da je u pripremi Predlog zakona o organskoj proizvodnji, koji bi, kaže, takođe,

trebalo izaći do kraja godine, te da će on predvideti poseban sistem subvencije za period konverzije iz

konvencionalne proizvodnje u organsku proizvodnju.

"Prelazak na organsku proizvodnju podrazumeva strogo kontrolisano prskanje zemljišta, samo onim

sredstvima koja su dozvoljena. Taj perod konverzije je najčešće tri godine i iziskuje ogromne troškove. Mi

taj period moramo da ublažimo i da subvencijama pomognem tim poljoprivrednim proizvođačima ",

podvukao je Nedimović.

Kaže da tržište sve više traži organski kvalitetne proizvode, a sve što traži tržište, navodi Nedimović, to

Ministarstvo mora da podstiče.

On je ukazao da prostora u Srbiji za organsku proizvodnju ima, ali da sve zavisi od nas, naročito u istočnoj,

zapadnoj, južnoj Srbiji i na visokim nadmorskim visinama gde se konvencionalna proizvodnja veoma lako

može pretvoriti u organsku.

Za početak, poručuje ministar, akcenat treba staviti na organsku proizvodnju voćarstva i povrtarstva, a posle

da razvijemo stočarstvo, jer, kaže, ta grana nije još dobro razvijena ni na konvencionalnom nivou.

Ministar je najavio i da se radi na Predlogu zakona o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, jer, kaže,

nisu isto nameštaj i voće, koje može da izdrži 24 sata.

"Ovde je reč o skladištenju, pravilima igre otkupljivača i svih onih koji učestvuju i čitavom tom lancu. Sa

ministrom Ljajićem sam razgovarao i radimo na tome da nam se više ne ponovi situacija sa malinarima i

višnjarima da neko dođe i kaže neću više da kupujem voće", naglasio je Nedimović.

"Mi smo se organizovali ukupno nas 89 poljoprivrednih gazdinstava u takozvanu grupnu sertifikaciju,

nalazimo se u drugoj godini sertifikacije i ukupno imamo oko 600 goveda i 700 ovaca", kaže Radovan

Aksentijević, dobitnik nagrade NLB iz Dražinaca.

Dobitnica nagrade za organsku proizvodnju NLB banke Tatjana Hajdar Idei ističe da je u stvari lepota

organske proizvodnje da gajite monokulture, jer je jedino to ono što je priroda.

"Vi kada uđete u šumu to je šaroliko i to je naš cilj da napravimo organsku biošumu", objašnjava Tatjana

Hajdar Idei.

Pšenica u Egipat, kukuruz u Kinu i Indoneziju

Pšenice će biti dovoljno za domaće tržište i za izvoz bar dva miliona tona ovogodišnjeg roda, dok će

prozivodnja kukuruza takođe ove godine verovatno dostići rekord, izjavio je Nedimović i istakao da je zato

potrebno otvoriti nova tržišta za izvoz.

Ministar kaže da se sa Egiptom završava sertifikat za izvoz pšenice, a sa Kinom i Indonezijom za kukuruz.

"Moramo sad da otvorimo nova tržišta. Nije samo proizvesti. Kada proizvedete ogromne količine to vam

bude lepo jedno pet minuta, kad ne znate kome da prodate onda ste u problemu za šest minuta", rekao je

Nedimović odgovarajući na pitanja novinara o rodu o rodu ozimih useva.

Naveo je da je ove godine nikad više zasejanih površina pšenice, da je pod tom kulturom 650.000 hektara i

da su prinosi rekordni, bez obzira na probleme sa kvalitetom zrna koje je u setvi prouzrokovala kiša.

"Imaćemo ne dovoljno za sebe, nego da izvezemo bar dva miliona tona, za razliku od prošle godine kada

nismo imali priliku za to. Zato moramo sad nova tržišta da otvorimo da bismo to plasirali", naglasio je

ministar.

Naglasio je da ćemo ove godine verovatno imati rekordnu porizvodnju kukuruza koja će, kaže, čak premašiti

2016. godinu, osim ukoliko ne dođe do razvoja nekih bolesti zbog visokih temperatura.

Ministar kaže da će se sa Turskom pregovarati o povećanju kvota za izvoz govedine.

Jabuka iz Srbije uskoro na tržištu Indije

Jabuka iz Srbije uskoro bi mogla da se nađe na tržištu Indije, koje je posle Rusije, drugo u svetu po ceni koju

plaća za to voće, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i naveo da su pregovori o izvozu

voća u Indiju završeni.

"Najviše insistiramo na jabuci, jer je to drugo tržište na svetu po ceni koje plaća našu jabuku. Na primer,

Rusi plaćaju od 55 do 60 evrocenti kilogram jabuke, Indijci od 45 do 50, a u EU od 20 do 25 evrocenti",

rekao je Nedimović.

Naveo je da Srbija tako otvara novo tržište za jabuku.

"Spremamo se za trenutak kada možda na ruskom trižištu bude manja potražnja zbog njihove sopstvene

proizvodnje. Stvari će ove godine u poljoprivredi, što se tiče BDP, biti ekstremno dobre", uveren je ministar.

Mali: Prioritet nam je reforma poreske administracije

Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je danas da je prioritet Ministarstva dalja reforma poreske

administracije.

„Ne želim da poreznici idu nasumično po kafićima i gledaju da li se izdaju fiskalni računi. Moramo

sistemski da rešimo taj problem, da se vidi u sistemu gde poreska inspekcija treba da ode u kontrolu“, rekao

je Mali za TV Hepi.

On je podsetio i na poreske olakšice koje su u pripremi, a koje će stimulisati zapošljavanje i rasteretiti

privrednike i povećati im likvidnost, poput ubrzanog povraćaja PDV-a i smanjenja poreza ili doprinosa na

zarade.

„Trenutno razmatramo koliko i šta možemo da uradimo po pitanju poreskih olakšica pa ćemo o tom planu

razgovarati sa MMF-om u septembru“, rekao je Mali.

Bušatlija: Suinvestitor Beograda na vodi prodaje imovinu jer ima

problema u finansiranju projekata

Konsultant za strane investicije Mahmut Bušatlija rekao je danas da vest da predsednik kompanije Emar

(Emaar) iz Dubaija Mohamed Alabar, koji je suinvestitor sa državom Srbijom u projekat Beograd na vodi,

prodaje imovinu u vrednosti 1,4 milijardi dolara u jeku pada cena nekretnina govori da ima velikih problema

u finansiranju njegovih projekata i da bi i to beogradsko naselje moglo dobiti novog vlasnika.

Fajnanšel tajms preneo je vest da kompanija Emar prodaje hotele, moderne škole i klinike u nastojanju da

sakupi sredstva, prodajom imovine koja nije osnovna, ali u trenutku kada su u Dubaiju pale cene

nekretnina.

"Alabar je finansijer velikih projekta, ali tuđim parama, tako što njihove vlasnike, vuče za rukav i ubeđuje

da ulože novac u to što im nudi. On je poznat kao manipulator koji muva tuđim parama i verovatno se

preinvestirao, pa mu nedostaju sredstva za

druge obaveze", rekao je Bušatlija.

Dodao je da je Alabar poznat i po tome što

planira da napravi novi Kairo što bi koštalo

od 60 do 80 milijardi dolara i da je omiljen i

u Crnoj Gori gde često boravi.

Cela Amerika, kako je rekao Bušatlija, pola

godišnjeg profita ostvaruje, ne gradnjom i

proizvodnjom neke robe, već

manipulacijama na sekundarnom finansijskom tržištu, a "tako funkcioniše i Alabar".

"Tramp (američki predsdnik Donald) je počeo da otkriva da Amerika ima deficit u robnoj razmeni sa svim

razvijenim zemljama, a to potvrđuje da je u razmeni sa Kinom uveo carine na proizvode visoke tehnologije,

a Kina je mogla jedino na soju i viski, a Evropa je uključila i motore", rekao je Bušatlija.

Istakao je da, ako se Alabar preinvestirao, mora napraviti prioritete u otuđenju imovine, pa bi i Beograd na

vodi mogao da ponudi na prodaju jer mu taj projekat, iako vredan oko 3,5 milijardi evra, sigurno neće

donositi visok profit jer će ga, ne bez razloga finansirati 30 godina, sa samo po oko 100 miliona evra

godišnje.

"Kada Arapi očekuju visok profit i kada im je važan neki projekat oni ga realizuju za dve godine", rekao je

Bušatlija.

Dodao je da bi struktura investicije u Beograd na vodi, kao zajedničkog projekta države Srbije i Alabara

morala biti javna, ali da to ne poštuje ni država Srbija, a kod Arapa je, kao je rekao, to uobičajeno jer ulažu

svoje pare.

Bušatlija je ocenio da je Beograd na vodi "Kula u oblacima" koja gleda s jedne strane na reku, a s druge u

favele koje ne mogu da se sruše jer su ranije legalizovane.

"Srbija je jedina zemlja u svetu koja je zbog Beograda na vodi zatvorila železničku stanicu u centru grada i

tako ruinirala i samu lokaciju", rekao je Bušatlija.

Sračunato je koliko smo uštedeli na penzionerima

Ukupna ušteda ostvarena umanjenjem penzija za tri godine iznosi 75 milijardi dinara, procenjuju u

Ministarstvu finansija Srbije. Ušteda je ostvarena od novembra 2014, kada je uvedena ta krizna mera, pa do

kraja 2017. godine, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija.

Prosečna mesečna ušteda u tom periodu iznosi dve milijarde dinara. Neto iznos isplaćen za penzije nakon

umanjenja u 2015. godini je 490,2 milijardi dinara, a u 2016. godini 492,2 milijarde. U periodu januar-

oktobar 2017. godine isplaćene su neto penzije u iznosu od 413,1 milijardi dinara, podaci su Ministarstva

finansija.

Pitanje o uštedi ostvarenoj umanjenjem penzija je jedno od najčešće traženih informacija od javnog značaja

od Ministarstva finansija. Ministar finansija Siniša Mali rekao je 13. juna, nakon dogovora o novom

aranžmanu Srbije s MMF–om, poznatijem kao „čuvarkuća”, da će Zakon o privremenom umanjenju penzija

biti potpuno, a ne fazno, ukinut do kraja godine.

Унутрашње миграције за послом - 120 хиљада грађана

годишње

По подацима Републичког завода за статистику, лане је 120.355 лица променило место пребивалишта

унутар Србије.

Просечна старост оних који су лане променили пребивалиште

је 34 године и три месеца, што значи да је реч о радно

способним особама. Међутим, нису сви променили

пребивалиште због посла јер подаци РЗС-а показује да је од

укупног броја лица која су се лане пресилила, 35 одсто

активно, осам одсто је то учинило иако има личне приходе, а

чак 57 одсто су издржавана лица.

Београдски регион и Војводина и даље су привлачнији за

пресељење и трајније насељење од Шумадије, западне, јужне

и источне Србије, јер статистички подаци показују да је у тим

деловима наше државе број становника који су се одселили

већи од броја оних који су се населили.

Највише становника лане се доселило у Беогадски регион –

49.494, док је у регион Војводине стигло њих 27.362. У истом

пероду, дакле током прошле године, из Београдског региона одселило се њих 43.057, а из Војводине

26.692. Када се од броја досељених одузме број одсељених, долази се до податка да је Београдски

регион сада „богатији” за 6.437 лица, а Војводина за 670.

Као и претходних година, највише лица која су се доселила у Војводину дошло је у Јужнобачку

област – 10.980. Уз то треба додати податак да се лане из те области одселило 9.205 лица, што значи

да је разлика између једних и других 1.775. У Севернобанатској области стигло је лане 1.708 лица, а

отишло 1.960, па је салдо између једних и других у минусу, и то за 252 лица. У Севернобачкој

области дошло је 2.603 лица, а одселило се 2.385, и ту је салдо у корист досељених 218.

Средњобанатска област лане је примила 2.244 новодосељених, а из ње се одселило 2.540 лица, што

значи да је 296 више отишло него што је дошло. Негативан салдо између досељених и одсељених

бележи и Сремска област, у коју је лане пристигло 4.169 лица, а из ње отишло 4.316.

7.802 лица се прошле године доселило у Нови Сад

У сам Нови Сад током прошле године доселило се 7.802 лица, и то 4.271 из другог региона, 2.311 из

друге локалне самоуправе у оквиру Јужнобачког округа и 1.220 из другог насеља у оквиру самог

града. Од осталих локалних самоуправа у оквиру Јужнобачке области, највећи прилив забележен је у

Бачкој Паланци – 553, затим Врбасу – 443 и Темерину – 485.

Радна места доводе ново становништво

Колико отварање нових радних места и долазак добрих страних инвеститора значи за миграцију

становништва добро илуструје пример општина Пећинци, Стара Пазова и Рума, које се сматрају

лидерима страних улагања. Тако је у Пећинце лане стигло 360 лица, у Стару Пазову 975, а у Руму

748, и то су једине сремске општине које су заблежиле позитиван салдо односа пристиглих и

отишлих.

34 године и три месеца старост лица која су се лане преселила

Шефица Одсека Републичког завода за статистику за демографију Гордана Бјелобрк објашњава за

„Дневник” да је тешко тачно рећи због чега долази до унутрашње миграције, и додаје да отварање

нових радних места свакако утиче на одлуку наших грађана да промене место боравка.

– Београд, Нови Сад и Ниш остали су и прошле године дестинације у које има највише нових грађана

– рекла је Гордана Бјелобрк. – Сама та чињеница може значити да се управо у тим највећим

градовима у Србији лакше може наћи радно место. Међутим, то не мора бити једини разлог

миграција радно способног становништва. Свакако да на промену пребивалишта утиче и удаја, а то

доказује велики проценат управо женских особа. Такође, универзитетски центри у највећим

градовима у Србији су места где млади након завршетка факултета одлучују да се настане уколико

могу да добију радно место.

BIZLife /Novosti

Vest koja sigurno neće biti ni u jednom domaćem “Dnevniku”

Sa autobuske stanice u Novom Pazaru, ovih dana, put Nemačke, Austrije, Švedske, Danske, Belgije,

Luksemburga i drugih evropskih zemalja svakodnevno odlazi po deset, a nekada i više prepunih autobusa,

pišu Novosti.

Stanovnici Raške oblasti listom hrle u zemlje Evropske unije u nadi da će naći posao i zaraditi za bolji život.

List piše, da niko ne vodi tačnu evidenciju o tome koliko je ove godine ljudi otišlo a koliko ih se vratilo, ali

je izvesno da su mnoga sela na Pešteru prepolovljena, da je u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu puno praznih

kuća i da je u školama sve manje đaka.

„Čekao sam posao deset godina, napunio sam 32, a nade da se zaposlim nema. U Luksemburgu imam sestru,

smestiću se kod nje, jedno vreme radiću na građevini, a u međuvremenu ću pokušati da dobijem neki bolji

posao i stalni boravak“, kaže za Novosti Mithat Škrijelj, profesor informatike iz okoline Tutina, koga je

rodbina upravo ispratila u Luksemburg.

U Novom Pazaru posao čeka oko 25.000 nezaposlenih, mahom mladih, među kojima je i mnogo njih sa

fakultetskom diplomom, a ima i magistara i doktora nauka, lekara, inženjera, profesora…