Проф. др Момир ЈОВИЋ

СРБИ ПРЕ СРБА

КраљевоДоротеус

2002.

Библиотека "Искон"

Књига бр. 1

Doroteus

Проф. др Момир ЈовићСРБИ ПРЕ СРБА

Издавач:ДОРОТЕУС, Топлице Милана 1Краљево

За издавача:Небојша Савић

Уредник:Небојша Савић

Лектура:Јовић Момир и Марија

Коректура:Јовић Марија

Ликовно-графичка обрада корица:Димитрије Милић

Слог и прелом.Јовић Марија

Штампа:Дуга, Адрани - Краљево

Тираж:500 комада

САДРЖАЈ

Списак скраћеница употребљених дела

ПРЕДГОВОР

7

18

СРБИ - СЛОВЕНИ И АНТИЧКА ТРАДИЦИЈА23

O ИМЕНУ СЛОВЕНА 24Велесова књига 26Несугласице око настанка српске писмености 35

ЛЕПЕНСКИ ВИР - ВИНЧА 50

АРКТИК - СЕОБЕ АРИЈАЦА 61O Календару 64Погребни обреди 70Бог Дагон и Срби 75"Српски синдром" 83

СРБИ И ХРИШЋАНСТВО 86

ДЕШИФРОВАЊЕ ВИНЧАНСКОГ ПИСМА 105Стела Ксантос и Повој загребачке мумије 105Пеласти - Етрурцл - Словени 114Срби у Подунављу 130"Народи c мора" 135Лаб и Срби кроз Историју 137

ЛИНГВИСТИЧКЕ ПАРАЛЕЛЕ 140Око ранијег имена Волге 156

Документованост топонима изведених из имена Срба165177O Трачанима

O Венетима

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

SERBS BEFORE SERBSSummary

182

188

195195

Индекс 199

Скраћенице употребљених дела

Аполоније са Родоса"Аргонаути"

Аријан 'Александрова војна"

Аристотел "Реторика"

"Атлас"

М. Арсенић

Бикерман "Хронологија"

С. С. Билбија"Староевропски језик иписмо Етрураца"

C. C. Билбија "The Mummy of

Zagreb"

M. Будимир "Грци иПеласти"

Apolonije sa Rodosa "Ep o

Argonautima" prevod M. Višić;Cetinje, 1988.

Arijan "Aleksandrova vojna"Zagreb, 1952.

Аристотел "Реторика" НовиСад, 1997.

"Atlas" Vidal-Lablach, Paris, 1909.

Арсенић Милан, преводилаци коментатор Херодотове"Историје" Нови Сад, 1988.

Bickerman J. E. "Chronology of theAncient World" London, 1969.

Билбија Светислав C."Староевропски језик иписмо Етрураца" Чикаго,1984.

Bilbija Svetislav S. "The Mummy

of Zagreb and Other Etruscan,

Lydian and Lycian Written

Monuments" Chicago, 1989.

Будимир Милан "Грци иПеласти" САН, Београд,1950.

M. Будимир "Pelasto-Slavica" Budimir Milan "Pelasto-Slavica"Zaereb, JAZU, 1956.

M. Будимир - M. Флашар"Преглед римскекњижевности"

Будимир Милан - ФлашарМирон "Преглед римскекњижевности" Београд, 1963.

М. Будимир "Са балканских Будимир Милан "Саисточника" балканских источника" СКЗ,

Београд, 1969.

Цар. Библија, Прва и Друга књигаЦарства.

Цезар "Моји ратови" Cezar Gaj Julije "Moji ratovi"Zagreb, 1972.

B. Чајкановић "Неколике. Чајкановић Веселин"Неколике опште појаве устарој српској религији"Београд, 1923.

В. Чајкановић "Пуштањеводе..."

Чајкановић Веселин"Пуштање воде o ВеликомЧетвртку" Београд, 1924.

В. Чајкановић"Сахрањивање.

Чајкановић Веселин"Сахрањивање под прагом"Београд, 1924.

ί. Деретић "Историја Срба Γ Деретић Јован "ИсторпјаСрба I" Ница. 1975.

Ј. Деретић "Западна Србија" Деретић Јован "ЗападнаСрбија" Чикаго. 1995.

Диодор Сикулски•'Библиотека"

Д. Ап.

В. Дјурант "Источне циви-лизације"

В. Дјурант "Живот Грчке"

Днев.

Н. Дучић "Историја СПЦ"

Μ. Η. Ђурић "Историјахеленске књижевности"

А. Франзен "Преглед пови-јести Цркве"

Ц. Џ. Фрејзер "Златна грана"

С. Гопчевић "Стара Србија иМакедоннја"

Херодот "Историја"

Diodor Sisuli "Bibliothecae historica

libri qui supresunt" Biponti, I. I-X1,

1974-1807.

Библија, Дела Апостолска.

Дјурант Вил "Источне циви-лизације" Београд, 1995.

Дјурант Вил "Живот Грчке"Београд, 1996.

Библија, Прва и Друга књигаДневника.

Дучнћ Нићифор "ИсторијаСрпске Православне Цркве"Београд, 1894.

Ђурић Милош Н. "Историјахеленске књижевности"Београд, 1966.

Franzen August "Pregled povijesti

Crkve" Zagreb, 1983.

Фрејзер Џемс Џ. "Златнаграна - студија магије ирелигије'" Београд, 1937.

Гопчевић Спиридон "СтараСрбија и Македонија"Београд, 1890; фототипскоиздање Приштина, 1997.

Херодот "Историја" (11издање) Нови Сад, 1988.

Хомер "Илијада" Хомер "Илијада" Нови Сад,1972.

"Историја Црне Горе I"

''Историја српског народа"

Ј. Јанићијевић "Културнаризница Србије"

Ђ. Јанковић "Српскегромиле"

К. Јиречек "Историја Срба"

М. Јовић "Јустинијана Prima"

M. Јовић "Србија и..."

група аутора "Историја ЦрнеГоре I" 2/1 Титоград, 1967.

група аутора "Историјасрпског народа" I; Београд,1981.

Јанићијевић Јован "Културнаризница Србије" Београд,1996.

Јанковић Ђорђе "Српскегромиле" Београд, 1998.

Јиречек Константин"Историја Срба" I-II;Београд, 1952.

Јовић Момир "ЈустинијанаPrima" Лесковачки зборникXXIX; Лесковац, 19S9.

Јовић Момир "Србија иримокатоличка црква уСредњем веку" Крушевац,MCMXCIV.

М. Јовић "РаноХришћанство..."

Јовић Момир "РаноХришћанство на Балкану"Ниш 1994.

М. Јовић "Мистеријски кул- Јовић Момир "Мистеријскитови..." култови источног

Медитерана" Зборник радоваФилозофског факултетаXXIII-XXIV (1993-1994);Приштина, 1995.

М. Јовић "Историја Старогвека I"

М. Јовић "Историја Срба"

Јовић Момир "ИсторијаСтарог века I" Приштина,1995.

Јовић Момир "ИсторијаСрба" (II издање) Смедерево,2000.

Качић Миошић "Угодни раз- Качић Миошић "Угодни раз-говори" говори народа Словинског"

издање од 1759; Венеција.

Керам "Богови, гробови..."

C. H. Крамер "Хисторијапочиње у Сумеру"

С. Кулунџић "Књига oкњизи"

Ceram C. W. "Bogovi, grobovi i

učenjaci" Zagreb, 1955.

Kramer Samulel Noah "Historijapočinje u Sumeru" Zagreb, 1966.

Kulundžić Zvonimir "Knjiga oknjizi - I tom Historije pisma"Zagreb, 1957.

C. Л. Лазић "Срби у давнини" Лазић Сима Лукин "Срби удавнини" Загреб, 1894.

T. Lewicki "Obrzedy pogreze-

bowe..."

Lewicki T. "Obrzedy pogrezebowe

poganskich Slowian w opisach

podroznikow i pisarzy arabiskich

glownie z IX-X w." Archeologia V.

Warszawa, Wroslaw 1952-1953.

11

O. Л. Пјановић "Срби...1-П"

J. Д. Манси "Sacrorum..."

A. Маркелин "Историја"

Т. Маретић "Славени удавнини"

Масуди "Златни лугови"

Мат.

М. С. Милојевић "Одломциисторије Срба I"

Moj.

H. Нодило "Стара вјера..."

Н. Нодило "Религија..."

Луковнћ-Пјановић Олга"Срби... народ најстарији 1-И"Београд, 1990.

Mansi J. D. "Sacrorum consiliorumnova et amplissima collecta"

Floerantine-Venetis-Paris-Lipsae;1759-1927.

Маркелин Амијан "Исторнја"Београд, 1998.

Maretić Toma "Slaveni u davnini"Zagreb, 1889.

Масуди "Златни лугови"Москва, 1870. (у издању A. Ja.Гаркавина)

Библија, Јеванђеље поМатеју.

Милојевић Милош С."Одломци историје Срба - исрпских - југословенскихземаља - у Турској иАустрији" I и II свескаБеоград, 1872.

Библија, МојсијевоПетокњпжје (I, II, III, IV, V).

Nodilo Natko "Stara vjera Srba i

Hrvata" Split, 1981.

Nodilo Natko "Religija Srba i

Hrvata" Zagreb, 1985.

12

P. Новаковић "Још o пореклуСрба"

P. Новаковић "Срби"

P. Новаковић "Срби и рајскереке"

Р. Новаковић "Карпатски иЛикијски Срби"

Новаковић Реља "Још oпореклу Срба - И сва Србскаидолу служаше Дагону"Београд, 1992.

Новаковић Реља "Срби"Београд, 1993.

Новаковић Реља "Срби ирајске реке" Београд, 1995.

Новаковић Реља "Карпатскии Ликијски Срби" Београд,1997.

М. Орбини "КраљевствоСловена"

3. Орфелин "Историја ПетраВеликог"

Орбини Мавро "КраљевствоСловена" Београд, 1968.

Орфелин Захарије "ИсторијаПетра Великог" Венеција,1772.

Г. Острогорски "ИсторијаВизантије"

Г. Острогорски "Византија иСловени"

Ф. Папазоглу" Средњоба лканскаплемена..."

Ф. Папазоглу "Илири иАлбанци"

Острогорски Георгије"Историја Византије"Београд, 1969.

Острогорски Георгије"Византија и Словени"Београд, 1970.

Papazoglu Fanula "Srednjobalkanska

plemena u predrimsko doba" ANU-

BIH, Sarajevo, 1969.

Papazoglu Fanula "Iliri i Albanci"

Beograd, 1988.

13

L. Pareti, P. Brezzi, L. Petech

"Stari Svijet"

P. Пешић "Винчанско писмо"

P. Пешић "Завера порицања"

Р. Пешић "Велесова књига"

Р. Пешић "Оптужујемћутање"

A. M. Петровић "Краткаархеологија Срба"

A. M. Петровић"Праисторија Срба"

Pareti L, Brezzi P, Petech L. "Stari

Svijet" ed. Historia čovječanstva,sv. II, knj. l, Zagreb, 1967.

Пешић Радивоје "Винчанскописмо" Београд, 1995.

Пешић Радивоје "Завера пор-ицања" Београд, 1996.

Пешић Радивоје "Велесовакњига" Београд, 1997.

Пешић Радивоје "Оптужујемћутање" Београд, 2001.

Петровић Александар М."Кратка археологија Срба -Срби према списима старихповесника" Нови Сад, 1994.

Петровић Александар М."Праисторија Срба" Београд,2001.

"Ниш у делима путописаца" приредио Петровић Видосав"Ниш у делима путописаца одIV до XX века" Ниш, 2001.

Piri Reis "Kitab-i Bahriye" Piri Reis "Kitab-i Bahriye'' Istanbul,

1988.

Платон "Тимај" Platon "Timaj" Bigz, Beograd,1981.

14

A. C. Спајићева "Најстаријијезик Библије"

Плиније Старији "Nat. hist."

J. Поповић "Четири рајскереке"

Ј. Поповић "Опћа црквенаисторија"

Клаудије Птоломеј"Географика"

F. W. Putzgers "Istorijski atlas"

Б. Рабиндер "Живот и..."

И. Руварац "Маћедонија"

П. Скок "Долазак Словена наМедитеран"

Спајићева Авфелија Станчић"Најстарпји језик Библије"Београд, 1994.

Plini Secundi "Naturalis historiae"

Lipsiae, 1906.

Поповић Јевсевије "Четирирајске реке. Једно место изКонстантина Философа"Београд, 1936.

Поповић Јевсевије "Опћацрквена историја" преведеноc немачког, СремскиКарловци, 1912; књ. I-II

Claudii Ptolemaei "Geographica"

Ulm I486; Parisiis, 1883.

Putzgers F. W. "Istorijski atlas"

Leipzig, 1892.

Рабиндер Борис "Живот ирелигија Словена према Влескњизи" Панчево, 1996.

Руварац Иларион "Маћедони-ја" београдско "Коло" бр. 40,1890.

Скок Петар "ДолазакСловена на Медитеран"Сплит, 1935.

15

Ст. Станојевић "Борба засамосталност..."

Станојевнћ "Борба засамосталност католичкецркве у Немањићкој држави"СКА, Београд, 1912.

Љ. Стојановић "Стари српски Стојановић Љубомир -'Стариродослови..."

Судије

П. Ј. Шафарик "Über dieAbknuft der Slawen"

Φ. Шишић "Летопис..."

Тацит "Германија"

српски родослови илетописи" СремскиКарловци, 1927.

Библија, Књига ο Судијама.

Schaffarik P. J. "Über die Abknuftder Slawen" nach LorenzSurowiecki, Ofen, 1872.

Шшпић Фердо "Летопис попаДукљанина" СКА, Београд,1928.

Тацит "Германија"Београд,1969.

Тилак "Арктичка прадомов- Тилак Бал Гангадхарина Веда" "Арктичка прадомовина

Веда" Београд, 1987.

F. Valla "Poviest Srednjega vieka I- Valla Franjo "Poviest Srednjega

111" vieka" l i 11 knj. 1893; III knj.Zagreb, 1896.

Вергилије "Енеида" Vergilije "Eneida" Zagreb, 1980.

16

"Византијски извори l"

"Византијски извори II"

"Византијски извори III"

Г. Вукчевић "О поријеклуИлира"

И. М. Живанчевић "Новомпокољењу"

Н. Жупанић "Тројанци иАријевци"

Н. Жупанић "Срби Плинија иПтоломеја"

група аутора "извори за историју народаЈугославије" том Г, САН,посебна издањаВизантолошког института,Београд, 1955.

група аутора "Византијскиизвори за историју народаЈугославије" том II; САН.посебна издањаВизантолошког института,Београд, 1959.

група аутора "Византијскиизвори за историју народаЈугославије" TOM III; CAH,посебна издањаВизантолошког института,Београд, 1966.

Vukčević Gojko "O porijeklu Ilira"Podgorica, 1992.

Живанчевић Илија М."Новом покољењу" Београд,1934.

Жупанић Нино "Тројанци иАријевци" Глас СКА,LXXXIV, други разред 51.Београд, 1911.

Жупанић Нино "СрбиПлинија и Птоломеја"Зборник радова посв. ЈовануЦвијићу, Београд, 1924.

17

ПРЕДГОВОР

Српска званична историографија o Србима,већином, током деветнаестог века, заснивала се напотпуним непомирљивим, нелогичним међусобнимсупротностима. Уз најјачи аргумент - досељавањеСловена на Балкан, TOKOM V-VII века.

Важећа та, берлинско-бечкаисториографска школа, полази од чињенице да сеСрби, део старијег, прастарог народа Словена, подтим именом: Срби - документују тек од IX века(после Христа).

Ово датирање одговара податку да сеЉудевит Посавски 822. године склонио из Сиска(Sisciae) код Срба у области личког града Срба, наУни.1 У истој књизи наведено je да je y "именуграда Гордосервона у Витинији, забележеног 68(3-681. године, сачуван најстарији помен српскогплеменског имена".2

Према Порфирогениту, цар Константин VII(913-959), стоји: "Владарски син који je довео Србеу нову постојбину, умро je још пре но што су седоселили Бугари, што значи пре 680. године".3

И ови подаци, који носе извесну историјскуистину, штури су. Византијски цареви: Константин

1 "Историја Српског народа" књ. I, стр. 147.2 "Историја Српског народа" књ. I, стр. 144.3 "Историја Српског народа" књ. I, стр. 147; "Византијски извори [[";стр. 47-50.

18

II (641-695), Константин IV (668-685) и Јустинијан Π(685-695; дакле у првом делу владавине цараЈустининана II), вршили су пресељавање већегброја Словена, са Балкана у Малу Азију, у областВитиније. Ти Словени су пресељавани углавном извизантијске теме Стримон (југоистични деоданашње Македоније), дакле, свакако препоменуте 680. годинеХ

Већ код ових навођења, долази до искакањаиз уобичајеног прихватања наших историчара.Наиме, ти "Словени" у Витинији подижу свој град,у знак сећања на своју постојбину. Али, град носииме: Град Срба: Гордосервон - Сервогордон.Дакле, нема помена ο наводним Македонцима.

Овај град je y изразито брзом временуизрастао до епископског седишта, што само посеби није случај са осталим центрима. Тако jeСрбин, епископ Гордосервона, Исидор, поменуте680. године, био међу учесницима ШестогВасељенског Сабора (680-681) уКонстантинопољу.2

Изношење ових чињеница, које непренебрегавају други српски историчари, ипакнамеће обавезу увођења систематизације у могућеподатке. To условљава померањепретпостављених векова око досељавања Словенана Балкан.

На Балкан се досељавају Срби, који крајемседмог века, већ се дефинишу као Срби. Ho, yнашој историографији, за Словене су везани јошконкретни епитети: Стари, Древни, прасловенскијезик, прасловенска религија...

Г. Острогорски "Византија и Словенн"; стр. 24-25.2 Манси "Sacrorum..." TOM XI 643.

19

Међутим, Константин Јиречек (један односилаца берлилнско-бечке историографскешколе) - за име: Словен, наводи да то име, за тајнарод није било у употреби пре шестог века (послеХриста). A до VI века, под тим именом (Словени)"код суседа на западу и на југа свуда je познато".1

На истој страници К. Јиречек бележи:"Словени нису никад употребљавали ово име чијепорекло и значење није познато".2 Према овимнедвосмисленим наводима, име Словени, према К.Јиречеку, није старије од шестог века (послеХриста). To опет намеће закључак, ако се тај народдосељавао током петог века на Балкан - није могаодоћи под именом Словени.

Дакле, Словени - нити je το старо име, тенема ни: Старих Словена, Древних и било каквих утом смислу. К. Јиречек, сам увиђајући сву тунелогичност, доноси потом мишљење Добровскоги Шафарика: "да je некада име Срба билозаједничко име свију Словена".3 Али К. Јиречек,разумљиво, ову оправдану научну тврдњу, доводипод сумњу.

Зачуђујуће je да К. Јиречек не помиње јошраније присуство имена Словени, преко: Sclaviniae,код великог картографа Клаудија Птоломеја (IIвек после Христа). Према садашњим научнимсхватањима, име: Словен не помиње се превремена Клаудија Птоломеја. Ето, уз још тачетири века неке прошлости Словена, пре тога ихнема. Нити je могуће говорити ο некој њиховој,

К. Јиречек "Историја Срба I" стр. 37.К. Јиречек "Историја Срба I" стр. 37.К. Јиречек ••Историја Срба I" стр. 37.

20

словенској пра-давности.Но, Клаудије Птоломеј, изразито помиње

Србе и њихове Србице, било као имена градоваили река. Код римских историографа, као ПлинијаСтаријег (23-79), такође се само наводе Срби.Разумљиво, Словена још нема. Kao ни код римскогкартографа Помпонија Меле (I век после Христа),који такође документује постојање Срба.

Херодот (484-425), не улазећи овде урасправу o различитим именима за Србе, директнонаводи: српско језеро код египатског градаПелусија, према Синају - "Сербонијско језеро".Документују га: Аристотел и Диодор Сикулски.

На Синају и данас постоје стари српскитопоними: планине - Србија и Банат; и реке -Мирна и Вировита. Амијан Маркелин (IV векпосле Христа), помиње српске планине у пределуКарпата, данас ердељски "monies Serrorum".

Позната Ксантос стела из Ликије, датиранаje 2.800. године пре Христа, писана je на српскомјезику. Страбон (63. пре Христа - 24. после Христа)наводи кад су Хелени дошли у те пределејугозапада Мале Азије, око XVI-XV века, затекли суиме реке: Србица, име града: Срб - које су онизаменили са Ксантос (како се и данас зову тај гради река). Ова грчка реч ксантос значи: плав, смеђ.Исто име и за тројанску реку Скамандар (Србица =Ксантос).

На овом месту, поводом овог навођења,треба још појаснити. Античка област Ликија,према свом имену, ипак нема никакву лексичкуоснову у грчком језику. Док српским језикомдобија своје пуно значење и оправдање.

На Балкану, у Крајини (данас Хрватска),познат je градић Срб на Уни, у области Лике.

21

Раније се Уна, пре тог свог латинског имена (Једна,Јединствена), звала: Србица. Отуд Срб на Србици.Да ли he временом Хрвати променити име граду,јер им смета све српско - могуће je!

Ho, остаје - област се зове српска Лика,Личани. У истом смислу, истим именимаобележавана je и југозападна малоазијска,анадолска област, једино Грци су тој Лици додали:ија (као такву, бележи je Херодот). У тој Лици,река се звала Србица, град Срб. У Крајини исто(балканској). Који од ова два географска топонимапретходи другом - за сада то je немогуће утврдити.

Али, да би то у оба случаја била случајност -то je сувише, чак и од злонамерних...

Идући још дубље у прошлост, око 14.000година пре Христа, у ширем комплексуИндоевропљана, сусрели би Србе премасанскртском: Сораб. Али, ни у тим далекимвременима, нема никаквог помена o именунекаквих Словена.

Дакле, према овој уводној напомени -Предговору, остаје сасвим јасно, зашто je називкњиге наизглед чудан: Србнпре Срба. Јер, све штоhe се документовано износити o стварнојпрошлости Срба - све je το далеко испред наводне,официјелне историографске теорије берлинско-бечке школе, пре тог зацртаног: петог - седмогвека.

У тим вековима, та школа je разврсталанекакве сеобе Старих Словена на Балкан, па се текпотом - појављују Срби.

22

СРБИ - СЛОВЕНИ И АНТИЧКАТРАЈТИТГИЈА

Оваквим поређењем у ствари, у историјскомсмислу, наслов je једино могуће тачан. Обрнутим редомпоређење би било погрешно, немогуће.

Јер: име Србин припада праиндоевропскомкомплексу. Санскрт бележи: Сораб - Србинда,проширења корена Срб. Коренски вокали показујумогућност присуства целог вокалског реда, али имогућност нулте базе ср, јер и у српском језикуконсонант p обележава слоготворну ликвиду (прст,чврст, Трст, крст, Срб - на Уни), док су остале три л, м,н већ сасвим вокализоване преко у (пример: влк - вук,Млсићи - Мусићи).

Док je Словен искључиво каснија временскаглаголска изведеница.1

1 Овај рад je последица анализе другог поглавља из моје књиге"Историја Срба" (I издање, Приштина, 1997; II издање Смедерево2000.): Увод (стр 9-10), Преглед праисторијских култура на каснијемсрпском простору (стр, 11-14), Срби на Балкану (стр. 37-44); као инужних проширења према делима уважених аутора, према свевећем интересовању и истраживањима - древне Историје Срба, безпретпостављених оптерећења.

23

O ИМЕНУ СЛОВЕНА

Пишући o неком старијем времену Словена,преточеном у исторнју o Словенима, код многих аутораприсутан je и термин Протословени.

Према позитивним научним сазнањима тазаједничка именица: Протословен, историјски jeнеодржива. Појам сам по себи не доприноси могућностибило каквог разумевања, односно оправдања. Јер, уисторијском смислу, као што ће бити наглашено,именица Словен - Словени, у пракси, у науци,историографији, није била у употреби пре II века послеХриста.

Ранија прошлост тог, како се данас каже,словенског народа, све те Словене познавала je подименом: Срби.

Усвајањем ове непобитне чињенице, чистеисторијске истине, отклањају се наметнуте заблуде,уважава се сазнање o старости појмова, у смислу - нијемогуће мешати прадеде и далеке праунуке.

У том смислу, на Балкану није могуће говоритии o пра-Бугарима. To њихово: пра - односи се на времепре доласка кана Бориса, са простора иза Волге. Тако oкану Борису пише Србин, поп Дукљанин, у свомЛетопису, односно Барском Родослову. ПремаДукљанину, долазак кана Бориса источно од Хема,назначен je: "за време владавине Владина", штоприближно одговара неком кратком времену пре 700.године.1

Фердо Шишић "Летопис..." стр. 297 в.

24

Праисторијске културе није лакоидентификовати са народима који касније живе нањиховим археолошким налазиштима. Стога не знамоко су били становници културе Лепенског Вира, каошто не знамо - у које су се народе (касније) претопилиЛовци на северне јеленове (документовани нацртежима шпанске пећине Алтамире). Поготову кад суу питању много старије културе - неандрталци,кромањонци или много даље још старије културепалеолита.

Међутим, Пеласти, затим Етрурци, којипретходе класичној цивилизацији Грка, својим писмомупућују на повезаност са Винчанском културом,расадником свеукупне европске писмености,укључујући и сва потом настала клинаста писмаблискоисточног и месопотамског региона.

Преко лингвистичких, документованих дублетаза име Србин: Рашчани, Кимерци (Кимберци), Ликијци,Трачани, Трибали и многа друга - налазимо Србе (као икаснији општи етноним: Словене) - на просторимаширег евроазијског континента, у тим древнимвременима.

Средином XX века у науци je већ прихваћеноучење да су Срби (Словени) имали писмо пре доласка иделовања словенских апостола св. Ћирила и МетодијаЛ

* Сазнање да су током VI века Срби, према Монемвасијској хроници("Византијски извори I" стр. 283), били већинско становништво наПелопонезу, па и Порфирогенет наводи да су и у VIII веку, како онкаже "Словени", од Пелопонеза начинили своју земљу("Византијски извори II" стр. 7). Тако, примера ради, Теосран, каонеки изузетан догађај, војни успех Византије, бележи да je царЈустинијан II (685-695; 705-711) са војском (688-689) успео пробити сеиз Константинопоља до Солуна, "успут je покорио велике масеСловена" ("Византијски извори I" стр. 226). Исто бележи и Нићисрор

25

Велесова књига

Још je на самом крају Првог светског ратаакадемик, пуковник Изенбек, пронашао дашчице

("Византијски извори 1" стр. 241), као и Георгије Монах, којинаглашава да je цар -'покорио велико мноштво Словена. једнератом, a друге je примамио себи речитошћу" ("Византијски извори I"стр. 248).Сасвим je за очекивати да су Срби били бројно становништвосредње, a посебно северне Грчке. To документују српскехришћанске епархије: Језерска и Радовишка - под митрополијомЛарисе; Драговићка - под митрополијом Солуна; Великаја иплемена Смолена - под митрополијом Филипа (престони градФилипа II).За ове грчке области није немогуће рећи да су то биле словенскеепархије. Јер: још северније, из теме Стримон (северна античкаМакедонија), цареви су, да појачају одбрану од продора Арапа,вршили пресељавање становништва у Малу Азију. Из шире областиСтруме и Струмице, цар Констанс II (641-668) je преселио великемасе Словена у Малу Азију, као што истиче Георгије Острогорски("Историја Византије" стр. 132), где су ти "Словени" према својојранијој постојбини, подигли свој град Сервогордон, одн.Гордодсервон (на јужним рубним областима теме Опсикија). Одових српских војника (јер свој нови град нису назвали Словенскиград, или пак Македонски град, мислећи на садашњураспрострањеност Македонаца на том простору Струме) већ 665.године прешао je јак одред од пет хиљада људи Арапима, који су ихнаселили у Сирији. код Алепа (Г. Острогорски "Византија иСловени"; стр. 24).Нови талас пресељавања Срба из теме Стримон извршио je и царЈустинијан II, одмах по доласку на престо (685): насељени су такођеоко Сервогордона.На VI Васељенском Сабору, одржаном у Константинопољу 680/681.године, међу учесницима Сабора помиње се Србин, епископГордосервона, према црквеним истицањем скромности "Исидор.недостојни епископ Гордосервона" (Манси "Sacrorum..."; TOM XI 643:

26

исписане старим писмом^са текстом посвећеном богуВлесу/Велесу, познате као словенска Велесова књига.Но ипак, у Југославијама, o TOM налазу није писано.Задржало се мишљење o словенској писмености тек одсв. Ћирила и Методија. Док житије св. КонстантинаЋирила бележи постојање на српском језику:Јеванђеља и Псалтира, које je св. Ћирил у Херсонесу

потом и у литератури Г. Острогорски "Византија и Словени''; стр.57; М. Јовић "Србија и..." стр. 15).У контексту укупних хрватских настојања, да. ако je το могуће. и непомињу Србе, посебно не у старим документима, тако и ТомаМаретић. иако je неоспорно знао за име тог српског градаГордосервона - Сервогордона, употребљава Порфирогенетовуизведеницу да je y питању народ: Слависијани; Порфирогенетпомиње Словене као народ кога су његови претходници. цареви,преселили у тему Опсикију, име града Гордосервона-Сервогордонаи не наводи. изјашњавајући се само - да су у питању Слависијани -Slavisianoi ("Византијски извори Н" стр. 73, 77).Цар Јустинијан II преселио je још већи број, јер како каже Г.Острогорски: "могао je створити војску од 30.000 људи", чинећи тако"најмање четврти део целокупне тадашње византијске војске". Но,Г. Острогорски продужава саопштавајући да je већи део и ових"Словена" изневерио Византију, прешло je двадесет хиљада борацаАрапима, "па су услед тога Византинци претрпели тежак пораз"("Внзантија и Словени" стр. 56).Према сведочењима Теофана, Србин пореклом био je ицариградски патријарх Никита ("Византијски извори I" стр. 233-234),a како истиче Константин Јиречек, то није био једини међуепископима тог порекла, тог времена ("Историја Срба I" стр. 99).Имајући и овај податак у виду, управо сто година пре официјелногпокрштавања Срба (872. или 876. године), могуће je y пуном светлусагледати важност поменутих српских епархија по северној Грчкој.Јер Срби су имали своје светитеље: кнез Јован ВладимирДукљански (999-1016), Прохор Пчињски, Гаврило Лесновски (кодКратова), Јоаким Осоговски (у Осоговским планинама кодБрегалнице) - сви из раног XI века.

27

сам затекао. У том запису пише: "Нађе Јеванђеље иПсалтир, писан словенским словима и нађе човека којиje говорио тим језиком, и говорећи c њим, примрго jeсилу речи"Л

Овај изнесени податак у супротности je caпретпоставком да су св. Браћа, како су били родом изСолуна, где су, живећи на простору Срба и њиховиххришћанских епархија, за очекивати je, добропознавали српски језик. Рачунајући управо на њиховопознавање тог српског језика, велики патријарх Фотије(858-867; 877-886), уз цара Василија I (867-886), желећида уважи тражење кнеза Растислава Моравског,поверио je св. Браћи да изврше покрштавањесредњоевропске Моравске, као потом и Срба наБалкану. Св. Браћа су, бар тако произилази, премавремену кад су пошли у Моравску, за изразито кратковреме превели важне богослужбене књиге са грчког насрпски језик. Па чак и Т. Маретић бележи: "АСолуњани су у оно доба говорили Славенски".2

Управо тај податак, да je св. Ћирило, прекопреводиоца тек, разумео затечене свете књиге насрпском језику, наводи на закључак да св. Браћа нисубили Срби, али није схватљиво да у Солуну нисунаучили српски језик. Јер, језик Јеванђеља и Псалтираиз Херсонеса je већ био на српском језику. Па, целихдевет стотина година раније, Овидије, док je био уизгнанству у Тарсу (црноморски град), према његовимписмима, жалопојкама за Римом, језик који je ту уТарсу научио - био je српски.

Р. Пешић такође бележи да je пољски краљБолеслав Храбри (992-1025), по заузимању Кијева 1018.године: "уништио или понео са собом многа важнадокумента и дохришћански летопис - Великое

·*· Радивој Пешић "Завера порицања" стр. 59.2 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 48.

28

летописание - као и Библију у рукопису, који jeпредстављао превод из времена Јарослава Светог (978-1054) од стране херсонеских преводилаца".

O Велесовој књизи објављено je: БорисРабиндер "Живот и религија Словена према Влескњизи", али и одмах потом "Велесова књига" саисцрпним објашњењима и преводом Р. Пешића.

Консултујући ове уважене ауторе, произилазида je "Велесова/Влесова књига" настала, односно да супочеци њена писања на дашчицама били у IV веку: јер,помиње се праотац Ор, потом Асколдом и Рурик.Такође и имена готских и хунских вођа: Германареха иГалареха. Германарех je умро 375. године; то уједноодређује време кад су писане те дашчице. Писац наводипричу o Кију и његовој браћи, али и o "граду који сегради".1 Под тим градом подразумева се Кијев, a премапољским изворима, посебно Стријковском, стоји да"Кијев je саграђен 430. године, то може знатно дапрецизира Кијево време".2 Р. Пешић у везиСтријковског наводи да je његову тврдњу "засновао напредруриковским летописима писаним у Кијеву, a којеje запленио Болеслав Храбри. (Касније je Раздивалтакође запленио мноштво књига и докумената oКијеву. Њихова каснија судбина није позната)".3

На овај начин дошло се до приближне или тачнегодине почетка писања Велес таблица. Али, анализомтаблица и потом објављене књиге, може се закључити:према запису o Германареху, затим o кнезу Кију ињеговом подизању вградаг Кијева, евидентно je да судосад пронађене таблице писане у размаку од петвекова (од IV до IX века).

*· Р. Пешић "Велесова књига" стр. 38,40, 42.2 Р. Пешић "Велесова књига" стр. 42, 51.3 Р. Пешић "Велесова књига" стр. 51.

29

Укупно je пронађено четрдесет и пет дрвенихдашчица са текстом Велес књиге, од странебелогардејског пуковника Изенбека, у августу 1919.године, на имању породице Задонски.

Први објављивач Велесова књиге са овихдашчица, Б. Рабиндер износи, имајући у виду да сепомиње Рурик, a нема никаквих вести o кнезу Олегу:"то може да буде доказ да je књига завршена око 870.годинег.1 Док Р. Пешић бележи да je Велес књига: "... уствари хроника писана словенским писмом и језиком надашчицама, и излаже историју Словена у периоду од650. године пре Христа до IX века наше ере".2

Како je име Рус/Руси, временска последичнаименица, књига уједно показује време свог настанка,кад су се ти наводни Срби већ назвали по локалном, ито варјашком хероју Рурику: Руси.

Податак o Варјазима принуђује претходнораздвајање појмова: Норман и Варјаг. Јер су Новгороди његово руско становништво дуго били у борби саНорманима - Викинзима, које je протерао Ререк сабраћом, којом приликом je изгинуло десет хиљадаНормана.

Стога Р. Пешић исправно закључује: "Било бичудно да je после тога (ове битке) Ререк (да je биоНорман) кренуо на југ да осваја кијевску Русију, a даНорманима непријатељски Новгород остави себи изалеђа".3

Ререк (Рурик) je као кнез Новгорода отишао уКијев, у свој руски град, те се једиНо може разумети:Варјази нису били Нормани - Викинзи. Варјази су, уствари, западни Словени или Венди. У том својствуРерек долази у Кијев, не као Норман, јер: "Кијевљани

1 Б. Рабиндер "Живот и ... " стр. 33-34.2 Р. Пешић "Завера порицања" стр. 64; "Велесова књига" стр. 21.3 Р. Пешић "Велес књига" стр. 52.

30

нису знали нормански језик",* стога у Кијев ни трговциНормани нису долазили.

Поред овог важног податка треба истакнути дапо Влес књизи река Волга je још називана својимстарим именом: Ра. Тада су Готи живели код Азовскогмора, јер га Влес књига бележи као Готско море: "Дотог доба су наши оци били на обали мора, уз реку Ра иса великим тешкоћама су преко ње пребацивали својељуде и стоку на ту обалу, идући ка Дону и тамо сувидели Готе". Готи су им препречили пут: "тако суморали да се бију за ту земљу и наш живот".2

Ипак изненађује да Р. Пешић наводи: "Морамопризнати да o њима (Кимерцима) не знамо много". Увези објашњења ко су Кимерци, Р. Пешић наводи тримогућности:

* да су живели у Украјини, потиснути одСкита у VII веку пре Христа (са овим податкомприближава се Херодоту - VII 20), мада нису истеполазишне ни исходишне области у питању;

* Кимерце налази "лоциране на левој обалиЕлбе" (о овим Кимерцима на Елби Херодот ништа непише, али треба узети у обзир да Херодот није могао дау свему буде у праву);

* налази Кимерце као део сумерскецивилизације (према доступним изворима и то jeнејасан податак).

Међутим Пешић бележи податак из Велесовекњиге: "Наши оци су били Кимерци".^ Но, још jeзагонетније: "Били су Кимри (Кимерци) оци наши, и тису потресали Рим, a Грке су растерали као преплашенепрасиће".!

1 Р. Пешић "Велес књига" стр. 52.2 Р. Пешић "Велес књига" стр. 41. Ово "море уз Ра" (Волгу) односи

се на Каспијско језеро, море.3 Р. Пешић "Велес књига" стр. 58.

31

По другом наводу из Велесове књиге, записан jeсупротан податак: "Русију су разбили Грци и Римљани ипошли су морском обалом до Сурожа и тамо створилиСурожски крај, јер je био сунчан".2

Дакле, после напада на Русе, Руси су пошли наСурож (данас je το Судак на Криму). Вероватно су дотада били у областима изнад Крима, одакле су ихотерали Грци и Римљани, област коју мапе бележе каоСарматију или Кимберију.

Могуће je очекивати да су у то време Грци билина северном приобаљу Понта, али да су Русе нападали иРимљани и то око Крима, ο томе нема историјскихподатака. Према самом тексту Велес књиге стоји:"Римљани су нам завидели и смишљали зло, дошли сусвојим колима и железним оклопима и ударили на нас,и зато смо се дуго бранили и избацили их из нашеземље, a Римљени видевши да одлучно бранимо својживот, оставили су нас на миру".3

Овакав опис напада Римљана на Русе једино семоже повезати са нападом Рима на просторе Дунава,односно још северније, у пределу српских планина, заратовања императора Валенса (364-378) у пределуердељских Карпата.

"Велес књига" je образац верског животаСловена у предхришћанском времену (према веку кадаje та књига настала, име Словен - Словени већ je билоодомаћено код многих). Нешто као стари култ ирелигија Аменофиса Аменхотепа IV Ехнатона (1370-1353) и "религија старих Словена била je религијарадости. Празници живих као и оних (светковина)организованих за мртве, увек су обележавани песмом и

·*· Р. Пешић "Велес књига" стр. 44.2 Р. Пешић "Велес књига" стр. 44.3 Р. Пешић "Велес књига" стр. 45.

32

игром".1 Код Ехнатона "цвећем и воћем, друге жртвенису приношене" уз песме: изласку и заласку Сунца.2

Ο религији времена служења богу Велесу/Влесу,писао je и Natko Nodilo "Religija Srba i Hrvata" или каснијеиздање "Stara vjera Srba i Hrvata" (данашњи Хрвати тешкода би наводили ову књигу, и да ли би je поновообјављивали са овим поретком односа: Срби - Хрвати).

O прастаром српском богу Велесу/Влесу писаоje и добар познавалац старе српске религије и обичаја,Веселин Чајкановић: "Неколике опште појаве у старојсрпској религији" где се В. Чајкановић изјашњава да сестара, прехришћанска "српска религија своди на култпредака".3

Но, имајући у виду да се све старе познатерелигије, чак и пре него што су постале религије, свејош из домена: шумских, тотемистичких божанстава, дасу све укупно узевши прослављале - искључиво култпредака. To je подразумевало пренос свих особинапредака на потомство: знање, поредак, памћење,устројавање потомака у духу јединственогзаједништва.4

"Велесова књига" у овом издању уваженог Р.Пешића (до сада једином издању на српском језику),обрађује и доноси превод до данас нађених, укупночетрдесет и пет дашчица. Посебну вредност књиге и Р.Пешићева превода, чине приложени факсимилиоригиналног текста (као кад je y питању неко научнопозивање на документ, писма без вокала - па и овде je,мада je y питању чиста српска ћирилица, али нештампана Гутенберговим изумом - стога пружа свемогућности, ако je неко у стању: неком другом

Р. Пешић "Велесова књига" стр. 72.2 М. Јовић "Историја Старог века I" стр. 233.3 према Р. Пешић "Велесова књига" стр. 80.4 видети: Џемс Џ. Фрејзер "Златна грана" стр. 80.

33

ишчитавању)ЛHo свакако, уз овај превод и коментар Р.

Пешића, те уз претходну књигу Б. Рабиндера, чак и кодзлурадих Срба - више није могуће заступати мишљењеo некој ранијој неписмености Срба - Словена. Ту су јошподаци из житија св. Тшрила, ту je и писмо ЛикијскихСрба - Личана Мале Азије, на њиховој стели из Срба,названој од Грка: Ксантос Сгела. Ту су и лидијски -лиђански споменици, као: Изгинулим ликијскимкоњаницима, те Cippo di Perugia.

·*· Влес/Велес књигу чинн можда и већн број давно изгубљенихдрвених плочица (нађено их je свега четрдесет и пет), које je

пуковннк Изенбек пронашао у Украјшш 1919. године, на имању

породице Задонски. Још je Б. Рабпндер писао: "Текст на овимдашчицама био je исписан словима непознатог писма. али врлосличиог ћирнлици, тако да je био бар дешифрован".Према више него успешном, потпуном преводу од стране научникаР. Пешића, показало се, то старо гшсмо je најприближније. скороидентично са српском ћирилицом. Какав би понос у светлу свихсазнања, и ћириличног поистовећивања "Ксантос стеле" из 2800.

године са српском ћирилицом, доживео Вук Стефановић Караџић,

одбацпван у своје време. To je код њега било несхватљиво надахнућеда он, од свих расположивих графема славјано-сербске. руско-српске редакцнје и поретком писма српских средњовековнихповеља - одабере писмо очишћено од свих сувишних полугласова.које ће стотинак година касније омогућити дешифровање и преводВинчанског писма. Ксантос Стеле н Повоја Загребачке Мумије!Вук Стефановић Караџнћ писао je свој "Рнјечнпк" осамдесет годннапре него je откривена Винча, стотинак година пре откриваљаЛепенског Вира - a потом: све се уклогшло. Kao да je Вуковаћирилнца била недостајућа коцкица мозаика, који ће се сложитистотинак годнна касније.

Б. Рабиндер наводи да je нордијска теорнја историографска школа(коју треба поистоветити са берлинско-бечком школом Илије М.

Б. Рабиндер, Живот и Религија Словена према Влес књизи, стр. 68-69

Табела IIIФотокопија фотографије

дашчице бр. 16

Ћирилична транскрипцијатекста дашчице бр. 16.

34

Д-16А/1Т

l Велесову кн>игу ову посвећујемо богу нашем који нам je уточиште и снага.

2У она времена бејаше човек благ и одважан да га назваше оцем Руса,3 A raj човек имађаше жену и две кћери. Имађаше он стоку и краве и много оваца4 и пребиваше у степи и нигде не могаше наћи мужеве за своје кћери и мољашеЗбогове да род његов тако не усахне. И Дајбог услиши молитву његову и no тој молби

бдаде му што je молио. Тако бејаху ожељени они који су међу нама.Ί H дужни смо веровати јер јасно je да бог Вслсс пород доноси.8Дужни смо боговима нашим и стога им одајемо хвалу:9Нека je благословен вожд наш сада и увек и за век ивекова.

10 Изговорнше to волшебннци и одоше.

Р. Пешић, Велесова књига, стр. 84-85: Д-16А/П

Р. Пешић, Велесова књига, стр. 178-179 (Прилози):Почетак систематизације писма Велесове књиге - Мирољубов

P. Пешић, Велесова књига, стр. 102-103: Д-4А

P. Пешић, Велесова књига, стр. 188-189 (Прилози):Систематизација Велесове књиге - Радивоје Пешић, 1985. год.

P.

Пеш

ић,

Зав

ера

пор

иц

ања,

стр

. 66

: Ф

акси

ми

л да

шчи

це

бр.

15 и

з В

елес

ове

књ

иге

Несугласице око настанка српске писмености

Око проблема кад je настала српска писменост -није могуће дати једноставан одговор.

Поменута je назнака да су Срби, доласком саДалеког Истока, донели писмо са собом. Кад je το, барприближно, могло бити, остаје и даље непознато.

Сви закључци са пуном документацијом οархеолошки утврђеном Винчанском писму, упућују наједину неоспорну чињеницу: извор свеукупнеписмености јесте Винчанско писмо (нађено у Винчи кодБеограда).

Живанчевића) намерно створила Словенима комплекс далеко

каснијих дошљака (V-V1I век после Христа), на укупна сложенапитања и судбинска заплитања око балканских и не самобалканских историјских проблема - толико касно, да je давно ранијесве већ било дефинисано (подразумевајући долазак Словена - какосу сви онн називали Србе - на Балкан однекуд иза Карпата, тек уствари током шестог века).

И овај изнесени став Б. Рабиндер заокружује тиме да су у ствари:

Кимери, Скити, Анти, Кијевскн Руси - последицом злонамернихтумача - разврстани у потпуно различите народе (који у свему томене носе никакве заједничке особине; све су то, према таквимсхватањима, били неки други народи). Али тај Рус пише: "У ствари,то je увек исти народ, који говори исти језик и има стабиланконтинуитет своје религије... Ово уситњавање словенске историјечињено je намерно, не грешком". Бар овом цитату није потребанникакав коментар!Б. Рабиндер je рођен у Русији, 1909. године. Ову своју књигу напнсао

je на француском језику (издавач српског издања те књиге наводињен францускн оригинал: "Vie et Religion des Slaves selon le livre de

Vies" - али не доноси које je године. и где, на француском објављената књига).Но уопште за писменост - цивилизацијски скок народа, који je

поседовао то, за увек, ванвремено достигнуће: Писменост увекупућује на изразито развијену цивилизацију.

35

Да ли je овај податак у супротности сачињеницама из Хроника, да су Срби донели писмо саИстока? И ако су донели са собом неко писмо - које jeτο могло бити? Старост санскрта није позната. Он сејош назива и Ведским писмом, али то je условно, јернема података кад су забележене Веде. Из уобичајенеконстатације: да je санскрт један од најстаријих у группиндоевропских језика, како се изјашњава Вил Дјурант,1

c друге стране имамо тврђење Звонимира Кулунџића("Књига o књизи"), који санскрт и не убраја у стараписма Индије. Полази од брахми језика, за који се, изописа види да није санскрт. За брахми језик бележи даje настао у VI-V веку. Та старост свакако не одговарастарости санскрта.

Долазак Аријаца у Индију, узима се, између2000-1500. године. Ту би се донекле могло прихватити.да ти Аријци потом добијају име Индијцн - Индуси. Но,како je утврђено да су Веде настале још у Арктичкојобласти, за сада нема релевантних података да ли сујош на Арктику биле записане, односно - када. Ованепознаница свакако се мора одражавати и на тупомињану српску писменост, пре него су они дошли уПодунавље.

Ако je за писце Родослова и Хроникаверодостојан податак да су Срби донели писмо c собом(како кажу: из Индије), могуће би било-да су га донели,али из Ликије.

Дакле, Срби су пре многих народа имали писмо,али у недостатку свих чињеница, намеће се чуданзакључак - да су Срби имали већи број "почетака" својеписмености.

Винчанско азбучно писмо настало je између5500-3200. године; затим, почетком трећег миленијума:

1Вил Дјурант "Источие цивилизације" стр. 409.

36

Ксантос Стела; пелашко и трачанско писмо - заочекивати je, бар један миленијум касније; расенско,рашчанско, етрурско писмо je можда истовремено илинешто млађе од пелашког и трачанског (ово етрурско-расенско писмо свакако припада балканско-анадолскомпростору); затим се јавља етрурско писмо наАпенинском полуострву - како латински писцисматрају, тек током првих векова првог миленијума(пре Христа); Повоји загребачке мумије (из првог векапре Христа); словенско писмо - Буквица бл. Јеронима(331-420); Јеванђеље и Псалтир на српском језику изхазарског Херсонеса - свакако неки век пре времена св.Браће; Велес књига (исто пре деловања св. Браће); паконачно - глагољица и ћирилица св. Браће из деветогвека.1

Како све то уклопити у чињеницу да се српском

1 У вези поменутог Повоја загребачке мумије, важно je лстаћи:Повој ове, и других мумија, чак и кад се утврди да je мумија ш некогодређеног периода, TO y себи не носи никакву хронолошкуодредницу везану за сам Повој.Према касније нађеннм, расеченим повојима, који су билиобмотавани око умрлих, балсамованих краљева, краљица ивеликодостојника, те свештеника, чије су гробнице пљачкашискрнавили, поред блага, однетог ш самих гробница, пљачкаши су и

раскндали повоје мумија, јер су у свакн од многобројнпх слојева, нагруднма мумнја свештеници стављали по један или више изразнтовредних драгуља. или златних плочица са симболом богова из

Ознрисова култа умрлих. Повоји су углавном билн ланени, илн пакод папируса.

У зрело, стабилно доба египатске државе - није се штедело и повојнсу увек билн од неупотребљаваног, било лана, било папируса. Нијесе штедело на мртвима: краљу, потом сниу бога. A ни на осталима.Но касније, већ у доба Декаденцнје (од XXI династије 1085-332),често се дешавало да у "граду мртвих" свештеници, специјалисти замумисрицирања, користе повоје који нису више нови, већ су

37

l

ћирилицом дешифрују: Винчанско писмо, КсантосСтела ликијска, као и лидијски текст са "Споменикаизгинулим лидијским коњаницима", Cippo di Perugia,Повоји загребачке мумије, дашчице Велес књиге...

Из понуђеног, остаје отворено - које je писмобило стварни почетак српске писмености?!

Стварни почеци сежу дубоко у прошлост, док сумноги учени Срби улагали цео свој живот да докажунепостојање раније историје Срба.

исписани различитим текстовима.Захваљујући том уведеном обичају пронађен je недостајућиАристотелов спис "Атннски Устав". Како je тај "Устав" један од чак158, колико их je Плутарх помињао, Устава разлнчитих полнса,различитих државно-друштвених система ("politeia"), веома jeдрагоцен. За очекивати je да je тај Аристотелов Устав бионајзначајнији Устав од тог броја. Нека друга мумија, вероватно je, узостало, била обавијена почетком тог Аристотелова списа. Преманалазу из 1880. године, и друге мумије која je пронађена 1890.године, познат je тај Аристотелов спис. Спис почиње суђењемАлкменидима, због крвавог гушења неуспеле Килонове завере (око640. године).Према томе, у случају налаза таквих списа на повојима мумија,време мумифицирања нлје меродавно времену старостн тог илиоригиналног списа - ако je он у питању, или времену неког каснијегпреписа орипшала. Јер сматра се да je Аристотел написао овај спнсизмеђу 329-325. године, док време његових преписивача није могућеутврдити. Једино се уклапа у неко време после те 325. године, па докраја I века после Христа. Сматра се да je мумија из тог доба.Папирус je први прочитао Енглез Frederic G. Kenyon; објавио га jeјануара 1891. године ("Аристотелов Атински Устав" Загреб, 1948;стр. 6).l Cippo di Perugia - купопродајни уговор склопљен и уклесан у каменупред две хиљаде и пет стотина година, између рашанских бољара.званих Велжинаши и Дабоњаша. Овај етрурски писани споменнкпронађен je 1822. године недалеко од Перуђе - етрурски Перусија.

38

Око поменуте Буквице, коју je саставио св.Јероним Далматинац, потребно je додати:

из књиге Мавра Орбинија "КраљевствоСловена", у предговору "Мавро Орбини - Живот и рад"стоји да се Дубровчанин Мавро Орбини такопотписивао испод текстова које je писао наиталијанском језику, док му je право име Мавар Орбин:"како се потписао и испод српскохрватске посвете свог'Зрцала духовног' датиране 20. априла 1606. (Dum MavarOrbin Opat od Sfete Marie od Bačke)".!

Одмах испред тог српског превода стоји дапочетне странице - до 242 - нису преведене, јер ту М.Орбини углавном елаборира o "Барском Родослову", тј."Летопису попа Дукљанина" (уз све могуће различитепретпостваке, вероватно написан током XI-XII века).Према изводу уваженог др Фрање Баришића (чланаредакције издања ове књиге), који сажето износи тенепреведене странице М. Орбинијеве књиге, на стр.CXL помиње Буквицу коју je саставио св. Јероним.

На стр. CXLIX Ф. Баришић даје подробнији описБуквице: М. Орбини се позивао на један од својихизвора - Biondolo(-a) (TO би могао бити Флавио Биондо11463, писац књиге "Italia Illustrata"), где бележи да je св.Јероним на ту Буквицу превео Свето Писмо. Поред тогкључног податка, бележи: "На том језику он je саставиои литургију, која je прихваћена и коју je доцнијепотврдио папа Еуген IV (1431-1447)".

П. Ј. Шафарик се изјашњава по питању Буквицеу позитивном смислу: "Словени су имали своју азбукукоја се звала буквица, или боговиедица, несумњиво затошто су њеним посредством објављиване божанскезабране и сазнања за време верских обреда. A да су одпрадавних времена писали своје законе на таблама, зато постоје вишеструки и несумњиви докази! Између

·*· М. Орбини "Краљевство Словена" стр. XI.

39

осталог, у северним причама - Загама, важили су још удавно доба Словени уопште узев као просвећенл. Такосу на пр. Нормани слали у 'земљу Вана', тј. СевернихСрба, чији су остаци данашњи Лужички Срби, којеНемци називају још увек Вендима... Тако je дошло дотога да су они (Немци) од 'Вана' узели не само мноштворечи, већ и више божанстава, чија су имена ранијеупотребљавали као синониме упоредо са својим".1

Потом М. Орбини наставља: "Исто намсаопштава и Sabellico" (Mapo Антоније Сабелик -1436-1506- "Enneades sive Rhapsoidia Historicum"). M. Орбинитакође износи податак који оповргава претпостављенеСеобе Словена (V-VII век), јер каже: "Пошто je св.Јероним живео 200 година пре доласка Словена уДалмацију, јасно je да се словенски ту говорило још уантичко доба. To доказују и имена места у Далмацијикоје спомињу антички писци. Примера ради, Ливијеспомиње Bilazora, Coritta, Grapsa, итд. одреда словенскеназива места".

М. Орбини даље наводи шеснаест римскихцарева родом са српског Балкана: Клаудије, Проб, Kap,Диоклецијан, Валенс, Гратијан (Грацијан), Аурелијан,Галерије, Максимин, Ликиније (Лициније). Од цареваИсточног Римског царства набраја: Лава, Јустина I,Јустинијана I. Од папа: Гај и Иван IV; поред св. Јеронпмахришћанске мученице биле су: Сузана, Артемија и друге.

Чак и овај дуги списак М. Орбинија нијекомплетан; нису поменути још: Јулије Цезар, ОктавијанАугуст, Константин Велики; поред њих још тридесетак"војничких царева" између 270-370. године; разумљиво,као и владаре блаканских античких држава, међукојима се посебно истичу Филип II и АлександарВелики.

A.M. Петровић "Праисторија Срба" стр. 68-69.

40

Странице од 205-239 М. Орбини je посветиоопису "Историја краљева Далмације и суседних земаљаИлирика, од 495. до 1161. године". За италијанскипревод Дукљанинове "Историје", од стр. 240-243, М.Орбини je донео списак владара које помиње "БарскиРодослов".

Књижевни рад св. Јеронима (код Православацабл. Јероним - блажени), поред Посланица и Хроника,углавном се заокружује његовим упоредним преводомБиблије на латински језик, тиме уједно допуњујућистарији, постојећи превод - Italu. Овај превод бл.Јеронима познат je под именом Vulgata и службени je заримокатоличку Цркву.

Међутим, тај превод Светог Писма бл. Јеронимана словенски језик, као и литургију, не помињу ни дрМилан Будимир - др Мирон Флашар у делу "Прегледримске књижевности", као ни Аугуст Франзен"Преглед повијести Цркве".

Поменути аутори такође не помињу ни писмобл. Јеронима - Буквицу, o којој, као и o тој словенскојБиблији податке доноси М. Орбини. Јер, бар везано забл. Јеронима: литургију, написану на писму те Буквице,М. Орбини се позивао на два Италијана и папу ЕугенаIV. Стога je тешко говорити да ти Орбинијеви подацинису тачни.1

У издању "Кршћанске садашњости" објављена je књига ХубертаЈеднна "Велика повијест Цркве" том II, Загреб, 1995 (према X.Јединовом издању на немачком из 1975.). И поред бројних навода oбл. Јерониму у овој књизи, од које сам, нскрено, внше очекивао,нема ни помена o систематском раду бл. Јеронима, тако се нигде непомиње ни Буквица.Иван Марковић, у свом преводу "Изабране Посланице св. Јеронима"I-II (Загреб, 1908.), у широком предговору o животу и раду св.Јеронима, не помиње ни Буквицу, нити превод Светог Писма најезик Буквице. Једино у "Енциклопедија Лексикографског Завода"

41

У IV веку, поред бл. Јеронима, појављују се идруги писци који су познавали "различита словенскаписма".1 Такви je био философ Етик, честоидентификован као Скит мада je био Словен, рођен уИстрији, који je такође "начинио слова за словенскописмо, али да та слова нису слична глагољичким".2

За философа Етика Р. Пешић износи: "Етик jeбио угледан научник и познато je да je блажени Јеронимпреводи његову књигу o космогонији".3

O философу Етику писао je, како то наводи Р.Пешић, и Hrabanus Mavrus (776-856), у делу "De inventionelinguarum ab Hebreae usque Theodiscam et notis antiquis", КОЈИ je847. постао надбискуп у Мајнцу.

P. Пешић наводи запис из житија светог ЈованаЗлатоустог из 389. године: "Скити (које �