Јован И Деретић-Срби И Арбанаси

file:///D|/Srbi%20I%20Arbanasi.txt[25.1.2013 20:05:50]

ЈОВАН И. ДЕРЕТИћCPБИИ APБAНACИ

ПРЕДГОВОРТешке околности Србије с краја дваде-сетог века нагоне нас на темељна сагледавања свих проблема, њихових узрока и последица. Међу овима истакнуто место има Стара Срби-ја, поглавито Косово и Метохија и наши од-носи са Арбанасима. Сви досадашњи ведосни приступи том проблему са србске стране били су површни, куси и без увођења главних чинилаца y игру. Што je још горе, наше водеће образовне и научне установе упорно су вршиле замену теза и били неприкосно-вени гласноговорници који су имали пресу-дан и кобан утицај не само на пољу науке и историје него и на политичаре и дипломате.Све je пошло наопачке после Првог светског рата и стварања Југославије y којој су значајни делови њеног грађанства били про-дужена, a и непосредна рука антисрбске вати-канске завере. Поразом србских националних снага y Другом светском рату омогућено je наметање једне прокатоличке диктатуре ко-мунистичког типа y којој су Срби били гра-ђани другог реда. Створени су услови да србске научне и образовне установе са цен-тром y Београду постану барјактари анти-србске завере. Глас истине, глас науке, глас правде био je глас вапијућег y пустињи, пре-дмет спрдње или што je био чест случај -разлог за полицијско и судско гоњење.Несумљиво je да су те србске преобра-жене установе, y којима су водећу улогу имали католици, a које су за то припремане од Берлинског конгреса, нанеле најтежи ударац животним интересима србског народа и они то зло још и данас чине.Идеје "Велике Албаније" и арбанашког историјског права на србске земље, не само на Поморје и Стару Србију, него и на све остале, створене су y западној Европи (Ау-стрија, Ватикан) и пренете y Београд где су пропагиране од стране САНУ и Београдског универзитета. Као "корпус деликти" стоји уџбеник за трећи разред основне школе, лекција из историје, где пише: "Староседеоце je погодила велика сеоба народа. Балканско полуострво и источне Алпе... су пустошили Словени... Зато су староседеоци променили начин живота. Многи су мењали и занимања. Пошто je због честих пустошења обрађивање земље постало несигурно и опасно, старосе-деоци постепено напуштају земљорадњу и све више ce опредељују за сточарство. Сточарство je омогућавало безбеднији живот и сигурнији опсанак. Пред опасношћу сточари су ce ca покретном имовином склањали y планинске, тешко приступачне пределе. Када су Словени напустили запуштене крајеве, погодне за земљорадњу, сточари староседеоци остали су y тешко приступачним пределима. Ο старо-седеоцима ce мало зна јер су били одсечени од путева и кулурних жаришта... Обичаје, језик и друга народна обележја сачували су Албанци. Албанци су потомци делимично романизованих Илира. Део досељених Сло-вена примио je језик и обичаје Албанаца и стопио ce са њима." Писац овог текста je про-фесор Београдског универзитета др Раде Михаљчић. Уџбеник je одобрен на основу позитивних оцена Оцењивачке комисије y саставу: академик др Сима Ћирковић, предсе-дник, Надежда Костић, саветник y Школској управи Ниш (школски надзорник за историјуy Оделењу Министарства просвете y Нишу) и Иван Лукић, професор историје y основној школи y Сомбору. Министар просвете др Слободан Вуксановић je no питању овог уџбе-ника изјавио: "Анализе саветника y Оделењу за школски програм и уџбенике који je кон-статовао да уџбеник задовољава стручнопе-дагошке и програмско-планске захтеве наста-ве историје y четвртом разреду основне шко-ле као и чињенице да je уџбеник y потпуно-сти усаглашен са достигнућима историјске науке и историјографије." Ово je доказ какве су нам научно просветне установе, профе-сори, академици и министри.Стратегија арбанашког пришта на србском телу који треба да ce претвори y рак рану, смишљена je y 19. веку од ватикано-немачких планера. У том циљу наука je пре-творена y служавку, a историја окренута наглавачке. У борби против тог зла ми смо ce закрилили штитом истине, a историју вра-тили на престо наука где јој и јесте место.Само наука може позитивно да утиче на решавање политичких проблема. Само са утврђивањем и ширењем истине србски на-род ce може одбранити од лажне пропаганде која до сада није наилазила на одговарајући одго-вор. Необавештеност и створене заблуде код србског народа ο сопственој историји ши-ре ce ca поколења на поколење. Највећа међу тим заблудама јесте досадашње знање ο срб-скоарбанашким односима. Тај проблем ce не може решити без потпуне научне разраде и уважавања чињеница.


Државним установама и политичким телима требају, ради одбране државног инте-гритета и србских националних интереса, научно обрађени историјски, антропогра-фски и међународно признати правни подаци. Имамо посла са фалсификаторима и људима који шире лажну пропаганду са једне стране, а са незналицама, корумпираним и издајни-чки настројеним елементима са друге стране. Зато наша акција мора бити одлучна и снажна.Делор

УВОДПрва моја књига на ову тему појавила се у време агресије земаља Атлантског пакта на Србију, 1999. године, да би помогле арба-нашким терористима у српским покрајинама Косово и Метохија да успоставе своју власт, протерају србско становништво и отцепе ове покрајине од Србије. Та луда и злочиначка агресија могла је бити увод у трећи светски рат. Моје дело на ту тему била је једна мала књижица под насловом Арбанаси у Србији. Па и поред свега, ово дело није било сачиње-но као пропагандни памфлет, нити полити-чки материјал за краткотрајну употребу. Напротив, оно је озбиљан приказ стварности чија је намена уношење светлости и омогућа-вање разумевања савремених догађаја у Србији. Урађена је на основу богате докуме-нтације и има све карактеристике научног дела. Та књига, са тако снажном докуме-нтацијом, била би довољна у свакој земљи, осим Србије, да усмери све школске про-граме ка истини и научној историји. То се није десило из простог разлога што су упори-шта антисрбске завере још увек врло снажна. Зато је било потребно да се припреми ово потпуније и јаче дело на исту тему. Не ради се овде о приказивању једног народа у ружном, а другог у лепом схватању, него се следом истине која често има црно лице, приказало стање какво у ствари јесте. Нико не може правилно разумети те догађаје нити држање једне или друге стране у њима уколико се претходнно не упозна са историјским токо-вима који су до њих довели.Сматрао сам за своју дужност да историјске догађаје прикажем што је могућетачније, без намере да се супротна страна оптужи за нешто што није починила. Уколи-ко ова књига ипак узнемири нечију савест, уколико она заиста постоји, ја унапред изја-вљујем да више волим истину од насме-јаних лица оних на супротној страни. Само у истини је спас! Треба се прво упознати са истином да би се на основу ње могао донети праведан суд.Када је у питању Стара Србија, њен централни део који се географски назива Косово и Метохија, не ради се за нас Србе о било којој покрајини, него о светој земљи. То је центар србског верског и културног живо-та. Пришина, Призрен и Вучитрн били су престонице краља Милутина, царева Душана и Уроша, као и Вука Бранковића. Бодин је кру-нисан за цара у Призрену. Грачаница, Дечани, Богородица Љевишка, Бањска, Арха-нгели и друга света места. Са Косова потиче и двадесетак светиеља Србске православне цркве. Косовски бој и косовска етика нада-хнуће су свих србских поколења.Пресудни историјски догађаји утицали су на сваки народ при формирању његове националне етике. Код нас Срба то је био Косовски бој, који је ударио печат на наше духовно и етичко национално биће, на наше историјско памћење. То није само заслуга Косовског боја као једног историјског дога-ђаја него и географски појам Косова и њему сусе-дне Метохије. Те две покрајине заједно имају посебни значај у србској историји као централни део србске земље и колевка србске државности. Међу првим србским племенима и земљама помињу се Дардани и Дарданија, који пронеше славу не само србског оружја него и србске културе широмантичког света. Колевка најусавршенијег ратног устројства, а истовремено и музичких инструмената и инструменталне музике. Дар-данију представља у грбовима Немањића оружани лав, а географски - то је територија садашњег Космета са пределима Ниша и Ско пља. У Дарданији се налазе највећи србски верски центри као Ниш, света Низа из пре-хришћанског времена и Пећ из хришћанског времена. Архиепископија за Србију основана је у Пећи још далеке 548. године, која је касније постала србска Патријаршија. Градо-ви Призрен, Приштина и Скопље били су србске краљевске и царске престонице.

СРБИЈА ПРЕ ДОЛАСКА АЛБАНАЦА Историја Срба позната је пуних три миленијума пре доласка Албанаца половином једанаестог века на територију Србије. Ово време је узето од првог писаног помена Срба као народа из времена првог аријевског похо-да. Први аријевски поход водио је Нино Белов око 2025. године с.е. Нино је био пореклом из Старог Раса, из племена Неброда како се и помиње у Светом Писму. Остаци овог племе-на постоје и данас међу Србима као и пла-нина која носи Ниново име - Нинаја, изнад Сопоћана. Нино је кренуо на поход из Ниша,


старе свете Низе. Ради се о првом писаном помену нађеном у Месопотамији на клина-стом писму из времена око 2000. године с.е. и односи се на Нина Белова Неброда. "Ур Нина сар Ширпурла," према читању Арчибалда Сајса. (33. 1 ст.68) "Сирбурла" код Зенаиде Рагозин. (38. ст. 214)Од тог времена па до римског освајањаСрби су насељавали цело Хелмско (Балка-нско) полуострво и шире у Европи, осиммалог приобалног појаса који су запоселиГрци. То сведоче и србски топоними из анти-чког времена на целом Хелмском полуострвусве до врата Атине. Античка Грчка је ималамешовито становништво, Срби које су Грциназивали Пелазгима и Јелини које су Србиназивали Грцима, народ досељен из Мисира.Руски научник Гриневич, после дешифровањакритских и пелашких записа закључио је:"Народ који се у историји помиње као Пела-зги је словенски народ јер то његов језикдоказује." То је Херодот лепо описао кадакаже да су Грци по доласку у савремену Грчку живели заједно са Пелазгима, па када су се умнложили и ојачали одвојили су се од Пелазга. Затим каже да су Атињани пореклом Пелазги који су погрчени прихватањем грч-ког језика. За Дорце каже да су пореклом Пелазги. (Херодот 1. 56) Када се то зна онда није тешко разумети откуда име Сербонско море за море између Крита и Атика у анти-чком времену. Трагови тог имена налазе се сачувани у имену Саронски залив испред Атине. У Грчкој се налазе топографска имена која имају значење у србском језику као и она која су непосредно произишла из србског имена, као што су: Seppiocvn (Србљани), Seppiava (Србљана), и Eeppiava у Епиру, SouPi (Срби) на заливу Воло, Еоиртгп (Срби) у Фтиотиди, Zeppiavi%a (Србијанка) у Коринти-JM,Zip(i7iavi (Србани)у Елиди, Leppov (Сербон) у Аркадији, Еоиртп (Срби) у Ливадији, Еерцтгшкх (Србица) на Еубеји, Еерротсс (Србо-Ta)MZsp|j.7iima (Србица)уМесенији,1ерршегка(Србејка) и Zap|j.7uaTa (Србиште) у Лако-нији. Ови топоними нису могли настати по привременим досељеницима него по старо-седеоцима. У запису на обелиску из Ксантоса, односно Сербина, како га назива Страбон, стоји да су његови становници Срби. Тај град је био главни град Ликије у Малој Азији. Херодот нам каже да су ови азијски Личани дошли са Крита и да их је довео Минов брат Сарпедон. (Херодот 7. 92) То је доказ да су на Криту живели Срби и ту лежи објашњење откуда име Србско море за море између Крита и Атине. С обзиром да су Срби и Грци дуго времена живели заједно Грци су успели да наметну свој језик једном делу Срба, а од Срба су примили писменост и митологију. Грци нису Србе називали само Пелазгима него и другим именима зависно од предела на којима су живели. На истоку Срби се помињу као Аријевци, Јавани и Меди. У северној Евро-пи као Сармати и Венети, а у средњој Европи као Дачани и Трачани. Херодот каже да су "Трачани најбројнији народ на свету и долазеу најмању руку одмах после Индуса имајуразличита имена променљива од јсдне покра-јине до друге." (Херодот 5. 3) Овде је под Трачанима односно Рашанима Херодот убро-јао сва србска племена у Европи која се данас Словенима зову. Један од водећих европских научника 19. века Роберт Гордон Латам каже да су "стари Трачани словенског или србског порекла." То исто каже и Џемс Бекер пово-дом доласка Бугара у Тракију 559. године, да су ту "много раније извесни Индо-Европљани, по свему судећи Словени, запремали ту истуземљу и њихова племена називали генери-чким именом Трачани." (3. ст. 22) У јужној Европи Србе зову Рашанима (Трачанима), Расенима у Италији, Илирима са обе стране Јадрана, Венетима и Пелазгима.Још једно море Херодот назива Срб-ским морем, а то је савремено Тиренско море. (Херодот 1. 166) Ово море је добило име по Етрурцима, односно Расенима, Раша-нима који су се и Србима звали. Мора и реке су добивали имена народа који је живео на њиховим обалама.Римљани су почели освајања на исто-чној обали Јадрана у трећем веку с.е. на пре-делу оних србских племена које су Грци, а по њима и Римљани називали Илирима. ИмеИлири односило се на Србе све до двадесетог века, а Венетима који су део Илира и данас тако Србе зову. Ко су били ти Илири о томе нам говоре антички писци. Херодот је први дао податак да су Венети и Илири један


исти народ. (1. 19б) То нам кажу и други антички писци.Римски војсковођа Фулвиус Флакус је ратовао са Србима 135. године пре Христа у долини реке Неретве. Његова намера је била да потисне Србе даље од римских поседа, на север у Босну.Приликом пописа регрута за римске легије у време императора Августа 12. године на пределу римске Далмације, то јест центра-лне Илирије, ми налазимо помен више срб-ских племена која и данас постоје, а међу њима је и име племена писца ове књиге. (Плиније Старији 3. 26)Илирија пре римског освајања била је у ствари Србија или да би се правила разлика са другим Србијама у Европи - Јадранска Србија. Да би смо били начисто чија је то била држа-ва, ког народа и ко су били ти Илири наве-шћемо неколико античких и средњевековних писаца.Јоанис Зонара назива Аргонову и Теу-тину Илирију "Србском империјом". "Агрон цар Срба који су народ Илирије". (Патрологиа том 134. ст. 690 )Плиније Старији помиње Србе на пре-делу данашње Херцеговине и Далмације. (Историја природе 3. 26)Апиан из Александрије каже да Грци називају Илирима народ који живи на пределу од Македоније и Тракије, од Хаоније и Теспо-ртије па до Дунава. Од Македоније и трачкихпланина до Паноније, Јадрана и до подножја Алпа. (X. 1.) Права, класична, римска Илирија се састојала из три дела: Далмације, Либу-рније и Јаподије. Апиан каже да су у његово време, то је први век после Христа, најсла-внија илирска племена Сордиски и Трибали. (X. 3.) Ради се о два имена која су у стара времена употребљавана за Србе као народ у целини, па чак и до средњег века. Сордиски су Сорби или Сорбиски, а код неких каснијих писаца Скордиски. Ово потврђује и Ди Канж да су од Апианових Сордиска настали каснији Скордиски. Слово к после слова с се у лати-нском језику редовно појављује код наших имена као Славонија - Склавониа, Словени -Склабени, Сарбона - Скардона савремени Скрадин, Сорбус - Скордус, Сорба или Сарба - Скодра савремени Скадар итд. Апиан, као и други антички писци помиње Србе Илирије и као Сарде и смешта их источно од Либурније на пределу данашње Далмације, Херцеговине, Црне Горе и северне Албаније. За име Илири и Илирија каже да их Грци тако зову, што значи да се они сами тако не зову. Као и Грци то име за Србе употребљавају у Римљани. Затим каже: "Ови народи (то јест племена) и такође Панонци, Рећани, Норичани и Мези из Европе и друга суседна племена која насеља-вају десну обалу Дунава, Римљани разликују једне од других тачно као и разна грчка пле-мена што разликују једно од других и називају свако његовим именом, али сматрају да су сви они обухваћени под заједничким илирским именом... у погледу пореза називају сва пле-мена од извора Дунава до Црног мора или-рским порезом." (X.. 6.) По томе, Римљани су називали Илирима сва племена на просторуод Црног мора до планине Шварцвалда и до Алпа. За борбу Фулвиуса Флакуса који је 135. године пре Христа напао део Илира које Србима зову у долини Неретве, Апиан каже да је Флакус имао десет хиљада пешака и шест стотина коњаника и да незна како се та борба завршила. (X. 10.) Затим: "Пеони су велики народ на Дунаву, који се шире од Јапида до Дарданије. Њих Грци називају Пеонима, али Римљани их зову Панонима. Римљани их убрајају као део Илирије.." (X. 14.) Једна од престоница Пеоније био је град Бела Зора, чији се остаци налазе код савременог Велеса.Дион Касиус, писац Римске историје из другог века после Христа, помиње Србе као народ старе Илирије. Треба напоменути да је Дион био римски префект Илирије и да је на лицу места могао да се упозна са приликама у Илирији. Француски издавач Дионове Римске Историје, Фирмин Дидо, дозволио је да неки инспектор, по имену Гро, преправи и чак потпише преправку имена Сарди на Арди у Дионовом тексту. Слично томе чини енгле-ски издавач Диона, Хајнеман из Лондона, и амерички издавач Макмилан из Њујорка. Да би чудо било још веће ова два последња изда-вача нису била свуда доследна у преправци србског имена и на неким местима у грчком оргиналу остало је почетно слово С србског имена, а у преводу на енглески свуда је ски-нуто. Многи каснији писци, међу којима и Француз Прико Д' Сент-Мари, упозоравају своје читаоце да име Арди треба читати као Сарди, то јест Сарби или Серби.Страбон, први век пре Христа, помиње Србе као народ Илирије и налази их на про-стору од Јадрана до Паноније. Занимљиво једа се у Страбоновој географији Срби помињу на четири начина: као Сибини, Сирбини, Скордиски и Ардиеи. Страбон је један од нају-ченијих и најпоузданијих античких писаца и тешко је веровати да је он правио такве вари-ације, него he то бити дело његових западних издавача. Преводилац Страбона на француски језик, из 1812. године, извесни Коре, ставља у примедби да су Страбонови Арди у ствари Сарди, које овај налази у Илирији од Јадрана до Паноније.Једно од често употребљаваних имена за Србе је Сарбати, грчка верзија Сармати. Да се ради о само мало преличеном србском имену то је већ одавно доказано. Исто тако је познато да Србе у неким европским


земљама и данас зову Венетима, Виндима или Венди-ма, а који су, као што смо видели, народ Илирије.Географ Птоломеј. други век после Христа, каже да су Венети (Венеди) велики народ који чини добар део Сарматије. (3- 5)Мавро Орбини каже: "Ови Птоломејеви Венети су данашњи Словени."Винко Прибојевић, професор теоло-гоје, (16. век), међу Словене убраја: "Трачане, Мезе, Гете, Дачане, Македонце, Илире, Рок-солане, Моске, Фрижане и Вандале".(52. ст. 68) У словенске земље Прибојевић убраја: Русију, Кашубију, Пруску, Мазовију, Ванда-лију, Московију, Пољску, Шлеску, Моравску, Чешку, Панонију, Крањску, Истру, Либурнију, Хрватску, Далмацију, Босну, Рашку, Дарда-нију, Србију, Мезију и Македонију. Овима треба придодати, каже Прибојевић, Трачане, Гете, Дачане и Фрижане за које Страбон кажеда су трачког порекла и да говоре истим језиком као све те земље. (52. ст. 62)Франачки хроничар Емоан Флориаке-нски из 11. века каже: "У земљи Словена које Венетима зову."Еузебије Памфил, који је био епископ у грду Каезареји у Палестини, у четвртом веку, велики хроничар и хришћански гшсац, каже за Тиберијеву победу над србским побуње-ницима 9- године после Христа. "Тиберије каесар је сарматске Далмате ставио под рим-ску власт". То исто налазимо и код франачких хроничара Хермана Контракта из 11. века и Екехардија из 12. века.О србским Далматима говори и ваза-нтински историчар Јоанис Кинамос из 12. века. Он каже: "Срби, који су као народ Дал-мати, изградили су тврђаву Рас."Фредерик Бергман, 19. век, каже: "Под Сарматима су обухваћени сви Словени."Навешћемо још једног византинског писца из 15, века, Лаоника Халкокондила. Он каже за цара Душана да је намеравао да створи "Европску империју народа илирског." Затим каже да народи који се зову:"Мези, Илири, Пољаци и Сармати говоре истим језиком." "Сарматски језик је исти као и или-рски или венетски" - каже Халкокондила.После оваквих сведочења античких и средњевековних писаца просто је неверова-тно како се наши нордисти усуђују да доводе Илире у везу са Арбанасима и ове са Илирима?Топоними се тешко мењају и остају често као сведоци историје. Цело Хелмско (Балканско) полуострво је у античком време-ну прекривено србским топонимима. Рекекоје Грци помињу као Ксантос и Скамандар код Страбона се обе зову - Србица. Прва је у Ликији у Малој Азији одакле потиче и нај-старији писани законик, до сада нађен, на србском језику. Тај законик потиче из време-на између 10. и 7. века с.е. Друга река Србица је у Тројади, коју су населили Срби из пле-мена Дардана. Две реке Асирије, притоке Тигра, које данас Арапи зову Велики и Мали Заб, код географа Птоломеја се зову Велика и Мала Србица. Сва античка имена река су савремена србска имена, као: Дунав, Сава, Драва, Морава, Тимок, Љиг, Дрина, Уна, Врбас, Неретва и тд.Планински венац чији један крак чине планине Шара - Копаоник - Јастребац, а други крак Шара - Јабланица - Проклетије -Сињајевина - Дурмитор, код свих античких писаца називају се Србским планинама. На латинском Mons Sordus sive Mons Scordus. У преводу ca латинског на француски стоји Montagnes Scordisques или једноставно Les Montagnes Serbes, а понегде и као Montagnes dela Serbie.Имена античких градова која су настала непосредно од србског имена су: Сардика или Сердика, данашња Софија, Сарба, Сарда, Сорда или Скодра - данашњи Скадар. Сардона или Скардона - данашњи Скрадин, Сарит, Сералиум или Сераљио -данашње Сарајево, римски Сербино или Сербинум, а код Птоломеја Сербинон - дана-шњи Загреб, град Сербиа на реци Бистрици изнад Олимпа и две Србице у старој Маке-донији, римска Сарабантија у Панонији, Сербион грчки Сермион и латински Сирмиум - данашња Сремска Митровица.Toпoграфска имена античке Илирије су сва србска, као: Arba(e), Arbon - (Sarba) Раб, Прибојевић, према Птоломеју, каже да се острво Раб звало "Сардона" на којем су била два града Колено (Colentum) и Сарба који је савремени Раб. (52. ст. 92) Илирско острво и град на њему носе србско национално име. Budua, Buduia, Budue, Butna, Buova - Будва, Cattarus, Cathareses, Decatara - Котор, Colapis -Купа, Согкуга - Корчула, Corinium - Карин, Curicta, Cyractica, Curica, Curicum - Крк, Doclea, Dioclea, Docla - Дукља, Grabaei - Грабљани, Jader, Jadera - Задар, Issa - Вис, Leusinum -Љешанска, Loranum - Врана, Medeon - Медун, Naro - Неретва, Narona - Нарона град на Неретви, Ninia, Tenin - Книн, Oaneus, Enea -Уна, Vlchinium - Улцињ, Rhizinium, Rhisus -Рисан, Scardona, Scardon - Скрадин, Senia -Сењ, Arsa - Paca, Arsena - Расина, Baderiana -Бадер, Ballesina - Булачана, Bersovia - Брзава, Borsa - Брза, Bylazora - Бела Зора, Bella - Бела, Clesvestita - Кљештевица, Gratiana - Грачаница, Labea - Лаб, Labutza - Лабица, Merion -Моравац, Margus - Морава, Scopia - Скопље, Tauresium - Taop, Ulpiana - Липљан, Vederiana -Ветрен, Ветерница, Vicianum - Звечан, Velas -Велес, Veriniana - Врање, Vlcianum - Вучитрн; и на пределу савремене Албаније Bentia -Баница, Doberus, Debre - Дебра, Dolebin


-Ђуледин, Dyrrachium - Драч, Dreinos - Дрин,Lissus - Љеш, Taulanti - Дољаница на Дрину и Друга.Србске, односно илирске легије поста-ле су од времена императора Марка Аурелија,око 170. године, елитна војска Империје. Оне ће од времена Сепимија Севера 193. године постати одлучујући фактор у избору импера-тора и одлучивања о рату и миру све до ра-спада Империје. Она се одржала само на њеном источном делу, Констанинопољ, а на осталим њеним широким пространствима стоверне су нове државе. Тада је обновљена и Србија 461. године, заправо Јадранска или Илирска Србија, јер су постојале, према ко-смографу Анонимусу Равенатису, још две државе у Европи под тим именом, Дачка и Сарматска Србија. (34. ст. 199/203) После једног периода, од око тридесет година, нере-да и нестабилности, где су се на престолу Србије смењивали професионални војници и пустолови, успоставила се је једна моћна ди-настија - Свевладовића (490 - 641. године). Ову је наследила династија Светимировића од 640. до 794. године. После ње долази династија Оштривојевића од 794. до 1171. године. Затим Немањићи од 1171. до 1371. године.Документе о Србији деветог века има-мо у односу не само на источну Римску импе-рију, касније названу Византијом, него и у односу на Франачку империју, са којом је Србија била час у рату, а час у миру и прија-тељству.Од времена обнове Србије као нацио-налне државе 461. године, после распада Римске империје, многи догађаји су знатно утицали на њен државни и национални живот, зависно од ратне cpehe и способности владара. Главни ривали Србије били су Истпчна римска империја - Ромеја или Византија и Франачка империја Карла Вели-ког. Граница Србије према Ромеји је честопомерана, a према Франачкој, у време Карла Великог, Србија је изгубила Норик и Истру. После Карлове смрти Србија је повратила западне покрајине и у време владавине цара Крепимира 815. - 840. година, била је на врхунцу своје моћи.Добро уређена и моћна Србија трајала је до смрти цара Часлава 865. године. У време од 865. до 926. године, када у Србији није било владара, па су покрајински владари вршили самосталну власт, Србија је у то време подо-ста изгубила. Појавом цара Павлимира Ратни-ка 926. године стање се нагло мења и Србија постепено враћа своју пређашњу снагу.Нова нестабилност у Србији појавила се 1000. године и трајала је до 1024. године. У то време Ромеја је запосела добар део Србије. Појавом младог цара Доброслава - Војислава 1024. - 1065. године, Србија се брзо опоравља и ослобађа ромејске окупације. То је довело до новог великог рата између Србије и Ромеје. Ромејски цар Василије, победник над царем Самуилом, дигао је велику војску и напао Србију преко Епира 1025. године. Млади цар Доброслав изишао је са војском пред Василија и поразио га у великом боју код Бара исте године. Иако поражен, Василије је још распо-лагао бројним снагама и настојао је да их извуче из Србије. У другој битци на реци Дриму, Доброслав је потукао Василија тако страшно да је овај морао да се бегством спа-сава. За обе ове победе Доброслав је имао лично велике заслуге. Показао се као велики војсковођа који је способан да у сред битке изведе смеле стратагеме које су доводиле до победе. Због ових доказаних квалитета војско-вође, Срби су Доброславу дали име - Воји-слав. Према Боману, после победе над Василијем Војислав је владао Србијом у којој су биле Рашка, Бугарска, Босна, Лика, Крбава и горња Далмација.

ПОРЕКЛО АРБАНАСА

Народ који Срби називају Арбанасима, странци већином Албанцима, а они сами себе Шћипетарима, пореклом је са Кавказа. У античком времену и у раном средњем веку позната је земља на Кавказу под именом Албанија. Тако су је називали странци, али не и њени становници, баш како и данас ову Албанију у Европи коју њени становници називају Шћиперија. Било је различитих покушаја тумачења тога имена. Џемс Бекер каже: "Они се зову Шћипетари, што значи брђани." (3. стр. ЗбЗ) Према томе, Шћиперија је земља брђана.Џон Камбел каже: "Албанци себе не зову овим именом, које припада ранијим становницима њихове земље. Они се зову Шћипетари, реч која значи брђани." (51. ст. 290) Камбел их повезује са кавкаском Алба-нијом и Кападохијом. Што се тиче геогра-фског назива Албанија у Новом Епиру по коме је садашња Албанија добила своје име, Камбел је у праву да се то име не односи на Шћипетаре него на раније становнике пре њиховог доласка. Албанум и Албанија судобили име по Белиграду, што је само лати-нски превод овог имена.


Албанија на Кавказу налазила се на источним падинама те планине до Каспијског мора, у покрајини Ширван, што припада савременим Азербејџану и Дагестану. Севе-рно од Албаније налазила се земља Алана, северо - западно су били Ибери, а западно и јужно преко реке Кур - Јермени. Постојао је један град под именом Албана на обали Каспијског мора између савремених градова Дивичија и Дербента. По имену тог града, земља у његовом залеђу, добила је име Албанија. Бекер каже: "Тамо је друга Алба-нија (савремени Дагестан) на Кавказу и неки писци сматрају да су њени становници исти народ као и њихови истоимењаци у Турској. Извесно је да постоји велика сличност између Тоска из Албаније и Черкеза са Кавказа." (3. стр. 364)Становници Албаније су остали позна-ти у историји као прост народ ловаца и сточа-ра који су трговали путем трампе. Под једним заједничким краљем имали су дванаест локалних вођа, а говорили су двадесет и шест различитих дијалеката. Њихово главно веро-вање било је у богињу месеца чији је култ био оргијског типа.шт-- Једино по чему је та стара Албанија била позната јесу велики и опасни пси, тако-звани кавкаски овчари. У време када је Але-ксандар Велики освајао Азију, пред њега је изишао неки владар Албаније и поклонио му једног великог пса. Кавкаска Албанија је била углавном врло кршевита и сиромашна земља, па као таква није привлачила освајаче. Неко време Албанија је била земља "клијент" Рим-ске империје. Иако је нестало име Алба-нија,албански народ није нестао на Кавказу. И данас се тамо налазе врло бројни Албанци који са овим у Србији имају своја заједничка етничка обележја, као што су језик, лична нмена, народна ношња и антрополошке карактеристике.У осмом веку Арапи су запосели земље ожо Каспијског мора и иза Кавказа. Арапски калифат је у тим земљама дошао у сукоб са хазарским каганатом. Арапи су били зашти-тници ислама, а хазари Мојсијеве вере, па је њихов сукоб, поред других, имао и верски жарактер. Хазари су наметнули Албанцима врло тешке дажбине па су они стали на страну Арапа и већим делом прешли у ислам. Хаза-рски војсковођа у ратовима са Арапима био је каганов син Барџил. Када је ушао са војском у Албанију 730. године наредио је да се само муслимани побију. (23- стр. 58) Та Барџилова наредба натерала је Албанце да беже и да траже спас код Арапа.Атанасије Урошевић је испитивао 1929. год. арбанашка племена на Косову и Мето-хији у вези њиховог порекла према предању које код њих још живи. Сви Арбанаси, без разлике, испричали су му исту причу, као и њихове хоџе такође. О предању које је код њих свуда било присуно каже: "Најчешће се оно састоји само у томе што се за стару постојбину свих Арбанаса узима Арабија. Понекад је то изражено и у пригодним прича-ма.." Сви су знали да их је из Арабије довео човек који се звао Азрети Имер.Код Арабљана постоји предање или боље рећи памћење, да су Арбанаси живели у Арабији близу Црвеног мора. Једно такво предање наводи и познати албанолог Јохан Георг фон Хан који је био међу првим нема-чким и аустријским писцима који су створили тезу да су Арбанаси пореклом од Илира. У Хановом делу "Кроз поречину Дрима и Вардара", превод Михаила Илића, издање Државна штампарија, Београд 1876. На стра-ни 21. поменутог дела Хан наводи једну такву арапску причу. По њој су Арбанаси живели поред Црвеног мора и одатле су се иселили. На страни 20. Хан наводи Лапинског који каже да Абази, черкеско племе на Кавказу, држе да су са Арбансима један исти народ. И Арбанаси држе да су браћа са Абазима. И Џемс Бекер је установио велику сличност између Тоска и Черкеза, што смо напред навели. (46. Том II ст. 311) Ова три предања, сачувано предање код Арбанаса, сачувано предање код Арапа и сачувано предање код Черкеза у потпуности потврђују историјску грађу о пореклу Арба-наса. Избегле Шћипетаре из кавкаске Алба-није Арапи су поделили у два дела и један део населили у Сирији, који су тамо трајно остали. Други део населили су у Арабији и ови су касније под вођом Азрети Имером пресељени на Сицилију и у јужну Италију.На Средоземном мору вођене су честе борбе између Арапа, као представника исла-ма и Ромеја (Византије), као представника хришћанства. Арапи су отели од Ромеја већи део Сицилије и део јужне Италије, па да би ојачали исламско становништво у овим земљама, довели су део становништва из Кавкаске Албаније које је избегло испред Хазара. Борбе између Арапа и Ромеја на Сицилији трајале су дуго времена и у време од 827. до 878. године, Сицилија је подељена надва дела, исламски и хришћански део, паотуда и назив Две Сицилије. Хришћани субили потиснути у северо-источни део острва.Ромеји су на том делу острва држали знатневојне снаге. Успели су 980. године да освоједео арапске Сицилије и на том просторупреузели су тамошње Албанце. Један део тог


народа превели су у хришћанство.

ДОЛАЗАК АЛБАНАЦА У СРБИЈУВизантијски цар Василије II заузео једвадесетих година XI века Нови Епир (то јетериторија савремене Албаније северно одВиа Егнатиа (испод Драча до Дрима) у коме су живели Срби и делимично Грци. Византи-јски војни старешина Тихомир, Србин изБелиграда, подигао је устанак 1040. године санамером да протера византијску власт из Новог Епира. Тихомирови устаници били суСрби који су уз помоћ Србије протералиВизантинце из Новог Епира. Због тога су виза-нтијска царица Зое и њен трећи по реду љубавник Константин IX Мономах послалибројну војску у напад на Србију, у јесен 1042.године. Правац напада је ишао кроз Епир усавремену Албанију која је тада већим деломбила територија Србије. Тадашњи млади царСрбије - Војислав, потукао је до ногу у две: битке, вођене на територији савремене севе-рне Албаније, византијску војску. Овај тежакпораз у рату са Србијом изазвао је нереде ипобуне у Византији. Један од побуњеника биоје и византијски војни заповедник на Сицилијипо имену Ђорђе, звани Манијак. Пошто су габез разлога сменили са дужности, одлучио сена побуну и пошао да отме власт у Цариграду.Укрцао је своју војску са Сицилије и јужне Италије, и део Албанаца које је организовао као помоћне чете. Албанци су водили и своје жене и децу, што је било уобичајено у томвремену. Са том шареном војском искрцао сеу Драчу фебруара месеца 1043. године. О тимдогађајима сведочи византијски историчар,савременик тих збивања, Михаило Аталиота.(1. стр. 9-19) И албански историчари признају да се тада Албанци први пут помињу на Хелмском полуострву. "У једанаестом веку византински историчар Михаило Аталиота попмиње Алба-нце по први пут да учествују у војној побуни генерала Ђорђа Манијака против Конста-нтинопоља 1043- године." (2. стр. 37) Како је Србија тада била у ратном стању са Ромејом, Манијак је рачунао на извесне србске симпа-тије. Он је довео са собом само један мали део Албанаца - већина их је остала на Сицилији и у јужној Италији. Сви Албанци који су остали у тим земљама били су временом покрштени и у 19. веку италијанизирани.Манијак се код Острова сукоби са ромејском војском верном Цариграду и ту је погинуо. Његова преживела војска се, после погибије свог вође, предала. Византинци су примили њихове војнике са Сицилије, али нису хтели да приме Албанце на своју терито-рију, који су били странци и једним делом хришћани, а другим делом муслимани. Ови нису могли да се врате на Сицилију јер су лађе са којима су допловили пале у руке Цариграђана и испловиле из драчке луке, па су као бродоломници молили Србе да им дозволе да се населе негде у Србији, где he они, као традиционално добри сточари, гаји-ти стоку за Србе и за себе саме. Срби су им дозволили да се населе, на тада слабо насеље-ним пределима, око места Рабана на пади-вама планине Јабланице, северо-источно од Коњуха, савременог Елбасана. О тим догађа-јима имамо сведочанства византијских писаца,


савременика. Етничка карта Епира и Новог Епира који Срби називају и Поморје, пре доласка Албанаца изгледала је овако. Стари Епир је био јужно од римског пута Виа Егнатиа, који је ишао испод Драча према Солуну, дуж Јонског мора до Амбракијског залива. Про-стор између Виа Егнатиа и Дрима припадао је Македонији која је у том делу излазила на Јадранско море. Из македонског времена познати градови на том делу су Белиград под Томором (данас Берат) у коме је рођен познати војсковођа и државник Антипа Јолин, из времена царева Филипа и Александра. По Антипи Белиград је назван Антипатрија. У другом веку после Христа видимо код Пто-лемеја да је том граду враћено старо име Белиград који се у преводу на латински помиње као Алба полис или Албанон. Затим познат је био још и град Драч. На пределу Епира познати су били градови: Аполонија, Валона, Антигониа на Војуши, Сопот и Саранда на обали Јонског мора. У четвртом веку, на бившем македонском поседу, од Виа Егнатиа до реке Дрима успостављена је нова римска покрајина под именом Нови Епир. Оба Епира Србви су у средњем веку називали једноставно - Епир или Поморје. Позната античка племена на пределу оба Епира била су: испод Дрима према Скадру - Абри, источно од њих, испод Проклетија - Хели-дони, јужно од њих Сезаретини, на извору Дрима - Енхели, којих је било и у Херце-говини, наспрам њих на морској обали -Тауланти, јужно од ових, на реци Шкумби -Партини, на пределу Војуше - Вајонити, којиce деле на Буљане и Аманте, на горњем току Војуше - Прави, јужно од њих - Атинтани и Хаони, јужно према Додону - Честрине и Молоси, и на самом југу Епира - Казопи и Теспорти. Познати градови Епира пре дола-ска Албанаца били су: Дањ, Алезија, Троја (Кроја), Прежа, Пале, Драч, Петрела, Поље на горњем току Шкумбе и Баштова на доњем току, Диа-болис. Белиград, Милош, Главница, Звернец, Валона, Канина, Јерихо, Клисура, Химара, Сопот, Корица, Селеница, Дрино-поље, Саранда и Јањина. Горица je преиме-нована y Корчу, a Коњух тек y турско доба y Елбасан. Главне реке су: Војуша, Шкумба и Maha, a мање Сперница и Бератина.По месту Рабан, Срби су досељеникеназивали Арбанасима (Рабанасима), тако суих називали и странци, a не Албанцима поАлба-нији на Кавказу одакле су дошли, a онису себе називали Шћипетарима, то јест брђа-нима, људима са крша. Арапи су их назвалиАрна-утима, што значи - они који ce нисувратили. To име су Турци наследили одАрапа. Када Аталиота помиње Албанце 1078.године, назива их становницима Рабана -Арбанон. (1. стр. 297) Тако исто чине и другивизантијски историчари, Јован Скилица и АнаКомнен. Ова последња пише то име премасрпском изговору - Рабан. Ево једног примера како ce кривотворе чињенице, па било да je то урађено из незна-ња или намерно. Хорват каже: "Име народа веже ce за име илирског племена Албана, које je y другом столећу настањивало област око Албанополиса (потом Албанум и Арбанум, данас Круја)." (40. ст.28) Прво, племе Албана није нигде и никад поменуто y историји. Дру-го, Албанополис, потом Албанум je Бели-град, a не Кроја. Tpehe, Арбанум није исто што и Албанум. Четврто, Арбанум je Рабан, a не Кроја. Ако узмемо да je Хорват слабо познавао историју и историјску географију, па je ове прве три ставке погрешио, није било могуће да попгреши и y четвртој, осим наме-рно. Пошо он на једном другом месту говори о Рабану и зна шта je Рабан.Средњевековни писац Магиус Патавиус je знео да су Шћипетари пореклом из Азије и називао их je "децом Кавказа". У кавкаској Албанији je било више о двадесет племена од којих су y Србију стигли само делови од чети-ри: Геге, Тоске, Jaпe (Лиапе) и Шамиде. Геге су "Госк" или "Гог" код јерменских географа. Шамиде су азијски Шумикси.

АРБАНАСИ У СРБИЈИ ОД 1043. ДО 1470. ГОДИНЕНасељени око Рабана и на подножју планине Јабланице, Арбанаси су ce посте-пено ширили напасајући своја стада по срб-ским селима и обронцима планина. Тако су жнвели кроз цео средњи век, гајећи стоку за своје господаре и за себе саме. Као професи-онални сточари заштићени су законом из 1550. године, a затим и законом цара Душана из 1349. године. По тим законима, Арбанаси су могли да ce слободно крећу по


планинама богатим пашњацима, али им није дозвољено Кк присвајају земљу или пашњаке. Траварину су плаћали србским владарима y грлима стоке, a не y новцу, што им je било лако испунити. Били су законом заштићени од случајне неправде или насиља. Они нису би-ли једини професионални сточари y Србији, исти статус имали су и Власи. Закони су забрањивали Србима брачне везе са ова два номадска народа, нешто слично као што je касније било устањено са номадским Цига-нима. Арбанаси ce морфолошки и ментално разликују од свих европских народа, a такође и њихов језик нема везе са европским јези-цима У Законику од 1330. године стоји да уколико би неки Арбанас тврдио да je неки пашњак његова својина морао би платити казну y висини од 500 оваца. У таквим усло-вима живота, Арбанаси нису могли имати своју политичку или верску власт, пошто нису имали ни своје територије. Једна групаарбанашких историчара је правилно прика-зала то стање, када кажу: "Елементи сточа-рских Албанаца и Влаха помешали су се са словенским земљорадницима. У току овог временског периода (средњи век) Албанци су стигли далеко на север дуж обале Јадрана, даље него што допиру данас. Док су Срби живели у сеоским насељима у жупама (сло-венски дистрикти), Албанци и Власи су обично живели у чобанским насељима зва-ним катунима." ( 5. стр. 2)Неки албански савремени историчари заступају тезу да се крајем XII века појавила прва арбанашка држава и кажу: "Око 1190. године рођена је и прва албанска држава у средњем веку - кнежевина Арбанија... Њен први суверен, кнез Прогон (1190-1198), био је подржаван од старешина места. Од почетка кнежевина је обухватала готово половину савремене северне Албаније. (2. стр. 43)Јесте, постојео је кнез Прогон као кнез предела Рабана, али кнез је био Србин и његова кнежевина у Србији. Кнез Прогон се ни по чему није разликовао од осталих срб-ских кнежева. Имао је два сина, Ивана (1198 -1206) и Димитрија (1206 - 1216). Војни запо-ведник кнеза Прогона, са звањем војвода, био је тако-ђе Србин - Андрија Врана. Није формирана албанска држава у средњем веку и ту чињеницу морају да признају и највећи поборници шћипетарске пропаганде као Џосеф Сваер, који каже: "Ту се од времена инвазија развило неколико албанских кнеже-вина у којима су владали страни принчеви уз пристанак или позив народа." (6. стр. 9)Едит Дархам преноси опис стања фра-нцуског свештеника Брошара (Brochard) из1552. године и каже: "Латини (Срби като-лици) имају шест градова и исто толико епи-скопа. Антивари (Бар), Катаро (Котор), Јулсињо (Улцињ), Суасин (Свач), Скутари (Скадар) и Дривасто (Дриваст). У тим градо-има само Латини живе. Изван њихових зидо-ва живе Арбанаси који имају четири града. Полат Мајор и Полат Минор (племенске жупе горњег и доњег Пулати), Сабата (епископија Сапа) и Албанија (Драчка епископија). Ови, са шест горе поменутих, су сви под архиепи-ском Антивара." (Бара). (7. стр. 5)Сада је потребно да објаснимо зашто сесамо драчка епископија назива Албанијом,односно зашто све друге епископије имајусвоја имена, а драчка се назива Албанија.Седиште ове епископије није било у Драчувего у Белиграду. У четвртом веку покрајина Превали-тана обухватала је и Нови Епир. Главни фадови у Превалитани били су Скадар, Дукља и Дриваст. У овом последњем граду било је седиште епископа све до 877. године. Скадар јe имао седиште архиепископа од 307. до 601. године, одкада је то седиште премештено у Дукљу, па затим крајем десетог века у Бар. Епископска седишта у петом и шестом веку имали су: Коњух (грчки Сампин), данас (Елбасан), Поградец (Лин), Радовишта, Струга ш Студенцишта код Охрида. У једанаестом веку, пре доласка Шћипетара, католичка архиепископија била је у Белиграду и тај град је сматран као главни град целог Епира. Крајем једанаестог века католички епископи су постављени у Бару, Скадру, Улцињу, Дри-васту, Полату и Спасу. У дванаестом веку помиње се епископ у тврђави Сарду, у тесна-цу Дрима источно од Скадра и у покрајини Арбанум код Кроје. У то време, а и касније, Белиград је сматран за центар каоличке цркве у Епиру.Нормани су под вођством Роберта Гвискарда прешли из Италије 1081. године и заузели околину Драча и Белиграда. Том новом поседу дали су име Албанија, по имену Белиграда, и то је била прва појава тог имена у Европи. Зато су се појавила два слична имена за два одвојена предела, Албанија око Бели-града и Арбанија или Арбанон, северно од њега на пределу Рабана. Шћипетари су живели у Арбанону, а у Албаније није их ни било све до турског времена. Име Албанија за територију Белиграда постало је трајно тек у XIII веку. Хобхаус Бротн каже: "У години 1270. обала је запоседнута од мале јединице Катало-наца у служби Карла Анжујског, који су опсели арнаутски Белиград или град Белих Албанаца..."(4. ст. 117) Бротн прави разлику између становника Рабана и Белиграда, па у конфузији и недостатку другог имена ове последње назива Белим


Албанцима.Када је напуљски краљ Карло I Анжу-јски почео освајања у Епиру 1270. године успео је да заузме Драч и Белиград, а затим и Валону. Он тај свој посед проглашава 1272. године Regnum Albania. То је према истом називу који су употребили Нормани. и то је друга појава имена Албанија у Епиру, а име је дато по Белиграду. Видели смо да је Белиград мењао имена, да се једно време звао Антипа-трија, па поново Белиград, када га у другом веку александрјски географ Клаудиус Птоло-меј бележи као Алба полис или Албанум. ИЛоантинци су му мењали име и једно време су га звали Пулхерополис. (8. ст. 37/38) ^ .л t"Назив Албанија је латинско име, упо-редиво са Albyn за Шкотску, Albyn значи кшшнска земља са источне стране Јадрана и то је иста реч која припада келтској групи резика." (3. ст. ЗбЗ) Alp има исто то значење, жаже Бекер.У време када је Карло Анжујски упо-гребио име Алнабија, за предео Белиграда, напределу није још било Арбанаса, они сутек у турско време проширили на предеоБелиграда. Арбанаси немају никакве везе санастанком имена Албанија, нити се оно нањих односило. И данас само странци туземљу зову Албанија, а они Шћиперија. ИмеАлбанија се не односи на Шћипетаре него наСрбе Белиграда и околине.

Србски племић - Балша, постављен је од цара Душана за жупана Зете са седиштем у Скадру. Имао је три сина: Страшимира, Ђурђа и Балшу. Године 1368. године, његови ошови прешли су из православља на като-личанство, а отац је остао православац, DOTOM су заузели и Морачу. Држали су Љеш и узели од Карла Топија Кроју. Три брата Балшића су остала уједињена и проширивали су свој посед. Потом су заузели Драч и Бели-град где су сместили своју престоницу. Инте-ресантно је да се тада у страним изворима Белиград помиње и као "Алба грека" исто као и Београд на Дунаву. Ђурађ је 1374. године заузео стару Линкестију чији је главни град био Костур, који му је предат од стране Јелене распуштене жене Андрије Мрњавче-вића брата Краљевића Марка. Балшићи су заузели Полину (Аполонију) и Дринопољ којиГрци помињу као Аргирокастрон. Тако су Балшићи постали врло моћни и владали су на простору од Акрокераунских планина до Неретве. Држава Балшића звала ce обично Зета, a они су ce називали господарима Зете и Приморја, са престоницом y Белиграду. У писмима nane Урбана V од 1368. и 1370. године тројици браће Балшићима, nana их назива жупанима Зете. У време владавине трећег брата Балше Балшића почињу турска освајања. Најбољи Муратров војсковођа, Евре-нос бег, пореклом Византинац, напао je Балшу са војском од 40.000 војника и победио га 18. септембра 1385. године, y Саври, која ce данас зове Мусакија. У том боју Балша je погинуо. Ђурађ Стррашимиров Балшић je био зет кнеза Лазара и он je био господар Скадра. Да би појачао одбрану од Турака Ђурађ je предао Скадар Венецији 1394. године. Он ce тада преселио y Дриваст и убрзо умро. Лазарева кћерка, чувена књегиња Јелена, Ђурђева удовица, y улози госпо дарице Зете водила je тешке ратове више година са Венецијом да би повратила Скадар. Потом ce удала за хумског војводу и тада најбољег србског војсковођу Сандаља Хра-нића 1412. године. Седам година касније њен син Балша обновио je рат са Венецијом и повратио Скадар 1419. године. Отишао je код ујака, деспота Стевана, да склопи савез против Турака и напресно умро y Смедереву 25. априла 1421. године. Свој посед je оставио y наслеђе ујаку Стевану. Он je био последњи Балшић и после његове смрти Венеција je заузела Дриваст, Бар, Улцињ, Љеш, Будву и Скадар. Стеванова војска je повратила неке од ових градова и према мировном уговору између деспота Стевана и Млетака закључе-ном 12. августа 1423. године y Св. Срђу, Срби су задржали Дриваст, Бар и Будву. Млечићи су добили Скадар,, Љеш и Улцињ, уз годишњу плату од 1000 дуката србском деспоту. Деспот Стеван Лазаревић и његов нећак и наследник Ђурађ Бранковић владали су Зетом од 1421. до 1441. године, када Зету преузима Војвода од Св. Саве Стефан Хранић. Деспоти су имали y поседу јадранску обалу од Бара до Драча. После нестанка Балшића њих су наследили Црнојевићи који су такође имали престоницу у Белиграду.Предели јужно од територије Балшића, до Јонског мора, називају ce 13бЗ. године земљом "цара Склавоније", (imperatore de Sclavonia).Кнез Карло Топија 1359. до 1388. годи-не, пореклом из Француске, на обно-вљеној цркви Св. Јована код Елбасана 1381. године, ставио je натпис на три језика: србском, грчком и латинском. Он ce титулише као "кнез


Арбаније". Топија ce хвали да je поре-клом од француске краљевске куће. Његов син Ђурађ 1388. - 1392. године, био je ожењен са Теодором сестром Вука Бранковића. Ђурађ je предао Драч Млечанима који су га држали од 1392. до 1501. године. У писму напуљског краља Алфонса I од 1453. године деспоту Ђурђу Бранковићу стоји: "Ilustrissimus princeps Georgius, despotus regni Rascia et Albania, Rive et totius Ussoredominus."Ila ни после распада србске империје није на територији савремене Албаније наста-ла ни једна арбанашка држава. "После пада империје Стефана Душана, Албанија пада поддоминацију локалних господара. То стање је настало захваљујући планинским пределима у унутрашњости и феудалним системима осва-јача. Срби на северу, Западњаци у центру и на југу, а Византинци у унутрашњости." (5. стр. 4)Једини западњак из тог времена који је био у Драчу јесте Ингерам де Куси који је заузео Драч 1372. године за рачун грофа Луја од Евре и Бомона, Анжујца. Али овај Анжујац је умро 1373. године и Де Куси је предао Драч Ђурђу Балшићу.Али на територији средње савремене Албаније владао је србски властелин деспот Јован, кога је поставио цар Душан са седи-штем у Валони. Њега наслеђује син Алекса-ндар 1363. - 1368. године који се титулише као "господар Канине и Валоне". Затим се ту јавља као господар Мркша Жарковић од 1396. до 1414. године. Жарковић је столовао у граду Канини код Валоне. Он је био ожењен са Руђином кћерком Балше Балшића. Његова област била је од тврђаве Девола на ушћу Семине до Химаре са Белиградом у унутра-шњости.На територији савремене Албаније, као што смо показали, владала је србска власте-ла све до турског освајања. Једино су у цен-тралном делу Албаније и Драчом повремено владали племићи пореклом из Италије.Око 1404. године Пилот су држали бра-ha Горанићи, Дамјан и Ненад, синови кнезаДушмана по коме се једно село зовеДушмани. Белиград је антички српски град и ро-дно место македонског војсковође и државни-ка Антипе (из времена Филипа и Александра Македонског) по коме је добио име Антипа-трија. Познато је да у V веку Грци преводе Белиград са Пулхерополис. (8. стр. 37/38 )Белиград са околином није никада био у поседу Шћипетара од њиховог доласка у Србију до турског освајања. Они су почели, као шо смо напоменули, да се насељавају у Белиград тек под Турцима. Скадар су Турци отели од Ивана Црнојевића и Млечана 1479. године. Иванов син Синиша послат је у Цари-град као таоц и тамо је потурчен.Шћипетари у средњем веку нису себе иднтификовали са именом Албанија, него са Рабаном - Арбан. Земљу су називали Арбан, а становнике Арбанез или Арбанеш. Византи-нци су предео Рабана називали Арбанон, а Латини - Арбанум. И Срби су прихватили овај нови облик имена и земљу су називали Арба-нија, а становнике Арбанаси. На Сицилији и у Италији употребљавали су за Шћипетаре и име Албанези по имену земље њиховог поре-кла - Албаније на Кавказу. Тако смо добили два слична имена, Албанци - за оне који су остали у Италији и Арбанаси - за оне који су дошли у Србију.Албанци нису имали никаквих својих посебних представника у Србији, нити су их тражили. Нигде нема ни једног арбанашког властелина или представника било које врсте. Српске владаре и представнике власти сма-трали су својим. Да су Срби хтели да их протерају из Србије, могли су то учинити у свако доба. Напротив, српски закони су их штитили и омогућавали им миран и безбедан живот у Србији. Албанци су у том време-нском раздобљу постали доста бројни на пределу средње Албаније, док су у северној и јужној Албанији били само једна безначајна мањина.Црногорски главари су послали писморуској царици Катарини II, у јуну 1789-године, у коме јој пишу:"Сада сви ми Срби: Црногорци, Херце-говци, Бањани, Дробњаци, Костурани, Кучи, Пипери, Бјелопавлићи, Зећани, Клименти, Васојевићи, Братоножићи, Пећани, Косовци, Призренци, Албанци, Македонци и други овде непоменути Срби молимо вашу најмилости-вију царску личност да будете наш благотво-ритељ и заштитник." Овде се помињу Алба-нци, а не Арбанаси, а име Албанци се односи на Србе савремене средње Албаније.Треба одмах напоменути да у време турског освајања Балканског полуострва, Арбанаси нису мали неку своју посебну тери-торију коју би требало бранити, па су зато сасвим мало учествовали у борбама против Турака. Територију савремене Албаније бра-нили су Срби као своју и "де факто" и "де јуре". Србски племић Балша Балшић са пре-стоницом у Белиграду под Томором, данас Берат, погинуо је у борби против Турака бранећи


територију савремене јужне и сре-дње Албаније. Целу територију савремене Албаније Турци су после дуготрајне и тешке борбе отели од Срба.Као наследници Балшића, Црнојевићи су били господари Албаније, али не и Арба-нона. Најстарији син Ивана Црнојевића,Ђурађ IV, оженио се са Елизабетом Ерицо из Млетака 1490. године. Млетачки Сенат је одобрио тај брак и о томе је остао документ у коме стоји: "Пошто је свечано затражише амбасадори, њену свадбу одобри Сенат; удата je за Ђурђа Црнојевића, господара Албаније."(32. стр. 128 ) Дурхам каже: "Балшићи су властели-нска линија српског порекла, који су успо-ставили кнежевство које је у то време обу-хватало широк део Албаније и Зету (савремену Црну Гору)." (7. стр. 5)Други српски племић, Ђурађ Јованов Кастриотић, постао је врло славан због одбра-не Кроје од Турака. Кастриотићи су били нижа српска властела пореклом из села Кастрати код Кукеша. Први познати Кастри-отић био је Бранило господар Канина око 1368. године, као капетан србског кнеза Александра Ћорића из Валоне око 1356. године. Бранилов син Павле имао је у својој власти само два села код Дебра. Павлов син кнез Јован 1407. - 1438. године, који се помиње и као Иван, проширио је посед на Дебар, Маћу, Курбин и Ишем. Иванова жена се звала Војислава и била је кћерка српског господара Полога. Имао је четири сина: Ста-нишу, Репоша, Константина и Ђурђа. Кнез Јован је морао да прими турско вазалство и да преда своја четири сина султану Мурату као таоце, 1426. године. Турци су их превели на ислам и уврстили у јаничаре. Само је Ђурађ преживео и један Станишин син чије је тур-ско име Хамза. Због високих војничких врли-на, Турци су Ђурђу дали име Искендер Бег, што значи Господар Александар, у знак сећања на Александра Великог. Касније су га хришћани звали Скендербег, Ђурађ Кастри-отић и Ђурађ Ивановић.После значајне србске победе над Турцима код Ниша 3-11.1443. године, Ђурађ Кастриотић напушта јаничаре и султана,долази у тврђаву Кроју која није била у поседу његовог оца и ту организује одбрану од Тура-ка. У његовој војсци, поред Срба, учествовао је и један мањи број Арбанаса. Због овог њихо-вог учешћа у војсци Кастриотића, Арбанаси су га прогласили за свог националног јунака. Он је једини њихов национални јунак кога имају у својој историји иако он није био Арбанас него Србин. Ђурђева сестра Марија удала се за Стефана Црнојевића, а син Јован оженио је Ирену, кћерку Лазара Бранковића. У његовој породици нема ни једне брачне везе са Арбанасима. Свој посед Ђурађ је називао Епиром и титулисао се - "кнез епирски." У рату између депота и Млечана 1447. године Ђурађ је ратовао на страни деспота.Владан Ђорђевић каже: "Једини алба-нски јунак, Скрендербег био је порекломСрбин, јер су му деда и баба били Срби." (11.стр. 12) Епирски деспот Ђовани Мусаки (Giovanni Musachi) писао је за Скрендербега 1510. године следеће: "Јер је у Албанију био ушао Скендербег, човек ваљан и по рођењу Србин, чије су врлине биле такве, да је био поштован не само од Арбанаса, већ.и од сва-ког другог народа." (10. стр. 34)Владан Ђорђевић каже: "Војска, са кој-ом је Скендербег ратовао са надмоћном тур-ском силом, за 25 година није била саста-вљена од Шћипетара него од Срба који сутада насељавали целу северну Албанију." (11.стр. 61) Војсковође Скендербега били суМојсије Голем и братић Хамза Станишин.Војсковођа његовог оца Јована био је "челникПетар".Млечани, савременици догађаја, кажу за Ивана Црнојевића: "Био је поносан ратник. Победио је, раме уз раме са албанским јуна-ком Скендербегом, својим рођаком, у више од шездесет битака." (32. стр. 125)Митрополит Василије Петровић у писму руској царици Јелисавети 1758. године помиње Ђурђа Кастриотића и Ивана Црноје-вића као своје претке.За време од 25 година, Ђурађ Кастри-отић је успешно одбијао турске нападе нано-сећи им велике поразе. На крају је морао данапусти своју тврду Кроју и да пређе у Љешгде је и умтро 1468. године. Он је био и остао


легенда хришћанског света. Све своје акте,званичне и незваничне, писао је на србскомјезику и писму. : ^«Један део Арбанаса, углавном из пле-мена Тоска, почео је да се бави, поред сточа-рства и земљорадњом, на југу у равницама близу Драча и према Елбасану. Ови су стекли стална насеља и уживали су другачији правни статут. Варошица Рабан на чијем пределу су се првобино населили и која је била еписко-пско седиште, стално је опадала да би на крају потпуно опустела и остала само као рушевине. Србско становништво Рабана се раселило, а Арбанаси се нису у њој насеља-вали. С обзиром на њихов начин живота градови и велика насељена места њих нису привлачила. Арбанаси земљорадници су се насељавали по србским селима и нису ства-рали њихова нова насеља. Зато и нема топо-нима на шиптарском језику него су готово сви на србском и нешто мало на грчком језику.

АРБАНАСИ ПОД ТУРСКОМ УПРАВОМ ОД 1470. ДО 1912. ГОДИНЕАрбанас Сами беј Фрашери је изјавио: "Још пре него што је Арбанија дошла под турску власт, почели су Арбанаси примати турску веру и постајати мухамеданци. А када је Арбанија дошла у турске руке, проширио се ислам још даље према принципу: "Где је мач тамо је и вера." (17. стр. 63) За овакве поступке Арбанаса има два објашњења. Видећи растућу турску силу, пожурили су да јој се приклоне, или је код њих још увек било живо сећање да су они раније били мусли-мани који су хришћанство прихватили само површно, из интереса.После турског освајања Арбаније, вер-ско стање се брзо мењало у корист ислама.Једна Анонимна Хроника бележи: "Арна-утског господара Искендера прогнаше и туземљу заузеше. Цркве те земље порушише, пана њихово место саградише месџиде. Мусли-мани у том вилајету напредоваше." (17. стр.65) Арбанашки историчар Мармулаку ка-же: "Пошто је религија мало значила за њих (Арбанасе), они су били сасвим спремни да постану муслимани." (12. стр. 15) За разлику од Срба Арбанаси су врло лако и брзо мења-ли веру. Турски хроничар из XV века Дурсу-нбег, описао је поход султана Мехмеда II наземљу Ђурђа Кастриотића 1465. године и каже како се поступало са хришћанима који су углавном били Срби: "Сваки чадор је био крцато пун заплењеним стварима. Но издато беше наређење да се сви зрели мушкарци предаду у беглук. Због тога на свакој станици успут дово-ђене су поворке у ланцима пред победоносног Султана. Младо и старо, сви су они вргнути под сабљу и исечени. Ожеднеле душе ових људи појили су вином са накваше-ног мача. Било је станица на којима је по три, четири и по седам хиљада неверника преда-вано законском мачу. Дубоке долине од мртвих телеса претворише се у брегове. Про-страна поља се од крви преобратише у реку Амударију." (17. стр. 65)Овај опис геноцида који су Турци извршили над Србима на простору Задримља, Рабана и Поморја, то јест савремене Албаније, говори јасно како је дошло до тога да је већи-нски србски народ претворен у мањину. То уништавање наставиће после Турака Арба-наси под турском заштитом. Истовремено долази до ширења Арбанаса са предела Раба-на према северу и југу. Северно од реке Дрима и на Косову и Метохији почели су да се насељавају тек у XVII веку. Турци су освојили Косово 1455. године када су заузели велики и важан град Ново Брдо.Све до почетка XVII века река Дрим је била граница између Срба и Арбанаса. Млета-чки посланик Јаков Соранцо прешао је Бели Дрим изнад састава са Црним Дримом 1575. и каже да оставља на јужној страни Албанију и народ албанског језика, а на другој страни Србију, где се говори србским језиком. (18. стр. 86) Надбискуп барски Марин Бици (Bizzi)обилазио је Србију 1610. године и каже да су Црни и Велики Дрим, од Охридског језера до Љеша (Alessio) граница Албаније и Србије; он "раздваја северни део Албаније од Србије" (divide verso la parte settentrionaleL'Albania della Servia.) (18. стр. 86) Папски визитор надбискуп Петар Масарек, Арбанас, ишао је по Србији 1623. године и 1624. године. И по њему река Дрим дели Албанију од Србије.Антихришћанска политика у Турској, безакоње и недостатак контроле ишли су у корист Арбанаса. Преласком на Ислам они постају привилеговани слој друштва.Арбанашки историчар Мермелаку ка-же: "Они, који су прихватили Ислам, добијали су земљу и порез им је


смањен, док је "раја" у покореним балканским земљама обрађивала земљу без права власништва." (12. стр. 16)Арбанаси, који су као сточари живели по планинама, на катунима, силазе сада као "царски синови" у плодне српске равнице Метохије. Са муслиманима иду заједно и като-лици, ранији Срби, који су уз помоћ католи-чке цркве поарбанашени. После пада срб-ских држава, католичка црква развија живу делатност међу Србима, нарочито у Зети крајем XVI века. Преко католичке цркве су поарбанашена племена Малисора: Хоти, Груде, Клименти, Шкреље и Кастрати. Сви су били Срби и сви славе крсну славу Светог Николу. Овима треба додати и део племена Куча од којих потичу и Кастрати. Од Васоје-вића су Краснићи, Хоти и Бонкећи. Прво потурчени, па потом поарбанашени, Срби су, поред Малисора, још и Дукађини, округ Елба-сана и Миридити.Што се тиче Дукађина, који су добили име по Леки Дукађину, владару тога предела и законодавцу, њихово име потиче из XV века. Едит Дархам о томе каже следеће: "Дукађини (Dukaghini, Duke John, dux in the Latin sense.) су били властела у XV веку ... Лека законодавац, по предању, побегао је пред Турцима из Рашке и дошао са прецима Миридита и од исте је крви као барјакУрошев Неки су претпоставили да Лека,који долази из Рашке, мора бити словенске крви." (7. стр. 25/27) Према том предању, Дукађини су пореклом од војводе Јована, што само име значи. Лека Дукађин се прогласио независним кнезом Љеша и Задримља. Дука-ђини су збачени од Турака 1479- године.За Кастрате Дархам каже: "Кастрати су сада сви католици или муслимани, али њихо-ва српска имена као на пример Поповић, говоре да није увек било тако." (7. стр. 43)Владан Ђорђевић налази да су Хоти, Кастрати и Клименти браћа Куча, Братоно-жића и Пипера. (11. стр. 8) После пада Босне под Турке, четири брата су избегла из Босне око 1528. године, Лазар, Пипер, Васо и Кра-сни. Од ова четири брата су настала племена Хоти, Пипери, Васојевићи и Краснићи. Нешто пре њих је дошао Груда, од којег је настало племе Груда. (7. стр. 68/69) Краснићи су постали муслимани, Хоти католици и једни и други поарбанашени, а Пипери и Васојевићи су остали православни и Срби. Клименти су пореклом од Краснића. Душмани су поре-клом од Павла Душмана који је дошао у Арбанију у XV веку. Шаље и Шоши су такође досељеници из српских предела, што значи пореклом Срби. Шаље су се делимично поме-шали са Арбанасима, тако да нису чисто српског порекла. (7. стр. 123)Владан Ђорђевић каже да су једини етнички Албанци становници Реча, Чидне, Фанда, Пуљати, Никаја и Мертура. (11. стр.8 )

ОТИМАЊЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ГЕНОЦИД НАД СРБИМАГорштаци са планина и бртских клана-ца планинског венца Јабланице и Проклетија одувек су желели да се домогну плодних поља валовите Метохије и равног Косова, где су понекад у зимско време силазили са својим стадима и враћали се у своје планине просто опијени лепотом тих предела.Хорват каже: "Албански сточари поста-ју сталносједиоци тек за вријеме турских освајања. Тада силазе са планина у косовске и македонске равнице..." (40. ст.29)Арбанашка племена продиру у четири правца: малисорски, дукађински, шкумбијски и правац Тоска. Малисори надиру једним краком у Метохију, а другим у долину горњег Лима и Плава (поглавито Клименти) и у долину горњег Ибра између Рожаја и Риба-рића и све до Новог Пазара и Сјенице. Дука-ђинска струја је обухватала становништво око Дрима са Миридитима и становништвом из области Mahe и Лурије. Ова струја је продрла најдаље на исток у долину Јужне Мораве. Крајем XVI века појављују се први арбанашки качаци, а то су одметници од закона, друмски разбојници и криминалци. То је време када су почели први велики напади на Србе у Метохији.Крајем 17. века дошло је до праве инва-зије арбанашких племена на србске поседе и променили су етничку слику Косова и Метохије које су до тада у већини насељавали Срби.Професор Алекс Драгнић, Американац србског порекла о тим догађајима каже:

тога србски народ, специјално онај из Старе Србије, ретко и само под изузетно тешким случајевима је напуштао своју веру. Арбанаси су, далеко од саобраћајних линија и култу-рних центара, живели у катунима у забитним малисорским и миридитским планинама. Као и данас, то је и тада био најнеприступачнији и најнепознатији део Европе. У такво номадско становништво, које је већи део године лутало од пашњака до пашњака и које је ретко имало сталних насеља, тешко је било дубоко усадити хришћанску веру. Због тога, арба-нашка племена, чим сиђу у ниске и плодне старосрбијанске котлине, листом прелазе у ислам. Тим самим они су као "царски синови" постајали господари ситуације, нарочито због тога што их турска власт, из


истакнутих поли-тичких разлога, није спречавала да чине разноразна насиља..." (15. стр. 38)Пећки паша иселио је и преселио ста-новништво северне Арбаније у поља Србије 1690. године и присилио арбанашке сељаке да пређу на Ислам. Тако се десило да су се Арбанаси раширили по Косову. (22. стр. 6)После србског устанка 1689. године Ту-рци су вршили одмазде у којима су извршиоци били Арбанаси. Тада је извршен велики покољ српског становништва око Пећи, Ђаковице, Вучитрна, Трепче и При-штине, тако да је уништено ЗбО већих и мањих србских села. Уништавање србских села настављено је и после 1739. године. За време између ова два устанка (1689. и 1738. године), само за 40 година, арбанашка етни-чка граница је померена за око 200 киломе-тара у унутар србске територије.Етничка слика Косова и Метохије, у којима су Срби чинили већинско становни-штво, промениће се крајем 17. и почетком 18. века. Приликом рата Аустрије са Турском 1679. године, Срби су предвођени патрија-рхом устали на оружје и борили се на страни Аустрије. Турци су победили у овом ратру и после повлачења аустријске војске вршили освету над србским становништвом, које се спремало да масовно крене на север, преко Дунава, ма да га је цар Леополд позивао да остане у својој земљи и да пружи поново отпор када се за то укаже прилика."Али то није више био осветнички зу-лум победника, то је био погром над Србима. Села око Приштине, Трепче и Вучитрна гото-во су сасвим опустела, људи су побијени или су се склонили куд који. Према неким записи-ма "неколико стотина насеља је уништено на Косову и Метохији, а нека су спаљена. Мана-стири су похарани и њихове ризнице опља-чкане, уништени су стари документи и дела средњовековне србске литературе." (39. ст. 8) Тада је, 1690. године, патријарх Арсеније III Чарнојевић са 37000 породица, око 200.000 душа, напустио Косово и Метохију и склонио се у Аустрију. Учесник у догањајима учитељ Стефан Раваничанин оставио је у свом запису и ово: "У том рату би велико плењење и расе-љавање хришћанског рода и пустошење све србске земље - градова, вароши, и села; и манастира опустелих а других у огњу изго-релих, као што је наш манастир Раваница." Један други извор каже: "Одмазда над неве-рном рајом трајала је три месеца без икакве интервенције Порте." Убијани су учесници у рату, али и други. С искуканим сабљама нањих су ишли Турци и Татари, али и Арбанаси који су им се придружили. Убијани су одрасли мушкарци, жене и деца." Када је 1736. године Аустрија поново ударила на Турску, и Срби су се дигли на устанак под патријархом Арсенијем IV. Ни у овом рату нису имали cpehe па су Срби морали поново да се исељавају пред турским насиљем.Друга такође бројна сеоба Срба са Косова и Метохије била је 1737. године, у време патријарха Арсенија IV Јовановића-Шакабенте, после другог великог Аустријско-турског рата. О тој сеоби наводимо једно савремено сведочење, запис из Пећи 1737. год., који каже: "Ох, лета Господњег 1737. би велики метеж када узеше Немци Ниш...После дође паша по имену Ћуприли Оглу... и узе поново Ниш... Тада побеже Патријарх србски господин кир Арсеније Четврти. Ох, како ли све не постарада тада род хришћански, којом ли муком мучени не бише. Није могућно у ово време писати о томе, у страху од Турака. Тада се и Косово плени. Шта још да кажем: није било овако у дане Диоклецијана као што је сад. Писах Петар Андрејић." (42. ст. 29)Тада је почело масовно досељавање Арбанаса из данашње Албаније које је текло све до 1840. године. Академик Атанасије Уро-шевић сматра да је досељавање Арбанаса на Косово, "извршило јак етнички поремећај у њему," тако да "скоро чиста србска област, с мало Рома и Турцима у градовима, доласком Арбанаса, постаје србско-арбанашка област."(39. ст. 9)"Па и после ове Велике сеобе, и поред свих истребљења и сеоба, србско становни-штво на Косову и Метохији и на читавом простору Старе Србије остало је још увек у великој већини. Све до средине 18. века Косово и Метохија још увек су хомогене већи-нски србске средине, доста густо насељена Србска земља. Али, већ у првим деценијама 18. века Арбанаси масовно силазе са својих планина у питоме крајеве Метохије и Косова и, образујући познате по злочинима чете, или се пријављују добровољно као јаничари, чиме су стицали посебне привилегије од турака, тако су онда пљачкали и пленили србска села, цркве и манастире, а потом се ту и насе-љавали. Неки од тих Арбанаса долазили су и као римокатолици, па су се тек на Косову и Метохији исламизирали. Тако се и данас зна кад су која села или читави крајеви Косова и Метохије запоседнути од Арбанаса, а затече-но србско хришћанско становништво приси-лно исламизирано, па потом и албанизовано. Као пример наводимо насељавање Арбанаса у Бајгори и Шаљи (источно од Митровице, огранци Копаоника) тек у 18. веку, и то су већином били католици из Малесијске Шаље, па су то име донели и за ову до тада србску област, но онда су брзо били поисламљени, јер су тако постајали повлашћени." (42. ст. 28) Арбанашки књижевник Синан Хасани даје овакво објашњење за инвазију Арбанаса на Косово и Метохију: "На опустошеном подручју брзо се мењала етничка слика ста-новништва, нарочито косовског. Услед теш-ких животних прилика Албанаца, брђана и сточара, интезивирана је њихова сеоба према Јужној Морави, Лабу и


Македонији, где их је до тада било у извесном броју. У томе су посебну улогу имала малесијска-мирдитска племена. То су племена себског порекла и католичке вереоисповести. Међутим, неоспо-рно је такође да је то досељавање било и део турске политике. Да није било те политике, одакле би и како на Косову дошли до овог краја веома удаљени Черкези, са чијом се судбином тако немилосрдно поиграла историја." (39. ст. 9)Џозеф Сваер каже за Косово и Мето-хију, позивајући се на лорда Фицмориса: "Без сумње је тачно да је овај дистрикт још крајем XVII века био већином насељен Србима и био је део старог србског краљевства..." (6. стр. 3)Надбискуп барски Вићентије Змајевић (1670-1745) у извештају од 1707. године рим-ској Курији описује Србију. Он Србијом нази-ва земљу у којој су следећи градови: Скопље, Прокупље, Ново Брдо, Приштина, Трепча, Призрен, Пећ, Качаник, Тетово, Јањево, Вучи-трн, Митровица, Ђаковица и Нови Пазар. За Змајевића, као и за Биција, сто година раније, граница између Србије и Арбаније иде реком Дримом. За околину Ђаковице каже да је сада арбанашка, јер су Турци населили ове брђане Арбанасе, дали им прилику за пљачку и да населе земљу која је разорена у рату. (18. стр. 90) То значи да су Арбанаси за време од седамдесет година потпуно уништили србско становништво око Ђаковице.Надбискуп скопски Матија Масарек, Арбанас, (1758 -1807) сведочи о арбанашком насељавању око Јањева 1768. године и каже: "Недавно се ту населило око 100 арбанашких породица, поносних, крволочних и разбојни-чких више него друге, а тврдих у вери." (18. стр. 90)О сталном насилном насељавању Арба-наса по Србији, прогону и убијању Срба иотимању србских имања сведочи надбискуп Матија Масарек у својим извештајима 1760, 1764, 1772. и 1800. године. Он то овако обја-шњава: "Пошто је Србија врло плодна земља, стално је насељавају многе католичке арбана-шке породице из планинских крајева. Поту-рчене, оне постају највећи непријатељи хри-шћанског становништва, па и својих сунаро-дника. Управо католички Арбанаси највише од њих страдају, тако да је то један од разлога што је број католика у Србији тако нагло опао. Крај свега тога, католички Арбанаси су остали још увек значајан фактор у северној Арбанији и у околини Пећи, Ђаковице и Призрена." Приликом своје канонске визита-ције 1764. године, Матија Масарек у околини Ђаковице налази свеже насеобине Арбанаса католика који су због глади напустили своје врлети и населили се у питомој Метохији. (18. стр. 90) Арбанашко становништво Ругова је насељено у 18. веку и у времену од 1780. до 1810. год. било је католичке вере. Ругове су из племена Клименти који су прешли на ислам почетком века (18. стр. 96)Велики талас насилне исламизације на Косову и Метохији извршен је у XVII веку, баш у време када су се Срби дигли на оружје да би се уз помоћ Аустрије ослободили тур-ског ропства. Турци су се светили Србима тако што су дозвољавали, па чак и наговарали Арбанасе, да отимају србску имовину. Ово је од њих направило неизмерне непријатеље Срба који су, осим малих изузетака остали хришћани. Како су Турци били у сталним сукобима са разним хришћанским народима у Европи, сматрали су Србе, такође хри-шћане, за своје непријатеље и дозвољавали суАрбанасима, сада муслиманима, да врше разна насиља над Србима: пљачке имовине, отимање земљишта, силовање жена и убијање људи. Ово је довело до брзог арбанашког ширења на територији Србије и савремене Албаније. Срби су имали само два избора, или да се исељавају, остављајући своје куће и имовину Арбанасима, или да промене веру и да постану што и они.Узалудне су све приче Арбанаса и њихових заштитника о њиховом значајнијем уделу у становништву Косова и Метохије пре 17. века. То се јасно види из турског пописа од 1455. године. Узећемо као пример Дреницу, где је тада било 58 сеоских насеља са укупно 1900 кућа. Од тог броја било је 1873 србских, 10 арбанашких, 10 влашких, 4 јерменске и 3 грчке. А ево доказа како су се они ту намно-жили."Худеверди паша Хасанбеговић упуио је из Пећи 1702. године извештај Порти у Цариград, да је већина Арбанаса у Метохији примила ислам и затражила фермен да им се додели земља на којој ће живети. На то је Порта одговорила, да се "нови муслимани ' могу населити где желе у 'опустелим нахи-јама' Вучитрнског санџака, а да их после нико не може узнемиривати на поседнутој земљи, те нека је ору и сеју. Староседеоци их не могу отерати ни када кажу: То је била моја земља, моја баштина'. Затим, 1714. године под удар су дошла и рударска имања на Косову. Но, знатан број тих имања већ су поседовали арбанашки досељеници, те убирачи дажбина били су најурени, а на судске позиве, нико се није ни одазвао. Судије и 'добри људи' у Приштини, Вучитрну, Новом Брду и Скопљу,изјаве да поменути Арбанаси уместо даизвршавају своје обавезе: 'Проваљују ноћу укуће србских сељака, пљачкају и чине разнанасиља '... У првим деценијама 18. века, бројниарбанашки родови дојездили су из Албаније и


размилили се по пределима централногБалкана. Рат 1737-1739. године и устанаксрбске раје против турске власти изазвали сунове продоре Арбанаса у јужно-словенскеземље, јер је турској војсци била потребнаарбанашка помоћ. Арбанаси су пак умели дато искористе у своје сврхе. Чим се рат завр-шио, почели су чинити разна насиља, да су каПорти кренуле тужбе, не само хришћанскераје, него и Турака. У извесним градовимаодржавани су састанци угледних Турака ираје, на којима су састављане жалбе султану.У тим се жалбама каже да арбанашки дошља-ци из Арнаутлука: 'Чине зулуме народу, крадустоку, насрћу на образ жена и кћери,присиљавају рају да напушта своја огњишта ибежи у друге крајеве, а они потом присвајајуњихове домове и земљу... Имиграциона кре-тања Арбанаса из Арбаније кретала су сеприродним удолинама и путевима, који водеу Призренско поље и плодну Метохију. Затим,преко Подриме и Дренице, спушају се наКосово, у Лаб, те у Горњу Мораву, Криву Рекуи Изморник. Одатле су се ширили као повла-шћени муслимани у Турском царству у разнеправце Јужне Србије." (47. ст. 90/91) "Ј. Дедијер је поменуо, да је 'Процес потискивања и поарбанашења србског елеме-нта био нарочито интезиван у областима северно од Шаре и Карадага, нарочито на Косову, Метохији, Дреници, области око Призрена и јужном делу Новопазарског санџака'. A затим je истакао и процес тога потискаивања, наглашавајући и ове елементе и збивања: 1. Поарбанашење ових области вршено je на три начина: исељавањем срб-ског становништва из ових древних србских предела, 2. Усељавањем Арбанаса y чисто србске области, 3. Поарбанашењем србског становништва y прадедовској баштини њихо-вих предака Срба.'"Као што je y науци истакнуто, арба-нашки досељеници нису поменуте србске крајеве заузели као сасвим опустеле и од Срба напуштене земље, већ су ce на њима стали насељавати силом, пошто су као мусли-мани и присталице Турског царства били y повлашћеном положају. To je био узрок те су Срби из тих крајева y знатном броју прешли на ислам, a потом су постепено прихватали арбанашки језик, народну ношњу и обичаје, чему много доприносе женидбене узајамне везе и симбиоза заједничког живота између поарбанашених Срба и досељених Арбанаса. Неки од њих памте своје србско порекло... Наиме, y уизвештају скопског надбискупа Матије Масарека из 1768. године каже ce да ce недавно доселило y околину Ђаковице, из Арбаније, 100 арбанашких породица.""Србско становништво ce одупирало тој инвазији, али како je притисак био јак, a оно подјармљено, незаштићено, и уз то y овим областима y то време било je без племе-нских и братственичких организација, почело je најзад попуштати и узмицати испред пому-слимањених, a тиме и повлашћених Арбана-са, и пресељавати ce y суседна села и крајеве, где Арбанаса још није било.' Већина србског становништва из Метохије и Косова, нијенапуштала своје домове и завичаје, већ се у главном из планинских делова ових предела, пресељавала у равничарске крајеве, јер су се Арбанаси испрва, из навике живљења у пла-нинским крајевима, како због бављења сточа-рством, тако и због веће слободе, насељавали у планинским крајевима. Тако имамо истори-јску сасвим супротну стварност: Испред Турака Срби су из равнице бежали у планине, а испред надирања арбанашких освајача, 'Срби су напуштали планинске крајеве, у којима почињу да преовлађују господари Арбанаси, и силазе у равницу, коју су Арба-наси испрва избегавали." (47. ст. 92)Седамнаести век био је век великих ратова између Турске и хришћанских држава: Аустрије и Венеције. У тим ратовима ударну силу венецијанске војске чинили су Срби из Далмације. У Аустрији су србски "граничари" из Србске Војне Крајине, професионални вој-ници, били најборбенији елеменат аустријске војске. Срби под


турском окупацијом су редо-вно стајали на страну Аустрије, дизали уста-нке и давали добровољце за аустријску војску. То је нарочито дошло до изражаја у рату између Свете Лиге на челу са Аустријом и Турске 1689-1690. године. Тада је цар Леополд I позвао Србе под турском окупацијом да се дигну на устанак и омогуће победу Свете Лиге, што су ови и учинили. После завршеног рата одмазда Турака над Србима била је страшна. Не само што су дозволили, него су позвали Арбанасе да иду масовно на Косово и Метохију да убијају и прогоне Србе и отимају српска имања. Један део Срба је морао да исели (37.000 српских породица) у Аустрију 1690. године на челу са својим патријархомАрсенијем Чарнојевићем. Од тада Арбанаси долазе масовно из Арбаније и насељавају се на имањима прогнаних Срба на Косову и Метохији. Слично се десило и приликом новог рата између Аустрије и Турске 1737.године.Дана 18. јуна 1878. године послата је молба енглеском конзулу потписана у Гњи-лану од 375 познатих грађана из округа Гњилана, Скопља и Тетова, у којој се износи да је пре неколико недеља предато писмо србском конзулу у коме се наводи да су они од вајкада били Срби и остали вечно Срби."Поред тога, ми смо Његовој светлости доставили да живаљ српске народности уве-лико преовлађује живаљ потурица Арнаута у нашим нахијама: Гњиланској, Приштинској, Скопској и Тетовској..." (16. стр. 42)Прико Де Сент-Мари каже да је 1874. године у Старој Србији било укупно око пола милиона становника, од којих је било 370.000 православних и 230.000 муслимана. (24. ст. 38)Арбанаси су користили турску власт издавајући се свагда као Турци. Парлић их је слушао како се на њиховом језику заклињу у турско име: "Ситјом Турк и бири туркит". (13. стр. 2)

АРБАНАШКИ ТЕРОРАрбанашки терор над Србима почиње крајем XVII века и трајаће све до 1912. године. Први напад већих размера на србско стано-вништво забележен је 1574. године, када су под вођством Еласу паше побили 2.000 Срба око Ђаковице. Тада су биле велике сече Срба у Скадру, Пећи, Призрену и Ђаковици. (17. ст. 84)Турски и арбанашки терор довели су до тога да су се Срби око Пећи и Призрена дигли на устанак 1594. године. Устанак је био угушен у крви, а Синан-паша, пореклом Арбанас, узео је мошти Светог Саве из Миле-шеве, однео у Београд и спалио. У Старој Србији, као и у другим краје-вима Отоманског царства, хришћанска раја је била на разне начине угњетавана. Порези су били виши за ђауре, а грађанска права мања или никаква. Ђаурин се није смео облачити као Турчин, све муслимане су називали Тур-цима. Није смео носи одећу одређене боје која је била резервисана за муслимане као виши социјални слој. Ако би неко случајно ставио на главу шешир, одмах су и глава и шешир постајали мета за гађање. Није смео носити оружје нити се оружјем бранити, ако је оружјем нападнут. Терор, односно зулум, како се то међу Србима говорило, састојао се у глобљењу, уце-њивању, пљачки, силовању, прогону, заплени стоке, отимању имања, отимање и турчење девојака и убиствима Срба да би узели србске куће и имања. Према савре-меном речнику, то се не може друкчије назвати него - геноцидом.Тај арбанашки терор је натерао 60.000 Срба да пребегну из Старе Србије у осло-бођену Србију. Притисак на Србе да се исеља-вајухбио је сталан. Стојан Новаковић који је 1886. постао србски посланик у Цариграду, следеће године пише: "По Старој Србији и међу Арнаутима, који су се онамо, на класи-чном земљишту наше старе краљевине раши-рили, никакав се готово царевински закон не врши, нешто због арнаутске самовоље, а нешто због тежње коју су турске власти, са политичким рачуном, просипале према том народу."Надбискуп Марин Бици је путовао 1610. године од Призрена ка Косову Пољу и видео је да "у лепој долини пуној православних села хара разбојничка дружина јачине од 60 коња-ника и пешака, која је тих дана опљачкала и побила неке људе."Анри Пуквил је прошао кроз При-штину 1807. године и даје овај опис: "Тесне, каљаве улице њене, слаба трговина, беда ста-новника и влада крвожедника Малић-паше, који у време командовања, Приштином ства-ра особни карактер ужаса и жалости. Није ми се чинило прикадно да походим тог Арнау-тина, заклетог крвника хришћанског." (19. стр. 38)зо-га; "Можда је био најизразитији међу поту-рчењацима Куклибег и његов син који су употрбљавали силу за исламизацију предела Паштрика, Хаса и Опоља крајем века. (14. стр. 57)Жорж Голи каже: "У Старој Србији, за шест последњих година, број хришћана јесмањен у енормним сразмерама. Седамдесет хиљада међу њима је прешло на територију краљевине Србије. Колико их је убијено и преведено у ислам?" (31. стр. 322) Голи је ово писао 1902. године. Затим каже: "Околина Призрена, заједно са Јерменијом, је најнесре-ћнија земља на свету." (31. стр. 351)


"Они из Дебра убијају да би крали, они пак из Ђаковице убијају из лудог фанатизма, они из Пећи убијају из задовољства, они из Призрена убијају из својих рђавих нагона, а они из Тетова убијају до опробају своје карабине." (19. стр. 39)Немац др Јозеф Милер, дугогодишњи лекар пећког паше, пише 1838. године, да Арбанаси Геге мрзе Србе и да они чак мрзе Тоске, Арбанаси православне вере. Милер за Геге каже да су: "свирепигподмукли, упорни, ненаклоњени никаквим новинама, против свакога су ко не познаје њихов језик... и неће их никада, без одлучних и крвавих реформи њиховог политичког и религиозног живота, моћи захватити дух европског хуманизма." (19. стр. 40)Извештај првог руског конзула у Призрену, Евгенија Тимајева, крајем 1866. год. руском Посланству у Цариграду говори: "У похари десетак србских села убијали су мушку чељад и силовали жене и чак скрна-вили гробове. Злочини Арнаута су безбројни и неизмерни, Арнаути спроводе страшну самовољу." (19. стр. 40)Виктор Берар, (1864-1931) француски хелиниста, историчар и путописац каже: "Од Солуна до Призрена сви знају да султан жели и наређује покољ као у Јерменији. Свети рад,џихад, проповеда се у свакој џамији месномстановништву." (19. стр. 45) Берар даје и овај приказ: "Пред Арбана-сом је Словен приморан или да бежи или да умре и његово нестајање са читаве те земље биће ствар година и то само неколико година." (19. ст. 46)Берар још напомиње: "Овде је шешир симбол хришћанства и присуство човека са шеширом представља скандал у арбанашким градовима. Beh 50 година у Пећ није ушао нико са шеширом, а да у исто време није постао мета у коју се пуцало." (19. стр. 48 ) Крајем 1743. год. Албанац Дели Хусеин Љума, са 500 разбојника, је ишао по србским селима где су пљачкали, силовали, убијали и палили србске куће. (19. стр. 37)У писму краљу Србије послатом 10. октобра 1878. године од стране 272 угледна грађанина из округа Приштинског, Призре-нског, Вучитрнског, Пећког и Ђаковичког, са 126 општинских и манастирских печата, наводе се турски злочини: "...од свршетка Берлинског конгреса, само у Пећком округу побијено је и опљачкано 1.000 српских душа." (16. стр. 42)Свештеник из Косовске Митровице Анђелко Нешић писао је 21.6.1905. године краљу Петру Карађорђевићу следеће: "Нема дана када не оде са лица земље по који Србин, а често и по много њих... Убијају, краду, отимају жене и девојке па их срамоте на очи-глед њихових сродника. Ако овакво стање потраје дуже време, онда слободно можемо рећи: "С Богом Србине, јер га за кратко време неће бити овамо." (19. ст. 76)Под вођством разбојника из Дебра и тог округа Џемом Мула Вазлићем, Биљаљ-Бала-нцом и Суљ Лупићем, сабере се око 160 Арбанаса и изненадно нападну село Љубишту и убију Кузмана и његовог брата Стевана, а два детета испеку на ватри. Убили су још шесторо омање деце, од којих нека погинуше у мај-чином наручју. Убили су четири жене и још четири ранили. Потом зађу селом и све опљачкају и цело село запале, тако да од 42 куће остале су само две. (20. ст. 33)Због србско-турских ратова, 1876, 1877. и 1878. године, Турска је хушкала Арбанасе против Срба, што су они једва дочекали, а тако су и раније радили. "Из аутентичних извора се зна да су онда Арбанаси, јавно усред бела дана, усред села или града, убијали Србе; да су их усијаним гвожђем боли и врелим вршњицама пекли и мучили, а власти турске ни мрднути нису хтеле. Јавно су бесчастили српске женскиње, одводили у ропство, убијали нејач, односили србску имо-вину колико је ко хтео и могао." (20. ст. 45)Србски конзул у Приштини Мирослав Спалајковић јавља крајем јуна 1905. године да у Метохији и на Косову "нема дана, а да се не деси по једно или два убиства над Србима." Напомиње "да се ништа не предузима да се арбанашком разбојништву стане на пут." Тако у години 1904. од 136 забележених случајева разних насиља 46 се завршило убиством. Многима су куће, летине и амбари попаљени, многи су претучени, оглобљени или опљачкани, а нису била поштеђена ни деца. Група Арбанаса силовала је једну седмогодишњу девојчицу. Током 1905. године у 281 случај насиља убијено је 65 Срба, а само на једној свадби обесни одметници убили су деветоро." (20. стр. 71) Качак Садик из Грабовца у Дрени-ци, побио је 70 Срба, а од Ибиш Бошњака и Садика Добранца у Пећкој нахији погинуло је 18 Срба. (20. ст. 84)"Уз имовинску и личну несигурност, у времену од 1906-1912. године, извршено је над Србима на Косову 436 убистава, 261 покушај убиства, 293 крађе, 160 насиља, 213 злодела, 31 паљевина, десет скрнављења светиња, 146 лишавања слободе, 22 силовања." (20. стр. 85)Какво је стање било на Косову 1897. године описао је србски конзул Тодор Ста-нковић: "Отимање девојака, силовање жена, мајки у присуству мужа и деце, силовање и одвођење србских девојака у арбанашке хареме, силовање србске деце - мушке и женске, бесконачно кулучење и бесплатан рад Срба Арбанасима, затварање и


мучење невиних људи, батинање, расељавање, отима-ње имовине, прогонство у Малу Азију... Овде нећу моћи да изнесем ни стоти део од свега онога што је почињено у најскоријем време-ну..."(20. ст. 98)"Под оваквим приликама србски је народ био у изузетно тешком положају. Да би сачували живот и имање, Срби су примили најпре ношњу арбанашку, почели су чак бријати главу и носити перчине као Арба-наси. То није чинио само прост народ, већ често чине и свештеници, само да би мање упадали у очи и да би могли лакше живети. Врло велика већина Срба већ говори арба-нашки. И у јавности се већином показују као Арбанаси. Често целе породице говоре са Арбанасима и пред странцима арбанашки, а међу собом у кући србски. Често се дешава данеки приви-дно приме ислам, да напољу пред Арбанасима врше муслиманске верске обре-де, а у кући хришћанске. Исто тако познати су случајеви да отац под притиском зулулма прими ислам, иде у џамију, чак се и обреже као и сваки муслиман, а само жена и деца остану православни. Такви вребају прилику да првом приликом пребегну у Србију. Исеља-вања у Србију због ових зулума су необично честа. Има скоро целих области у Србији које су насељене Косовцима и Пећанцима. Рачуна се да је се у времену од првог српбско-турског рата 1876. до 1912. године иселило у Србију преко 400.000 Старосрбијанаца." (15. стр. 39)r Злочини Арбанаса над Србима били сутолико страшни, да су чак Турци били збогтога забринути и неколико пута су слаливојску да разбије и растера терористе. О томеје писао и Француз Жорж Голи. (31) Католички надбискуп Матија Масарек пише за Арбанасе 1760. године "да им је пона-шање разбојничко; отимају јагањце, шкопце, кокоши, мед, масло, сено за коње." Њега и његову пратњу напало је 15 Арбанаса за које Масаерк каже да су то кесеџије, друмски разбојници. Са његове визитације Косова и Метохије 1764. оставља запис у којем каже; "Арбанашки дошљаци у Србији не слушају наредбе Христова Јеванђеља. Уместо да су понизни, скромни, они одмах примају ислам, те потискују православне и католике из њихових села и заузимају њихова имања." Две Енглескиње, Макензијева и Ирби-јева, посетиле су Стару Србију 1683- године и у свом опису "О словенским земљама Турске", бележе следеће: "Арнаути терају своју силу тако далеко да се бацају камењем на пратњу каквог упокојеног хришћанина -Србина, а на мртваце набацују прашину и ђубре. Код Арнаута влада безобзирност и насиље према хришћанима." "И у 17. веку, упркос смртоносномобручу који се стезао око србског народа наКосову и Метохији, наступа период исламиза-ције Арбанаса, најпре у Средњој Албанији(преко 50%) а онда и шире, и од тада почињупроблеми за србски хришћански народ уМетохији и на Косову, мада се ни у 17. векудемографски односи ту нису знатно промени-ли. Србски је живаљ, и поред ратова, епиде-мија, повећаног насиља и пљачкања, у свеу-купном броју на Косову и Метохији изгубиосамо неколико процената. Одсудни пореме-haj настао је са Великом сеобом 1690. годинеи потом силаском Арбанаса у већем броју напросторе Метохије и Косова и, такође, дели-мичном исламизацијом и потом албаниза-цијом србске косовометохијске обесправљенераје. Када је велика и моћна Турска империјапочела да слаби, тада је све више појачавананасилна исламизација, а Арнаути су, нажа-лост, постали у томе главна отоманска ударнапесница и крвави бич по хришћанској право-славној раји Косова и Метохије и ширегБалкана." (42. ст. 25)


РУШЕЊЕ И ПЉАЧКАСРПСКИХ ХРАМОВАУ рукопису манастира Дечана (бр. 97, лист 16) записано је следеће сведочанство: "Године 7198. (1690.) би рат велики и пљачка по целој Србској земљи. И дођоше Немци до Штипа, и Турци побегоше и опет се вратише, и отераше их преко Дунава. Ох, ох, тешко мени! Љути страх и несрећа тада беше: матере од чеда раздвајаху, и од оца сина, младе робјаху, а старе краху и дављаху. Тад људи смрт призиваху, а не живот. Од про-клетих Турака и Татара, тешко мени, љуте ли туге. И пошто захватише Агарени, тада се неки змај велики дихе на манастир Дечане, паша Гашли-паша, и опљачка манастир и игумана, и једва га жива остави, и у крајњој пустоши манастир остави. Игуман не могаде остати жив, трећи дан престави се, игуман Захарија."Ни србске светиње, цркве и манастире, Арбанаси нису поштедели. Преко 50 српских цркава и манастира су порушили. Отели су земљу манастира Дечана и продали је Алил аги Шермету из Пећи, као да је то њихово власништво. (20. ст. 25) У селима Белом Пољу и Сину порушили су србске цркве старе око пет векова и од тог материјала градили своје куће и штале. Арбанашки терор је појачан после 1804. године, то јест од времена осло-бођења једног дела Србије испод турске власти. Арбанас Јашар-паша, братанац Малић-паше, порушио је србске цркве у Батусу, Скуланову, Рујицу и припрату липља-нске цркве и од тог камена градио мост на реци Ситници. (20. ст. 35) Манастире Грачаницу и Девич је опљачкао, побио 13.000 Срба и уништио преко 50 србских села. Опљачкао је манастир Грачаницу. Пећку патријаршију опљачкала је банда од 500 до 600 Арбанаса који су приликом пљачке протерали сва свештена лица. (19. ст. 75)У молби упућеној председнику србске владе 1879- године Дечанци наводе да су им узурпирали имања - 33 њиве и баште у Биво-љаку и четири имања у селу Дечанима, а у селу Црвеном Брегу Алај-бег са синовима одузео им је седам читлука. (20. стр. 39)Опљачкан је и србски манастир Хила-ндар на Светој Гори 1821. године.Само у времену 1898. - 1899. године Арбанаси су опљачкали и порушили цркву Хочанску. Срушили су цркву у Кончуљу на путу од Гњилана према Бујановцу и од мате-ријала ове цркве зидали су куће. Опљачкали су Раовачку цркву и манастир Свете Тројице код Призрена. (21. ст. 8) Група Арбанаса опљачкала је Липљанску цркву на Косову. (21.СТр. 32)У Другом светском рату Арбанаси су отели 160 хектара земљишта манастиру Деча-ни. Црква Св. Богородице у Кориши потпуно је разорена 1942. године. Сакрили су звона те цркве и растерали православне староседеоце. На правцу од Призрена ка Ђаковици и Новом Чикатову већи број цркава су опљачкали и порушили. Манастир Св. Марка код Призрена испражњен је јула месеца 1941. године. Зграде манастира су оштећене, зирантна земља одузета, шума и воћњаци посечени. Манастир Девич у Дреници су спалили, храм и конак, 21. 11. 1941. године, имање одузето, а шуме посечене.Од краја XVII века до нашег временаАрбанаси су порушили више од 1.500 србскихцркава и манастира.

ОСЛОБОЂЕЊЕ CTAPE СРБИЈЕ У Европи, а можда и нигде на свету није било већег покора, терора и неправде као у евро-пском делу Турске царевине. Мешање вели-ких сила било је само с разлогом да остваре своје прохтеве у односу на "болесног човека са Босфора". Турски зулуми су били једна противприродна појава, а све на овом свету тежи да дође на свој природни ред.Срби нису желели рат, нису желели оне ужасне ратне напоре, да кисну у блату и рово-вима, да убијају и буду убијани. Није србски домаћин желео да напусти своју кућу, жену и децу, своје имање и да иде у ратни логор. Србски момци су више волели да игра-ју коло са девојкама него да се веру по врлетима и туку са Турцима и Арбанасима.Хришћанске државе чији су сунаро-дници били под турском влашћу нису више могле да слушају вапај браће која на мукама умиру, нити да више трпе цинизам великих европских сила. Србске државе и њихови савезници нису више могле да трпе све то, да буду без своје земље и животне снаге, које су им Турци отели, нити да и даље трпе њихово насиље. Србске државе нису више могле да слушају моћнике Европе како им сваког дана читају смртну пресуду, и изјаве "Европа не дозвољава дирати у Турску. Турска треба да одржи цео посед и мора остати целокупна." Није то било, наравно, због Турске, него боја-зан католичке Европе да се србске државе не ојачају. Европски моћници су писали декла-рације о миру и осуђивали рат, а истовремено су


бранили и штитили све оно што је иза-зивало рат. Једна строфа из песме Јаше Томића из тог времена говори колико стостраница текста. Нека је проклет ко жели рат, Лакомог и пустог и воли крв, Ал' и тај проклет, ко борбе неће, Када је гажен, к'о ситан црв. Арбанаси који су живели у Србвијипримили су хришћанство, па кад су дошлиТурци прешли су на ислам. Мењали су верукао одела. Њихови прваци су доказивали уЛондону да је то знак њихове културе, штокод њих вера није ствар око које би се онизавађали. Они су, ето, к'о бајаги израсли изверске нетрпељивости. Истина је да је кодњих вера увек била трговинска роба. 'Срби су славили Видовдан, оно крвљунатопљено поље Косово, нити су могли, нитису хтели да га забораве. Косово су остављалиу аманат својој деци, мушкој и женској, безобзира како је приказиван исход те страшнебитке. Србин је инстиктивно осећао да је онабила огледало србске мушке и моралнеснаге, оне снаге која вечито траје и не моженикад да се угаси. Сваки србски јунак изнародних песама брани женску главу, штитислабе и потиштене. Срби су више него и једандруги народ узнели и узвисили своје жене и улико-вима Јевросиме мајке, мајке Југовића,књегиње Милице и Косовке девојке далипримере какве Србкиње требају да буду. Тасветлост није могла да продре у турски иарбанашки тамни вилајет. Члан 23. Берлинског конгреса намет-нуо је Турској обавезу да мора спровести реформе у европском делу царевине. Турска je то ко бајаги прихватили, али Турцима није било ни на крај памети да мењају свој однос према раји. Европске силе су знале да то Турска не може спровести и све да хоће. Реформа турске управе y европској Турској могла ce спровести само уз учешће Србије и Бугарске које су ту требале да наступе заједно као савезнице. Бугарска није тада хтела савез са Србијом, него je обновила туркофилску политику Стамбулова и насто-јала да направи неки договор са Турском да би ојачала бугарски утицај y Македонији.Берлински уговор даје Аустро-Угарској право да окупира Босну и Хецеговину и Рашку, с правом да прошири окупацију до "иза Косовске Митровице". А.-У. игра на карту Арбанаса за ширење на исток и успева да наговори Русију да ce реформе не спроводе y Старој Србији коју она сматра својом зоном утицаја. Тако су реформе спровођене само y два вилајета, солунском и битољском. Стара Србија je била поприште најстрашнијих зло-чина и невиђеног безакоња.Србија je тражила од Турске 1902. године: а) Разоружање Арбанаса или допу-штање да и хришћани носе оружје за одбрану од неизазваног нападача; б) Уклањање и кажњавање представника власти који су били јатаци зулумћара; в) Појачање турских војних гарнизона y већим местима, са правичним и енергичним командантима. Ништа од тога није било, јер су централне силе радиле про-тив Србије. Ha једном дипломатском изве-штају из Цариграда 1902. године кајзер Вилхелм je записао: "Немачка he учинити све да ове бесмислене реформске планове отклони." Аустро-Угарска и Русија упућују Тур-ској 21. фебруара 1903. године један Акт у вези са реформом. У том Акту није било ни помена о разоружању Арбанаса или о нао-ружању Срба. Руска влада је дала хелмским државама обећање да he се реформе проши-рити, али и опомену: "Русија неће жртвовати ни једну кап крви својих синова... ако би се Србија, Бугарска и Ц. Гора одлучиле, проти-вно добивеним саветима, да руше тадашње стање револуционарним средствима."У Старој Србији, где је било најстра-шније, оставили су Арбанасе да раде шта хоће. А.-У. је настојала да


добије мандат за увођење мира у Старој Србији и тајно подба-дала Арбанасе против реформи и храбрила их на терор. Такав дволичан рад изазвао је још веће нереде и тоталну анархију у којој су арба-нашке оружане банде палиле и жариле. То је натерало Турску да употреби војну силу 1903. године да би завела ред, а која је исто-времено извршила бројне покоље. Од пред-ставника реформских сила убијена су два руска конзула од стране турске војске и тада је свакоме било јасно да од реформи нема ништа.Аустроугарска хелмска политика 1903. године била је формулисана на следећи начин:ta) не допустити стварање велике србскедржаве; б) не допустити улазак Русије у Цариград; в) пре ратовати него то допустити;г) очувати Турску до крајњих границамогућности, а кад то буде било више немогу-ће,онда:д) створити што већу Грчку, Румунију, Бугарску и слободну Албанију и што мању Србију и Црну Гору."(35. ст. 27)У Старој Србији било је 1912; годинепреко милион Срба и чинили су већинскостановништво које је било потпуно незашти-ћено од стране турске државе и препуштенонеконтролисаном арбанашком терору. Срби-ја је узалудно тражила од Турске аутономијуза Стару Србију. Турски Косовски вилајет сепоклапао са територијом Старе Србије иобухватао је савремено Косово, Метохију, Ра-шку са горњим Полимљем, а на југу до Велесаи слив Брегалнице. -?-"Када је познати србски научник Јован Цвијић путовао по Старој Србији и боравио на Косову 1912. године, он је том приликом запи-сао да је то "земља највеће анархије и насиља." Срби су ненаоружани јер им је Турска забранила да носе оружје, а нао-ружане банде Арбанаса их нападају: пљачкају, силују и убијају. Насилници терају србске породице са имања тако да су четири петине Срба постали чифчије (беземљаши) па раде на туђој, најчешће на турској земљи."Ове разбојничке арбанашке чете до-лазе поглавито из средње и северне Алба-није", пише Цвијић. "Насилно се настањују арбанашки колонисти, а прогнани Срби који имају тапије од својих земаља и којих у Србији само од 1878. до почетка овог рата има око 150.000 живе знатним делом на терет србске владе и чекају тренуак да заузму опет својуземљу."Косово је ваљало осветити истери-вањем Османлија и обновити стару државну традицију. Када је ослобођено Косово, пише Јован Цвијић, "сваки србски сељак хтео је да види ову националну светињу и да са ње поне-се грудву земље за успомену." ,.џ, А о исламизацији, углавном присилној, Цвијић вели: "Тако је у току 18. и првим деце-нијама 19- века потпуно исламизирана област Гора у Шар-планини, а њени становници и сада говоре само србским језиком (око 20.000 душа). У исто време или мало раније, ислами-зирана је плодна област Дреница и крајеви Прекорупље и Међуводе у Метохији, и њихо-ви становници поред арбанашког знају још и србски." "Знатан је број арбанизованих Срба или арнауташа који поред арнаутског говоре и србски. Њима је број најтеже утврдити, али се апроксимативно може узети да их има 150-200.000. Остатак, око 300-400.000 чине, већим делом, поменути насилни колонисти који су се нарочито у току последња три века из арбанашких планина спустили у ове питоме равнице." (39. ст.24)Младотурска револуција 1908. године је додатно погоршала стање у Старој Србији. Србија, Бугарска и Грчка су се сагласиле да сложно наступе у одбрани права својих суна-родника у Турској. На то је А.-У. потпирила арбанашки устанак у Старој Србији, а Турска у лето 1912. почела гомилати војску код Једрена као претњу хришћанским државама. Бугарска, која је прва била изложена тој пре-тњи, поставила је отворено питање својим савезницима, да ли су спремни, ако затреба, да прихвате рат са Турском, ако турска влада не пристане да стварним реформама поправи стање хришћана у својој држави? Све три државе су одговориле да су спремне да упо-требе крајња средства за ослобођење својих сународника. Следствено томе савезне хри-шћанске државе


предале су заједничку ноту Цариграду 6. септембра 1912. године са захтевом увођења нове управе и обезбеђења аутономије за Стару Србију, Македонију, Епир и Албанију. Турска је охрабрена европским силама ову ноту одбила и под изговором да врши маневре, почела мобилизацију војске, да се обрачуна са каурима.Инспектор турске војске био је тада немачки маршал Фон Дер Голц. Главне тур-ске снаге послате су против Србије, што није ни мало била случајност, а европске силе су биле убеђене у турску победу. Оне су преце-њивале војничку вредност Арбанаса који су се борили на страни Турака. Још је Молтке истицао како су Арбанаси важни као војници за Турску у русо-турским ратовима. Арбанасе је тада во-дио Иса Бољетинац, који је имао 20.000 људи под оружјем, постављених у Мердарима наспрам Србије.Грчки министар Венизелос се састао 1912. године са кајзером Вилхелмом на Крфу. Кајзер се није противио стварању Балканског савеза јер је био уверен да ће турска војска моћи врло лако да се обрачуна са хришћа-нским државама. "Кнез Бертхолд је узео Еренталово место у дирекцији бечке поли-тике, и више је волео дипломацију од рата у подухвату сламања Србије. Ако се Србија при-дружи крсташима за Македонију, она he неминовно бити поражена, па he тада Аустро-Угарској бити велико задовољство да уђе у Србију и да спашава Србе од њихове лудости. Кад А.-У. једном уђе, неће је више напустити и њена велика цмвилизацијска сна-га моћи he се проширити на Албанију, Маке-донију и на крају - на Солун." (45. ст. 116) Када је рат већ био неизбежан србски народ је у тај свети рат кренуо са највишим одушевљењем. Дуго је Србин патио и умирао на колцу и конопцу, док су његовом светом земљом јездиле банде зулумћара. Газили су по свему што је Србину свето, по његовој светој земљи, по његовим царским престо-ницама, рушили и скрнавили његове светиње, отимали куће и имања, убијали и силовали србску децу и на све то је долазио цинизам без скрупула и ниподаштавање од европских сила. Морам овде да напоменем да смо данаспоново у тој истој ситуацији. Тада је мала Србија дигла велику војску,не по броју него по вредности. Србска војскаје увек била и биће најбоља на свету. Самоједна команда је била: Напред, на свето Косо-во! И шта се друго могло очекивати, него дакао муња здроби турске ордије, растера арба-нашки башибозук и ослободи Стару Србију.Србија ослобађа градове и територије на југуи уступа Грчкој, шаље своју војску у помоћБугарској. Свуда победа србског оружја услужби Божије правде. Није то било први пут,а неће бити ни последњи, да је србски мачстављен у руке Божије правде. Турска је већ 3.новембра тражила од великих сила да сеумешају како би се обуставио рат. Ни један србски војник није узео једну јабуку на ослобођеној територији, а да је није на лицу места платио по тржишној цени. До-тле се католичка Европа утркивала: ко ће да измисли више србских злочина."Бечки публициста Лав Френдлих ство-рио је својеврстан памфлет од сакупљених чланака из клерикалних и аустријских десничарских новина који су се односили на 'суровост и барбарство' Срба и Црногораца. То своје пропагандно остварење назвао је Толгота Албанска'. У пропагандним бро-шурама, произведеним у клерикално-дина-стичким аустријским круговима, србско-црногорско 'безумље' достигло је геноцидне размере. Истицан је фантастичан податак да је на самом Косову побијено око 30.000 Албанаца, од којих 4.000 жена и деце." (53-ст.17) Овакве и сличне лажи поновљене су вишеструко у последњих 15 година од стране представника католичке Европе.Уочи ослобођења С. Србије предсе-дник србске владе Никола Пашић је упутио проглас Арбанасима следеће садржине: "Да се даје све забораву и опроштају, што је до сада било. Да ће сви слободно управљати сво-јим школама, богопмољама, да ће свакоме бити слободно да се на своме језику служи у суду и управи." (39. ст. 24)У србско-турским ратовима 1876-78. србска војска, под вођством мајора Радомира Путника, ослободила је Гњилане и Грача-ницу. Због притиска европских сила морала је да се повуче.По ослобођењу Старе Србије нису вршене никакве одмазде нити је било проте-ривања арбанашког становништва."У периоду до 1912. године на простору Косова и Метохије постојале су државне шко-ле ( са наставом на


урском језику) и наци-онално конфесионалне школе. По свом поло-жају издвајале су се римокатоличко-арна-уташке школе са наставом на арнаутском језику и латиницом као писмом на коме је настава извођена. Римокатоличко-арнаута-шкле школе на Косову, Метохији и Маке-донији издржавала је Аустро-Угарска преко свог конзулата у Скопљу и римокатоличког бискупа у Призрену, са циљем да путем про-светних концесија шири политичку пропа-ганду међу албанским становништвом. Римо-католичке школе за албанце отворене су у Призрену (две мушке и две женске), Зјуми (привремена), Урошевцу (мушка), Стубли (мушка), Ђаковици (мешовита), Пећи (ме-шовита), Злокућанима (мушка), Будисавцу (мушка) и Скопљу (4 оделења). Након Ба-лканских ратова, у периоду 1913-1915. римокатоличко-арнаутске школе (са наста-вом на албанском језику) несметано су наставиле рад вршећи политичку и идео-лошку прохасбуршку пропаганду. (53. ст.81)

СТВАРАЊЕ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ АЛБАНИЈЕУ рату између Србије и Турске 1912. године победоносна србска војска је ослобо-дила и територију савремене Албаније. Арба-наси се нису борили за ослобођење од Тура-ка, напротив, борили су се на страни Турака. Тадашње велике европске силе, нарочито Аустро-Угарска, нису желеле да Србија доби-је излаз на море, па су у томе циљу одлучиле да створе независну државу Албанију.Стварању независне државе Албаније на србској територији претходиле су многе радње тадашњих великих европских сила, у првом реду Аустро-Угарске и Италије. Поли-тика Аустро-Угарске на Хелму била је у духу познате крилатице "Дранг нах Остен", па како се Србија налазила на путу те политике, чињени су велики напори да се она опколи, изолје, ослаби и уклони са карте независних држава. Стање у Турској, која је у 19. и поче-тком 20. века била у нереду и расулу, давало је повода за разне планове о њеној подели и могућим наследницима на Хелму. У односу на обе ове поставке, Арбанаси су у бечким плановима имали врло важну улогу. Њихово јачање и ширење ишло је на штету Србије у првом погледу, а могли су бити од велике помоћи за продор Аустрије према Солуну и Цариграду. Чињеница да је међу њима било доста католика чинила их је лакше присту-пачним и подложним утицају Апостолске монархије. Дакле, сви услови су били испу-њени за широку сарадњу и снажну подршку Аустро-Угарске Арбанасима.У децембру 1903. године потписан је тајни уговор у Бечу, између Аустрије и Грчке. По томе уговору "Аустрија признаје грчки утицај до реке Шкумбе, испод Драча, то је вилајет Јањине и део вилајета Битоља, докле се признаје право грчкој нацији. Грчка при-знаје аустријски утицај у вилајету Скадарском и у целој Македонији до Солуна." (11. стр. 145)Двојна монархија је имала у Италији озбиљног такмаца у утицају на Арбанасе, јер се ова надала да би преко њих могла да се прошири и учврсти на Хелму. Та "трка" удвоје између Беча и Рима у манипулисању са Арба-насима ишла је, у првом реду, на штету Србије."Беч је себе представљао албанским првацима као заштитника 'од словенске инвазије' и руске опасности. С друге стране, италијанска заинтересованост за Албанију темељена је на убеђењу да би њеним наста-нком били сузбијени претерени захтеви Словена на Балкану и заустављен продор Аустро-Угарске преко новопазарског санџа-ка, према Косову, Македонији и Солуну. Косово и Метохија доживљавани су као кључ којим се отвара или затвара аустроугарско напредовање на Исток." (53. ст. 5)Италија се осећала запостављеном у улози заштитника католичких "верских права' на Хелму и показивала је изузетно велики интерес да добије улогу заштитника. Поред те две силе, чији су планови саАрбанасима били стални и вођени уз великафинансијска улагања, на тој позорници поја-вљивале су се, бар повремено, још и Фра-нцуска и Британија. Зато је политика свих тихсила била наклоњена Арбанасима.Уговорима са Отоманским царством из 1604, 1673 и 1740. године, Француска је оства-рила протекторска права над католицима целог Отоманског царства. Зато су Французи негирали права протектората Аустрије у Турском царству осим Албаније, где су по наговору Ватикана признали Аустрији проте-кторат не на основу уговора него на основу дугогодишњег вршења протектората. Фра-нцузи су задржали право протектората у Албанији само над Миридитима. Ради се о нагодби две католичке силе где се препушта иницијатива оној која може више да одштети Србе и допринесе католичанству."Француски мисионари директно су били ангажовани на подручју Косова и Мето-хије као пионири


римокатолоцизма на том подручју, који су вршили мисију међу Србима и Албанцима. Илуистративан је пример суд-бина старе правиославне (србске) цркве у Призрену. 'Разређеност србског елемена ' у Призрену довела је до тога да је црква била напуштена и разрушена. Такво стање одмах је искористио француски мисионар који је 1856. са домаћим римокатолицима Албанцима (Миком Чељмиком, Кољ Чолаком, X. Коље-цијем и другима), подмићивањем турских власти присвојио земљиште на коме је била полуразрушена србска црква." (53. ст. 22)Питање реформи полиције и судства, које су те силе настојале да спроведу, у евро-пској Турској и које су спровођене, нису обухватале територију старе Србије и Сан-џака. У вези са тим, Владан Ђорђревић каже: "Било је врло карактеристично за ове рефо-рме да су Стара Србија и Санџак били искљу-чени их њих. Тамо, дивљи Арбанаси требају да наставе посао, до миле воље, на уништа-вању србског елемента. Уколико Срба буде било мање на свету, утолико he бити лакше уништење те нације," (11. стр. 241) Слично је рекао и Черчил приликом демонстрација 27. марта у Београду, након чега је уследило и бомбардовање: "Што више погине Срба, мање he погинути Енглеза". ^- }."Од почетка 1840-тих година полити-чари у Бечу су схватили да Албанија није занемарујући фактор у расплету пада Ото-манске империје. Прво су упрли погледе на католичке пределе на северу, над којима је Беч имао духовну заштиту (Kultusprotektorat) од последњег века, пошто се сам прогласио заштитником католика у Турској. Беч је већ био успоставио доминантну трговинску лини-ју са Скадром. Уз помоћ Ватикана и католи-чких мисионара могао је да успостави расту-ћи политички утицај. Успео је да превазиђе снажну опозицију Порте и локалних ислам-ских скупина и да добије 1850-тих турски пристанак за градњу два манастира, један фрањевачки и други језуитски." (2. стр. 112/113)По том питању Едит Стикни каже: "Аустро-Угарска је одавно вршила утицај тамо, била је заштитница Арбанаса католика на основу привилегија које су јој признате раније... Уз верски утицај Двојна монархија је имала контролу у Албанији преко практично монопола лучке трговине, преко тајних исплата утицајним беговима и преко школо-вања албанских студената у Аустро-Угарској који су постајали агенти њених интрига. Изгледа да је Двојна монархија веровала да he охрабрујући нереде довести до тога да буде позвана да окупира и умири земљу, као што се десило у Босни и Херцеговини. У њеним очима Албанија је била само један корак у њеном походу према Солуну." (25. стр. 15/16)Нико Аустрији није признао право да буде заштитница Арбанаса, католичке верои-сповести. Она је те "привилегије" сама себи приписала. Она је та своја самоизмишљена права проширила на целу Турску царевину с тим што је посебну пажњу обратила Арбанасима.Италија је ушла у игру око Арбанаса са доста успеха захваљујући великом броју Алба-наца који су остали на Сицилији и у јужној Италији и који нису још били потпуно италијанизирани. Један део њих, око 200.000, према изјави италијанског министарства уну-трашњих послова, говорили су албанским дијалектима. Албанци из Италије одржавали су везе са Албанцима у Србији, сада у Турској. План Италије је био да се Арбанаси отцепе од Турске и да уђу под протекторат Италије. Зато је у Италији формирано Национално албанско удружење (Societa Nazionale Albane-se) које je требало да буде оруђе за спрово-ђење италијанске политике. То удружење се повезало са Арбанасима у Румунији, Буга-рској и Египту. У име удружења писали су султану 1898. године захтев да се арбанашки језик уведе као званичан језик на врло широ-ком простору европске Турске, вилајети: скадарски, косовски, битољски, солунске и јањински. Италинаски Албанци су сматрали да би увођењем арбанашког језика као звани-чног у тим вилајетима значило: да се они обележавају као арбанашка територија. У вилајетима косовском, солунском и бито-љском, Арбанаси су били мањинско стано-вништво. Тај језик, који су они тражили да буде званичан, није још имао своје писме-ности. Арбанашко удружење је тражило да "грчке, српске и бугарске школе не могу више остати на светој шиптарској земљи." (26. стр. 218.)Италијани су настојали да споје Арба-насе са Власима и Куцовласима да би их све прогласили латинским народом који треба да нађе спас под протекторатом братске лати-нске Италије. (11. стр. 141) Потом су Итали-јани истакли слоган: "Албанија Албанцима!" Али Албанија коју су они заговарали била је бар три пута шира од арбанашког етничког простора.Утицај италијанских Албанаца међу Арбанасима се снажно ширио захваљујући обимној помоћи Италије. Одржана су два национална албанска конгреса 1903- године, један у Напуљу, а други у Лугану. На овом последњем конгресу је одлучено да се затра-жи од италијанске владе да уведе катедре за албански језик и књижевност. Звучи помало чудно, пошто тај језик није још имао писме-ности нити књижевности. Али Италија је већ била увела једну такву катедру у Напуљу од 1900. године на коју је постављен неки песник Ђусепе Широ. Предвиђено је било отварање још једне катедре за албански језик и књиже-вност у Палерму.


Постојала су два проблема у италоа-лбанској сарадњи и ширењу проиталијанских идеја међу Арбанасима. Међу италијанским Албанцима расправљало се о томе да ли би Сицилија и Калабрија требале бити припо-јене Арбанији или обратно. Ова идеја о приса-једињењу Сицилије и Калабрије са Албанијом није се допадала Италијанима. Други про-блем је био тај што су сви италијански Алба-нци били католици и што су мрзели, не само Турке, него и Арбанасе муслимане.Француска се почела интересовати за Арбанасе у време Наполеона Бонапарте. Први контакт је успостављен доласком фран-цуског конзула у Скадар 1795. године. После Наполеоновог успеха у Италији, Французи су 1796. године направили договор са Кара Махмутом, који је тада имао власт над Арба-насима. Према том договору снаге Кара Махмута су требале освојити Црну Гору и преко Босне доћи у сусрет француским снагама у Словенији. Наполеон је послао седам војних стручњака и седам лађа са хра-ном и оружјем у Албанију. Кара Махмут је са 20.000 бораца напао Црну Гору, али његове снаге су потучене и он је погинуо заједно са четворицом француских официра.У XIX веку Француска, заједно са Енглеском, одлучно се противила политици Русије да се разбије Турско царство. Францу-ски конзулат у Скадру саветовао је Арбана-сима да ништа не предузимају против Порте, док је истовремено радио на ширењу францу-ског утицаја код католичког становништва у пределу Миридита. (2. ст. 312)О утицају и ривалству великих сила, Владимир Дедијер каже: "Од краја деветна-естог века, у општем склопу борбе великих сила за Балкан, у првом периоду између Енглеске и Русије, а касније између Аустрије и Италије, а тако исто између Аустрије и Италије, Албанија заузима значајно место. После руско-турског рата 1877. године, Русија је стварајући Велику Бугарску у Сан Стефану, 21. марта 1878. укључила у бугарске границе, осим Пиротског, Врањског, једног дела Лес-ковачког и једног дела Нишког округа, сву Пиринску, Вардарску и Јегејску Македонију, као и добар део јужне Албаније... На Берли-нском конгресу Немачка и Аустрија, уз подршку Енглеске, сузбиле су ове захтеве Русије и Албанија је остала у саставу Турског царства. Истина, уочи Берлинског конгреса Енглеска је била вољна чак да уступи Алба-нију Италији, само да не падне у руке Русије. Овај потез Енглеске није био уперен само против Русије, него такође и против Аустрије. Предајући Албанију Италији, Енглеска се надала да ће на Јадранском мору одржати равнотежу између Аустрије и Италије и зао-штрити односе између њих. Касније, прили-ком склапања Тројног савеза, као и приликом обнављања тајног уговора између Немачке, Аустрије и Италије, питање Албаније увек се претресало услед аустријских и италијанских сукоба око тога ко he држати албанску обалу. Године 1897. чак је била склопљена погодба између Аустрије и Италије да, у случају деобе Турског царства, Албанија треба да постане "аутономна држава", како се не би нека трећа сила угнездила на уласку у Јадранско море." (27. стр. 112)После Сан Стефанског уговора стране силе су наговориле Арбанасе да сазову скуп у Призрену, 10. јуна 1878. године, и формирају лигу за одбрану права арбанашког народа. У Призрену су били присутни и неки предста-вници муслимана из Босне и Санџака који су били спремни да се заједно са Арбанасима боре против одвајања њихових покрајина од турске управе. (26. ст. 36)У вези формирања Призренске лиге Ставро Скенди каже: "Тако је основана касни-је названа "Албанска лига" или "Призренска лига". Сви делегати у Призрену су били за очување султановог суверенитета над Алба-нијом као гаранцију против поделе тери-торије која је била угрожена долазећим Бер-линским конгресом, а пошто је била насе-љена муслиманима, скуп је добио изглед Исламске лиге." (26. стр. 38.)"Док се на скупу у Призрену распра-вљало о акцијама које требају бити усвојене, две струје су се појавиле. Са једне стране били су паше, бегови и исламско свештенство чије је држање одређивала Порта. Они су насто-јали да лига буде пре свега исламска органи-зација која ће да заступа муслимане из Албаније и хелмских држава да би се одржала целовитост Турске империје." (2. стр. 119) Друга, мање важна струја, била је састављена од аустријских агената који су иступали као арбанашки националисти, чији је циљ био на овоме скупу да пошаљу меморандум Берли-нском конгресу против Санстефанског уговора.Када је аустријска струја постала ути-цајна, после формирања лиге, Порта је послала војску да расформира лигу и растера њене учеснике.Несумњиво је главни разлог западних сила за стварање самосталне државе Албаније био онемогућавање изласка Србије на море. То се види и из податка Ставра Скендија, који каже: "Мање од седмице од отварања Берли-нског конгреса, 18. јуна 1878., послат је мемо-рандум из Скадра у име свих Албанаца лорду Биконфилду, шефу британске делегације на конгресу. Може се поставити питање зашто је меморандум послат британском председнику владе, а не Бизмарку или Андрашију. Разлог се види у самом документу. Више од иједне друге силе, Енглеска је била заинтересована да се не замени Турска империја са "грубљом админи-страцијом" и сматрала је као витално спречавање словенског


напредовања према Јадрану." (26. стр. 44)Други разлог је био одлучан став Аустро-Угарске по питању њених интереса у Албанији, коју је она хтела да има под својим протекторатом. Ту је била присуна жеља спречавања ширења и јачања Србије. Ватикан је имао своје планове католицизирања Арба-наса и употребу истих ради потискивања Срба."Аустро-Угарска, чији су агенти и ра-није вршљали овим крајевима да би обезбе-дили њене интересе, развила је кампању онаводним осветничким злочинима србскевојске над арбанашким живљем. Србска војнакоманда је то демантовала, јер нека од селапопалили су сами Арбанаси пре повлачења.Кампања против Србије достигла је врхунацкад су њене трупе продрле до Драча и саста-виле се са црногорском војском код Скадра,као и у Санџаку, пошто су Црногорци осло-бодили Плав, Гусиње и Пећ. Аустро-Угарска јенагомилала трупе на северној граници Србијеи затражила да се повуче србска и црного-рска војска и да Албанија добије аутономију."(39. ст. 24)ПРОПАГАНДНИ МИТОВИ И СТВАРНОСТДушебрижници Арбанаса из Беча и Рима у својим напорима да их прикажу као народ који има историјско право на терито-рију на којој су се налазили у XIX веку, исфабриковали су неколико познатих митова. Први и најсмелији јесте мит о пореклу Арба-наса од античких Илира. Са тим митом хтели су да постигну два циља истовремено.Прво, да се одузме Србима део историје и да се припише Арбанасима.Друго, представити Арбанасе пред све-том као потомке једног славног, културног идревног народа. Илирима, као прецима Арбанаса, при-дружили су Трачане и Дачане, што подра-зумева Сармате и Венете, па испада да је већи део Европе био арбанашки посед. Наоружани тим митом Арбанаси су преузели од Срба историјско право на целокупну србску тери-торију. Испада да су Срби дошли у Арбанију, а не Арбанаси у Србију. Тај мит је створио код Арбанаса идеју о Великој Албанији и о њихо-вим правима на србске територије и био је морални покровитељ арбанашком тероризму у последњих 130 година.Творцима овог мита је морало бити познато да су се Арбанаси, кавкаска племена, населили у Србији половином XI века. О томе постоје сведочанства савременика догађаја, која се могу проверити преко античких и средњевековних писаца, лингвистике, етно-графије, археологије, антропологије...Навешћемо неколико пресудних и необоривих сведочанстава у прилог одбране историјске истине и рушења лажних митова. Херодот: "...илирско племе Енети..." (I, 196) Енглески превод Џорџа Равлисона (George Rawlison: "... the Ilyrian tribe of the Eneti...") Француски превод Ф.-Е. Легран (Ph.-E. Legrand: "... les Venetes de гасе illyrienne..")Тит Ливије: "Енети... ce зову Венети."(Lib. I, 1) (Т. Livi: "Enetos... Veneti appellati.")Коментар Равлисона: "Енети или Хенети суисти са Венетима каснијих времена."(Rawlison: "The Eneti ог Heneti are the same withthe Venetians of later imes.") Херодот je то сведоказао када је поред Венета, који су Илири(I. 196) поменуо Енете на дну Јадрана (V. 9) иЕнете у Малој Азији. Питање ко су Илири каонарод решио је "отац историје", а њега супотврдили сви остали анички писци.

Римски Илирик је обухватао Трачане и Дачане. За Трачане Херодот каже: "Трачани су најбројнији народ на


свету, у најмању руку после Индуса." (V, 3) Народ који Херодот назива Трачани, на србском Рашани, Лаоник Халкокондила назива Трибали, уобичајено име за Србе код византијских писаца у сре-дњем веку, и каже: "Трибали су од свих наро-да на свету најстарији и највећи, поуздано знам." (43. I, 17) (Laonikos Khalkokondyles: "Tribbalos autem gentem esse totius orbis antiqui-ssima et maximam, compertum habeo.")Орбини убраја међу главна словенска племена: Гете, Дачане, Трачане и Илире. (30.СХПП)Византинац Теофилакт, из седмог века. потврђује да су Гети Словени: "Getae, seu quod item est, Sclavini." Ha гетском простору који је Теофилакт посетио и није било других Словена осим Срба. У Светом Писму стара Македонија је гетска земља - Гетија. Тако су Србију називали многи источни писци као и арапски путописац Идриси из 12. века који Србију назива - Гетулиа. Стара Македонија је излазила на Јадранско море преко територије савремене Албаније.Роберт Латам каже: "Писац ових редо-ва сматра Дачане исто тако западне и источнеСловенима." (Robert Latham: "The presentwriter considers the Daci then (western and eastern)as Slavonic") (28. стр. 112)Стари писци, који помињу Србе, поименично као народ старе Илирије, су следећи: Апиан из Александрије, први век н.е. (Lib.X,l-2), Клаудије Толомеј, други век н.е. (Ptoemeus), Плиније Старији, први век н.е. (III. 26), Страбон, први век н.е. (VII ,5), Дион Касиус, други век н.е. (Dion Caassius), Еузебије Памфил, трећи век н.е. (Eusebios Phamphile), Јован Зонара, XI век (JoannisZonara).Леополд Ранке за стање у IX веку каже: "...цела територија је била србска од Дунава до Јадрана и до Архипелага." (29. стр. 2)Абревиатор Страбона каже за десети век да су "Словени запремали цео Епир."(The Abbreviator of Strabo, tenth century: "Slavs occupied the whole ofEpirus.") У Епиру ce налазе три топонима везана за србско име још у античком времену.На предео Дарданijе Арбанаси нисустигли пре 14. века и до краја овог века бнлоих је свега око 2%, према документима из тогвремена. Заверашима и фалсификаторимаисторије био је циљ да вежу Арбанасе заДарданију, Косово и Метохију. Приче о или-рском пореклу Арбанаса почели су Аустри-јанци: Ј. Г. Хан око 1860. године и Н. Јокл, иНемац Г. Вајганд нешто касније. Међу Хрва-тима најистакнутији је био Хенрик Барић,албанолог професор Београдског универзи-тета. Он је тврдио да смо ми Срби усвојилидарданске називе преко шиптарског језика.Он каже за те називе да су настали: "Пре негошто су јужни Словени дошли на историјскутериторију албанског језика." У књизи "Уводу историју албанског језика", издатој уПриштини 1955. године Барић каже да суимена Наисус за Ниш, Шкупи за Скопље,Астибос за Штип и Скардус Монс за Шарпланину албанског порекла. Ову тврдњу при-хватиле су његове колеге Срби са Београ-дског и Новосадског универзитета и акаде-мици, међу којима се истиче Павле Ивић,легендарни лингвиста САНУ, иначе католик,и археолог Гарашанин, а затим и низ других,па тако пише и у савременим уџбеницима засрбску децу. Да видимо шта је шта.


Наисус је латинско име за Ниш настало крајем средњег или почетком новог века и никада то није било званично име тог града. Старо име Ниша је Низа, добро познато у античком времену и у средњем веку. На ита-лијанским мапама из 17. века још увек стоји име Низа за Ниш. Турци су га исто тако звали - Низум. Тако га помињу и Немци када описују пролаз Барбаросе кроз Србију и састанак са Немањом у Нишу Као што види-те, фалсмфикатори су на имену овог градаполомили зубе. Барић помиње Скопље нашиптарски начин - Шкупи, а не Скупи какосе помиње код странаних писаца. Скопље јеисто што и Копље, име места настало позанатским радионицама као што су Штитари,Тулари и тд. место где су израђивана копља.Нека та господа пронађу име копље у шипта-рском језику. Астибос је грцизирани назив заШтип који Барић пише на шиптарски начин- "Штиб". А сада долази круна фалсификата -Скардус монс за Шар планину. Ради се оСарбус или Сардус монс, то јест Србскојпланини, јер се венац планина почевши одШаре називао у античком вре-мену Србскимпланинама као што смо то већ навели. Поовим зналцима испада да је и србско имешиптарског порекла. Само бодро господопрофесори и академици, алал вам титуле.Међувремено је извршена смена заверенашкегенерације, Ферјанчића, Барића, Ивића, Гара-шанина и Срејовића замениле су нове веста-лке завереничке ватре: Радић, Ломо, Ћирко-вић, Михаљчић и други. Зборник научних радова групе акаде-мика САНУ објављен под уредништвом Милу-тина Гарашанина 1988. године, под насловом "Илири и Албанци" је монументални споме-ник незнања, манипулисања чињеницама и робовања заверенашкој "науци". САНУ се није никад тако обрукала и дискредитовала као са овим зборником. Сам наслов говори шта су желели доказати. Доводити Арбанасе у везу са Илирима није могуће кроз историју и науку уопште, осим преко оног дела поарба-нашених Срба из турског времена. Распра-вљати о свему шта су ту напричали било би узалудно трошење времена, јер је то све само произвољно и без икаквих доказа, навођење на тему самог наслова. Осврнућемо се прво на "Закључак разматрања" уредника зборни-ка академика Милутина Гарашанина."Са досељавањем Словена, током VI и у VII веку, снажно се и у јужној Албанији шире словенски топоними, што је сигуран одраз масовног досељавања Словена." (48. ст. 363) Ако би то било тако како то Гарашанин каже, то би био изузетак у целој историји и у цело-ме свету да су топониме дали досељеници, а не староседеоци. Затим: "Слично Власима, остаци романизованог становништва у плани-нама (сик, Арбанаси нису романизовано ста-новништво, моја примедба.), које се овако, као сточари, повукло у време сеобе народа и словенског насељавања, Албанци су настали из остатака нероманизованог палео-балка-нског становништва тих подручја, међу који-ма је било сигурно и остатака Илира и Дарда-наца." (4. ст. 366) У једној реченици два супротна става, прво да су Арбанаси настали од романизованог, а затим од нероманизо-ваног палеобалканског становништва. Задњи део реченице који се односи на Илире и Дарданце је парадоксално тачан, јер када је почело формирање арбанашке нације од 1878. године међу њима се нашло делова Или-ра и Дарданаца које представљају наши Арнауташи, то јест поисламљени Срби. Онда долази круна знања наших комунистичких академика када Гарашанин каже: "На основу свега реченог може се као најприхватљивије решење у данашњем стању научних истражи-вања, истаћи: У формирању албанаца најзна-чајнију улогу играли су заостаци разних еле-мената из старог палеобалканског супстрата: илирских, дакомизијских (дарданских) и трачких." (48. ст. 366) То значи да су се остаци палеобалканских племена са простора од Црног мора до Алпа и од Јадрана до Шва-рцвалда, неким чудним провиђењем прику-пили у подножје планине Јабланице, у Рабану и око њега, да би ту формирали неку надна-цију - Арбанасе. Коментар није потребан!


У истом зборнику Божа Ферјанчићвешто манипулише заменом имена Албанции Арбанаси у делу Георгија Пахимера из 13.века. (4. ст. 293) У то време постојала су дваназива, Албанија и Арбанон. Албанија јеанжујска Албанија око Белиграда и Драча итај назив нема никакве везе са Арбанасимакоји су насељавали Арбанон. У данашњевреме се под именом Албанија подразумеваАрбанон и под именом Албанци - Арбанаси,али то није био случај у 13- веку. Тада су сепод Албанцима подразумевали Срби којеПахимер правилно назива Илирима. На пре-део анжујске Албаније Арбанаси су се раши-рили тек у турско време. У 13. веку Арбанонсе простирао северно од реке Девола и нијепрелазио ову реку. Како је Дарданија стара територија албанског језика тврдили су, поред Барића и његових колега барјактара заверашке науке још и њихове немачке колеге: Е. Гомолшег, Г. Рајхенкрон и М. Фридвингер, и ХоланђанинВан Вејк.Неки хрватски "учењаци" настоје да помогну Арбанасима, па изводе име Дарда-нија од арбанашке речи "дарта" што значи -крушка. Аух, науке! То би значило да су Арбанаси који су стигли, као чобани, до Дарданије у четрнаестом веку дали име тој покрајини које је у историји познато два и по миле-нијума раније! Арбанаси су стигли, у малом броју, до Скопља тек у 16. веку, а Скопље је било, после цара Константина Великог главни град префекруре Дарданије и еписко-пско седиште.Зато се тако осмелио Стефанаћ Поло, перјаница албанских историчара и директор Историјског института у Тирани да у "Дрити" од 2. јуна 1981. године, (баш на Видовдан) објави: "У том случају ширење србске државе у 12. веку у правцу територије Косова, које је још у то време било у византијском поседу, није било ни у ком случају "ослобођење" србске територије, него окупација и анексија територије Косова насељеног Албанцима, исто као и акт од 1913. године." Наравно, зашто да Тирана изостаје иза Београда и При-штине. Србска пословица каже: Нико се није искилавио лажући, ако је тешко носећи. iЏон Камбел каже: "Западно од Македо-није живели су Дардани и Илири, два имена која обележавају један исти народ - србски." (51. ст. 279) Камбел је овде употребио једно од јеврејских имена за Србе "Зербетити или Зеретити". Камбел овде у Србе убраја Бриге, односно Фрижане, Киконе, Трачане, шпанске Ибере, Либурне, Далмате и Јаподе. Да су населили Сардинију (по којима је и добила име ЈИД), имали градове у Етрурији, дали име Родана реци Рони у Фрамцуској где се на пределу Пиринеја називају Сардони који су основали град Илуро у Шпанији. Поред Етрурије, он налази Србе у Италији под именом Месапа, Јапига и Френтана. Затим наКриту и наравно на северо-истоку Европе. Сармати и Скити. За Ибере и Келтибере каже: "Они су потомци оних Срба чији је предак Ашер наметнуо њихово име Асирији.." (51. ст. 297) Ашер је јеврејски изговор имена Асур, односно Сербон, односно Сербо Маке-ридов који је дао србско име Асирији: Сербија или Сурбија.Нико озбиљан не може прећи преко ових докумената и тврдити нешто на своју руку не водећи о свему овоме рачуна. Само писци из ватиканске антисрбске завере и њихови следбеници то могу, јер они не воде рачуна ни о каквим документима или чиње-ницама. Међу Арбанасима таквих има доста. На чињеницу да су Арбанаси извршили праву инвазију на Косово и Метихију крајем 17. и почетком 18. века, др Скендер Ризај одговара: "Не, то није тачно! Албанци су и пре тога чинили главнину на Косову и Метохији." Овај приштински гутач историје сматра, иако није баш тако наиван, ову његову поставку "исти-ном са колосалним значењем" јер он се држи приче да су Арбанаси настали од Илира, а они су, ето, живели на Косову и Метохији. Када се неко нађе на тој низбрдици све ко-чнице попусте, лети се врло брзо, али право у провалију. Др Ризај каже: "Трачани, Египћа-ни, Јевреји, Арабљани, Палестинци и Грци су шиптарског порекла." Па зар само они? За-што не и Кинези? И Мојсије и Мухамед су та-кође Шиптари, каже Ризај. Шиптарски језик је стар више од 12.000 година, утврдио је он. Па како то да тај језик нема своје писмености све до 1908. године? Дамњановић каже: "Упо-рно усађујући мисао младим Албанцима да су потомци Илира, односно дарданског племена, и археолози, и уменици, и историчари, па и политичари трудили су се да то искажу пером, сликом и говором, као и оживљавање тог назива на натписима на трговима и кафа-нама, а реч Дарданци ушла је и у химну


ра-скошне библиотеке у Приштини." (39. ст. 5)Па онда потпуна замена теза и улога. Др Скендр Ризај сматра да Срби и нису део Словена, него су турско племе које је дошло са Кавказа у земљу Шиптара, па су они мора-ли пред њима да беже у планине. Мене само чуди зашто др Скендер Ризај није постао члан САНУ, тамо има доста комесара који деле његово мишљење.Загребачки професор Бранко Хорватузима да је 1878. година, време Берлинскогконгреса и формирање Призренске лиге биосредишни догађај, стварни почетак формира-ња Арбанашке нације. (40. ст. 24)

Призренска лига је упутила један мемо-рандум Берлинском конгресу. Када је пресе-давајући конгреса, кнез Бизмарк, примио меморандум изјавио је: "Албанска нација не постоји." Што је још тада било сасвим тачно.Сада да и ми поставимо неколико пита-ња једним и другим ученим главама. Ако за моменат оставимо по страни србско име за Илире као народ у целини, код античких писаца, па да видимо имали каквог трага код Шиптара на нивоу племена. Нигде помена ни трага међу Шиптарима ни једног илирског племена са простора на коме су се Шиптари раширили. А међу Србима се и данас налази преко 90% илирских племена које Плиније помиње. Сви топоними на пределима где су се Шиптари раширили су србски, што јасно говори ко су староседеоци тих предела. Акосу Шиптари један стари културни народ који је био писмен, како то да они немају своје писмености све до 1908. године? Како то да је шиптарски језик и поред свих примеса, исти или диалект језика који и данас говоре Албанци на Кавказу?Језик Арбанаса у Србији припада групи кавкаских дијалеката и по својим коренима нема ничег заједничког ни са којим евро-пским језиком. То је језик који је примио велики број речи из других језика, а пона-јвише из српског. Џозеф Сваер каже: "Страбон пише да су стано-вници Македоније, Илирије и Епира говорили истим језиком и да су има-ли сличне обичаје." (6. стр. 4) А Халко-кондила каже: Народи који се зову "Мези, Илири, Пољаци и Сармати гово-ре истим језиком". (44. ст. 43) Па затим: "сарматски језик је исти као и илирски или венетски."(44. ст. 138) То говори: када би Арбанаси били Илири, њихов језик би морао бити исти или сасвим сличан србском. Та два језика немају ничег заједничког осим што се у арбанашком налази доста усвојених србских речи. Ево како писци из заверашког табора то предста-вљају. "Албанског су поријекла и ватра, бале-га, шкрапа (пукоина у стијени), буња (колиба), брина (падина: планине Брина у Црној Гори и Далмацији), магарац и многе друге." (40. ст.ЗО) На овим другим речима нема потребе да се задржавамо, него само на предпоследњој - брина. Изгледа да ови писци нису никад чули за - бриње, бронзани оклоп старих србских ратника. А ове друге речи које су Арбанаси наводно дали нама Србима, па јесу ли их дали и Русима, Украјинцима и Пољацима, а да и не помињемо санскрит. Ето куда воде бесмислени и безскрупулозни фалсификати.Топографски називи, хидроними и оро-ними су најбољи докази који је народ биостарији на одређеној територији. Та имена суодолевала свим најездама у свим крајевимасвета. На територији савремене Албаније не-ма имена албанског порекла, сва имена сусрбског порекла са грчким преводима заизвестан број њих. То доказује да је целаАлбанија била српска земља, па и најјужнијињени делови били су насељени Србима, ту јеживело србско племе Вајонити. То потврђујеи Франсис Картер који каже да је у Епиру,између Арте и Ђирокастра, живело слове-нско племе Вајонит. (9. стр. 298)

Орбини каже: "Трачани, исто као Или-ри и Готи, говорили су истим словенскимјезиком." (30. CXLVII)


Сви стари народи на Хелмском полу-острву имали су своју писменост, док је алба-нски језик био без своје писмености све до 1908. године. Многа арбанашка племена су србског порекла, као што је то већ изложено, па није чудно што су у XIX веку, према Мило-шу Милојевићу, они у своме говору упо-требљавали 50 одсто србских речи. Зато су око 1970. године Арбанаси узели за књижевни језек онај који су говорили Тоски, јер је језик Гега био преплављен србизмима.Када је енглеско библијско друштво, које објављује Свето Писмо на језицима ра-зних народа, одлучило да штампа Библију за Албанце, морало је да штампа на пет разли-читих дијалеката: сицилијански, калабријски, гегски, тоскијски и гегијски скадарски. (11. стр.14)Арбанаси нису показивали интерес за писменост и културне делатности, зато своје писмености нису ни имали, него су се служи-ли србским писмом и језиком, а њихов језик су употребљавали само у међусобном опште-њу. Њихови језици, два дијалекта што су доне-ли са Кавказа, били су јако сиромашни и без писмености, па су као такви претрпели сна-жан утицај других језика, у првом реду србског. Први текст на арбанашком језику написан је 1462. године на србском писму."Становници Арбаније имају два имена за своју земљу, северни је зову Шћиперија, а јужни Сјипенија. Нигде Албаније, па ни код ових на југу који живе на пределу Белиграда где је настало почетно име Албаније у Србији. Савремени поборници Арбанаса затварају очи пред овим другим именом да би од две тако различите земље створили политичко једи-нство, и не прихватају за Арбанасе друго име осим Шћипетар. Што се тиче објашњења порекла тога имена, "умерени" се задовоља-вају са тумачењем да потиче од речи "шћип" што значи крњ и да то име обележава стано-внике крња, брђане. Али највећи аустријски ентузијасти за Арбанасе предпостављају да "шћип" значи "орао", што треба да се тумачи да су сви Арбанаси не само соколови него аутентични империјални орлови, црно жуте боје, разуме се." (11. стр. 6)Северне Геге и јужне Тоске су гово-рили два слична језика, али толико различита да су морали употребљавати преводиоце. Зато странци нису видели у Арбанасима један народ, а још мање нацију. Тоскијски диалекат је узет 1950. године за књижевни и језик Албаније, јер је гегијски диалекат, као што смо напоменули, био сувише преплављен србизмима.Владан Ђорђевић каже: "Арбанаси ни-су имали свој национални тип, нису имали је-динствени језик, нису имали националну те-риторију, нису никада формирали своју држа-иу и нису никада покушали да формирану било какву националну владу." (11. стр. 72)"Још на Берлинском конгресу 1878. Бизмарк је изјавио без уздржавања: "Тамо нема албанске националности." (6. стр. 3)Писци поборници бечко-берлинске школе међу којима и наши Албанослави нађоше место за Албанце чак и у титули цара Душана. Кажу да се крунисао за цара Срба, Грка и Албанаца. Неки кажу и Бугара. Могли су да продуже листу па да ту уброје и Влахе, Цинцаре, Сасе и Цигане. Душанова царска титула помиње само Србе и Ромеје и никог више. Није се ваљда Душан титулисао да је цар чобана којима је забранио бракове са Србима у свом Законику. Када се говори о Ромејима то није исто што и Грци. У тој држави је употребљаван грчки језик, али фчко становништво је представљало само један део укупног становништва, а државна традиција није била грчка него римска. Ромеја је остатак римске империје, а грчка нмперија није никад постојала.Пре Балканских ратова Грци су разви-ли своју пропаганду о заједничком пореклу Грка и Арбанаса. Говорили су да су једни и друти пореклом Пелазги. Грчка и Арбанија су само половине једне целине, уједињене биће Велика Грчка и Велика Арбанија, говорили су Грци. Пелашко порекло једних и других звучи смешно, то би значило да су једни и други пореклом Срби, а нису ни једни ни други.Бекер запажа етничку сродност између Тоскаи Черкеза. (3. ст. 364) Тако су Арбанаси добили, први пут у својој историји, своју државу у Србији, за коју се нису борили и коју нису желели, јер су се борили на страни Турака и против ослобо-ђења од истих. Парадоксална је чињеница да у тој новој држави, Албанији, Србима нису призната никаква права као народу нити националној мањини. Такав однос према Србима у Албанији није измењен ни до данас. Арбанаси који су остали у Србији, на Косову и Метохији, а тада су представљали око 35 одсто становништва на тој територији, ужива-ли су сва права националних мањина, па и данас имају практично своју пуну терито-ријалну, културну и сваку другу аутономију на Косову и Метохији.Као доказ њиховог илирског порекла Арбанаси показују пред светом имена која дају својој деци као "Иљир, Аргон, Теута" и тако даље. Бирају "мис Дарданије", кафанама дају имена "Додони" и тд. Све је то смешно и глу-по. То је као када би ми данас далави деци имена Кајус, Августус, Тибериус и Помпеиус да би смо


доказали да смо пореклом од Римљана. То раде Румуни, али нису до сада никог убедили у њихово римско порекло.Арбанашки историчар Р. Мармулаку набраја илирска племена и међу њих убацује племе "Албани" које није постојало нити га је било ко поменуо. Па затим каже: "У трећем веку с.е. Ардаеи су контролисали више или-рских племена и организовали државу под краљем Агроном, чија се територија простирала од реке Крке у Словенији до садашње Албаније." (12. ст.6)Браво Рамадане, написали сте једну истину, а да сте били мало ученији и да сте знали шта пишете то сигурно не бисте никад учинили. А што се тиче ових Ардаеи-а нисте знали да су то Сарби или Сарди Диона Касиуса, како стоји и у његовом првом нема-чком издању и да је тек у француском издању скинуто почетно слово С од стране неког господина Гроа, који је то и потписао. Што значи, Мармулаку признаје да су Срби доми-нирали илирским племенима и да су осно-вали државу под Агроном! Па где сте ви Арба-наси у тој причи, јесте ли ви Срби?

АРБАНАСИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУПосле упада италијанских трупа у Албанију 1939. год., ојачана је делатност пете колоне међу Арбанасима на Косову и Мето-хији. тако звани "Косовски комитет", "Беса", "Џемијет" и "Мерхамет". Беса организација је формирана међу студентима у Београду. Ње-ни чланови су се припремали за терори-стичке акције против србског становништва на Косову и Метохији када рат буде почео.У Другом светском рату Косово и Метохија су били окупирани од стране три фашистичке силе: Италије, Немачке и Буга-рске. Арбанаси масовно прилазе фашистима. и уз њихову сагласност формирају пет својих фашистичких оружаних формација: жанда-рмерију, фашистичку милицију, Регимент Косово, Албанску војску и 21. СС дивизију "Скендер-бег".Све ове оружане формације биле су употребљаване искључиво за терорисање и прогањање Срба. Тако је око 200.000 Срба протерано са Косова и Метохије. Број поби-јених Срба није никада тачно утврђен. Уби-јање Срба од стране униформисаних арбана-шких оружаних формација била је свако-дневна појава. У Урошевцу су за један дан убили 43 Србина. Куће протераних Срба су обично рушили и грађу односили тако да се не би могли вратити на своја имања.Још док је рат трајао Арбанаси су убијали југословенске војнике, пљачкали вој-не магацине и државна предузећа. Потом су нападали цивиле, вршили уцене, палили србска села, истеривали Србе из кућа и одмах се у њих усељавали, отимајући све покућство, стоку и све што им је дошло до руке. Убијали су људе у кућама убацивањем бомби кроз прозоре, силовали и отимали жене и девојке. У свим арбванашким селима организовани су добровољци, 10 до 15 људи, који су до зуба наоружани ишли да пљачкају и пале србске куће.Раде Савељић, који је 2. децембра 1943-године пребегао из Пећи у Београд, дао је Комсаријату за избеглице и пресељенике сле-дећу изјаву."Непосредно по мом бегству из Пећи тамо се догодио велики покољ Срба. У самој вароши убијено је 50, а у околини још 30 Срба, а сем тога убијена су и тројица домаћих Арбанаса. У Пећ је у време мог бегства упао летећи одред, састављен од Арбанаса из Косо-вске Митровице, који је по наговору Арбанаса из Пећи извршио овај покољ. Овај летећи одред предвођен је од Џафера Деве, (активни министар унутрашњих дела Албаније осамде-сетих година), и Бајазита Бољетинца, (бивши официр Краљевске југословенске војске, који је осамдесетих година био предстојник југо-словенске милиције у Косовској Митровици и активни потпуковник албанске војске). По-кољ је извршен 3. и 4. децембра 1943. године."У вези насиља Савељић је изјавио: "Групе Арбанаса из ових крајева насилно одводе млађе жене, обично девојке, употре-бљавајући физичку принуду или психичку, обично им прете да he им побити све чланове поро-дице. Напомињем да се прогони ове врсте врше само над женскињама србскенационалности. У Пећи и непосредној околи-ни, то је у једном делу пећког среза, одведено је око сто особа женског пола, скоро све саме дево-јке... Све одведене су хватане на улици као дивљач, због тога сада све млађе жене у Пећи, као и у целом овом крају који је под влашћу домаћих Арбанаса, уопште више не излазе ван куће, већ се скривају живећи у сталном страху. Ово стање продужава се у Пећи и сада. Непосредно уочи мог бекства, почетком новембра 1943. године, мислим 5. новембра, три девојке које су отишле ради набавке огревног дрвета у Ругово, Нападнуте су од Арбанаса, савладане и задржане, једна од њих, кћи Марка Шабана, земљорадника из околине Ђаковице који сада живи у Пећи, силована је на месту. Приликом силовања изранављена је по ногама и грудима и касније је пронађена од Срба на том месту. Тешко рањена и онесвешћена пренета је у пећку билницу где се и сада налази на лечењу. Друге две девојке, чија ми имена нису


позна-та, одведене су од стране домаћих Арбанаса њиховим кућама у Ругово и одатле се више нису вратиле у Пећ."У вези масакра у Пећи имамо сведо-чење и судије Велимира Лекића из Пећи: "Све ухапшене су ови Арбанаси, припадници спе-цијалног одреда, злостављали и страховито мучили: тукли су их стално, а некима су и ноге ломили. Некима су вађене очи па су после убијани. У недељу 5. децембра увече почело је ново купљење Срба по кућама. Ове људе уопште нису доводили у затвор, већ су их одмах слали на губилиште. Губилиште се налазило код канала, ископаног у непосре-дној близини Пећи ради натапања земљишта.Неке затворенике убили су крај реке Бистрице, а неке су убијали и по виноградима у околини Пећи... Крвави покољ ових дана није био ограничен само на Пећ, убиства су вршена и у околини."Село Добруша је потпуно спаљено, а било је убијање Срба и у Витомирици, Гора-ждевцу и Летинама.Ша се све догађало у Пећи сведочили су у јануару 1944. године Пећанци: Станко Вулевић, др Војислав Гилић, Вајо Вукотић, Љубо Дедовић и Божидар Милошевић."Од 25. априла па све до 15. маја 1941. године извршено је заредом спаљивање свих србских села у општини баранској, у срезу пећком. У општини главичкој спаљена су села: Бокшићи, Милићевићи, Долово, Дрено-вац, Горњи Петрич, Доњи Петрич, Клинчина, Сврке, Љешани и Главичица. Све србско ста-новништво из ових села је протерано; жене и деца отишли су за Пећ или за Црну Гору, принудним путем, а мушкарци су у највећој мери побегли у централну Србију, мали број их је остао у Пећи. У општини будисавичкој попаљена су сва србска насељеничка села. У општини стреочкој спаљене су све србске насељеничке куће. Арбанаси су као по прави-лу спаљивали сва насељеничка села и све насељеничке куће; куће домородаца Срба су пљачкали, отимали имања и стално одводили жене и девојке. Одвођење жена и девојака Србкиња од стране Арбанаса и њихово задр-жавање у арбанашким кућама у циљу одржа-вања полних односа са њима вршена су у свим селима и стално. Познато нам је да је из села Главичице, срез пећки, одведена Петка-на Микић, жена Славка Микића, кога су претходно Арбанаси-Руговци убили на путу;одведена је исто тако и Мирка Орловић, дево-јка, кћи Jahe Орловића, земљорадника изГорњег Петрича. Петкану Микић одузели су изадржали себи Арбанаси из села Црмљане усрезу ђаковичком; Мирку Орловић узели суАрбанаси католици из Доњег Петрича и онасе сада налази у кући Деда Дакића, Арбанасаиз Доњег Петрича... Посебно желимо да на-гласимо да су Арбанаси католици учество-вали у овим прогонима србског становни-штва заједно са Арбанасима муслиманима.Између ових двеју група Арбанаса у томпогледу није било никакве разлике. Сукобикоји су међу њима самима касније избилинису имали никакве везе са прогонимасрбског становништва. У овим прогонимаподједнако сурови и окрутни били су и једнии други." (39. ст. 28/29) Скендер-бег дивизија од 10.000 војника се посебно истакла у рацији на Јевреје у При-штини 14. маја 1944. године, када је ухапсила 281 Јевреја. Затим 28. јула 1944. године у србском селу Велика где је починила неопи-сив масакр српског становништва, побијено је 428 људи, жена и деце."Албански квислинг Мустафа Крује посетио је Косово и Метохију у јуну 1942. године и јавно је заговарао потребу да се од Косова и Метохије направи чиста арбанашка етничка јединица. Најефикаснији начин да се то постигне, по његовом мишљењу, је да се протерају Словени са тог простора: старо србски становници да се протерају, новодо-шли да се ликвидирају." (14 стр. 138.) То је била његова наредба да се изврши геноцид над Србима.Арбанаси су давали италијанским оку-пационим властима спискове Срба које требазатворити, под разним оптужбама, а у ствариједина њихова кривица је била та што су билиСрби. Број ухапшених је био толико велики,


да су основали два концентрациона логора -у Приштини и у Косовској Митровици. Лого-раши су радили на присилном раду у рудникуТрепча и на изградњи италијанских утврђења,а неки су били послати у Немачку. Само једанмали део логораша је преживео. Владика Рашко-Призренски Серафим је интерниран у Албанију и тамо је умро. Игу-ман манастира Девича је убијен у манастиру. Свештеници су већином протеривани или поубијани. Арбанашки терор носи печат исламског фундаментализма који је присутан до данас. У свакој јединици 21. СС дивизије "Скендербег" налазио се по једна имам. У њиховом присуству су 28. јула 1944. године, у Великој, деветогодишњег Томислава Вучети-ha су обесили на шљиву и живог одерали. Исламски свештеници су масовно уче-ствовали у злочинима над Србима и у својим проповедима позивали на злочин, храбрили и предводили. Хоџа Шаип Краснићи из околи-не Гњилана, пљачкао је Србе и приграбио више отетих србских имања. У Дреници: Мула Ибрахим из Пољанца, Мула Иљаз из Броћне; у Сувој Реци: Мула Нури из Дуља, Мула Мухарем из Семетишта и Салем Мустафа из Трња. Шабан Дина из Велике Круше код Ораховца, Ахмет Рустеми из Корише код Призрена и Јахија Дацићи из Истока. Чувени злочинац био је Мула Идриз Хајрулаху из Гњилана. Хоџа Нурадин Халити из Ђиновца крај Суве Реке, Хоџа Исмаил Максутм из Качаника, Хоџа Рифат Велеси из Кошара и још петорица дервиша. Свуда су били предводници злочинцима и организа-* тори терористичких група и јединица. Само за две године окупације отето је 598 жена и девојака Србкиња које су све насилно преве-дене у ислам. То није било могуће урадити без учешћа хоџа и имама. У селу Бујанцу код Липљана протеране су породице Радојчић, Рођеновић и Самарџић. Ћихове куће су пору-шене и од тог материјала саграђена је џамија. Верницима и свештеницима није сметало да се моле Богу у храму саграђеном на такав начин.У време фашистичке окупације Косова и Метохије, досељено је из Албаније око 180.000 Арбанаса који су се населили на имањима протераних Срба. После Првог светског рата извршена је аграрна реформа у Старој Србији, одузета је земља велепоседницима беговима. То је, без изузетка, била србска земља коју су они раније одузели србским сељацима. Мало ко од њих је имао чак и турске тапије на ту отету земљу. Редак је био случај да неки од арба-нашких сељака има тапије на земљу коју поседује, јер је то у већини случајева била отета земља. На тој земљи насељени су сео-бари, беземљаши из свих крајева нове државе, укупно око 12.000 породица. Основано је уку-пно 374 нова насеља. Нису дирана земљишта арбанашких сељака. Хорват каже: "Дијељене су утрине, шуме, пашњаци и шикаре, те тра-јно напуштена имања и земљиште експропи-рано аграрном реформом. Више од девет десетина тог земљишта прије није било обра-ђивано." (40. ст. 65)У Хорватовој књизи стоји и ово: "Кад сеузме у обзир све што је досад речено, нећеникога изненадити да су Албанци на Косовуокупацију у току Другог светског рата дожи-вјели као ослобођење. Главнина Косова, као изападна Македонија и сјеверна Грчка, припо-јени су Албанији, коју су Талијани окупирали1939. године и сад су ширили илузије о Вели-кој Албанији. Отварају се школе на матери-нском језику, албански је уз талијански уве-ден у државну администрацију, дозвољена јеупотреба албанске заставе; враћена је одузетаземља; дозвољено је носити оружје. Осимтога, албанским колаборационистима оста-вљене су одрешене руке у односу премаСрбима који су практично стављени изванзакона." '"Док је трајао априлски рат, почели су палити војне магазине и блокирати путеве... Нијемце су дочекивали бегови и политичари који су у Краљевини били владајући слој. Почеле су паљевине насељеничких села. До јула 1941, спаљена су сва села, осим два. Банде паликућа биле су састављене углавном од људи који су дошли из Албаније, а органи-затори су били бегови и фашистички орје-нтирани елементи. Послије су се постепено


придруживали сељаци, сусједи насељеничких села. Хиљаде избеглица бјежали су према сјеверу или југу да спасе голи живот. Наводим аутентичан опис језивих сцена из писма Милије Шћепановића: Село је спаљено уз поклич о покољу свега мушког. Мајка је згра-била двоје мушке деце и ... однела у католи-чко село. Пет мојих сестара, једна другој до уха, оставила је у згаришту једне куће која је претходне ноћи спаљена, Богу и судбини на аманат. Погинула су три сељака и једно дете. Лешеви су спаљени на ломачи од коља. Жене су се ноћу вретиле и покупиле женску децу, није било насиља... Бескрајна колона нејачи, деце, мајки, стараца (одрасли су ишли беспу-ћима) вукла се Руговском клисуром и у бескрај као црна змијурина уз високи снегом покривени Чакор, према безнађу, глади, снежним вејавицама, збеговима, логорима. На измаку из Пећи мајка баца дете у колевци и скаче за њим; даље уз руговске заћи божје, друга мајка баца дете, али нема снаге да се стрмоглави за њим, ноктима разара лице и очи, претходно стављајући белу крпу преко црне мараме, наставља да иде правцем који је води у понор. Моја мајка, иако вуче седмеро мале деце - ја сам био најстарији - у једном сплету грања у Бистрици види девојчицу "златних увојака", силази и као тако сахра-њује њу. У једном тренутку руговског пакла и сама пада у искушење: позива нас троје одра-слије деце и каже 'идите за колоном нек вам Бог помогне' и креће према литици високој и преко двеста метара, да се стрмоглави са четири мале сестре. Ми цичимо: Баци и нас! Несретница одустаје. На рубу Чакора, у Бје-лу, сачекује Милорад своју супругу Перу. У колони је родила девојчицу и носи је у смо-туљку. На леђима носи рахитичну девојчицу од 5 година - Пољку... Куд их носиш? Несре-тница ћути. Отац узима смотуљак и рахити-чну девочицу и баца у Бистрицу, претвара се у хрпу која гризе земљу и рида." (40. ст. 74/75) Средином јуна Косово посећује Муста-фа Кроја, председник марионетске владе Албаније. Одржава скупове на којима говоро "да треба настојати да се србски живаљ на Косову и Метохији што пре смени... Све староседеоце Србе огласити колонистима и као такве преко албанских и италијанских власти послати у концентрационе логоре у Албанију. Насељенике Србе треба убијати."Диктатор Југославије, Јосип Броз Тито, издао је декрет 16. марта 1945. године, којим се забрањује повратак протераних Срба од сране фашистичких формација у своје домове на Косово и Метохију. Тим законским актом легализовани су окупаторско-терористички резултати и показана јавно сагласност циљева нове власти са окупатором по питању демо-графске политике на тој србској територији,.а и према Србима уопште.Однос комуниста према Србији и србс-ком националном питању био је диригован од стране Коминтерне. Комунистичке теори-је нису налазиле примену код србског наро-да, нити је њихова пропаганда могла да ухвати већег маха. Зто су сматрали Србе за препреку њиховим плановима комунизирања Југосла-вије и целог Балкана. У току Првог светског рата њихова пропаганда је била смешна Србима, па је Лав Троцки, као ратни допи-сник, измишљао које какве клевете против Срба и краља Петра лично кога није никада ни видео. Не треба заборавити да су Маркс и Енгелс жучно нападали Србе у време устанка у Босни и Херцеговини против Турака. У новинским чланцима називали су Србе свим погрдним именима и износили које какве лажне оптужбе. Троцки је био на њиховојЛИНИЈИ.У Коминтерни водећу улогу су имали људи из реваншистичког блока, из земаља које су биле побеђене у Првом светском рату.Они су сада користили комунистичку идео-логију и Совјетски савез да би се светили Србима на нанете им поразе у рату. Коми-нтерна је одржала свој Пети конгрес у јуну 1924. године у Москви. Тада је први пут унето у програм Комунисичке партије разбијање Југославије и посебно Србије, стварање црно-горске и македонске народности. У самој Резолуцији тог конгреса стоји да из југосло-венске државне заједнице треба да се издвоје Хрватска, Словенија и Македонија. У нове-мбру исте године ЦК КПЈ доноси одлуку да је "дужност партије... да помаже покрете угње-таних нација у циљу формирања независних држава, Хрватске, Словеније, Македоније, Црне Горе, а и ради ослобођења Арбанаса."Генерални секретар КПЈ, Сима Марко-вић, је био оптужен 1925. године од Стаљина по питању разбијања Југославије, "јер се право на одцепљење претвара у дужност." Мало потом Марковић је био убијен и на његово место доведен човек који није био Србин. Потом су сви Срби, водеће личности на челу партије, оптужени, протерани за Сибир и побијени.Шести конгрес Коминтерне, иза кога је одржан Четврти конгрес КПЈ, у Дрездену 1928. године, оба конгреса су имала на дне-вном реду само питање разбијања Југославије и србске нације. На том конгресу КПЈ тражи независност за Хрватску, Словенију, Црну Гору и Македонију и изјашњава се за соли-дарност "са албанским националноослобо-дилачким покретом у лицу Косовског коми-тета" и за "борбу раскомаданог и угњетаног албанског народа за независну и уједињенуАлбанију." Косовски комитет био је чисто терористичка организација.Стремећи према овим циљевима да се разбије србска нација и њена етничка терито-рија, комунисти су се


удружили са хрватским усташама, уговор Пијаде - Будак и са аге-нтима реваншистичког блока, црногорским зеленашима и пробугарским ВМРО у Маке-донији. У циљу пропаганде измишљане су лажи о терору и експлоатацији Арбанаса на Косову и Метохији. Тако комунистички по-сланик у Скупштини, Коста Новаковић, гово-ри против измишљеног злостављања, терора и убијања Арбанаса. Док су комуниси других народа водили рачуна о интересим свог наро-да и своје државе, србски комунисти су ради-ли директно против интереса свог народа и своје државе и за рачун њихових непријатеља.Арбанаси на Косову и Метохији су били сврстани у разне фашистичке војне организације и нису их много интересовали њихови комунистички савезници. Када су комунисти успели да врбују нешто мало Арбанаса са Косова и Метохије, ставили су их под команду албанских вођа и главни штаб за Косово и Метохију био је у Албанији. Тако су сазвали "Оснивачку конференцију Н. О. одбора за Косово и Дукађин у Бујану (Буњај) у Албанији 31. децембра 1943. године. Резолу-ција са тог скупа почиње: "Косово и Метохија је крај који је насељен највећим делом шипта-рским народом, а који као и увек тако и данас - жели да се уједини са Шипнијом." Цела Резолуција је у том духу и о је било комуни-стичко проглашење уједињења Косова и Метохије са Албанијом. Иста прича као и под окупацијом. У писму ЦК КПЈ послатом 28.марта 1944. године Обласном комитету Косова и Метохије каже се за поменути про-глас: "Рад око Обласног одбора је у основи правилан и леп" и тд. Из преписке се види да руководство КПЈ није противно бујановском прогласу и у једном писму стоји: "Из писма друга Тита видите какав је и његов став по питању оног дела Албаније који је припао Југославији и какав став требате имати према том делу Албанаца."Један од водећих комуниста у Србији, Сретен Жујовић, изјављује у децембру 1944. године: "Ако би се Албанија организовала на истим принципима на којима и ми, не бисмо имали ништа против да се наши Арнаути отцепе и припадну њој." После седнице ЦК КПЈ одржаној у Београду у фебруару 1945. године, посвећена Косову, Кардељ је изјавио: "да би најправилније било да се Косово и Метохија присједине Албанији..."Након комунистичке победе, Косово и Метохија имају неодређен статус, све до засе-дања Скупшине Обласног народног одбора у јулу 1945. године у Призрену. У Призрену се доноси Резолуција о прикључењу Србији. То су тако наместили да би створили неку могу-ћност за одцепљење Косова и Метохије под изговором: "Као што су легитимни предста-вници Косова одлучили да се прикључе Репу-блици Србији, они могу одлучити и да се од Србије одвоје." Само што ту није било никаквих "легитимних" представника него једна мала комунистичка скупина.С обзиром на ставове србских и југо-словенских комуниста и политику КПЈ није никакво чудо што је донет онај закон о забрани повратка прогнаних Срба за време окупације Косова и Метохије. Према Србима комунисти су водили исту политику као vi фашисти. То што комунисти нису одмах ишли до караја у извршењу њихових намера по питању Косова и Метохије, није ствар промене става, него њихове слабости. Бојали су се да би присједињење Косова и Метохије Албанији могло проузроковати пад њихове власти. Они су се преорјенисали на дугоро-чну стазу, што су доказали уставом из 1974. године.

КОМУНИСТИ ПРОТИВ СРБИЈЕ

Сви наши напори у прикупљању иобради података, и излагању чињеница, немогу дати јасну слику наших проблема, безразоткривања и оних извора проблема срб-ског народа о којима се још увек стидљивоговори. А тај главни извор свих проблемајесте комунистичка влас од пола века уСрбији. Историјска одговорност за разбијањесрбске нације и распарчавање србске нацио-налне територије лежи на комунистима, Заразлику од свих других комуниста света,србски комунисти су једини извршили отво-рену националну издају. Знам да их има јошдоста данас живих у Србији, као и њиховихпотомака, којима се скидање вела са комуни-


стичке издаје неће допасти, али пред истори-јом се не можемо лагати. Како је било могуће да се у једној моде-рној и добро организованој држави деси ово што се десило Србима на Косову и Метохији? У држави у којој је владала тотална диктатура, није се могао десити геноцид над Србима на Косову и Метохији без директног учешћа државне власти и владајуће политичке парти-је. Тај геноцид је не само дозвољен, него и организован од стране државне врхушке, а Арбанаси су били извршиоци те политике.Beh смо напоменули став Коминтерне према Србији и србском народу који се може овако дефинисати. Сви суседни народи имају се задовољити на штету Срба, а Срби поце-пати на више народа. Ово су србски комунисти прихватили и доследно спроводили удело. Што се тиче Косова и Метохије, навелисмо став комунистичке врхушке у односу наБујанску резолуцију, као и разлог зашо нисуодмах пришли њеном остварењу. Тачно је да су у комунистичкој Југо-славији били на власти комунисти из других народа, који су непријатељски настројени пре-ма Србима, али тачно је и то да су србски комунисти били извршиоци њихових намера. Од Петог конгреса Коминтерне 1924. године, почиње пропаганда за стварање две нове народности на рачун србске: македонске и црногорске. Стварање треће народноси на рачун србске - муслиманске, уследило је знатно касније, после нестанка Коминтерне, па им она то није могла наметнути. И свака будала зна да у Босни и Херцеговини нема муслимана другог порекла до србског. Вера није нација и ти муслимани не могу у нацио-налном погледу бити ништа друго до Срби. Последице, односно циљеви, те и таквеполитике били су разбијање државе Југиосла-вије, грађански ратови, разбијање србскогнарода и његове територије и коначно дово-ђење у питање опстанка србске државе каотакве. Данас "татини синови" комунистичкихиздајника, галаме о некаквој Европи и да heони да нас воде у некакву Европу, да би око-вали Србију за сва времена у оквируБеоградског пашалука. Што се тиче Косова и Метохије, писац ових редова је доставио 1998. године Мемора-ндум о враћању аутономије и уређењу тих територија у оквиру Србије, тадашњем кому-нистичком властодршцу Слободану Милоше-вићу. Одговор на тај Меморандум није никадастигао. Предлози изнети у том Меморандуму били су једино могуће решење тог тешког проблема у то време и да би се избегао рат.О Македонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини говорићемо на другом месту, а сада да видимо о аутономним областима, односно покрајинама. Назив потиче од грчке речи "автономос" што подразумева право на сопствене норме. Аутономија у односу на матичну државу даје се некој територији која је страног порекла и обично одвојена од матице. Тако је Финска дала аутономију Аландским острвима, Британија Северној Ирској, Данска Фарским острвима и Гренла-нду и Португалија Азорским острвима и Мадери.Давање аутономије Војводини, која се наслања на престоницу и чије је становни-штво двотрећински србско, није ништа друго до планско припремање отимања те тери-торије Србији. То што у Војводини постоје разне националне мањине, које су само мале националне мањине, а не неки конституивни елеменат, њихов статус се решава законом о правима националних мањина, а не ауто-номном Области, па Покрајином са држа-вним атрибутима у којој се србска двотре-ћинска већина нашла у положају националне мањине.Давање аутономије Косову и Метохији значило је постепено издвајање те територије из Србије и припајање Албанији, сходно Буја-нској резолуцији. Косово и Метохију су оку-пирали Турци као део Србије, када су је целу за-посели. Тамо се под турском окупацијом населила бројна арбанашка национална ма-њина. Велика већина тих досељеника је отела земљу и куће Србима на разбојнички начин. Мало је њих који су имали чак и турске тапије на ту отету земљу. Сви беглуци су створени на отетој србској земљи. По ослобођењу Старе Србије, србске власти су имале право да траже тапије свим Арбанасима на Косову и Метохији. Арбанаси на Косову и Метохији су само арбанашка национална мањина у Срби-ји, чија права је требало решити посебним законом о националним мањинама. Уместо тога комунисти су 1945. године образовали Аутономну косовскометохијску област. Ист-овремено донели су закон о забрани повратка прогнаних Срба које су


арбанашки фашисти протерали у време окупације. Тачан број протераних Срба није никада утврђен. Ради се о неких 200.000 лица на чија имања се доселило из Албаније око 180.000 Арбанаса. Нико од њих није враћен у Албанију. Шта више, комунисти су крили од међународне јавности прогон Срба са Косова и Метохије. Фашисти и комунисти су заједнички радили на разбијању Југославије и прогону Срба са Косова и Метохије. Тако је "секретар Обла-сног комитета за Косово и Метохију, Миладин Поповић, изјавио да су насељеници стуб срб-ске хегемоније на Космету, што је значило да их треба уклонити у погодном тренутку." Агресија на Југославију и анексија појединих њених делова као њена последица били су међународно-правни злочин. У окупационим зонама на Косову и Метохији спровођени су, од стране сва три окупатора, прогони, депо-ртације и денационализације. То су чинили Арбанаси, Немци и Бугари. За такве злочине је Међународни војни суд у Нирнбергу судио починиоце. По тачки 6. Статута тог суда судило се за насилне прогоне и депортације.У одељку за "злочине против човечности"наводе се депортација и прогоњење на поли-тичкој, расној или верској основи. Јудославија је доставила свој извештајМеђународном војном суду у Нирнбергу поднасловом: "The Yugoslave State Commision forthe Investigation of Crimes commited by theoccupiers and their collaborators to The MilitaryTribunal in Nirnberg". У том извештају су дета-љно описане депортације и денационализа-ције југословенског становништва од страненемачких, бугарских и других окупатора, алинема ни речи о прогону, депортацији и дена-ционализацији Срба са Косова и Метохије.Арбанашке квислиншке власти су органи-зовано, како под заштитом Италијана, тако ипод зашитом Немаца, путем разноврсногтерора прогонили Србе са ових територија.Пред судом у Нирнбергу за овакве злочинебили су одговорни поје-динци и организације.У ту врсту спадају све арбанашке војне ипаравојне организације у Србији. Велики број Срба са Косова и Метохије ухапшен је од стране арбанашких балиста и других фашистичких формација, спроведени су у концентрационе логоре у Албанију. Било је више логора у Албанији за Србе. Само у логору "Порте Романо" у Драчу, било је 900 Срба из Гњилана, Призрена, Урошевца, При-штине, Пећи и Липљана. Око 600 Срба из Гњилана је послато транспортним бродом за Трст и успут су потопљени. У Призрену је био затвор италијанско-балистичке квестуре у згради римокатоличког семинара, где су Срби били страшно мучени и многи су ту на мукама помрли. Велики број Срба је побијен широм Косова и Метохије, а још већи број протеран. Комунисти нису дозволили да се установи тачан број побијених ни проте-раних.Југославија је била дужна да ове зло-чине прикаже према Московској декларацији из 1943. и према Лондонском споразуму од 8. августа 1945. год. Комунисти су амнестирали арбанашке злочинце из времена Другог све-тског рата, па није чудо што су под комуни-стичком влашћу поново чињени злочини 1968. и 1981. године, а комунистичке власти су прилривале злочине.Зато је према попису становништва из 1948. године на Косову и Метохији било 498.242 Арбанаса, а само 199.961 Србин.Србија је била једина република у Југо-славији која је у своме саставу имала ауто-номне јединице. Постојали су исти и још јачи разлози за стварање аутономних јединица у Хрватској, али то није учињено. Италијанска национална мањина из Истре и са Кварнера је протерана, а за Србе је већ тада била плани-рана нека "Олуја".После овако насилно измењене етни-чке слике становништва Косова и Метохије, комунисти иду корак даље и 1963. године област добива назив Покрајина, а 1968. године из назива Покрајине брише зе име Метохије, тако да је од тада званични назив Социјали-стичка Аутономна Покрајина Косово. Име Метохија боде очи једнако арбанашким бали-стима као и комунистима, јер оно значи што значи - црквено земљиште. Више од шезде-сет посто земљиша у Метохији било је у поседу Цркве па је зато и добила то име.Уставом из 1974. извршена је велика промена, покрајине се изједначују са репу-бликом и оне добивају свој


Устав. Оне су само по имену аутономије, а у ствари оне то више нису. Аутономне јединице, свуда у свету, немају право на доношење сопственог Устава, зато што нису државе, него делови држава. Немају право ни на друге атрибуте држа-вности, а сада им је све то дато. Остао је још само последњи формални чин - проглашење независности. И у том правцу припремљен је терен. Република Србија није могла мењати свој Устав без сагласности Покрајина, док су Покрајине могле мењати свој Устав без сагла-сности Републике. Уставом СР Србије утврђе-но је да устави покрајина не смеју бити супро-тни републичком уставу, што значи да не морају бити сагласни са њим. Нису предви-ђени никакви механизми за отклањање су-протности. Тиме је покрајинама дозвољено да исказују своју државност и да као такве делују. Таква уставна решења, тако званих аутоно-мних покрајина, су теоретски неодржива, непозната су компаративном уставном праву и неприхватљива науци уставног права и теорији државе. Неодрживост таквог уставног решења се убрзо доказала на Косову и Мето-хији. Они који су правили оваква решења нису ни мислили да она требају да трају, него да омогуће прелаз у друго стање.Злочине над Србима, као ни злочине инспирисане од стране муслиманског све-штенства, никад и нико није осудио. Кому-нистичке власти су издале три амнестије и злочинци су безбедно живели на Косову и Метохији, и чак били у државној служби и на високим положајима. Ти исти људи су билипокретачи сепаратистичких побуна, како 1944., тако 1968. и 1981. године. Од 1941. до 1987. године са Косова и Метохије исељено је преко 500.000 Срба."Шиптари су имали пуну власт, у којој Косовометохијски Срби нису учествовали, осим комунистичке групице полтрона, која је служила само за то да прикрива злостављање Срба и пропагандом пориче гласове о све ве-ћем егзодусу србског становништва са Косова и Метохије. У томе их је подржавао Загреб, Сарајево и остали антисрбски центри у Тито-вој Југославији. Када су поједини Срби, а наро-чито Србска црква почели да дижу свој глас и износе на јавност ту строго скривану "држа-вну тајну ' о прогону србског живља са Косова и Метохије, Титови комунисти, међу којима и србски, прогањали су свакога ко би то и поменуо, а Србску цркву су оптуживали да се 'недозвољено меша у политику' и да 'шири национализам', као што је донедавно ово прво за Цркву говорио Милошевићев режим, а ово друго и данас говоре поједини из Европе и Америке и њихови некритички трабанати у Београду."Срби су постепено, али системацки, прогоњени са Косова и Метохије, нарочито од 1965. године, те је тако од 1966. до 1971. године протерано са Косова и Метохије око 35000 Срба. Од после рата па до 1961. године равно 33 косовскометохијских насеља етни-чки је очишћено од Срба. Прогон се следећих година још појачао, те је тако од 1971. године до 1982. године протерано 220.000 Срба, док је од 1961. до 1981. године равно бОб косо-вскометохијских насеља остало без србског живља. Примера ради, наводимо да је Подујево после рата имало 90% србског становни-штва, да би у последњој деценији Срба скоро сасвим нестало, а данас их је под КФОР-ом и УНМИК-ом било остало свега 3 старице, од којих је једна недавно умрла! Други пример, село Ајвалија, између Приштине и Грачанице, имало је 1961. год., 513 Срба и 597 Арбанаса и 82 Карасрбина (Цигана), а већ 1988. године Ајвалија има више од 5.000 Арбанаса и само десетак србских породица, да би сада под КФОР-ом и УНМИК-ом то село остало и без последњих Срба и Карасрба." (42. ст. 42./43)Кадрови који су одрасли и школовани под комунизмом, у антисрбском духу, добрим делом су били или су још и данас на водећим положајима. Они сматрају да је наука стала тамо негде са Марксом и његовим следбе-ницима. Па да ништа више и не постоји што они нису знали и утврдили. То је пред целим светом показао овај случај. На суђењу Слобо-дану Милошевићу у Хагу, суђено је и србској историји као таквој и то све до античког времена. Сведок одбране био је др Славенко Терзић, један од угледних србских истори-чара. Милошевић пита Терзића: "Господине професоре, зар не, Словени су дошли на Балкан у седмом веку?" Др Терзић: "Па, не може се баш тако поједноставити. Ако тако размишљамо, о тим прастарим временима, онда се може говорити о правом метежу који је владао у великој сеоби народа, међу евро-пским народима. Словени долазе у седмом веку на Балкан." Ово је изненађујуће, а исто толико и поразно. Човек који је владао Срби-јом и одлучивао о судбини србског народа нема појма о старој историји Срба. Како је он могао схватити и бранити србске интересе?Са друге стране један уважени професор, коме сам лично поклонио неке књиге, не уважава резултате науке, него прича небу-лозе на штету свог народа. Тада је била при-лика да се пред светом каже ко су Арбанаси и да су дошли у једанаестом веку у Србију. Уместо тога испало је да су Срби дошли у седмом веку у Арбанију. Жртва се приказује као нападач, а нападач као жртва.Најдрастичнији пример комунистичке издаје, полтронства и ништавости налази се у књизи Добрице Ћосића - "Косово". Господин Ћосић је изигравао савесног комунису Срби-на тако што је указивао на неке од злочина омогућених и организованих од стране њего-ве комунистичке власти. Његови "другови" су га разумели, а можда и охрабрили да тако говори, да би народ помислио: па ево, нису сви комунисти исти, друг Ћосић


указује на злочине према Србима. Али друг Ћосић је, како он сам признаје, на седници ЦК Србије 1966. године заборавио ком народу припада. "Ја сам посрамљен ћутао, и подизао руку за одлуке Извршног комитета ЦК Србије у који-ма је осуђена антисрбска, завереничка група Ранковић - Стефановић, а њени припадници Војкан Лукић и Срба Савић искључени из Савеза комуниста. Издао сам себе." (Ст. 7) Да ли је господин Ћосић издао себе и у време када је био председник Југославије, и није ни прстом мрднуо да поправи тешко стаће Срба на Космету? Да ли је господин Ћосић издао себе и онда када је као политички комесар радио на успостави Титове антисрбске дикта-туре? Биће да он није никад издао себе, али јест Србију и србски народ. Он то не при-знаје, али он то сам документује, кад каже:"Свака реч о неравноправности Срба у соција-листичкој, самоуправној Југославији, идеоло-шки је квалификована као србски нацио-нализам. Ту су квалификацију као идеолошку догму изрицали комунисти свих југослове-нских нација, а србски још и оштрије, јер су србски комуниси имали 'комплекс хегемо-нистичке нације.' О тешком положају Срба на Косову и Метохији и њиховом бежању у Србију први су прогово-рили србски наци-оналисти и антикомунисти, људи који су означавани као 'србска реакција". Да, да, сећамо се. Сви ми који смо бранили интересе србског народа називани смо од комуниста "реакција", јер су они били у акцији његовог уништења. Први извештај у штампи, уопште, који се појавио о геноциду над Србима на Косову и Метохији био је мој извештај у "Анмериканском Србобрану" 1982. године, чији сам тада био уредник.Комунисти су тада причали о некаквој "контрареволуцији" и које какве глупости, да би прикрили стварно стање. А ево, шта сам Ћосић о томе каже још у време 1963. године: "У разговору о нашој будућности - шипта-рској и србској - обратио сам се Фадиљу Хоџи:'Признај ми, Фадиље, да ви Шиптари имате овакав план: остаћете у Југославији док се не индустрализујете, урбанизујете и про-светите, па ћете онда, као напредан и демо-кратски север, да ослободите и уједините заостали и недемократски југ - Албанију. Ви се сада спремате да Косово претворите у Пијемонт велике Албаније и остварите циљ Призренске лиге.' Фадиљ Хоџа је скочио са фотеље, загрлио ме и рекао: "Геџо, брате, како ти нас добро разумеш." После оваквогпризнања, да ли је још некоме било нешто нејасно? Ша су комунисти предузели по том питању? Ћосић каже да су: "Косовски догађаји - израз политичког слома титоизма и Титове Југославије". (ст. 33) Како је, господине Ћоси-ћу, могуће да круна једне политике, вођене од стране комуниста, од Првог светског рата до 1999. године, буде слом те политике? Па ни Ви лично нисте ни данас изишли из оквира те политике, када кажете: "Наш је животни, национални и историјски интерес и циљ: ослобођење од Косова. Одбраном косова, као интегралног дела Србије, наставља се тради-ционална национална и државна политика и национална идеологија историјом поражена. По свему судећи, коначно." (ст. 218) Ви сте сада, заједно са Чедом Јовановићем, најгрла-тији поборник одрицања од Косова и Мето-хије. И Ви као и Јовановић тражите одрицање од Косова и Метохије да би што брже били примљени у Европску унију, и то чак поста-вљате као један од главних услова. Претерали сте, ако је и од једног политкома много је. Ја Вам ипак захваљујем шо сте објавили ову Вашу књигу, лепо сте потврдили вашу срамну издају Србије. На срећу, нећете ви више решавати судбину србског народа.Узгред речено, једини који је досад уСрбији ставио свој потпис на предлог незави-сности Косова и Метохије, у својству чланаМеђународне комисије за Балкан, је бившируководилац комунисичке омладине и ДОС-вски министар иностраних послова - ГоранСвилановић. Узгред да напоменемо да је фабрика смрти у Јасеновцу радила и после капитулације Немачке и да Тито није никада посетио Јасеновац.Мистериозни нестанак досијеа Курта Валдхајма који је одговоран за геноцид над 50.000 србске деце са Козаре. валдхајм је био изабрат за Генералног секретара Уједињених Нација. Курт и Валтер били су добри прија-тељи.

АРБАНАСИ У ДРУГОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ После Другог светског рата арбанашке банде су дуги низ година терорисале србско становништво на Косову и Метохији, без одго-варајућег одговора државе, па се зато десило да је у раздобљу од 1945. до 1948. године 60.000 Срба морало, због арбанашког терора да се исели из покрајине."Поврх тога, из године у годину, све више Срба је било приморано да се исели, између 150.000 и 200.000 у


периоду од двадесет година, од 1961. до 1981. годиине." (14. стр. 158)То је омогућило да се у времену од 1948. до 1988. године у ову покрајину настани око 300.000 илегалних имиграната из Алба-није. Ови илегални усељеници нису никада постали држављани ни Србије ни Југославије, па се сада на Косову и Метохији налази близу једна трећина од укупног броја Албанаца без држављанства, илегални усељеници. Уставом из 1974. године покрајина је постала држава у држави и нико их није низашто питао.Након уставних амандмана и посебно у југословенском Уставу од 1974. Област постаје Покрајина, а статут Области замењује се Уставом Покрајине. Као конститутивни елеменат Федерације, Покрајина је у свим би-тним елементима изједначена са републиком.На другој страни, у Албанији, где се још око 150.000 грађана усуђује изјаснити да су Срби, они немају никаквих права. Они се не смеју окупљати у групе веће од петеро; не могу контактирати са својом амбасадом; не могу посећивати родбину и пријатеље у Југославији; насилно им се мењају имена по посебном декрету који каже: "држављани који имају неприкладно име са политичког, идеолошког и моралног становишта, и пони-жавајућа презимена, морају их заменити." Другим декретом мењају се србска имена насеља у арбанашка.Наиме, поред свих државних преро-гарива, Косово и Метохија као "аутономна покрајина", имала је уставну надмоћ над Репу-бликом Србијом, она је могла да промени свој Устав без сагласности матичне републике Србије. Са друге стране, Србија није могла да промени свој Устав без сагласности Ауто-номне покрајине. Тиме је, у суштини, Србија била покрајина Косова и Метохије. Ова ситуација је охрабрила Арбанасе да предузму етничко чишћење Косова и Метохије, и протерају још Срба. Нови терор широких размера почео је 1981. године, који је по свему подсећао на терор из времена турске окупације или фашистичке окупације у време Другог светског рата. За време од осам година албанског терора, нових стотинак хиљада Срба је морало де се исели са Косова и Мето-хије. Тај процес је прекинут свођењем ауто-номије у правно логичне оквире и елеме-нтарним спровођењем реда и закона у тој српској покрајини.Арбанашко становништво на Косову и Метохији је познато по лошим радним нави-кама, нестручности и немарном односу пре-ма средствима за производњу и имовини. Иако ова покрајина садржи велика природна богатства и поседује добре услове за земљо-радњу и виноградарство, много је заостајала у развоју иза других покрајина у Југославији. Од 22 милиона становника, колико је имала Југославија, на Косову и Метохији било је свега око 1,5 милион. Југословенске власти су одредиле посебну финансијску и стручну помоћ Космету, како би ова покрајина надо-кнадила заостатак у развоју. Највећи део те помоћи давала је Република Србија. Тако је на Космету утрошено од 1966. до 1970. године 5.134.000.000 динара од укупног броја инве-стиција у Југославији 20.309.000.000 динара. Од 1971. до 1975. године на Космету је утро-шено 4.894,000.000 од укупно 44.283,000.000 динара. Од 1976. до 1980. године на Космету је утрошено 54.475,000.000 динара од укупних инвестиција за Југославију 133.951,000.000 динара. Од 1980. до 1985. године на Космету је утрошено 37% од укупног фонда за инвести-ције у Југославији. У раздобљу од 1985. до 1990. год. планирано је да се на Космету утро-ши 43% инвестиција Југославије.Од зајма који је Светска банка дала Југославији за развој, Космет је добио 24% или око 240 милиона долара. Космет је добио посебни зајам од Међународне банке 1981. године у висини од 130 милиона долара.Власти су сматрале да све то није дово-љно, па су разрезале специјални порез, да сесваком запосленом у Србији одузима једанпроценат од плате за развој Косова и Мето-хије. Укупни износ помоћи износио је равноједан милион долара дневно! Па пошто је тодавање трајало око десет година, на Косову иМетохији нема ништа, покретно ни непокре-тно, што Срби нису платили својим новцем.Арбанаси су са тим србским новцем "купо-вали" србске куће и имања од прогнанихСрба.И поред свих тих инвестиција, Космет је заостајао у развоју. Једино у чему је арбана-шко становништво предњачило, било је у прирасту становништва. Мармулаку каже: "...арбанашки народ има највећи прираштај становништва, не само у Европи, него и у целом свету." (12. стр. 39) Њихова стопа прираштаја је 32 промила. Када би цела Југославија имала ту стопу прираштаја, пре-шла би 50 милиона становника.Срби су плаћали да би их Арбанаси


лакше прогонили из својих домова и да бимогли да живе ништа не радећи. Нису пла-ћали ни станарину, ни комуналије, ништа.Само су правили децу да би неприроднимприраштајем становништва освајали србскуземљу. И тај неприродни прирашај сановни-штва са јасним политичким цељем - осва-јањем туђе територије, није ништа друго доједан специјални начин агресије.

АРБАНАСКИ ТЕРОР ДАНАС Данас оружане банде качака, такозване "Ослободилачке војске Косова", покушавају да доврше етничко чишћење Косова и Мето-хије и да успоставе другу албанску државу на територији Србије. Савремени арбанашки качаци се ни у чему не разликују од тради-ционалних качака: убица, пљачкаша, силе-џија и друмских разбојника. Само су пароле различите, као "Косово република", "Неза-висно Косово" и тако даље, али циљ, суштина и начин деловања су исти.Циљ је потпуно уништење србског народа на Косову и Метохији, отцепљење ове територије од Србије и припајање Албанији. Овај нелегални циљ отоворено саопштавају тражећи непринципијелне савезнике на све стране. Суштина најновијег насиља је приво-ђење крају геноцида над Србима, који траје већ четири века.Начин деловања је исти као из времена зулума под Турцима."Пале се и уништавају усеви, пушта се стока у засаде и обрађене њиве, узурпира се земљише, загађују извори, пали летина, демо-лирају куће, нападају деца док чувају стоку.." (18. ст. 254)"Прво, на Косову није било никакве контрареволуције како нам то бесконачно понављају политички и полицијски функци-онери и средсва јавног комуницирања. Рево-луцију као и контрареволуцију чине односи између друштвених класа, између капита-лизма и социјализма, власништва и самоу-прављања. Ништа од свега тога није било.Штавише, водеће илегалне сепаратистичке групе - Група марксиста-лењиниста Косова и Комунистичко-марксистичка-лењинистичка парија Албанаца у Југославији - заклињу се на комунизам и марксизам-лењинизам. Ми смо таквих марксиста-лењиниста орјентисаних на разбијање Југославије имали и пре рата. .. На Косову је - због разлога који ћемо послије испитати - напросто избио национални бунт, који је затим ескалирао у шовинистичке испаде."(40. ст.19)После свега, Арбанаси кажу да они, као већинско становништво, имају права на ту србску земљу. Па да ли постоји закон који даје право разбојнику на кућу и имање свога ко-мшије, пошто је овај побио и растерао сву његову породицу? Не, тога права нема! Не може се криминалац позивати на некаква демократска начела већине, када је он ту већину створио убисвима и прогонима -геноцидом. Немају демократска начела ниче-га заједничког са тероризмом. Разбојник мора да буде кажњен за свој гнусни злочин - то стоји у свим законима на свету. Закони циви-лизованих народа најоштрије осуђују разбо-јништво и отимачину.Добар део Арбанаса у Србији живи бесправно као илегални странци, без држа-вљанства и без редовних докумената државе у којој живе. Да би то стање некако прикри-ли, уништавају матичне књиге у општинама. Тероризам, који влада на Косову и Метохији, развијен је из крила у свету утицајне албанске мафије која снажно лобира у свету утицајним центрима моћи, што ни у ком случају не би требало да буде правац развоја ове циви-лизације. О арбанашком приватном тероризму пренећемо део чланка Павла Џелетовића обја-вљеног у "Гласу јавности" 10. септембра 2003. године."Почетком шездесетих година на Косо-ву и Метохији већ се почео осећати приватни шиптарски терор над Србима, посебно у забаченијим местима и тамо где су Срби били у мањини. Паралелно са овим егзистирао је и државни терор шиптарске владајуће бирокра-тије, који је дејствовао притајно."Од 1966. године антисрбску хистерију шиптарских маса су подстицали политички форуми, преко званичних органа Покрајине, џихад преко верника исламске конфесије и католички клер преко шиптарских верника католичке вероисповести."Антисрбска хистерија се осећала насваком месту: у продавници, неуслуживањем


Срба и јавним игнорисањем, на пијаци, у свимзваничним органима, културним и другиминституцијама. За један документ, ма какав онбио, Србин је морао отићи по неколико путада га добије и ако га добије. А када га добије,нечитљиво је исписан на шиптарском језику илатиничним писмом (мешавина шиптарскоги латинице), а ћирилица као писмо скоро јебило потиснуто. Када би ко Србе упитао за-што се служе само латиничним писмом, одго-вор би добијао: тако сам навикао, знаш, слу-жим се техничким словима, па и то је један одразлога, па видиш све писаће машине су налатиници и сви технички и други апарати. Инисам ја националиста па да пишем ћири-лицом. "На Косову и Метохији сва кореспо-денција је била на шиптарском, а Србима сенатурала само употреба латинице. Шипта-рска чобанчад, где год стигну, малтретирају србску чобанчад, то чине и ученици по осно-вним и средњим школама па и на факу-лтетима."Све што је било србско или је сада србско, било је подвргнуто руглу. Шипта-рчићи су звиждали за поповима или их гађали каменицама. Србе просветне раднике су ома-ловажавали, вређали па и физички нападали. Виђеније људе Србе, на селу или у граду, компромитовали су свим могућим начи-нима... Пољске штете су Србима намерно чињене, а служиле су да би се Србин испро-воцирао и да дође до сукоба. Ако Србин не прихвати тај сукоб, остаје му да ћути или да се сели. Ако би прихватио сукоб, он би био србски националиста, био би силеџија, разбојник и код свих друштвено-политичких организација, код власти, свуда и свих органа био би крив, окривљен и осуђен."Кад кажем код друштвено-полити-чких организација, онда се мисли на то да је тај сукоб између Србина и Шиптара за изазов окривљен Србин и то је карактерисано као великосрбски национализам и шовинизам, и то је све тако лепо изрежирано да како год буде, Србин мора да буде окривљен. Ово је била врло вешта игра и психолошки при-тисак на Србе. Срби учесници у саобраћају, возачи, и без икаквог разлога чешће су ка-жњавани, док су многи Шиптари возили без положеног испита и возачке дозволе. Ако у разговору дође до неке полемике, Шиптар одмах Србину, с неким чудним ставом, само што не наређује: 'Хајд у Србију'."Срби путници у аутобусима и возо-вима увек су били гурани, истеривани са седишта, а у многим случајевима избацивани и спречавани у даљем путовању. На телефо-нским централама су обично били Шиптари, због познавања оба језика, који су Србима ометали и прекидали телефонске разговоре. Тамо где се чека ред, обично код лекара, прво су се морали прегледати Шиптари, па тек онда Срби. Ма где се чекао ред, Шиптари иду преко реда."Када би неки од Срба отишао у цркву или славио, вршио неки верски обред, био би партијски, ако је члан партије, кажњен, а многи су због тога изгубили своја радна места. На другој страни, када Шиптари славе свој Бајрам или Рамазан, они то масовно чине. И да производња и друге делатности не би стале, онда партија и власт ангажују Србе да раде уместо Шиптара који нису тих дана дошли на посао. Онда се обично то правда тиме како су Шиптари необразовани и зао-стали. А Срби, затио што су свесни били су кажњавани. Док су србска деца у школама учила материјализам и марксизам, шипта-рска су помно учила своју историју... Једино је Србин омаловажавао своју историју и све оно што је створио његов претходник."Мржња, која је мајка свих зала, веко-вима је сејана и потпиривана међу Арба-насима од стране римокатоличке цркве."Италија је после Првог светског рата преузела улогу Хабсбуршке монархије код ширења србофобије и антијугословенства у циљу одвајања Косова и Метохије од краље-вине Срба, Хрвата и Словенаца и стварања тзв. "Велике Албаније". Посебно је подстицала албански иредентизам према Косову, Мето-хији, западној Македонији и Црној Гори. Ватикан и римокаоличка црква су јој послу-жили као савезници код остварења итали-јанске доминације преко идеје о стварању "Велике Албаније"... Због еденције јача-ња утицаја снага грађанског либерализма и уви-ђајући да неће остварити замишљену доми-нацију у држави, Ваикан и Римокатоличка црква постајали су све већи противници Југославије." (53. ст. 99)"Међу 'најопасније људе' и 'рушиоце' југословенске политике у Албанији и на Косо-ву и Метохији,


југословенска дипломатија је (сазнањима преко обавештајаца 'конфиде-ната'), почетком двадесетих година, означила бројне римокатоличке свештенике. На првом месту издвојен је надбискуп скадарски Сере-ђи који је означен као непријатељ Србије и човек који се потпуно продао италијанској политици. Одмах иза њега постављен је фра-њевац Ђорђе Фихта назван 'највећим србо-фобом човечанства', 'револуционаром међу свештеницима', који је изабран за посланика 'италијанским новцем' и постављен за секре-тара албанске делегације на мировној Конфе-ренцији у Паризу. На трећем месту издвојен је провинцијал Павле Додај, рођен у Јањеву на Косову, који се школовао у Италији. Злоу-потребљавао је своју црквену власт према оним верницима који нису следили његов италофилски програм. Као антијугословен и србофоб издвајао се и свештеник дон Никај који је био редактор листа "Беса Шиптаре" у Скадру, а који је покренула и финансирала италијанска држава. Отац Цирил Кани, из Бајзе-Кастриоти био је свештеник у Шаљи. Унападима на Хоте ишао је са 'оружјем у руци ', да подстиче албанске војнике против србске војске. У документацији Министарства ино-страних послова помињу се као србофоби свештеници Маријан Прелај, албански бискуп Бумчи који се у потпуности залагао за ита-лијанску окупацију Албаније. (53. ст. 106)"У документацији се Миедиа (Лазарус Миедиа надбискуп скадарски) помиње као 'србофоб' који се просто продао Италији. Он је био 'подстрекач' свештенства и народа против србских власти. Био је повезан са Аустријским комитетом у Бечу и Косовским у Скадру, са циљем да 'изазове револуцију на Косову, да се бори против Србије'. Његов брат Андре Миедиа, римокатолички свеште-ник, изабран је за посланика у Албанији од стране италијанског команданта Периконеа са задатком да изазове "устанак у Планинама и међу народом на окупираној територији и да ослободи Косово од Срба." (53- ст, 104)"Спроводећи смешну персоналну по-литику, Миедиа је из црквене службе отпуш-тао свештенике југословенске држављане и на њихова места доводио стране држављане -Албанце и Италијане - који су спроводили великоалбанску и италијанску пропаганду. Истранин свештеник Шиме Пицинић (југо-словенски орјентисан) био је секретар над-бискупије скопске, Лазаруса Миедиу је пред-ставио као 'арнаутског пропагатора који мрзи ову нашу лепу државу' и као инцијатора 'свих недела и испада Арнаута у пограничним под-ручјима према Албанији. Он носи део одго-ворности за несређене прилике у овим крај-евима пошто непрестано стоји у контакту са арнаутским сељацима на граници." (53. ст. 101)"Због јавноправног положаја цркава и верских заједница, јутословенска држава је, додељујући Римокатоличкој цркви законом прописана новчана средства, индиректно суб-венционирала антијугословенски просве-тни рад албанских римокатоличких свештеника. Свештеници који су завршили римокато-личке школе у Скадру углавном су симпа-тисали Италију и изражавали антисрбство и то пропагандом да су Срби у пограничним крајевима према Албанији привремено и да he морати напустити те крајеве, који ће временом припасти Албанији. (53. ст.81)"Поред директне сарадње са страним агентурама на јачању србофобије и антијуго-словенства, римокатолички свештеници и би-скупи (различитог народног порекла) врши-ли су, дакле, интезивну мисионарску акти-вност римокатоличења становништва Косова и Метохије. Од стране римокатоличког све-штенства вођена је интезивна акција като-личења Срба (православне и исламске вере) и Арнаута Косова и Метохије." (53- ст.90)"Ревизионистички Беч је, у споразуму са Ватиканом, и после Првог светског рата радио на дестабилизацији југа Балкана. Стари идеолошки савезници систематски су радили на стварању чврсте заједнице и политичких савеза између муслимана и римокатолика југословенских држављана. Бечка пропаганда углавном је била усмерена на Херцеговину, Босну, и на Арбанасе Косова и Метохије. Албанац Хасан бег Приштина био је у стал-ном контакту са Фундером, главним уредни-ком бечког 'Рајхпоста'. Он је упуђивао Хасан бега да неминовно мора радити на збли-жавању муслимана и римокатолика на Косо-ву, Метохији и у Јужној Србији (Македонији), јер налази да је то за обе стране једини спас. У бечком 'Бал Плацу', као и у новинарским, политичким и војничким круговима, Мехмед Спахо, вођа Југословенске муслиманске орга-низације (ЈМО), сматрао се експонентом заједничког рада муслимана и римокатолика због сузбијања ткз. 'србске превласти'. Југо словенски посланик из Беча као главне иницијаторе таквог рада са римокатоличке стране издваја попа Корошеца и Стјепана Радића." (53- ст. 53)"Захваљујући организованој мисији и прозелитизму, уочи Другог светског рата број римокатолика се удвостручио у односу на стање пред Први светски рат. Према подаци-ма Корошечевог клерикалног 'Словенца', у скопској бискупији, која је заузимала повр-шину од 48.488 квадратних километара (простор два пута већи од Словеније), римо-католика је било 30.236. При томе је право-славних било 963.288, муслимана 790.810, а мојсијеваца 7.860. Скопска бискупија бројала је 17 жупа са 26 духовника (12 Словенаца, 10 Албанаца, 4 Хрвата). Међу римокатолицима највише је било Албанаца, око 15.000, затим Словенаца, око 8.000, потом Хрвата, Мађара, Немаца и других. Словенци и остали неалба-нци углавном су били мисионарски кадар. (53.


ст. 98) Скопски бискуп био је Словенац др Иван Фрањо Гнидовец, који је био фанатични србождер и постављен на ту дужност од Вати-кана мимо сагласности југословенских вла-сти. Довео је у Скопље легију Словенаца мисионара такође србождера као и он. Са новцем који им је Србија давала поткопавали су темеље србске државе и србске нације. Њихова главни представник, поп Корошец, заузимао је високе положаје у држави као што су министар унутрашњих дела и про-свете. Зато је Југославија морала пропасти као држава.Сваки Србин који је силом или пре-варом преведен на католичанство аутоматски је проглашаван за Хрвата. Тако је покато-личено становништво Јањева и Летнице на Космету, које је било србско, постало хрватско.Једина правна и историјска католичка црква у Србији је Барска архиепископија чији поглавар носи звање примаса Србије. Право употребе србског језика у литургији одобрио је примасу србском папа Иноћентије 1248. године, а потврдили папе Бенедикт XIV и Пије VI. Ватикан је стално заобилазио Барску цркву зато што она носи србско обележје да би је у данашње време потпуно шиптари-зовао. Садашњи примас Србије је Шиптар Зеф Гаши. Ватикан не води само борбу против православља и Србске Светосавске цркве као такве, него и против србске нације као такве. Где год је у Европи ватиканска црква постигла превласт извршила је нациоцид над Србима.У преговорима са Илијом Гарашани-ном 1864. године ватикански државни секре-тар кардинал Антонели захтевао је да Римо-католичка црква у Србији буде под управом босанског бискупа. Римокатолици у Црној Гори били су под управом не Барског него Скадарског надбискупа.

УЛОГА АРБАНАСА У АНТИСРБСКОЈ ЗАВЕРИДок је Турска империја била у снази и претила католичкој Европи, ова је имала благонаклони однос према Србима. Срби су били ти који су се најхрабрије и најодлучније борили против Турака, ломили њихову силу и спречавали продор у католичку Европу. Србска војна крајина била је нека врста кине-ског зида према Турцима. Највише заслуга за ширење Хабзбуршке државе имали су Срби, које су они још тада називали Илирима.Како је турска опасност почела да слаби у 17. веку тако је страх од Словена, нарочито Срба, тог храброг и борбеног пра-вославног народа све више растао. Страх да се Срби не ослободе од Турака и створе своју моћну православну државу, као што су је имали пре Турака. Хрвати, као један католи-чки народ, били су нарочито у незавидном положају, јер после стварања Србске војне крајине, Хрватска се свела на Загреб са око-лином. Тада почиње упорна католичка про-паганда о тројединој краљевини: Хрватској, Далмацији и Славонији. Ове две последње земље нису никад ни биле Хрватска. Католи-чка Европа од тада интезивно подржава Хрва-тску пропаганду и тада почиње фалсифико-вање историје. Први и најсмелији фалсификат био је приказ једног хрватског пропагандног списа, насталог у 17. веку, као дело виза-нтинског цара Констанина Порфирогенета. У 18. веку католичка Европа почиње да подржава Турску у односу на Србе, са којом повремено и ратује, ради освајања територије. Долази 19. век и Први србски устанак, обнавља се србска држава која прети да исти-сне Турску из Европе. Тада католичка Европа прави ошатар заокрет према Србима и под вођством католичке цркве формира се једна широка антисрбска завера. Почиње прави пропагандни рат у коме Хрвати имају посебну улогу, са намером преузимања свега србског и стављања под заставу католичанства. Кроз тако звани Илирски покрет, Хрвати усвајају србски језик и стављају се у позицију паразита на србском националном телу, са незасиће-ним апетитима за србским територијама, Хрвати делују у оквиру Аустро-Угарске која треба да им силом оружја отвори капије Србије. Аустро-Угарска је нарочито предо-дређена за ту улогу као католичка империја "пар екселанс", чија је главна улога и сврха постојања да слама Србе и православље на Балкану и уопште.Поразом у Садови 1866. године Аустри-ја је избачена из Немачке и целокупна њена активност усмерена је на Балкан с правцем према Цариграду. На том путу "продора на исток" стајала је Србија, коју је требало не само покорити него и уништити, јер једној православној земљи није било места у католи-чкој империји.Једино католичко становништво у Тур-ској било је нешто мало Арбанаса, којих је пре турског доласка било много више като-лика који су већином прешли на ислам. Сада се пажња католичке Европе одједном оберу-шава на Арбанасе. Прво, мислили су да he моћи да врате поисламљене Арбанасе на католичанство. Друго, планирали су да преко њих, уз њихову помоћ и као њихови заштитници продру према Солуну. Треће, Арбанаси су највише зла чинили Србима, отимали србску земљу и рушили све што је србско. Раширили су се по Старој Србији и устремили на само срце Србије. Зато се од половине 19. века аустријски и


немачки разни изасланици, посетиоци и дипломатски пре-дставници врзмају по "Арнаутлуку", како се то у Турској звало, и спремају планове и нову пропаганду. Знало се да су Арбанаси дошља-ци са Кавказа и то је био велики минус за њих у присвајању србске територије. Да би их оспособили за намењену им улогу, забора-вили су ко су и одкуд су дошли у Србију, па да би им дали историјску тапију на србске земље - једноставно су их прогласили старосе-деоцима, потомцима старих Илира. Ништа им није сметало што су у Бечу, још тада, Србе називали Илирима и што је на двору посто-јала Илирска канцеларија. Први који се најви-ше истакао у тим лажима био је И. Г. Хан 1860. године. А затим се јавља подужи списак имена који илиризају Арбанасе. На тој поду-жој листи, која се протеже до наших дана, завидно место заузимају Хрвати: Шуфлај, Барић и Скоко. Има доста и Срба, било оних који су прешли на католичанство као Павле Ивић, или комуниста и коминтерниста, как-вих има подоста још и данас у САНУ и на Београдском универзитету. Барјак антисрб-ске завере уз Арбанасе и Хрвате носе ти и такви Срби." Званично ангажовање Аустро-Угарскена страни Арбанаса почело је 1877. године, у- време русо-турског рата. Тада је аустријском конзулу у Скадру, Ф. Липићу наређено од стране Министраства спољних послова да поднесе меморандум о Арбанасима. Арбана-си постају главна тема у "Ориентполитик" Двојне Монархије.Липић разматра могућност стварањаједне јаче србске државе, делимично илипотпуно суверене, и предлаже мере против темогућности. Липић сматра да турски Арна-утлук може да послужи као брана србскомширењу. Ако би Арбанаси остали сами, билиби слаби као брана, али ако постану део једневелике силе као што је А.-У. могу битидрагоцени помоћници. Он каже: "Они нисусамо један снажан народ, него су с краја накрај антисловенски расположени, и јоштакође, они се шире на једном пределу који сједне стране стиже до границе кнежевинеСрбије, а са друге стране до бугарскеМораве." Липић даље каже да he Арбанасизнатно смањити србско-бугарске жеље запроширењем и у рукама Монархије они heонемогућити руским словенским штићени-цима да ратују на западном Балкану. А.-У.може рачунати на Арбанасе и њихову тери-торију јер су католици уз њу, а и муслиманигледају са симпатијама деловање А.-У. радиспречавања руског утицаја и ради одржавањасултанове власти у европским покрајинама.Конзул Липић предлаже окупацију од странеА.-У. целог Арнаутлука и превођење мусли-мана у католичанство како би се створиоједан монолитни блок наспрам србског пра-вославља. Није ни мало случајно што је после Липићевог меморандума формиран у Цари-граду, уз помоћ аустријске амбасаде, 1877. године, "Албански комитет за промоцију национализма".Следеће године, у време одржавања Берлинског конгреса, основана је 10. јуна 1878. године Албанска лига у Призрену, коју називају и Призренском лигом. Тај скуп је припремљен и организован од стране Аустро-Угарске са задњом намером да се постави питање аутономије, у ствари независности, Албаније. Да би се права намера прикрила од Турака убачена су питања турске границе: Улцињ, Плав и Гусиње, које је ослободила Црна Гора. Беч је планирао да у време одржавања Берлинског конгреса покрене и питање Албаније. Мармулаку признаје да су на одржавање призренског скупа утицали "савремени међународни догађаји". (12. ст. 23) А исто тако признаје да је цела та дела-тност била уперена против Србије. (12. ст. 24) И


није било случајно што је тај скуп и форми-рање Албанске лиге било баш у једној исто-ријској србској престоници - Призрену.Хушкачка политика Аустрије против Србије, а та политика је тада одговарала и Турској, учинила је да је Призренска лига по духу и слову била анисрбска лига. Шта се говорило на томе скупи извештавао је тада-шњи ректор Призренске богословије Илија Ставрић свога земљака у Београду Симу Андрејевића Игумановог-Призренца. Арба-наси су тада изјављивали "... да ће сви колико их има у Арнатлуку поћи на Србију и Црну Гору, да би их сатерали не само у старе границе, него да ће их ватром сагорети и похарати, а када се отуда врате, овамошње ђауре под сабљу ставити... Опште је уверење да се најдаље за 15 дана удари на Србију и Црну Гору. Мисле најпре да ударе са четамо од 20.000 људи и да упадну преко границе на разним местима, па кад србска војска на њих удари, да окриве Србију што је завојштила прва на Арнаутлук. Јер из брзојава агенције Хавас дознају да ће овамо доћи европска војска да уведе нову управу. (То је био план Аустрије, моја примедба)... Ударити намера-вају на 11 места. Јавно говоре да he њихова војска нарасти на 400.000 војника. А тајно уговарају да ударе изненада, сакупивши се кришом на уреченим местима. Па ако од првог јуриша Србе потисну и што год оружја и топова шићаре, ништа их зауставити неће све до Београда, ма да ће сви изгинути. Ако ли пак за 15 дана не узмогну напред, вратиће се натраг ка кућама, па кад Србин дође, преду-срешће га са 'хош гелд'н кумбар'! (Извињавам се читаоцима не знам шта то значи.) И заиста ми се чини да ако не дај срећо, они јурнувши од првог маха Србе назад потисну, све ће потерчати од 7 година навише, и мучно ће бити ту навалу зауставити. Прошлог четвртка купили су се у свим џамијама овде, те су се мирили и праштали као пред смрт. Храбре се и тиме што Срби у боју стоје пред Арнаутима упарађени као дувар, па их стога Арнаути, сваки из своје особите бусије, зобљу лако као јагоде." (50. ст. 66/67)Ето, то су биле идеје Призренске лиге на којима је она заснована. А на Призренској лиги је почело формирање арбанашке нације.У почетку Турци нису знали ко то спрема и шта је прави циљ тога скупа, па су дали подршку томе скупу. Када се испоста-вило да све то није у интересу Турске и да се ту ради о захтеву за стварање независне Алба-није, зашто су Арбанаси дигли праву оружану побуну, Турска је послала војску, под командом Дервиш паше. Он је потукао побу-њенике у Качанику и Штимљу и 1881. године ушао у Призрен и похапсио вође побуне. г Аустро-Угарска је представила пред великим силама ову побуну, коју је она покренула, као питање мира због Плава и Гусиња, па је Црна Гора натерана да 1879. године напусти Плав у Гусиње. У целој овој причи Арбанаси су у ствари били само топовско месо за рачун А.-У. По наговору Двојне монархије Арбанаси су запосели Улцињ, али су 1880. ипак из њега избачени. А.-У. је имала намеру да искористи неку од арбанашких побуна, које је она покретала, да би ушла и окупирала турски Арнаутлук. У томе је спречена само захваљујући чињеници што се Италија умешала, јер је сматрала да јој њени интереси налажу да се умеша у догађаје на суседној обали Јадрана. Италија је видела у А.-У. свог опасног конкурента на Јадрану,који је сматрала за mare nostrum. Желела је да има контролу Отрантског мореуза и гледала према Епиру, где је и она настојала да при-добије католичке Арбанасе. Носилац те поли-тике био је врло утицајни Франћеско Криспи, који је у италијанском парламенту 1880. годи-не изјавио: "Уговором из Берлина Аустрија је добила Босну и Херцеговину и неповредиву границу према Истоку и треба да се са тим задовољи... Да Италија треба да буде зашти-тник и пријатељ малих држава на Балкану."Настала је трка између ове две земље око утицаја код Арбанаса, где је свака од њих настојала да их придобије за себе. Да би се ублажила затегнутост формирана је "Трипл Алианс", савез између Италије, Немачке и А.-У. 20. маја 1882. године. Само узајамно неповерење и ривалство спречили су да нека од те три силе не окупира турски Арнаутлук. Али све три заједно радиле су против Србије и србских интереса. А.-У. настоји да прогура свој план о стварању независне Албаније који носи име Гошен-Фицморис план из 1880. године. Та Албанија требала је да буде ство-рена од турских вилајета: Скадар, Јањина и делова вилајета Битољ и Косово. Тај предлог није добио подршку тадашњих великих сила.У време турско-грчког рата за Кипар 1896. године, Арбанаси из Старе Србије, којих је било тада око 50% становништва учество-вали су у рату на страни Турака и вратили се кући са оружјем које су имали у том рату. То оружје су употребили против ненаоружаних и незаштићених Срба у Старој Србији. Најчу-венији злочин био је масакар Срба у Кола-шину 1901. године. Иза свега тога стајала је А.-У. која је желела уништење Срба у Старој Србији, стварање компактне арбанашке масе које he спречити ширење Србије. За све време терора Аустријанци и Немци су прикривали и умањивали Арбанашке злочине пред светом.На састанку у Монци, новембра 1897. год. између Италије и Аустро-Угарске, Рудини - Голуховски, договорено је да уколико Тур-ска изгуби Македонију да се приступи ства-рању аутономне или независне Албаније. На њеном челу требало је да буде неки немачки принц и да буде под протекторатом А.-У.


У поруци аустро-угарског генералшта-ба цару Јосифу посебно је наглашено да: "У случају да Турска буде сломљена, ми морамо да узмемо Косовски вилајет да би смо трајно раздвојили Србију и Црну гору и осигурали приступ Албанији, која обавезно мора да припадне нашој сфери моћи." Нови већи нереди и злочини противСрба у Старој Србији од стране Арбанасаизбили су 1903. године. Овог пута је и султанАбдул Хамид подржавао арбанашке злочине.Тек на интервенцију Русије послао је војску даспречи даље злочине. Бечки министар Ерентал је најавио 27. јануара 1907. године, план о изградњи пруге Сарајево - Увац - Митровица - Солун. На ово је Италија одговорила да he она градити пругу дуж старе Виа Егнатиа. Планови им се нису остварили због младотурске револуције 1908. године. Као нека врста освете била је анексија Босне и Херцеговине 7. октобра 1908. године. А.-У. се припрема за продор на исток у правцу Солуна и покреће Арбанасе на побуне на Косову 1909. и 1910. године, које су биле уперене против Срба. Ово је поновљено у јуну 1912. године. У августу исте године А.-У. министар спољних послова Леополд Бертхо-лд износи предлог пред Европу да се Турска децентрализује, што подразумева стварање аутономне велике Албаније у Турској. Она је требала да обухвати вилајете Косовски, Бито-љски, Јањински и Скадарски. Турска је наче-лно пристала на аустријски план, истог месе-ца. На хиљаде наоружаних Арбанаса је хара-ло по градовима, а да им турска војска није сметала. Угрожени градови били су Пећ, Приштина, Призрен и Скопље, у којима је страдало много Срба.Турска је извршила општу мобилиза-цију 23. септембра, па су балкански савезници то учинили 30. септембра. Црна Гора је обја-вила рат Турској већ 26. септембра, а Турска је објавила рат Србији и Бугарској 17. октобра1912. године. Половином октобра 1912. године сти-гао је у Беч аустријски агент Екрем Влора из Валоне. После муњевите србске победе, Куманово 24. и ослобођење Скопља 26. окто-бра, Бертхолд је саопштио Екрему да he Аустро-Угарска ући у рат, применити ultima ratio, ради стварања посебне државе Албаније. Затим је Екрем послат у Валону, где he високи турски чиновник и аустријски агент Исмаил Кемал прогласити независну Албанију, што је он и учинио 28. новембра баш на дан када је србска војска ослободила Тирану, а сутра дан Драч. Пошто је та "независна Албанија" кон-тролисала само Валону са околином, Кемал је затражио прикључење свих "албанских територија" међу које убраја Пећ, Митровицу, Приштину, Скопље, Битољ, Преспанско језе-ро и области на југу. Бертхолд је саопштио одлуку о стварању Албаније 30. октомбра Немачкој, а 3. новембра Италији. На конфе-ренцији амбасадора великих сила у Лондону 20. децембра, прихваћен је принцип о ауто-номној Албанији.Арбанаси су историјски били оруђе туђинске политике, турске, аустријске, ита-лијанске, немачке и на крају америчке, а увек и у свим случајевима - ватиканске. Они ника-да нису били солидарни са осталим народима на Хелмском полуострву. Тек од почетка 18. века па на даље арбанашки односи према Србима, из горе попменутих разлога, постају односи сталног насиља. Арбанашка држава је створена против наших интереса и то је био једини разлог њеног стварања. Она је цела на србској историјској територији.

ТЕРОР - РАТ - ТЕРОР Када сам се вратио у Србију 1997. годи-не видео сам тада и у току наредне годинекако србске породице са Косова и Метохијележе у Пионирском парку испред СтарогДвора и уједно испред седишта председникаСрбије. Ту су дошли да се уједно жале и про-тестују што их држава не штити од арбана-шког терора, због кога су морали да напустесвоје домове. Прилазио сам им и разговараоса њима и сазнао сам да се нико од страневласти о њима не брине. Понеки пролазникби им донео векну хлеба или флашу млека.Били су препуштени сами себи. Тада ми је све


било јасно о стању на Косову и Метохији и оприроди власти у Србији. Док је Милошевићу била потребна по-дршка народа говорио је угроженим Србима: "Нико не сме да вас бије". Када је засео дубоко у фотељу није га више интересовало ко их бије. Дозвољено је Арбанасима да става-рају паралелне институције и паралелну власт. Они су се ужурбано припремали за нове нападе на србско становништво и на одцепљење Косова и Метохије од Србије.Арбанаси добивају подршку католи-чког запада, јер међу њима има око 10% католика, а са друге стране муслиманског света пошто су они у великој већини исла-мске вере. После пада Аустрије, туторство над арбанашким католицима преузела је фаши-стичка Италија. То туторство са католика проширено је и на све Арбанасе. После Другог светског рата атеистичка Албанија је била велика сметња верском утицају. За арбанашке католике и Арбанасе уопште интересовала се Француска, нарочито седа-мдесетих и осамдесетох година. После уједи-њења Немачке она постаје водећа земља Европске уније и тако ојачана враћа се на стару немачку политику у Европи и посебно на Хелму. Немачка обнавља везе са бившим немачким савезницима из два светска рата и отворено води реваншистичку политику пре-ма ранијим ратним противницима у првом реду Србима.Споразум о сарадњи на рушењу кому-нистичког режима у Пољској и уопште, ства-рању пољске "Солидарношћи", постигнут између председника Регана и папе Јована Павла, постао је нека врста глобалног полити-чког договора. Ватикан је гајио скривене наде да he моћи проширити удео католика међу Арбанасима. Никада није одустао од ширења верске пропаганде међу њима, да би повратио бар онај део који су раније били католици и прешли на ислам. Није случајно Ругова пози-вао Арбанасе да прелазе на католичку веру.Приликом папине смрти, Клинтон је обелоданио ратничку хушкачку улогу Вати-кана против Срба. На питање о Косову, Кли-нтон је рекао: "Да, сећам се врло добро саоп-штења пуних бриге и мучнине из Ватикана по том питању, његових (папиних) апела упућених мени, нама у Вашингтону, да ура-димо нешо како би зауставили све оно што се догађало у старој Југославији, где смо успели да зауставимо један геноцид захваљујући вама Италијанима и ловцима бомбардерима који су полетали из Авијана." (Новости од 9. 4. 2005.)Приликом папине посете Америци "свети отац" је у Денверу упутио ове речи тадашњем председнику Клинтону: "Требало би да бомбардујете Србе". Арбанашки тероризам и прогоњење Срба, Ватикан је окарактерисао као геноцид над Арбанасима и позивао је америчку владу и председника да нападну Србију. Жртве се приказују као терористи и убице, а терористи и убице као жртве! Папин верни син Масимо Д'Алема, као председник владе Италије, пре-кршио је италијански Устав и увео Италију у рат против Србије 1999- године. Он је у парламенту 19. априла 1999. године изјавио: "Желим да сви посланици знају да је НАТО интервенисао, пошто су Срби убили 300 хиљада људи на Косову." Трибунал у Хагу је утврдио да је на Косову пронађено укупно 2018 лешева. Иза арбанашког тероризма ста-јао је свом својом моралном тежином -Ватикан.Није ни то случајно што је на положај барског надбискупа и примаса Србије поста-вљен Арбанас. У склопу те политике Америка подржава арбанашки тероризам истовремено кад и Европска унија.Што се тиче Америке, очигледно је да је увучена у ватиканску политику према Србима, јер су Срби једини логички савезни-ци Америке на Хелму. Све своје интересе у овом делу света Америка може много лакше и боље постићи у савезу са Србима, него про-тив њих. Ватиканска светска организација која се зове Црква, већ одавно нема ништа заједничко са Хрисовом вером и учењем. Њен морал и стремљења су потпуно супротна амричким идеалима и америчким схватањемвредности. Бил Клинон је заборавио, или није никада ни научио, оно што је Линколн гово-рио о Ватикану. Верски ратови, геноциди и свакојаки злочини које је ватиканска органи-зација водила и подстрекивала запљуснули су и Америку, у виду грађанског рата, односно рата између држава. Амерички савез са Вати-каном има обележје пакта са ђаволом. Папа Јован Павле је изјавио у Мексику: "Јадни Мексико, толико далеко од Бога, а толико близу Америке". Ватикан не познаје демо-кратију, пошто извор папске власти није човек него безгрешни господ Бог. Америка није никада направила већу грешку против својих сопствених интереса као у овом слу-чају када је дозволила да буде увучена у ватиканску политику и да буде ватикански мачоносац против Срба. Док је папа Војтила био само нацистички сарадник и отворено испољавао љубав према усташама, његов на-следник Рацингер је аутентични нациста из Хитлер југенда, па ћемо видети како ћe тећи даља сарадња Америке са папом.Разбијање Југославије и припајање ње-них католичких делова католичкој Европи, била је стална тежња Ватикана и он је први признао сесецију Хрватске. То се могло ла-кше извести са обновљеним утицајем Нема-чке. Папа је три пута посетио Хрватску и два пута Босну и Херцеговину. Ватикан је најви-ше одговоран за разбијање Југославије и изазивање грађанског рата у њој. Агресија на Србију 1999. године одлучена је и


предузета на папино инсистирање па је зато и названа "Милосрдни анђео". По повратку са папине сахране Ибрахим Ругова је изјавио на при-штинском аеродруму: "Папа Јован Павле Други много је учинио за слободу и незави-сниост Косова." Католички бискуп Косова, Арбанас Марк Сопи упорно проповеда неза-висност Косова и то чини и преко Радио Ватикана. То не би могао чинити без папине дозволе.Фараонска сахрана која је организова-на том папи у Риму нема ничег заједничког са хришћанством, то је била сахрана римског императора издигнутог на пиједстал божа-нства. Већ га његови обожаваоци називају "Карољ Велики" и хоће да га сместа прогласе свецем. На Косову и Метохији Арбанаси, католици и муслимани, три дана су били у жалости.Посебно треба посматрати папину дру-гу посету Босни и Херцеговини, која је била првенствено посета Републици Србској и ње-ном главном граду Бања Луци. Противно сва-ком протоколу и реду, он се сам позвао, са назнаком да треба да прогласи за свеца Ханса Мерца. Овај човек је рођен у Бања Луци, али од оца Немца и мајке Јеврејке. Овом прили-ком је проглашен за Хрвата и додали су му још једно име - Иван. Тако су Хрвати добили свеца из главног града Републике Србске. "Католички тједник" објављује праву смисао беатификације Мерца: "Штадлер и Мерц чвр-сто везују Хрватску и БиХ." Што симболише намеру Ватикана - припајање БиХ Хрватској. Мерц је један од идејних твораца усташтва и проглашење Мерца за свеца јесте афирмација усташтва, односно њихових дела на католи-чењу, протеривању и убијању православних Срба и стварања велике католичке Хрватске. Исто као што је приликом друге папине посе-те Хрватској 1998. године проглашен блаже-ним Алојзије Степинац духовни поглавар ге-ноцида чији су подређени свештеници кома-ндовали логором смрти - Јасеновцем. У "Католичком тједнику" извесни Зоран Вукман је објавио: "Једна се ствар чудесно поклапа са Папиним духовним и апостолским настоја-њима. Република Србска је почела губити своје атрибуте парадржаве." Католички клир назива Републику Србску - "пустопољина". На скупу Фрањеваца у Сарајеву затражено је укидање Републике Србске. А то жели и папина Европска унија која тражи ревизију Дејтона. У време усташке НДХ објављено је 220 публикација о Хансу (Ивану) Мерцу у којима га називају "идеал нове Хрватске" и "свецем нове Хрватске". Усташе су покренуле беатификацију Мерца. Посебно треба истаћи место на коме је Мерц проглашен за свеца. То је католички манастир Петрићевац из кога су 1941. године усташе кренуле у покољ Срба, где су на зверски начин масакрирали преко три хиљаде људи, жена и деце. Посебно је било грозно клање деце у основној школи, којом приликом је несрећна учитељица полу-дела од грозоте. Е, ту је "свети отац" папа прогласио Мерца за свеца. Па да би пониже-ње србског народа достигло врхунац, папа је позвао патријарха Србске православне цркве да дође у Петрићевац и да му ту пољуби руку! Врхунац насиља! Порука је јасна. Може ми се! Разбио сам вам државу, изазвао грађански рат, моја пропаганда је вас сатанизовала у целом свету, моје легије су окупирале вашу свету земљу Косово и Метохију и успосавиле власт шиптарских терориста над вашом патријаршијом, на месту где смо вас клали, прогласио сам идеолога клања за свеца, па сада дођи да ми на том стратишту понизно пољубиш руку. Па he тек онда моја обно-вљена Света римскогерманска империја да вас тако здробљене и уништене удостоји да будете њена колонија, а ви ћете мене призна-ти за вашег поглавара или ћу све муње и громове овога света сручити на Србију. То је порука. Хришћански, нема шта! Како ли само актуелна власт и медији у Србији оплакаше "словенског папу"?У "Гласу јавности" од 12. септембра 2003. године Павле Џелетовић пише следеће, о злочинима над Србима од 1992. године."Приватни албански тероризам после 1968. године од првих сепаратистичких демо-нстрација које су од стране власти и партије окарактерисане као економске је једна од заблуда тадашње власти и партије, па he из дана у дан све више долазити до изражаја. Овај тероризам је перманентно тајно подржа-ван од стране албанске врхушке власти и парије све док се није укотвио у све органе власти. Овакво стање условиће безбројно исе-љавање Срба са ових простора. Ниједна срб-ска влада није никада утврдила тачан број протераних Срба у току Другог светског рата, а ни после рата и напада НАТО снага на Србију 1999. године."Од распада СФР Југославије, качачко-сепаратистичке-терористичке активности оличене у УЧК су све учесталије и бројније. Тако је до јуна 1988. године извршено 543 напада... Напади су вршени на чиновнике и објеке МУП-а, на грађане и остале објекте, на припаднике војске и друге. Убијенио је доста грађана, а највише припадника МУП-а њих 92. Укупно повређених је 187, нанете су 125 тешке телесне повреде. За ово време поги-нуло је 90 нападача од којих само у 1998. њих 82... Извршен је 2б1 терористички напад на грађане којом приликом је њих 35 убијено. У свим овим нападима терористи су користили аутоматско оружје, ручне бацаче, снајперско оружје, ручне бомбе, пишоље и експлозивна средства."Терористички напади нису били усме-рени само на Србе, већ је било напада и на Арбанасе који су били лојални Републици Србији. Тако су арбанашки терористи убили 43 Арбанаса и теже повредили њих 18, а


лакше 12 лица."На целом западу је развијена медијска кампања против Срба и Србије толико широ-ка и снажна да се ишло на потпуну сатани-зацију једног народа. Истовремено се радило на стварању терористичке оружане силе тако зване Ослободилачке војске Косова. Амери-чки држављанин Бари Летучи изјавио је пред Хашким трибуналом следеће: "Из разговора са Албанцима на косову пре шест година, сазнао сам да је ОВК формирана ван Косова, као сецесионистички покрет и за остварење сецесионистичких циљева, а уз финансијску помоћ САД и Немачке." Летучи је указао и на специјалну улогу Немачке како у разбијању Југославије тако и у догађајима око Космета.Према британском дневнику "Јуропи-јен" од 22. септембра 1998. године стоји да су су немачке обавештајне службе, војна и циви-лна, биле ангажоване у обучавању и опрема-њу албанских терориста ради учвршћивања немачког утицаја на Балкану. Шеф немачке обавештајне службе (БНД) Ханс Јегер Гајгер одлучио је да у Тирани формира највећи обавештајни центар БНД-а. Његови агенти су вршили избор командног кадра за ОВК, изме-ђу око пола милиона Албанаца из Југославије који су долазили у Албанију. Исти дневник тврди да се центар за финансирање и обуку ОВК налазио управо у Немачкој. Центри за обуку терориста ОВК налазили су се у албанији, Немачкој, Турској, Хрватској и у још неким земљама.Други сведок пред Хашким трибу-налом, немачки официр Дитмар Хартвиг, који је био шеф посматрачке мисије Европске уније на Космету дао је низ података о дело-вању терориста ОВК са једне стране и о лажном извештавању светских медија са друге стране. Затим је посведочио да је видео поги-нуле терористе, после борбе са србском полицијом, који су имали униформе немачке војске. Из свега изнетог се види да је ОВК имала у својим редовима, поред инструктора и команданата, и целе јединице војника из земаља чланица НАТО пакта. У ствари, ОВК је била натовска пешадија.Само у току 1998. године терористи ОВК су извели 1.885 терористичких напада у Србији, а од тог броја било је 327 напада на своје сународнике легалне грађане Србије.Споразум који су потписали предсе-дник Југославије и амерички изасланик Рича-рд Холбрук 13. октобра 1998. године о ми-рном решавању проблема на Косову и Мето-хији имао је за циљ да се заштите терористи од гоњења србских оружаних снага. Да је то била права намера доказује чињеница што је само између 13. октобра и 30. новембра 1998. године извршено 310 терористичких напада.Тада је из заседе убијено девет полицајацаМУП-а Србије и 30 рањено. Од 13. октобра 1998. године до догађаја у Рачку 15. јануара 1999. године на Косову и Метохији су арбанашки терористи извршили 599 терористичких напада, од чега 16 напада на грађане и 413 на припаднике МУП-а Србије. У истом временском раздобљу на подручју Рачка терористи су побили следеће полица-јце: Синишу Михајловића, Назмија Алурија, Светислава Пешића, Сашу Јанковића, Ранка Ђорђевића, затим цивикле Мифтара Ресенија и Енвера Гашија.Да би се дало медиско оправдање и наводно повод за напад НАТО пакта на Србију исцениран је случај Рачак. У селу Рачку нала-зио се штаб неродимске Операивне зоне у кући Мустафе Мехметија. У Рачку су били припадници 121. бригаде ОВК "Агим Целеј -Цоли", чији је батаљон "Садик Шаља" ту био смештен. Око села су ископани ровови и саграђени бункери. Терористи су ту били утврђени од октобра 1998. до 15. јануара 1999. године. "Недељни телеграф" је објавио, пози-вајући се на полицијске изворе, да је још у јуну 1998. дошао из Немачке у Рачак Исак Муслију, звани Ћерциз, да по налогу Главног штаба ОВК формира штабове на подручју опшине Штимље. На једном скупу у Рачку Муслију је окупљеним домаћинима објаснио да од сада сву власт преузима ОВК и да се сва њихова наређења морају извршавати. "Од овог тренурка сте сви ОВК, и сви морате дати новац за оружје", рекао је Муслију. Он је формирао штаб у селу Ранче и за заменика поставио Зумера Куртешија. За команданта подштаба у Рачку поставио је Шефћета Муслију. На том састанку били су присутни: Неби Муслију, Нухи Јакупи, Мехмет Идризи, Шани Јакупи и Исак Реџепи. У попчетку терористичка јединица у Рачку бројала је око сто терориста, да би за кратко време тај број достигао око 250 терориста. Део арбанашких сељака којима све ово није уливало поверење и незадовољни наредбом ОВК да напусте село, пријавили су 17. новембра полицијским органима да је 15. новембра у село дошло десе униформисаних припадника ОВК и да су наредили мештанима да одмах напусте село, јер је то село одређено за њихов сместај. Истог дана већина мештана је напустило Рачак и склонили се у околна села.Одмах после тога Рачак је постао велико терористичко упориште из кога су ишли напади како на полицију тако и на цивиле. На подручју Рачка терористи су убили пет полицајаца и два цивила и запалили кућу Џемаља Батућија. После убиства, из засе-де, полицајца Светислава Пешића 10. јануара, снаге безбедности су предузеле напад на Рачак. Борбе су биле оштре и у њима су погинула 184 терористе.Шеф посматрачке мисије ОЕБС-а аме-рички генерал Вилиам Вокер је, преко ноћи између 15. и 16. јануара,


прикупио тела 40 погинулих терориста и сместио у џамији представљајући их као цивилне жртве које је наводно полиција побила. Све је било добро припремљено и Вокер је одмах довео западне новинаре да то прикажу као убијање невиних цивила. Припремљено је 45 лешева, али су показали само 40, или због тога што нису имали цивилна одела да их пресвуку или их је било лако препознати као припаднике неких западних војних формација. И од тих 40 чети-ри леша нису припадала Арбанасима. Све наводи на закључак да су у Рачку били при-сутни страни инструктори и разни натовски специјалци, јер је ОВК била натовска пеша-дија на терену. Вокер је организовао конфе-ренцију за штампу на којој је изјављено да је у "Рачку почињен злочин против човечности." Није сачекао налазе лекара, обдукцију леше-ва, него је према унапред припремљеном плану дата новост која ће да потресе свет. Према писању "Њујорк тајмса" од 19. јануара 1999. амерички државни секретар Мадлен Олбрајт је већ у петак 15. јануара окупила око себе најужи круг поверљивих људи и саве-тника свог министарства и саопштила им да би споразум закључен октобра месеца про-шле године између америчког преговарача Ричарда Холбрука и југословенског предсе-дника Милошевића о смириваћу ситуације на Косо-ву, сваког момента могао бити анули-ран. Олбрајт је, према изјави једног од при-сутних на њеном скупу, имала информације о догађају у Рачку. Што значи да је она имала информације о догађају у Рачку пре него се тај догађај десио. Вокер је 20. јануара изјавио немачком и]унге велту": "Свет he пре веровати мени него аргументима и доказима југосло-венских органа".Довели су финску екипу патолога на чијем челу је била Хелен Ранта, стоматолог и недовољно стручна за ову врсту посла. За све време док је екипа радила у Приштини је био присутан фински министар и немачки амба-садор, па је она на конференцији за штампу изнела "своје лично мишљење" да су побијени у Рачку били цивили. То је послужило као повод за агресију против Србије.Одмах по Вокеровој изјави припремље-на западна штампа је забрујала о наводном злочину над недужним цивилима, а Си-Ен-Ен је данима засипала своје гледаоце са сликама лешева на којима су били видљиви трагови пацова и других животиња. Онда је почело загревање за "хуманитарну интервенцију" то је агресију Хитлеровског стила на Србију.Амерички новинар Рој Гатман и нема-чки новинар Ерих Ратфеледер су, наводно, открили на једној депонији код Ораховца масовну гробницу у којој је, према њиховој процени, сахрањено 567 Арбанаса, међу који-ма 40 деце. На француској државној телеви-зији емитована је вест да су - "Срби једној арбанашкој трудници извадили дете из утро-бе, пред њеним супругом. Њен муж је у шоку покушао да врати бебу у мајчину утробу." Немачки министар одбране Рудолф Шарпинг то дорађује и изјављује: "... да један нормалан људски мозак изузетно тешко може да издр-жи све оно што стоји у извештајима са Косо-ва... Када се, на пример, прича како је уби-јеној трудници извађен фетус из стомака да би се испекао и поново вратио у распорену утробу; када се чује да се систематски одсе-цају главе и удови; када се чује да се одру-бљеним главама понекад игра фудбал, онда можете да замислите да се некоме од тога преврће стомак". Тужитељ Хашког трибву-нала Карла дел Понте је изјавила да према њеним информацијама на Косову и Метохији има 529 масовних гробница где су сахрањени Арбанаси које су Срби побили. Од тада јепрошло пет година, а госпођа Карла није показала ни једну од тих масовних гробница.Хистерију подижу и тако зване "хума-нитарне организације", оне исте које су до-премале муџахедине у Србију, затим "Хјуман Рајтс Воч" и "Амнести интернешенел."Хелен Ранта изјављује 2000. године немачкој телевизији АРД следеће: "Свесна сам тога да је цела сцена била намештена. На то су указивала, још у самом почетку, сва наша истраживања. То је била Вокерова одлука да то назове масакром, ја сам систематски избе-гавала да употребим тај израз."Хашим Тачи је на годишњицу агресије 24. марта 2000. признао у изјави Би-Би-Си-ју: "да је једна јединица ОВК била активна у Рачку и да су многи припадници ОВК јуначки погинули у борбама са југословенским снагама."Члан Косовске верификационе мисије, Швајцарац Паскал Нојфер, изјавио је итали-јанском листу "Лимес": "Када извештаји нису били довољно критични према акцијама Срба, онда су се они мењали или цепали. Када је завршена мисија, Италијани су откри-ли неке извештаје у којима амерички слу-жбеници и албански персонал оптужују Ита-лијане, Русе и Холанђане за 'просрбски' став, јер су извештавали о кршењу људских права од стране ОВК."У редовима ОВК било је доста страних добровољаца и плаћеника као и припадника неких западних армија. Крајем јула 1998. год-ине снаге безбедности Србије разбикле су у Дреници банду муџахедина која је носила име "Абу Бекир Садик". Од 70 муџахедина било је 40 странаца. Ради целе истине морамо признати и то да тадашња власт у Београду није ништа предузимала на спречавању Вокерових под-метања.


Тако је почела агресија на Србију, без објаве рата и без одобрења Савета безбедно-сти Уједињених нација. Агресија није била усмерена само на Косово и Метохију него и на целокупну територију Србије. Разарани су цивилни објекти, мостови, школе па чак и болнице. Употребљавана је нуклеарна муни-ција и бојни отрови који су требали да пре-творе Србију у простор опасан по живот и пустош.Једини рат који је НАТО пакт досада водио био је класична агресија Хитлеровског типа и отворено на страни терориста. Напа-днута је једна држава која није ничим тај рат изазвала. Све је тада бачено под ноге, сви правни међународни акти, све конвенције, сви морални принципи. Тероризам је уздигнут на највиши степен међународног морала. НАТО је постао организација у алужби тероризма и насиља. Било је интересантно гледати и слу-шати наше разне "пријатеље" и "савезнике" из Европе како се утркују, иза леђа америчке ратне машине, ко he задати тежи ударац Србима. У Француској и Британији 60% ста-новништва је тражило слање копнених трупа на Србију. НАТО је већ имао своју пешадију на терену, коју су чинили ОВК, армија Алба-није, британски САС, америчка Делта форс и француска Легија странаца.Уговор о предаји Косова и Метохије под окупацију НАТО пакта који су поднели Милошецићу Ахтисари и Черномирдин био је такође смишљена превара. Ахтисари се касније хвалио како су он и Черномирдин пре-варили Милошевића и поднели му да потпи-ше лажну копију предлога.Ha територији Косова и Метохије заве-ден je терор ОВК који je сада преименован y Косовски заштитни корпус. У присуству, нао-чиглед и под заштитом окупационих снага арбанашки терористи су предузели чишћење Косова и Метохије од србског становништва. Није било никакве разлике y понашању оку-патора и терориста y време Другог светског рата и сада. Резолуција савета безбедности 1244 остала je мртво слово на папиру и до данас није примењена. Рушено je и уништавано све што je србско, куће, споменици, гробови, цркве и манастири. Имамо утисак да ce историја кре-ће уназад и да ce вратило оно најцрње турско доба. Све je то рађено пред очима 50.000 вој-ника КФОР-а и представника УНМИК-а.Истог дана када су немачке снагеКФОР-а ушле y Призрен 16. јуна 1999. годинекиднапован je монах Харитон Лукић из мана-стира Светих Архангела крај Призрена, когасу наоружани припадници тако зване војнеполиције ОВК пресрели и одвели y непо-знатом правцу. Након више од годину данањегово тело je нађено близу Призрена, изма-сакрирано, без главе, са траговима свирепогмучења. Француз, шеф мисије на Косову и Метохији, Бернард Кушнер изјављује марта месеца 2000. године: "Прошле недеље смо имали на Косову девет убијених Срба, то je знатан напредак".У Меморандуму СПЦ, објављеном 2003. године стоји: "Данашњи Шиптари, са изданоги проданог од дедињских комуниста Косова и Метохије, после досадашњег паљења, рушења и уништавања више од 110 србских цркава и манастира на Косову и Метохији, хоће да сруше и искорене још и преостале Косовско-метохијска србске Светиње, те зато, и поред тенковске НАТО-заштите, стално нападају и Пећку Патријаршију и Високе Дечане и Грачаницу, тражећи да се НАТО-страже и оклопњаче повуку од њих - да "не срамоте нашу демократију"! (42. ст. 13)По целој покрајини настављен је терор над Србима, убиства, киднаповања и прого-њења. "Нико од киднапованих Срба, од тада до данас, није пронађен, нико од прогнаних није враћен у свој дом или своје радно место, нико од злочинаца није ухваћен,, а и кад је касније понеки арбанашки терориста ухва-ћен, бивао је брзо ослобођен, "због недоста-тка доказа"! Утисак је био очигледан: да су одговорни у НАТО и другим међународним форумима једноставно препустили Шипта-рима да изврше своју освету, а и да протерају што више Срба, да би се тако дошло до "етнички чистог" Косова, то је до смањеног броја србског и другог неалбанског становни-штва, те се тако прејудицирало будуће "ре-шење" Косовског питања, у смеру апсо-лутног преовладања и мајоризације Албанаца. То су показали и својим једностраним и пристрасним радом сва тројица Високих пре-дставника УН-а и остале структуре УНМИК-а, које су споро успостављане, и за Србе су биле и до данас остале не ефикасне и неправедне. Јер, уз све присуство НАТО-а и УНМИК-а, испражњени су од Срба градови: Призрен, Пећ, Клина, Урошевац, Гњилане, Витина, скоро цела Метохија, и многа дотада мешовита насеља на Косову." (42. ст. 59)Специјални известилац Уједињених на-


ција за људска права на простору бивше Југо-славије, Јиржи Динстбир изјављује 12. јула1999- године у Приштини "да на Космету по-стоје терористичке групе и мафија чији успонтреба спречити, јер he, уколико се о неучини, завладати јужном србском покраји-ном. Боравећи на Космету уверио сам се дана подручју Призрена и Пећи има многобанди из суседне Албаније и да су чак стиглииз Америке да овде профитирају." У Центру за мир и толеранцију у При-зрену изјављено је 26. јула 1999. године да је од доласка немачког мировног контигента до тог дана у Призрену спаљено више од 250 србских кућа, а око 7000 србских станова опљачкано и насилно усељено. Неки Срби из Призрена су препознали известан број Арба-наса у немачким униформама и у саставу немачке војске.Специјални изасланик УН за Космет, Карл Билт, у отвореном писму међународној јавности упозорио је свет да Арбанаси на Косову и Метохији спроводе етничко чишће-ње од Срба. Он каже: "Не може се избећи утисак да је у току намерно организована кампања за циљем да се Космет етнички очи-сти од преосталих Срба."Алберто Дини изјављује: "Срби су жртве етничког чишћења на Косову, што се види из последћег извештаја Високог Коме-саријата УН за избеглице на Косову. Срби су затворени у својим кућама и терорисани, не-мају приступ јавним службама, као ни центрима за дистрибуцију хуманитарне помоћи. Наставља се протеривање Срба, насиљепоприма карактеристике систематске кампа-ње, на шта указује и податак да су Србипринуђени да пре истеривања потпишудокумент којим уступају своје власништвоАлбанцима. Морају се предузети што енерги-чније акције да би се онемогућило насиље надСрбима." Тако 8. септембра 1999. године лондо-нски "Фајненшел Тајмс" пише: "Шеф цивилне администрације УН на Косову данас ће од Савета безбедности УН затражити подршку за свој контроверзни план о формирању "Косовског заштитног корпуса" у који би ушли и припадници сепаратистичке ОВК."Само за прве три године од доласка окупационих снага на Косову и Метохији су регистрована 5.782 напада на Србе, у којима је убијено 978 особа.После доласка окупационих трупа са Косова и Метохије је протерано 238.000 Срба и 62.000 Карасрба (Рома). За прве две године окупационе власти протерано је укупно ЗбО.ООО неарбанаса са Косова и Метохије. И док се терор и даље спроводи, од Њујорка до Брисела прича се о демократским изборима, о мултиетичности, о стандардима итд. Арба-нашка мафија новцем одбивеним од трговине дроге плаћа поједине америчке политичаре који подносе Конгресу резолуцију за резолу-цијом за независност Косова. Дотле се у Хагу суди свим Србима који су имали какву улогу у одбрани земље од агресије, свим војним и полицијским командантима без разлике, суди се као ратним злочинцима. То је класични вид освете, зато што их нису успели победити на бојном пољу и што су смели и знали како да се бране.У Србији марионетске власти хапсе и гоне оне који су заслужили највећа признања и одликовања. Хоће да униште дух србског витештва и сваку вољу за одбрану.Некима се журило, као на примерНемачкој и њеној Европској унији, да што предоврше уништење свега србског на Косову иМетохији и прогласе другу шћипетарскудржаву на србској територији. Припремљен је17. март 2004. године када је требало да семасовним терорисичким налетом уништи свесрбско на Косову и Метохији, па да се потомпрогласи независност. главни организатор 17.марта био је Самедин Џезаири, Арбанас унемачкој служби. Иза тог погрома стајала је


Немачка, али не сама, него и Европска унија.Контигенти свих земаља Европске уније, осимИталијана, гледали су скрштених рука србскесветиње у пламену, паљевину србских кућа иубијање и прогоњење Срба. У присуству окупационих снага досада је спаљено и разорено преко 150 србских храмова, већином важних историјских споме-ника. Такво варварство људска историја не пами. Преостали Срби живе у гетоима горим од оних у којима живе Индијанци у Америци. А пуна су уста Европљана и наших "Евро-пљана" у Србији, о Студији изводљивости, о путу у Европу на два или три колесека, тако да би Косово и Црна Гора били независне државе, и о Еврорегијама. Лицитација траје колико генерала треба да пошаљемо у Хаг, као ратне злочинце, да би смо добили Студију изводљивости. Има и оних, некад главних ДОС-оваца, који нам саветују да иселимо и оно мало преосталих Срба са Косова и Метохије да би смо били брже примљени у Европску унију. То значи да је то главни услов да би били примљени. И дошла је та Студија изводљивости у којој се Косово не помиње. Него се предлаже независнос Косова у четири етапе. Европска унија предлаже ревизију Дејтонског споразума и уништење Републике Србске, а истовремено гура црно-горске мафијаше да изврше одцепљење Црне rope од Србије. То је најмања цена коју Срби требају да плате да би им одобрили статус колоније. С обзиром да је Србија у центру Европе, несхватам у коју то Европу треба да идемо. Јели то у ону обновљену Свету Римско-Германску империју? Да би смо били добри кандидати треба да прихватимо пут на три колосека и испоручимо што више генерала. За економију нас нико и не пита, јер то и није услов. Како би и могао бити када је у тој империји пукла њена водећа еко-номија - Немачка, која сада има око седам милиона незапослених.Грци су у ом европском рају толико срећни да се сваког дана демонстранти туку са полицијом по Атини због незапослености и скупоће. Нека они задрже ту њихову Студију изводљивости, хвала им на таквој понуди, она није прихватљива.

АРБАНАСИ - ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИ ПРОБЛЕМИзмеђу свих народа у Европи, Арба-наси се могу издвојити као један посебни и од свих различит народ, заправо као један фено-мен. Народ који у последња три века живи и делује потпуно различито од свих европских народа. Народ коме само по крволочности и бестијалности у мучењу жена и деце и неза-штићеног становништва личе Хрвати, али не и по другим особинама.Пре објаве рата 1912. године, између Србије и Турске, Арбанаси су упали у вра-њски округ и побили жене, децу и старце доКОЈИХ Су ДОШЛИ. На почетку рата Арбанаси су на Мерда-рима истакли беле заставе у знак предаје. Када је србски поручник Милан Поповић кренуо према њима, мирно, да по правилима рата прими предају, они су отворили ватру и убили њега и његову пратњу.Ево још једног примера њиховог мора-ла. Када се једна србска чета повлачила према Јадранском мору, њих 60 војника са неколико официра. Свратили су у манастир Св. Марка Коришког више Призрена 26. новембра 1916. године, ради краћег одмора. Ту су их опко-лили Арбанаси Кабашани и када су на "бесу" да им се неће ништа догодити, предали ору-жје, Арбанаси су их све поклали. Двоје старих Срба Призренаца, који су једини тада били у манастиру и били сведоци овог злочина: Косту Ђорђевића (60) и бабу Митру (80), исти Арбанаси су убили и бацили низ стене у провалију Коришке реке. Манастир Св. Марка су потпуно опљачкали, манастирске зграде порушили, a саму цркву оскрнавили и уна-карадили, уништавајући иконостас и старе фреске, и такође гроб Симе Игуманова При-зренца, великог народног добротвора, поло-мили су и оскрнавили.Митрополит Вићеније и његов ђакон Цветко Нешић, који су ноћу 23. новембра 1915. године одведени из Призрена за Уроше-вац, где су 25. новембра везани жицом за бан-дере и поливени бензином и живи спаљени.Сви србски свештеници на Косову и Метохији у току Првог светског рата су поби-јени, а цркве и манастири пљачкани, паљени и рушени. То се поновило и у току Другог светског рата.Код Арбанаса су се сачували остаци родовско-племенских заједница са великим породичним задругама. Ове заједнице су се сачувале на селу, док је по градовима, где је утицај ислама и шеријата, дошло до извесних промена. Арбанаси стварно признају само њихово племенско обичајно право. У основи тог племенског обичајног права је крвна осве-та. То изазива препреке примени позитивног грађанског права. Арбанашко обичајно право се ослања на три норме: крвној освети и кућном притвору, положају жене и свемоћи господара


куће. Крвна освета је код њих очувана до данас без икаквих промена и она се изводи по начелу талиона, крв за крв, глава за главу, крв за образ. Крвном осветом се наплаћују и мноди дугови, као омица жене, крађе и неизмирене обавезе. Најчешћи наста-нак крвне освете су блуд и родоскрнављење. У начелу крвна освета је јавна, али има их и тајних. Страх од крвне освете је толико велики да постоји установа кућног притворасвих мушких особа из куће. У кућном при-твору нађу се понекад и цела братства. Док притвор траје, мушке особе угрожене осве-том несмију се кретати изван својих кућа. Притвореници наизменично држе стражу. Женидбени пријатељи из других племена морају да им обрађују поља и изводе стоку на испашу. У време док ја ово пишем стигла је вест из Лондона, објављена у "Дејли теле-графу", да због крвне освете на Косову и Метохији и у албанији сада има преко 650 породица у кућном притвору. Кућни притвор може бити прекинут посредством чувара бесе. Дозвола за прекид се назива бесом. Ко прекрши ту бесу бива обавезно убијен. Ако се постигне нагодба о помирењу, то се назива -мирење крви. Ако се крвна освета плати у новцу, то се назива - крвнина. Крвнина се плаћа обично у златном новцу, накиту и драгоценостима и обично је врло висока.Према арбанашким обичајима који су још увек на снази, женске особе немају право на стицање својине и наслеђе, а немају право ни на личну слободу. Жена се купује обичним уговором и она је као и било који други пре-дмет или стока, власништво купца. Цена жене је обично половина крвне освете. Редак је случај да она може да утиче на избор њеног купца. Продају их људима које никад у животу нису ни виделе. Продају их врло младе, па тако има сличајева да девојку од 15 година продају човеку од 50 година па и старијима. На скуповима жене се држе у одвојеним просто-ријама и по летњем времену оне морају да се забраде у мараме и обуку манти-ле. Жена код Арбанаса није ништа друго до обичајна робиња. Нема раскида купопродајног уговора, као што нема ни раскида брака. Сваком мушкарцу који прими у кућу отерану жену без одобрења мужа (купца), прети крвна освета. У кући жене живе одвојено и недоступно погледу мушких особа изван куће. Да би се жена везала за мужа, настоји се да она буде што чешће трудна, како би трудноћа и деца њу одвојили од жеље за другим човеком кога она воли. То је један од узрока високе стопе наталитета, која код Арбанаса у Србији достиже 32 промила, што је највиша стопа наталитета на свету. Жене се сматрају "њивом која рађа децу мужу".Отерана жена нема никаквог права нити имовине. Она може да се поново уда само ако јој то бивши муж дозволи. Продајом женске деце родитељи долазе до знатних добитака, па што их имају више на продају тим боље за њих. И то је један од разлога високог наталитета.По србским законима жене су равно-правне са мушкарцима, али Арбанаси те зако-не не поштују. У време Југославије нико их није на то нагонио.Господар куће код Арбанаса није само домаћин, у србском смислу те речи, њихов тако звани "зоти" је бог у кући, који има право да бије и убија. Он је наоружани господар, судија и извршитељ. Он жени мушке особе и удаје женске особе у кући. Може развести брак сваког мушкарца у кући по својој вољи. Он купује и продаје, држи благајну, наређује како ко да се понаша, исповеда укућане као католички попови, даје привремене дозволе за слободу кретања, опрашта крвне дугове. Он прави злочиначке планове и одређује ко he бити њихов извршилац.Арбанашко обичајно право, које је код њих увек испред сваког другог права, чини од њих народ неспособан за савремене културне и цивилизацијске токове. О антицивилизациј-ским деловањима савремених Арбанаса пре-нећемо приказ из Хорватове књиге. "Репе-ртоар малтретирања и насиља, према Муха-меду Кешетовићу, јест бесправна жетва са-зрелих усева, искључивање струје и воде, спречавање и недозвољавање наводњавања обрадивих површина, забрањивање напасања стоке у планинама. Све то допуњено је атаци-ма на верска и национална осећања, као што су: скрнављење цркава, манастира и споме-ника јунацима из протекла два светска рата, рушење надгробних споменика и скрнавље-ње гробова, насртања на манастирска имања. Следећи корак који је допуњавао замисао о стварању неподношљиве атмосфере, као ме-тода насилног протеривања... био је психо-лошка тиранија у ширењу непријатељства и мржње. То се огледало у ширењу парола као што су: 'Побијмо гадове', 'Срби, идите с Косова', 'Вешајмо шкие', 'Доле србски уљези'. У посебну скупину издвојио бих насиља над децом и старцима, скрнављење гробова и тровање бунара. Тако нешто не раде обични криминалци, а потпуно је страно патрија-рхалном моралу. и злочинци, које сваки народ сматра посебно ниским и недостојним, указују да се разара патријархални морал и да се ствара стање аномичности (безакоња), које погодује разбуктивању најнижих страсти.... Миленко Каран упозорава на карактеристи-чне промене у понашању: 'Има случајева освете над децом што је, колико јуче, био тежак прекршај обичајноправног система вредности... Најтеже огрешење о Законик (Лекин) и сисем вредности који он заговара, у нашим данима су насртаји на богомоље и силовање жене, нарочито силовање женске деце." (40. ст. 150)У часопису Теорија (3-4) 1987. Ђорђе Вуковић пише: "У местима у којима су у већи-ни, Албанци примећују


дозирани терор и стварају осећање сталне несигурности... Силују кога стигну, удате жене и девојке, старице и девојчице од десет година. Силују свуда, на јавним местима, аутобуским стани-цама, чак и у болничким колима."Атанасије Урошевић је дуго проучаваоАрбанасе на Косову и Метохији и у вези њихо-вог племенског уређења каже следеће:.-* "О пореклу Арбанаса говори и њиховоприпадништво арбанашким фисовима (пле-менима). Фисни, односно племенски живот се није могао образовати у равничарским кра-јевима где је увек могло бити какветакве вла-сти, већ у тешко приступачним планинским крајевима где се утицај власти не oceha, где су унутрашњи и спољашни односи на њиховим територијама уређују и обављају по утврђе-ним неписаним законима." (49. ст. 4)

NOEL MALCOLM KOSOVOУ време када је Атлантски пакт при-премао напад на Србију 1998. године учињен је напор да се и на историјском пољу нешто објави и то је била историја Косова, која he послужити у опште пропагандне сврхе за оправдање агресије. Писац је Ноел Малколм, човек који се већ био доказао у таквим посло-вима са једном Историјом Босне, пре нато-вског напада на Републику Србску.Није потребно прочитати целу Малко-лмову књигу да би се добио прави утисак о којој врсти литературе се ту ради. Све је речено и објашњено у предговору другом издању, који обухвата петнаест и по стра-ница, писаном 28. априла 1999. године, што значи у време саме агресије.Одмах на почетку писац каже да је његова намера "да оспособи Србе да добију тачније знање о историји покрајине и крити-чнији однос према неким њиховим национа-лним митовима... Једног дана, тако и тако, Србима he бити потребно да начисто заврше са њиховом историјом; ја се надам да ће се неки од материјала потребних за будуће разумевање моћи наћи у овој књизи." Писац каже да ми Срби у ствари не знамо праву историју Косова и Метохије и да he он да нас подучи. Тако од њега подучени ми требамо да променимо однос према неким нашим наци-оналним митовима. Очита алузија на Косо-вски бој и Немањићку Србију. А онда долази најужаснија мисао која се може изрећи на рачун једног народа, а то је - да ће Србима једног дана бити потребно да се одрекну своје историје. Одавно је постављено правило да -ако хоћеш да убијеш један народ, убиј прво његову историју. Он у ствари трежи да се Срби одрекну својих права, својих предака, свега оног што их чини нацијом, уствари да се одрекну сами себе, па he онда наићи на разу-мевање од стране оних које овај писац пред-ставља. То није ништа друго него позив на културни геноцид и потом на нациоцид.Потом у овој вајној историји писац оби-лно понавња сву ону антисрбску пропаганду коју смо слушали из натовских пропагандних центара, пре, за време и после агресије. Тако да то цело дело добива обележје једног про-пагандног политичког памфлета. Ту се наводе догађаји и подаци који се никад нису десили и који су чист производ натовске пропагандне машине, као на пример да су Срби од априла до септембра 1998. године потпуно уништили преко 300 албанских села на Косову и Мето-хији и да је 300.000 становника протерано са својих огњишта. Онда да су србске снаге протерале само за две недеље у априлу 1999. године 850.000 Албанаца. Пошто их није ни било више од тог броја, то би значило да ни један једини није остао на Косову и Метохији. Ето то је интелектуална и научна објекти-вност господина Ноела Малколма. Арбанашке терористе представља као малте не хуманитарну организацију и да је Роберт Галбард погрешио што их је сврстао у терористичку организацију. Онда каже да је 9. марта 1998. године тако звана Контакт Група састављена од САД, Русије, Британије, Француске, Немачке и Италије, далаулиматум Слободану Милошевићу, да у рокуод две недеље промени политику у односу наОВК. Као да је Слободан Милошевић изазиваоОВК и да не треба то више да ради, или као даје ОВК била под његовом командом? После тако дугачког предговора у комеје писац просипао клевете Срба у вези сасавременим догађајима, написао је и једандугачки увод од осам и по страница у коме јенаставио исто тако бљутаву и лажну пропа-


ганду против Срба, у односу на раније исто-ријске догађаје. Ослобођење Старе Србије иМакедоније 1912. године приказао је каоколонијалне ратове какве је водила Францу-ска у Алжиру. Масовно насељавање Арбанаса на Ко-сово и Метохију у 17. веку и велика сеобаСрба 1690. године су за нашег писца пригоднеизмишљотине. : Када човек овако прилази чињеницама и на овај начин поставља ствари, а претендује на неку објективност, онда заиста испада смешан. А он претендује да и нас Србе поду-чи правој историји?!У предговору и уводу Малколм нам је показао своје праве намере и сврху писања његовог дела и никакав даљи коментар није потребан. Ради пуноће слике ми ћемо се осврнути и на даљи текст његове књиге.Прво што он жели да истакне јесте да смо ми Срби досељеници, а Арбанаси старо-седеоци, тако да испада да смо се ми досе-лили у арбанашку земљу као уљези, да смо ми отели њима њихову имовину. Тачно обра-тно од истине и доказаних чињеница. У тој замени теза он није никакав изузетак, то исто раде и људи из САНУ и са наших Универзитета. Неколико генерација то пона-вља као рефрен, обучени и васпитавани назаверенашкој литератури. Они су добродошли оваквим писцима као Малколм, да сена њих позову и да им они служе као путоказ,што и он то обилно чини. Ево како то он пакује. "Први велики напад Словена десио се средином Јустини-јанове владавине. У 547. и 548. они су упали на територију Косова и стигли тако далеко до Драча на северној албанској обали." (ст. 23)Овде је само пола навода тачно, па да видимо о чему се ради. Цар Јустиниан је и сам био пореклом Србин, из Пећи, чије је крште-но име Управда. Он се заносио плановима обнове Римског царства у његовим некада-шњим границама. Да би то постигао, морао је покорити неколико независних држава и у првом реду Србију. У Србији је тада владао обновитељ независне Јадранске Србије од 490. године, цар Оштроило Свевладовић. Јусти-ниан је сазнао да се Оштроилов син Свевлад налази са војском негде у савременој Слове-нији, па се одлучио да на препад нападне главни град Србије - Скадар. Јустиниан шаље 535. године свог војсковођу Мунда, који је важио за потомка хунског вође Атиле и нала-зио се на месту заповедника ромејске војске на Дунаву. Мундо је дошао са војском до Скадра и затекао цара Оштроила ван града, у прањи само своје малобројне гарде. Оштро-ило није хтео да се преда нити да бежи, него је постројио своју гарду и примио битку са бројном ромејском војском. Ту су херојски изгинули цар и његова гарда. Мундо није опседао Скадар, нити га је могао брзо освојити, па продужи даље кроз Србију у правцу Далмације.Када је принц Свевлад сазнао шта се догодило, сјурио се с војском у Далмацију и у првој бици разбио Мундову војску. У тој бици погинуо је Мундов син Маврикије, па је ожа-лошћени Мундо, да би осветио сина, прику-пио већ једном разбијену војску и дао и другу битку у којој је био поражен и погинуо. Тако се кажу испунило неко чувено пророчанство о погибији Мунда и његовог сина. Рат између Ромејског царства и Србије трајао је 13 година и обе стране су имале своје савезнике. Тако је 548. године цар Свевлад позвао у помоћ Србе из Дачке Србије, у којој је владао његов стриц Брусило. Једна велика војска је прешла Дунав, опустошила ромејску територију све до Цари-града и опсела Цариград. Пред овом опасно-шћу Јустиниан је пристао на мир са Србијом. Цар Свевлад је дао земљу свим ратницима из Дачке Србије који су хтели да се населе у Јадранској Србији. То су неке незналице или намерни фалсификатори приказивали као наводну "сеобу Словена".Овакво историјско знање какво госпо-дин Малколм излаже у овој књизи биће и сувише мршаво да би испунио своју намеру да нас Србе подучи о историји Косова. Али ми му не споримо да он има још по неко добро запажање као на пример. Позивајући се на немачког балканолога Густава Вајганда наво-ди његово мишљење да су Арбанаси морали живети негде у унутрашњости, далеко од обале Јадрана, јер у њиховом језику све су речи за рибу, чамце и обалску опрему стране речи. То је тачно јер су они живели као сто-чари на планинама и нису имали додира са морском обалом. Овоме се може додати и његово запажање на страни 35. где изнооси да Арбанаси имају своје речи за биље на високим планинама и чобанске називе, док за биље из равница немају.Онда је ту прича како Срби нису имали државу нити владара, него само неке мале жупе и локалне жупане. Између тих разних празних прича омакло му се и једно при-знање које је вредно помена. "У деветом веку народ који је говорио словенски прекривао је већи део садашње северне Албаније." (ст. 24) Па наравно, ко је


други могао да ту буде осим Срба, Арбанаси нису још били дошли.Малколм хоће да буде стручњак за језик и филолог и ево како то он ради. "Ако је словенски језик био раширен на Балкану како се десило да се подели на србо-хрватски и бугаромакедонски." Њему није познато да је у средњем веку србски и бугарски био један исти језик, који је у ствари србски усвојен од Бугара, као што је то случај са Хрватима у 19. веку. Појава македонског језика датира тек од комунистичке власти у Србији. А онда каже да смо ми усвојили латинска имена за Ниш, Наисус, Липљан, Липенион и Скопље, Скупи. За ова два последња имена није потребно бити класични филолог да би се одмах видело да су то србска имена које су Латини погре-шно изговарали. А што се тиче Ниша, нису га ни Латини звали Наисус, то је име тако дато негде у средњем веку, а стара србска Низа се и код латина зове Нисум. За господина Малколма важи она стара србска изрека: "Што идеш крај Мораве кад незнаш да пливаш". Господину Малколму се ипак једна ствар мора признати, а то је да је неми-лосрдно нокаутирао наше академике, кад на страни 28. каже: "Албанци се први пут појављују у историјским белешкама 1043. године, када се албанске трупе појављују у борби уз Грке, у војсци побуњеног византи-нског генерала." Е па ту смо, истина се ипак не може сакрити.Ту је још један важан податак који Малколм даје не знајући о чему се ради. Да је знао сигурно га не би дао. То је да су Нормани Роберта Гвискарда, који су запосели Драч и Белиград 1078. године убацили у поему о Роланду помен "Албани" што се односи на једно мсто или околину управо севроисточно од Драча. Назначено место је тачно Белиград који се на латинском зове Алба полис или Албанум. Ако ни због чега другог, вредело је осврнути се на ову књигу само збод ова два податка.Што се тиче пропаганде да су Арба-наси илирског порекла, Малколм не стаје иза тога, него каже да је њихово порекло мисте-риозно. Наводи и румунске приче о могућем рашком (трачком) пореклу Арбанаса, зато што они имају нешо заједничко са Власима које Румуни присвајају и хоће да их прикажу као стари народ. Малколм изгледа није знао да су Арбанаси и Власи били заједно сточари у Србији кроз цео средњи век. Живели су зајдно, једни поред других, на катунима, па су морали имати неке додире. Што се руму-нских писаца тиче, ове њихове приче су засноване исто толико колико и њихово лати-нско порекло. Они кажу да су не само Латини него директно Римљани. Као да ми не знамо да je император Аурелиан повукао 274. године све латинско живље из Дакије, преко Дунава. Па нису се ваљда ти Латини, који су остали у Србији, претворили у бумбаре и прелетали Дунав да би од њих настали Румуни.Малколм се на његову несрећу опет меша у филологију где на страни 29. тумачи како је турско Арнаут настало од Арбанас. То њему личи једно на друго, а не зна да је Арнаут арапска реч, а Арбанас србска.На страни 34. он покушава да објасни савремено србско име Скадар од латинског Скодра. Ту је он у праву, али незна име тога града пре римског освајања - Сарба или Сорба од којег је настало латинско Скодра. Тај "поносити град Сардоник", како каже Стефан Дечански, има тврђаву која се зове Росаф. Имена града и тврђаве су из пре римског времена и оба имена су у духу старе србске традиције.Исто тако су се добро угрували Малко-лм и неки његови преходници по питању како се очувао језик Арбанаса. Немајући другог доказа смислили су једну причу о Бесима која такође нема утемељења у исто-рији. Напомиње како је тобоже епископ Никита из Ремезијане, у четвртом веку, покрстио племе Беса испод Родопа. Те да су Беси имали хришћанску службу на свом матерњем језику. Па да су се, можда, Беси преселили у деветом веку у северну Албанију и ту донели свој језик који је, ето, сада арбанашки. Пошто су се Арбанаси доселили два века касније, нису нам објаснили како су они усвојили језик Беса за свој. Пошто су Беси дали име Босни, где се доказују као Срби,како су онда они могли дати језик Арбанасима. А што је још горе за ове писце у Енциклопедији Британики за Никиту стоји да је он: "подигао духовну музику на виши степен код Срба." Било би им боље да су консулто-вали Британику. Малколм на страни 41. говори о наста-нку писмености код Словена и каже да су два брата Ћирило и Методије направили два пи-сма "ћирилицу и глагољицу." Додуше, он није у томе изузетак и многи други су тако говори-ли. Само што нису знали да је све до 16. века глагољица називана "Кириловка" то јест ћири-лица, па нам недостаје раније име за садашњу ћирилицу, уколико имена два писма нису замењена. Колико те приче данас изгледају детињасте када имамо пред собом београ-дско-винчанско писмо, Законик из Срба (Ксантоса), Велесову књигу и друге писане документе на србском језику, настале и до четири хиљаде година пре Ћирила и Методија. Наука не стоји у месту, а ти људи као да ништа не прате и излажу се сатирућем подсмеху.Прича како је Немања узео Косово од Византије нема никаквог значаја у односу на Арбанасе. Граница између Србије и Византије померана је врло често и у великим пома-цима. У деветом веку Србија је имала у своме саставу цео Пелопонез, а не само Косово.


У целом свом делу Малколм подржава арбанашке ставове и уважава њихову пропа-ганду, јер је то главна намена дела да подржи њихове захтеве. У томе је најдаље отишао, по питању терора над Србима, због савезнишва са Аустријом 1690. године. На страни 163. описује тешко стање раје на Косову и Метохији после уласка татарске коњице и намерног терора. Раја је била толико опља-чкана и прогоњена да су људи морали јести коње и псе. Нигде он не каже да су Арбанаси били ударна песница у том терору над Срби-ма и да су се баш тада масовно доселили на Косово и Метохију. То се види и по именима племена која су дошла из Арбанона и данас су врло бројни на Космету, као: Бериша, Келменди и Шаље. Када је султан издао фирман о обустави убијања раје у марту 1690. и помиловање у септембру исте године оно се односило само на рају између Ниша и Београда и није обухватало Косово и Метохију.Дакле, Малколм није упознат са арба-нашким терором над Србима, али "зна" шта је писао Лав Бронштајн (Лав Троцки) у кијевским новинама, као комунистички про-пагатопр, о наводним злочинима Срба и Бугара 1912. год. Није му право што је према попису становништва 1921. године нађено 288.900 Арбанаса на Косову и Метохији. Хтео би да прикрије чињеницу што су на Косову и Метохији врло бројни Арнауташи, то је потурчени и поарбанашени Срби. Арнауташи нису етнички Арбанаси него декларисани и на њима се не може заснивати арбанашко етничко право.Историја Косова од Ноела Малколма је, као што смо на почетку напоменули, полити-чки памфлет за оправдање агресије Нато пакта на Србију. Све екстремне арбанашке тезе су заступљене и брањене па се не може говорити ни о каквој објективности. Понека корисна чињеница, што се у њему налази, доспела је ту више случајно и из непознавања њеног правог значаја. Са овим пристрасним делом Малколм нас је само још једном уверио да таквима као он не можемо веровати да имају добре намере према Србима.

P E Ш E Њ EHa Косову и Метпхији постоји сукоб историјског и етничког принципа у решавању националног и територијалног питања. Сукоб та два принципа најизразитији је у случају израело-палестинских односа. Све до Првог светског рата и Вилсонових тачака, изразиту превагу је имао историјски принцип, а од тог времена уважава се и етнички принцип. Зато треба све анализирати, ускладити и предло-жити правилно решење.За Србију, Косово и Метохија су под окупацијом НАТО пакта, а не под контролом УН. Ништа не мења ствар споразумно разме-штање снага УН на том простору, јер је тај споразум био изнуђен ултиматумом НАТО пакта, што је правно исто што и заузимање територије у току рата. Заузимање територија у рату сматра се по међународном праву бесправно и неважеће у погледу очувања тих територија. То се не може решити без једног међународног мировног уговора. Косово и Метохију су окупирале трупе треће стране, а не једне од страна у сукобу, што не може бии него привремено.Прво што треба да се уради јесте вра-ћање целокупне територије Косова и Мето-хије под суверенитет државе Србије и заво-ђење реда и закона. Око 200.000 Арбанаса који су дошли после окупације покрајине из Албаније треба да се врате својим кућама.Пошто Срби не могу имати поверења у Арбанасе и њихову власт, а ни Арбанаси не желе да буду под непосредном србском вла-шћу, мора се наћи решење да могу несме-тано да живе једни поред других. То је изводљиво само на један начин, то је да се Покра-јина издели на србске и арбанашке делове, по општинама, према стању од пре агресије и према распореду главних србских верских храмова. То не може бити подела ни према којој правој или кривој линији, него нешто што би личило на шаховску таблу. Терито-рија треба да се дели на нивоу општина. Не би било битно на ком делу Покрајине се налази чија општина. На арбанашким пре-делима, Арбанаси требају да добију најширу могућу аутономију, да имају све осим војске, дипломатије и Устава. Србски предели треба-ју да буду укључени у Србију као њена норма-лна територија, општине.Тако ће бити задовољено право једних и других и моћиће мирно живети једни поред других и привредно сарађивати по сопстве-ном нахођењу. Свако друго, до сада предло-жено решење, неодрживо је и имаће улогу временске бомбе.Потпуно подржавам предлоге СПЦ, изнете у Меморандуму, које овде преносим."1. Да се потврди став Србског народа и Цркве, и унесе и у нови Устав државе Србије; да нико и никада нема право да се одрекне Косова и Метохмје као неотуђивог дела територије Срб-ског народа, Србске државе и Србске Светосавске Цркве, те да се испоштује до караја принцип неповредивости и непроменљнвости државних граница, гарантованих међународно прмзна-тим правним државоправним актима, а и резолуцијом Савета Безбедности бр. 1244, која гарантује целовитост и суве-ренитет државе Србије на Косову и Метохији. Косовскометохијску свету земљу и њене Светиње и њен стра-дални народ, нико нема право да изда, прода или истргује за било какве поло-жаје или интервенције.


2. Да се сместа зауставм страдањеи етничка дискриминацмја Србскогправославног народа на Косову и Мето-хији, опсанак и обезбеђење свих којмсу на Косову и Меохмји осталта; њиховупуну слободу кретања и рада, и свадруга права, као што су право личнесвојине и имовине, пуноправно, а неформално учешће у власти Косова иМетохмје, своје школе, болнице, култу-рне центре, као и међународну идомаћу државну моралну и матерм-јалну помоћ.3. Да се омогући повратак свихпрогнанмх и расељених лмца, посебно230.000 Срба, који већ 5 година не могуда се врате својим домовима, и осталогнеалбанског живља на своја огњишта,без одуговлаченва и разноразних изго-вора, и њихово пуно обезбеђење, слобо-ду кретања и рада и међународну идомаћу државну помоћ. Овај повратакможе да почне одмах са већ обећаними припреманмм повратком Срба у селаЈБевошу, Сигу, Брестовник и Бело Пољеу околини Пећи. Такође да се омогућмповратак свих оних којм су под разнимпритисцима били прмнуђенм да напу-сте своје домове током и након Другогсветског рата, а желе да се врате на својаогњишта.4. Да се пронађу и ослободе свипреживели, киднапованм, а и да се на-ђу, мскопају и људскм достојно сахранекости свмх убијених у овим трагичнимгодинама.5. Да се заустави варварско руше-ње и скрнављење православних цркаваи гробља на Косову и Метохији, обве-збеди омување живих манастира шцркава, којм су од велмке народне,општељудске и религиозно културневредностм, као и да се Србској право-славној црквм омогућм обнова пору-шених Светиња м манастира, т несме-тан духовни м пастмрскм рад свеште-нства.6. Да се заштити од неконтролн-сане приватизацмје земља која је тре-нутно у друштвеном власништву, акоја је незаконито и без стварне накна-де одузета Србској православној цркви,након Другог светског рата, као и да сепокрене процес реституције одузете


земље или одговарајуће компензације.Србија као држава нема будућности безСтаре Србије, без Свете Земље која се зовеКосово и Метохија. Све правне и демократскеметоде у повраћању те земље под сувере-нитет Србије морају бити до крајности исцрп-љене. Ако се деси да не превлада право, негонасиље, морамо и према насиљу иматиодговор. .,-.: ,,Мортон Абрамовиц, један од водећих албанских лобиста у Америци, одговара на новинарско питање: "Шта би могло да про-мени приступ Запада у решаваћу статуса Косова"? - "Нажалост, насиље. Жао ми је што то кажем. To ce не може променити y кратком року. Важно je одмах дати више моћи Албанцима y трасирању њихове буду-ћности."Па када je то тако, што важи за једне -важи и за друге! Оно што нам на силу отмете,силом ћемо повратити кад - тад.

И С П О Л 3 A •■■•'■-• . 1. Michael Ataliota: CORPUS, ЅCRIPTORUMHISTORIAE BYZANTINAE, Weber, Bonn 1853.2. Stefanq Polio and Arben Puto: THEHISTORY OF ALBANIA, Routledge & Kegan,London, Boston and Henley 1981."Origin of Albanian.The Byzanine writer of the eleventh century, Michael Attaliae, describing the revolt of the Byzantine Duke of Sicily, George Maniakes, reports that this genleman coming from Italy, disembarket in 1043 in Dyrrachium with troops consisting of Romaioi and of Albanoi.." (Page 37)The formation of the Albanian people: "In the eleventh centuri the Byzantine historian, Michael Attaliote, mentions the Albanians (Albanoi) for the first time as participating in the military revolt fermented by the General George Maniakos against Constantinopole in 1043." 3. James Baker M.A.: TURKEY IN EUROPE,Cassell Peter & Galpin, London 1877. "By it they are called Skipetar, which means mounaineer... There is anoher Albania (modern Daghestan) in the Caucasus, and some writers consider hat the inhabitants were one and the same people as their namesakes in Turkey. It iz certain that there is a great resemblance between the Toskers of Albania and the Cirassians of the Caucassus."4. J-C. Hobhouse Broughton: A. JOURNEY THROUGH ALBAN, M. Caret and son, Philadelphia 1877."In the year 1270, the coast was invaded by a small body of Catalans, in the service of Charles of Anjou, which laid siege to Arnoot Beli-grat, or the city of the White Albanians.." (Page 117)5. Stavro Skendi, Mehmet Beqiraj, George Bossy,Fred Pisky, Qemal Vokopola: ALBANIA, F.Preager, New York 1956."The expansion of the Serbs during theMiddle Ages brought about an ineresting symbiosis.Pastoral Albanian and Vlach elements were mixedwith Slavic agriculturists. During this period,Albanians reached farther north along the coas thantoday. While the Serbs lived in settled villages inzupas (Slavic districts), the Albanians and theVlachs usually lived in shepherd villages calledcatuns." (Page 2) "After the collapse of Stefan Dusan's empire,Albania fell under the domination of local lords.


These were the product of the mountainous interiorand of the prevailing feudal systems of the invaders:Serbian in the north, Western in the cener and south,and Byzantine in the interior." (Page 4) 6. Joseph Swire: ALBANIA - THE RISE OF AKINGDOM, Arno Press & The New York Times,New York 1971."here were evolved from this period of invasions several independent Albanian principalitie ruled by foreign Princes with the consent or by invitation of the people." (Page 9) "Yet at the Congress of Berlin in 1878 Bismarck had declared impatiently: There is no Albanian nationality." (Page 3)

7. M. Edih Durham: HIGH ALBANIA, EdwardArnold, London 1909."A certain Frere Brochard in 1332: "the Latins have six cities and as many bishops: Anthibaire (Antivari, Bar), Cathare (Cattaro, Kotor), Ducledine (Dulcigno, Ulcinj), Suacinense (Svach), Scutari, and Drivasto. In these only Latins live. Outside the Walls of them are Abbanois, who have four cities. Polat Major and Polat Minor (the tribal districts of Upper and Lower Pulati), Sabbate (diocse of Sappa), and Albanie (diocese of Durazzo). These, with the six above, are under the Archbishop of Antivari." (Page 5)"The Balshas, a line of chiftains of Serb origin, formed a principality which in time included a large part of Albania ant the Zea (modern Montenegro)." (Page 5)8. Alaen Ducellier: LA FACADE MARITIME DEL'' ALBANIE AU MOYEN AGE, Institute for Balkan -Studies Thessaloniki 1981.9. Francis W. Carter: AN HISTORICALGEOGRAPHY OF THE BALKANS, Academic Press,London, York, San Francisko 1977.

10. Dr. Lazo M. Kostic: PROSTORNI RAZMESTAJSRBA U PROSLOSTII SADASNJOSTI, izdanje piscevo, Minhen 1965.11. Dr Vladan Georgevitch: LES ALBANAIS ET LESGRANDES PUISSANCES, Calman-Levy, Paris 1913.12. Ramadan Marmallaku: ALBANIA AND THE ALBANIANS, Archon Books, Hamaden 1975."Those who adopted Islam received land, andhad their taxes lowered, whereas the "raya" in subjugatedBalkan countries worked the land without the right ofownership." (Page 16) ".. .Albanian people have one of the highest birth rates not only in Europe but in entire world." (Page 39)13. Stojimir Partie: KOSOVO I МЕТОHIЈА -KOLEVKA SRPSTVA, Written and reproduced in U.S.A. 1969.14. Alex N. Draganich and Slavko Todorovich: THE SAGA OF KOSOVO, East European Monographs, Boulder, New York 1984."The Albanian quisling premier, Mustafa Kruje, visited Kosovo in June 1942 and publicly advocated the need of making Kosovo and Metohija a pure ethnic entity. The most efficient way of doing it, in his opinion, was by removing the Slavs from the area: old Serbian settlers moved out; newcomers liquidated." (Page 138)15. Јован M. Јовановмћ: ЈУЖНА СРБЦЈА, ГецаКон, Београд16. Петар М. Милосављевић: СРПСКОКОСОВО, Вук Караџић, Аделаида, Аустралија1982.17. Др TboKO Слијепчевић; СРПСКО-АРБАНАШКИ ОДНОСИ КРОЗВЕКОВЕ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ HA НОВИЈЕ


ВРЕМЕ, Искра, Минхен 1974.18. Димитрије Богдановић: КЊИГА ОКОСОВУ, Српска Академија Наука и Уметности,Београд 1986.19. Павле Џелетовић: KO СУ И ШТА ХОћЕШИПТАРИ, Боговац, Београд 1998.20. Павле Џелетовић: КАЧАЦИ, Интер-Ју-Преси Еккос, Београд 1990.21. DOCUMENTS DIPLOMATIQUES, Imprimeriede F Etat, Belgrade 1899. 22. Stavro Skendi: ALBANIA, Frederick A. Praeger,New York 1958.23. Светлана A. Плетњова: ХАЗАРИ, ИКП"Никола Пашић", Београд 1995. 24. E. Prico de Saine-Marie: LES SLAVESMERDIONAUX, Armand Le Chevalier, Paris 1874.25. Edith Pierpont Stickney: SOUTHERN ALBANIAOR NORHERN EPIRUS IN EUROPEANINTERNATIONAL AFFAIRS, 1912-1923, StanfordUniversity Press 1926.26. Stavro Skendi: THE ALBANIAN NATIONALAWAKENING 1878. -1912. Princenton University Press, Princenon 1967. "Thus was founded what was later called the "Albanian League" or the "League of Prizren". All the delegates at Prizren favored the maintenance of the sovereignty of the Sultan over Albania as a guarantee against partition, but, as the territories menaced by the forthcoming decisions of the Berlin Congress were inhabited preponderantly by Moslems, the union took the aspect of the Islamic league." (Page 38)"Less than a week after the opening of theCongress of Berlin, on June 18, 1878, a memorandumfrom Shkoder in the name of all the Albanians wasaddressed to Lord Beaconsfield, Great Britain's chiefdelegate to it. The question may be asked why thememorandum was directed to the British Prime Ministerand not to Bismarck or Andrassy. The reason was contained in the document itself. First, of all the powersEngland was most interested in not replacing the Turkishempire by a "more dreadful domnation" and regarded itas vital to prevent the Slavic advances toward theAdriatic." (Page 44).27. Владимир Дедијер: ЈУГОСЛОВЕНСКО- АЛБАНСКИ ОДНОСИ 1939-1948. "Борба",Београд 1949. 28. Robert Gordon Latham: OPUSCULA - ESSAYSCHIEFLY PHILOLOGICAL ANDETHNOGRAPHICAL. Williams & Norgate, London 1860.29. Leopold Ranke: THE HISTORY OF SERVIA, Henry G. Bohn, London 1853. 30. Don Mavro Orbini: IL REGNO DE GLI SLAVI,Pesaro 1601.31. Georges Gaulit: LA RUINE DUN EMPIRE, Paris1913.32. Guiseppe Marcotti: IL MONTENEGRO E LA SUA DONNE, Milano, 1896, СШ Podgorica 1997.


33. A. H. Sayce: RECORD OF THE PAST, Samuel Bagster, London, 1888/1892. 34. Ravenatis Anonymi: COSMOGRAPHIAOtto Zeller, Aalen 1962 35. Јован M. Јовановић: БОРБА ЗА НАРО ДНО УЈЕДИЊЕЊЕ Геца Кон, Београд.

36. Димитрмје Поповић: БОРБА ЗА НАРОДНО УЈЕДИЊЕЊЕ 1908 - 1914. Геца Кон, Београд.37. Jama Томић: PAT на Косову и СтаројСрбијиШтампарија Светозара Милетића, Нови Сад, 1913.38. Zenaide Ragozin: THE STORY OFCHALDEA, G. P. Putnam's Sons, New York, 1887.39. Јеврем Дамњановић: КОСОВСКА ГОЛГОТА, HO "Политика", 1988. Београд. 40. Бранко Хорват: КОСОВСКО ПИТАЊЕ,Глобус, Загреб, 1989.41. Центар за мир и толеранцију: ДАНИТЕРОРА, Центар за мир и толеренцију,Београд 2000.42. Светта архи јерејски сабор СПЦ:МЕМОРАНДУМ, СПЦ, Београд 2003.43. Noel Malcolm: KOSOVO, a short hisory,Papermac (Macmillan), London 1988.44. Laonicus Chalcocondylae: HISTORIAE,Patrologiae, Migne, Paris 1866.45. R.G.D. Laffan, C.F. : THE SERBS, DorsetPress, New York, 1987.46. Атанасиje Урошевић: ЈЕДНАТРАДИЦИЈА О ПОРЕКЛУ АРБАНАСА,Гласник скопског научног друштва,Скопље 1929.47. Татомир Вукановић: ДРЕНИЦА,Музеј и Народна библиотека y Приштини1998.48. Српска Академија Наука иУметности:ИЛИРИ И АЛБАНЦИ, САНУ, Београд 1988.49. Аанасије Урошевић: ЕТНИЧКИПРОЦЕСИ HA КОСОВУ ОКОМ УРСКЕВЛАДАВИНЕ, САНУ, БЕОГРАД 1987.50. САНУ: СРБИЈА И АЛБАНЦИ У XIX ИПОЧЕТКОМ XX ВЕКА САНУ, Београд 1990.51. John Cambell: THE HITTITES, JohnNimmo, London 189152. Vincentius Priboeuius: DE ORIGINESUCCESSIBUSQUE SLAVORUM,Venetiis 1532.53. Никиола Жутић: ВАТИКАН ИАЛБАНЦИ. ИКП "Никола Пашић",Београд 2000.


CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд323. 1 (=163. 41) : (=18) ) (091) 94(497.11)Деретић, Јован И.Срби и Арбанаси / Јован И. Деретић ; сапредговором Ст. Станојевић. - Београд ;Деретић, 2005 ( Београд : Симић). - 208 стр., (7) листова са геогр. картама ; 21 cm Тираж 2000. - Библиографија: стр. 201-208. ISBN 86-902775-2-8 а) Срби - Албанци б) Србија - Историја ц) Албанци - Историја COBISS,SR-ID 123115788

БЕЛЕШКА О ПИСЦУЈован И. Деретић,истраживач, научник иписац, обновитељ јесрбске историјске школе,која је била укинута послеБерлинског конгреса.Живео је 35 година у иностранству,као политички емигрант,бавећи се науком и борбомза права србског народа.По повратку у Србију наставиоје борбу и кроз политичкоделовање.Рођен је у западној Србији, Требиње.Ово је шеста књига од истог писца.

Dasic

1

Dasic

4

Dasic

5


Dasic

0

Dasic

3


Dasic

2

Dasic

Typewritten Text

Етничка карта из седмог века на којој нигде нема

Dasic

Typewritten Text

албанаца

Dasic

6

Dasic

Typewritten Text

Grands axes routiers

Dasic

Typewritten Text

de L'Albanie

Dasic

Typewritten Text

byzantine

Dasic

Typewritten Text

Главни путеви из

Dasic

Typewritten Text

византијског периода

Dasic

8

Dasic

11

Dasic

Typewritten Text

Србске цркве и манастири на Косову и Метохији

Dasic

7

Dasic

10

Documents

Јован И Деретић-Срби И Арбанаси