Ауто-мото друштво Приједор, у са-радњи са полицијом и надлежном службом Градске управе, органи-зовало је окупљање тракториста из Горњих Гареваца у склопу пре-вентивне активности „Освјетлај образ, домаћине! Означи трактор жутим ротационим свјетлом“. Ак-цији се одазвало 26 мјештана од којих је петнаест довезло тракто-ре. Мирко Бркић, секретар АМД, и Горан Гаврановић из Поли-цијске станице за безбједност са-обраћаја Приједор, указали су на значај и законску обавезу посједо-вања и кориштења жутог ротаци-оног свјетла, регистрације тракто-ра, посједовања возачке дозволе,

безбједан превоз лица и терета и придржавања правила саобраћаја када се крећу по јавним путевима. Трактористима је подијељен пропагандни мате-ријал и 15 жутих ротационих лампи.

e-mail:kozarski@prijedor.com www.rtvprijedor.com

PRIJEDOR 23. MART 2018.GODINA XLIII ¹ BROJ 2218 ¹ CIJENA 1KM

УКИНУТА ОДЛУКА О ПРОГЛАШЕЊУ СТАЊА РЕДОВНЕ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА

БОРЦИ ЗАСЛУЖУЈУ ВИШЕТРАКТОРИСТИМА ПОДИЈЕЉЕНА

РОТАЦИОНА СВЈЕТЛАЉетно рачунање временаПОМЈЕРИТИ КАЗАЉКЕЗА САТ УНАПРИЈЕД

Подручна занатско-предузетничка комора Приједор

БОЉЕ УРЕДИТИ ПОСЛОВНИ АМБИЈЕНТ Констатовано је да занатству фали знања и савремених технологија, као и лакши приступ повољним средстви-ма за инвестиције, да недостају одлучније мјере да се смање парафискални намети, нелојална конкуренција и висока администрација за мале занатлије

Специјална болница за физикалну медицину и

рехабилитацију “Мљечаница”

Да ли је борачки додатак довољан?

У ноћи између суботе и недјеље, 24. и 25. марта, пре-лази се на љетно рачунање времена. Часовнике треба помјерити за један сат унапријед, тако што се, поми-цањем за један сат унапријед, вријеме у 2 рачуна као 3. Стигло нам је и прољеће, бар календарски, јер је вријеме у уторак више подсјећало на зимско. Прољеће је наступило 20. марта, у 17.15 часова, саопштено је из Републичког хидрометеоролошког завода.

КАД ПРИРОДА УЗВРАЋА ЗДРАВЉЕМ

A-PDF Scan Optimizer Demo. Purchase from www.A-PDF.com to remove the watermark

2. 23. mart 2018. #Kozarski vjesnik#

AKTUELNO ¹ AKTUELNO

- Ovakvim akcijama, i nali~nom primjeru, `elimo daporu~imo da je za{titaizvori{ta i voda uop{te odop{teg zna~aja, jer je to najz-na~ajniji prirodni i qudskiresurs - izjavio je rukovodilacProizvodno-tehni~kog sektoraDragoslav Kabi}, uz ocjenu daPrijedor~ani piju zdravu ikvalitetnu vodu.- Prijedor~ani piju vodu izMataru{kog poqa i reni

bunara dubokih od 30 do 60metara i imamo Bogom danu,zdravu i pitku vodu za pi}e. Toteba zahvaliti i ~iwenici dase voda iz na{eg sistema, uzuva`avawe utvr|enih standar-da u toj oblasti, redovno kon-troli{e - naveo je Kabi} idodao da se velika pa`wa pok-lawa uklawawu kabastog idrugog otpada u zoniizvori{ta.- U sklopu aktivnosti povodom

Svjetskog dana voda, prije-dorski #Vodovod# svakegodine preduzima akcije~i{}ewa kabastog i drugogsitnog otpada u zonama sani-tarne za{tite izvori{tapitke vode - podsjetio jeKabi}. On je dodao da u svemu tomeo~ekuju podr{ku gra|ana, jer jedosta onih koji se neodgovornoodnose prema za{titi voda i`ivotne sredine uop{te.- Neodgovorni gra|ani odbacu-ju ovdje otpad i samim timugro`avaju izvori{ta pitkevode. Apelujem na gra|ane davode ra~una o tome gdje odla`usvoj otpad i da to ne ~ine uovim zonama, jer, samim tim,ugro`avaju izvori{ta kojimase grad Prijedor snabdijevapitkom vodom - poru~io jeKabi}.

On je pozvao inspekcijskeslu`be da preduzmu odgovara-ju}e sankcije i kaznene mjereprema nesavjesnim gra|anima

do kojih jo{ ne dopire svijest ozna~aju za{tite voda i`ivotne sredine uop{te.

Akcijom u Mataru{kom poqu obiqe`en Svjetski dan voda

OTPADU NIJE MJESTO

Mnogo posla zbog nesavjesnih gra|ana

Anga`ovana te{ka mehanizacija

R. Re~evi}

Akcijom u Mataru{kom poqu, glavnom prijedorskom izvori{tupitke vode, gdje su prikupqali sve ono {to se ne bi smjelona}i u sanitarnoj zoni za{tite, radnici #Vodovoda# u ~etvrtaksu obiqe`ili 22. mart, Svjetski dan voda

Zakqu~kom gradona~elni-ka Prijedora, ju~e je ukin-uta odluka o progla{ewu

prvog stepena pripravnosti -stawe redovne odbrane odpoplava za podru~je gradaPrijedora koja je donesena 12.marta. Vodostaj rijeke Sane u~etvrtak je iznosio 260 cm i za160 cm je ni`i u odnosu nakriti~ni vodostaj, sa tenden-cijom pada u narednom perio-du. Na bazi meteorolo{kihpredvi|awa za naredni peri-od, ne o~ekuje se nagli rastvodostaja koji bi mogao imatizna~ajniji uticaj na nivo rije-ka i doveo do poplave napodru~ju Prijedora. Obavezujuse svi nadle`ni subjekti:javna preduze}a i ustanove napodu~ju Prijedora da, u nared-nom periodu, preduzimaju svepotrebne mjere sanacije stawai otklawawa posqedicapoplave do potpune normal-izacije stawa u zonama koje subile zahva}ene poplavama -navodi se u zakqu~kugradona~elnika Prijedora,Milenka \akovi}a.

PODSJE]AMO:

U prethodnom periodu zbogvisokog vodostaja rijeke Sane,koja se izlila na podru~juTukova, Ra{kovca, Gomjenice iBrezi~ana, u dva navrata biloje poplavqeno oko 100doma}instava. Voda je u neko-liko navrata poplavila i putPrijedor - Bi{}ani, pa sumje{tani ovog prigradskognaseqa bili prinu|eni koris-titi sporedne puteve. Sve topratile su nadle`ne slu`be. Zbog visokih vodostaja iugro`enog stanovni{tva, uponedjeqak je odr`an sastanakGradskog {taba za vanrednesituacije. Gradona~elnikMilenko \akovi} rekao je daje neophodno realizovati pro-jekte koji }e, u situacijamaobilnih padavina i naglogtopqewa snijega, za{tititidoma}instva od visokihvodostaja i izlijevawa Sane.- Moramo ispraviti odre|eneprobleme sa imovinskimodnosima u dijelu nasipa koji

se nalazi u zoni iznad U{}a,Gomjenica, koji je zaustavioradove na nasipu. Imamo prob-leme u Topoliku na dijelurijeke Milo{evice, tako|eodrone o kojima smo razgovar-ali i mnogo sanacija terenazbog vode koja je napravila{tete - dodao je \akovi}.

SEDAM KLIZI[TA NA

PODRU^JU PRIJEDORA

Iako se Sana potpuno vratilau korito, na Bukovoj Kosi, uCrnoj Dolini i Jelovcu, pojav-ila su se klizi{ta koja suuznemirila stanovni{tvo. UCrnoj Dolini, zaseoku Kolar,klizi{te je uni{tilo put kojivodi do jednog doma}instva.Put }e nekako biti saniran,

ali mje{tani se pitaju {tanakon svake ja~e ki{e ilitopqewa snijega? Mnoge brineto {to se klizi{ta pojavqujutamo gdje ih nikada nije bilo.Stoga ne ~udi {to je klizi{teizazvalo zabrinutost, ne samokod porodice Kolar nego i koddrugih mje{tana Crne Doline.Nadle`ne slu`be obilazilesu teren radi procjene terena. - Radimo prvu procjenu, dajemo

prijedlog sanacije da qudimogu dolaziti do svojih imawai ku}a, a onda kada vrijeme todozvoli, odnosno qeto, kadabude mawe padavina, po potre-bi }emo pristupiti detaqnijojsanaciji - rekao je {efOdsjeka za saobra}ajAleksandar Jefti}. Na Bukovoj Kosi klizi{te je uvelikoj mjeri ugrozilo poro-di~nu ku}u Pere Mio~inovi}a.On je sa suprugom Nadom izbje-gao iz Hrvatske i 2000. godinekupio ku}u u kojoj sad `ive.Pre`ivqavaju hrane}i ne{tostoke, a ku}a koja je sad dioklizi{ta, jedini im je, ka`u,krov nad glavom.

Vodostaj na podru~ju grada i daqe opada

Vodostaj Sane 260 centimetara

UKINUTE MJERE REDOVNE ODBRANE OD POPLAVA

Sastanak Gradskog {taba za vanredne situacije

Klizi{te na podru~ju Crne Doline

I. Pekari}

UZ IZVORI[TA PITKE VODE

23. mart 2018.#Kozarski vjesnik# 3.

PRIVREDA ¹ PRIVREDA

BOQE UREDITI POSLOVNI AMBIJENTPodru~na zanatsko-preduzetni~ka komora Prijedor

Prijedor je nedavnodobio Podru~nu za-natsko-preduzet-

ni~ku komoru, u ~ijem sa-stavu }e djelovati oko3.000 preduzetnika sapodru~ja Prijedora, No-vog Grada, Kozarske Dubi-ce, Kostajnice, Krupe naUni i O{tre Luke. NakonOsniva~ke skup{tine,odr`ana je i konstitutiv-na sjednica Upravnog od-bora Podru~ne zanatsko-preduzetni~ke komorePrijedor, na kojoj je is-taknuto da su prirodniresursi veliki potenci-jal, a da poslovni ambi-

jent treba boqe ureditiza razvoj zanatstva ipreduzetni{tva na ovompodru~ju. Re~eno je da

broj preduzetnika mo`ebiti znatno ve}i, sa ve-}im brojem zaposlenihradnika. Razmatrani subrojni problemi zanatli-ja i preduzetnika sa ovogpodru~ja kao {to su: izu-zetno nizak nivo investi-cija, nedostatak inovaci-ja u zanatstvu i malompreduzetni{tvu, nedosta-tak zna~ajnih koraka uosvajawu novih tr`i{ta,nedostatak mladih istru~nih qudi koji ulazeu preduzetni{tvo. Kon-statovano je da zanatstvufali znawa i savremenihtehnologija, kao i lak{i

pristup povoqnim sred-stvima za investicije, danedostaju odlu~nije mjereda se smawe parafiskal-

ni nameti, nelojalna kon-kurencija i visoka admi-nistracija za male zana-tlije. Kako bi se unapri-jedio poslovni ambijent,Upravni odbor zahtijevada Podru~na ZPK Prije-dor bude aktivan u~esniku postupcima dono{ewapropisa o zanatstvu ipreduzetni{tvu, te da

Skup{tina i Grad 2019.godinu proglase godinomzanatstva i preduzetni-{tva na podru~ju Prijedo-ra. Zahtijevaju da se u od-re|enom roku Skup{tinai Grad pripreme i usvoje

analizu stawa i programerazvoja zanatstva i pred-uzetni{tva. Zanatlije ipreduzetnici tra`e da seukinu duple cijene komu-nalnih usluga za predu-zetnike i uredi da predu-zetnici komunalne uslugepla}aju po cijenama zafizi~ka lica. Tako|e,tra`e da se ukine komu-nalna taksa za stare i

umjetni~ke zanate, tepreduzetnike u poqo-privredi, a pove}a za su-bjekte koji nemaju ra~un ulokalnoj zajednici u kojojvr{e djelatnost. Istak-nuto je da su, formi-

rawem Podru~ne ZPKPrijedor, stvorene pret-postavke da Komora budepristupa~nija preduzet-nicima i da sada mo`euspostavqati ve}u oba-vezu Komore prema predu-zetniku i preduzetnikaprema Komori. Naplata~lanarine predstavqauslov za postojawe i ost-varivawe funkcije Komo-re, ~lanarina je propisa-na Zakonom, obavezna je iima propisane kazneneodredbe za nepla}awe, uprihvatqivom iznosu oddvije KM mjese~no. Na-platu ~lanarine trebadecentralizovati i vr-{iti na ra~un Podru~nekomore, navode u Podru~-noj ZPK Prijedor.

M. Stegi}

Konstatovano je da zanatstvu fali

znawa i savremenih tehnologija, kao i

lak{i pristup povoqnim sredstvima

za investicije, da nedostaju odlu~nije

mjere da se smawe parafiskalni

nameti, nelojalna konkurencija i viso-

ka administracija za male zanatlije

Radomir Trubarac, predsjednik Podru~ne ZPK

Prijedor

Ranko Zgodi}, predsjednikUpravnog odbora

Parafiskalni nameti spre~avaju rast plata

Sa Osniva~ke skup{tine

Za prvog pred-sjednika Podru~nez a n a t s k o - p r e -duzetni~ke komoreizabran je RadomirTrubarac izPrijedora, a za pot-predsjednike Sa{aRokvi} iz KozarskeDubice, @eqkoXaji} iz Kostajnicei Jelka Bundalo izNovog Grada. Zap r e d s j e d n i k aUpravnog odboraizabran je RankoZgodi} izPrijedora, a zawegovog zamjenikaRoman Kahvi} iz

Kostajnice.

UKINUTI DUPLE CIJENE KOMUNALNIH USLUGA

Zanatlije i preduzetnici tra`e da seukinu duple cijene komunalnih usluga

za preduzetnike i uredi da preduzetni-ci komunalne usluge pla}aju po cijena-ma za fizi~ka lica. Tako|e, tra`e dase ukine komunalna taksa za stare iumjetni~ke zanate, te preduzetnike upoqoprivredi, a pove}a za subjekte

koji nemaju ra~un u lokalnoj zajednici ukojoj vr{e djelatnost.

TIM POVODOM ¹ TIM POVODOM

4.

Р. Речевић

23. mart 2018. #Kozarski vjesnik#

Специјална болница за физи-калну медицину и рехабили-тацију “Мљечаница” често је одредиште Приједорчана, али и бројних корисника са ширег простора екс-Југославије, који, уз добру исхрану, разноврсну здравствену услугу и смјеш-тај у хотелским условима, могу пронаћи све што је потребно за успјешан опоравак и угодан одмор. Добре услуге и квали-тет сулфатно-сулфидних вода у Специјалној болници “Мљеча-ница”, потврђују Приједорчани Саво Ивковић и Душко Стојано-вић који користе смјештај у не-ким од15 савремено опремље-них бунгалова са 45 лежајева. - Долазим овдје већ четири го-дине узастопно и здравствено стање ми се, што је најважније, поправља. Особље је одлично, немам ријечи да их нахвалим, а све најбоље могу рећи и за храну и терапије које добијамо - каже Саво Ивковић. Додаје да једино жали што ка-пацитет Специјалне болнице “Мљечаница” није већи, јер би се смањио период чекања на смјештај у тој установи. - Први пут сам у “Мљечаници” и уопште у бањи. Лијепо је, намје-штај је нов, а имамо телевизију и фрижидер, све оно што на другим мјестима нема - навео је Душко Стојановић из Приједора који поручује да се пуно боље осјећа.Ријечи хвале за Специјалну болницу “Мљечаница” има и Бањалучанин Миленко Стојнић који каже да је особље добро и да му терапије и бањска вода и те како одговарају.- Љекари и медицинско осо-

бље професионално обављају свој посао. О свему и свима све најбоље, па “Мљечаницу” пре-поручујем и другима који имају здравствених тегоба - закључио је Стојнић.Бањалучанин Жељко Гаврић долазио је у “Мљечаницу” и ра-нијих година. Како каже, доста тога је реновирано и обновље-но, а ријечи хвале није штедио ни за особље. Гаврић је изразио наду да ће се више улагати у бању, јер би, како истиче, била штета да се овако нешто, кроз понуду нових садржаја и капа-цитета, више не искористи за добробит Специјалне болнице и њених корисника.

Оним што у постојећим околно-стима нуди Специјална болница “Мљечаница”, која користи ми-нералне воде старе 5.000 годи-на, задовољан је директор ове здравствене установе Драган Брдар.- Пацијенти нам се враћају из године у годину, а што се тиче квалитета воде коју користимо у лијечењу, могу рећи да је по-зната и призната и код нас и у свијету. То је дар од Бога, дар

природе и једино што нама не-достаје је квалитетна инфра-структура да, на задовољство наших корисника, у потпуности заокружимо ову лијепу при-чу - констатовао је Брдар који подсјећа да се у “Мљечаници” превенирају, дијагностикују и лијече индикована обољења и стања након повреда и траума, а, једним дијелом и стерилитет.Он наглашава да ни мото “Мље-чанице”, познат по слогану “при-рода узвраћа здрављем”, није случајно изабран, јер иза тога

стоје природа и задовољни па-цијенти. - Сам положај овог љечилишта, смјештеног у срцу природе, на сјеверозападним обронцима планине Козаре, говори да је ријеч о ваздушној бањи, а оно што нам је природа подарила, треба искористити и валоризо-вати на најбољи могући начин, на задовољство наших крајњих корисника тј. наших пацијената - категоричан је Брдар. Он наводи да је структура оних који користе услуге ове здравст-вене установе велика и разно-лика. - Имамо кориснике из цијеле Републике Српске и појачан интерес гостију из Хрватске и Словеније, а за “Мљечаницу” се зна и у Аустрији и Њемачкој. Бо-гата минерална вода далеко се прочула, па “Мљечаница” има изграђено име, а, самим тим, и добру основу за даљњи раз-вој и нове инвестиције - сматра Брдар који подсјећа на бројне новине у функционисању Спе-цијалне болнице “Мљечаница”.- То се, поред осталог, односи на собу за ручну масажу која нам доноси значајна средства на годишњем нивоу. Имамо и нове понуде кад је у питању лијечење болести кичменог сту-

ба, гдје смо направили заиста добру и профитабилну причу. Уз то смо нешто повећали и смјеш-тајне капацитете који су у овом тренутку потпуно попуњени, ра-чунајући и 15 савремено опре-мљених бунгалова - појашњава Брдар, апострофирајући резул-тате на плану смањења непро-дуктивног особља.- Прије 18 мјесеци, кад сам до-шао на мјесто директора, број запослених је, благо речено, био превелик. Било је 106 запо-слених, али смо га у том перио-ду успјели смањити за 10 посто, па сада запошљавамо 94 рад-ника са тенденцијом да њихов број, уз пуну одговорност према људима и послу који обављамо, доведемо до крајњег оптимума - наводи Брдар.

- Што се тиче резултата у фи-нансијском смислу, могу с по-носом да кажем да је “Мље-чаница” у 2017. години, након десет година, имала позитиван финансијски резултат - каже ди-ректор Специјалне болнице за физикалну медицину и рехаби-литацију “Мљечаница”.- Наш позитиван финансијски извјештај за 2017. годину, за-хваљујући уштедама и по-већању властитог прихода, закључен је са 360.000 марака

добити. Да је ријеч о битном помаку у пословању говори по-датак да смо 2016. године били у минусу од 350.000 марака - појаснио је Брдар и нагласио да се чини све да се и у наредном периоду настави у том правцу.

У Специјалној болници за фи-зикалну медицину и рехабили-тацију “Мљечаница” указују и на добру сарадњу са Фондом здравственог осигурања по-сљедњих година.- За 2018. годину, с тим у вези, добили смо коректан уговор који је у односу на 2016. годину већи за 150.000 марака. Морам, међутим, да нагласим да он, са новим, горе поменутим правил-ником, може доћи у питање, па

и наша реализација према Фон-ду, јер се бојим да на овај начин неће бити довољно пацијената да ми, у финансијском смислу, испоштујемо оно што смо пот-писали. Свјесни смо, иначе, да

новца нема довољно и да и ми морамо дати допринос стабили-зацији здравства тако што ћемо се окренути комерцијалним па-цијентима, али у овом тренутку још нисмо спремни за ту причу, јер нам треба још неко вријеме

да се реконструишемо у пуном капацитету - објашњава Брдар и додаје да им вјетар у леђа даје добра сарадња са Удружењем пензионера из Приједора.- Са приједорским пензионери-ма, на обострано задовољство , имамо добру, вишегодишњу са-радњу, а у 2018. години та је са-радња још интензивирана. Во-лио бих да и друга регионална удружења слиједе примјер гра-да Приједора и да на тај начин дају свој допринос у стабили-зацији “Мљечанице”, што ћемо као и увијек знати да вратимо гостопримством и добрим услу-гама - поручио је Драган Брдар, директор Специјалне болнице “Мљечаница”.

- Ријечи захвалности наших ко-рисника су најбоља потврда да “Мљечаница” уистину узвраћа здрављем - изјавио је извршни директор за медицинске посло-ве Миле Чеко, специјалиста фи-зикалне медицине и рехабили-тације. Чеко је нагласио да је та здравствена установа спремна и оспособљена да пружи добру и квалитетну услугу својим ко-рисницима.- Ради се о установи са вишеде-ценијском праксом. Располаже-мо са 147 кревета за пацијенте на лежању и са осам љекара специјалиста физикалне меди-цине и рехабилитације. Имамо и једног љекара који је у изради докторског рада, тако да ћемо ускоро имати и доктора наука у нашем тиму. Том сегменту при-

дајемо велики значај, јер усавр-шавање може донијети само добро у смислу побољшања квалитета и сарадње са нашим пацијентима - рекао је др Чеко не заборављајући ни тамошње сестринство и физиотерапеут-ско особље које, како истиче, има завидно радно искуство.- Његујемо мултидисципли-нарни приступ у лијечењу, а сарађујемо и са еминентним стручњацима из региона, те ортопедима и неурохирурзима Клиничког центра Бањалука који долазе као консултанти у нашу здравствену установу - додаје др Чеко, истичући добру сарадњу са Високом медицин-ском школом из Приједора.- Ми смо њихова наставно-на-учна база, па њихови студенти долазе код нас на практичну на-ставу. Већина њих изрази жељу да се овдје и запосли, што нас, у ери великог одлива медицин-ског кадра према иностранству, посебно радује, јер говори и о нашем раду, али и жељи мла-дих школованих људи да живот граде на овом подручју - навео је др Чеко.

Специјална болница за физикалну медицину и рехабилитацију “Мљечаница”

КАД ПРИРОДА УЗВРАЋА ЗДРАВЉЕМ

МИНЕРАЛНЕ ВОДЕ СТАРЕ 5.000 ГОДИНА

НАКОН 10 ГОДИНА,ПОЗИТИВНО ПОСЛОВАЊЕ

СПРЕМНИ ИОСПОСОБЉЕНИ

ПРВИ СЕРТИФИКАТ У БЕЧУ 1924. ГОДИНЕСпецијална болница за физикалну медицину и реха-билитацију “Мљечаница” почела је са радом 1987. године, а прије пар година добила је статус спе-цијалне болнице. Користи природну сулфатно-сул-фидну минералну воду са температуром од 14 сте-пени која се употребљава у виду купања у кадама и базенима, подводне туш масаже или у виду пијења и инхалација. Први сертификат о љековитости вода које користи Бања “Мљечаница” добијен је у Бечу 1924. године.

НОВИ ПРАВИЛНИК НЕКОРЕКТАНУ “Мљечаници” страхују од новог правилника којим се регулишу услуге у тој области, јер би се од првог априла, како истичу у овој здравственој установи, могли суочити са неочекиваним проблемима.- Правилник је урађен на некоректан начин и, ако буде децидно примијењен, биће оштећени пацијен-ти, а и ми, запослени у “Мљечаници”. Не желим да слутим тако црне прогнозе, али упозоравам да би наше пословање, смањењем броја наших пације-ната у односу на претходне године, могло бити до-ведено у питање, јер је листа индикација с којим се раније долазило у “Мљечаницу” преполовљена, па ћемо видјети шта ће бити у перспективи - закључио је Брдар.

Директор Драган Брдар: нови правилник некоректан

Задовољни пацијенти и љубазно особље

- Здравствено особље је добро и оспособљено, а све најбоље може се рећи и за храну, смјештај и терапије које добијамо - поручују пацијенти - У Прош-лој години добит од 360.000 марака - Мото “Мљечанице“: “Природа узвраћа здрављем”, није случајно изабран, јер иза тога стоје природа и задовољни пацијенти, каже директор Драган Брдар

23. mart 2018.#Kozarski vjesnik# 5.

DRU[TVO ¹ DRU[TVO

U organizaciji Ministar-stva rada i bora~ko-inva-lidske za{tite, u Prijedoruje u utorak odr`ana javnarasprava o Nacrtu zakona o`rtvama ratne torture. Za-kon o pravima `rtava ratnetorture, po rije~ima pred-stavnika Udru`ewa `ena`rtava rata RS i resornogministarstva, trebao bi bi-ti usvojen u narednih parmjeseci. Bo`ica @ivkovi}Rajili}, predsjednicaUdru`ewa `ena `rtava ra-ta Republike Srpske, ista-kla je da se Zakon o `rtvamaratne torture donosi usaradwi ne samo saudru`ewem koje okupqa `r-tve, nego i svim institucija-ma koje se bave ovom proble-matikom. Ona je dodala da

je, nakon 20 i vi{e godina,Republika Srpska po prviput na{la rje{ewe za popu-laciju `rtava ratne torturekoji su dosad bili uskra}e-ni za svoja prava.

- Ovim zakonom, kako jestavqeno u Nacrtu, sve `r-tve ratne torture, pogotovo`ene i djeca, mo}i }e ostva-

riti pravo na mjese~na pri-mawa po kategorijama. Bi}eoslobo|eni participacije,ima}e pravo na besplatnu

pravnu pomo}, bawskolije~ewe i sredstva zasamozapo{qavawe. Dobi}e-mo nekakva prava koja do sa-da nismo imali ni po jednomzakonu - rekla je Rajili}eva.Udru`ewa `ena `rtava ra-ta Republike Srpske tre-nutno okupqa 612 ~lanica,ali to, po rije~ima pred-sjednice, nije kona~an broj.- Mi znamo da ima jo{ na de-setine bolesnih `ena, po-sebno na podru~ju Sarajeva i

Posavine koje su danas sta-re i ne ukqu~uju se ni u ka-kvo udru`ewe. Te{ko im jedo}i i na psiholo{ku reha-bilitaciju, mnoge od wih je-dva i pre`ivqavaju. Sveone moraju ostvariti svojaprava, a to }e im omogu}itiovaj zakon - rekla je Rajili-}eva.Du{ko Milunovi}, pomo}nikministra u Resoru bora~ko-invalidske za{tite, tvrdi

da je ova oblast bila obu-hva}ena Zakonom o civilnim`rtvama rata, ali ipaknedovoqno.- Ova oblast je bila ure|enana odre|en na~in, jer je po-stojao Zakon o civilnim `r-tvama rata. Me|utim, Zakonje bio strog u smislu da jevrlo mali broj qudi mogaoda ostvari pravo po osnovutog zakona, jer je uslov bionajmawe 60 posto invalidi-teta. Javila se potreba dase ova oblast uredi na dru-ga~iji na~in i pru`i se mo-gu}nost velikom broju osta-lih `rtava ratne torture daostvare to pravo. To }e imupravo omogu}iti ovaj zakon- rekao je Milunovi}.Pravo }e, kako isti~u uUdru`ewu `ena `rtava ra-ta, imati ona lica koja buduimala dokaze o ratnoj tortu-ri. Dokazi mogu biti spisko-vi Crvenog krsta sa~iweni ulogorima, spiskovi razmjenetokom rata i poslije ili iz-vje{taji inspektora koji suispitivali civilne `rtverata.

\or|o Kne`evi}, boracprve kategorije i re-zervni kapetan Vojske

Republike Srpske, idu}e go-dine ostvari}e pravo namjese~ni dodatak. On sma-tra da iznos dodatka nijedovoqan, ali je, kako ka`e,svjestan da se daje onolikonovca koliko ima u bud`etuza ovu namjenu. Kne`evi}smatra da bi trebalo u Za-kon o pravima boraca, rat-nih vojnih invalida i poro-dica poginulih boraca uvr-stiti raniju praksu, da mje-se~ne dodatke ispla}ujupreduze}a i ustanove u koji-ma rade borci, a za nezapo-slene da se novac obezbije-di iz bud`eta.- Razumijem da bud`et RS nemo`e sve to da podnese.Predla`em da se to vratina onaj na~in kako je bilo

prije. Za{to preduze}a, jav-na i privatna, ne bi podni-jela dio tereta da ispla}ujudio bora~kog dodatka namjese~nom nivou, a da bu-d`et RS ispla}uje nezapo-slenima? Tako|e mislim daje pre{irok krug boraca ko-ji primaju bora~ki dodatakna mjese~nom nivou. To mo-raju da budu borci prve, dru-ge pa i tre}e kategorije ini{ta vi{e - kategori~an jeKne`evi}.Prema Zakonu o pravima bo-raca, ratnih vojnih invali-da i porodica poginulih bo-raca, borci od prve do petekategorije ostvaruju pravona mjese~ni dodatak kadanavr{e 60 godina, odnosnoslede}e kalendarske godi-ne nakon toga. Trenutno topravo koristi 3.058 boraca.U ovoj godini taj dodatak

iznosi broj mjeseci prove-denih na rati{tu, pomno`ensa koeficijentom 1,65. Porije~ima Mi{e Rodi}a, na-~elnika Odjeqewa za bo-ra~ka pitawa grada Prije-dora, broj onih koji ostvaru-ju pravo na godi{wi bora~-ki dodatak znatno je ve}i.- U Prijedoru trenutnogodi{wi bora~ki dodatakkoristi 4.472 borca, a visi-na isplate se utvr|uje tako{to se broj mjeseci provede-nih u zoni borbenih dejsta-va pomno`i sa koeficijen-tom 3,70. U 2016. taj koefi-cijent je bio 3,40. Dakle do-{lo je do usagla{avawa sa

z a k o -nom i pove}awa

koeficijenta. Ovo pravo seostvaruje na zahtjev stran-ke, tako da borac koji nije

p o d n i ozahtjev, ne}e ostva-

rivati bora~ki dodatak.Ina~e visina godi{weg do-datka je od 118 KM, a akoima 50 mjeseci na rati{tu,onda 185 KM - ka`e Rodi}. U Bora~koj organizaciji

smatraju da bi borci treba-li imati ve}e bora~ke do-datke i na mjese~nom i nagodi{wem nivou. Predsjed-nik ove organizacije, ZoranPredojevi}, ka`e da je izPrijedora potekla inicija-tiva za pove}awe mjese~nogbora~kog dodatka tako {tobi se ukinuo redovnigodi{wi dodatak, a svimborcima prve i druge kate-gorije dali dodaci na mje-se~nom nivou.

- Ovo nije dovoqno i trebaraditi na pove}awu bora~-kog dodatka. Inicijativana{e Bora~ke organizacijeje bila da se na mjese~nomnivou do|e do 3 KM po mjese-cu u zoni borbenih dejstava,a na godi{wem do 5 KM. Ta-ko|e smo pokrenuli inicija-tivu da se ukinu godine zaborce prve i druge katego-rije ili da se smawe godineza ostvarivawe prava namjese~ni dodatak - naveo jePredojevi}.

Grad Prijedor po mnogo ~emu, aposebno po finansijskimizdvajawima, spada u red lo-

kalnih zajednica koje u Republi-ci Srpskoj predwa~e u podr{cikulturnom amaterizmu.

Ovo je potvrdila na~elnicagradskog Odjeqewa za dru{tvenedjelatnosti Mowa Kasalovi}, ko-ja isti~e da je Grad Prijedor, potim izdvajawima, a rije~ je o stohiqada maraka za kulturni ama-terizam u ovoj i pro{loj godini,ispred Bawaluke. - Sa sigurno{}u mo`emo re}i dasmo jedna od vode}ih lokalnihzajednica u Republici Srpskojkoja izdvaja toliki iznos sred-stava za razvoj amaterizma u kul-turi, ~ak i vi{e od gradaBawaluka - navela je Kasalovi}e-

va. Svaki program dru{tava, kojaokupqaju blizu 1.900 aktivnih ipoma`u}ih ~lanova, u prosjekufinansira se sa 348 maraka. - U 2017. godini dru{tva su imala288 nastupa i 3.763 probe, afir-mi{u}i Prijedor i na doma}oj iinostranoj sceni - dodala je Kasa-lovi}eva koja isti~e tendencijurasta broja ~lanova u kulturno-umjetni~kim dru{tvima. - U 2016. godini zapa`eno je da je~lanstvo dru{tava bilo mawe zanekih 13 odsto, ali je taj trendzaustavqen pro{le godine, kadasmo u kulturno-umjetni~kim dru-{tvima imali 63 ~lana vi{e - na-vela je na~elnica gradskogOdjeqewa za dru{tvene djelat-nosti.

- Na{e ~lanstvo je vi{e negozadovoqno odnosom Gradskeuprave i Odjeqewa za dru{tvenedjelatnosti prema na{em dru-{tvu i kulturnom amaterizmu

uop{te - rekao je sekretar SKUD-a #Dr Mladen Stojanovi}# Neboj-{a Aleksi}, ilustruju}i to podat-kom da su lani, iz gradskog buxe-ta, podr`ani sa 16.000 maraka.

- To, me|utim, nije sve. Grad fi-nansira i grijawe, {to je jako ve-lika stavka, a osim toga, povre-meno dobijemo vanredna sredstvaza gostovawa i prostor Sportskedvorane kad organizujemo nekena{e manifestacije - pojasnio jeAleksi}. Grad Prijedor, da podsjetimo, imadvadesetak kulturno-umjetni~kihdru{tva i udru`ewa od kojih sutri pod imenom #Kozara#. Tu su iUdru`ewe likovnih umjetnika iUdru`ewe #@ene u umjetnosti#, ana ovda{woj kulturnoj sceni dje-luju i dru{tva #Vila#, #Dr Mla-den Stojanovi}#, #Osman Xafi}#,#Milan Egi}#, #Omarska#, #Sani-~ani#, #Brdo#i #^igre#.

@ENE I DJECA DOSAD NISU OSTVARILI NIKAKVA PRAVA

BORCI ZASLU@UJU VI[E

ZA KULTURNI AMATERIZAM 100.000 KM

Javna rasprava o Nacrtu zakona o pravima `rtava rata

Da li je bora~ki dodatak dovoqan?

Grad Prijedor predwa~i pred Bawalukom

R. Re~evi}

P. [.

P. [.

Udru`ewa `ena `rtava rata Republike Srp-ske trenutno okupqa 612 ~lanica, ali to ni-je kona~an broj. - Ima na desetine bolesnih`ena koje su danas stare i ne ukqu~uju se niu kakvo udru`ewe. Te{ko im je do}i i napsiholo{ku rehabilitaciju, mnoge od wihjedva i pre`ivqavaju - rekla je predsjedni-ca Udru`ewa Bo`ica @ivkovi} Rajili}

U KUD-ovima oko 1.900 aktivnihi poma`u}ih ~lanova

Bo`ica @ivkovi}Rajili}, predsjednica

Udru`ewa `ena`rtava rata RS

Na podru~ju Prijedora, pravo na mjese~ni

bora~ki dodatak ostvaruje 3.058 boraca,

dok na godi{wem nivou to pravo ima

4.472 boraca. U Bora~koj organizaciji

Prijedora smatraju da je sada{wi iznos

bora~kog dodatka, i na mjese~nom i na

godi{wem nivou, premalen i da bi treba-

lo tra`iti rje{ewe za wihovo pove}awe

- Ova oblast je bila ure|ena na odre|enna~in, jer je postojao Zakon o civilnim `rtva-

ma rata. Me|utim, Zakon je bio strog u smislu da jevrlo mali broj qudi mogao da ostvari pravo poosnovu tog zakona, jer je uslov bio najmawe 60posto invaliditeta. Javila se potreba da se ovaoblast uredi na druga~iji na~in i pru`i semogu}nost velikom broju ostalih `rtava ratnetorture da ostvare to pravo. To }e im upravo

omogu}iti ovaj zakon - rekao je Milunovi}.

\or|o Kne`evi},borac prve kategorije

Predojevi}: ukinutigodi{wi dodatak, a

borcima prve i drugekategorije dodati na

mjese~nom nivou

Rodi}: usagla{avawesa zakonom i pove}an

koeficijentREVIZIJA BORA^KOG STATUSA

U Bora~koj organizaciji Prijedora isti~upotrebu za revizijom bora~kog statusa, jersmatraju da, jo{ uvijek, ima dosta onih kojisu dobili statuse boraca prve i druge kate-gorije, a ne zaslu`uju to. Po wima, borcetreba podijeliti u tri kategorije:prvoborce, borce iu~esnike rata.

Sa javne rasprave

TIM POVODOM ¹ TIM POVODOM

6. 23. mart 2018. #Kozarski vjesnik#

Подршка малим, средњим и старт-ап предузећима

ГРАНТОВИ ЗА ИНОВАТИВНЕ ИДЕЈЕ

М. Стегић

Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа и Агенција за еко-номски развој града Приједора „ПРЕДА-ПД“ одржали су у Приједору презентацију 2. јавног позива за додјелу бесповратних средстава пословним субјектима који имају иновативне пословне идеје, про-изводе или услуге. За старт-ап бизнис грант је 10.000 евра, а за микро, мала и средња предузећа 30.000. Привредници су задовољни што могу аплицирати за овакве развојне пројекте. - Мислим да се процедура може појед-ноставити и смањити удио личног ка-питала, да не буде пола-пола, већ да привредници дају једну трећину или четвртину. Генерално, ово је нешто што има перспективу и много значи - рекао је Милан Балабан из предузећа „Инстало-Комерц“. Грант средства обезбијеђена су кроз „Challenge to Change“ - Ц2Ц програм који проводе Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа и Сарајевска регионална развојна агенција „СЕРДА“, а

финансијски подржава Шведска агенција за међународни развој и сарадњу - Сида. За те потребе обезбијеђено је око три милиона евра, појаснио је Маринко Жукић, директор Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа.- Ради се о подршци иновативним идејама и на тај начин желимо да смањимо незапосленост, а нашу привреду учинимо конкурентнијом. У пројекту могу да уче-

ствују и предузећа из Шведске и наша предузећа која могу да комбинују пројек-те заједно са предузећима из Шведске - навео је Ђукић.Привредници су имали прилику да до-бију основне смјернице о томе које усло-ве требају испунити да би се пријавили на овај јавни позив. - Желимо да информишемо предузећа са подручја Приједора о средствима која су доступна за њихове иноватив-не пројекте. „ПРЕДА“ се укључује у ре-ализацију оваквих активности како би допринијели економском развоју града. Свака информација која може помоћи унапређењу пословања је веома бит-на - рекао је Саша Каралић из Агенције „ПРЕДА“. Рок за подношење апликација је 10. април. Апликанти морају обезбиједити минимално властито учешће од 50% укупне вриједности предложеног пројек-та.

З. Ј.

Привредници задовољни Пројектом

Округли сто у Центру за социјални рад Приједор

ЗБРИЊАВАЊЕ ЛИЦА СА ПОТЕШКОЋАМАУ МЕНТАЛНОМ ЗДРАВЉУ

- То је проблем који је евидентан не само у Приједору, него и шире. Центар за со-цијални рад овим лицима пружа одређе-ну помоћ и подршку, а посебно тамо гдје изостане подршка породице - рекла је директор ЦСР Приједор, Милена Мио-драговић. Статус социјално медицинске установе “Јакеш”, једине овакве врсте у РС, прије пар година промијењен је у ЈЗУ Болница за хроничну психијатрију Модрича, а бо-равак пацијената је ограничен на двије године. Центар за социјални рад је по-

средник у поступку збрињавања ових лица у установе социјално-медицинске заштите. Правник у приједорском Цент-ру за социјални рад, Госпа Сајак, објас-нила је поступак.- ЦСР, на основу приједлога љекара спе-

цијалисте, подноси приједлог за смје-штај лица у Болницу за хроничну пси-хијатрију Модрича. Комисија за пријем разматра наш захтјев и након што буде одобрен пријем, лице се уврштава на ли-сту чекања. То и јесте проблем, зато што се та лица, након што се одобри пријем, и даље налазе у породици или су пре-пуштени сами себи. Чекања су дужа, јер су капацитети попуњени - појаснила је Сајакова.Пацијенти са потешкоћама у менталном здрављу лијече се на Одјељењу психија-трије Болнице “Др Младен Стојановић”. На Геријатријском одјелу приједорског Дома за старија лица, тренутно је смје-штено 58 корисника, а у највећој мјери ради се о лицима са психичким сметња-ма. Закон о заштити лица са менталним поремећајима, који је у примјени од 2004. године, потребно је ревидирати у односу на искуства из праксе, став је грађана. Једна од предложених измјена односила

би се на изјашњавање пацијента о при-станку на болничко лијечење, ако се па-цијент налази у растројству и агресиван је.

Збрињавање лица са потеш-коћама у менталном здрављу представља велики проблем, не само у нашој локалној зајед-ници, већ и на подручју цијеле РС, речено је на скупу у Прије-дору

Са Округлог стола

Међународни дан социјалног рада

ПРОМОЦИЈА СОЦИЈАЛНОГ РАДА У ЗАЈЕДНИЦИ

Сваке године, трећи уторак у марту, ре-зервисан је за обиљежавање Међуна-родног дана социјалног рада. Ове годи-не, тема је промоција социјалног рада у заједници. Тим поводом, прије-дорски Центар за социјални рад у уторак је поставио инфо-пулт на Тргу мајора Зорана Карлице, на којем су се грађани мо-гли боље инфор-мисати о значају социјалног рада за појединца и друш-твену заједницу.- Ово је наш допри-нос обиљежавању овог дана, али то се не завршава само овим чином, већ се наставља кроз многе друге планиране активности. Прије свега се мисли на теренски оби-лазак наших корисника, организовање округлих столова, али ту су и бројне друге активности - рекла је Милена Ми-одраговић, директор Центра за социјал-ни рад Приједор. Она је нагласила да, уз подршку Градске управе, успијевају да задовоље основне потребе лица која долазе у Центар како би пронашли по-моћ по разним основама. Општа економ-ска ситуација у друштву, нажалост, није повољна, што многе грађане доводи у тешку егзистенцијалну ситуацију. То се, заједно са другим факторима, и те како

одражава на функционисање појединца, појашњава социјални радник у овој уста-нови Драгана Савић Пешевић. - Задатак социјалног рада је да у сваком

човјеку или групи, па чак и широј зајед-ници, пронађе ресурсе са којима треба радити. Све то радимо заједно с клијен-тима. Сарађујемо са грађанима како би предупредили неке проблеме, то јест како би радили на побољшању стандар-да њиховог живота и рјешавању пробле-ма који их могу снаћи - навела је Савић Пешевић.Из Центра за социјални рад Приједор упутили су честитке свим својим колега-ма поводом Међународног дана социјал-ног рада.

З. Ј.

Међународни дан социјалног рада установљен је 1983. године од стране Свјетске федерације социјалних радника. Основна идеја била је промоција значаја социјалног рада за појединца, породицу и друштво. Поред тога, жели се скренути пажња на те-жњу ка остваривању социјалне правде у друштву.

Подизање свијести о професији социјалног рада

ПЕТИЦИЈА ЗА РАД АПОТЕКЕ У НОЋНИМ САТИМА

Неформална група грађана покренула је, прошлог петка, на штанду на цент-ралном приједорском тргу седмодневну петицију за успостављање дежурне апо-теке за рад у ноћним часовима.- Ово је грађанска, а никако политичка иницијатива, проистекла из чињенице да смо на друштвеним мрежама евиден-тирали преко 600 порука да Приједору недостаје дежурна апотека - изјавио је Иван Бегић, активиста у локалној зајед-ници, истичући да је то питање, посред-ством једног одборника, делегирано и у овдашњи парламент.- Циљ нам је прикупити потписе грађана Приједора и свих оних који у њега дола-зе, јер ми се јављају и људи из Кикинде који љети бораве у граду, а не могу доћи

до дежурне апотеке. Мислим да ће ло-кална заједница препознати ову грађан-ску иницијативу и да ће удовољити на-шем захтјеву - оптимиста је Бегић. Подршка успостављању дежурне апо-теке у Приједору стигла је и од Драшка Станивуковића, одборника у бањалучкој Скупштини, који сматра да је то сврсис-ходна иницијатива у корист грађана.- Бањалука има дежурну апотеку и могу да посвједочим колико је то важно за све грађане којима затреба лијек, некад у 12 навече, у два или у пет ујутро, а ви то никада не можете да бирате. Град који има 100.000 људи са околином, и те како треба једну дежурну апотеку - категори-чан је Станивуковић.

Р. Речевић

На штанду за потписивање петиције

ZA SVAKOG PONE[TO ¹ ZA SVAKOG PONE[TO

7.23. mart 2018.#Kozarski vjesnik#

Сјећање: Мари-Анри Бел Стендал, француски писац

ПРЕТЕЧА РЕАЛИЗМА На данашњи дан, 23. марта 1842. године, у Паризу је умро Мари-Анри Бел, познатији под

псеудонимом Стендал, фран-цуски писац чија се дјела сма-трају претечом реализма.Стендал је рођен 23. јануа-ра 1783. године у Греноблу, Француска, а добар дио живо-та провео је у Италији, гдје је написао већину својих дјела. Његови најпознатији рома-ни су „Црвено и црно“, напи-сан по истинитом догађају из новинских хроника, дјело „Расправа о љубави“ и роман „Пармски картузијански мана-стир“ који се сматра једним од најузбудљивијих љубавних романа у француској и ев-ропској књижевности. Бројна Стендалова дјела објављена су тек послије његове смрти, јер је живио у доба романтиз-ма, па његова реалистична дјела нису била цијењена у то вријеме.Кад се Наполеон прогласио за цара, Стендал је именован за првог конзула у Италији, а као занимљивост из његове биографије је податак да се

прикључио Наполеоновом по-ходу на Москву и био свједок његовог пораза.

1842. - Умро Анри Бејл Стендал, француски писац.1861. - Уједињена Италија формирала прву Владу.1910. - Рођен Акиро Куросава, јапански филмски режисер.1918. - Гигантски њемачки топ “Дебела Берта“ бомбардовао Париз с више од 100 км раздаљине.

1950. - Основана Свјетска метеоролошка организација.1954. - Рођена Весна Чипчић, позоришна, филмска и ТВ глумица.2001. - Руска свемирска станица „Мир“ завршила петнаестогодишњу мисију у свемиру.2008. - Умро Борис Дворник, хрватски глумац.2011.- Преминула Елизабет Тејлор, енглеско-америчка глумица.

PRIJEDORSKI INFORMATOR

Информације 1185Тачно вријеме, температура 125Полиција 122, 232-811Хитна помоћ 124Ватрогасци 123Такси 231-755Општина 245-120, 245 100Туристичка организација 243-030Аутобуска станица 240-150 Градски превоз 484-723 Жељезничка станица 211-021 Метеоролошка станица 232-285 Кино “Козара” 211-258, 211-259 Градска читаоница 211 477

КОМУНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА Водовод 237-718Топлана 231-779 Електродистрибуција 233-031 УСТАНОВЕБиблиотека 211-324 Позориште 211-116 Музеј 211-334 Галерија 213-305 Болница 238-411 Суд 211-420 ХОТЕЛИПриједор 234-220 Монумент 483-777, 490-555АПОТЕКЕКозара 231-202 Шеснаести мај 242-860Апотека “Јереза” 213-222

Апотека “8. март” 239-581 Апотека “Урије” 239-130, 239-131 Др Ступар 212-850

Приједор - Бањалука: 5:21, 7:34, 15:58, 19:35.Приједор - Нови Град: 8:39, 20:45. Приједор - Добрљин: 16:46

Приједор - Бањалука: 5:30, 5:45, 6:15, 6:50, 7:10, 7:25, 7:35, 7:50, 8:30, 8:50, 9:00, 10:00, 10:30, 10:55, 11:30,12:35, 14:00, 14:30, 15:15, 17:00,17:15, 18:00.Приједор - Сански Мост: 6:30, 7:35, 9:40, 10:30, 12:40, 13:40, 15:40, 16:05,

17:45, 18:40.Приједор - Нови Град: 6:15, 6:30, 7:25, 8:30, 10:20, 11:30, 12:30, 13:30, 13:45, 14:00, 15:00, 16:00, 17:50, 18:05, 19:30. Приједор - Козарска Дубица: 6:40, 12:50, 14:40, 15:10, 15:50, 17:40, 19:00, Суботом: 12:50, 15:10,15:50, недјељом: 12:50, 15:10Приједор - Београд: 6:30, 7:55, 9:45, 12:15, 19:30, 19:55 и 22:00.Приједор - Нови Сад: 9:30 (сваки дру-ги дан), 15:45 преко Хрватске,19:00 за Зрењанин, 23:30 за Кикинду Приједор - Сарајево: 5:30. Приједор - Загреб: 5:30, 8:00, 10:00, 10:30, 15:00. Приједор - Задар: 7:30.Приједор - Љубљана: 12:30 (17:30 недјељом)

МУЗЕЈ КОЗАРЕ Изложба “ФотоГрафикеВиде Брђанин” од 22. 3. - 15. 4.СПОМЕН-КУЋА СТОЈАНОВИЋА Стална поставкаГАЛЕРИЈА 96Изложба “Радови на папиру”Слободан Кнежевић Аби

Од 22. до 28.3.у 18:00 сати филм “Петар зец”, у 20,00 филм “Пацифик Рим”

VOZOVI

AUTOBUSIKINO #KOZARA#

ИСТОК И ЗАПАД Зима, зима, е па шта је?!

Нама је хладно откад знамо за хладни рат између Истока и Запада.

„МАЛЕ“ ПАРЕ Кажу да Меси и Роналдо играју само за своју душу.

... А мало и за „мале“ паре!

ШТА ТРАЖЕ? - Шта траже млади у политичким партијама? - пита један

читалац.Ех, шта?! Јаку везу и препоруку за прво запослење.

ЦАР ТРАЈАН Кад се сахрањује истина, нико ништа не наплаћује.

... А био би то бизнис над бизнисима.

ЗАДЊИ ЕКСЕРСвечано објављујемо да је приватизација друштвеног

капитала „одсвирала своје“. Разграбљено је све до задњег ексера.

БАР ДОТЛЕ Родитељи би морали да се стрпе, па да живе што дуже.

Бар дотле док им остарјела дјеца не престану тражити џепарац.

IZLO@BETELEFONI

Р. Р.

NA DANA[WI DAN

Ослушкује:Радомир Речевић

ТРЕЋЕ УХО

Поштовани читаоци! Уколико желите да учествујете у наградној игри емисије „У добром друштву“ Телевизије Приједор, која се емитује сваког четвртка од 20:30 часова, потребно је да изрежете купон и пошљете на адресу: ИПЦ „Козарски вјесник“ ул. Саве Ковачевића 15 или га лично доставите на благајну наше медијске куће. У свакој емисији извлачимо недјељне награде, а сви купони који пристигну до краја серијала (средином јуна) наћи ће се у бубњу за извлачење главне награде: веш машине. Купоне обавезно пакујте у мале коверте.

НАГРАДНИ КУПОН ЗА ЕМИСИЈУ „У ДОБРОМ ДРУШТВУ“

Наградна игра емисије „У добром друштву“

КУПОН 11

Име и презиме

Адреса

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИВОДОРАВНО: 1. Бразилски фудбалски клуб, 9. Чешко-њемачка ријека, 10. Воћна срж, 12. Врста папагаја, 14. Путања, правац, 15. Рав-нотежа, 17. Апетит, 18. Кисеоник, 19. Супрот-ност између два појма, 21. Грчко слово, 23. Врста плина, 24. Ознака пречника, 25. Марка аутомобила, 27. Ауто мото савез (скр.), 28. Пето и 10. слово ћирилице, 29. Име кошарка-ша Величковића, 31. Једно чуло, 32. Тропско подручје, 33. Украсни детаљ на завјесама, 34. Полумајмун на Малајском архипелагу. УСПРАВНО: 1. Мочвара, 2. Узак појас уз рије-ку, 3. Осушена зрна тијеста, 4. Прво слово, 5. Фран Пилепић, 6. Острво у Канади, 7. Проте-ин у житарицама, 8. Будност, 9. Радник у ла-бораторији, 11. Дјечије глисте, 13. Врста угља, 16. Грчко слово, 20. Туристичка организација Сарајево (скр.), 22. Спарина, 26. Који припа-да Иви, 28. Атлетски реквизит, 30. Надимак бубњара Ивандића, 31. Фудбалер Жорж, 33. Двадесето и 17. слово ћирилице, 35. Састав-ни везник.

Р. РечевићРјешење из прошлог броја: колибица, море, пласт, ускок, Анка, театар, кеш, а, нападати, цс, ритер, р, Инс, Рас, га, јантар, тат, агент, Кими, антилопа.

Цјењенији послије смрти: Анри Бел Стендал

„Црвено и црно“ међу најпознатијим Стендаловим дјелима

DRU[TVO ¹ OGLASI

8. 23. mart 2018. #Kozarski vjesnik#

KREDITIza penzionere

Kupujte na rate do 12 mjeseciBez kamate i učešća

Kupovina robe na rate moguća je za sljedeći asortiman:tehnika, kućni tekstil, auto oprema, namještaj,sezonska roba, motori, bicikli, sprave za fitnes, igračke, posuđe i proizvodi iz aktuelnog projekta lojalnosti.

Za korisnike Fonda PIO RS

0800 50 243Više informacija potražite na prodajnom mjestu ili putem besplatnog info broja:

КВАЛИТЕТНЕ ИГРАЧКЕ ЗА ПРАВИЛАН РАЗВОЈ ДЈЕЦЕДјечији вртић “Радост”

У Дјечијем вртићу “Радост”, играјући се, малишани стварају свијет маште. У тај свијет одрасли ријетко имају вре-мена, а и воље, да се врате. У посјети приједорском вртићу сазнали смо чиме се играју и како, захваљујући игри, на-предују дјеца вртићког узраста. Чет-ворогодишњи Вања, објаснио нам је са којим се играчкама највише игра. - Са аутићима, авионима и камионима, а најдражи ми је авион. - испричао нам је Вања.Т р о г о д и ш њ а Мила воли докто-рицу Плишко, а највише се игра коцкицама. Вас-питачица Наташа Родић добро зна које су играчке и игре најпри-хватљивије међу малишанима. У непуне три деце-није, радила је са свим узрастима. - Када је у питању узраст од три и четири године, дјеца воле по-кретне игре, а и дидактичке игре, конструк-тивне, игре улога и симболичке игре - ис-причала је васпитачица Наташа Родић. У јасличком узрасту најбитније су так-

тилне играчке, као што су звучне, које буде дјечија чула. Старији узрасти воле слагалице док коцкице обо-жавају дјеца свих узраста. - Они коцкицама сами праве своје играчке. Рецимо, дјеца воле да праве аутиће, ави-оне и обожавају тиме да се играју. За игру улога најдра-

же су им луткице. Дјеца воле природне материјале и многи васпитачи их ко-ристе за прављење играчака - рекла је психолог у вртићу, Ружица Станић.

Акценат је на квалитетним играчка-ма које нису лако ломљиве, тако да су дјеца сигурна у игри. Дјеца Вр-тића “Радост” играју се квалитетним играчкама посебних произвођача. - Ту имате и дидактичке, и играчке које имитирају улоге одраслих, као што су мале кухиње. Постоје универзалне иг-рачке типа лопте или коцкица, слагали-ца, што на различите начине користе сви узрасти. Већина других играчака за које ћете ви, као родитељ или корисник, про-читати на амбалажи два плус три, могу се користити и за остале узрасте - нагла-

сила је директорка Дјечијег вртића “Ра-дост” Гордана Јекић.

Игра је најбитнији дио живо-та сваког дјетета и доприно-си његовом интелектуалном, когнитивном и емоционалном развоју. Било да је ријеч о пла-стичним, меканим или играч-кама од природних материјала - све су прихватљиве у свијету игре и маште

ЛУТКЕ НАШИХ МАМА И БАКА

“Лутке наших мама и бака” пројекат је који ће бити реализован у приједорском вртићу у наредном периоду, а све да би се сачува-ле од заборава старе играчке којима су се дјеца некада играла. Малишани ће има-ти прилику да праве разне играчке којим су се играле њихове маме, очеви и баке.

И.Пекарић

Игра као најбитнији сегмент одрастања

Наташа Родић, васпитачица Вртића “Радост”

Мила, три године: - Највише се играм коцкицама

Вања, четири године: - Најдражи ми је авион

Акценат је на квали-тетним играчкама које нису лако ломљиве, тако да су дјеца си-гурна у игри. Дјеца Вртића “Радост” иг-рају се квалитетним играчкама посебних произвођача.

Станић: - У јасличком узрасту најбитније су тактилне играч-ке, као што су звучне, које буде дјечија чула. Старији узрасти воле слагалице, док коцкице обожавају дјеца свих узраста.

9.23. mart 2018.#Kozarski vjesnik#

REPORTA@A ¹ REPORTA@A

Приједорчанка Тања Латиновић израђује папирне декорације

Иако запослена и мајка једне добре бебе Анђелије, у хобију је пронашла прилику да свима представи своју креативност, али и да развесели људе око себе, а посебно малишане и њихове родитеље. Слободно вријеме испуњава правећи декоративне позадине од папира. - Све је почело прошле године, када смо крстили нашу кћерку. Имала сам жељу да то буде посебно, пошто смо се мој супруг

Драган и ја са Анђелијом први пут ост-варили као родитељи. Имала сам визију шта бих хтјела, а пошто ми то нико није могао испунити, одлучила сам да ствар узмем у своје руке. Радила сам сама и на слављу су сви били одушевљени - прича Тања. У кућној атмосфери, док проводи врије-ме са мужем и кћеркицом, Тања се по-свећује свом хобију. Претежно су то цвјетне или тематске позадине, како

каже, поступак рада зависи од тежине, а то је углавном до пет дана.- Анђелија је права беба поред које имам времена за себе и за израду декорација, а велика подршка ми је и породица, која ми помаже када је потребно. Декорације израђујем сама, пустим машти на вољу, а када су финесе у питању, морам да признам, супруг ми помаже - додаје она. Тања истиче да се воли осјећати корис-ном, помагати старијима и дјеци, те се због тога, једноставно, морала покрену-ти. Ручни рад је неизмјерно вриједан, јер њене марљиве руке раде то са пуно па-жње и љубави. - Рад са дјецом ме испуњава. То је најљепши посао на свијету. Као васпита-чица морам да будем креативна у свом послу, у сваком смислу. Када је мој хоби у питању, велику олакшицу у осмишља-вању нових идеја ми је донио мој посао. Ја, иначе, нисам љубитељ понављања - каже Тања. Она је свој хоби претворила у посао, покренувши мали породични бизнис. Отворила је Беби-шоп “Машница” у При-једору, гдје наши суграђани, поред уникатних деко-рација за славља, могу пронаћи све за своје мали-шане. Тања воли да усрећи некога

својим рукотворинама, а свима препору-чује да ако имају неки таленат, да га не запостављају и да се посвете ономе што воле.

УНИКАТНИ ДЕТАЉИ НА СВАКОМ СЛАВЉУ

М. Стегић

Идеја и креативности у животу наше суграђанке Тање Ла-тиновић (28) никада не мањка. Ту црту је, каже, повукла од мајке, а још више усавршила као васпитачица у Дјечијем вртићу “Радост”, гдје заиста има од кога да учи

У кућној атмосвери, док проводи вријеме са мужем и кћеркицом, Тања се по-свећује свом хобију. Пре-тежно су то цвјетне или тематске позадине. - Декорације израђујем сама, пустим машти на вољу, а када су финесе у питању, морам да приз-нам, супруг ми помаже - додаје она.

Прва Тањина декоративна позадина Савршена декорација и за свадбена весеља

Незаобилазан детаљ на рођенданским слављима

10. 23. mart 2018. #Kozarski vjesnik#

DRU[TVO ¹ DRU[TVO

U okviru akcije "Loan", slu`beniciPolicijske uprave Prijedor u srijedu su napodru~ju grada li{ili slobode lica inici-jala K.G. i K.S. iz Prijedora, za koje sesumwa da su du`i vremenski period vr{ilikrivi~no djelo zelena{tvo i time o{tetiliveliki broj gra|ana. Pored dvojice Prijedor~ana, slobode jeli{eno i jedno lice na podru~ju Br~koDistrikta, inicijala M.T, koje jeosumwi~eno za isto krivi~no djelo, re~enoje na konferenciji za novinare. U toku jekriminalisti~ka obrada nad navedenimlicima i pretres stambenih prostora,rekao je na~elnik Policijske upravePrijedor, Dalibor Ivani}. - U pitawu je specifi~no krivi~no djelo.Praksa je pokazala da veliki brojo{te}enih gra|ana to ne prijavquje. Stogaovim putem pozivam sve gra|ane koji sueventualno o{te}eni ovim krivi~nim

djelom, da to prijave policiji u Prijedoru -rekao je Ivani}.Na~elnik Sektora kriminalisti~ke poli-cije, Goran Mikanovi}, tvrdi da suprikupqeni zna~ajni i brojni dokazi opo~iwenim krivi~nim djelima u sferizelena{tva.- U toku kriminalisti~ke obrade,utvrdi}emo okviran ili ta~an iznos {tetekoja je nastupila ovim krivi~nim djelom i, uzavisnosti od toga, Tu`ila{tvo }e i}i sakvalifikacijom za to krivi~no djelo -dodao je Mikanovi}.Akciju "Loan" izveli su pripadnici Upraveza organizovani i te{ki kriminalitetMinistarstva unutra{wih poslovaRepublike Srpske i Policijske upravePrijedor, u saradwi sa Okru`nimtu`ila{tvom Prijedor.

UHAP[ENI OSUMWI^ENIZA ZELENA[TVO

Akcija "Loan" Policijske uprave Prijedor

I. Pekari}

Iz Policijske uprave Prijedor,gra|ane su pozvali da im pomognuu identifikaciji mu{karcaosumwi~enog da je 16. marta, oko 9~asova i 10 minuta, uz prijetwuprepravqenom pu{kom,krate`om, po~inio razbojni{tvonad Z. M, radnicomzlatare#Stojanovi}# u Prijedoru,nakon ~ega je odnio odre|enukoli~inu zlatnog nakita. Oni kojiprepoznaju mu{karca s

fotografije ili imaju informa-cije o wegovom kretawu, mogu dapozovu najbli`u policijsku stan-icu na servisni broj 122 ili broj052/ 232-098. Iz PU Prijedorapeluju na gra|ane da nezloupotrebqavaju navedenena~ine komunikacije davawemneta~nih, la`nih ili neprov-jerenih informacija.

PREPOZNAJETE LIOSUMWI^ENOG ZAPQA^KU ZLATARE?

Apel iz policije:

[umamane trebaposvetiti samojedan dan, nego ih treba svakodnevno ~uvati.One nam, osim materijalne koristi,omogu}avaju zdravstvene, rekreativne idruge sadr`aje od zna~aja za kvalitetan`ivot ~ovjeka i dru{tva u cjelini. Povodom21. marta, Svjetskog dana {uma, ovo je poru-ka iz [umskog gazdinstva #Prijedor# koje jepovr{inski najve}e gazdinstvo u #[umamaRepublike Srpske#. - Gazdujemo na teritoriji {est op{tina. Tosu Prijedor, O{tra Luka, Kozarska Dubica,Kostajnica, Novi Grad i Krupa na Uni, gdje,na prostoru od 42.000 hektara, godi{werealizujemo od 130 do 140.000 kubika netodrvne mase - rekao je tehni~ki direktorGazdinstva Jovan Luki}. - To je samo diona{ih mogu}nosti i {umskih resursa, jerraspola`emo ukupnom drvnom zalihom od 10miliona kubika - dodao je Luki} koji argu-

mentovano, pozivaju}i se na doma}inskopona{awe i zakonska opredjeqewa, pobi-ja predrasude da je sje~a drvnih sortime-

nata uvijek iznad uzgoja i prirodnog pri-rasta. - U periodu od 10 godina,

prema planovima koji se realizuju, mi }emoposje}i oko 1,37 miliona kubika drveta. Toje za 230.000 kubika mawe od o~ekivanog pri-rasta za ovaj period, iz ~ega se dazakqu~iti da konstantno pove}avamo zalihudrveta kojom raspola`emo - pojasnio jeLuki}. [umsko gazdinstvo #Prijedor#godi{we prosje~no po{umqava oko 24 hek-tara {ume. Pro{le godine je ne{to mawepo{umqenom, ali je Gazdinstvo doniralo40.000 sadnica privatnim licima, odnosnovlasnicima zamqi{ta koji su bili zain-teresovani da po{ume svoje povr{ine.Luki} je konstatovao da su {umske kra|e inelegalna sje~a vi{e prisutne u privatnimnego u {umama u dr`avnom vlasni{tvu.- Trenutno, u pet {umskih uprava,zapo{qavamo 220 radnika, a lani smo,prema preliminarnim rezultatima, ostvar-ili dobit od 800.000 maraka i po tome smonajboqe gazdinstvo u #[umama RepublikeSrpske# - zakqu~io je Jovan Luki}, tehni~kidirektor [umskog gazdinstva #Prijedor#.

NAJBOQI U [UMAMA SRPSKE Dobro poslovawe [umskog gazdinstva #Prijedor#

R. Re~evi}

U toku je javni poziv za nezaposle-na lica za osposobqavawe zazavariva~e MIG-MAG postupkom.Obuka je besplatna, a odr`ava seu okviru projekta #Konkurentnaznawa i vje{tine za odr`ivaradna mjesta#. Ciqna grupa ovogjavnog poziva su lica sa evidenci-je Zavoda za zapo{qavawe RS -Biro Prijedor, poja{wava pro-jekt-menaxer Branislav Vujasin.Poziv je objavqen na veb sajtuAgencije #PREDA#, Zavodu zazapo{qavawe Biro Prijedor,Ma{inskoj {koli i dnevnim nov-inama. Teoretska obuka obavqa}ese u prijedorskoj Ma{inskoj{koli, a praksa u lokalnim pre-duze}ima ukqu~enim u realizaci-ju Projekta #Konkurentna znawa ivje{tine za odr`iva radna mjes-

ta#. Vujasin dodaje da je, poredovoga, planirano osposobqavaweza metalostrugare-CNC pro-gramere, varioce, CNC operatereza drvnu industriju, tapetare,{iva~e, izradu gorwih dijelovaobu}e, industrijsku proizvodwugqiva, IT specijaliste i plas-teni~ku proizvodwu. Projekatfinansira Evropska unija, aprovodi Me|unarodna organizaci-ja rada ILO. Realizuje ga Agencija#PREDA# u partnerstvu sa GradomPrijedorom, Zavodom zazapo{qavawe RS, Ma{inskom{kolom, Poqoprivredno-prehrambenom {kolom, Klasterom#DRVO-PD# i #EdnaMetalvorking#.

OBUKA ZAZAVARIVA^E

Javni poziv nezaposlenima

D. S.

Sa konferencije za novinare

Teorija u Ma{inskoj {koli, praksa u preduze}ima

KV

Jovan Luki},tehni~ki direktor

[umskog gazdinstva#Prijedor#

KULTURA ¹ KULTURA

11.23. mart 2018.#Kozarski vjesnik#

У НОВОМ САДУ ПРОМОВИСАН ЧАСОПИС "СРП" ИЗ ПРИЈЕДОРА

КВ

Настао у Приједору, поткозарском граду чувених сликара и познатих ‘’Књижевних сусрета на Козари’’, овај часопис доноси неопходну свјежину и иновације са чврстим ослонцем на класичне вриједности литературе и умјетности, али и на нова имена и подмлађену амбицију. Главне токове концепцијске мреже чине сталне рубрике: ‘’Поезија’’, ‘’Заборављени асови нашег свемира’’, ‘’У реду за читанку’’, ‘’Стрип’’, ‘’Почеци великана’’, ‘’Прворијек’’ и друге.Поздрављајући госте из Републике Српске, предсједник “Бранковог кола” Ненад Грујичић истакао је да “Бранково коло” и те како води рачуна о цјелини екавско-ијекавског јединства српске културе. Оно је досад објавило преко двадесет пјесничких књига и додијелило знатан број угледних награда (‘’Стражилово’’ и ‘’Печат вароши сремскокарловачке’’) талентованим и вриједним пјесницима ијекавског језичког израза преко Дрине. На промоцији у Градској библиотеци у Новом Саду учествовали су: Милан Милошевић, главни и одговорни уредник, и уредници Милан Вулић и Немања Миловановић. О часопису су говорили млади пјесници и писци, аутори “Бранковог кола” и они који ће тек то постати: Растко Лончар, Горица Радмиловић и Милена Кулић (модератор програма).Најопсежнији и прецизан увид у концепт и мисију ‘’Српа’’ дао је члан редакције Немања Миловановић, који је, прије неколико година, покренуо у Лопарама изванредан часопис ‘’Бокатин Дијак’’. Миловановић је истакао да су часописи мотор и душа књижевности: - Попут ендемичних биљака, потпуно неочекивано, на изненадним мјестима, појаве се периодичне публикације вриједне пажње. И поред тематске

ширине, часопис има чврсту концепцију, тежимо да не буде пренатрпан и да се не претвори у сваштару. Часопис излази у Приједору, али је видљив напор уредништва да се избјегну замке

регионализма и провинцијализма, па су ту, поред аутора из Крајине, и аутори свих поетика и из свих крајева гдје се говори српским језиком. Уредништво није допустило да им поштар уређује часопис, него тражи, бори се, трага за квалитетним, вриједним прилозима. У Новом Саду излази најстарији живи европски часопис ЛМС, а за лик Бранка Радичевића, под чијим окриљем се ми данас овдје окупљамо, везана су два српска часописа “Бранково коло” и “Стражилово”, па је наш боравак

у својству представљања часописа СРП логичан и природан - рекао је Миловановић.Одушевљена часописом ‘’Срп’’, пјесникиња и критичарка Горица

Радмиловић је, поред осталог, рекла: - Значај периодике на културној српској сцени је неоспоран. Чланци, приче као и поезија помјерали су границе које је критика свакојако дочекивала. Данас периодику, или макар оно што условно речено називамо периодиком, ријетко можемо везати за појам „помјерања граница“, јер, будимо реални, голотиње и свађа одувијек је било, а и не занимају нас. Када се, пак, појави часопис који ће својим здравим садржајем успети да прикаже вредност писане речи која нам

је доступнија од било које друге, био би ред да се на такав часопис осврнемо. Часопис “Срп”, осим у електронској верзији, захваљујући упорним људима, успио је да угледа светлост папира и да доспије до нас и морала бих рећи - заиста, много вам хвала на томе. Пред собом напокон имамо ријеч која не говори оно што је лијепо, већ оно што је истина - рекла је Радмиловићева.У уводном дијелу свога обраћања, осветљавајући историјску генезу српских часописа почев од београдског ‘’Српског књижевног гласника’’ до новосадских ‘’Поља’’, пјесник и критичар Растко Лончар је навео да ни данашње ‘’вријеме дегенерисане апатичности’’ није било препрека да се појави ‘’Срп’’ у Приједору: - Желио бих да поздравим овакав надљудски напор, напор балансирања егзистенцијалног тјелесног са егзистенцијалним духовним, напор који буде попраћен коментарима ‘ма, мани то’ и који је зачет без очекивања икакве награде и захвалности. И позивам вас, драги гости “Бранковога кола”, да подржимо овакав напор и да се на њега угледамо, јер опстанак једног народа не зависи искључиво од питања територијалне јурисдикције; он далеко више зависи од духовног и интелектуалног домета нације. Слобода се не брани само оружјем и паролаштвом, она се брани и проширује културом - сматра Лончар.Своје пјесме из ‘’Српа’’ говорили су пјесници из Бањалуке и Приједора: Милан Ракуљ (аутор двије књиге у “Бранковом колу”) и Наташа Врућинић (будућа ауторка књиге у “Бранковом колу”), чији су талентовани стихови измамили искрене и дуге аплаузе бројне публике.

Пролећни Бранкови дани 2018.

- Часопис излази у Приједо-ру, али је видљив напор уред-ништва да се избјегну замке регионализма и провинција-лизма, па су ту, поред аутора из Крајине, и аутори свих поетика и из свих крајева гдје се говори српским језиком. Уредништво није допустило да им поштар уређује часопис, него тражи, бори се, трага за квалитетним, вриједним прилозима - рекао је Миловановић.

Милан Милошевић, главни и одговорни уредник, говорио је о препрекама, прије свега материјалним, у истрајавању да ча-сопис заснује редован ритам излажења. Истакао је да је ‘’Срп’’ отворен за све они који талентовано пишу и промишљају књи-жевне и умјетничке феномене, те да висина стручне спреме није мјеродавна у односу на урођени књижевни или умјетнич-ки дар. Милан Вулић је истакао значај појаве оваквог часописа у тренутку када се многи листови и часописи гасе, а нови пис-ци наилазе на затворена врата постојећих редакција и затво-рених кругова.

На ‘’Пролећним Бранковим данима 2018’’ у Новом Саду промовисан је часопис за књи-жевност и умјетност ‘’Срп’’ из Републике Српске. Овај млади часопис појавио се прије годи-ну дана у Приједору и досад су штампана три броја. Донио је озбиљан концепт који на књи-жевност, умјетност и културу гледа као на вјековну вријед-ност са неуништивим контину-итетом талената у свим време-нима

Са промоције

БОГАТ ПРОГРАМ У ПРЕПУНОМ ДРУШТВЕНОМ ДОМУОдржано “Вече културногстваралаштва” у Омарској

У препуној сали друштвеног дома у Омарској одржано је “Вече културног стваралаштва”, манифестација која је на једном мјесту окупила преко стотину из-вођача: чланове КУД-а “Омарска”, мали-шане Вртића “Палчић” из овог насеља, као и ученике тамошње Основне школе “Вук Караџић” и Музичке школе “Саво Балабан”, Подручног одјељења Омарс-ка. - Наш школски хор броји око 50 чланова,

а на ову манифестацију смо довели њих 28. Мислим да кад Бог шаље таленте, не гледа да ли је то велика или мала сре-дина, шаље свуда подједнако, само је питање да ли ће неко ту дјецу примије-тити и колико ће радити с њима. Наш репертоар је разнолик. Пјевамо етно и поп пјесме, па и оне са енглеског говор-ног подручја - рекао је Марко Цвијић, наставник музичке културе у ОШ “Вук Ка-раџић”, Омарска.

КУД “Омарска” представио се иг-рама из Груже и Лесковца, а поред старије и млађе фолклорне групе, наступиле су жен-ска и мушка извор-на група. Девето-годишња Андреа Бабић рекла је да иде на фолклор зато што воли дру-жење, али и нове игре. Већ три го-дине је чланица КУД-а „Омарска“, а у току је упис нових чланова. Предсјед-

ник Ранко Анђић позвао је све заин-тересоване да им се придруже и наја-вио традиционални Васкршњи концерт који ће КУД „Омар-ска“ одржати 9. априла. Најмлађи учесници програма на „Вечери култур-ног стваралаштва“ били су малишани Вртића „Палчић“, који су се предста-вили рецитацијама, хором и игром. - Ово подручно одјељење Дјечијег вртића „Радост“ тренутно има 23 дјеце. Врло смо активни што се тиче кул-турних садржаја. Дјеца радо учествују на свим манифестацијама које се дешавају у Омарској - рекла је Оља Крагуљ, вас-питачица. „Вечери културног стваралаштва“ при-суствовао је замјеник градоначелника Приједора, Александар Миљуш. Он је потврдио подршку Града Приједора ква-

литетним културним дешавањима која се организују у друштвеним домовима. Организатор и водитељ Манифестације био је Саша Гороња, покровитељ Град Приједор, медијски покровитељ ИПЦ „Козарски вјесник“, а пријатељи Мани-фестације Творница кекса „МИРА“, чла-ница КРАШ групе и „Аутотранспорт- При-једор“.

Д.С.Малишани из Вртића “Палчић“

Наступ КУД-а „Омарска“

12. 23. mart 2018. #Kozarski vjesnik#

MOZAIK ¹ MOZAIK

SPORT ¹ SPORT

U prepunoj #Rok simfoniji#u Bawoj Luci okupili su se~lanovi ovog benda i broj-na rokenrol publika, kakobi u`ivali u pjesmama sanovog albuma i nezaborav-nim hitovima ove prijedor-ske grupe, u ~ast prerano

preminulom frontmenu ovegrupe Daliboru Popovi}uMik{i. Kako je rekao basi-sta benda Mihajlo Vuki},gostuju}i na Radio Prijedo-ru, kompletan album je na-stao prije dvije godine.

- Planiramo uskoro i sni-mawe novog albuma, pjesmesu spremne, ima tu i mojih iMik{inih stvari. [to sesamog spota ti~e, Mik{a jeunaprijed sve isplanirao,Ogwen Radumilo je nasta-vio rad s wegovim idejama

- rekao je Vuki}. On ka`e da tragi~na smrtnesumwivo kqu~nog ~ovje-ka Mik{e ne}e zaustavitirad prijedorskog bendaba{ zbog wega, koji je, odnastanka #TATOO# 1995. go-

dine, bio #alfa i omega#.- Album #U nebogled# je ne-{to {to smo mi zajedno ra-dili, a sam naziv upu}ujena to da svaki dan ~ovjektreba da bude sre}an, daumjesto u telefon, pogledau nebo, u daqinu i dastvarnost treba da prona-|emo u nama samima - dodaoje Vuki}. Urednik muzi~kog programaRTRS-a, Maja Tati}, reklaje da su spot i album nasta-vak saradwe ove medijskeku}e i grupe #TATTOO#, ko-ja je bila zna~ajna i za vri-jeme Mik{inog `ivota.Slikar i Mik{in kolega saAkademije umjetnosti,Ogwen Radumilo, koji jemontirao spot za pjesmu#Para#, rekao je da su emo-cije bile najzaslu`nije zarad na spotu, jer su on iMik{a dugogodi{wi pri-jateqi, te da je on u spotuispratio Mik{ine `eqe izamisli.

Tekvondo klub #Kozara#

Tekvondo klub #Kozara# osvojio jepet medaqa na Dr`avnom prvenstvuBosne i Hercegovine u Br~kom. Ujakoj konkurenciji, me|u 470takmi~ara iz 42 kluba, borci#Kozare# ostvarili su slede}irezultat: zlato su osvojili MilicaStupar u kategoriji seniorki iNik{a Stanisavqevi} me|u kade-tima. Na|a Dragi} osvojila je sre-bro u konkurenciji kadetkiwa,tre}eplasirani su bili MilicaGrabovac me|u mla|im kadetkiwa-ma, te Viktor ^i~i} u konkurencijijuniora.

PET MEDAQANA DR@AVNOM

PRVENSTVU

#U NEBOGLED#U MIK[INU ^AST

Bend #TATTOO# promovisao ~etvrti album

#Izlo`ba sitnih `ivotiwa# bilaje tema likovnih radova koje su usrijedu javnosti predstavili u~e-nici tri prijedorske osnovne{kole. Izlo`bu u gradskom pozo-ri{tu, koja je i humanitarnog ka-raktera, organizovalo je Dru{tvoza uzgoj sitnih `ivotiwa #Golub#iz Prijedora.

Inspirisani izlo`bom sitnih`ivotiwa koja je odr`ana u pret-hodnom periodu, u~enici su na pa-piru predstavili razne `ivoti-we: pauci, zmije, ptice, ze~evi izamorci u svijetu dje~ije ma{tedo~arani su na jedinstven na~ini oslikani raznim bojama. Tri pr-ve nagrade osvojile su Nea Han-danagi}, Marija Brajdi} i SaraMaksimovi} iz {kola #DesankaMaksimovi}#, #Petar Ko~i}# i#Dositej Obradovi}#. U~enici tri osnovne prijedorske{kole naslikali su preko 300 ra-dova. Razredi u~enika koji su bi-li najboqi likovni stvaraoci na-gra|eni su ~lanskim kartamaSportskog dru{tva za uzgoj i za-{titu sitnih `ivotiwa #Golub#.Predsjednik ovog dru{tva, Mla-

den Gorowi}, rekao je da je od ve-likog zna~aja podizawe svijestio zna~aju `ivotiwa u doba digi-talizacije, kada su najmla|i svemawe povezani sa prirodom.- Djeca su najvjerniji posjetiocina sve i jednoj na{oj izlo`bi.Oni su najbrojniji i drago nam je{to u ovo savremeno doba, kadapreovladavaju ra~unari i video-igrice, jo{ uvijek postoji veliki

broj mladih koji su zainteresova-ni za ovaj lijepi hobi - ka`eGorowi}.Izlo`ba ima i humanu dimenziju,s ciqem prikupqawa novca zau~enike ovih {kola kojima je po-mo} neophodna.

OMIQENE @IVOTIWENA PAPIRU

Novi album poznatog prijedorskogbenda #TATTOO#, pod nazivom #Unebogled#, promovisan je ovogmjeseca, kao i video-spot za pjesmu#Para#, koji je ra|en u produkcijiRadio-televizije Republike Srpske

Sa promocije novog albuma #U nebogled#

M. Stegi} I. Pekari}

pripremio Z. Jeli}

Tri prve nagrade osvo-jile su Nea Handanagi},Marija Brajdi} i SaraMaksimovi} iz {kola#Desanka Maksimo-vi}#, #Petar Ko~i}# i#Dositej Obradovi}#.

FK #Omarska#

Fudbaleri #Omarske# odli~no sukrenuli u nastavak sezone, pobije-div{i FK #Lakta{i# sa 3:0. Objeekipe u{le su u me~ otvoreno, alisu Omar{~ani odlu~ili da gostine}e oti}i ku}i sa bodovima. U14. minutu, Pani} je faulirao uprotivni~kom {esnaestercu, pa jesudija pokazao na bijelu ta~ku.Penal je izveo Darko Romani} idoveo #Omarsku# u vodstvo 1:0.Ve} u 23. minuti, Hrva}anin sena{ao pred golmanom #Lakta{a#,

da bi ga sa le|a oborio [avija.Time je zaradio #crveni karton#,a #Omarskoj# darovao jo{ jedanpenal. Romani} je rutinski posti-gao drugi gol za #Omarsku#. U dru-gom poluvremenu #Lakta{i# nisumogli sa igra~em mawe efikasnoparirati #Omarskoj# koja je~uvala loptu. Kona~an rezultatpostavqen je u devedesetoj minu-ti, iz prekida. Korner za#Omarsku# izveo je Zdjelar, anajvi{i u skoku bio je Kreceq.

UBJEDQIVO SAVLADALI#LAKTA[E#

Spot za pjesmu #Para#snimqen po Mik{inoj

ideji i zamisliIzlo`ba radova u~enika osnovnih {kola

Tekvondo klub #Qubija#

Na Tekvodno prvenstvuBosne i Hercegovine uBr~kom, nastupilo jesedam takmi~araTekvondo kluba #Qubija#.Najboqi rezultat imalaje Jelena Do{en koja jeosvojila srebro, dok jebronza pripala RomaniKobas. Bez medaqa suostali Mia Babi}, Sr|anMiqatovi}, NemawaKne`evi} i NemawaKotara{, iako su ostvar-ili pobjede u uvodnimme~evima. Jovana Topi},tako|e ~lanica #Qubije#,diskvalifikovana je, jernije pro{la vagu.

DVIJE MEDAQE NADR@AVNOM PRVENSTVU

Jo{ jedan u nizu dobrih rezultata

Pokupili odli~ja u Br~kom

XK #Kozara-@eqezni~ar#

Na Prvenstvu Republike Srpske uxudou, koje je odr`ano 17. marta uBawaluci, borci Xudo kluba#Kozara-@eqezni~ar# osvojili sudvije medaqe. Mihajlo Lugowaosvojio je bronzu u kategorijikadeta iznad 90 kilograma, a me|umla|im pionirima bronzani je bioi Vuk A. Zmijawac (ispod 46 kg).Svojim plasmanom, wih dvojica suobezbijedili u~e{}e naDr`avnom prvenstvu koje }e, 31.marta, biti odr`ano u Livnu. UBawaluci su, iz redova prije-dorske ekipe, nastupili jo{ iAnastasija Matija{, DavidKne`evi}, Marko Macura i \or|eDragojevi}.

LUGOWA I ZMIJAWAC BRONZANI KK #[odan#

Karate klub #[odan#, proteklog vikenda, imao je vi{e nastupa sakojih su prijedorski takmi~ari donijeli niz medaqa. Na PrvenstvuRepublike Srpske za djecu i seniore, osvojili su pet medaqa. Uborbama, zlatna je bila Jelena Kuzmanovi}, dok se srebrom okitioSergej Novakovi}. U katama je srebrna bila Zora Mr|a. Bronzanemedaqe osvojili su \or|e Pilipovi} u katama, te Damir Burni} iGoran Jeli~i} u borbama. U kategoriji seniora, bronzu je osvojioMarko Stani}. Karatisti #[odana# nastupili su i na Kupu Unsko-sanskog kantona u Gorwoj Sanici, gdje su ostvarili odli~an rezul-tat. Ubjedqivi su bili Aleksandar Topi} i Ozren Gruji~i}, koji suosvojili prva mjesta u borbama. Na 9. Karate kupu #Srebrenik open2018# Nikola Uzelac je osvojio zlatnu medaqu u borbama, dok jeMarku Miodragovi}u u istoj disciplini pripala bronza. TrenerRajko Vu~i}evi} rekao je da je izuzetno zadovoqan uspjehom svojihtakmi~ara. Dobre rezultate o~ekuje i u vi{im rangovimatakmi~ewa.

USPJE[AN TAKMI^ARSKI VIKEND

Kvalifikovali se naDr`avno prvenstvo

13.23. mart 2018.#Kozarski vjesnik#

Срећан Ти 83 – ћи рођендан (28.03.2018. године)!, друже ГУСКИЋ РАТКО, са жељом да здраво доживиш 100 – ту, а тад се придружиш својим мртвим херојима овога нашег Отаџбинског рата 1990 – 1995, међу којима је и име твога сина ГУСКИЋ ВИШЕСЛАВА, рођен 1964. године, подофицир ЈНА – водник I класе.

С Л А В А И М. Достојни патриота,

Г. Р.(9532)

Р О Ђ Е Н Д А НСРЕЋА!, са вечном тугом?!

OGLASI ¹ OGLASI

1. Конкурс се расписује за финансирање или суфинансирање пројекта из области: запошљавања, социјалне заштите, културе, образовања, јачања демократског друштва, људских права, развоја спорта, екологије, здравст-ва, туризма, привреде и пољопривреде.

2. Удружење или фондација која се пријављује на конкурс уз пријаву при-лаже оригинале или овјерене копије:

-Попуњен образац за писање приједлога пројекта којим удружење или фондација конкурише за додјелу средстава,-Рјешење о регистрацији у Републици Српској односно Босни и Херцего-вини,-Кратак опис удружења/фондације са подацима о претходно реализова-ним пројектима,-Биланс стања и биланс успјеха овјерен од АПИФ-а Приједор,-Увјерење пореске управе (ЈИБ) и-Жиро-рачун удружења или фондације.

3. Образац за писање приједлога пројекта, заинтересована лица могу про-наћи на официјелној страници Града Приједора (www.prijedorgrad.org) или подићи у Одјељењу за друштвене дјелатности (канцеларија 64).

4. Пријава се подноси Комисији у затвореној коверти и предаје на протокол Града Приједора.

5. Рок за подношење пријаве је 15 дана од дана објављивања јавног кон-курса. Неблаговремене, непотпуне и неуредне пријаве неће се узети у раз-матрање.

6. Јавни конкурс ће бити објављен у седмичном листу „Козарски вјесник“ и на официјeлној веб страници Града Приједора.

ГРАДОНАЧЕЛНИКМиленко Ђаковић

ГРАД ПРИЈЕДОРГРАДОНАЧЕЛНИК

Број: 02- 40-538/18Датум:21.03.2018. године

На основу члана 82. став 3, Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ број: 97/16), а у вези са Одлуком о избору приоритет-не области за финансирање пројеката удружења и фондација у 2018. години („Службени гласник Града Приједора“ број: 13/17) и члана 3. Правилника о критеријумима, начину и поступку расподјеле средстава удружењима и фондацијама („Службени гласник Града Приједора“, број: 5/18), градоначелник Приједорa

р а с п и с у ј еЈАВНИ КОНКУРС

за избор најповољнијег пројекта у областима: запошљавања, социјалне заштите, културе, образовања, јачања демократског друштва,

људских права, развоја спорта, екологије, здравства, туризма, привреде и пољопривреде

14. 23. mart 2018. #Kozarski vjesnik#

Дана 21.3.2018. године навршило се шест мје-сеци од смрти драгог нам оца и дједа

ГОЛУБА ШПАДИЋА

Са поносом ћемо те помињати и по доброти памтити.Твоји најмилији: син Перо, кћерка Божица, снаха Стана, зет Мирослав и унучад Данијел, Филип и Ивана

(000)

Дана 21.3.2018. године навршило се шест мје-сеци од смрти драгог ми супруга

ГОЛУБА ШПАДИЋА

С љубављу коју смрт не прекида, живјећеш вјечно у мом срцу.Супруга Живана

9523

Дана 21.3.2018. године на-вршило се шест мјесеци од смрти драгог нам брата и стрица

ГОЛУБА ШПАДИЋА

С поносом и тугом, чувамо те од заборава.Брат Душан, снаха Зора и синовац Жељко са породицом 9523

Тужно сјећање на нашу кћерку и сестру

РУЖУ БАНОВИЋ(рођ. Стојановић)(28.3.2008 - 28.3.2018)

Са љубављу која траје и са тугом коју вријеме не лијечи... живиш у нашим сјећањима.Родитељи Осте и Госпа, сестре Милена, Драгица, Борка, Обрена и браћа Младен и Милош Стојановић са породицама 9519

Сјећање на оца

РАДУ МАТИЈАША(1936 - 2017)

С поносом ћу те се сјећа-ти, с љубављу у срцу увијек чувати.Кћерка Рада са породи-цом 9518

Навршава се година дана од смрти нашег оца и дједа

РАДЕ МАТИЈАША(1936 - 2017)

Памтићемо те по твојој племенитости, поштењу и доброти и чувати од заборава.Кћерка Нада са породи-цом 9518

Дана 28.3.2018. године навршава се година дана од смрти нашег драгог супруга, оца, свекра, дједа и прадједа

РАДЕ МАТИЈАША(1936 - 2017)

Са љубављу и поштовањем, чуваћемо те у нашим срци-ма и сјећањима.Супруга Марија и син Радо-мир са породицом

9518

MALI OGLASI- Продајем кућу у Копривни, вода, струја, телефон, са 11 дунума земље. Све информације на телефон 052 389 006 или 065 917 207. (9105)

- Продајем кућу са земљом – Марићка 1. Има струја, телефон, 300 м од асфалта. Погодно за већу породицу. Тел: 066 356 259; 065 719 354 (9363)

- Близу центра града издајем намјештен стан за 1 или 2 особе. Обезбијеђен прикључак на интернет и кабловску телевизију. Информације на телефон 065 875 428 (9505)

- Продајем комплетно имање са свим пратећим објектима, градски водовод, струја, асфалт, на 50 дунума земље, све у 1 комаду, Цикоте бр. 8 – близу школе. Тел. 066 067 119; 00381 64 317 03 09 Србија (Вибер) (9472)

- Продајем клавирЗвати недјељом од 11 - 14 часова на телефон: 066 005 400 (9524)

- Издајем гарсоњеру у центру града. Тел. 066 844 382; 052 224 587 (9530)

Дана 23.3.2018. године навршавају се двије тужне године од смрти драгог сина и оца

БОШКА СТОЈАНОВИЋА(1976 - 2016)

У суботу, 25.3.2018. године у 11:30 часова посјетићемо његов гроб, те овом приликом позивамо родбину и пријатеље да нам се придруже.Отац Милорад са породицом 9528

Дана 26.3.2018. године навршава се 40 дана од смрти наше мајке

МИЛЕНЕ СТАРЧЕВИЋ(1954 - 2018)

С љубављу и поштовањем, чуваћемо те у нашим срцима и сјећањима. Била си и остала дио нас.Твоји синови Предраг и Ненад са породицама

9526

Дана 26.3.2018. године навршава се 40 дана од смрти наше сестре

МИЛЕНЕ СТАРЧЕВИЋ(1954 - 2018)

Смрт не постоји. Људи умиру тек када их сви забораве и зато, мила наша сејо, буди звијезда на небу и сијај за нас, а небо нек ти буде други дом и да нам никада више не осјетиш никакву бол. Почивај у миру.Твоје сестре Мира, Божана и Гина са породицама 9526

Дана 23.3.2018. године навршава се 40 тужних дана од смрти нашег вољеног

ДУШАНА (Саван) ПРОТИЋА(25.10.1943 - 11.2.2018)

Како дани пролазе, наша туга и бол су све већи и све више и више нам недостајеш. Велика празнина је у нашим срцима. Увијек вољен, никад заборављен.Твоји: брат Милан, снаха Борка, синовке Зорица, Славица, Савка са породицама 9531

Посљедњи поздрав нашој драгој

МИЛЕНИ ТУБИН ВРАЊЕШ

Сјећаћемо се тебе и твоје доброте заувијек и чувати те у нашим срцима.Породица Зомбра 9529

Дана 21. марта 2018. године преминуо је наш драги

ДУШАН СТАКИЋ(1936 - 2018)

Сахрана ће бити обављена у петак, 23. марта у 13 часова на Квочкином гробљу у Марићкој.Ожалошћена кћерка Радана, синови Стојан и Милош са породицама 9536

Дана 18.3.2018. године преминуо је наш драги

РАДОСЛАВ (Новака) ШИБАР

(1932 - 2018)

Ожалошћена породица

9527

IN MEMORIAM

МИЛЕНА ТУБИН ВРАЊЕШ

Одјељење за просторно уређење Градске управе града Приједора

9533

15.23. mart 2018.#Kozarski vjesnik#

Дана 25.3.2018. године навршава се година дана од смрти наше драге мајке, свекрве, баке и прабаке

ЗОРКЕ (Стојана) ТОПОЛА(рођ. Јањош)

У суботу, 24.3. у 11 часова дајемо годишњи помен на гробљу у Туковима, па позивамо родбину, кумове, комшије и пријатеље да нам се придруже.Са поштовањем твоји: син Ранко, снаха Фатима, унук Зоран и унука Зорана са породицом 9507

Дана 28.3.2018. године навршава се година дана од смрти наше мајке, свекрве, баке и тетке

МИЛКЕ СИМИЋ

У суботу, 24.3. у 10 часова на гробљу Пашинац правимо годишњи помен, те позивамо родбину, пријатеље и комшије да нам се придруже.Ожалошћена породица 9506

Дана 25.3.2018. године навршава се 40 дана од смрти

ДУШАНКЕ ВРХОВАЦ

(рођ. Вучковић)рођена 1.10.1943.

У срцима нашим си док ми живимо. Увијек ћемо те вољети и поштовати, јер си то заслужила.Твоји: кћери Мирјана, Биљана и Дијана, зетови и унучад 9513

Сјећање

СЛОБОДАН ТОПИЋ

(2008 - 2018)

Са љубављу, кћерке Бранка и Биљана са породицама

9510

Дана 25.3.2018. године навршиће се двије године од смрти наше драге супруге, мајке, баке и прабаке

ЗАГОРКЕ - ЗАГЕ БЕРА

(1939 - 2016)

Хвала за све што си учинила за нас.Твоји: супруг Славко, синови Драган и Славиша са породицама

9520

Дана 24.3.2018. године навршава се 40 тужних дана откад нас је напустио наш драги, вољени отац и дједа

МИЛАН (Гавре) ПАНИЋ(7.10.1930 - 18.2.2018)

Драги мој тата, тешко је схватити да више ниси ту. Кад год кренем на посао, хоћу да те назовем, као што сам те свако јутро звала... Не могу да се помирим са том судбином, јер ми јако пуно недостајеш. Био си мој друг, а и родитељ, све смо могли да разговарамо, али ти живиш и живјећеш вјечно у мом срцу, мене и моје породице.Твоја кћерка Пепа... 9514

Дана 26.3.2018. године навршава се 40 дана од смрти моје супруге

РАДОЈКЕ ВУЧЕНОВИЋ

С тугом у срцу, ожалошћени супруг Вукашин9509

IN MEMORIAM

РАДОЈКА ВУЧЕНОВИЋ

Милена

9509

Дана 24.3.2018. године навршава се 40 тужних дана од смрти нашег вољеног супруга, оца и деде

ЂОРЂА ЈЕФТЕНИЋА

Заувијек ћеш живјети у нашем сјећању.Ожалошћени: супруга Хеленка, син Томис, кћерка Снежана, снаха Миријана и унуке Кристина, Андреа и Марина 9522

Посљедњи поздрав

МИЛОРАДУ (Станоје) РАСТОКИ

(01.05.1941 - 12.03.2018)

Од супруге Душанке, синова Раде и Слободана, кћерки Мирјане, Ангелине и Слободанке, те унучади и праунучади

(001)

Дана 25.3.2018. године навршава се 40 тужних дана од смрти драгог супруга, оца и дједа

БРАНЕ РЕНДИЋА

Живот нестаје у тренутку, али сјећања остају. Бол није у сузама и ријечима, бол је у нашим срцима. Са великом тугом, али и поносом и љубављу, чуваћемо успомену на тебе.Ожалошћени: супруга Мира, син Сретко, снаха Мирјана, унук Александар и унука Јована 9512

Дана 25.3.2018. године навршава се 40 тужних дана од смрти мог драгог брата

БРАНЕ РЕНДИЋА

Са поштовањем и поносом ћемо те но-сити у нашим срцима, гдје ћеш заувијек остати вољен и незаборављен.Почивај у миру!Ожалошћени: сестра Стојка и зет Бране Недовић са породицом

9512

Дана 31.3.2018. године навршава се 40 тужних дана од смрти зета

БРАНЕ РЕНДИЋАУвијек ћемо те се радо сјећати и чувати од заборава.Шурјак Мирко Рељић са породицом 9508

Дана 25.3.2018. године навршава се 40 тужних дана од смрти драгог брата

БРАНЕ РЕНДИЋА

Драги брате, с тугом у срцима, увијек ћемо се сјећати твог лика.Твој брат Жарко и снаха Милка са породицом

9515

Дана 25.3.2018. године навршава се 40 тужних дана од смрти вољеног чиче

БРАНЕ РЕНДИЋА

Увијек ћеш у нашим срцима и мислима бити поштован и незаборављен.Твој синовац Раденко и синовица Нада са породицама 9515

Тужно сјећање на

БРАНУ РЕНДИЋА

Ни смрт ни вријеме не могу избрисати сјећање на Тебе, драги мој дједе. Био си и остао мој идол. Твој унук Игор са породицом

9521

Дана 29.3.2018. године навршава се пет година од смрти нашег вољеног

ДАРКА ОДИЦКОГ

Недостајеш...Кћерке Калина и Анђела и супруга Младена 9517

U proqe}e 1942. godine pojavio se prvi broj

"Kozarskog partizanskog vjesnika# u izdawu

Partizanskog obavje{tajnog biroa Drugog kraji{kog

(kozarskog) NOP odreda "Mladen Stojanovi}#.

U qeto 1975. iza{ao je prvi broj poslije drugog

svjetskog rata.

Kozarski vjesnik

Izdaje: Informativno-poslovni centar "Kozarski vjesnik# PrijedorRedakcija i administracija: Ulica Save Kova~evi}a 15. List registrovan kod Ministarstva informacija Republike Srpske, br. 170/93 od 10.3.1993.godine. Izlazi svakog petka

Direktor i glavni i odgovorni urednik: Zoran Soviq Redakcija: Milan Bogun, Mira Zgowanin, Tawa Mandi} (glavni i odgovorni urednik RTV Prijedor), Radomir Re~evi}, Mirjana Stegi},Deborah Soviq, Pero [padi}, Zoran Jeli}, Ivana Pekari}Tehni~ka priprema: Smiqa Bunxa, Radmila Radinovi}, Mile StanarFotograf: Dragan Stojni}

Telefoni: Direktor 232-803, urednik 243-440, novinari 234-271, 234-701, 234-442, slu`ba malih oglasa, ra~unovodstvo i marketing 232-863, 211-575, tehni~ka priprema 243-441, Radio Prijedor 212-028,Televizija Prijedor 211-239. Tel/faks 232-803, 232-863.Cijena primjerka od{tampana na "glavi# Lista

Pretplata: Sve informacije o pretplati na List na telefone 211-575 i 232-863Rukopisi i fotografije se ne vra}aju

@iro ra~un: NLB Razvojna banka AD Filijala Prijedor

`r. 5620070000263992 (sa naznakom za "Kozarski vjesnik#)[tampa: "Dnevne Nezavisne novine# Za {tampu: Aleksandar Kopawa, direktor

SPORT ¹ SPORT

Tenis klub #Dr MladenStojanovi}# odr`ao je unedjequ redovnu

Godi{wu skup{tinu Kluba,koja je bila podijeqena uradni, izborni i sve~anidio. Na radnom je pred-stavqen rad Kluba u prote-kloj godini, te plan rada u2018. godini. Op{tizakqu~ak je da popularnosttenisa opada u cijeloj dr`a-vi, te da bi se aktivnosti unarednom periodu trebaleusmjeriti ka zaustavqawutog negativnog trenda. Ono

{to je prijeko potrebno zanapredak tenisera jeste daigraju {to vi{e turnira,smatra trener Neboj{a Ra-deti}.- Mi moramo, unutar Kluba,prona}i konstrukciju u kojoj}emo izna}i na~in da igra~e{aqemo na turnire. Drugo,roditeqi }e vjerovatno sla-ti djecu na neke turnire i toje jedini uslov koji }e osigu-rati da imamo dobre mladetenisere. Sve ostalo je pri-~a koja ne}e dati rezultatena duge staze - kategori~an

je Radeti}. Na Skup{tini je izabran no-vi sastav Upravnog i Nad-zornog odbora, te predsjed-nik i potpredsjednik Skup-{tine Kluba. Bilo je govorai o sudbini fju~ers turnira.- Apelovali smo na Mini-starstvo porodice, omladi-ne i sporta da se pove}agrant za odr`avawe Turni-ra. Po{to ga mi, svojim sred-stvima, nismo mogli odr`a-ti, a nismo htjeli daqe daidemo u neke finansijskedubioze i krize, taj turnir jepar godina stagnirao. Nada-mo se da }e Ministarstvoimati razumijevawa, da bive} naredne godine mogliponovo da o`ivimo Turnir -rekao je potpredsjednik Klu-ba Nenad Jandri}. On je dodao da naglasak tre-ba staviti na rad sa djecom,s ciqem podizawa rezultat-skog bilansa iz posqedwihpar godina. U sve~anom dije-lu uru~ene su nagrade teni-serima koji su postigli za-pa`ene rezultate u prethod-nom periodu, kao i zahvalni-ce biv{im ~lanovima Kluba.

Stonoteniserke #Prije-dora# ostvarile sudvije ubjedqive pobje-

de u Premijer ligi Bosne iHercegovine. U subotu su, nagostovawu u Bawaluci, re-zultatom 4:0 u setovima, sa-vladale STK #Bawa Luka#.Po jednu pobjedu u pojedina~-nim me~evima su imaleSawa Milojica, MarijaGwati} i Daniela Timarac.^etvrtu pobjedu je dobio parTimarac i Milojica. Ve} unedjequ, na doma}em terenu,Prijedor~anke su sa 4:1 bileboqe od STK #Ha{im Spa-hi}# iz Ilija{a. Dvije pobje-de zabiqe`ila je Milojica,jednu Gwati}eva, a jednu parTimarac - Milojica. Prije-

dor~anke su trenutno drugo-plasirani tim Premijer li-ge. Pitawe prvaka vjerovat-no }e rije{iti me~ sa prvo-

plasiranom sarajevskomekipom #Spin 2012#, koji }ese igrati u Prijedoru.

Fu d b a l e r i#Rudar-Pri-jedora# iz Is-

to~nog Sarajeva suse vratili sa jed-nim osvojenim bo-dom. Derbi kola iz-me|u prijedorskeekipe i #Slavije#zavr{en je bez po-stignutih golova.To, prije svega, nisudozvolili vremen-ski uslovi, ta~nijeteren koji je bionatopqen ki{om.#Rudar# sa 38 osvo-jenih bodova i daqe zauzi-

ma prvo mjestona tabeli Pr-ve lige RS.Me|utim, istotoliko bodo-va, sa slabi-jom gol razli-kom, ima FK#Zvijezda 09#,koja je u 17. ko-lu sa 2:0 sa-vladala do-bojsku #Slogu#.Upravo tim izDoboja u subo-tu, 24. marta,dolazi na #na

noge# Prijedor~anima.

[ahovski klub #Ru-dar# u nedjequ jebio doma}in {ahov-

skog turnira koji je organi-zovan povodom 8. marta, Me-|unarodnog dana `ena. U~e-stvovala je 21 takmi~arkaiz Bawaluke, Tesli}a iPrijedora. Prvoplasiranaje bila Ma{a Maksimovi},FIDE majstor iz Bawaluke,druga je bila Milana Babi}iz Tesli}a, a tre}a wezinasestra Ma{a Babi}. Iz re-dova #Rudara# najboqi pla-sman je ostvarila JasminkaBudimli}, koja je bila peta.Turnir je otvorio gradona-~elnik Milenko \akovi}, koji je svim go{}ama po`e-

lio ugodan boravak u Prije-doru. Odr`avawe turnirapodr`ala je Gradska upra-va, a svoj doprinos dali sui Tvornica keksa #Mira#,Mladen Unijat, Milan Ba-laban i Brane Radanovi}.Samo dan prije, {ahisti#Rudara# u~estvovali su naturniru #Matirajmo predra-sude#, na kojem je u~estvo-valo 126 {ahista iz RS,FBiH i Hrvatske. Pehar ukategoriji kadetkiwa do 14godina podigla je Maja Ze-kanovi}, a srebrni je bioLuka Vukovi} u kategorijikadeta do 10 godina.

Protekle subote zavr-{eno je takmi~ewe uZimskoj ligi Gradskog

fudbalskog saveza Prije-dor. Radi se o turniru zafudbalske nade, a takmi~i-lo se u ~etiri uzrasne kate-gorije i to: pioniri, predpi-oniri, pjetli}i i cicibani.U~estvovale su ukupno 34ekipe iz Prijedora, NovogGrada, Kozarske Dubice iSanskog Mosta. Odzivomekipa i na~inom na koji jeTurnir protekao, zadovoqanje predsjednik Gradskogfudbalskog saveza Slavi{aKraq. - To je znak da se Liga razvi-ja. Takmi~ewe je trajalo trimjeseca tokom kojih je odi-grano 10 kola. Zadovoqna sudjeca, roditeqi, treneri, ato je u ovom trenutku najva-`nije - rekao je Kraq. Najboqi me|u pionirima su

bili fudbaleri NK #Podgr-me~# iz Sanskog Mosta, u ka-tegoriji predpionira #Bo-rac# iz Kozarske Dubice, ukonkurenciji pjetli}a ekipa#Radnik Urije#, a prvoplasi-rani cicibani bili su mali-{ani iz [kole fudbala

#Zmaj# iz Sanskog Mosta. Or-ganizatori Zimske lige za-hvalili su se svima onimakoji su podr`aliodr`avawe ovog turnira,ekipama koje su u~estvova-le, te medijima koji su pro-pratili takmi~ewe.

Ko{arka{ki klub #Prije-dor# savladao je ekipu#Bratunca# rezultatom

81:79. Susret 20. kola Prvelige RS, koji je odigran u Dvo-rani #Mladost#, boqe je otvo-rila gostuju}a ekipa, koja jeprvu ~etvrtinu dobila sa25:16. Me|utim, Prijedor~anisu bili dominantni u drugoj~etvrtini, u kojoj su postigli~ak 31 poen, dok gosti jedvada su i pri{li ko{u doma}eekipe. To je i presudilo po-bjednika, budu}i da je u dru-gom dijelu vi|ena ujedna~enaigra obje ekipe. Najve}i do-prinos pobjedi #Prijedora#dao je Todorovac sa 25 poena.

ODR@ANA GODI[WASKUP[TINA KLUBA

BEZ GOLOVA PROTIV SLAVIJE

NAJBOQA BAWALU^ANKAMA[A MAKSIMOVI]

TK #Dr Mladen Stojanovi}#

Pripremio: Z. Jeli}

ZAVR[ENA ZIMSKA LIGAZA MLADE FUDBALERE

POBJEDA NA DOMA]EM TERENU

DVIJE POBJEDE PRIJEDORSKIHSTONOTENISERKI

Gradski fudbalski savez Prijedor

KK #Prijedor#

FK #Rudar-Prijedor#

[ahovski turnir za dame

STK #Prijedor#

Raditi na popularizaciji tenisa Nastavqaju pobjedni~ki niz

Teren bio te`ak za igru

Liga nastavqa da se razvija

Turnir otvorio gradona~elnik Prijedora

Trofeji u BawaluciRezultatski #tijesna# utakmica