Anketa 1000 preduzeća 2019 Rezime

1

2

Ovo je osma anketa reprezentativnog uzorka privrednih subjekata u Srbiji koja je urađena pod pokroviteljstvom USAID-a, a koja obuhvata veliki broj tema koje se odnose na poslovno okruženje, pristup izvorima finansiranja i konkurentnost kompanija. Rezultati ove ankete pokazuju kako reforme koje sprovode Vlada Republike Srbije i njeni partneri, kao što je USAID, utiču na poslovanje privrednih subjekata. Takođe, rezultati će pomoći Vladi i privrednicima da odrede prioritete i sprovedu reforme u onim oblastima gde te reforme mogu da dovedu do najvećih mogućih unapređenja za investiranje, privredni rast i otvaranje novih radnih mesta.

Ova anketa se razlikuje od ostalih istraživanja sprovedenih u Srbiji po tome što je podrazumeva proces direktnih razgovora sa ispitanicima, što obuhvata reprezentativni uzorak od preko 1.000 registrovanih pravnih lica i preduzetnika, i što daje međugodišnja poređenja. Ovogodišnju anketu sproveo je Ipsos Strategic Marketing u periodu od 24. juna do 16. avgusta 2019. godine.

Slika 1. Struktura anketiranih privrednih subjekata

Od anketiranih preduzeća, 39 odsto kaže da su članovi Privredne komore Srbije. Osam odsto su članovi nekog drugog udruženja, uglavnom stručnih i poslovnih udruženja, među kojima je Inženjerska komora Srbije na drugom mestu po broju članova koji su učestvovali u anketi.

Uvod

Kratak pregled ankete privrednih subjekata

Anketa 1000 preduzeća 2019 Rezime

3

Od naše prve ankete iz 2011. godine došlo je do značajnih poboljšanja u većini oblasti koje se odnose na poslovno okruženje. U privredi su se osetili efekti napora koje Vlada i njeni partneri ulažu na sprovođenju reformi. U mnogim oblastima, najveća poboljšanja su primećena između 2013. i 2014, kao i između 2017. i 2019. godine. Ovogodišnji prikaz nalaza daje pregled promena za period od 2013. do 2019. godine.

Transparentnost i predvidljivost u poslovanju pokazuju poboljšanje u periodu od 2013. do 2019. To se može pripisati rezultatima niza reformi koje su do sada realizovane, a naročito uvođenjem sistema e-uprave.

Slika 2. Transparentnost i predvidivost

Iako je došlo do izvesnog poboljšanja u broju ispitanika koji smatraju da je došlo do smanjenja regulatornog opterećenja, čak 42% ispitanika još uvek smatra se regulatorno opterećenje nije smanjilo. To ukazuje na potrebu da državne institucije i sudovi obezbede ispravnu i doslednu primenu novih propisa koji imaju za cilj pojednostavljenje procedura. Negativne ocene sudskih procedura i pravila bile su u stalnom padu, i to sa 36 odsto, koliko su iznosile 2013. godine, na 25 odsto 2017, ali je ove godine negativna ocena porasla na 29 odsto. S druge strane, važno je napomenuti da je 74% privrednih subjekata saglasno da javna uprava 2019. godine radi efikasnije nego pre godinu dana.

Trendovi od 2011 do 2019 godine

4

Slika 3. Regulatorno opterećenje

Kada se radi o novcu i vremenu koje privredni subjekti troše na rešavanje regulatornih pitanja, rezultati su i dalje mešoviti. Kao i prethodnih godina, i u 2019. najveći broj privrednih subjekata izjasnio se da u poslednjih 12 meseci troše istu količinu vremena i novca na regulatorna pitanja. Nažalost, veći je broj onih koji su se izjasnili da su u prethodnoj godini trošili više novca od onih koji su se izjasnili da su potrošili manje.

Anketa 1000 preduzeća 2019 Rezime

5

Slika 4. Novac i vreme potrošeni na regulatorne zahteve

Došlo je do poboljšanja javno-privatnog dijaloga. Poslovno okruženje koje pogoduje privrednom rastu kreira se kroz stalan i argumentovan dijalog između javnog i privatnog sektora. Stiče se utisak da poboljšanja u poslovnom okruženju u Srbiji idu rame uz rame sa unapređenjem dijaloga između vlade i privrede:

• Ove godine, 65% privrednih subjekata je saglasno da je došlo do poboljšanja kvaliteta dijaloga privrede i Vlade i kvaliteta debate o privrednim temama, što predstavlja poboljšanje u odnosu na 2013. godinu (44%)

• Ove godine, 64% privrednih subjekata je saglasno da je je porasla mogućnost učešća privrede u reformama zakona kojima se reguliše poslovno okruženje, što predstavlja poboljšanje u odnosu u odnosu na 2013. godinu (37%).

U periodu između 2013. i 2019. godine došlo je do poboljšanja u skoro svim oblastima poslovnog okruženja, pri čemu je najznačajniji napredak ostvaren u oblasti inspekcija, građevinskih dozvola, zakona o radu i parafiskalnih nameta.

6

Slika 5. Rangiranje pojedinih aspekata poslovnog okruženja

Postoje određene značajne oblasti u kojima je prekinut zamah reformi odnosno u kojima je došlo do zastoja u delovanju reformi. Pored vraćanja na staro kada se radi o oceni sudskih procedura, što je prikazano na slici 5, nije došlo ni do poboljšanja u sprečavanju zloupotrebe dominantnog položaja u sektoru još od 2016. godine, kada se 39 odsto preduzeća izjasnilo da takvo ponašanje ima negativno dejstvo (pad sa 54 odsto iz 2013). Ove godine, 40 odsto preduzeća se izjasnilo da nelojalna konkurencija negativno utiče na njihovo poslovanje. Ipak, ove godine je došlo i do značajnog smanjenja negativne percepcije postupka izvršenja sudskih presuda: u 2019, 19% ispitanika ocenilo je ovaj postupak kao loš ili veoma loš, u poređenju sa 41% ispitanika koji su se tako izjasnili 2013. godine.

Mali broj preduzeća prodaje svoje robe i usluge javnom sektoru, a samo 18 odsto od onih koji trguju sa javnim sektorom time ostvaruje više od 30 odsto svog prometa. Čini se da ovi podaci odgovaraju zvaničnim statističkim podacima koji pokazuju pad u prosečnom broju firmi koje učestvuju u javnim nabavkama. Prosečan broj firmi koje se prijave na jedan konkurs za javne nabavke je bio najmanji u poslednjih pet godina (podaci iz 2018.), i iznosio je 2,5 firme.1 U pogledu faktora koji utiču na dobijanje javnih tendera, i dalje je na prvom mestu finansijska ponuda, ali je više ispitanika ove godine označilo stručnost kao bitan kriterijum za dobijanje konkursa. Ipak, broj onih koji ocenjuju da povezanost sa političkim partijama, davanje mita članovima tenderskih komisija i privatne veze utiču na javne nabavke blago je porastao 2019. u poređenju sa 2017. godinom.

1 Izveštaj Uprave za javne nabavke RS, 2018

Anketa 1000 preduzeća 2019 Rezime

7

Slika 6. Struktura tržišta i saradnja sa javnim sektorom

Prema odgovorima ispitanika, od 2014. do 2019. raste broj zaposlenih, poslovni prihodi i dobit. Čini se da je to povezano sa reformama poslovnog okruženja o kojima je napred bilo reči. Stagnacija u brojkama u odnosu na 2017. može biti razlog za zabrinutost. Očekivanja za narednih 12 meseci su optimistična, sa 53 odsto firmi koje očekuju povećanje neto dobiti (u odnosu na 10 odsto koje očekuju smanjenje) i 35% firmi koje očekuju da će povećati broj zaposlenih (u odnosu na samo 5% onih koje očekuju smanjenje).

8

Slika 7. Percepcija poslovanja u poređenju sa prethodnim godinama

Poslovno okruženje

Ocenjeno je da siva ekonomija, parafiskalni nameti i porezi i doprinosi na zarade imaju najnegativniji uticaj na poslovanje u Srbiji u 2019. godini. Siva ekonomija je i dalje u velikoj meri pristuna u Srbiji, pri čemu je jedna sveobuhvatna studija iz 2012. godine pokazala da čak 31 odsto privrede (po metodu MMIC) pripada sivoj zoni.2 Studija koja je nedavno sprovedena metodom ankete pokazala je da je došlo do pada sive ekonomije sa 21,2% BDP u 2012. na 15,4% u 2017.3 Međutim, negativna ocena sive ekonomije od strane privrednih subjekata nije se mnogo promenila od 2015. (videti sliku 5).

2 USAID BEP, 2013, Istraživanje o sivoj ekonomiji, dostupno na linku: http://www.bep.rs/baza_znanja/english/documents/inspections/The-Shadow-Economy-in-Serbia-Study.pdf

3 NALED, 2018, Istraživanje o sivoj ekonomiji, dostupno na linku: https://naled.rs/en/images/preuzmite/Shadow_Economy_in_Serbia_in_2017_Key_findings_and_recommendations.pdf

Anketa 1000 preduzeća 2019 Rezime

9

Slika 8. Različiti aspekti regulatornog okvira i njihov uticaj na poslovanje

Privredni subjekti i dalje navode razna poreska pitanja kao faktor koji ima najnegativniji uticaj na njihovo poslovanje. Na prethodnom slajdu je pokazano da su privredni subjekti rangirali razna poreska pitanja kao faktore sa najnegativnijim uticajem na njihovo poslovanje u poslednje dve godine. Poreska pitanja dominiraju na listi od 10 faktora sa najnegativnijim uticajem na poslovanje - parafiskalni nameti (2. mesto), porezi i doprinosi na zarade (3. mesto), porez na dobit (4. mesto), porez na imovinu (6. mesto), porezi i doprinosi koje plaćaju preduzetnici (9. mesto) i stope PDV-a (10. mesto).

Lokalni i republički porezi, ekološki porezi, opštinski porezi, naknade za uređenje zemljišta, naknade za vode su nameti i naknade koji predstavljaju najveće opterećenje (56%) za privredu.

Na pitanje šta ih je podstaklo da ograniče zapošljavanje i angažovanje radnika u poslednjih 12 meseci, ispitanici kao drugi značajan faktor (11%) navode poreze i doprinose na zarade.

Ovi rezultati nisu iznenađujući. Porezi sami po sebi predstavljaju finansijsko i administrativno opterećenje za poreske obveznike. Međutim, relevantno pitanje je kako poreske stope utiču na dobrovoljno poštovanje propisa i da li postoje drugi bitni faktori koji bi mogli da utiču na njihovo poštovanje.

10

Ovi rezultati nisu iznenađujući. Porezi sami po sebi predstavljaju finansijsko i administrativno opterećenje za poreske obveznike. Međutim, relevantno pitanje je kako poreske stope utiču na dobrovoljno poštovanje propisa i da li postoje drugi bitni faktori koji bi mogli da utiču na njihovo poštovanje.

Najpopularnija mera za povećanje poštovanja poreskih propisa je snižavanje poreskih stopa. Treba ponoviti da nije iznenađujuće da 75 odsto firmi podržava ovu opciju. Najmanje popularne mere su strožije sankcije i učestalija i strožija poreska kontrola (37%). Ostale mere za koje su ispitanici naveli da mogu značajno da unaprede dobrovoljno poštovanje propisa od strane privrednih subjekata su: (i) jednostavna i razumljiva uputstva za primenu poreskih propisa, transparentan postupak izmene poreskih propisa (62%); (ii) bolja komunikacija sa računovođama i računovodstvenim agencijama, kao i bolji rad od strane računovođa (59%); (iii) poreska inspekcija koja blagovremeno obaveštava poreske obveznike i daje potpune informacije o primeni poreskih propisa i ispunjavanju poreskih obaveza (57%). Ove mere bi trebalo dalje analizirati, s obzirom da bi mogle značajno da pospeše dobrovoljno izmirenje poreskih obaveza, bez značajnih posledica po budžet (snižavanje poreskih stopa) i korišćenja državnih resursa (poreska inspekcija).

Računovođe su popularne kod privrednih subjekata. Šezdeset jedan odsto kompanija angažuje računovođe spolja, dok četiri od deset kompanija koristi računovođe koje su zaposlene u preduzeću. Oko 30 odsto preduzeća zapošljava računovođu, a 10% čini i jedno i drugo – angažuje računovođu van preduzeća i ima računovođu koji je njihov zaposleni. Računovođe koje dolaze van preduzeća u velikoj meri smanjuju vreme koje rukovodstvo mora da provede se inspekcijama. Mlađe kompanije, osnovane od 2006, i mikro kompanije sa do 10 zaposlenih, češće angažuju eksterne računovođe (65% i 69%).

Računovođe imaju veliki uticaj na donošenje poslovnih odluka. Kad treba da donesu poslovnu odluku u oblasti sa kojom nisu direktno upoznati, predstavnici privrednih subjekata prvo se obraćaju računovođama (32%) a potom stručnjacima za datu oblast (31%). Jedna petina predstavnika privrednih subjekata naglasila je da odluke donosi sama.

Slika 9: Pomoć u donošenju poslovnih odluka

Anketa 1000 preduzeća 2019 Rezime

11

Inspekcije su postale efikasnije i manje su opterećenje za privredne subjekte, ali je potrebno nastaviti punu implementaciju reforme. Posle deset godina rada na poboljšanju pravnog okvira za inspekcijski nadzor, Srbija je 2015. godine dobila novi Zakon o inspekcijskom nadzoru (koji je dodatno izmenjen 2018. godine). Opšti cilj bio je povećanje pravne sigurnosti i poboljšanje poslovnog okruženja u Srbiji. Od usvajanja novog Zakona, sproveden je veći broj aktivnosti koje su imale za cilj povećanje kapaciteta inspektora za primenu novih koncepata i procedura, poboljšanje koordinacije među inspekcijama, jačanje komunikacije između subjekata inspekcijskog nadzora (pre svega, privrede) i raznih inspekcija, kao i uvođenje sistema procene rizika i digitalnih alata (sistem e-Inspektor). To je unapredilo efikasnost i delotvornost inspekcija, dok je u isto vreme smanjeno nepotrebno opterećenje za privredu.

Kako je prikazano na slici 10, od kada je 2015. godine donet novi zakon, inspekcije predstavljaju manje opterećenje. Međutim, usvajanje i primena pravnog okvira još nisu završeni. Došlo je do zastoja odnosno do malog pada u pogledu korišćenja naloga i kontrolnih lista, ali i do poboljšanja u koordinaciji inspekcija. Srednje vreme koje rukovodstvo i zaposleni provedu sa inspekcijama je otprilike isto svih prethodnih godina. Većina kompanija smatra da su inspekcijske kontrolne liste korisne (27% - da, 30% - delimično, i samo 6% - ne), ali 37% uopšte nema iskustvo sa kontrolnim listama ili nije upoznato sa njima.

Slika 10: Ocena rada inspektora

12

Većina kompanija u Srbiji ima potrebu da investira u svoje poslovanje. Anketa je pokazala da skoro 2/3 kompanija u Srbiji trenutno ima potrebu za ulaganjem u svoje poslovanje. Ova potreba je još izraženija kod izvoznika i kompanija sa on-line prodavnicama koje pokazuju nadprosečnu potrebu za ulaganjima.

Srpske kompanije identifikovale su pristup finansiranju kao prepreku u svojim nastojanjima da razvijaju produktivni kapacitet, budu konkurentne i otvaraju nova radna mesta. Više od polovine kompanija identifikovalo je nedostatak finansijskih sredstava kao glavni faktor koji utiče na njihovu konkurentnost. To je u skladu i sa Izveštajem o konkurentnosti u svetu Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum’s Global Competitiveness Report) po kojem je finansijski sistem Srbije najmanje razvijen stub u zemlji (79. mesto od 140 zemalja), a finansiranje mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP) nalazi se u poslednjoj trećini svih razmatranih ekonomija (95. mesto). To nije nikakvo iznenađenje, pošto Srbija ima najlošiju ponudu finansijskih proizvoda za MMSP u regionu, s obzirom da većina ostalih zemalja ima u ponudi širok dijapazon finansijskih proizvoda koji su na raspolaganju MMSP, uključujući mikrofinansiranje, faktoring, avansno plaćanje i plaćanje na odloženo (trade financing), operativni lizing, grupno finansiranje („crowdfunding“) i finansiranje putem kapitala (equity financing).

Korišćenje spoljnih izvora finansiranja i dalje je na niskom nivou, s obzirom da najveći deo finansiranja u srpskim kompanijama potiče iz kapitala njihovih vlasnika. 81 odsto celokupnog finansiranja za privredne subjekte u Srbiji dolazi iz vlastitog kapitala, dok samo devet odsto finansiranja potiče od banaka. To je manje nego 2017. godine kada je finansiranje od strane banaka iznosilo 12 odsto. Posle bankarskih kredita, trgovinski krediti su najvažniji spoljni izvor finansiranja. Činjenica da samo mali deo finansiranja potiče iz spoljnih izvora znači da se rast prevashodno finansira iz vlastitih finansijskih sredstava ili se uopšte ne investira u poslovanje. To ograničava sposobnost kompanija da se šire i povećavaju svoju konkurentnost i povećava verovatnoću da će Srbija upasti u „zamku ekonomije srednjeg dohotka“. Međutim, podaci iz ankete ukazuju na povezanost između veličine kompanije/izvozne orijentacije/prisustva na internetu i korišćenja vlastitih sredstava. Drugim rečima, kako preduzeća rastu, razvijaju se i upoznaju se sa prednostima finansijskog leveridža, tako počinju da pokazuju sklonost da se manje oslanjaju na sopstvena sredstva.

Slika 11: Izvori finansiranja

Pristup finansiranju

Anketa 1000 preduzeća 2019 Rezime

13

Trgovinski krediti se smatraju jednim od glavnih izvora eksternog finansiranja. Avansna plaćanja i produženje rokova plaćanja na period duži od 30 dana imaju najveći uticaj na poslovanje, dok se finansiranje od strane banaka smatra manje značajnim faktorom. Iako ukazuju na značaj trgovinskih kredita kao izvora finansiranja, srpske kompanije nisu razvile jasne procedure za pozajmljivanje sredstava na taj način i ne vrše procenu rizika kako bi ustanovile potencijalne probleme u postupku naplate svojih potraživanja. 81 odsto kompanija ne primenjuje nikakvu kategorizaciju potraživanja, a 58 odsto kompanija ne smatra čak ni da bi bilo korisno da imaju priručnik za upravljanje potraživanjima, te nam se čini da srpska privreda ne vidi potraživanja kao bitan deo svoje imovine. Ovi nalazi ukazuju i da se većina kompanija u Srbiji nalazi na niskom nivou finansijske sofisticiranosti. Sofisticiraniji privredni subjekti, poput kompanija koje imaju on-line prodaju i kompanija koje od banaka pozajmljuju više od 25.000 EUR godišnje, shvataju značaj i koristi koje mogu imati od priručnika za upravljanje potraživanjima. Slika 12: Uticaj različitih oblika eksternih izvora finansiranja na poslovanje

14

Iako su se smanjili troškovi zaduživanja, mala i srednja preduzeća ne zadužuju se u značajnoj meri. 86 odsto kompanija kaže da im se nivo zaduženosti smanjio ili je ostao na istom nivou, bez obzira na opšti utisak da su banke spremnije da odobravaju kredite, da su smanjile zahteve za obezbeđenje kredita i da su troškovi zaduživanja manji nego pre. Prosečno godišnje zaduživanje privrednog subjekta u Srbiji iznosi 35.000 EUR, slično kao 2017. godine. Međutim, skoro 50 odsto kompanija koje su zatražile bilo koju vrstu bankarskih proizvoda tražile su iznos manji od 25.000 EUR.

Mada je većina kompanija izrazila potrebu da investira u razvoj poslovanja, samo 8 odsto ih je podnelo zahtev za investicioni kredit u proteklih 12 meseci. Jedna trećina kompanija kojima je potrebno investiranje tvrde da u proteklih 12 meseci nije bilo potrebe da traže kredite od banaka niti da koriste sopstvena sredstva za finansiranje svojih investicija.

Slika 13: Krediti za finansiranje poslovanja u proteklih 12 meseci – traženi iznos

Bankarski krediti u Srbiji se obično koriste za pokriće kratkoročne likvidnosti na uštrb investiranja u razvoj, što je još pogoršano kratkoročnom štednjom u domaćoj valuti. Uvođenje Bazel III standarda adekvatnosti kapitala i tržišne likvidnosti još više obeshrabruje banke da se upuste u rizičnije oblike kreditiranja. Bankama nije isplativo investiranje u proizvode namenjene MMSP jer ne mogu da ih uklope u standardizovane proizvode i jer se ovakvi krediti odobravaju u nižim iznosima, te teško da mogu da pariraju zaradi koja se ostvaruje ulaganjima u državne hartije od vrednosti i homogene proizvode za stanovništvo.

Anketa 1000 preduzeća 2019 Rezime

15

Kompanije postupaju suprotno osnovama finansijskog menadžmenta. 30 odsto kompanija koje su uzele kratkoročne kredite iskoristilo je ta sredstva za ulaganje u osnovna sredstva. Pored toga, 40 odsto ličnih kredita koristi se u iste svrhe. To ponovo ukazuje na to da postoji veliki prostor za poboljšanje kod malih i srednjih preduzeća, ali i kod banaka.

Slika 14: Finansiranje poslovanja u proteklih 12 meseci – glavna svrha kredita

Nedovoljna finansijska pismenost MMSP, koja uključuje izbegavanje poslovnog rizika i nerazumevanje razvojnog potencijala finansijskog leveridža, rezultira nedovoljnom potražnjom za većom raspoloživošću različitih opcija finansiranja, i ne motiviše finansijske institucije da ulože napore u pronalaženje alternativnih rešenja.

16

Finansiranje putem kapitala se i dalje malo koristi. Samo osam odsto srpskih kompanija smatra da je ovakvo finansiranje legitiman način finansiranja budućeg proširenja poslovanja. Na ovaj broj ne utiče veličina preduzeća i on se već godinama ne menja. Međutim, postoji značajan potencijal i potreba za edukacijom kod skoro 50 odsto kompanija koje uopšte nisu upoznate sa ovom vrstom finansiranja. Pre svega, kompanije treba da razumeju kako uvođenje novih partnera u vlasništvo firme, usvajanje formalnih poslovnih procedura i poboljšanje korporativnog upravljanja, može da im pomogne da otvore nova tržišta, dobiju veću razvojnu šansu i povećaju produktivnost. Pored toga, potencijalni kandidati za edukaciju u ovoj oblasti su i kompanije koje jesu upoznate sa finansiranjem putem kapitala, ali nemaju nikakvog iskustva sa tim, prvenstveno usled nedostatka poverenja.

Slika 15: Razlozi nedostatka iskustva sa finansiranjem putem kapitala

Na tržištima koja su slična tržištu Srbije, pokazalo se da su alternativni investicioni fondovi i prvi investitori (Business Angels) od presudnog značaja za finansiranje. Tržište Srbije nudi skoro šest puta manje raspoloživog kapitala za ovu vrstu finansiranja u poređenju sa drugim zemljama u regionu.

Anketa 1000 preduzeća 2019 Rezime

17

Finansijske tehnologije (FinTech) nude rešenja za finansiranje malih i srednjih preduzeća, ali je potrebna dalja edukacija i podizanje poverenja. Samo pet odsto kompanija bi koristilo bilo koje od novih tehnoloških rešenja za finansiranje poslovanja, ali njihovo poznavanje tih rešenja nije odgovarajuće. 60 odsto kompanija nije uopšte upoznato sa grupnim finansiranjem. Međutim, skoro svaka treća kompanija predstavlja potencijalnog korisnika grupnog finansiranja zbog toga što je uključena u digitalnu ekonomiju (pošto već koristi digitalni marketing, ima svoju internet prodavnicu i ima proizvod koji odgovara velikom broju korisnika).

Slika 16: Nova tehnološka rešenja za finansiranje poslovanja

Postoji mnogo faktora koji onemogućavaju veću raspoloživost alternativnog finansiranja, uključujući i asimetričnost informacija, konzervativnost banaka u Srbiji, regulatornu i poresku destimulaciju za uvođenje drugih finansijskih institucija i proizvoda, kao i druga ograničenja. Ali naglo povećanje korišćenja finansijskih tehnoloških rešenja može da omogući srpskim MMSP da iskoriste fondove globalnog kapitala koji je u potrazi za investicionim ciljevima bilo gde na svetu. Ako poštovanje Bazel III standarda adekvatnosti kapitala i tržišne likvidnosti sada još više ograničava zainteresovanost banaka da kreditiraju mala preduzeća u zamenu za veću stabilnost globalnog bankarskog sistema, više različitih izvora kapitala mogu potencijalno da kompenzuju neka od tih ograničenja i prošire mogućnosti finansiranja za MMSP.

18

Dok su mnoge firme u Srbiji usmerene na poslovanje na domaćem tržištu (75%), i to u većini slučajeva u gradu gde im je sedište, ima i nekih izvozno orijentisanih firmi koje pokazuju veću sofisticiranost u pogledu upravljanja poslovanjem i marketinga. Ovi sofisticirani izvoznici beleže bržu stopu rasta od drugih firmi u Srbiji.

Od 2013. godine gotovo da nije bilo promena u procentu firmi koje se bave izvozom: ovaj procenat se drži na malo iznad 25%. Od firmi koje se bave izvozom, njih 79 odsto ima prodaju zemljama bivše Jugoslavije (isključujući Sloveniju i Hrvatsku), 64% prodaje zemljama Evropske unije i Rusiji, a njih 24% prodaju vrši i u drugim zemljama.

Slika 17: Struktura tržišta

Izvestan broj malih i srednjih preduzeća u Srbiji koji pokazuje veću poslovnu sofisticiranost i bavi se izvozom, raste brže od prosečne firme. Rezultati ankete pokazuju zanimljivu “ustaljenu šemu“: većina kompanija koje ispunjavaju kriterijume sofisticiranosti, rastu brže od prosečne firme. Ovo istraživanje je iznedrilo pretpostavku da postoji povezanost između rasta kompanija i determinanti sofisticiranosti4. Ovo podržava i nalaze iz nedavne stručne analize koja zaključuje da izvoz u Srbiji predvode najproduktivnija mikro, mala i srednja preduzeća kao predstavnici srpske „nove ekonomije“5 .

4 Istraživačko pitanje koje može biti tema budućih ekonomskih analiza5 K. Udovički (2018) „Ekonomska struktura Srbije: izazovi i mogućnosti za ubrzanje rasta”

Ubrzanje rasta srpske ekonomije – pokretači rasta

Anketa 1000 preduzeća 2019 Rezime

19

Definisali smo 22 kriterijuma sofisticiranosti poslovnog modela firmi (dokumentovano podacima iz ankete) i svrstali ih u 5 kategorija – stubova. Horizontalna linija prikazuje rast prihoda prosečne firme6. Boja kružića označava kategoriju, a veličina kružića udeo tih firmi u ukupnom broju firmi.

Slika 18: Rast firmi prema različitim kriterijumima sofisticiranosti

Ova metodologija pokazuje da rast iznad proseka beleže kompanije koje ispunjavaju kriterijume sofisticiranosti, kao na primer kompanije koje su razvile digitalne alatke i imaju iskustva sa digitalnim marketingom, izvoznici, a naročito oni koji izvoze na daleka tržišta (van regiona i EU), firme koje umeju da upravljaju svojim finansijama i potraživanjima, firme koje su otvorene za nova saznanja o finansijskom upravljanju, kao i firme koje imaju podjednak broj žena i muškaraca u vlasničkoj strukturi ili kod kojih žene čine većinu.

6 Mediana

20

Međutim, postoje grupe firmi koje ispunjavaju kriterijume sofisticiranosti ali su i dalje u proseku, ili ispod prosečne stope rasta – to su firme koje su u potrazi za zaposlenima koji imaju digitalne veštine, ili firme koje su prepoznale značaj udruživanja. U narednom periodu analiziraćemo zbog čega je njihov rezultat ispod rezultata drugih grupa. Vidimo da se grupe firmi izvoznika nalaze iznad proseka rasta, a najbrže rastu oni izvoznici koji imaju sopstvenu internet stranu ili elektronsku prodavnicu. Međutim, čak i kada se ne bave izvozom (ne uzimajući u obzir tu činjenicu), stopa rasta firmi koje su prisutne na internetu je iznad stope rasta prosečne firme.

Slika 19: Rast firmi prema stepenu međunarodne razmene i digitalne prisutnosti7

Ovi sofisticirani izvoznici imaju i viša očekivanja rasta u narednih 12 meseci, a izražavaju i značajniju potrebu za investiranjem. 7 Linija trenda ne pokazuje izračunatu korelaciju. Grafikon je vizuelni prikaz razlika u prosečnim godišnjim stopama rasta, prema različitim kategorijama firmi

Anketa 1000 preduzeća 2019 Rezime

21

Slika 20: Očekivanja i potrebe za investiranjem kod izvoznika sa internet stranom ili elektronskom prodavnicom

E-trgovina je pokazatelj poslovne sofisticiranosti i način da se uđe na nova tržišta. Kompanije u Srbiji u velikom broju ističu važnost e-trgovine: 71% kompanija saglasno je da će značaj e-trgovine kao kanala poslovanja jako porasti na globalnom nivou u narednom periodu, a njih 58% veruje da će se to isto dogoditi i kada je u pitanju Srbija. 66% kompanija ima svoju internet stranu, ali samo 12% ima elektronsku prodavnicu a još manje ih nudi opciju plaćanja preko interneta (8%). 81% kompanija koje nemaju elektronsku prodavnicu nisu nikad razmišljale o tome da je uvedu.

E-trgovina otvara izuzetne nove prilike za izvoz i rast mikro, malih i srednjih preduzeća. Korišćenjem globalnih platformi za e-trgovinu i plaćanje za povezivanje sa desetinama miliona internet kupaca, velika je verovatnoća da će se internet prodavci baviti izvozom, i to na više tržišta, i da će najveći deo svojih prihoda ostvariti iz izvoza, za razliku od tradicionalnih prodavnica „od cigle i kamena“ od kojih se samo veoma mali broj bavi izvozom i to obično samo na jedno ili dva tržišta. Anketa je pokazala da privredni subjekti koji imaju internet stranu i/ili elektronsku prodavnicu više prodaju izvan gradova gde im je sedište (oni sa internet stranom za 41% više, a sa elektronskom prodavnicom za 31% više). To je naročito vidljivo kod malih privrednih subjekata koji imaju plaćanje preko interneta i za 33 odsto bolje posluju od njima sličnih privrednih subjekata koji nemaju plaćanje preko interneta. Privredni subjekti koji imaju internet stranu i/ili elektronsku prodavnicu mnogo više prodaju na tržištima zemalja bivše Jugoslavije (izuzimajući Sloveniju i Hrvatsku) (oni sa internet stranom skoro 50 odsto u zemljama bivše Jugoslavije, a oni sa elektronskom prodavnicom više nego duplo u odnosu na ostatak sveta). To je naročito vidljivo kod mikro privrednih subjekata koji imaju plaćanje preko interneta i za čitavih 213% bolje posluju od njima sličnih privrednih subjekata koji nemaju plaćanje preko interneta.

Ukupni finansijski rezultati su takođe bolji kod firmi koje su prisutne na internetu. Ukupni prihodi su mnogo veći kod privrednih subjekata sa internet stranom i/ili elektronskom prodavnicom (kod onih sa internet stranom za 40% veći, a kod onih sa elektronskom prodavnicom za 12%). Neto dobit je mnogo veća kod privrednih subjekata sa internet stranom/elektronskom prodavnicom . Privredni subjekti sa internet stranom/elektronskom prodavnicom očekuju mnogo veći rast u narednom periodu.

22

Ipak, kako pokazuju rezultati ankete, e-trgovina u Srbiji je još uvek relativno nerazvijena a prednosti koje nudi ovaj način poslovanja se izuzetno malo koriste iako je u pitanju tržište koje je u stalnom porastu. Prema podacima platforme Statista, prihodi od e-trgovine u Srbiji iznosili su 289 miliona evra u 2018. godini, a predviđa se da će u 2019. godini dostići 328 miliona evra i zadržati godišnju stopu rasta od 8,9%, što će rezultirati tržišnim prihodima od 461 milion evra do 2023. godine. Većina firmi u Srbiji ne koristi napredne digitalne veštine. Stepen digitalizacije privrede varira u zavisnosti od sektora, a naročito se razlikuje između tehnološki visoko razvijenih i tradicionalnijih oblasti, kao i između regiona. Takođe postoje velike razlike između velikih kompanija i MMSP. Slika 21: Važnost digitalnih veština na radnom mestu

Anketa je pokazala da srednja i velika preduzeća imaju mnogo veće zahteve u pogledu digitalnih veština zaposlenih u poređenju sa mikro i malim preduzećima. To odgovara i rezultatima ankete o digitalnim veštinama zaposlenih8.

Slika 22: Potreba za zaposlenima sa digitalnim vestinama, prema veličini kompanija

8 USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj (2019), Prepoznavanje potreba za digitalnim veštinama zaposlenih iz ugla tržišta rada

Anketa 1000 preduzeća 2019 Rezime

23

Veće kompanije daju mnogo veći značaj naprednim i specijalizovanim digitalnim veštinama nego što to čine mikro i male kompanije. Slika 23: Važnost digitalnih veština, prema veličini kompanija

Postoje i regionalne razlike. Digitalne veštine su potrebne većem procentu privrednih subjekata iz Beograda, južne i istočne Srbije nego subjektima iz Vojvodine, Šumadije i zapadne Srbije. Slika 24: Potreba za zaposlenima sa digitalnim veštinama, prema delatnosti i regionu

Digitalno doba donosi transformaciju svega: prirode tržišta i proizvoda, načina proizvodnje, načina dostave i plaćanja, nivoa kapitala potrebnog za globalno poslovanje, kao i potreba za ljudskim kapitalom. Ono takođe unapređuje produktivnost i izlaže kompanije novim idejama, tehnologijama, novim modelima upravljanja i poslovanja i kreira nove kanale za pristup tržištu. I sve ovo uz relativno male troškove. Od ključnog značaja je da veći broj firmi u Srbiji unapredi digitalne veštine svojih zaposlenih i uloži u tehnologiju koja je potrebna da bi držali korak sa digitalnom transformacijom.

24Izrada ove publikacije omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj publikacije je isključivo odgovornost Projekta i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.