ИГРА СЛОВИМАБуквар

за први разред основне школе

ПРИРУЧНИК за учитеље уз уџбенички комплет

СРПСКИ ЈЕЗИК за трећи разред основне школе

Радмила Жежељ Ралић

МАША И РАША Приручник за учитеље уз уџбенички комплет Српски језик за трећи разред основне школеПрво издање

Аутор: Радмила Жежељ РалићИлустрације: архива издавачке куће „Klett” Рецензенти: др Свенка Савић, професор, Филозофски факултет у Новом Саду

др Нада Кораћ, професор, Учитељски факултет у Београду, Природно-математички факултет у Београду Ивана Васиљевић, професор разредне наставе, ОШ „Уједињене нације” у Београду

Графичко обликовање: Адам ОрлићОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: мр Горан Зељић, Марија Ђорђевић

Издавач: Издавачка кућа „Klett” Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 office@klett.rs, www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Colorgrafx, БеоградТираж: 500 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

© Klett, 2015.ISBN 978-86-7762-741-6

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 371.3::811.163.41(035) ЖЕЖЕЉ Ралић, Радмила, 1964- Маша и Раша. Приручник за учитеље уз уџбенички комплет Српски језик : за трећи разред основне школе / Радмила Жежељ Ралић. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015 (Београд : Colorgrafx). - 76 стр. : табеле ; 29 cm Тираж 500. - Библиографија: стр. 76. ISBN 978-86-7762-741-6 a) Српски језик - Настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 216487692

Уместо предговора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Шта садржи приручник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Уџбенички комплет за трећи разред . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Кратак осврт на методику наставе српског језика и књижевности . . . . . . . . . . . . 7Стваралачка методика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Садржај читанке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Методичка ризница . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151. целина: ПРЕКО КРОВА ДО ПТИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152. целина: РЕКА РЕЧИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213. целина: ПРИЧЕ И ПЕСМЕ ИЗ ДАВНИНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294. целина: ВЕТАР И СУНЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395. целина: СРЕЋА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 536. целина: БАШ СУ МИ МУДРИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 587. целина: ВОЖЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61Рад на одабраним делима лектире . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Настава граматике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Мала ризница идеја у настави граматике и правописа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Пишем правилно . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

САДРЖАЈ

4

УМЕСТО ПРЕДГОВОРА

Басна

Рода, одевена у костим од новог пролећног перја, и један сасвим олињали, ћелави ђерам, ћаскали, стојећи на једној нози, о филозофским темама, онако, из пуке досаде.

А знаш ли, казала рода, знаш ли да никад нећеш полетети, јер равнодушни се лињају, а крила расту само од превеликих жеља.

Ђерам оцеди кап воде с њушке, и рече, жмиркајући лимено према сунцу: лако је вама, госпођице, кад сте удати за ветар, а ја сам се земљом оженио.

Наравоученије ове басне изгубљено је у перју рода које су одлетеле.

Мирослав Антић

5

Шта садржи приручник

Приручник има неколико целина. На почетку је представљен концепт читанке „Маша и Раша – Река речи” и радног уџбеника о језичко-граматичким садржајима „О језику”.

У другом делу направљен је кратак осврт на нормативистичку методику и општи модел у обради књижевног текста.

Централно место у приручнику заузима методичка ризница са дидактичко- -методичким упутствима за учитеље и задацима за ученике који треба да помогну у подстицању и развијању сазнања и језичких компетенција у овом узрасту. Ризница је сложена према садржају читанке „Маша и Раша – Река речи” и уџбеника „Маша и Раша – О језику”. Дидактичко-методичке идеје нису обавезујуће, оне су један од путева за успешну реализацију наставе и могу се реализовати и надовезивати у зависности од плана наставника и конкретне потребе одељења.

6

Мишљења стручњака око насловљавања читанки јесу подељена. Једни се залажу за класичан назив ч и т а н к а уз додатак индекса разреда, док други дозвољавају и посебан п о е т с к и н а з и в.

Опредељење ауторке за други модус проистекло је из уверења да поетско име јаче сугерише њену суштину, јер књижевност је уметност, да више активира креативни свет детета и да се читанке са поетским именима трајније памте.

Назив читанке „Река речи” допуњен је именима двеју пчелица – Маше и Раше, као имена бренда успостављеног за уџбенике млађих разреда.

Обим читанке формиран је на основу прописане лектире коју чине одабрани лирски, епски и драмски текстови, као и на основу једног броја текстова који су ауторски избор и који могу имати допунски, односно упоредни карактер. Читанка има већи број текстова од уобичајеног из разлога што још увек постоји велики број школа које не поседују библиотеку и којимwа читанка представља једини књижевни извор за ученике одређеног узраста.

Садржај читанке распоређен је у седам већих целина на основу тематске сродности одабраних текстова. Свака целина завршава се избором кратких народних умотворина и сличним ауторским остварењима инспирисаним народном књижевношћу.

Дидаткичко-методичка апаратура предвиђена је за све текстове са циљем да ученику помогне да квалитетно комуницира са књижевним текстом, да активира његову машту и стваралаштво, а наставника подстакне да заједно са ученицима истражује и развија започете идеје аутора. Креативни потенцијал ученика посебно је апострофиран кроз задатке под називом „Хајде да стварамо!”.

У читанци су урађене две врсте речника: сликовни речник, који је смештен уз текстове на које се односи, и текстуални, који се налази уз текстове и на крају књиге, уз детаљно упутство за коришћење.

„Они су писали за нас”, попис писаца по азбучном реду, има за циљ да укаже на време у којем су живели и стварали одабрани ствараоци, као и да упозна читаоце са њиховим најзначајнијим делима за децу.

Ауторка се ученицима обраћа два пута: на почетку, када их позива да постану део фантазије сачињене од песама и прича, и на крају, када даје својеврсну одјаву школске године и ђачких обавеза.

Уз читанку је урађен уџбеник „Маша и Раша – О језику” у ком су презентовани граматички и правописни садржаји предвиђени програмом за трећи разред. То је радни уџбеник са добро осмишљеним дидактичким апаратурама, водичима за ученике.

Визуелни идентитет уџбеничког комплета формиран је по савременим критеријумима за ову област, са циљем да задовољи естетске потребе ученика и функционалност књиге, који су темељ у наставној пракси.

Уџбенички комлет за српски језик за трећи разред

7

Настава књижевности треба да почива на научном приступу књижевном делу, а то значи да се у тумачењу књижевног дела мора поштовати наука о књижевности, која почива на историји књижевности, теорији књижевности и књижевној критици.

Да би се књижевно дело могло тумачити ученицима млађег школског узраста, неопходно је познавање методике наставе српског језика и књижевности као мултидисциплинарне науке.

Нормативна методика изградила је одређене моделе рада на тексту, који подразумевају тачно одређену методичку структуру часа, док стваралачко- -истраживачка методика покушава да разбије методички догматизам и апострофира креативни потенцијал ученика и наставника.

Обрада књижевног текста – општи модел разрађен по етапама:

Циљ ове етапе часа је да створи погодну атмосферу и мотивише ученике за сусрет са новим књижевним делом. Увек мора бити у функцији побуђивања дечје радозналости и стварања позитивне климе за рад. Облици мотивационог разговора су разноврсни и не смеју се претворити у шаблон. Подразумевају: разговор о непосредном искуству ученика песми, игри; повезивање са познатом наставном грађом и актуелним дешавањима у школском окружењу, постављање проблема ситуације; слушање музике, гледање филмског инсерта и сл.

У овој етапи саопштава се предмет обраде на часу. Природно проистиче из претходне етапе, а подразумева најаву и бележење назива дела и имена писца на табли, које ученици преписују у своје свеске.

Најбоље је да интерпретативно читање изводи учитељ, а ако школа има услова, може се користити и звучна читанка. У овој етапи ученици треба да доживе пуну уметничку снагу књижевног дела и да, на основу разноврсних утисака, формирају личне ставове и мишљења. Текст се увек чита у целини. Моћно средство у току читања су психолошке паузе које треба да усмере ученикову пажњу. Психолошку пауазу треба направити и након читања дела како би ученици имали времена да среде своје утиске.

Кратак осврт на методику српског језика и књижевности

1. Емоционално-интелектуална припрема (мотивациони разговор)

2. Најава наставне јединице

3. Изражајно (интерпретативно) читање

8

Локализовање текста подразумева довођење текста у везу са делом из кога је узет, ако се ради о одломку из дуже приповетке, романа или песме. Разликујемо две врсте локализације.

Ужа локализација је везана за обраду одломка књижевног дела. Да би ученик сазнао о делу, потребно је прво нешто рећи о писцу, затим о делу у целини. Обично се ужа локализација врши пре читања. Пример где се ова локализација сигурно мора спровести је текст „Сиви” Светлане Велмар-Јанковић, који је узет из приповетке „Златно јагње” из дела „Књига за Марка”.

Шира локализација помаже ученицима да добију шире информације о историјском контексту дела које се проучава. На пример, код обраде српске народне песме „Марко Краљевић и бег Костадин” неопходно је извршити ширу локализацију и дати кратке информације о историјским приликама које осликава народни певач, о Марку Краљевићу као историјској личности и Марку као јунаку народних песама. Треба подсетити ученике на то да има много песама о Марку Краљевићу, а да је у нашој читанци само једна.

У овој етапи ученицима се дају јасно дефинисани истраживачки задаци са циљем да, на пример, прочитају текст и да пронађу непознате речи и изразе, да обрате пажњу на описе, стихове, ликове и слично. Ако се опредељујемо за гласно читање, треба да га изводе најбољи читачи и само ако је у питању краћи текст.

Истраживачки задаци могу бити саопштени у различитим формама: усмено, писмено помоћу графофолије или плаката, на листићима који ће унапред бити припремљени за све ученике, са истим или различитим садржајем, помоћу БИМ-пројекције, ако за то постоје услови.

Непознате речи могу се тумачити на различите начине. Важно је да се значење непознате речи увек тражи у контексту реченице у којој је употребљена. Пожељно је да увек ученици први покушају да објасне непознату реч, а ако нису у могућности, онда се укључује учитељ. Непознате речи могу се тумачити на следеће начине: пантомимом или показивањем поменутог предмета, показивањем слике предмета (сликовни речник), проналажењем синонима, објашњавањем општег појма појединачним или обрнуто, описивањем непознатог предмета или појаве и сл. Није дозвољено произвољно тумачење непознате речи. Боље је признати да нам неки појам није довољно јасан и да ћемо консултовати речник. Ако ученици користе речник, треба их упутити како то да чине.

4. Локализовање текста

5. Гласно, усмерено и истраживачко читање

6. Тумачење непознатих речи и израза

9

Циљ ове етапе је да се провери како су ученици доживели књижевно дело током читања. Ова етапа не треба да траје дуго. Није добро постављати питања типа „Како вам се свиђа ова песма?”, већ, на пример, „Како сте доживели ову песму?”, „Који део приче је на вас оставио најјачи утисак?”, „Шта сте осетили док сте слушали овај текст?”, „О чему сте размишљали док сте слушали овај део текста?” и сл. Ученици на ово питање одговарају индивидуално, јер то утврђује емоционални однос ученика према делу. Може се догодити да ученици не одговоре на питање о утисцима о делу након првог читања. Тада их треба припремити на поновно читање.

Анализом се откривју уметничке врдности текста и то треба да буде основни циљ ове етапе. Питања која у току анализе постављамо ученицима треба да подстичу на размишљање и повезивање књижевних чињеница. С обзиром на сложеност захтева који се постављају у току анализе књижевног текста, разликујемо четири типа анализе:

– садржинска анализа,– идејна анализа,– етичка анализа,– психолошка анализа.

Садржинска анализа обухвата анализу чињеница, догађаја, радње и свега онога што чини садржину. Типологија питања која постављамо треба да буде различита: репродуктивна питања постављамо о хронологији догађаја (Где је живео? Шта је радио? Куда је кренуо?), док проблемско-истраживачка питања постављамо да бисмо открили и истражили проблеме (Како је јунак нешто урадио? Како је још то могао? Шта је схватио јунак? Шта мислиш о поступку јунака? Како би ти решио тај проблем? и сл.). У оквиру ових питања користимо често речи откриј, пронађи, протумачи, упореди, докажи, објасни, размисли, одабери и сл.

Треба имати на уму да избор питања првенствено зависи од врсте књижевног текста; на пример, код лирске песме многа од ових питања се не могу и не смеју постављати, јер она нема наративни тон и не сме се препричавати.

Када је реч о прозном тексту, доминантна су четири методичка приступа у садржинској анализи:

– садржинска анализа текста као целине,– садржинска анализа текста по логичким целинама,– садржинска анализа текста по унапред датом плану,– садржинска анализа текста по низу слика или слајдова.

Идејна анализа има за циљ да открије идејну страну књижевног дела, односно да открије основну мисао која је у делу присутна, или основни смисао дела. Појам идеје у књижевном делу је вишезначан, јер идеја може бити све: композиција, језик и сл. Суштина идејне анализе је да подстицајним разговором дође до идејног уопштавања. Није добро поставити питање: Шта је писац хтео да каже? већ: Шта је писац казао?

Идеје обично записујемо на табли, али тек пошто их ученици сами открију. Идејну поруку некад можемо саопштити кроз пословицу која је примерена тексту.

7. Разговор о непосредном доживљају и утисцима

8. Анализа (интерпретација) текста

10

Етичка анализа представља анализу моралних поступака. Њоме се апострофира васпитна вредност текста. Да ли ће је бити, зависи од самог текста и узраста ученика. Код лирских песама нема етичке анализе.

Психолошка анализа се ретко издваја као посебна етапа часа у млађим разредима основне школе. Обично се изводи у оквиру садржинске анализе и подразумева коментарисање поступака и ситуација у којима се налазе ликови, као и процену њихових понашања. Код лирских песама не врши се психолошка анализа.

У разговору са ученицима тешко се строго могу раздвојити ове врсте анализа. Квалитет наставе је у томе да се оне целовито изврше и да логично проистичу једна из друге.

Књижевни лик или књижевни јунак је носилац пишчевих идеја и замисли и представља део уметничке стварности. О њему знамо онолико колико је писац одредио и саопштио у самом тексту. Термин личност везујемо за одређену животну стварност и не би требало да се ова два термина мешају. Анализа књижевног лика подразумева оспособљавање ученика да уоче и разликују књижевне ликове, да их доживљавају, да су у стању да уоче степен изграђености ликова и одреде ко је главни, а ко споредни лик, да препознају односе међу ликовима, процењују њихове поступке и сл.

Рашчлањивање лика на саставне елементе у методици се назива карактеризација ликова. Карактеризацијом откривамо структуру ликова и њихове спољашње и унутрашње особине. У методичкој литератури сусрећемо следеће карактеризације ликова:

– естетска– физичка– психолошка– етичкаУ млађим разредима готово да се не ради естетска карактеризација, а остале се

раде у зависности од врсте текста и увек треба да се заврше уопштавањем закључака, како би се стекла целовита слика о анализираном лику.

Циљ ове етапе је да ученици уоче лепоту књижевног језика и обогате сопствени речник. Анализа језика и стила не сме бити упрошћена. Успех ове етапе зависи од лепоте текста и богатства језичких израза.

Језичко-стилска вежбања треба да буду разноврсна и систематизована. Добро би било да се већ код годишњег планирања одреди уз које ће се текстове изводити језичка вежбања и која. На овом узрасту могуће је организовати следећа вежбања:

– ономатопеје,– деминутиви и аугментативи,– речи супротног значења,– синоними,– сложенице,– игре асоцијација,

9. Обрада (интерпретација) књижевног лика

10. Језик и стил

11

Етичка анализа представља анализу моралних поступака. Њоме се апострофира васпитна вредност текста. Да ли ће је бити, зависи од самог текста и узраста ученика. Код лирских песама нема етичке анализе.

Психолошка анализа се ретко издваја као посебна етапа часа у млађим разредима основне школе. Обично се изводи у оквиру садржинске анализе и подразумева коментарисање поступака и ситуација у којима се налазе ликови, као и процену њихових понашања. Код лирских песама не врши се психолошка анализа.

У разговору са ученицима тешко се строго могу раздвојити ове врсте анализа. Квалитет наставе је у томе да се оне целовито изврше и да логично проистичу једна из друге.

Књижевни лик или књижевни јунак је носилац пишчевих идеја и замисли и представља део уметничке стварности. О њему знамо онолико колико је писац одредио и саопштио у самом тексту. Термин личност везујемо за одређену животну стварност и не би требало да се ова два термина мешају. Анализа књижевног лика подразумева оспособљавање ученика да уоче и разликују књижевне ликове, да их доживљавају, да су у стању да уоче степен изграђености ликова и одреде ко је главни, а ко споредни лик, да препознају односе међу ликовима, процењују њихове поступке и сл.

Рашчлањивање лика на саставне елементе у методици се назива карактеризација ликова. Карактеризацијом откривамо структуру ликова и њихове спољашње и унутрашње особине. У методичкој литератури сусрећемо следеће карактеризације ликова:

– естетска– физичка– психолошка– етичкаУ млађим разредима готово да се не ради естетска карактеризација, а остале се

раде у зависности од врсте текста и увек треба да се заврше уопштавањем закључака, како би се стекла целовита слика о анализираном лику.

Циљ ове етапе је да ученици уоче лепоту књижевног језика и обогате сопствени речник. Анализа језика и стила не сме бити упрошћена. Успех ове етапе зависи од лепоте текста и богатства језичких израза.

Језичко-стилска вежбања треба да буду разноврсна и систематизована. Добро би било да се већ код годишњег планирања одреди уз које ће се текстове изводити језичка вежбања и која. На овом узрасту могуће је организовати следећа вежбања:

– ономатопеје,– деминутиви и аугментативи,– речи супротног значења,– синоними,– сложенице,– игре асоцијација,

9. Обрада (интерпретација) књижевног лика

10. Језик и стил

– породице речи,– тематски речник (именски, придевски, глаголски),– речник осећања,– ортоепске (изговорне) вежбе,– језичке игре (преметаљке, ребуси, укрштенице и сл.).

Циљ ове етапе је да сумира задатке анализе и да у свести ученика успостави целину дела. Не мора увек да се оствари, а кад је уводимо, можемо је осмислити као репродуковање мишљења, ставова и чињеница, или као продукцију систематизација текста на нов начин, изменом редоследа излагања и увођењем нових приступа. Синтезу лирске песме вршимо тако што је још једном у целини изражајно прочитамо.

Ово је последња етапа у структури општег модела. Усмерена је на самостални и, кад год је могуће, стваралачки рад ученика. Задаци за ученике формулишу се као захтеви да илуструју текст, осмисле стрип за одређени део текста, ако се ради о дужем тексту, пишу краће прозне саставе, пишу песме, читају по улогама, драматизују текст, организују језичке и литерарне игре, измене крај текста, дају имена ликовима из народних бајки, праве огласе, рекламе, зидне новине, читају дела сличног жанра, праве сценарија за емисије и сл. У овој етапи могу се решавати и задаци који су дати у форми наставних листића и који су раније припремљени.

Домаћи задатак представља самостални рад ученика код куће. Задаци за домаћи задатак треба да су јасно и прецизно дефинисани. Домаће задатке треба планирати макар месечним планом рада, како би се планирало и време за њихову контролу. Сваки домаћи задатак треба прегледати. Ученике не треба оптерећивати домаћим задацима.

Наспрам нормативне методике, стваралачко-истраживачка методика дозвољава, често и наглашава, одступање од шаблона и подстиче флексибилност и покретљивост дечјег мишљења, одговорност за нове идеје, стваралачко посматрање људи и појава, радозналост и преданост послу, слободу у изношењу властитих уверења и ставова, трагање за новим, необичним и духовитим решењима, тражење необичног у обичним стварима и обичног у необичним, отвореност за нове идеје и естетску осетљивост духа, неговање индивидуалности и богаћење интелектуалних и емоционалних доживљаја ученика.

11. Синтеза (уопштавање)

12. Самостални и стваралачки рад ученика

13. Домаћи задатак

Стваралачка методика

12

Стваралачко-истраживачка методика потенцира такве односе међу чиниоцима образовно-васпитног процеса који се заснивају на толеранцији у погледу вишезначности у размишљању, међусобном уважавању, поверењу и сарадњи. То наводи на закључак да нема готових модела у обради уметничког текста и да се за сваку етапу из нормативне методике могу пронаћи другачији начини мотивације и типови задатака на које ученици треба да одговоре. Суштина је да се не упадне у шаблон и да се избегне монотонија и засићеност у приступу уметничком тексту.

Циљ ове методике је да се искористи савремена наука и обогати дечја фантазија.

13

ПРЕКО КРОВА ДО ПТИЦАМОЈА УЛИЦА – Милосава Мијовић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8КАДА НА СВЕТ ДОЂЕШ БЕЛИ – Драгомир Брајковић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 ПЕГАЗ – стара грчка прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 BAJKA O BELOM KONJU – Stevan Raičković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 AGI I EMA – Igor Kolarov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18ПРВИ ПУТ У ЦИРКУСУ – Иво Андрић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22СЕПТЕМБАР – Душан Костић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24ЦИЦ – Бранко Радичевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26ЗИМА – Душан Васиљев . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28ПИТАЛИ ЂАЦИ УЧИТЕЉА – питалице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30

РЕКА РЕЧИРЕКА РЕЧИ – Милосава Мијовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32СРЕБРНИ КЉУЧ И ШАРЕНИ ХЛЕБ – Милорад Павић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34PAPIRNATI BRODOVI – Rabindranat Tagore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37ПРВИ СНЕГ – Војислав Илић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38ПРИЧА О РАКУ КРОЈАЧУ – Десанка Максимовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40МАЧАК ОТИШАО У ХАЈДУКЕ – Бранко Ћопић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44ПЕСМА О ЦВЕТУ – Бранко Миљковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48СИВИ – Светлана Велмар-Јанковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50СЕБИЧНИ ЏИН – Оскар Вајлд . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54ПРИЧА У СЛИЦИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59ШАШ ДЕВЕТEРОШАШ – брзалице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

ПРИЧЕ И ПЕСМЕ ИЗ ДАВНИНАОХОЛИЦА – народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ – народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ – народна бајка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66 МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 СВЕТИ САВА И СЕЉАК БЕЗ СРЕЋЕ – народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 КАД САМ БИО СТАР ЧОВЕК – народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 KROJAČ I DIV – Braća Grim. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81ИДЕ САНАК НИЗ УЛИЦУ – успаванке. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82

ВЕТАР И СУНЦЕПРОЛЕЋНИЦА – Јован Јовановић Змај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 ВЕТАР И СУНЦЕ – народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86 ДВИЈЕ СЕЈЕ БРАТА НЕ ИМАЛЕ – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 ВУКОВ ЗАВЕТ – Драгутин Огњановић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 ВУК И ЈАГЊЕ – народна басна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92 КОРЊАЧА И ЗЕЦ – Езоп . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94 ЖЕНИДБА ВРАПЦА ПОДУНАВЦА – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96 СНЕГ ПАДА – Владимир Буњац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98 ЛАВ И БИК – по Доситеју Обрадовићу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100NIKAD DVA DOBRA – Jovanka Jorgačević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102ИЗА ОБЛАКА СУНЦЕ СИНЕ – пословице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

САДРЖАЈ ЧИТАНКЕ

14

СPЕЋАКАКО СЕ ПИШУ ПЕСМЕ – Влада Стоjиљковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108ДРАНГУЛИЈЕ – Владимир Андрић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110ZBIRKA MARAKA – Karel Čapek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112ЧЕМУ СЛУЖИ СРЦЕ – Недељко Попадић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 SAMOĆA – Branko V. Radičević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116ХРИСТОВ САН – Крстивоје Илић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119SREĆA – Pol For . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

ЉУБАВНА ПЕСМА – Милован Данојлић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ – Љубивоје Ршумовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124VRAPČIĆ – Maksim Gorki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126NEDOVRŠENA PRIČA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129А ЗАШТО ОН ВЕЖБА – Душан Радовић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130ПАДЕ БИСЕР У СЕЛО – загонетке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134

БАШ СУ МИ МУДРИ . . .ŠTA JE NAJVEĆE – Miroslav Antić. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136ŠTA JE OTAC – Dragan Lukić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138ZALJUBLJENE CIPELE – Pjer Gripari. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140СТРАШНА КИША – Гвидо Тартаља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145СВИТАЦ ТРАЖИ ПРИЈАТЕЉА – Сун Ју Ђин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146ЉУТИТО МЕЧЕ – Бранислав Црнчевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148ЕЦИ, ПЕЦИ, ПЕЦ – бројалице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

ВОЖЊАСЛАВУЈ И СУНЦЕ – Добрица Ерић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152ВОЖЊА – Десанка Максимовић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154ZAMISLITE – Dušan Radović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156KAKVE JE BOJE POTOK – Grigor Vitez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158PRIČA O DOBROJ RODI – Stojanka Grozdanov Davidović. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160СМЕШНЕ СЛИКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163ЛЕД СЕ ТОПИ – Александар Поповић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164ЛАВ И ЧОВЕК – арапска народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166СТРАШНА ПРИЧА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169СТАКЛАРЕВА ЉУБАВ – Гроздана Олујић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170ПУТ НА МАРС – Миодраг Новаковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174БИЛО, ПА ГА НИЈЕ – ређалице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176

ВАЖНЕ РЕЧИ У ЧИТАНЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177РЕЧНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178ОНИ СУ ПИСАЛИ ЗА НАС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

15

Читанку „Маша и Раша – Река речи” чини седам тематских целина које су састављене од жанровски различитих текстова. Водећи рачуна о методичким приступима тим жанровским остварењима, у овом делу приручника биће понуђени примери рада у наставној пракси, који практичаре не обавезују, али, макар у сегментима, могу обогатити њихову личну методичку ризницу. Примери методичке праксе у приручнику прате редослед текстова у читанци, а наставник ће их користити према сопственом плану.

Ова целина добила је назив према стиховима песме Милосаве Мијовић. Тумачење лирске песме на овом узрасту дете темељи на личном доживљају

и интуитивном поимању текста. Како ће изгледати обрада лирске песме, зависи првенствено од учитеља и његове припреме и способности да тај дечји доживљај подржи и претвори у трагање за песничким сликама и да децу научи како да изражајно читају песму и да је истражују. Треба се подсетити да деца воле мотиве из дечјег живота, песме о животињама, описне песме, игре речима, смешне ситуације, језичке обрте, римоване стихове, ритмичне песме и сл.

Такође, лирске песме треба користити као подстицај за креативни израз ученика, за њихово трагање и откривање нових значења, начина мишљења и изражавања.

• Мотивација: Одговорити на питање из уводне рубрике „Твој свет”.• Најава песме: Сада ћемо читати песму „Моја улица“ песникиње Милосаве Мијовић.• Изражајно читање песме.• Емоционална пауза и изражавање доживљаја: Како сте се осећали слушајући

песму? Шта вам се у песми највише допало?• Решавање задатака из апаратура датих у Читанци.

Напомена: Задаци под називом „Хајде да стварамо!” предвиђени су за самостални рад ученика и конципирани су тако да ученик може да бира онај задатак који му највише одговара, а ако жели, може да уради и остале. То је генерални став и важи за све ситуације када има више задатака.

Ученике треба подстаћи да процењују који им задатак највише одговара јер тако упознају своје стваралачке афинитете.

Мотивациони разговор започети о томе када славимо рођендане. Сваки ученик треба да каже када и где (место, град) се родио/родила.

Како се зове здравствена установа у којој се рађају деца?

МЕТОДИЧКА РИЗНИЦА

1. целина: ПРЕКО КРОВА ДО ПTИЦА

1. Милосава Мијовић: Моја улица

2. Драгомир Брајковић: Кадa на свет дођеш бели

16

Да ли су некад размишљали како је настала реч породилиште?Сетити се још неких речи које су настале од речи род.Пре читања песме организовати игру пантомиме којом треба показати како се

понашају бебе.• Интерпретативно читање песме.• Провера доживљаја: након логичке паузе доживљаје ученика проверавамо

питањем: Како сте се осећали док сте слушали песму?• Истраживање формулисати на основу задатака датих у читанци.• Стваралачки задатак: Замислите да треба да насликате сваку строфу из песме.

Шта би се нашло на првој слици? И тако редом до четврте.• Изражајно читање песме.• Разговор о песми водити на основу задатака у читанци.• Задатак: Распитај се које су биле прве речи које си изговорио/изговорила.• Упореди своје речи са речима својих другова/другарица.• Шта закључујеш?• За домаћи задатак написати састав „Кад порастем бићу...”

Напомена: Да би учитељ могао да уради ширу локализацију текста, потребно је да зна да је одломак који се налази у читанци узет из приче Бајка о крилатом коњу Пегазу из књиге „Златно руно”, која спада у најпоетскије митолошке приче. То је прича о доброти и нежности, мит о слободи, љубави, пријатељству и потреби да се достижу невиђене висине и савлађују најстрашнија чудовишта. Митови су праизвори и праобрасци бајке.

Одабрани одломак говори о тренутку када младић Белерофонт први пут сусреће крилатог Пегаза и успева да га заузда и спријатељи се са њим. Код чесме на којој Пегаз пије воду, Белерофонт сусреће и бистрог дечака који ту пушта мале бродове од брезове коре и који му постаје пријатељ.

Белерофонт је храбар и правичан младић који путујући по свету долази у земљу доброг краља Јобата. Тамо сазнаје да становници овог краљевства муку муче са страшним чудовиштем Химером, које уништава насеља и људе без икакве најаве. Краљ је толико забринут да решава да кћерку јединицу да за жену ономе који краљевство спасе од пропасти. Белерофонт зна да му у том подухвату може помоћи једино крилати коњ и због тога се упућује у Грчку. Стрпљиво чека тренутак када ће се Пегаз појавити на бистром извору. Подршку му пружа мудри дечак који верује да вреди чекати пријатеља попут Пегаза.

Белерофонт, јашући на Пегазу, успева да уништи страшну неман Химеру и добија руку лепе принцезе. Пегазу нуди слободу, али он остаје са њим. Касније га јаше дечак који се са њим попео у још веће висине – постао је песник.

Ако постоји могућност да се набави књига, треба прочитати целу причу или упутити ученике да то ураде код куће.

• Час можемо почети тако што ћемо на табли написати реч ПЕГАЗ. Тражити од ученика да на различите начине изговоре ову реч: умиљато, строго, нежно, бесно, тихо, гласно итд. Питати ученике да ли знају шта је Пегаз. Ако не знају, објаснити, показати слику, омогућити да погледају истоимени цртани филм или слично.

• Најавити текст користећи ширу локализацију.• Изражајно читање текста.• Разговор о непосредном доживљају: Да ли сте очекивали овакав расплет? Како

сте сада расположени? Покажите своје расположење!

3. Стара грчка прича: Пегаз

17

• Тихо усмерено читање: читати текст са циљем да се издвоје непознате речи и да се обрати пажња на лепе описе природе.

• Тумачење непознатих речи.• Анализа текста на основу задатака датих у читанци. Урадити садржинску и идејну

анализу. Уочити снагу вере и лепоту пријатељства између Белерофонта и дечака; Белерофонта и Пегаза.

• Обрада ликова: Белерофонт, Пегаз.• Естетска и физичка карактеризација, уочавање детаља који говоре о осећањима

ликова:• Ову етапу можемо организовати као игру маштања у којој ученици могу да раде

у пару тако што ће замишљати спољашњи изглед младића и бележити како га замишљају, на пример: висок, плавокос, складно грађен итд., док Пегаза могу заједнички да цртају на картончићима који ће им бити подељени пре почетка ове етапе. Ученици могу да бирају задатке, а на крају цртеже треба изложити и коментарисати. Час се може планирати и у корелацији са ликовном културом. Ученике поделити у више група од по 3 до 4 ученика и дати им задатак да раде на великом хамеру или слично.

• Језик и стил: Трагање за лепим описима организовати као игру чији је циљ да се пронађе што више таквих примера. Организовати гласање за најлепши опис и уписати га на одељењски плакат на који се уписују лепе мисли; прављење ризнице лепих израза.

• Синтеза: Препричавање текста у улози Белерофонта.• Задатак: Потражити и прочитати још неку причу из грчке митологије, на пример:

Повест о краљу Миди, Пандорина кутија, Легенда о Нарцису и сл. У издању куће „Дерета” изашла је књига старих грчких прича „Златно руно”.

Овај час ћемо започети тако што ћемо организовати игру асоцијација:– он је живо биће,– може бити црне, беле или браон боје,– велики је човеков пријатељ,– има четири ноге,– веома је брз,– има реп,– биљојед је,– веома је чиста животиња,– оглашава се рзањем, – његово младунче је ждребе,– његова женка је кобила.

Када ученици реше овај задатак, прелази се на уобичајене етапе све до анализе текста.

Анализу текста урадити према понуђеном моделу у читанци. Да би се постигла динамика на часу, ученике можемо поделити у групе и дати им примерене истраживачке задатке.

1. група: Формулишите тему приче.2. група: Упоредите белог коња са Пегазом или са Шарцем.3. група: Поделите причу на целине, дајте им наслове и сажето препричајте причу.4. група: Пронађите делове текста који говоре о спољашњем изгледу коња.5. група: Размислите о односу коња према свету у који се отиснуо, уочите како

радозналост и истрајност мењају његов живот.

4. Стеван Раичковић: Бајка о белом коњу

18

6. група: Пронађите што више лепих израза у тексту, на пример: звиждање ветра, теретан живот, клецави корак...

7. група: Осмислите текст поруке коју коњ жели да упути свима који га нису разумели, који су га се плашили и терали га од својих кућа.

Можеш почети овако:Ја сам бели коњ. Дуго сам живео тешко и усамљено. Једне ноћи, кад је месец завирио

у моју скромну кућу, одлучио сам да кренем за њим и покушам да променим свој живот. Нисам желео никоме да нашкодим...

– Извештавање група.– Изражајно читање текста.Задатак: Сакупити што више занимљивих података о коњима и осмислити једне

зидне новине.

Напомена: Ово је одломак из истоимене Андрићеве приповетке која овако почиње:

„На самом почетку те школске године, кад сам ступио у трећи разред основне школе, стигла је у наш град узбудљива новина.

На пространој површини Великог пијаца почели су једног дана да слажу неке ограде и летве, и да гомилају сандуке. Идући из школе, ми смо се заустављали и посматрали запослене људе, странце и домаће, како предано, очигледно с неким планом, послују око тих ствари, и како у том раду свака од њих добива своје место, свој нов изглед и тиме објашњење и оправдање. Све заједно подиже се циркус [...]”

Дечакову пажњу, као и пажњу његових вршњака, привлачило је постављање циркуса у њиховом граду. Први одлазак у циркус представљао је за њега чудо. Циркуска представа потпуно је обузела његово срце и пожелео је да се та чаролија никад не заврши. Када је крај ипак дошао, осетио је велико разочарање.

Ученицима нећемо саопштавати целу причу, већ ћемо се усредсредити само на дечаков доживљај циркуске представе.

Час можемо започети тако што ћемо ученицима поделити картончиће и замолити их да доврше речницу која започиње речима КЛОВН ЈЕ...

Када заврше рад, замолити их да прочитају своје реченице и поставити картончиће или стикере са реченицама на пано.

Изабрати најуспешније реченице.Разговарати са ученицима о циркусу и проверити ко је од њих био у циркусу

и да ли су некад гледали снимак неке циркуске представе на телевизији. Када је доживљај био јачи?

Објаснити да је кловн реч енглеског порекла (clown) и да значи комедијаш, лакрдијаш, смешно костимиран циркуски глумац, „глупи август”; појављивао се најпре у старој енглеској драми и касније у пантомими. Данас се улоге кловнова крећу обично у области музичких комичара, акробата и жонглера.

Након изражајног читања текста, локализације и тумачења непознатих речи и израза, текст анализирати користећи задатке дате у читанци.

Истраживачко читање усмерити на проналажење и издвајање циркуских играча и описа њиховог изгледа и наступа.

Уочити понашање и реакције публике.Стваралачки рад организовати користећи понуђене задатке у читанци, бирати

задатак према личном афинитету...

5. Иво Андрић: Први пут у циркусу

19

6. група: Пронађите што више лепих израза у тексту, на пример: звиждање ветра, теретан живот, клецави корак...

7. група: Осмислите текст поруке коју коњ жели да упути свима који га нису разумели, који су га се плашили и терали га од својих кућа.

Можеш почети овако:Ја сам бели коњ. Дуго сам живео тешко и усамљено. Једне ноћи, кад је месец завирио

у моју скромну кућу, одлучио сам да кренем за њим и покушам да променим свој живот. Нисам желео никоме да нашкодим...

– Извештавање група.– Изражајно читање текста.Задатак: Сакупити што више занимљивих података о коњима и осмислити једне

зидне новине.

Напомена: Ово је одломак из истоимене Андрићеве приповетке која овако почиње:

„На самом почетку те школске године, кад сам ступио у трећи разред основне школе, стигла је у наш град узбудљива новина.

На пространој површини Великог пијаца почели су једног дана да слажу неке ограде и летве, и да гомилају сандуке. Идући из школе, ми смо се заустављали и посматрали запослене људе, странце и домаће, како предано, очигледно с неким планом, послују око тих ствари, и како у том раду свака од њих добива своје место, свој нов изглед и тиме објашњење и оправдање. Све заједно подиже се циркус [...]”

Дечакову пажњу, као и пажњу његових вршњака, привлачило је постављање циркуса у њиховом граду. Први одлазак у циркус представљао је за њега чудо. Циркуска представа потпуно је обузела његово срце и пожелео је да се та чаролија никад не заврши. Када је крај ипак дошао, осетио је велико разочарање.

Ученицима нећемо саопштавати целу причу, већ ћемо се усредсредити само на дечаков доживљај циркуске представе.

Час можемо започети тако што ћемо ученицима поделити картончиће и замолити их да доврше речницу која започиње речима КЛОВН ЈЕ...

Када заврше рад, замолити их да прочитају своје реченице и поставити картончиће или стикере са реченицама на пано.

Изабрати најуспешније реченице.Разговарати са ученицима о циркусу и проверити ко је од њих био у циркусу

и да ли су некад гледали снимак неке циркуске представе на телевизији. Када је доживљај био јачи?

Објаснити да је кловн реч енглеског порекла (clown) и да значи комедијаш, лакрдијаш, смешно костимиран циркуски глумац, „глупи август”; појављивао се најпре у старој енглеској драми и касније у пантомими. Данас се улоге кловнова крећу обично у области музичких комичара, акробата и жонглера.

Након изражајног читања текста, локализације и тумачења непознатих речи и израза, текст анализирати користећи задатке дате у читанци.

Истраживачко читање усмерити на проналажење и издвајање циркуских играча и описа њиховог изгледа и наступа.

Уочити понашање и реакције публике.Стваралачки рад организовати користећи понуђене задатке у читанци, бирати

задатак према личном афинитету...

5. Иво Андрић: Први пут у циркусу

Претходна припрема за час може се организовати тако што ћемо ученике повести у оближњи парк или шумицу и дати им упутство да непосредно посматрају, ослушкују, уочавају мирисне карактеристике јесени, посматрају игру лишћа или жубор воде, ослушкују оглашавање птица и животиња, уочавају карактеристичне боје неба, облака, траве, одеће коју носе људи и слично. Прикупити јесење плодове за одељењску збирку.

За овај одлазак треба пажљиво бирати прилику како би ученици непосредно доживели што више слика јесени.

Непосредни додир са природом може се организовати и пре самог часа. Важно је да ученици не буду лишени фантазијског доживљаја раних јесењих слика. Мотивациони разговор почети после игре речима „Шта нам доноси, шта нам доноси...”

Игра се организује тако што учитељ поставља поменуто питање и изненада се окреће према ученику који брзо треба да се сети одговора који је карактеристичан за одређено годишње доба, на пример: уз пролеће иду ласте, роде, славуји, љубичице, висибабе, лале, зумбули, мршави медведи...; уз лето – зрело жито, малине, купине, одмор на мору итд. Када неко прекине ланац, понови туђи одговор или нема више идеју, прелази се на следеће годишње доба.

Ова игра се може изоставити ако су ученици претходно боравили у природи.• Разговор: Договорили смо се да за данас донесемо у школу различите плодове

јесени: примерке шареног лишћа, зрело кестење, жирове, орахе, шишарке, воће и поврће различитих врста, облика и боја које успева у нашим крајевима и које смо прикупљали претходних дана. Груписати донети материјал и направити мале збирке јесењих дарова. Тражити од ученика да се сете што више боја које су карактеристичне за рану јесен и записати их на плакату.

• Најава и читање песме.• Провера доживљаја: Који су детаљ, слику, из песме одмах запамтили.• Локализација и тумачење непознатих речи.• Анализа песме на основу задатака из читанке.• Истраживање и стварање: Пронађи именице, придеве и глаголе у песми и уочи

која врста речи преовлађује у песми.• Које врсте речи користимо када желимо нешто да опишемо?• Наведите речи којима можемо дочарати изглед јесени. Користите речи понуђене

у читанци.Покушајте да напишете песму користећи као помоћ речи из читанке.• Завршно интерпретативно читање.

Пре мотивационог разговора организовати народну игру На, циц! која је описана у читанци, у рубрици „За радознале”. Ученике поделити у парове и одредити играча који нуди неки предмет и играча који тај предмет треба да узме. После извесног времена ученици мењају улоге. Пре почетка игре објаснити да је ово игра коју су одавно играле наше баке и деке, а играмо је данас јер је и песник чију песму ћемо данас учити живео у 19. веку и да је ово својеврстан времеплов.

Циљ игре је да се постигне ведро расположење и појача мотивација.Песма коју ћемо данас читати зове се Циц. Рећи ученицима да је ова песма

компонована под називом „Рибарчета сан”.Шта мислите, шта сањају рибари? Зашто?

6. Душан Костић: Септембар

7. Бранко Радичевић: Циц

20

Покажите пантомимом како изгледа ваше лице када сањате лепе снове, а како када сањате страшне снове.

• Интерпретативно читање песме.Остале етапе реализовати помоћу задатака датих у читанци.

Потребно је да ученици уоче основне слике у песми:1. Чамац на реци са заспалим дечаком.2. Тргнута удица и ухваћена рибица.3. Слика ватре на којој се пече риба.4. Тренутак када риба треба да се поједе (риба у руци пред устима).5. Трзај после кога се прекида слатки сан.

У оквиру стваралачког рада ученицима се могу понудити задаци од којих ће одабрати онај који им више одговара:

1. Пронађите речи које говоре какви су река, небо, санак и сетите се још таквих речи.2. Пронађите у песми речи које се римују и покушајте да продужите тај низ.

Корелација са наставом музичке културе: певање песме Рибарчета сан.

Песму обрадити након боравка у природи и посматрања зимских чаролија.Мотивациони разговор:У септембру природа огрне најнежније боје, изнајми жути ауто и крене да обилази

градове и села. И свуда дели дарове и радост.Кад се умори, у тренутку предаха, промени одело и постане бела.Од чега је исткано њено бело одело?Шта све сакрије снег? Шта заборавимо под снегом?Најавити песму и изражајно је прочитати.Разговор о песми водити на основу задатака датих у читанци.Након тога, ученицима може да се да следећи задатак:Зажмури и замисли следећу слику: Све је бело. Снег и даље веје. Издалека се чује звук звона... Како се осећаш?Ко одређује зимску моду? Шта зима ради лети?Смисли неколико духовитих одговора.

8. Душан Васиљев: Зима

Исидор Бајић

21

Покажите пантомимом како изгледа ваше лице када сањате лепе снове, а како када сањате страшне снове.

• Интерпретативно читање песме.Остале етапе реализовати помоћу задатака датих у читанци.

Потребно је да ученици уоче основне слике у песми:1. Чамац на реци са заспалим дечаком.2. Тргнута удица и ухваћена рибица.3. Слика ватре на којој се пече риба.4. Тренутак када риба треба да се поједе (риба у руци пред устима).5. Трзај после кога се прекида слатки сан.

У оквиру стваралачког рада ученицима се могу понудити задаци од којих ће одабрати онај који им више одговара:

1. Пронађите речи које говоре какви су река, небо, санак и сетите се још таквих речи.2. Пронађите у песми речи које се римују и покушајте да продужите тај низ.

Корелација са наставом музичке културе: певање песме Рибарчета сан.

Песму обрадити након боравка у природи и посматрања зимских чаролија.Мотивациони разговор:У септембру природа огрне најнежније боје, изнајми жути ауто и крене да обилази

градове и села. И свуда дели дарове и радост.Кад се умори, у тренутку предаха, промени одело и постане бела.Од чега је исткано њено бело одело?Шта све сакрије снег? Шта заборавимо под снегом?Најавити песму и изражајно је прочитати.Разговор о песми водити на основу задатака датих у читанци.Након тога, ученицима може да се да следећи задатак:Зажмури и замисли следећу слику: Све је бело. Снег и даље веје. Издалека се чује звук звона... Како се осећаш?Ко одређује зимску моду? Шта зима ради лети?Смисли неколико духовитих одговора.

8. Душан Васиљев: Зима

Примери питалица: Питали зеца: – Има ли шта слађе од главицеПитали мудра старца: купуса?– Коју птицу волиш? А он одговори:– Сокола. – Слађе су две главице.– А кога човека најволиш?– Опет сокола. Питали миша: – У којем селу најбоље живиш?Питали некакво дете: – У ономе где нема мачака.– Како се зове код вас хладна попара?А оно казало: Питали бабу:– Ми јој никад не дамо да се – Колико година имаш?охлади. – Не чујем добро док не ручам!

Питала бундева Сунце: Питали шуму ко ју је осакатио:– Грејеш ли још кога или само мене? – Секира којој сам позајмила држаље.А Сунце јој одговори:– Да ниси бундева не би тако ни Питали змију:питала. – Зашто ти је свак душманин? – Зато што ни ја нисам никоме пријатељ.

Рад на питалицама може се организовати самостално или у оквиру групног рада на кратким народним умотворинама о којима је већ било речи.

Ако се одлучимо да цео час посветимо питалицама, потребно је да ученицима претходно дамо задатак да сакупе и донесу што више питалица. Такође, треба да уоче који се ликови најчешће помињу у питалицама.

Ова целина треба да подстакне ученике на размишљање о томе како текстови који је чине стижу са разних страна и из различитих епоха, а ипак, постоји кључ који их све може отворити. Тај кључ је њихова машта и њихово срце.

Ово је песма чији смо наслов позајмили за нашу читанку. Важно је да тај детаљ презентујемо ученицима на сликовит начин. Како замишљају ту реку? Где се „рађа” река? Где се „рађају” речи?

Најавити песму и изражајно је прочитати. Након разговора о доживљају и разумевању песме, разговарати са ученицима на основу задатака датих у читанци.

Игра којом, такође, можемо започети рад на овој песми, или је играти након анализе песме, може имати наслов „Филмована песма”.

Сваки ученик добије картончић на којем треба да нацрта/напише по две речи које су: обичне речи, необичне речи, просте речи, савршене речи, увредљиве речи, заједљиве речи, бритке речи, гипке речи, горке речи, слатке речи, стрпљиве речи,

9. Народне питалице: Питали ђаци учитеља

2. целина: РЕКА РЕЧИ

1. Милосава Мијовић: Река речи

22

брбљиве речи, сјајне речи, тајне речи, похвалне речи, речи прекора, речи видљиве итд., у зависности од броја ученика у одељењу. Ученицима се објасни шта је смисао игре и да им се могућност да бирају картончић. Ако имају идеју које ће речи написати, они задржавају картончић и пишу или цртају речи, а ако не разумеју, картончић могу да замене.

Када сви напишу речи, спајају се написане секвенце и тако се добија мала филмована прича коју постављамо на пано. Речима које су сложене на паноу додајемо две дугачке папирне траке да подсећају на филмску траку. На овај начин богатимо речник ученика.

Након читања и анализе песме можемо ученицима дати и овакве задатке:1. Смисли једну похвалу.2. Смисли један прекор.

Како се осећаш кад те неко похвали, а како кад те прекори?Пред крај часа организовати изражајно читање песме.

Напомена: Одломак је узет из књиге „Шарени хлеб” – Прича за дечаке; „Невидљиво огледало” – Прича за девојчице. Књига је вероватно јединствена у свету књижевности за децу, јер се у једној књизи налазе две књиге, једна за девојчице, друга за дечаке. Чита се тако што једну причу читамо од почетка, а другу од краја књиге.

Будући да прича потиче из једне необичне књиге, могли бисмо да овај час започнемо тако што ћемо најпре прочитати причу у целини, проверити какав је утисак оставила на ученике и замолити их да дају предлог за наслов ове приче. Кад ученици заврше, излистати све идеје и упоредити их са насловом у читанци. Одабрати најбољи дечји предлог.

Дати ученицима задатак да самостално прочитају текст. Након локализације текста, прећи на садржинску анализу текста. Разговор може тећи на следећи начин:

Како се зову дечак и девојчица из приче?Шта је Евгеније изгубио?Шта је Теодора предложила Евгенију?Како се завршио њихов мали подухват?Шта су брат и сестра сазнали о својим прецима?По чему је „шарени хлеб” добио име?Како је „шарени хлеб” Лавадину и Ружи променио живот?Ко је тешко поднео Лавадинов успех?Како је чувени пекар оклеветао Лавадина?Како је Ружа први пут покушала да спасе свога мужа?Када је чувени пекар признао пораз?Анализу ликова такође можемо урадити на основу идеја из читанке. Након тога

дати истраживачки задатак да се текст подели на уже целине и да ученици размисле о насловима за те целине. Једна од могућности је:

1. Деца проналазе сребрни кључ2. Мама открива тајну кључа – историја предака3. Лавадин постаје успешан пекар захваљујући „шареном хлебу”4. Ружа добија огледало са сребрним кључем на поклон5. Лавадин доспева у затвор због клевете старог пекара6. Ружа продаје огледало да би спасла мужа7. Ружа у судници спрема „шарени хлеб”8. Судија ослобађа Лавадина

2. Милорад Павић: Сребрни кључ и шарени хлеб

23

брбљиве речи, сјајне речи, тајне речи, похвалне речи, речи прекора, речи видљиве итд., у зависности од броја ученика у одељењу. Ученицима се објасни шта је смисао игре и да им се могућност да бирају картончић. Ако имају идеју које ће речи написати, они задржавају картончић и пишу или цртају речи, а ако не разумеју, картончић могу да замене.

Када сви напишу речи, спајају се написане секвенце и тако се добија мала филмована прича коју постављамо на пано. Речима које су сложене на паноу додајемо две дугачке папирне траке да подсећају на филмску траку. На овај начин богатимо речник ученика.

Након читања и анализе песме можемо ученицима дати и овакве задатке:1. Смисли једну похвалу.2. Смисли један прекор.

Како се осећаш кад те неко похвали, а како кад те прекори?Пред крај часа организовати изражајно читање песме.

Напомена: Одломак је узет из књиге „Шарени хлеб” – Прича за дечаке; „Невидљиво огледало” – Прича за девојчице. Књига је вероватно јединствена у свету књижевности за децу, јер се у једној књизи налазе две књиге, једна за девојчице, друга за дечаке. Чита се тако што једну причу читамо од почетка, а другу од краја књиге.

Будући да прича потиче из једне необичне књиге, могли бисмо да овај час започнемо тако што ћемо најпре прочитати причу у целини, проверити какав је утисак оставила на ученике и замолити их да дају предлог за наслов ове приче. Кад ученици заврше, излистати све идеје и упоредити их са насловом у читанци. Одабрати најбољи дечји предлог.

Дати ученицима задатак да самостално прочитају текст. Након локализације текста, прећи на садржинску анализу текста. Разговор може тећи на следећи начин:

Како се зову дечак и девојчица из приче?Шта је Евгеније изгубио?Шта је Теодора предложила Евгенију?Како се завршио њихов мали подухват?Шта су брат и сестра сазнали о својим прецима?По чему је „шарени хлеб” добио име?Како је „шарени хлеб” Лавадину и Ружи променио живот?Ко је тешко поднео Лавадинов успех?Како је чувени пекар оклеветао Лавадина?Како је Ружа први пут покушала да спасе свога мужа?Када је чувени пекар признао пораз?Анализу ликова такође можемо урадити на основу идеја из читанке. Након тога

дати истраживачки задатак да се текст подели на уже целине и да ученици размисле о насловима за те целине. Једна од могућности је:

1. Деца проналазе сребрни кључ2. Мама открива тајну кључа – историја предака3. Лавадин постаје успешан пекар захваљујући „шареном хлебу”4. Ружа добија огледало са сребрним кључем на поклон5. Лавадин доспева у затвор због клевете старог пекара6. Ружа продаје огледало да би спасла мужа7. Ружа у судници спрема „шарени хлеб”8. Судија ослобађа Лавадина

2. Милорад Павић: Сребрни кључ и шарени хлеб

У оквиру стваралачког рада организовати суђење чувеном пекару.Ученике поделити у две групе: једна треба да оптужује пекара, а друга да га

аргументовано брани. Водити рачуна да комуникација буде толерантна. Ученици треба да воде рачуна да не упадну у конфликт.

Овај кратки текст индијског нобеловца не спада у обавезан програм, али је свакако пожељно разговарати о њему због топле поруке коју шаље и подстиче на сањарење. Посебну пажњу треба посветити анализи лика дечака.

Разговор са ученицима може се обавити на основу задатака датих у читанци.

Ову песму, као и песму „Зима” и прозни текст „Снег пада”, требало би реализовати, ако је икако могуће, у време када има снега. Претходна припрема подразумевала би заједнички излазак у околину школе, оближњи парк, шеталиште у селу – излазак на брдашце или равницу поред школе.

Ученици треба да су адекватно обучени како би могли у пријатној атмосфери да посматрају прво падање снега, његово треперење у ваздуху, немирни и раскошни плес пахуљица и истовремено голо грање листопадног дрвећа, отежале крошње борова и јела, изглед жбуња које вири из беле пелерине, трагове птица на чистом снегу, дрвеће у шуми које личи на проседу косу, а у граду сиве улице, обелеле кровове, залеђене барице и слично. Наравно, може се одабрати само један сегмент природе за посматрање, у зависности од амбијента у којем се школа налази, па ученици могу део времена да проведу у игри на снегу, грудвању итд.

Песма „Први снег” може бити најављена после слушања или певања једне од многобројних песама о зими или првом снегу, а такође учитељ може у току читања да користи као музичку подлогу композицију „Зима” Антонија Вивалдија.

Када ученици чују песму и изнесу свој доживљај, даје им се задатак да прочитају песму у себи и издвоје непознате речи. При тумачењу непознатих речи ученицима обратити пажњу на време када је живео аутор песме, В. Илић, и подсетити их на то да се језик развија и мења. Које речи данас користимо уместо речи јоште и туна?

Дати пример неких речи које нису могле постојати у Илићево време, на пример: компјутер, мобилни телефон, интернет... Локализацију песме повезати са искуством ученика о зимском амбијенту.

Анализу песме започети на основу питања у Читанци. Проналажење и тумачење песничких слика у песми (пејзаж под снегом у рано свитање, преко пустих поља дува хладан ветрић, ветар разноси снег по селу и прекрива кровове и врата кућа, кроз прозоре се може видети ведра ноћ, лисица се прикрада селу и тражи храну, на чистом снегу остају лијини трагови...).

Разговор и игра замишљања зимских слика после које ученици праве сличице на картонима који су им претходно подељени.

Изложба слика на паноу.Вежбе у изражајном читању песме.Научити песму напамет.Започети разговор о изради кућица за птице и храњењу птица зими.

3. Рабиндранат Тагоре: Папирнати бродови

4. Војислав Илић: Први снег

24

Напомена: Овај текст се може обрадити и интердисциплинарно у оквиру једне велике теме о зими, када ће ученици бити у позицији да говоре о зими као годишњем добу са научног аспекта и да уоче како је зима вечита опсесија уметника (поезија, проза, сликарство, музика, филм, фотографија итд.).

Час започети музичком игром „Рибар”.Када расположење ученика буде на врхунцу, најављујемо текст. Учитељ изражајно чита текст. После кратке психолошке паузе почиње разговор

о доживљају текста.Локализовање текста и тумачење непознатих речи извршити на уобичајен начин.Анализу текста вршити на основу задатака датих у читанци.Истраживачки задатак поставити тако да ученици одреде целине у причи. Као

помоћ можемо им дати план уз помоћ графофолије:1. Становници великог вира спремају се за забаву.2. Рак прима поруџбине за свечана одела.3. Рачићи набављају материјал.4. Рачићи тугују у мутној води.5. Рак Кројач се враћа.6. Забава за памћење.

Задатак за стваралачки рад може да буде и стваралачко препричавање приче:Препричај причу тако што ћеш продужити само њен крај. Размисли шта је Рак

саветовао својој деци у вези са опасностима које их вребају у реци и сл.

Час можемо започети тако што ћемо на плакату или табли исписати речи из текста за које претпостављамо да би ученицима могле бити непознате:

воденица, брвно, буквик, хајдук, јазавац, харамбаша, љенчина и сл.Замолити ученике да објасне значење написаних речи. Ако не умеју, упутити их

на речник уз текст у читанци.Текст најавити тако што ћемо ученицима рећи да ће сада чути текст о једном

лењом и не баш много учтивом мачку...У току анализе користити задатке из читанке.Посебно обратити пажњу на анализу главних ликова, мачка и деда Трише.Које мачкове особине подсећају на дечје? Како ученици доживљавају деда Тришу?

Познају ли некога на кога подсећа деда Триша?Проналазити лепе описе у тексту.Након изражајног читања организовати драмску радионицу у којој ће ученици

самостално урадити драматизацију приче.Ученици могу да прошире текст и додају нове ликове.

5. Десанка Максимовић: Прича о Раку Кројачу

6. Бранко Ћопић: Мачак отишао у хајдуке

25

Напомена: Овај текст се може обрадити и интердисциплинарно у оквиру једне велике теме о зими, када ће ученици бити у позицији да говоре о зими као годишњем добу са научног аспекта и да уоче како је зима вечита опсесија уметника (поезија, проза, сликарство, музика, филм, фотографија итд.).

Час започети музичком игром „Рибар”.Када расположење ученика буде на врхунцу, најављујемо текст. Учитељ изражајно чита текст. После кратке психолошке паузе почиње разговор

о доживљају текста.Локализовање текста и тумачење непознатих речи извршити на уобичајен начин.Анализу текста вршити на основу задатака датих у читанци.Истраживачки задатак поставити тако да ученици одреде целине у причи. Као

помоћ можемо им дати план уз помоћ графофолије:1. Становници великог вира спремају се за забаву.2. Рак прима поруџбине за свечана одела.3. Рачићи набављају материјал.4. Рачићи тугују у мутној води.5. Рак Кројач се враћа.6. Забава за памћење.

Задатак за стваралачки рад може да буде и стваралачко препричавање приче:Препричај причу тако што ћеш продужити само њен крај. Размисли шта је Рак

саветовао својој деци у вези са опасностима које их вребају у реци и сл.

Час можемо започети тако што ћемо на плакату или табли исписати речи из текста за које претпостављамо да би ученицима могле бити непознате:

воденица, брвно, буквик, хајдук, јазавац, харамбаша, љенчина и сл.Замолити ученике да објасне значење написаних речи. Ако не умеју, упутити их

на речник уз текст у читанци.Текст најавити тако што ћемо ученицима рећи да ће сада чути текст о једном

лењом и не баш много учтивом мачку...У току анализе користити задатке из читанке.Посебно обратити пажњу на анализу главних ликова, мачка и деда Трише.Које мачкове особине подсећају на дечје? Како ученици доживљавају деда Тришу?

Познају ли некога на кога подсећа деда Триша?Проналазити лепе описе у тексту.Након изражајног читања организовати драмску радионицу у којој ће ученици

самостално урадити драматизацију приче.Ученици могу да прошире текст и додају нове ликове.

5. Десанка Максимовић: Прича о Раку Кројачу

6. Бранко Ћопић: Мачак отишао у хајдуке

Час можемо започети разговором о омиљеном цвећу и његовом изгледу.Ученицима можемо дати задатак да донесу слике омиљеног цвећа или свеже цвеће

које ће заједнички аранжирати у учионици. Такође, свако дете може на картончићу да напише назив свога омиљеног цвета и да картончић постави на пано. Један ученик прочита сва имена цвећа, а онда коментаришемо бројност и лепоту цветова.

Овај час може се планирати у корелацији са садржајима природе и друштва почетком пролећа. Такође, након овог часа ученици могу да организују расађивање цвећа у учионици и формирање еко-кутка под називом БАШТИЦА 3/2.

Циљ анализе песме:књижевни – тумачење текста савремене поезије за децу, уочавање фигура

понављања које дају ритам песми, сазнање да лирски јунак – цвет није у песми успостављен по принципу сличности са дететом (како се обично чини у поезији за децу), него је његова функција заснована на разлици.

образовни – човек није најсавршеније (или, није у сваком погледу најсавршеније) биће у природи. Треба да учи од природе уместо што тежи да је победи.

Питања:1. Уочите речи и односе који се у песми понављају (први стихови у строфама,

супротности између другог и трећег стиха).2. Шта о природи цвета говоре други и трећи стих који су на исти начин грађени

у свакој строфи (још ни... а већ)?3. Какав је онда цвет о којем се говори у песми?4. Колика је његова моћ и снага, а колика способност да сам опстане и да све

разуме?5. За шта је, дакле, све цвет способан чим настане (шта му је све дато још у семенци)?6. Упоредите дете и цвет: да ли су више слични или различити? Да ли цвет у овој

песми представља дете?7. Каква је то биљна мудрост коју цвет поседује?8. Зашто песник инсистира на маленом, а савршеном цвету, шта тиме хоће да нам

поручи?9. Цвет у првој строфи зна, у другој уме, а у трећој мирише. О којим његовим

особинама је реч и како он може да представља узор деци?10. „Каква је природа у односу на човека/дете. Ако је савршенија, шта можемо да

научимо од ње?” (Проф. др Александар Јовановић: Од разумевања ка знању, од знања ка разумевању, Методичка пракса 3/99, Учитељски факултет, Београд, 1999, стр. 20–21.)

Посебну пажњу посветити задатку из дела „Хајде да стварамо!” који се односи на писање песме о цвету и њено илустровање.

Осмислите признање које се додељује најуспешнијем песнику.То ће бити подстицај за даље стварање.Размислите и размотрите са ученицима идеју да најуспешније литерарне радове

сакупљају и да пред крај полугодишта или школске године издате одељењски лист. Нека ученици одаберу чланове редакције часописа којима ћете помоћи да направе план рада. Чланови редакције треба да сакупе радове и да заједно са вама одаберу оне најуспешније, креирају рубрике листа и осмисле дизајнерска решења за поједине рубрике.

7. Бранко Миљковић: Песма о цвету

26

Текст „Сиви” је одломак из приповетке „Златно јагње” која је у наставку дата у скраћеној верзији. Било би добро да је учитељ прочита пре обраде текста како би ученицима могао да представи шири контекст приче.

Час можемо започети игром маштања или времепловом који ученике треба да одведе у давно време када је живео дечак Растко. Ако народну причу „Свети Сава и сељак без среће” обрадимо пре ове, онда ће ученици већ имати основна знања о том нама далеком времену. Ученике треба замолити да замисле како су тада живела и играла се деца. Након тога треба их подсетити да приче које су до сада читали и слушали углавном говоре о Светом Сави као одраслом човеку. Прича која их чека је друкчија јер говори о њему док је још био Растко.

Изражајно читање приче, локализовање приче и разговор о непознатим речима организовати на уобичајен начин.

Ученици треба да уоче како је дечак савладао свој страх и победио своју усамљеност (браћа су исмевала његов страх и нису желела да се играју са њим због тога), али и да је стекао пријатеља за цео живот. Према легенди која се у српском народу преносила с колена на колено, Светога Саву, на дугим и тешким путовањима, увек је пратио огромни сиви вук, од кога је, изгледа, Свети Сава научио не само језик вукова него и језик свих других животиња. Знао је, дакле, немушти језик.

Анализу текста извршити на основу питања у читанци.Решити задатак под насловом „Хајде да стварамо!”

ЗЛАТНО ЈАГЊЕ(скраћена верзија приче)

Дечак се бојао вукова.Урликали су, ноћу, из шума око града-тврђаве у којој је живео. Град се звао Рас, а

дечак Растко. Био је најмлађи син господара града, великог жупана Стефана Немање. Док их је слушао како завијају, дечаку је изгледало да су врло близу, да ће часком стићи под кулу у којој је, на самом врху, спавао са своја два брата, Вуканом и Стефаном. У каменој просторији, кружној и пространој, прекривеној овчјим кожама, биле су намештене њихове постеље.

Једне зимске ноћи када је снег био висок, ваздух леден а месечина блештава – а такве су ноћи у свакој причи о вуковима, зар не? – урликање је постало страшно. Растку се учинило да су се и стражари, ту доле, испод куле, узнемирили. Чуо их је како ужурбано корачају, смрзнути снег је шкрипао под њиховим чизмама од лисичијег крзна. Шапутали су, као да се договарају. Чудио се браћи: како могу тако мирно да спавају док вуци бесне? Или се само праве да спавају?

Одједном сав премре: као да се неко шуња уз уске, камене степенице које вијугају од приземља до њихове собе? Не, тај што се шуња никако не може бити човек: тако нечујно испуњава простор својим кретањем само дивља звер. То се неки вук, непримећен, увукао у кулу и сад се већ попео, ту је. Испред врата.

Дечак је, сав укочен, лежао испод покривача. Срце му је ударало као војнички бубањ: бум-бам, бум-бам. А вук је стајао пред вратима и дахтао, јесте, дечак је јасно чуо.

Збацио је покривач, усправио се у својој постељи на поду и завриштао.Пробудила су се браћа, дотрчали стражари, соба се испунила људима са буктињама

у рукама. Говорили су углас, умиривали га, уверавали да у близини нема ни једног јединог вука, они су далеко, тамо изван града, у шумама. Не смеју да се приближе, боје се људи и ватре.

8. Светлана Велмар-Јанковић: Сиви

27

Текст „Сиви” је одломак из приповетке „Златно јагње” која је у наставку дата у скраћеној верзији. Било би добро да је учитељ прочита пре обраде текста како би ученицима могао да представи шири контекст приче.

Час можемо започети игром маштања или времепловом који ученике треба да одведе у давно време када је живео дечак Растко. Ако народну причу „Свети Сава и сељак без среће” обрадимо пре ове, онда ће ученици већ имати основна знања о том нама далеком времену. Ученике треба замолити да замисле како су тада живела и играла се деца. Након тога треба их подсетити да приче које су до сада читали и слушали углавном говоре о Светом Сави као одраслом човеку. Прича која их чека је друкчија јер говори о њему док је још био Растко.

Изражајно читање приче, локализовање приче и разговор о непознатим речима организовати на уобичајен начин.

Ученици треба да уоче како је дечак савладао свој страх и победио своју усамљеност (браћа су исмевала његов страх и нису желела да се играју са њим због тога), али и да је стекао пријатеља за цео живот. Према легенди која се у српском народу преносила с колена на колено, Светога Саву, на дугим и тешким путовањима, увек је пратио огромни сиви вук, од кога је, изгледа, Свети Сава научио не само језик вукова него и језик свих других животиња. Знао је, дакле, немушти језик.

Анализу текста извршити на основу питања у читанци.Решити задатак под насловом „Хајде да стварамо!”

ЗЛАТНО ЈАГЊЕ(скраћена верзија приче)

Дечак се бојао вукова.Урликали су, ноћу, из шума око града-тврђаве у којој је живео. Град се звао Рас, а

дечак Растко. Био је најмлађи син господара града, великог жупана Стефана Немање. Док их је слушао како завијају, дечаку је изгледало да су врло близу, да ће часком стићи под кулу у којој је, на самом врху, спавао са своја два брата, Вуканом и Стефаном. У каменој просторији, кружној и пространој, прекривеној овчјим кожама, биле су намештене њихове постеље.

Једне зимске ноћи када је снег био висок, ваздух леден а месечина блештава – а такве су ноћи у свакој причи о вуковима, зар не? – урликање је постало страшно. Растку се учинило да су се и стражари, ту доле, испод куле, узнемирили. Чуо их је како ужурбано корачају, смрзнути снег је шкрипао под њиховим чизмама од лисичијег крзна. Шапутали су, као да се договарају. Чудио се браћи: како могу тако мирно да спавају док вуци бесне? Или се само праве да спавају?

Одједном сав премре: као да се неко шуња уз уске, камене степенице које вијугају од приземља до њихове собе? Не, тај што се шуња никако не може бити човек: тако нечујно испуњава простор својим кретањем само дивља звер. То се неки вук, непримећен, увукао у кулу и сад се већ попео, ту је. Испред врата.

Дечак је, сав укочен, лежао испод покривача. Срце му је ударало као војнички бубањ: бум-бам, бум-бам. А вук је стајао пред вратима и дахтао, јесте, дечак је јасно чуо.

Збацио је покривач, усправио се у својој постељи на поду и завриштао.Пробудила су се браћа, дотрчали стражари, соба се испунила људима са буктињама

у рукама. Говорили су углас, умиривали га, уверавали да у близини нема ни једног јединог вука, они су далеко, тамо изван града, у шумама. Не смеју да се приближе, боје се људи и ватре.

8. Светлана Велмар-Јанковић: СивиХтео је да им верује, али није могао. Страх је био већи од поверења. Смирио

се и успео да заспи тек кад је чуо да је његов отац, велики жупан Стефан Немања, наредио да један од стражара, и то баш онај највиши и најјачи, сву ноћ остане пред вратима њихове собе.

Сутрадан није могао да се одбрани од подсмеха. Браћа су га – Вукан је, као и увек предњачио у томе, називала кмекавцем, плачљивком и страшљивком. Стидели су се због његове ноћашње вриске и узбуне коју је подигао. Зар се тако понаша син великог жупана?

Ућутао је и осетио како се увлачи дубоко у себе, као пуж у кућицу. Да, разликовао се од своје браће – они су били храбри, он није. Они су умели да буду достојни синови свога оца, он није.

Од тада су браћа избегавала да се играју са њим. „Још си мали”, говорили су му, „и кукавица. Играј се сам.”

Зима је најзад прошла. Стигло је пролеће, али страх у дечаку није се смањио. Напротив, као да је растао.

Једног топлог априлског дана пожелео је да се опет игра са браћом и њиховим друговима на озеленелој пољани поред градског трга. Можда су већ заборавили на његову бруку? Можда ће хтети да га приме?

Али, нису заборавили. Чим им је притрчао, почели су да му довикују „Бежи, ти мали!” и „Склони се, плачљивко!” и „Не играмо се са тобом!”

Растко је побегао у књижницу. Ту се, већ неко време, склањао од браће и од њиховог подсмеха. Књижница је била кружна, са низом малих прозора. Свуда унаоколо стајали су дрвени сандуци, мањи и већи, са пажљиво сложеним завијуцима, свицима, од пергамента. У то време о којем причамо ти исписани свици су представљали књиге.

Растко је пришао једном од сандука, узимао у руке свитке, разгледао их, не одвијајући их, и враћао. Најзад је један и развио. Одмах је погодио да су на њему исписане молитве које се читају о Бадњој вечери, о вечери кад се, у Витлејему, родио Христос, син Божји. Свитак је био украшен многим цртежима у боји. На једном цртежу је у стаји, на слами, окружена овцама и јагањцима, лежала Богородица. Била је сва озарена неком унутарњом светлости и држала је у рукама свог тек рођеног сина. Уз њих двоје стајао је Јосиф. Изнад стаје блистала је велика звезда репатица, она звезда која је до забачене стаје довела три мудраца са Истока, да се поклоне Сину Божијем. Међу животињама окупљеним у стаји и око стаје нарочито лепо је било насликано једно мало јагње, обојено бојом злата. Чим је развио, Растко га је угледао. Учинило му се да ни јагње не скида поглед са њега.

Док га је посматрао, Растко је осећао како постаје сав лак од неке среће. Пољубио је ликове Богородице и Богомладенца и мало јагње у очи.

Те вечери је Растко, после молитве, лако и безбрижно утонуо у сан. После много месеци, први пут му није пало на памет да ослушкује чују ли се вуци, оданде, из шуме.

Одједном, у сну, угледа лопту сву од чудесног сјаја како се котрља према њему. Гле, па то није лопта него оно мало златно јагње, које се невероватном брзином премеће преко главе. Баш је смешно и слатко! Хоп, хоп, хоп – и зауставило се пред Растком. Погледало га је и проговорило:

– Слушај ме – рекло је. – И сутра ће бити диван дан. Изађи да се играш лоптом и играј се сам. У подне, капије града ће се, као и обично, отворити да приме гласнике и путнике намернике. Ти неопажено истрчи, у игри, за лоптом и приближи се шуми. Лопта ће се откотрљати у шуму а ти потрчи за њом. Слободно. Не бој се. Кад се нађеш у шуми, испред тебе ће изаћи велики страшни вук. Изкезиће зубе и грдно ће зарежати. Пожелећеш да побегнеш, али то никако не смеш да учиниш. Савладај свој страх како знаш и умеш, примакни се вуку, погледај га у очи и мирно му заповеди да седне као да није вук него обичан пас. Ако будеш миран и одлучан – а знам да ћеш бити – вук ће те послушати. Али, ако му окренеш леђа и почнеш бежати, стићи ће те и онда ти нема спаса.

28

Чим је то изрекло, мало златно јагње примакне своју главу дечаковој, лизне га по носу и нестане.

Кад се пробудио, Растко је одмах осетио да је некако јачи у себи. Сетио се сна и златног јагњета. Још једном се загледао у себе: да, био је спреман да уради све што му је јагње наложило.

Цело пре подне играо се на пољанчету, сам. Пред подне, кад су се капије отвориле, почео је да им се приближава бацајући лопту. Скакутала је, склизнула кроз градску капију и брзо се откотрљала изван градских зидина, па низбрдо, према шуми.

Улетела је у шуму, а Растко за њом. Вешто је вијугала између дрвећа. Најзад ју је сустигао и ухватио, сав задихан. Усправио се са лоптом у рукама и – у тами шуме, пред собом, угледао огромног вука.

Био је страшан и зао. Очи су му сјајиле, режао је и кезио зубе, спреман на скок. Растко је стајао, укопан. Није могао ни да јекне, ни да бекне. Ни да се макне. Одједном, као да га је нека сила гурнула ка вуку, коракнуо је унапред једном, па

други, па трећи пут.А вук је, режећи, узмицао. Јесте, узмицао је. Више није изгледао тако страшан.Обузет чудесном снагом, Растко га погледа право у очи.Вук престаде да режи, мада је још кезио огромне зубе. Затим се сасвим примири.Гласом који као да није био његов, Растко му заповеди:– Седи. Седи доле.Огромни вук је гледао у дечака, а дечак у вука. Онда звер послушно обори главу

и седе.Растко му приђе, подиже, својом малом руком која је још подрхтавала, опасну

вукову губицу и мирно рече:– Пођи са мном. Ти си мој. И ти си добар.На градској капији стражари су запрепашћено гледали необичан призор; под

јарким подневним сунцем ишао је мали кнежевић Растко са лоптом у рукама а огроман сиви вук га је послушно пратио. Стражари дограбе лукове и стреле, али им Растко довикну:

– Не, не, он је мој! Неће вам ништа!На вест о чуду која се простирала брже од муње дотрче Вукан и Стефан са својом

дружином. Вук одједном застаде, погледа их и поче да режи, тихо.Растко се заустави да га помилује.– Не љути се, Сиви – рече. – То су моја браћа. И њихови другари. Ја знам да ме

они ипак воле.– Пођите са мном – рекао је Растко браћи и они су га ћутке послушали као да је

он најстарији међу њима.Од тога дана дечак и вук се више нису растајали и од тада се Растко више ничега

није плашио.Знам, драги читаоци, да сте одавно погодили да је овај дечак Растко исти онај

младић Растко Немањић који је, кад је постао младић, пожелео да свој живот у потпуности посвети Богу. Зато се, у једном манастиру на Светој гори, замонашио и добио име Сава. Постао је први српски архиепископ и просветитељ а због силног добра које је чинио људима остао је као велики српски светитељ, наш Свети Сава.

У народу се вековима преносило предање да је, док је Свети Сава био жив, у његовој близини увек био и велики сиви вук, као будни чувар.

Светлана Велмар-Јанковић

29

Мотивациони разговор: Знате ли за кога се каже да је себичан? Имају ли себични људи пријатеље? Како се негује пријатељство? Шта је супротно од себичности? Представи пантомимом себичног човека.

Најава текста и изражајно читање текста.Локализација и објашњење непознатих речи. Разговор о утисцима које деца имају

после одслушане приче.Како су на крају доживели џина? Шта су осећали према дечаку?Садржинску анализу развити на основу задатака у читанци.Упоредити опис баште пре и после џиновог доласка. И деца и Северни Ветар

говорили су да је башта дивно место и да су срећни у њој. Шта тај исказ значи у једном, а шта у другом случају? Како изглед баште истиче џинове особине?

Анализа лика џина и сићушног дечака и њихово поређење.Нека ученици размисле о поруци коју шаље ова Вајлдова прича.Ко се то, у име љубави, жртвовао за људе и чија је улога у овој причи дата дечаку?

Да ли се џин искупио за своју себичност? Шта значи џинов позив дечаку? Шта све човек мора да победи у себи да би био човек?

Народне брзалице не морају бити предмет посебног часа. Можемо их обрадити у оквиру групног рада на кратким народним умотворинама, али то не би требало да буде једини сусрет са овом врстом умотворина. Ученике на њих треба подсећати кад год се укаже прилика. Њихово коришћење треба да прати ведро расположење, а ученике треба подстицати да и сами смишљају сличне примере.

Ево још примера народних брзалица:1. Девет пута реци беневреци.2. Пређе девет Ана преко девет грана. пета вели Ана: лепа ти је грана;

Прва вели Ана: лепа ти је грана; шеста вели Ана: лепа ти је грана; друга вели Ана: лепа ти је грана; седма вели Ана: лепа ти је грана; трећа вели Ана: лепа ти је грана; осма вели Ана: лепа ти је грана; четврта вели Ана: лепа ти је грана; девета вели Ана: лепа ти је грана!

3. Чоканчићем ћеш ме, чоканчићем ћу те.4. Птрптрпковић птрптрпче с птрптрпковићима птрптрпковици.5. Коза брсти црн трн.6. Каменчићем ћеш ме, каменчићем ћу те.7. Уплетосте ли каишчиће у опанчиће.8. Свака сврака скака на два крака.

Ова целина, као што јој само име каже, обједињује народне и ауторске текстове, приче, бајке и песме, које дочаравају давна времена.

9. Оскар Вајлд: Себични џин

10. Народне брзалице: Шаш деветерошаш

3. целина: ПРИЧЕ И ПЕСМЕ ИЗ ДАВНИНА

30

Час можемо започети игром речима које имају супротно значење. Замолићемо ученике да се окрену према своме пару. Један ће да задаје речи, а други ће да говори речи супротног значења. У првој игри треба да се користе само глаголи, а онда ученици замене улоге и траже именице супротног значења.

После игре тражити од ученика да устану и покажу пантомимом како се понаша уображен човек. Најуспешнији покаже то пред целим одељењем.

Најавити текст као причу о једном веома уображеном човеку. Написати на табли реч охолица и питати ученике да ли им је та реч позната.

Након читања текста и разговора о првим утисцима, урадити садржинску анализу на основу задатака „Кажи ми, кажи”.

Препричавање приче у улози сиромаха и у улози охолице. Проширивање приче смишљањем начина на који су се сиромах и охолица помирили.

У другом делу часа урадити и остале задатке из читанке.Богаћење речника: Прављење нових речи од речи суд и речи град.Овај текст има доста именица, па ученицима можемо дати задатак да у свесци

испишу све именице и одреде им род и број.

Написати на плакату или графофолији народну изреку „Тешко кући у којој село суди” и замолити ученике да је прокоментаришу. Замолити их да се сете неког примера из живота или литературе на који је применљива ова изрека.

Најавити текст и изражајно га прочитати.Након локализације и тумачења непознатих речи, водити разговор о тексту:– О коме се говори у овој причи?– Зашто су отац и син доживљавали непријатности на путу?– Које су примедбе говорили пролазници?– Колико је било примедаба?– Како је поступио отац: одлучно или неодлучно? Када је неко неодлучан?– Шта је отац на крају схватио? Како би се понашао да се поново нађе у оваквој

ситуацији?– Препричавање приче у улози дечака. Изражајно читање приче.– Након тога може се урадити драматизација приче.У другом делу часа решавати задатке из читанке по избору ученика.Сви задаци нису обавезни, учитељ треба да процени могућности одељења за рад

на одређеним захтевима.

ЗАШТО ПЕТАО ИДЕ БОС

Решио петао да купи себи чизме.Ушао у прву продавницу обуће где му се око задржа на дивним црвеним чизмама

и он их одмах узе да их проба.Уто ступи у продавницу ћуран.– Шта радиш ту? – упита петла.– Хоћу да купим црвене чизме.– Зар црвене? – узвикну ћуран. – Ко је још носио црвене чизме? Него, да те ја

одведем у једну другу продавницу, где ћеш моћи да купиш најлепше црне чизме!

1. Народна прича: Охолица

2. Народна приповетка: Свијету се не може угодити

31

Час можемо започети игром речима које имају супротно значење. Замолићемо ученике да се окрену према своме пару. Један ће да задаје речи, а други ће да говори речи супротног значења. У првој игри треба да се користе само глаголи, а онда ученици замене улоге и траже именице супротног значења.

После игре тражити од ученика да устану и покажу пантомимом како се понаша уображен човек. Најуспешнији покаже то пред целим одељењем.

Најавити текст као причу о једном веома уображеном човеку. Написати на табли реч охолица и питати ученике да ли им је та реч позната.

Након читања текста и разговора о првим утисцима, урадити садржинску анализу на основу задатака „Кажи ми, кажи”.

Препричавање приче у улози сиромаха и у улози охолице. Проширивање приче смишљањем начина на који су се сиромах и охолица помирили.

У другом делу часа урадити и остале задатке из читанке.Богаћење речника: Прављење нових речи од речи суд и речи град.Овај текст има доста именица, па ученицима можемо дати задатак да у свесци

испишу све именице и одреде им род и број.

Написати на плакату или графофолији народну изреку „Тешко кући у којој село суди” и замолити ученике да је прокоментаришу. Замолити их да се сете неког примера из живота или литературе на који је применљива ова изрека.

Најавити текст и изражајно га прочитати.Након локализације и тумачења непознатих речи, водити разговор о тексту:– О коме се говори у овој причи?– Зашто су отац и син доживљавали непријатности на путу?– Које су примедбе говорили пролазници?– Колико је било примедаба?– Како је поступио отац: одлучно или неодлучно? Када је неко неодлучан?– Шта је отац на крају схватио? Како би се понашао да се поново нађе у оваквој

ситуацији?– Препричавање приче у улози дечака. Изражајно читање приче.– Након тога може се урадити драматизација приче.У другом делу часа решавати задатке из читанке по избору ученика.Сви задаци нису обавезни, учитељ треба да процени могућности одељења за рад

на одређеним захтевима.

ЗАШТО ПЕТАО ИДЕ БОС

Решио петао да купи себи чизме.Ушао у прву продавницу обуће где му се око задржа на дивним црвеним чизмама

и он их одмах узе да их проба.Уто ступи у продавницу ћуран.– Шта радиш ту? – упита петла.– Хоћу да купим црвене чизме.– Зар црвене? – узвикну ћуран. – Ко је још носио црвене чизме? Него, да те ја

одведем у једну другу продавницу, где ћеш моћи да купиш најлепше црне чизме!

1. Народна прича: Охолица

2. Народна приповетка: Свијету се не може угодити

И ћуран одведе петла за собом. Како уђу у продавницу, петлу се око задржа на дивним црним чизмама и он одмах узе да их проба.

Уто ступи у продавницу пловка.– Шта радиш ту? – упита петла.– Хоћу да купим црне чизме.– Црне?! – подсмешљиво рече пловка. – Е, баш немаш укуса! Што не одеш у

продавницу преко пута? Тамо можеш купити најдивније жуте чизме!Петао пође онамо и око му се одмах задржа на дивним жутим чизмама и он одмах

узе да их проба, те нађе да су скројене за њега.Уто се појави гусан.– Шта радиш ту? – упита петла.– Хоћу да купим жуте чизме.– Жуте?! – зашишта гусан. – Ни да ми их поклоне ја их не бих узео! Него, пођи са

мном! Ја знам једну продавницу одмах ту, иза угла, у којој можеш купити најдивније беле чизме! Пожуримо само док их нису распродали!

И њих двојица отрчаше иза угла.Беле чизме, које је гусан толико хвалио, биле су заиста необично лепе. Прави сан

од чизама! Петао их је управо пробао када на врата продавнице провири кокошка.– Шта радиш ту? – упита петла.– Хоћу да купим беле чизме.– Беле?! – закикота се кокошка. – Сви ће ти се смејати, веруј! Избиј такву глупост

себи из главе и пођи са мном, показаћу ти једну продавницу у којој се продају прекрасне чизме кафене боје! Да знаш само како су лепе!

И кокошка поведе петла са собом у следећу продавницу.Много је још продавница обишао петао и пробао при томе прекрасне чизме свих

могућих боја: и кафене, и плаве, и зелене, и љубичасте... Пробао, а никако није могао да се одлучи које ће купити, зато и дандањи још хода бос наоколо.

Октав Панку Јаши

На почетку часа можемо обновити знања о бајкама: шта су бајке, како их делимо према начину постанка (ауторства), како препознајемо народне бајке, ко су ликови у бајкама, какви се догађаји дешавају у бајкама, ко у бајкама побеђује, када и како, како се бајке завршавају, које су народне бајке читали или слушали итд.

Најављујемо текст и читамо га.Друга могућност је да смо ученицима претходно дали задатак да код куће

прочитају бајку и упознају се са садржајем, тако да, након утврђивања да ли су то сви урадили, одмах пређемо на садржинску анализу:

– Ова бајка се зове „Чардак ни на небу ни на земљи”. Слутимо ли из њеног наслова о чему ће бити реч?

– Шта си прво помислио/помислила када си чуо/чула само наслов?– Шта мислиш како би могао да изгледа тај чардак? На чему он стоји?– Који би наслов више одговарао овој бајци?– Које ликове сусрећемо у бајци? Ко је главни лик? Зашто је он главни?– Како поступају браћа када наилазе на чардак?– Које поступке браће одобраваш, а које не?– За кога си читајући/слушајући бајку све време навијао/навијала? Зашто?– Како процењујеш царев поступак према старијим синовима?– Како би поступио/поступила према својој браћи да си на месту најмлађег

царевог сина?

3. Народна бајка: Чардак ни на небу ни на земљи

32

– У коме је у овој бајци оличено зло, а у коме добро? Ко побеђује?– Шта је стварно, а шта нестварно у овој бајци?– Подсетити ученике да су многи цртани филмови настали на основу познатих

бајки. Замолити их да се сете које су од тих филмова гледали. Први цртани филм настао на основу бајке био је „Снежана и седам патуљака”. Урадио га је Волт Дизни далеке 1937. године у Америци. Дизни је био графичар, аутор стрипова, филмски аниматор и продуцент, творац легендарних јунака Паје Патка и Микија Мауса, човек који је изменио судбину стрипа и анимираног филма. Ако постоји могућност, погледати неки од анимираних филмова, на пример „Лепотица и звер” или „Црвенкапа”.

Такође, занимљиво је да ученици знају да су и многе ауторске бајке настале на основу тема и мотива из народне књижевности. Добар пример за то јесу бајке немачких писаца Јакоба и Вилхелма Грима. Сви ови подаци не морају се саопштити на једном часу, али је добро да учитељ не пропусти да их каже и да подстакне ученике да истражују медијске особености штампаних медија и телевизије. Занимљиво је у том смислу прочитати српску народну бајку „Пепељуга”, „Пепељугу” Браће Грим и погледати цртани филм „Пепељуга”.

Задатак из дела „Хајде да стварамо!” који се односи на стваралачко препричавање треба урадити у првом лицу.

Час можемо почети рецитовањем песме „Вуков завет” Драгутина Огњановића, ако смо је претходно обрадили, или разговором о улози Вука Караџића у сакупљању и чувању од заборава дела народне књижевности. Питати ученике које текстове народне књижевности познају. Како се дели народна књижевност? Ученике можемо подсетити да је Вук био савременик и пријатељ немачких књижевника Јакоба и Вилхелма Грима, који су преводили на немачки језик српске народне песме и тако упознали Европу са нашим духовним благом. На крају, питати ученике шта знају о Марку Краљевићу.

Најава песме и изражајно читање.Предлог за разговор о песми:– Шта сазнајемо о времену и месту о којима се у песми говори?– Ко су ликови у песми?– О чему разговарају бег и Марко? Шта Марко замера бегу?– Шта значи реч нечовештво?Подсетити ученике да је слава најважнија породична свечаност код Срба. На слави

се сусрећу преци и потомци. Бег Костадин на слави није указао потребну пажњу својим родитељима.

– Марко и бег у песми разговарају. Чији је разговор дужи?– Да ли се бег брани од Маркових примедби? Шта мислиш, зашто се песма завршава

Марковом најтежом замерком?– На чију се страну ставља народни певач? По чему то закључујеш?– За кога ти навијаш у песми?– Знаш ли још неку песму или причу о Марку Краљевићу?– Упореди је са овом песмом.– Изброј колико има слогова у сваком стиху у песми. Стих који се састоји од десет

слогова назива се д е с е т е р а ц. Све српске народне епске песме писане су у том стиху.У делу стваралачког рада ученицима можемо дати задатак да продуже песму и

смисле шта је бег одговорио Марку. Такође, могу да напишу разговор два пријатеља о истој теми, али савременим језиком и у савременом амбијенту.

Најбољи текст може се одиграти пред одељењем.

4. Народна песма: Марко Краљевић и бег Костадин

33

– У коме је у овој бајци оличено зло, а у коме добро? Ко побеђује?– Шта је стварно, а шта нестварно у овој бајци?– Подсетити ученике да су многи цртани филмови настали на основу познатих

бајки. Замолити их да се сете које су од тих филмова гледали. Први цртани филм настао на основу бајке био је „Снежана и седам патуљака”. Урадио га је Волт Дизни далеке 1937. године у Америци. Дизни је био графичар, аутор стрипова, филмски аниматор и продуцент, творац легендарних јунака Паје Патка и Микија Мауса, човек који је изменио судбину стрипа и анимираног филма. Ако постоји могућност, погледати неки од анимираних филмова, на пример „Лепотица и звер” или „Црвенкапа”.

Такође, занимљиво је да ученици знају да су и многе ауторске бајке настале на основу тема и мотива из народне књижевности. Добар пример за то јесу бајке немачких писаца Јакоба и Вилхелма Грима. Сви ови подаци не морају се саопштити на једном часу, али је добро да учитељ не пропусти да их каже и да подстакне ученике да истражују медијске особености штампаних медија и телевизије. Занимљиво је у том смислу прочитати српску народну бајку „Пепељуга”, „Пепељугу” Браће Грим и погледати цртани филм „Пепељуга”.

Задатак из дела „Хајде да стварамо!” који се односи на стваралачко препричавање треба урадити у првом лицу.

Час можемо почети рецитовањем песме „Вуков завет” Драгутина Огњановића, ако смо је претходно обрадили, или разговором о улози Вука Караџића у сакупљању и чувању од заборава дела народне књижевности. Питати ученике које текстове народне књижевности познају. Како се дели народна књижевност? Ученике можемо подсетити да је Вук био савременик и пријатељ немачких књижевника Јакоба и Вилхелма Грима, који су преводили на немачки језик српске народне песме и тако упознали Европу са нашим духовним благом. На крају, питати ученике шта знају о Марку Краљевићу.

Најава песме и изражајно читање.Предлог за разговор о песми:– Шта сазнајемо о времену и месту о којима се у песми говори?– Ко су ликови у песми?– О чему разговарају бег и Марко? Шта Марко замера бегу?– Шта значи реч нечовештво?Подсетити ученике да је слава најважнија породична свечаност код Срба. На слави

се сусрећу преци и потомци. Бег Костадин на слави није указао потребну пажњу својим родитељима.

– Марко и бег у песми разговарају. Чији је разговор дужи?– Да ли се бег брани од Маркових примедби? Шта мислиш, зашто се песма завршава

Марковом најтежом замерком?– На чију се страну ставља народни певач? По чему то закључујеш?– За кога ти навијаш у песми?– Знаш ли још неку песму или причу о Марку Краљевићу?– Упореди је са овом песмом.– Изброј колико има слогова у сваком стиху у песми. Стих који се састоји од десет

слогова назива се д е с е т е р а ц. Све српске народне епске песме писане су у том стиху.У делу стваралачког рада ученицима можемо дати задатак да продуже песму и

смисле шта је бег одговорио Марку. Такође, могу да напишу разговор два пријатеља о истој теми, али савременим језиком и у савременом амбијенту.

Најбољи текст може се одиграти пред одељењем.

4. Народна песма: Марко Краљевић и бег Костадин

Занимљивост коју можемо саопштити ученицима: Марко је имао чувеног шареног коња необичних особина и порекла. Звао се Шарац. По једном предању, Марко га је добио до виле. Зато може достићи и вилу Равијојлу. По другом, купио га је као мало неугледно ждребе, изненађен његовом снагом. Шарац говори, пије вино, рони сузе, предосећа смрт свога господара. Био је нераздвојни пријатељ свога господара. Ове детаље можемо саопштити у оквиру разговора о чувеним коњима из читанке.

Ученицима дати задатак да науче део песме по сопственом избору.

Час започети подсећањем на то ко је био и шта је све радио Свети Сава. Био је учитељ, лекар, обновитељ и градитељ цркава и манастира, мудар и вешт државник, помиритељ, велики путник, писац, законодавац и први српски архиепископ. Савиндан је 27. јануара. Тога дана све српске школе празнују своју славу. Подсетити се на приче о Светом Сави које су ученици раније слушали или читали („Свети Сава и пчела”, „Свети Сава гради прозоре”, „Свети Сава и родитељи са малим дететом” и друге).

После тога разговарати о срећи и срећним људима. Показати како изгледа срећно лице. Разговарати о томе шта децу чини срећном у школи.

Најава и читање текста.Разговор о тексту на основу задатака у читанци.Објаснити народну изреку Весео човек је као Сунце, куд год иде, осветљава.

Замолити ученике да се сете чему су се слатко насмејали. Неколико ученика прича и покушава да насмеје сушаоце.

Зашто се каже да је смех лек? Како се осећамо када се смејемо?Вероватно су и наши преци били свесни благотворног дејства смеха, па су зато

и смишљали шаљиве приче.Најава приче и изражајно читање. Разговор о причи: Зашто је ова прича смешна? Који догађаји су могући, а који

су плод маште? Које врсте воћа се помињу у причи? А који предмети и животиње? Како се завршава прича?

Како замишљате јунака из приче?На другом делу часа радити на задацима датим у читанци.Замолити ученике да пронађу у библиотеци причу Бранка Ћопића: „Изокренута

прича” или причу Звонимира Балога „Како дан проводи мене”.Идеја за прављење изокренуте приче: Једног сунчаног дана, када је пљуштала

киша, кренем ја на фудбалски стадион да берем палачинке...Ученици могу да направе зидне новине поводом Дана шале.

ИЗОКРЕНУТА ПРИЧА(Ова прича је претрпела земљотрес, па је у њој све испретурано.

Покушајте да сваку реч вратите на њено право место.)

Тек је брдо изашло иза сунца, а кревет скочи из пространог чиче, навуче ноге на опанке, стави главу на капу и затвори кућу на вратима.

– Гле, ноћас је земља добро поквасила кишу! – зачуђено прогунђа брк сучући чичу, па брзим двориштем пожури низ кораке, истјера шталу из краве и рече:

5. Народна приповетка: Свети Сава и сељак без среће

6. Народна прича: Кад сам био стар човек

34

– Рогата ливадо, иди паси у зеленој крави, а ја ћу ноге под пут, па ћу поћи у дрва да донесем шуме.

Чича стави раме на сјекиру и намигну наном на своје око.– Бако, скувај у јајету четири лонца док се посао врати с чиче. Данас ће ручак

слатко појести старца.Пут распали низ чичу дижући својом широком прашином облаке опанака. Од

тога се уплашише нека кола, па у трку изврнуше коње, а узда испусти кочијаша и бубну ледином о леђа.

Догађај се уплаши од овог необичног чиче и опружи поље преко ногу јурећи брже него брдо преко зеца. Најзад, кад је бацио себе испред погледа, од зуба му зацвокота страх и глава му се диже на коси: из оближњег вука вирила је крволочна шума!

– Ау, сад је бостан обрао чичу! Обузет лудим старцем наш ти страх прескочи преко чакшира и подера трн, па брже од поља потрча преко засијане звијезде.

Пред кућном бабом дочека га вјерни праг.– Тако ми вука, ено очију у шуми! – викну гласина храпавим чичом.Кућа се препаде, ускочи у бабу и забрави кључ вратима, а сирото дрво попе се на

чичу и горе се ухвати граном за руке очекујући двориште да дојури у вука.

Бранко Ћопић

КАКО ДАН ПРОВОДИ МЕНЕ

ДЈЕЧАК: Чим сунце сване, јутро изађе. Кревет устане из мене око седам сати, онда треба пола сата да ме одијело пронађе и обуче. Догоди се да се лијева нога навуче на десну ципелу. Док ме млијеко пије, најрадије би ме пљунуло кроз прозор. Само, пролазници би се могли пролити по њему. Па би батина добила леђа.

Често измислим како ме боли школа само да не идем у желудац. Недјеља једва чека да дођем ја. Ја сам недјељи најљепше вријеме. Тада путови трче по мени, стабла се по мени веру, шуме кроза ме лутају. Понекад у ме уђе ливада. Висока трава легне у мене и гледа како се зеленим. Ријека ме слуша како шутим, рибе ме глдају како љескам. Моја леђа падају по сунцу све док сунце не поцрни.

Често ме савјети људају. Боје се да ће се земља прехладити кад лежи на мени јер да сам још хладан и мокар.

Је прољеће. Са стварима се дешавају чудни мноми. Понекад ме неко цвијеће натрга и да мами. Радост је тада мамозна. Од узбуђења зна сузи потећи мама. Тата се боји да мама не истече. Тада би друга жена морала тражити њега. Женио би се морати. А питање је би ли ја тој другој био добар. Да ли би она мени хтјела дати грло кад ме боли бомбон?

Звонимир Балог

Нашалите се са ученицима саопштавајући изокренуте реченице:Задатак је сао кан, од среће ми цвоби зукоћу.

Цврце птикућу. Хлада је водна.

Нека ученици наставе.

Организовати игру пантомиме са циљем да ученици открију о којем занимању је реч. Један од задатака биће занимање кројач. Разговор о томе шта ради кројач и који алат користи.

7. Браћа Грим: Кројач и див

35

– Рогата ливадо, иди паси у зеленој крави, а ја ћу ноге под пут, па ћу поћи у дрва да донесем шуме.

Чича стави раме на сјекиру и намигну наном на своје око.– Бако, скувај у јајету четири лонца док се посао врати с чиче. Данас ће ручак

слатко појести старца.Пут распали низ чичу дижући својом широком прашином облаке опанака. Од

тога се уплашише нека кола, па у трку изврнуше коње, а узда испусти кочијаша и бубну ледином о леђа.

Догађај се уплаши од овог необичног чиче и опружи поље преко ногу јурећи брже него брдо преко зеца. Најзад, кад је бацио себе испред погледа, од зуба му зацвокота страх и глава му се диже на коси: из оближњег вука вирила је крволочна шума!

– Ау, сад је бостан обрао чичу! Обузет лудим старцем наш ти страх прескочи преко чакшира и подера трн, па брже од поља потрча преко засијане звијезде.

Пред кућном бабом дочека га вјерни праг.– Тако ми вука, ено очију у шуми! – викну гласина храпавим чичом.Кућа се препаде, ускочи у бабу и забрави кључ вратима, а сирото дрво попе се на

чичу и горе се ухвати граном за руке очекујући двориште да дојури у вука.

Бранко Ћопић

КАКО ДАН ПРОВОДИ МЕНЕ

ДЈЕЧАК: Чим сунце сване, јутро изађе. Кревет устане из мене око седам сати, онда треба пола сата да ме одијело пронађе и обуче. Догоди се да се лијева нога навуче на десну ципелу. Док ме млијеко пије, најрадије би ме пљунуло кроз прозор. Само, пролазници би се могли пролити по њему. Па би батина добила леђа.

Често измислим како ме боли школа само да не идем у желудац. Недјеља једва чека да дођем ја. Ја сам недјељи најљепше вријеме. Тада путови трче по мени, стабла се по мени веру, шуме кроза ме лутају. Понекад у ме уђе ливада. Висока трава легне у мене и гледа како се зеленим. Ријека ме слуша како шутим, рибе ме глдају како љескам. Моја леђа падају по сунцу све док сунце не поцрни.

Често ме савјети људају. Боје се да ће се земља прехладити кад лежи на мени јер да сам још хладан и мокар.

Је прољеће. Са стварима се дешавају чудни мноми. Понекад ме неко цвијеће натрга и да мами. Радост је тада мамозна. Од узбуђења зна сузи потећи мама. Тата се боји да мама не истече. Тада би друга жена морала тражити њега. Женио би се морати. А питање је би ли ја тој другој био добар. Да ли би она мени хтјела дати грло кад ме боли бомбон?

Звонимир Балог

Нашалите се са ученицима саопштавајући изокренуте реченице:Задатак је сао кан, од среће ми цвоби зукоћу.

Цврце птикућу. Хлада је водна.

Нека ученици наставе.

Организовати игру пантомиме са циљем да ученици открију о којем занимању је реч. Један од задатака биће занимање кројач. Разговор о томе шта ради кројач и који алат користи.

7. Браћа Грим: Кројач и див

Питати ученике знају ли неку причу о кројачу. Данас ћемо упознати једну бајку која говори о кројачу и диву.

– Изражајно читање бајке (чита учитељ).– Истраживачко читање са циљем да се пронађу непознате речи.– Тумачење непознатих речи и израза, разговор о доживљају текста.– Разговор о бајци: Ко су ликови у овој бајци? Како изгледа кројач? Како замишљаш

дива? Које су њихове особине посебно истакнуте? Има ли претеривања? Која особина помаже кројачу да победи дива: снага или лукавство? Шта мислиш, како се осећао кројач кад је угледао дива пред собом? Шта је помислио див? Зашто се див у почетку ругао кројачу? Какву му је плату нудио? Како је кројач реаговао на дивову понуду? Пронађи реченицу која о томе говори.

Ко је кога надмудрио на крају бајке? Како?Како је кројач одговарао диву, а како је обављао задатке?Објасни изразе: „радознао као сврака” и „сишло ми срце у пете”.Сети се још неких поређења (брз као..., мудар као..., лукав као..., спор као...).– Шта су писци постигли користећи изразе: жив живцат, танушан, јуначина?Шта значи пословица „Ум царује, а снага кладе ваља”? како то можемо рећи на

савремен начин?– Да ли се и теби некад десило да се уплашиш од некога кога не познајеш?Стваралачки задатак за самостални рад налази се у читанци.

Подсетимо се: У бајкама се увек сукобљавају супротности: добри и зли, мали и велики, слаби и јаки. Такође, у бајкама има необичних ликова и фантастичних догађаја. Пронаћи фантастичне елементе у овом тексту.

Богаћење речника:Покушај друкчије да кажеш:– Куд га очи воде и ноге носе. – Не уме ни до пет да наброји.– Радознао као сврака. – Смејуљи се испод брка.– Сишло му срце у пете. – Није сву ноћ ока склопио.

Напомена: На крају сваке тематско-поетске целине постоји избор кратких народних умотворина. Рад на овим текстовима можемо организовати на различите начине. Предлажемо да се у оквиру једног или два блок-часа применом активних метода ученици упознају са свим кратким народним умотворинама. Часови се могу организовати на следећи начин:

Рад можемо започети певањем Брамсове успаванке.Ученици се претходно поделе у групе и дају им се истраживачки задаци у вези

са кратким народним умотворинама. Свака група треба да пронађе и запише што више примера загонетки, пословица, брзалица, бројалица... и донесе их у школу предвиђеног дана. Поделу у групе можемо организовати тако што ћемо у завршном делу једног часа граматике дати задатак да ученици извуку картончиће на којима су дати примери везани за знања о врстама речи. Потребно је да се припреми онолико картончића колико је ученика у одељењу и да се на њима напише следеће:

1. Иван, Марко, Дарја, Београд, Сава2. клупа, цвет, дечак, бака, стјуардеса3. трчи, вози, пише, пева, скаче4. зелен, бела, висок, брз, здрав5. бакин, Петров, шумски, градски, београдски

8. Народне успаванке: Иде санак низ улицу

36

Ученици извуку картончиће и пронађу своје сараднике који се окупљају око назива група:

1. група: властите именице2. група: заједничке именице3. група: глаголи4. група: описни придеви5. група: присвојни придевиПодела се може извршити и тако што ће учитељ проверити знања и из других

наставних области, на пример, математике. Ученици извуку одређене бројеве и формирају групе на основу тога којој стотини припадају, или им се могу дати различите геометријске фигуре и сл. Све ће зависити од тога да ли се настава планира и реализује предметно или тематски.

Свака група коју смо формирали добије задатак да прикупи једну врсту народних умотворина и да што више сазна о њима. У току прикупљања ученици треба да сарађују међусобно и са учитељем. Добро је да учитељ припреми истраживачке задатке за самосталан рад.

Предлажемо модел задатака који могу, разуме се, у свакој конкретној ситуацији да буду промењени:

– Размислите о могућим значењима појединих пословица и разврстајте их око ових тема: рад – нерад, знање – незнање, слобода – ропство, правда – неправда, истина – лаж, добро – зло, скромност – охолост, хвалисавост, младост – старост итд.

– Испишите пословице у којима су кључне речи: кућа, вода, језик...– Пронађите примере када исту мисао (поруку) исказују различите пословице.– Откријте најчешће теме које се сусрећу у загонеткама (природне појаве, животиње,

воће и поврће, предмети итд.).– Пронађите неку р а ч у н с к у з а г о н е т к у.– Припремите загонетке које ћете постављати на часу.– Уочите ко су најчешћи учесници дијалога (разговора) у питалицама, ко је мудар, а

ко је надмудрен, које историјске личности сусрећемо у питалицама. (Марко Краљевић)– Уочите због чега су брзалице тешке за изговор, који су нам гласови тешки за

изговор у брзалицама (р, с, ш...) итд.– Уочите како народни песник ређа ликове у ређалицама. Ко су ти ликови?Упутите ученике да открију у којим се ауторским делима користе пословични

облици и други облици кратких народних умотворина. Неки примери дати су у читанци.На часу групе представљају свој рад. Може им се дати задатак да осмисле питања

за остале групе којима ће захтевати да тумаче народне умотворине. Подстакните их да што креативније осмисле свој наступ. Могу да смисле духовито име за своју групу, могу да започну наступ игром асоцијација, могу да смишљају мелодије за одређене умотворине (веза са музичком културом), могу да их преводе у ребусе и слично.

Свака група бира једног ученика који ће бити известилац, а остали ће му помагати и допуњавати његов исказ.

Групе могу да осмисле и зидне новине са народним умотворинама.На крају рада сви ученици треба да реше наставни листић са задацима из ове

области.Време за израду листића треба ограничити.Ученике треба навикнути и на самооцењивање, тако што ће један ученик да чита

тачна решења, а остали ће вршити контролу својих задатака. На крају, ученици ће сабрати освојене поене и сами себи уписати оцену. После тога проверићемо на ком питању је највише ученика направило грешку и то ће нам бити сигнал да се та област обнови и утврди.

Исти принцип можемо увести и у остале провере знања.

37

Пример наставног листића

Кратке народне умотворине

Пажљиво читај следеће задатке. Труди се да даш што више тачних одговора. Желим ти успех и радост у раду!

1. Заокружи слово испред тачног одговора. У кратке народне умотворине спадају: а) бајке д) успаванке з) питалице б) пословице ђ) брзалице и) приповетке в) загонетке е) бројалице ј ) народне песме г) басне ж) ређалице к) романи (7п)

2. Допуни следеће реченице:

а) Нежне песме које певају о љубави према детету и истичу жељу да дете здраво и срећно живи називају се ________________ (1п)

б) Речи које се изговарају брзо без застоја и погрешке називају се ___________________ (1п)в) Кратки народни разговори у којима се на изазовно питање очекује оштроуман одговор називају се _______________ (1п)

3. Какву нам поруку или савет даје следећа пословица? Лепа реч и гвоздена врата отвара. _____________________________________________ _____________________________________________ (2п)

4. Продужи следећу бројалицу: Еци, пеци, пец, ја сам мали зец, _____________________________________________ _____________________________________________ (2п)

5. Напиши једну загонетку: _____________________________________________ (2п)

6. Препознај којој врсти народних умотворина припадају следећи стихови:Пошла кока на пазар, ја ћу теби козу довест’укаљала ножицу. нека коза тебе једе.Она иде једном грму: и доведе једну козу:– Тари, грме, ову ногу! – Једи, козо, овај грм!– Нећу! – Нећу!Причекај се један грме,Ово је ___________________. (1п)

7. Реши загонетку – питалицу: Два су брата, један ми је стриц, шта ми је други? ______________________________________ (1п)

8. Напиши једну брзалицу. ______________________________________ ______________________________________ (2п)

9. Напиши једну пословицу. ______________________________________ ______________________________________ (2п)

38

Потпис ученика: _________________________Датум: _______________

Скала за оцењивање: 22–20 = 5 19–17 = 4 16–13 = 3 12–9 = 2 8–0 = 1Одвојио/освојила сам поена: _______________Заслужио/заслужила сам оцену: ____________

Кратке народне умотворине, посебно загонетке, често су саставни део других

књижевних дела, посебно народних приповедака или бајки, у којима су употребљене са циљем да се осмисли загонетна ситуација коју одређени лик треба да реши да би задобио нечију помоћ, наклоност или слично.

Пример ауторске брзалице:

ЧИКАЊЕ Чича чвркничворак чађавојчува чавкичету чворноватчавки. чукаљ!Чик! Чик!Чворче, Момчило Тешић

Пример ауторских загонетки:

БРАЋАБраћа смо, сваки има три брата: колико нас је? (четири брата)

ВУК, КОЗА И ЗЕЉЕНеки човек имао је преко потока превести вука, козу и зеље. Чун му је био мален,

и није могао све троје заједно превести, па стане мислити:– Ако бих узео собом вука, па се после вратим по козу и зеље, коза би појела зеље,

док би се вратио. Ако бих собом узео зеље, вук би козу појео...Шта је морао учинити?Да никако не кварује, тај је човек морао најпре да превезе козу, јер вук неће зеља.

После је превезао вука. Козу је натраг превезао и на брегу оставио, док је зеље превезао, па се онда вратио и козу превезао.

ДВА ОВЧАРАСастала се два овчара са својим овцама на пашњаку, па ће један другому:– Дај ми једну од својих оваца, па ћу имати двапут колико ти.Други одврати првому– Дај ти мени од твојих оваца, па ћу и ја имати колико ти.Колико је оваца имао сваки?(Један пастир је имао седам оваца, а други пет.)

39

ЈАТО ГОЛУБОВАЈедном полети јато голубова, а девојка опази то и рече:– Ако дођу ти голубови моме голубу и још половица тога јата, доста би мени била

стотина та.Питање је колико је било голубова у јату.(У јату је било 66 голубова, јер један и половина од 66 је 34, што са 66 чини стотину.)

ДЕВЕТ БАБАДевет баба, свака баба ишла преко девет граба и носила по девет штака, на свакој

штаки по девет торба, у свакој торби по девет мачака, под сваком мачком по девет мачића.

Колико је мачића? (59.049 мачића)

ТРИ ЗЕЦАДва оца и два сина улове три зеца, па је сваки ипак добио по једнога зеца.Како то? (У лову су били деда, отац и син.)

Кратке народне умотворине могу се обрађивати и појединачно на основу задатака датих у читанци, а када ученици добро упознају све врсте, може им се дати предложени наставни листић као вид систематизације знања.

Ова целина, попут ветра и сунца, носи различитост и ведрину и осликава, пре свега, непоновљиву лепоту природе и њених становника.

Обраду ове песме треба планирати за крај марта или почетак априла, када се пролеће покаже у пуној лепоти. Било би добро да пре часа ученици бораве у природи и буду подстакнути да уочавају и коментаришу лепоте пролећа. Песмица се може обрадити и у току наставе у природи, ако је настава планирана за пролеће.

Час се може планирати у корелацији са наставом музичке културе тако што на почетку ученици певају „Пролеће у шуми”, песму из Финске.

Разговор можемо почети овако:Пролеће је композитор чије песме остају у нашим срцима.Пролеће је сликар чије слике остају у нашим очима.Пролеће је чаробњак чије...Пролеће је певач чије...Замолити ученике да наставе реченице. Питати ученике на шта прво помисле

када чују реч ПРОЛЕЋЕ.– Најавити песму и прочитати је.Разговор о песми:– Зашто се песма зове „Пролећница”?– О чему песник пева?– Песник нам описује неколико слика. Наведи их.Прва слика је шумица кроз коју протиче поток.Друга слика су врхови Фрушке горе у рану зору.Трећа слика је млада трава...– Зашто се у песми користе речи пчелица, ветрић, птичица, шумица?

4. целина: ВЕТАР И СУНЦЕ

1. Јован Јовановић Змај: Пролећница

40

– А речи лахори, зујка, жубори, вије, мије, летари, гмиже? Знаш ли шта значе те речи? Да ли се слажеш да је у природи лепо све што је мало?

– Како се деца осећају у пролеће? Шта раде?– Како се ти осећаш кад стигне пролеће?Вежбе у изражајном читању песме.Рад на задацима из читанке – стваралачки рад ученика.

Одредити парове и дати им задатак да се препиру. Разлог за препирку треба да смисле сами. Један ученик треба да нешто тврди, а други да одриче. После замене улоге.

Текст најавити после коментара да се не препиру само људи. Има ситуација када се препиру и Северац и Сунце. Питати знају ли шта је северац.

Читање приповетке и разговор: – Око чега су се препирали Северац и Сунце?– Које им је људске особине дао писац?– Какав је Северац? Какво је Сунце?– Ко је мислио да снагом и силом може да постигне победу?– Ко се уздао у доброту и милост?– Како је путник проклињао Северца? Смисли клетву.– Како је захваљивао Сунцу? Смисли благослов.– За људе попут Сунца кажемо да су скромни и добродушни. Шта кажемо за људе

попут Северца, какви су они?– Наведи три сличности ове приповетке са баснама.

ВЕТАРШта је ветар? То је ваздух који се брзо креће. Шта га покреће? Сунце загрева

ваздух који се тада пење у више слојеве, а хладни ваздух том приликом пада ниже, односно креће се. Кретање је понекад лагано и тада дува поветарац, али зато у другим приликама кретање је брзо и снажно. Тада дува ветар.

СУНЦЕШта је Сунце? И зашто је тако топло? Сунце је једна огромна звезда, а састоји се

из врелих, горућих гасова који горе и ослобађају топлоту коју нама шаљу. Сунце је милионе и милионе километара далеко од нас, али ипак осећамо његову топлоту и примамо његову светлост која нам доноси дан и омогућава да живимо, а биљкама да расту. Зато се често каже да је Сунце живот, па га сви волимо и радујемо се.

Можете тражити да ученици смисле духовите одговоре на питања: Шта је ветар? Шта је Сунце?

Разговор о томе ко има брата или сестру, како се зову, да ли су млађи или старији, како се слажу, друже, играју... (уводна рубрика „Твој свет”).

Најавити песму и прочитати је изражајно.Разговарати о доживљају песме. О чему пева песник?Како ти показујеш љубав брату или сестри?У другом делу – рад на задацима из читанке.

2. Народна приповетка: Ветар и Сунце

3. Народна песма: Двије сеје брата не имале

41

– А речи лахори, зујка, жубори, вије, мије, летари, гмиже? Знаш ли шта значе те речи? Да ли се слажеш да је у природи лепо све што је мало?

– Како се деца осећају у пролеће? Шта раде?– Како се ти осећаш кад стигне пролеће?Вежбе у изражајном читању песме.Рад на задацима из читанке – стваралачки рад ученика.

Одредити парове и дати им задатак да се препиру. Разлог за препирку треба да смисле сами. Један ученик треба да нешто тврди, а други да одриче. После замене улоге.

Текст најавити после коментара да се не препиру само људи. Има ситуација када се препиру и Северац и Сунце. Питати знају ли шта је северац.

Читање приповетке и разговор: – Око чега су се препирали Северац и Сунце?– Које им је људске особине дао писац?– Какав је Северац? Какво је Сунце?– Ко је мислио да снагом и силом може да постигне победу?– Ко се уздао у доброту и милост?– Како је путник проклињао Северца? Смисли клетву.– Како је захваљивао Сунцу? Смисли благослов.– За људе попут Сунца кажемо да су скромни и добродушни. Шта кажемо за људе

попут Северца, какви су они?– Наведи три сличности ове приповетке са баснама.

ВЕТАРШта је ветар? То је ваздух који се брзо креће. Шта га покреће? Сунце загрева

ваздух који се тада пење у више слојеве, а хладни ваздух том приликом пада ниже, односно креће се. Кретање је понекад лагано и тада дува поветарац, али зато у другим приликама кретање је брзо и снажно. Тада дува ветар.

СУНЦЕШта је Сунце? И зашто је тако топло? Сунце је једна огромна звезда, а састоји се

из врелих, горућих гасова који горе и ослобађају топлоту коју нама шаљу. Сунце је милионе и милионе километара далеко од нас, али ипак осећамо његову топлоту и примамо његову светлост која нам доноси дан и омогућава да живимо, а биљкама да расту. Зато се често каже да је Сунце живот, па га сви волимо и радујемо се.

Можете тражити да ученици смисле духовите одговоре на питања: Шта је ветар? Шта је Сунце?

Разговор о томе ко има брата или сестру, како се зову, да ли су млађи или старији, како се слажу, друже, играју... (уводна рубрика „Твој свет”).

Најавити песму и прочитати је изражајно.Разговарати о доживљају песме. О чему пева песник?Како ти показујеш љубав брату или сестри?У другом делу – рад на задацима из читанке.

2. Народна приповетка: Ветар и Сунце

3. Народна песма: Двије сеје брата не имале

Разговор започети питањем да ли ученици знају шта је завет. Када и коме дају завет? Да ли је исто дати обећање и дати завет?

Најавити песму „Вуков завет” и прочитати је изражајно.Дати ученицима задатак да прочитају песму у себи.Тумачење непознатих речи. Разговор о песми на основу задатака из читанке.

Замолите два ученика да дођу до вас и шапните им да треба пантомимом да представе басну „Цврчак и мрав”.

Први треба да опонаша виолинисту, а други да товари на леђа и носи тежак терет. После извесног времена други се одмара у својој кући, а први цвокоће од зиме...

Остали ученици треба да погоде о чему је реч. Када реше задатак, обновити знање о баснама. Подсетити се ликова из басни и њихових особина. Проверити да ли знају неког баснописца.

ЕЗОП (6. век пре нове ере), истакнути грчки баснописац, рођен је у Малој Азији, одакле је доведен као роб. По легенди, због свог слободоумља које је исказивао у баснама, гурнут је са високе стене у Делфима и окончао је живот у морској дубини. Под његовим именом остала је књига „Зборник басни”, која је имала велики утицај на све касније баснописце, од Федра до Лафонтена, Лесинга, Крилова и нашег Доситеја Обрадовића. Басне су превођене на многе језике, јављају се и у старој српској књижевности у којој се помиње Езопово име.

Езопови јунаци јесу лењи лав, мудри ждрал, спора корњача, уображени зец, неваљало пастирче, луцкасти млинар, његов син и магарац, лакоми пас, хвалисави комарац, лукава лисица, прождрљиви вук и други. И многе народне басне настале су по Езоповим мотивима.

Најавити басну „Вук и јагње” и изражајно је прочитати. Разговарати са ученицима о доживљају текста. Да ли су очекивали ову басну кад

су чули наслов? Подсетити се да постоји још једна басна са истим називом. Како у тој басни пролази јагње? Има ли ова басна неке везе са претходном? Дати ученицима задатак да домаштају ту везу. Акценат је на томе како су се јагњићи опаметили и постали мудрији од вука.

Разговор о басни водити на основу питања датих у итанци.Издвајање особина вука и особина јагњића.Драматизација басне и најуспешнијег стваралачког задатка ученика.

Вук и јагње

Вук је пио на бистром извору. Испод њега, на потоку, пило једно јагње; оно вука није видело. Чим спази јагње, вук повика:

– Хеј ти! Мутиш ми воду! Не могу од тебе на миру ни чисте воде да се напијем!– Али вода тече од тебе ка мени – рече јагње. – не може онда бити да ја теби

замућујем воду.– Ха, ха! – заурла вук. – Познао сам те по гласу! Ти си онај који ми се прошле године

у ово доба ругао!– Прошле године у ово доба! Та онда ме није ни било на свету. Мајка ме ојагњила

овог пролећа.

4. Драгутин Огњановић: Вуков завет

5. Народне басне: Вук и јагње

42

– Да, да. Видим да си паметан и да умеш добро мислити и тачно зборити – рече вук – али то за мене нема никаквог значаја. Затим скочи на јагње и прождера га.

Народна басна: „Вук и јагње” – активно учењеЦиљ часа: увођење ученика у доживљавање и разумевање света басни;

– основне особине басне;– доживљавање и разумевање басне „Вук и јагње”;– неговање изражајног читања;– уочавање особина вука и јагњета и поређење са људским поступцима

и особинама.Проблемска ситуација: Сетите се неког примера за који би могла важити народна

изрека НИЈЕ ВЈЕРА ТВРДА У ЈАЧЕГА.Да ли сте се ви некада тако понели према слабијем од себе? Испричајте тај случај.Најава басне: Данас ћемо радити народну басну „Вук и јагње”. Како обично пролазе

јагњад у сусрету са вуковима?Знате ли неког нашег баснописца? Подсетити се басни Доситеја Обрадовића: „Коњ

и магаре”, „Бик и зец” и сл.Изражајно читање: Учитељ чита басну а ученици имају задатак да обрате пажњу на

то како је постављен проблем исказан пословицом о којој смо говорили на почетку часа.

Разговор о доживљају: О коме се говори у басни? Како ви замишљате вука и јагње? Какво расположење буди ова басна? Како вам се допао крај? Знате ли још неку басну о вуку и јагњету?

Читање у себи: Ученици отворе читанке и добију задатак да прочитају басну и кажу које су им речи непознате. Претпоставка је да ће реч авлија бити непозната (авлија – двориште).

Наравоученије (поука): Поуку записати на графофолији или плакату и поставити је на видно место. Особине ликова записати на табли, а ученици записују у својим свескама.

Слободно препричавање басне: Ученике поделити у групе. Свака група бира свог представника који препричава басну са проширеним садржајем. Изабрати најбољег приповедача. Његово препричавање можемо снимити и анализирати.

Домаћи задатак: писмено препричавање басне са проширеним садржајем.

Задаци за ученике:

Наставни листић за прву групу:

1. Подвуци тачне одговоре: Прича „Вук и јагње” је: а) дуга б) кратка Она говори о: а) људима б) животињама Животиње се понашају: а) природно б) људи У понашању показују: а) своје особине б) особине људи Ова прича: а) има поуку б) нема поуку Ова прича је: а) бајка б) басна

2. Kористећи подвучене речи, објасни кратко шта је басна.

Наставни листић за другу групу:

1. Прочитај прву реченицу у тексту. Који су ликови најављени том реченицом?2. Које особине уочавамо код вука? Како се вук обраћа јагњићима? Да ли су

његове речи искрене?

43

Наставни листић за трећу групу:

1. Прочитај део текста који говори о томе како се јагњићи обраћају вуку. Које особине јагњића уочавамо?

2. Да ли се вук надао овом одговору? Размисли шта је даље било.

Наставни листић за четврту групу:

1. У басни „Вук и јагње” вук је покушао: а) да јагњиће увери у своје искрено пријатељство; б) да јагњиће превари претварајући се да долази као пријатељ.

2. Какву услугу вук тражи од јагњића?3. Кога јагњићи желе да позову да помогне вуку?

Наставни листић за пету групу:

1. Какве људе препознајемо у лику вука?2. Шта мислиш о људима који се служе неистином да дођу до циља?3. Како би могла да гласи поука ове басне? Шта мислиш, како се осећао вук

после неуспелог похода на јагњиће? Како је размишљао о себи?

Наставни листић за шесту групу:

1. Какве људе представљају јагњићи у овој басни? Зашто они одмах нису рекли вуку да му неће помоћи?

2. Када нас неко једном изневери: а) добро ћемо размислити о сваком његовом наредном поступку и

понуди.б) одмах ћемо све заборавити и понашати се као да се ништа није десило.в) Нешто треће. Шта?

3. Како се понашају искрени пријатељи?

Час можемо започети реченицом:„Још је спорија него што сам претпостављао, а кад само помислим да је уобразила

како може да ме победи!”Коме припадају ове речи? Замолити ученике да прочитају у себи басну и да поделе

улоге корњаче и зеца које ће касније приказати пред одељењем.Након тога један ученик изражајно чита басну.Разговор о басни: Шта су се договорили корњача и зец? У коју своју особину се

уздао зец? Да ли је корњача била свесна својих особина? А зечевих? Шта мислиш, зашто је кроњача ипак прихватила овај изазов? Зашто је зец изгубио борбу? Треба ли противника потценити у било којој борби? Чему нас учи ова басна?

Стваралачки задатак можемо ученицима дати за домаћи задатак.

6. Езоп: Корњача и зец

44

Час можемо започети у корелацији са наставом природе и друштва. Поставити географску карту Србије и посматрати највеће реке. Пронаћи Велику Мораву, Саву, Дунав, Тису, Дрину... Питати ученике знају ли како се зове област око реке Мораве. (Поморавље)

А око реке Саве, Дрине, Тисе, Дунава? Забележити имена река и називе области. Указати на употребу великог слова.

Текст најавити тако што ћемо рећи да је давно живео један врабац који је био велики путник и који се на једном свом путовању заљубио у лепу сеницу. Написати наслов песме на табли.

Изражајно читање песме и разговор о утисцима. Каква осећања је побудила ова песма у вама? Зашто? Самостално читање и заједничко тумачење непознатих речи.

Ко је млада, а ко младожења у песми? Знате ли како изгледају сеница и врабац?Ко чини сватове? Ко квари свадбено весеље? Како реагује младожења, а како

сватови кад се појави кобац? Поделите улоге и дочарајте тренутак кад се појављује кобац!

Зашто се врабац зове Подунавац? Одаберите на карти место из којег потиче! Одакле је сеница? Како бисмо њу могли назвати?

Продужи песму тако што ћеш смислити друкчији крај.Неке од идеја налазе се у читанци.Читање и избор најбољих радова.

Циљ часа: Увођење ученика у разумевање и доживљавање уметничког текста, тематско богаћење речника.

Образовни задаци: Доживљавање прозног текста у функцији описа зимског пејзажа, осећања којим је проткан, уочавање и разумевање песничких слика, порука текста и језичких средстава која је писац користио.

Појам документарног филма.Васпитни задаци: Развијање љубави према уметности, подстицање интереса за

све врсте уметности, подстицање љубави према природи као најснажнијем уметнику, неговање смисла за уживање у лепом, потреба за стварањем лепог, развијање еколошке свести ученика и подстицање животне ведрине.

Функционални задаци: Богаћење речника ученика, развијање сарадничких односа у групи, самодисциплине, тачности и прецизности у раду, логичког мишљења и дечјег стваралаштва.

Облик рада: фронтални, групни, индивидуални – активно учење.Наставна средства: читанка, репродукције уметничких слика зиме, фотографије

зиме, компакт-диск „Четири годишња доба”, Антонио Вивалди, компакт-диск са филмом „Последња оаза” Петра Лаловића, наставни листићи за групни и индивидуални рад.

Наставне методе: дијалог, демонстративна, рад на тексту, хеуристичка, писаних радова.

Место рада: учионица или медијатека.Корелација: музичка и ликовна култура, филмска уметност, природа и друштво.

7. Народна песма: Женидба Врапца Подунавца

8. Владимир Буњац: Снег пада – групни рад (Сценарио за огледни час, планирати за дан када пада снег)

45

Час можемо започети у корелацији са наставом природе и друштва. Поставити географску карту Србије и посматрати највеће реке. Пронаћи Велику Мораву, Саву, Дунав, Тису, Дрину... Питати ученике знају ли како се зове област око реке Мораве. (Поморавље)

А око реке Саве, Дрине, Тисе, Дунава? Забележити имена река и називе области. Указати на употребу великог слова.

Текст најавити тако што ћемо рећи да је давно живео један врабац који је био велики путник и који се на једном свом путовању заљубио у лепу сеницу. Написати наслов песме на табли.

Изражајно читање песме и разговор о утисцима. Каква осећања је побудила ова песма у вама? Зашто? Самостално читање и заједничко тумачење непознатих речи.

Ко је млада, а ко младожења у песми? Знате ли како изгледају сеница и врабац?Ко чини сватове? Ко квари свадбено весеље? Како реагује младожења, а како

сватови кад се појави кобац? Поделите улоге и дочарајте тренутак кад се појављује кобац!

Зашто се врабац зове Подунавац? Одаберите на карти место из којег потиче! Одакле је сеница? Како бисмо њу могли назвати?

Продужи песму тако што ћеш смислити друкчији крај.Неке од идеја налазе се у читанци.Читање и избор најбољих радова.

Циљ часа: Увођење ученика у разумевање и доживљавање уметничког текста, тематско богаћење речника.

Образовни задаци: Доживљавање прозног текста у функцији описа зимског пејзажа, осећања којим је проткан, уочавање и разумевање песничких слика, порука текста и језичких средстава која је писац користио.

Појам документарног филма.Васпитни задаци: Развијање љубави према уметности, подстицање интереса за

све врсте уметности, подстицање љубави према природи као најснажнијем уметнику, неговање смисла за уживање у лепом, потреба за стварањем лепог, развијање еколошке свести ученика и подстицање животне ведрине.

Функционални задаци: Богаћење речника ученика, развијање сарадничких односа у групи, самодисциплине, тачности и прецизности у раду, логичког мишљења и дечјег стваралаштва.

Облик рада: фронтални, групни, индивидуални – активно учење.Наставна средства: читанка, репродукције уметничких слика зиме, фотографије

зиме, компакт-диск „Четири годишња доба”, Антонио Вивалди, компакт-диск са филмом „Последња оаза” Петра Лаловића, наставни листићи за групни и индивидуални рад.

Наставне методе: дијалог, демонстративна, рад на тексту, хеуристичка, писаних радова.

Место рада: учионица или медијатека.Корелација: музичка и ликовна култура, филмска уметност, природа и друштво.

7. Народна песма: Женидба Врапца Подунавца

8. Владимир Буњац: Снег пада – групни рад (Сценарио за огледни час, планирати за дан када пада снег)

ТОК ЧАСА

Ученике поделити у четири групе тако што ће извући картончиће на којима су нацртане пахуљице у четири боје (плава, зелена, жута, розе) и заузети места за столовима на којима се налази картончић одговарајуће боје.

Интелектуално-емоционална припрема ученика:– Постављам три загонетке (Уста нема, зуба нема, а опет уједа. Ћилим шуму

бели и децу весели. Бијеле пчеле на земљи слетеле.), чија су решења ЗИМА. СНЕГ. ПАХУЉИЦА.

– Каква осећања у вама буди снег?– Зима и снег су снажни подстицаји у готово свим врстама уметности: демонстрирам

уметничке репродукције, стрип, уметничке фотографије зиме, слушамо рецитовање песме „Зима” Душана Васиљева и на крају гледамо инсерт из филма „Последња оаза” Петра Лаловића. Све прати тиха музика Антонија Вивалдија.

– Разговор о показаном, појам документарног филма, разлика између филма и осталих уметности.

Најава текста– Текст „Снег пада” Владимира Буњца, читанка, стр. 98.Изражајно читање текстаРазговор о доживљају:– О чему се размишљали док сте слушали текст?– Чиме вас задивљује и зачуђује природа?– Природа као уметник – паралела са песмом „Зима” Душана Васиљева.Усмерено читање ученика у себи:– Нека свако прочита у себи једном текст и нека обрати пажњу на следеће:

1. непознате речи, ако их има, 2. место и време радње, 3. описе у тексту, 4. делове у тексту, одељке, 5. лепе слике у тексту.

Објашњење непознатих речи и локализација текста:– Место: шума поред језера, листопадна– Време: зимаАнализа садржаја:– Ученици извлаче групу питања на коју ће заједнички одговарати. На питањима

је назначен и број који ученици уписују на картончић који су нашли на клупи.1. група: 1. О чему се говори у овом тексту? 2. Анализирајте наслов, одредите врсте речи.2. група: 1. Када је дошла зима? 2. Чиме је зима обележила свој долазак? Шта је донела?3. група: 1. Колико дуго је снег падао? 2. Шта се све нашло под снегом?4. група: 1. Шта су тражили јелени и кошуте у шуми? 2. Када се шума потпуно умирила?Сумирамо резултате– Уочавамо крупне слике у тексту – укупно четири.– Уочавамо одељке у тексту – сваки одељак представља једну слику.– Одређивање наслова одељцима (оквирно).

1. Ковитлац снега2. Јелени и кошуте3. Велико и снажно језеро4. Ветар

– Свакој групи доделити име једног одељка.

46

Идејна анализа– Овај текст настао је на основу документарног филма Петра Лаловића „Последња

оаза” са којим је аутор сарађивао и на основу кога је написао истоимену књигу.Анализа језика и стила– Поделити групама материјал и дати упутства како да решавају задатке.– Док раде задатке, пустити тихо музику Вивалдија.Повратна информација– Читање и анализа радова, поруке, инсерт из филма „Последња оаза” – зимске

сцене.

2. час: ТЕМАТСКО БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

ТОК ЧАСА

Мотивациона припрема – Певамо песму „Пада, пада снежак” уз пратњу хармонике.Најава задатака и подела наставних листића – диференцирани задаци на три

нивоа сложености.Самостални рад ученика.Повратна информација.– Читање и анализа задатака.

НАСТАВНИ ЛИСТИЋ ЗА ПРВИ ЧАС

1. група: КОВИТЛАЦ СНЕГА

УПУТСТВО ЗА УЧЕНИКЕ:Још једном прочитај одељак чије име носи твоја група, а затим читај и решавај

задатке са осталим члановима групе. Радећи полако и пажљиво, сигурно ћете имати успеха.

Задаци:

1. Маштајте и смислите још неко име за зиму. _______________________________________________________

2. Испишите све лепе описе из вашег одељка. Ево једног: Огромна пукотина неба, _______________________________________________________

_______________________________________________________3. Подвуци једном линијом именице, а двема глаголе у одељку.

Колико их има? _________________________________________

4. Шта је писац постигао гомилањем именица и глагола у овом одељку? _______________________________________________________ _______________________________________________________

Додатни задатак:Нацртај шуму пре снега.

47

2. група: ЈЕЛЕНИ И КОШУТЕ

УПУТСТВО ЗА УЧЕНИКЕ:Још једном прочитај одељак чије име носи твоја група, а затим заједнички

решавајте задатке. Радећи полако и пажљиво, сигурно ћете имати успеха.

Задаци:

1. Зашто кошуте задрхте својим танким крзном? _______________________________________________________________

2. Како људи могу помоћи јеленима и кошутама зими? _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

3. Колико има реченица у овом одељку? _______________________________________________________________.

4. Направите од ове дугачке реченице у вашем одељку више краћих реченица? _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

Додатни задатак:Нацртај мало крдо кошута у шуми.

3. група: ВЕЛИКО СНЕЖНО ЈЕЗЕРО

УПУТСТВО ЗА УЧЕНИКЕ:Још једном прочитај одељак чије име носи твоја група, а затим читај и решавај

задатке са осталим члановима групе. Радећи полако и пажљиво, сигурно ћете имати успеха.

Задаци:

1. По чему се шума разликовала од своје околине? _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

2. Испишите лепе, маштовите изразе из вашег одељка. _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

3. Како се још може рећи за бели зимски покров? _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

4. Шта се деси са белим покровом кад гране сунце и дуне југо? _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

Додатни задатак:Нацртај шуму прекривену снегом.

48

4. група: ВЕТАР

УПУТСТВО ЗА УЧЕНИКЕ:Још једном прочитај одељак чије име носи твоја група, а затим читај и решавај

задатке са осталим члановима групе. Радећи полако и пажљиво, сигурно ћете имати успеха.

Задаци:

1. Кад је снег престао да пада, шта је и даље остало на самим крошњама дрвећа? _______________________________________________________________

2. Који су се звуци чули у шуми док ветар није престао да дува? _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

3. Шта мислиш о природи као уметнику, сликару, композитору, певачу? _______________________________________________________________

4. Шта мислиш о човековом односу према природи? _______________________________________________________________

Додатни задатак:Илуструј детаљ текста по жељи.

Напомена: Илустрације су производ заједничког рада на четвртини хамера. Након часа поставити радове на пано.

ДРУГИ ЧАС: ТЕМАТСКО БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКАНАСТАВНИ ЛИСТИЋИ

УПУТСТВО ЗА УЧЕНИКЕПред тобом су три групе задатака. Прочитај их пажљиво, а затим одабери групу

задатака која ти највише одговара. Потребно је да решиш задатке само из једне групе, а ако ти остане времена, можеш решити и задатке из неке друге групе или додатни задатак. Желим ти успех и радост у раду!

49

1. ГРУПА

1. Играј се речима!На предвиђеном месту у табели напиши речи које значе умањено и речи које

значе увећано.

Речи које значе умањено Речи које значе увећано

СНЕГ

ПАХУЉА

ВЕТАР

ОБЛАК 2. Напиши што више описних придева који означавају каква је пахуља.

___________________________________________

3. Реченицу СНЕГ ПАДА напиши у будућем времену. ___________________________________________

Којим још глаголима можемо рећи да снег пада? ___________________________________________

4. Ветар је испретурао речи у овој реченици. Врати их на место:је језеро Магла шуму и покрила

___________________________________________

2. ГРУПА

1. Од речи СНЕГ покушај да направиш што више нових речи. ________________________________________________________________ ________________________________________________________________

2. У последњој речници текста речено је да ветар звижди. Којим се још глаголима може дочарати оглашавање ветра? ________________________________________________________________

3. Ако правилно спојиш поломљене скије, добићеш шест зимских појмова. Пронађи их и запиши.

______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________

4. Напиши две речнице о својој омиљеној игри на снегу. Употреби што више чепих израза. ________________________________________________________________ ________________________________________________________________

50

3. ГРУПА

1. Од следећих глагола направи именице. Почни овако: пахуљати – пахуљица звиждати – ________________ снежити – ___________ шкрипати – ________________ зазимити – ___________ покривати – ________________

2. Свакој од добијених именица додај одговарајући описни придев: нежна пахуљица ________________ __________________

_________________ ________________ __________________ _________________ ________________ __________________

3. Реченицу ЗИМА ЈЕ ДОШЛА прошири речима за место, време и начин.______________________________________________________

4. Напиши кратак састав о зими. Искористи следеће речи: долина, брег, голе гране, њишу, тихо, ледене латице, лепршају, веју, бели огртач, ретке птице, прекрива, бледо сунце, фијук ветра... ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________

5. Додатни задатак: Покушај да напишеш песму.

Циљ часа: упознавање лирских народних песама, њихових карактеристика, тематике и порука; оспособљавање ученика за препознавање врсте лирских песама на основу прочитаног одломка; неговање сарадничких односа унутар група и навикавање на јавне наступе.

Материјал: плакат или пано на коме је приказана подела народне књижевности и врсте лирских песама, картони за називе група, картице за поделу на групе, пак-папир, фломастери.

Поделити ученике у пет група помоћу картица на којима су исписани наслови:1. Басне: Гавран и лисица, Лисица и рода, Бик и зец, Цврчак и мрав, Лав и миш2. Песме: Школа, Хајде да растемо, На леду, Септембар, Први снег3. Народне бајке: Ћела, Биберче, Баш-Челик, Златна јабука и девет пауница, Чардак

ни на небу ни на земљи4. Ауторске бајке: Трнова Ружица, Снежана и седам патуљака, Лепотица и звер,

Ружно паче, Принцеза на зрну грашка5. Ауторске приповетке: Мачак отишао у хајдуке, Прича о Раку Кројачу, Самоћа,

Прича о доброј роди, СивиНаслови на картицама могу се изменити у складу са програмом рада у конкретном

одељењу. На свакој картици испред назива дела налази се број од 1 до 5 који ће касније служити за преструктурисање група.

Када се ученици разместе по групама, проверимо да ли су то тачно урадили. Грешке у распореду могу бити повод за краћи разговор и упућивање ученика у праву групу.

Свака група добија листу питања на основу којих треба да се припреми за рад на одређеној врсти народних обичајних песама.

ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

51

3. ГРУПА

1. Од следећих глагола направи именице. Почни овако: пахуљати – пахуљица звиждати – ________________ снежити – ___________ шкрипати – ________________ зазимити – ___________ покривати – ________________

2. Свакој од добијених именица додај одговарајући описни придев: нежна пахуљица ________________ __________________

_________________ ________________ __________________ _________________ ________________ __________________

3. Реченицу ЗИМА ЈЕ ДОШЛА прошири речима за место, време и начин.______________________________________________________

4. Напиши кратак састав о зими. Искористи следеће речи: долина, брег, голе гране, њишу, тихо, ледене латице, лепршају, веју, бели огртач, ретке птице, прекрива, бледо сунце, фијук ветра... ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________

5. Додатни задатак: Покушај да напишеш песму.

Циљ часа: упознавање лирских народних песама, њихових карактеристика, тематике и порука; оспособљавање ученика за препознавање врсте лирских песама на основу прочитаног одломка; неговање сарадничких односа унутар група и навикавање на јавне наступе.

Материјал: плакат или пано на коме је приказана подела народне књижевности и врсте лирских песама, картони за називе група, картице за поделу на групе, пак-папир, фломастери.

Поделити ученике у пет група помоћу картица на којима су исписани наслови:1. Басне: Гавран и лисица, Лисица и рода, Бик и зец, Цврчак и мрав, Лав и миш2. Песме: Школа, Хајде да растемо, На леду, Септембар, Први снег3. Народне бајке: Ћела, Биберче, Баш-Челик, Златна јабука и девет пауница, Чардак

ни на небу ни на земљи4. Ауторске бајке: Трнова Ружица, Снежана и седам патуљака, Лепотица и звер,

Ружно паче, Принцеза на зрну грашка5. Ауторске приповетке: Мачак отишао у хајдуке, Прича о Раку Кројачу, Самоћа,

Прича о доброј роди, СивиНаслови на картицама могу се изменити у складу са програмом рада у конкретном

одељењу. На свакој картици испред назива дела налази се број од 1 до 5 који ће касније служити за преструктурисање група.

Када се ученици разместе по групама, проверимо да ли су то тачно урадили. Грешке у распореду могу бити повод за краћи разговор и упућивање ученика у праву групу.

Свака група добија листу питања на основу којих треба да се припреми за рад на одређеној врсти народних обичајних песама.

ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Прва група треба да обради сватовске песме, друга успаванке, трећа здравице, четврта тужбалице, а пета додолске песме. Потребно је да свака група направи резиме о најважнијим карактеристикама за врсту песама која им је додељена и да се сваки ученик припреми да може да обучи друге у томе тренутку кад се изврши прегруписивање (експертско учење).

Примери задатака:1. Зашто се ове песме називају сватовским (успаванке, здравице, ђурђевданске,

додолске песме)?2. Шта је заједничко за ову врсту песама?3. Који ликови се најчешће појављују у њима?4. Која су осећања опевана у њима?5. Којим поводом се певају ове песме?Групе треба заједнички да одговоре на постављена питања и да запамте најважније

карактеристике групе песама коју су проучавали како би касније могли то знање да пренесу другима.

На другом часу долази до формирања нових група на основу бројева који се налазе на картицама (експертско учење). Циљ овог рада јесте да „експерти” обуче остале чланове групе о врсти песама коју су претходно проучавали.

На крају рада проверава се усвојено знање и прави се резиме. Учитељ може припремити и наставни листић за прверу знања.

НАСТАВНИ ЛИСТИЋ

1. Допуни следеће реченице: Песме које се певају на свадбама и при обичајима пре и после свадбе називају се ______________________ песме. Ликови који се у овим песмама помињу су _____________________________ _________________________________________________________________. Расположење у овим песмама је _____________________________________. Песме којима се изражава жеља за дугим животом, срећом, здрављeм и благостањем називају се ___________________________________________. Здравице се певају на ________________________________________. Нежне лирске песме којима мајка успављује своје дете и жели му леп и миран сан називају се _________________________________. Успаванкама мајка изражава _________________ према детету. Песме које се певају у пролеће и посвећене су обредима у вези са Ђурђевданом називају се ____________________ песме.

2. Испод текста упиши врсту песме којој припада: Иш, кокоте, шарено ти перо. Шарено ти перо к’о пауну, А бело ти крило к’о лабуду. Немој будит злато у колевци! ___________________________

3. Како се зову песме које су се изводиле у оквиру обреда за кишу? ______________________________.

4. Зашто је некад човек празновао буђење природе, раст биља и његово цветање? ________________________________________________________ ________________________________________________________

52

Прилог одабраних песама

Паде листак наранче Кад игра додола

Паде листак наранче Наша дода Бога моли,усред чаше јуначке. Ој додо, ој додо ле!Да је знала наранча Да удари росна киша,да је чаша јуначка, Ој додо, ој додо ле!врхом би се повила Да покисну сви орачи,па би чашу попила. Ој додо, ој додо ле!И око и чело – Сви орачи и копачи,све вам, браћо, весело! Ој додо, ој додо ле! И по кући пословачи, Ој додо, ој додо ле!На Ђурђевдан

Поранила Ђурђевица Јела,Прије Ђура у горици дошла, Насред села вита јелаНабрала је смиља и босиља, А највише ђурђева цвијећа. Насред села вита јела,Сакитила три зелена в’јенца – Ој додо, ој додоле!Вита јела чак до неба, На вр’ јеле б’јела вила.Једнога је за себе китила, Ој додо, ој додоле!Другога је брату даровала, У крилу јој огледало:Трећега је низ Дунав пустила. Окреће га, преврће га.Овако је в’јенцу говорила: Преврну се ведро небо„Плови, плови, мој зелени в’јенче, И удари росна кишаДок допловиш Ђуру на дворове, Ој додо, ој додоле!Овако ћеш Ђуру говорити – Да му нећу на дворове поћи, Да не рече да сам наметница!”

додола – учесница у обреду за кишу пословачи – они који послују по кући

Напомена: Лирске народне песме треба приближити ученицима кроз маштовиту сценску игру која се може осмислити у оквиру драмске радионице.

На пример, основ може да буде српска народна прича „Шљиве за ђубре”. Ученици могу да осмисле и костиме и да у сценарио унесу и лирске (обредне) народне песме. Прича је погодна јер у извођењу може да учествује цело одељење.

Ову басну можемо обрадити упоредо са басном „Вук и јагње”.Лав је чест лик у баснама. Како се понаша у басни „Лав и миш”, а како у басни „Лав

и лисица”?У овој басни лав није рачунао на своју снагу. Чега се досетио?Како је на његов позив одговорио бик? Какво је било домаћиново гостопримство?

На који начин се бик спасао?Какву поуку стичемо читајући ову басну?Одабери и уради један од задатака у читанци.

9. Доситеј Обрадовић: Лав и бик

53

Прилог одабраних песама

Паде листак наранче Кад игра додола

Паде листак наранче Наша дода Бога моли,усред чаше јуначке. Ој додо, ој додо ле!Да је знала наранча Да удари росна киша,да је чаша јуначка, Ој додо, ој додо ле!врхом би се повила Да покисну сви орачи,па би чашу попила. Ој додо, ој додо ле!И око и чело – Сви орачи и копачи,све вам, браћо, весело! Ој додо, ој додо ле! И по кући пословачи, Ој додо, ој додо ле!На Ђурђевдан

Поранила Ђурђевица Јела,Прије Ђура у горици дошла, Насред села вита јелаНабрала је смиља и босиља, А највише ђурђева цвијећа. Насред села вита јела,Сакитила три зелена в’јенца – Ој додо, ој додоле!Вита јела чак до неба, На вр’ јеле б’јела вила.Једнога је за себе китила, Ој додо, ој додоле!Другога је брату даровала, У крилу јој огледало:Трећега је низ Дунав пустила. Окреће га, преврће га.Овако је в’јенцу говорила: Преврну се ведро небо„Плови, плови, мој зелени в’јенче, И удари росна кишаДок допловиш Ђуру на дворове, Ој додо, ој додоле!Овако ћеш Ђуру говорити – Да му нећу на дворове поћи, Да не рече да сам наметница!”

додола – учесница у обреду за кишу пословачи – они који послују по кући

Напомена: Лирске народне песме треба приближити ученицима кроз маштовиту сценску игру која се може осмислити у оквиру драмске радионице.

На пример, основ може да буде српска народна прича „Шљиве за ђубре”. Ученици могу да осмисле и костиме и да у сценарио унесу и лирске (обредне) народне песме. Прича је погодна јер у извођењу може да учествује цело одељење.

Ову басну можемо обрадити упоредо са басном „Вук и јагње”.Лав је чест лик у баснама. Како се понаша у басни „Лав и миш”, а како у басни „Лав

и лисица”?У овој басни лав није рачунао на своју снагу. Чега се досетио?Како је на његов позив одговорио бик? Какво је било домаћиново гостопримство?

На који начин се бик спасао?Какву поуку стичемо читајући ову басну?Одабери и уради један од задатака у читанци.

9. Доситеј Обрадовић: Лав и бик

Подсетити се да је драмски текст замишљен као разговор одређеног броја ликова.Написан је у дијалозима. Дијалог је разговор између два лица.Драмски текстови изводе се у позоришту, а игрокази, попут овог у читанци, на

школској позорници.Разговор о тексту водити на основу питања у читанци.Зашто се текст зове Никад два добра? Зашто људи обично желе оно што немају?

Шта мислиш о томе? Прокоментариши текст који изговара конференсије (јавни говорник). Где се дешава радња? Колико су другарице искрене у својим писмима? Да ли ти се некад десило нешто слично?

Одаберите глумце који ће извести игроказ.

Народне пословице никад нису предмет само једног часа или неколико часова. Готово да нема часа када не користимо мудре и сажете изреке о нечему што су људи кроз дуги низ година доживели и сазнали. Питања која су дата у читанци могу се користити у појединим сегментима рада са изрекама. Једно је важно – изреке треба тумачити.

Један од начина да ученици прикупе, запамте и заволе ове народне мудрости јесте да организујете у одређеном периоду сакупљање и сортирање пословица. Од донетих примера направите одељењску ЧИТАНКУ МУДРОВАНКУ. Пословице можете сложити према азбучном реду или према теми којом се баве, на пример, пословице о раду, пријатељству, снази, мудрости, правди, или пословице које почињу са ако, боље, лако, неком, није, тешко итд.

Ако је и колиба, наша је. Неком мајка, а неком маћеха.Боље је паметна глава него долина Није памет у годинама, него пара. у глави.Лако је камење у Дунав бацити, али Тешко овци с вуком путујућига је тешко извадити. и паметну луда слушајући.

Поставимо на табли или паноу један хамер и замолимо ученике да напишу назив своје омиљене песме. Поделимо им неколико фломастера различитих боја и напоменемо да воде рачуна о правопису. Када сви напишу, читамо називе.

Питамо како им се допада ова игра. Ако уочимо неку правописну грешку, подсетимо се на правилно писање назива текстова.

Питамо како настаје песма. Кад је неко по занимању песник, шта то значи?У чему је разлика између песника и приповедача? А писца и новинара?Најављујемо песму и бележимо наслов на табли.

10. Јованка Јограчевић: Никад два добра

11. Народне пословице: Иза облака сунце сине

5. целина: СРЕЋА

1. Влада Стојиљковић: Како се пишу песме

54

Разговор о песми водимо на основу задатака у читанци.Да ли се некад покушао/покушала да напишеш песму а да то није био школски

задатак? Како си се тада осећао/осећала?Ако ниси, покушај!Обрати пажњу како се пишу вишечлани називи насеља – Бачко Петрово Село,

Нови Сад, Велико Градиште, Мали Мокри Луг, Велика Моштаница.Научи песму напамет.

Игра: Један ученик изађе без речи и почне да вади ситнице из кутијице коју смо претходно припремили. Међу стварима које вади јесу две сличице, кликер, точак аутомобилчића, резач, лего коцкица и нешто што други не могу потпуно да виде. Пантомимом показује да га је та стварчица баш обрадовала. Скаче од среће!

Задатак је да ученици дају назив том предмету који је њихов друг пронашао. Ако се неко сети речи дрангулија, бива посебно похваљен.

Најављујемо песму „Дрангулије”.Разговор о песми: Шта називамо дрангулијама? Зашто деца воле дрангулије? Шта

спада у дечје дрангулије? Имају ли дрангулије и одрасли?Шта дрангулије чини чудесним? Где се крију дрангулије?Шта деца раде са дрангулијама? Има ли дрангулија цену?Зашто вредност дрангулија могу да процене само деца?Која је твоја омиљена дрангулија? Одакле ти? Где је чуваш?Које се све речи крију у речи дрангулија?Са којим речима се римује реч дрангулија?

Знате ли шта значи реч хоби? Којим хобијем се ви бавите?Знате ли шта је то филателија? Имамо ли неког филателисту у одељењу?Подсетити се текста „А зашто он вежба” Душана Радовића ако је обрађен. Како

Риста успева да наговори Милета да заједно вежбају?Најава текста и бележење наслова на табли.Разговор о тексту: Како је дечак изгубио свог најбољег друга из детињства?Шта се стварно десило са његовом збирком марака?На основу чега је закључио да је Лојзик крадљивац?Како се осећао Лојзик кад му је друг рекао: „Одлази, с тобом не разговарам!”Како се осећао дечак, много година касније, када је схватио да је погрешно

протумачио Лојзика? Шта је тада схватио?Да је отац знао шта ће се све догодити у животу његовог сина, да ли би сакрио

марке?Да ли се теби некад нешто слично десило? Како си разрешио/разрешила

проблем?Стваралачко препричавање: Испричај ову причу као да си ти Лојзик. Објасни

зашто ниси покушао/покушала да разговараш са Карелом.Осмисли крај тако да се другови из детињства поново сретну...

2. Владимир Андрић: Дрангулије

3. Карел Чапек: Збирка марака

55

Разговор о песми водимо на основу задатака у читанци.Да ли се некад покушао/покушала да напишеш песму а да то није био школски

задатак? Како си се тада осећао/осећала?Ако ниси, покушај!Обрати пажњу како се пишу вишечлани називи насеља – Бачко Петрово Село,

Нови Сад, Велико Градиште, Мали Мокри Луг, Велика Моштаница.Научи песму напамет.

Игра: Један ученик изађе без речи и почне да вади ситнице из кутијице коју смо претходно припремили. Међу стварима које вади јесу две сличице, кликер, точак аутомобилчића, резач, лего коцкица и нешто што други не могу потпуно да виде. Пантомимом показује да га је та стварчица баш обрадовала. Скаче од среће!

Задатак је да ученици дају назив том предмету који је њихов друг пронашао. Ако се неко сети речи дрангулија, бива посебно похваљен.

Најављујемо песму „Дрангулије”.Разговор о песми: Шта називамо дрангулијама? Зашто деца воле дрангулије? Шта

спада у дечје дрангулије? Имају ли дрангулије и одрасли?Шта дрангулије чини чудесним? Где се крију дрангулије?Шта деца раде са дрангулијама? Има ли дрангулија цену?Зашто вредност дрангулија могу да процене само деца?Која је твоја омиљена дрангулија? Одакле ти? Где је чуваш?Које се све речи крију у речи дрангулија?Са којим речима се римује реч дрангулија?

Знате ли шта значи реч хоби? Којим хобијем се ви бавите?Знате ли шта је то филателија? Имамо ли неког филателисту у одељењу?Подсетити се текста „А зашто он вежба” Душана Радовића ако је обрађен. Како

Риста успева да наговори Милета да заједно вежбају?Најава текста и бележење наслова на табли.Разговор о тексту: Како је дечак изгубио свог најбољег друга из детињства?Шта се стварно десило са његовом збирком марака?На основу чега је закључио да је Лојзик крадљивац?Како се осећао Лојзик кад му је друг рекао: „Одлази, с тобом не разговарам!”Како се осећао дечак, много година касније, када је схватио да је погрешно

протумачио Лојзика? Шта је тада схватио?Да је отац знао шта ће се све догодити у животу његовог сина, да ли би сакрио

марке?Да ли се теби некад нешто слично десило? Како си разрешио/разрешила

проблем?Стваралачко препричавање: Испричај ову причу као да си ти Лојзик. Објасни

зашто ниси покушао/покушала да разговараш са Карелом.Осмисли крај тако да се другови из детињства поново сретну...

2. Владимир Андрић: Дрангулије

3. Карел Чапек: Збирка марака

Игра: Кад кажеш срце, на шта прво помислиш? Разговор о значењу ове речи и подсећање на речи које имају исти облик а различито значење.

Слушајте реченицу:Бакино срце поломило оловкино срце цртајући заљубљено срце, па му сад срце

снажно лупа.Да ли сте разумели о каквим се срцима овде ради? Колико их има?Зашто нам бака тепа „Ти си моје срце”?Када се каже „Пуно ми је срце”?У којој прилици се чује „Срце ми се цепа”?Најава песме „Чему служи срце” и изражајно читање.Разговор о песми: На шта све песник мисли када каже срце? Чему оно служи,

какво је, шта смеш, а шта не смеш са срцем? Зашто?Како се срцем машта, а како опрашта? О чему ти срцем машташ?Шта си последњи пут некоме опростио/опростила?Како тумачиш последња два стиха у песми?Кад цртамо срце, мислимо на љубав. Према коме све ти осећаш љубав?Какве је боје љубав?Након израде стваралачког задатка направити изложбу љубавних напитака за

разне ствари!

Напишемо на табли или графофолији стихове песме „У самоћи” Љубивоја Ршумовића:

У самоћиСрећа нам се ругаНема ништаБез најбољег друга!

Замолимо ученике да прочитају стихове и да покушају да импровизују мелодију на дати текст.

Питамо ученике шта је то самоћа. Која осећања прате самоћу? Чиме се усамљеност најлакше може отерати? Сети се ситуације када си био/била усамљен/усамљена.

Најава приче „Самоћа”.Разговор о тексту: Да ли сте очекивали овакав крај?У ком лицу нам писац прича ову причу? Шта тиме постиже?Како је писац упознао птицу? Како се трудио око птице?На који начин му је птица указала поверење? Чиме је крунисано ово познанство?

Ко је дечаку објаснио да се птица зове царић?У тексту нема много кратких реченица. Пронађи их.Која је фунцкија кратких реченица?Пронађи реченице којима је описан царић. Пронађи у некој енциклопедији

податке о царићу. Потражи и слику.Вежбе у изражајном читању текста.Направити птичји хор у одељењу. Нека сваки ученик имитира једну птицу.Прочитај басну „Чавка и друге птице”. Објасни изреку „Не кити се туђим перјем”.

4. Недељко Попадић: Чему служи срце

5. Бранко В. Радичевић: Самоћа

56

Разговор започети тако што ћемо замолити ученике да испричају који је највећи празник који се празнује у њиховој породици. Какви су обичаји везани за тај празник? Чему се највише радују у вези са тим празником? Зашто се прославља Божић? Шта знају о Исусу Христу?

Шта су иконе?Најава песме и изражајно читање.Разговор о песми на основу задатака датих у читанци.Вежбе изражајног читања.У оквиру стваралачког рада направити неколико честитки и исписати жеље

поводом Божића.На часу музичке културе научити једну песму о Божићу.

Игра: Покажи изразом лица да си срећан/срећна!Шта те чини срећним/срећном? Да ли ти се срећа осмехује?Верујеш ли у детелину са четири листа?Шта је насупрот срећи?Најава песме „Срећа”. Изражајно читање и разговор о утисцима.Разговор о песми: Како нас песник позива да трагамо за срећом?Откриј у песми где се све може пронаћи срећа.Којим се речима постижу живост и ритам песме?Може ли се до среће стићи без напора?Како нас песник позива на игру? Који се стих понавља у свим строфама? Прочитај последњу строфу.Шта све може бити ограда која нас дели од среће и лепоте? Како се ограде најлакше

отварају и уклањају?Шта је за тебе срећа? Објасни изреку „Човек је сам ковач своје среће”.

Напишемо на табли наслов Љубавна песма.Питамо ученике шта мисле коме ће бити посвећена песма. Одговоре бележимо

на табли.Најава песме и изражајно читање.Разговор о песми: Да ли су очекивали овакву песму?Ова нежна песмица дочарава необичну везу цвета и облака.Како облак помаже маслачку? Како маслачак узвраћа облаку?Како је маслачак дотакао облачак?Шта се деси са маслачком кад сазри? Куда он пошаље своју децу?

6. Крстивоје Илић: Христов сан

7. Пол Фор: Срећа

8. Милован Данојлић: Љубавна песма

57

Разговор започети тако што ћемо замолити ученике да испричају који је највећи празник који се празнује у њиховој породици. Какви су обичаји везани за тај празник? Чему се највише радују у вези са тим празником? Зашто се прославља Божић? Шта знају о Исусу Христу?

Шта су иконе?Најава песме и изражајно читање.Разговор о песми на основу задатака датих у читанци.Вежбе изражајног читања.У оквиру стваралачког рада направити неколико честитки и исписати жеље

поводом Божића.На часу музичке културе научити једну песму о Божићу.

Игра: Покажи изразом лица да си срећан/срећна!Шта те чини срећним/срећном? Да ли ти се срећа осмехује?Верујеш ли у детелину са четири листа?Шта је насупрот срећи?Најава песме „Срећа”. Изражајно читање и разговор о утисцима.Разговор о песми: Како нас песник позива да трагамо за срећом?Откриј у песми где се све може пронаћи срећа.Којим се речима постижу живост и ритам песме?Може ли се до среће стићи без напора?Како нас песник позива на игру? Који се стих понавља у свим строфама? Прочитај последњу строфу.Шта све може бити ограда која нас дели од среће и лепоте? Како се ограде најлакше

отварају и уклањају?Шта је за тебе срећа? Објасни изреку „Човек је сам ковач своје среће”.

Напишемо на табли наслов Љубавна песма.Питамо ученике шта мисле коме ће бити посвећена песма. Одговоре бележимо

на табли.Најава песме и изражајно читање.Разговор о песми: Да ли су очекивали овакву песму?Ова нежна песмица дочарава необичну везу цвета и облака.Како облак помаже маслачку? Како маслачак узвраћа облаку?Како је маслачак дотакао облачак?Шта се деси са маслачком кад сазри? Куда он пошаље своју децу?

6. Крстивоје Илић: Христов сан

7. Пол Фор: Срећа

8. Милован Данојлић: Љубавна песма

Поделити ученицима картончиће на којима ће написати шта воле у својој земљи. Картончиће поставити на пано и прочитати одговоре.

Најавити песму Љубивоја Ршумовића „Домовина се брани лепотом”.Разговор о песми: Шта је домовина?Шта песник подразумева под лепотом?Како се домовина брани књигом? Како је браниш лепим васпитањем?Направи репортажу о својој земљи. Припреми фотографије, разгледнице, цртеже

и текстове.Научи песму напамет.

Игра: Један ученик треба да каже име животиње или птице и да прозове другог ученика који треба да каже то име умањено. Затим он каже ново име и прозове следећег ученика. Учесници ланца се не понављају.

Ако неко у ланцу помене врапца, ланац се прекида и дајемо задатак да ученици опонашају цвркутање врапца.

Најављујемо причу и читамо је.Разговор: Зашто прича носи назив „Врапчић”?Како се звао мали врабац? Како је он разумео свет око себе?Шта је мислио о човеку?Коју је особину имао врапчић, а која подсећа на децу?Како се Пудик нашао у опасности?Ко му је спасао живот и како? Како је прошла мама врабица у сусрету са мачком?

Шта значи бити пожртвован?Разговарати и решити задатке у вези са текстом из Читанке.

Задатак: Испричај причу према низу слика. Дај име дечаку и мајци.Продужи стрип.

Подсетити се шта је игроказ. Које игроказе ученици знају?Игрокази су дати у облику разговора, напомене су кратке и има их мало.Игрокази су намењени приказивању на позорници.

9. Љубивоје Ршумовић: Домовина се брани лепотом

10. Максим Горки: Врапчић

11. Недовршена прича, прича у сликама

12. Душан Радовић: А зашто он вежба

58

Подсетити се да су загонетке кратке народне умотворине. То су мали ребуси који траже мудар одговор.

Сакупити што више загонетки и направити одељенски квиз у загонетању.Осмислити дипломе за најбоље. Срећно! Татино дете, мамино дете, а ничији син. (кћерка)Круну има, краљ није, сабљу има, војник није. (петао)Бела се роди, зелена одрасте, црвена умре. (трешња)Бео пас на кући лежи. (снег)Бирибићи везу, бирибићи плету, бирибићи голи ходе, бирибићи коло воде. (прсти)Главом у гору, репом у мору. (река)Голуб гуче на врх куће, плете гаће, путоваће. (дим)Два се брата гледе преко криве греде. (очи)Дванаест браће лети, један другог стићи не може. (месеци)Звижди, а уста нема, трчи, а ногу нема, дрва тресе, а руку нема. (ветар)

Ово је целина која је посвећена животу у породици и односима међу члановима породице.

Игра: Кажи следеће речи тако да значе увећано: глава, нос, рука, колено, нога, срце, око.

Како нам звуче ове речи? Када их можемо чути? Поткрепити примерима.Најавити песму „Шта је највеће”. Које смо песме Мирослава Антића до сада

упознали?Разговор: О чему пева Мирослав Антић у овој песми?Са чим ти поредиш своје родитеље?Решити задатке из читанке.

13. Загонетке: Паде бисер у село

6. целина: БАШ СУ МИ МУДРИ...

1. Мирослав Антић: Шта је највеће

59

Подсетити се да су загонетке кратке народне умотворине. То су мали ребуси који траже мудар одговор.

Сакупити што више загонетки и направити одељенски квиз у загонетању.Осмислити дипломе за најбоље. Срећно! Татино дете, мамино дете, а ничији син. (кћерка)Круну има, краљ није, сабљу има, војник није. (петао)Бела се роди, зелена одрасте, црвена умре. (трешња)Бео пас на кући лежи. (снег)Бирибићи везу, бирибићи плету, бирибићи голи ходе, бирибићи коло воде. (прсти)Главом у гору, репом у мору. (река)Голуб гуче на врх куће, плете гаће, путоваће. (дим)Два се брата гледе преко криве греде. (очи)Дванаест браће лети, један другог стићи не може. (месеци)Звижди, а уста нема, трчи, а ногу нема, дрва тресе, а руку нема. (ветар)

Ово је целина која је посвећена животу у породици и односима међу члановима породице.

Игра: Кажи следеће речи тако да значе увећано: глава, нос, рука, колено, нога, срце, око.

Како нам звуче ове речи? Када их можемо чути? Поткрепити примерима.Најавити песму „Шта је највеће”. Које смо песме Мирослава Антића до сада

упознали?Разговор: О чему пева Мирослав Антић у овој песми?Са чим ти поредиш своје родитеље?Решити задатке из читанке.

13. Загонетке: Паде бисер у село

6. целина: БАШ СУ МИ МУДРИ...

1. Мирослав Антић: Шта је највеће

Игра улога: Ти си родитељ несташног детета. Учитељица те је позвала и замолила да разговараш са својим дететом. Покажи како изгледа тај разговор.

Како се осећаш кад те родитељи хвале? Када те грде?Најава песме „Шта је отац”.Како изгладите неспоразуме?Решити задатке из читанке.

Игра: Кажи ми, кажи, један пар! (Пар рукавица, пар чарапа, пар ципела, пар голубова, заљубљени пар...)

Читаћемо причу француског писца Пјера Грипарија која говори о једном необичном пару ципела. Прича се зове „Заљубљене ципеле”.

Разговор о тексту: Који елементи у овој причи су могући, а који фантастични? Ко су главни ликови? Ко је први купио Николу и Тину?Ко је разумео њихову љубав, а ко није?Подели причу на мање целине. Свакој целини дај наслов.Препричај причу на основу плана. Пронађи смешне ситуације у причи. Шта мислиш о доктору и његовим дијагнозама?Какве особине има кућна помоћница?Вежбе изражајног читања текста.Драматизовати причу и приредити луткарску игру.

Опонашати падање кише стварањем звукова: пада страшна киша, пада тиха пролећна киша, грми...

Питати ученике да ли воле кишу. Зашто? Када се јавља дуга?Објаснити пословицу „После кише долази сунце”.Најавити песму и изражајно је прочитати.Разговор: Зашто је песник назвао песму „Страшна киша”? Како је изгледала та

киша? Како се то „киша уморила”? Шта је дошло после?У чему је посебност ове песме?• Песма се састоји од две строфе. Колико стихова има у којој строфи?• Стих је један ред у песми. Може се састојати од четири, пет, шест, седам, осам

или више слогова. Према томе, стихови могу бити различите дужине. У једној песми не морају сви стихови бити исте дужине.

• Какви су према броју слогова стихови у песми „Страшна киша”?• Растави стихове на слогове, па преброј колико их има у сваком стиху. Изговарају

ли се сви слогови у стиховима једнаким гласом? Које слогове изговарамо јаче, а које слабије?

2. Драган Лукић: Шта је отац

3. Пјер Грипари: Заљубљене ципеле

4. Гвидо Тартаља: Страшна киша

60

• Прочитај прва два стиха: 1. 2. 1. 2. 1. 2. ЈЕ - дна / КАП је / ПА - ла 1. 2. 1. 2. 1. 2. ДРУ - га/ КАП је/ ПА - ла

У оба стиха је по шест слогова. Сваки први слог је наглашен, а други није. Таква измена наглашених и ненаглашених слогова у стиху назива се ритам.

• Покушај и ти да напишеш песму. Нека први стих буде:Једна звезда сија.

Научити песму напамет.

На графофолији написати следеће тврдње и тражити од ученика да их коментаришу:– ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ КАД СЕ СА НЕКИМ ИГРАШ ОД ЈУТРА ДО МРАКА.– ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ КАДА ИМАШ ВРЕМЕНА САМО ЗА СЕБЕ.– ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ КАД СЕ ИСПУЊАВАЈУ САМО ТВОЈЕ ЖЕЉЕ.– ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ КАД СИ ТИ У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ.– ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ КАД БРИНЕШ О СВОМЕ ПРИЈАТЕЉУ.– ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ КАД РАЗУМЕШ СВОГА ПРИЈАТЕЉА.Ученици треба да прочитају тврђења и да кажу са којим се тврђењима слажу, а

са којима не и зашто.Најава и читање текста.Разговор: Какав је утисак на вас оставила прича?Зашто је свитац летео тамо-амо? Због чега је одлучио да нађе пријатеља?Наведи редом свичеве сусрете са потенцијалним пријатељима.Шта су свица замолили скакавац и мрав? Шта им је он одговорио?Како је свитац доживљавао пријатељство?Зашто свитац није нашао пријатеља? Посаветуј га како да успе.Замисли да си ти свитац и да пишеш дневник. Прикажи једну страницу из дневника.

Објасни пословицу испод текста.Решити задатак из Читанке.

Игра: Животиње и младунци:врабац, врабица и ______________јелен, кошута и ________________зец, зечица и _______________медвед, медведица и ______________

Слично девојчици из песме „Шта је отац” и животиње понекад имају примедбе на своје родитеље.

Најава и читање песме.Разговор о песми: Какво осећање буди у вама ово мече?Због чега се побунило мече?Препричај овај догађај у улози мечетових родитеља.

5. Сун Ју Ђин: Свитац тражи пријатеља

6. Бранислав Црнчевић: Љутито мече

61

• Прочитај прва два стиха: 1. 2. 1. 2. 1. 2. ЈЕ - дна / КАП је / ПА - ла 1. 2. 1. 2. 1. 2. ДРУ - га/ КАП је/ ПА - ла

У оба стиха је по шест слогова. Сваки први слог је наглашен, а други није. Таква измена наглашених и ненаглашених слогова у стиху назива се ритам.

• Покушај и ти да напишеш песму. Нека први стих буде:Једна звезда сија.

Научити песму напамет.

На графофолији написати следеће тврдње и тражити од ученика да их коментаришу:– ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ КАД СЕ СА НЕКИМ ИГРАШ ОД ЈУТРА ДО МРАКА.– ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ КАДА ИМАШ ВРЕМЕНА САМО ЗА СЕБЕ.– ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ КАД СЕ ИСПУЊАВАЈУ САМО ТВОЈЕ ЖЕЉЕ.– ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ КАД СИ ТИ У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ.– ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ КАД БРИНЕШ О СВОМЕ ПРИЈАТЕЉУ.– ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ КАД РАЗУМЕШ СВОГА ПРИЈАТЕЉА.Ученици треба да прочитају тврђења и да кажу са којим се тврђењима слажу, а

са којима не и зашто.Најава и читање текста.Разговор: Какав је утисак на вас оставила прича?Зашто је свитац летео тамо-амо? Због чега је одлучио да нађе пријатеља?Наведи редом свичеве сусрете са потенцијалним пријатељима.Шта су свица замолили скакавац и мрав? Шта им је он одговорио?Како је свитац доживљавао пријатељство?Зашто свитац није нашао пријатеља? Посаветуј га како да успе.Замисли да си ти свитац и да пишеш дневник. Прикажи једну страницу из дневника.

Објасни пословицу испод текста.Решити задатак из Читанке.

Игра: Животиње и младунци:врабац, врабица и ______________јелен, кошута и ________________зец, зечица и _______________медвед, медведица и ______________

Слично девојчици из песме „Шта је отац” и животиње понекад имају примедбе на своје родитеље.

Најава и читање песме.Разговор о песми: Какво осећање буди у вама ово мече?Због чега се побунило мече?Препричај овај догађај у улози мечетових родитеља.

5. Сун Ју Ђин: Свитац тражи пријатеља

6. Бранислав Црнчевић: Љутито мече

Подсетити ученике да су бројалице кратке песме, често нејасних речи. Користимо их најчешће на почетку игре да се разбројимо и поделимо.

Бројалице можемо обрадити у оквиру кратких народних умотворина, а можемо им посветити и посебан час.

У оба случаја ученике треба мотивисати да сакупе што више примера бројалица и да неколико науче напамет.

Упоредити народне и ауторске бројалице и уочити где има више нејасних речи.Подстицати ученике да и сами стварају необичне бројалице.Направити дипломе за најуспешније ствараоце.

Претходно дати задатак да ученици сакупе што више података о славују и да пронађу слику славуја.

Разговор о славују. Подсетити се на Андерсенову бајку „Славуј”.Најава и читање песме.Разговор: Изнеси свој утисак о песми. Има ли много речи које не разумеш?

Које нам годишње доба приказује песник?Које си слике из песме запамтио/запамтила? Која ти се највише допала? Зашто?Да ли би волео/волела да разумеш о чему пева славуј, да разумеш његов језик? Зашто?Опиши и нацртај у свесци славуја из песме.

Времеплов: Лето је. На селу си. Слушаш звуке, гледаш боје, осећаш мирисе, посматраш небо...

Исто то доживи у граду. У чему је највећа разлика?Најава и читање песме.Разговор: Какво је расположење побудила у теби песма?На шта личи месец док блуди (лута) небом?Какво је расположење у песми?Разговарати о задацима датим у читанци.Урадити стваралачки задатак по избору.Изложити најуспешније радове.

7. Бројалице: Еци, пеци, пец...

7. целина: ВОЖЊА

1. Добрица Ерић: Славуј и сунце

2. Десанка Максимовић: Вожња

62

Замолити ученике да зажмуре и да покушају да што сликовитије замисле догађај из текста који ће чути. У одељењу треба да буде тишина док учитељ изражајно чита песму.

Разговор о сликама које су ученици замишљали: Како је изгледало море? Колики су били таласи? Како је дувао ветар? Да ли се негде у даљини назирало копно? Које су море замислили? Како је изгледала лађа? Ко је био капетан? Како је изгледала Нађа? Како је Нађа пала у море? Како је реаговао њен отац? У каквом оделу је био Кађа? Како се Кађа нашао на броду?

Анализа песме: Који ликови у песми су главни, а који споредни?Какве особине има Кађа? На кога нас он подсећа у стварном животу?А на филму? Шта можемо рећи за Кађин поступак? Како називамо људе који

помажу другима у невољи, не штедећи притом свој живот?Знаш ли шта је подвиг? Ко чини подвиге?Шта мислиш о поступцима принчева, адмирала и официра из песме?Како се песма завршава? Пронађите најузбудљивија места у песми.Замолити ученике да ураде драматизацију песме. Поделити улоге, а на часу

ликовне културе урадити сцену и костиме.

Разговор о бојама у природи: Какве је боје ливада, небо, сунце, шума, језеро, поток...? Шта мислите, да ли животиње све то у природи виде исто као ми?

Најавити песму и прочитати је.Разговор: О чему говори ова песма? Прочитај које све боје има поток.Кроз које пределе тече поток? Пронађи стихове из којих сазнајемо зашто је поток

зелен, сребрн, плав, бео, озвездан. Објасни реч озвездан. Како објашњаваш везу боја потока и животиња које на њега долазе?

Какав је поток у току дана, а какав у току ноћи?Игре речима: направи што више речи од боја потока (зелен, зеленкаст, озелењен,

зеленило, зеленко, зеленети се...)Решити задатке из Читанке.Импровизовати сусрет животиња на извору потока. Како би текао њихов разговор?

У чему би се све животиње сложиле?

Игра асоцијација: Она је птица, беле је боје, има дуге ноге, у јесен лети на југ, обожава жабе...

Најавити текст о једној доброј роди и изражајно га прочитати.Разговор: По чему се ова рода разликује од других рода?Како вам се допада могућност да постоје такве роде?Како је рода заволела лептире? На основу чега можемо да кажемо да је рода

уметница? Каквом се уметношћу бавила? Ко се налазио на свим њеним сликама?Где је био њен уметнички атеље? Како се рода односила према својој околини?

Како је околина гледала на њу?

3. Душан Радовић: Замислите

4. Григор Витез: Какве је боје поток

5. Стојанка Грозданов Давидовић: Прича о доброј роди

63

Замолити ученике да зажмуре и да покушају да што сликовитије замисле догађај из текста који ће чути. У одељењу треба да буде тишина док учитељ изражајно чита песму.

Разговор о сликама које су ученици замишљали: Како је изгледало море? Колики су били таласи? Како је дувао ветар? Да ли се негде у даљини назирало копно? Које су море замислили? Како је изгледала лађа? Ко је био капетан? Како је изгледала Нађа? Како је Нађа пала у море? Како је реаговао њен отац? У каквом оделу је био Кађа? Како се Кађа нашао на броду?

Анализа песме: Који ликови у песми су главни, а који споредни?Какве особине има Кађа? На кога нас он подсећа у стварном животу?А на филму? Шта можемо рећи за Кађин поступак? Како називамо људе који

помажу другима у невољи, не штедећи притом свој живот?Знаш ли шта је подвиг? Ко чини подвиге?Шта мислиш о поступцима принчева, адмирала и официра из песме?Како се песма завршава? Пронађите најузбудљивија места у песми.Замолити ученике да ураде драматизацију песме. Поделити улоге, а на часу

ликовне културе урадити сцену и костиме.

Разговор о бојама у природи: Какве је боје ливада, небо, сунце, шума, језеро, поток...? Шта мислите, да ли животиње све то у природи виде исто као ми?

Најавити песму и прочитати је.Разговор: О чему говори ова песма? Прочитај које све боје има поток.Кроз које пределе тече поток? Пронађи стихове из којих сазнајемо зашто је поток

зелен, сребрн, плав, бео, озвездан. Објасни реч озвездан. Како објашњаваш везу боја потока и животиња које на њега долазе?

Какав је поток у току дана, а какав у току ноћи?Игре речима: направи што више речи од боја потока (зелен, зеленкаст, озелењен,

зеленило, зеленко, зеленети се...)Решити задатке из Читанке.Импровизовати сусрет животиња на извору потока. Како би текао њихов разговор?

У чему би се све животиње сложиле?

Игра асоцијација: Она је птица, беле је боје, има дуге ноге, у јесен лети на југ, обожава жабе...

Најавити текст о једној доброј роди и изражајно га прочитати.Разговор: По чему се ова рода разликује од других рода?Како вам се допада могућност да постоје такве роде?Како је рода заволела лептире? На основу чега можемо да кажемо да је рода

уметница? Каквом се уметношћу бавила? Ко се налазио на свим њеним сликама?Где је био њен уметнички атеље? Како се рода односила према својој околини?

Како је околина гледала на њу?

3. Душан Радовић: Замислите

4. Григор Витез: Какве је боје поток

5. Стојанка Грозданов Давидовић: Прича о доброј роди

На који начин је рода спасла лептира?Пронађи делове текста који говоре о изгледу баре.Издвајање особина роде.Вежбе у изражајном читању текста.Урадити задатке из читанке.

Поделити ученицима картончиће и дати им задатак да одаберу једну од слика и да о њој напишу причу. Прочитати све приче и анализирати их.

На крају све приче спојити и направити заједничку књигу. Смислити нови назив за књигу и направити корице. Осмислити промоцију ове књиге, направити рекламни плакат и слоган.

Ово је кратки драмски текст предвиђен за извођење у учионици.Разговор о тексту обавити на основу предлога у читанци.Ученицима треба дати и следеће упутство:Овај кратки драмски текст изведите у учионици.Почните овако: а) поделите улоге;

б) увежбајте изражајно читање по улогама; в) осмислите кретање на позорници (учионици); г) договорите се о костимима за глумце и о изгледу позорнице; д) у игри будите природни и слободни,

Кад су у питању сложенији драмски текстови, треба размишљати и о уношењу неких звучних ефеката (шумови, гласови, песма, музика) и о светлосним ефектима (смањивање или појачавање светла на сцени).

Мотивациони разговор можемо почети овако: До сада смо научили више песама и прича чији је главни јунак лав. Какве смо све лавове до сада упознали? Шта знате о лаву као представнику породице мачака? Зашто га називамо царем животиња? Лав мужјак има отмену главу, дивну гриву...

Најава текста о лаву и човеку и изражајно читање.Разговор о тексту: О чему се говори у овом тексту?Како је лавица васпитала свога сина лава? Шта лавица није рекла сину, а било је

важно да зна о човеку? Чиме је човек савладао лава? Шта му је на крају показао? Пронађи реченицу која о томе говори.

Шта мислиш, како је лав замишљао човека?Направи план за препричавање приче.По чему се препознаје нови одељак (пасус) у тексту?Препричај укратко садржај приче.Како разумеш изреку: ШТО СНАГА НЕ МОЖЕ, ПАМЕТ ЧИНИ?

6. Смешне слике

7. Александар Поповић: Лед се топи

8. Арапска народна прича: Лав и човек

64

Рецитовање песме „Био једном један лав” Душана Радовића. Шта је Брана на крају урадио?

Отворите сада читанку и погледајте још једног лава. Шта се са њим десило? Какав утисак оставља на тебе „Страшна прича”? Шта мислиш о мишу? Упореди миша са дечаком Браном. Шта је могао да уради миш па да прича не буде страшна? Како би та прича могла да постане смешна?

Напиши причу према овим сликама.

Питати ученике како користе своје слободно време и шта воле да раде, а да их на то нико не подсећа. Навести пример младога Тесле који је већ у најранијем детињству показивао интересовање за истраживање појава у природи и да су све његове игре биле на неки начин везане за то, од дружења са мачком који је „светлуцао” до прављења малих турбина на потоку и покушаја да направи падобран од огромног очевог кишобрана...

Најава текста: Данас ћемо упознати једног дечака који је имао необичну љубав – волео је стакло. Шта знате о стаклу, да ли сте некад размишљали када је откривено стакло... (Стакло се у природи јавља као састојак вулканских лава, а индустријски се добија топљењем смеша песка, соде и креча уз додатак различитих количина оксида других метала. Историчари сматрају да је стакло настало у Вавилону око 3500–3000 год. п.н.е., а употребљавано је најпре као глеђ којом су облагане перле од керамике. Први докази о стакленим посудама нађени су такође у Месопотамији, у близини Ниниве.)

Разговор о тексту водити на основу модела у читанци.Како је дечак заволео стакло? Како га је отац одговарао од те љубави? Да ли је то

помогло? Какву причу је чуо дечак од старих стаклара? Да ли ти понекад верујеш у необичне приче? Како је настала стаклена девојчица?

Шта је стаклена девојчица научила дечака? Како је дечак изгубио стаклену вилу? Зашто се дечак никоме није поверио? Шта мислиш о дечаку?

Шта се десило са његовим најмлађим сином? Шта је твоја љубав?Пронађи бајковите елементе у овој причи.Прочитај књигу Гроздане Олујић „Вилењакова тајна”.

Овај текст има за циљ да подстакне ученике да размишљају о савременим медијима без којих би живот био много другачији. Мобилни телефон одавно није само телефон, он је и камера и рачунар и средство за забаву и...

Шта Никола носи на свој први космички пут? Шта би ти понео/понела?Никола, заправо, прича о медијима: штампани медији – књиге у електронском

облику, затим фотографија, радио, филм, телевизија, мобилни телефон... Разоварати о користима и злоупотребама медија.

Подстакнути ученике да размишљају о томе како и када треба гледати телевизију, какве филмове и игрице треба гледати и играти, а какве не.

9. Страшна прича

10. Гроздана Олујић: Стакларева љубав

11. Миодраг Новаковић: Пут на Марс,медијско описмењавање ученика

65

Рецитовање песме „Био једном један лав” Душана Радовића. Шта је Брана на крају урадио?

Отворите сада читанку и погледајте још једног лава. Шта се са њим десило? Какав утисак оставља на тебе „Страшна прича”? Шта мислиш о мишу? Упореди миша са дечаком Браном. Шта је могао да уради миш па да прича не буде страшна? Како би та прича могла да постане смешна?

Напиши причу према овим сликама.

Питати ученике како користе своје слободно време и шта воле да раде, а да их на то нико не подсећа. Навести пример младога Тесле који је већ у најранијем детињству показивао интересовање за истраживање појава у природи и да су све његове игре биле на неки начин везане за то, од дружења са мачком који је „светлуцао” до прављења малих турбина на потоку и покушаја да направи падобран од огромног очевог кишобрана...

Најава текста: Данас ћемо упознати једног дечака који је имао необичну љубав – волео је стакло. Шта знате о стаклу, да ли сте некад размишљали када је откривено стакло... (Стакло се у природи јавља као састојак вулканских лава, а индустријски се добија топљењем смеша песка, соде и креча уз додатак различитих количина оксида других метала. Историчари сматрају да је стакло настало у Вавилону око 3500–3000 год. п.н.е., а употребљавано је најпре као глеђ којом су облагане перле од керамике. Први докази о стакленим посудама нађени су такође у Месопотамији, у близини Ниниве.)

Разговор о тексту водити на основу модела у читанци.Како је дечак заволео стакло? Како га је отац одговарао од те љубави? Да ли је то

помогло? Какву причу је чуо дечак од старих стаклара? Да ли ти понекад верујеш у необичне приче? Како је настала стаклена девојчица?

Шта је стаклена девојчица научила дечака? Како је дечак изгубио стаклену вилу? Зашто се дечак никоме није поверио? Шта мислиш о дечаку?

Шта се десило са његовим најмлађим сином? Шта је твоја љубав?Пронађи бајковите елементе у овој причи.Прочитај књигу Гроздане Олујић „Вилењакова тајна”.

Овај текст има за циљ да подстакне ученике да размишљају о савременим медијима без којих би живот био много другачији. Мобилни телефон одавно није само телефон, он је и камера и рачунар и средство за забаву и...

Шта Никола носи на свој први космички пут? Шта би ти понео/понела?Никола, заправо, прича о медијима: штампани медији – књиге у електронском

облику, затим фотографија, радио, филм, телевизија, мобилни телефон... Разоварати о користима и злоупотребама медија.

Подстакнути ученике да размишљају о томе како и када треба гледати телевизију, какве филмове и игрице треба гледати и играти, а какве не.

9. Страшна прича

10. Гроздана Олујић: Стакларева љубав

11. Миодраг Новаковић: Пут на Марс,медијско описмењавање ученика

Правити план гледања телевизије. Разговарати о интернету.Разговор о тексту осмислити на основу задатака из читанке.Програм медијског описмењивања ученика треба осмислити и реализовати

на часовима одељењске заједнице: гледање филмова за децу, фотографисање важних дешавања у одељењу, прављење фоторепортажа о настави у природи, излету, посетама и учешћима на важним школским манифестацијама, представљање нових књига и енциклопедија за децу, израда корица за књиге, израда илустрација за приче, за часописе за децу и против њих, радио-драме, посета локалној радио-станици, спотови, рекламе, пропагандни материјал за одељењске акције, на пример, еколошке, хуманитарне итд.

Ређалице су песме у којима се нижу један за другим јунаци који учествују у решавању неког шаљивог задатка.

Могу бити саставни део различитих активности које организујемо на часовима. Важно је да их ученици заволе и усвоје. Треба их мотивисати да и сами смишљају ређалице. Неке буду духовите и везане да дечји живот.

Грличица грче

Грличица грче, Да ми жуња перо да,Петар коња трче. Да ја перо свату дам,Дај ми, Петре, палицу, Да ми сват коња да,Да убијем грлицу, Да ја коња попу дам,Да ми грле соли да, Да ми поп књигу да,Да ја соли овну дам, Да ја књигу богу дам,Да ми ован лоја да, Да ми бог среће да,Да ја лој маци дам, А ја срећу, па у врећу,Да ми маца миша да, Преко прага – па у кућу.Да ја миша жуњи дам,

У овој песми човек тражи срећу. Да би је нашао, требало је да богу књигу да. Али, до књиге је било тешко доћи.Испишите имена свих предмета и бића који помажу у набављању књиге.Ученици анализирају добијене именице, одређују врсту, род и број.О чему говори брзалица Било, па га није? Зашто се та ређалица тако зове?

Избор шаљивих народних песама и задатака за групни рад

Снов сновала жута жаба Материна хвала

Снов сновала жута жаба Хвалила се Хвала материнапреко мора, на два чвора, Да је она шваља и везиљак њој долази рак на коњу: И да боље раденице нема„Што то радиш жута жабо?” Дању преде, ноћу везак везе.

„Снујем платно, снујем златно Ишли људи да гледају Хвалу.

да сашијем тебе гаће!” Али Хвала за сунца заспала, По игли се рђа нахватала, Свила јој се по сметлишту вуче.

12. Ређалице: Било, па га није

66

Бере уја јагоде Да вам певам што истина није

Бере уја јагоде Да вам певам што истина није:У шарену мерицу; Гуска воду из решета пије,Отуд иде лисица, Крмача се на сламу попелаПа превали мерицу. И пилиће за собом повела.Стаде уја плакати. Сви прасићи сламу чепркају,– Немој, ујо, плакати: А пилићи крмачу сисају.Данас, сутра Видовдан, Па ћемо те женити: Три су зева гувном оралаСврака плете чарапе – ’Оће кума да буде; Три су зеца гувном орала,Врана пере кошуље – Лисица њим плугом управљала,’Оће девер да буде; Врана сије, гавран крилом дрља,Миш припаса кецељу – Голуб носи, голубица сноси,’Оће кувар да буде. Ћуран дије, а ћурка се смије;Гледа мачак с тавана, А пуж гмиже, па на таван диже.па улови кувара.

Ученике поделити у пет група. Ако је одељење бројније, додати још једну песму. За сваку групу припремити листић са питањима за самосталани рад.

1. група:1. Прочитај песму и запиши наслов.2. О коме пева народни певач? Да ли разумеш све речи из песме?3. Замисли рака на коњу и жабу која тка платно. Каква је та слика?4. Нацртај рака у гаћама.5. Одиграјте улоге жабе и рака.

2. група: 1. Запиши наслов песме и непознате речи ако их има.2. Ко може да буде уја из песме?3. Шта је урадила лисица?4. Како лисица теши ују?5. Описши улоге појединих животиња на слављу.6. Нацртај једну животињу из песме.

3. група:1. Запиши наслов песме. Издвој непознате речи.2. О коме се говори у песми?3. Зашто се девојка зове Хвала?4. Чиме се хвали Хвала?5. Шта је смешно у песми?6. Нацртај Хвалу.

4. група:1. Запиши наслов песме.2. Ко се све у песми спомиње? Да ли су ти све речи познате?3. Шта је смешно у песми?4. Може ли се пити вода из решета?5. Продужи песму уводећи нове ликове.6. Илуструј детаљ из песме по жељи.

67

5. група:1. Прочитај песму и запиши наслов песме.2. Издвој непознате речи из песме.3. Кога песма описује?4. Шта је смешно у песми?5. Нацртај пужа из песме.

Нове речи: снов – основа за ткање, уја – ујак, мерица – посуда, превалити – преврнути, раденица – радница, гувно – гумно, место где се врше жито.

Учитељ је у обавези да планира најмање два, а највише четири књижевна дела која ће ученици самостално читати и припремати излагања о њима.

Књижевна култура ученика развија се и негује, између осталог, читањем, разумевањем, доживљавањем и критичким приступом књижевном делу.

Добра књига има невероватну моћ, она улепшава живот, богати машту, подстиче ум, учи нас мудрости, приближава далека пространства...

Обавезну лектиру треба унети у годишњи план рада, а на почетку сваког месеца ученике подсетити на књигу која ће бити предмет разговора у току месеца. Најава књиге треба да буде подстицајна. Добро би било да се организује у школској би-блиотеци у сарадњи са библиотекаром. Тада одабрани ученици могу прочитати поједине занимљиве дијалоге, описе, стихове итд. Библиотекар може да направи малу изложбу актуелних или нових књига у библиотеци, као и различита издања исте књиге. Читалачка култура ученика подразумева и способност да препознају добро дизајнирану књигу.

Ученике треба подстаћи да воде дневник читања у који ће редовно бележити:1. датум читања;2. име писца и занимљивости о њему;3. назив дела;4. име издавача и година издања;5. о чему се говори у књизи (укратко);6. ликови;7. ко/шта ми се у делу допада;8. порука;9. лепе мисли из књиге (описи, шале, дијалози и сл.);10. нове речи – мој речник.У дневнику можемо предвидети простор за илустрације и занимљивости које

смо пронашли у вези са књигом.Дневник читања треба да се води у свесци већег обима како би могла да се

користи више година. Треба је маштовито уређивати и редовно украшавати. Добро је нумерисати странице дневника, а учитељ сваки маштовити приступ треба да истакне и награди добром оценом.

Предмет методичке наставе граматике је процес учења језичко-граматичких категорија и појава које чине елементи фонетике, морфологије и синтаксе. Настава граматике развија менталне процесе и способности ученика: уочавање, препознавање

РАД НА ОДАБРАНИМ ДЕЛИМА ЛЕКТИРЕ

НАСТАВА ГРАМАТИКЕ

68

језичких појава, логичко мишљење, расуђивање, уопштавање и закључивање. Њоме се развија љубав према језику и потреба развијања језичке културе.

Како настава граматике, која на први поглед делује формалистички и норма-тивистички, може постати занимљива, а знања, која нуди ученицима, трајна?

Да би се избегао нормативизам, а побудила дечја пажња, полазни текст који садржи језичко-граматичку појаву коју намеравамо проучавати, треба да је близак деци. Узећемо га из познатог књижевног дела, ученичког рада, дечјих или школских новина, завичајног говора, анегдоте, загонетке и сл.

Када се издвоји граматичка појава – проблем и разуме њен смисао, неопходно је да се она уочи на више примера. Након тога дефинише се правило и записује у јасном и сажетом облику. Приликом вежбања и проверавања треба поћи од једноставних захтева, у облику препознавања и репродуковања знања, а касније треба укључити преобликовање и примену знања. Корисно је да се свака језичка појава графички илуструје, али графикони и слике, као помоћна средства, треба да буду у функцији тумачења нових појава. Провере знања о језику могу се извести усмено, посебним тестовима, путем различитих врста диктата, писмених састава и сл. Примери таквог рада налазе се у уџбенику „Маша и Раша – О језику”.

Уводна игра: Замолити једног ученика да извуче картончић на коме пише умивам се. Ученик ту радњу треба да покаже пантомимом. Прозовемо другог ученика да реши задатак. Кад каже да се умива, ми се правимо да нисмо добро чули и кажемо „Шта кажеш?”, „Понови!” Кад ученик понови свој одговор, све три реченице запишемо на табли. Замолимо ученике да одреде реченичне знаке за те реченице:

Миша се умива.Шта кажеш?

Понови!Када ученици реше задатак, кажемо да ћемо данас говорити о реченицама. Један

ученик каже шта су реченице, а онда забележимо наслов на табли.

Даља анализа граматичког садржаја: Сада ћете чути причу „Мађионичар у школи”.Текст приче поставити на графоскоп.Истражите: Зашто реченице из ове приче имају различите реченичне знаке на

крају? Пронађите примере за сваки реченични знак.Анализа граматичке појаве: Шта се исказује тим реченицама? Изношење правила

и записивање.Вежбање и проверавање: Решавање задатака у уџбенику (стр. 17).Повратна информација: Један ученик чита решења а остали контролишу своје

задатке.Стваралачки рад: Осмисли и напиши кратак разговор на пијаци између тебе и

продавачице јагода.

Мала ризница идеја у настави граматике и правописа

1. Реченице према значењу (обавештајне, упитне, узвичне)

69

језичких појава, логичко мишљење, расуђивање, уопштавање и закључивање. Њоме се развија љубав према језику и потреба развијања језичке културе.

Како настава граматике, која на први поглед делује формалистички и норма-тивистички, може постати занимљива, а знања, која нуди ученицима, трајна?

Да би се избегао нормативизам, а побудила дечја пажња, полазни текст који садржи језичко-граматичку појаву коју намеравамо проучавати, треба да је близак деци. Узећемо га из познатог књижевног дела, ученичког рада, дечјих или школских новина, завичајног говора, анегдоте, загонетке и сл.

Када се издвоји граматичка појава – проблем и разуме њен смисао, неопходно је да се она уочи на више примера. Након тога дефинише се правило и записује у јасном и сажетом облику. Приликом вежбања и проверавања треба поћи од једноставних захтева, у облику препознавања и репродуковања знања, а касније треба укључити преобликовање и примену знања. Корисно је да се свака језичка појава графички илуструје, али графикони и слике, као помоћна средства, треба да буду у функцији тумачења нових појава. Провере знања о језику могу се извести усмено, посебним тестовима, путем различитих врста диктата, писмених састава и сл. Примери таквог рада налазе се у уџбенику „Маша и Раша – О језику”.

Уводна игра: Замолити једног ученика да извуче картончић на коме пише умивам се. Ученик ту радњу треба да покаже пантомимом. Прозовемо другог ученика да реши задатак. Кад каже да се умива, ми се правимо да нисмо добро чули и кажемо „Шта кажеш?”, „Понови!” Кад ученик понови свој одговор, све три реченице запишемо на табли. Замолимо ученике да одреде реченичне знаке за те реченице:

Миша се умива.Шта кажеш?

Понови!Када ученици реше задатак, кажемо да ћемо данас говорити о реченицама. Један

ученик каже шта су реченице, а онда забележимо наслов на табли.

Даља анализа граматичког садржаја: Сада ћете чути причу „Мађионичар у школи”.Текст приче поставити на графоскоп.Истражите: Зашто реченице из ове приче имају различите реченичне знаке на

крају? Пронађите примере за сваки реченични знак.Анализа граматичке појаве: Шта се исказује тим реченицама? Изношење правила

и записивање.Вежбање и проверавање: Решавање задатака у уџбенику (стр. 17).Повратна информација: Један ученик чита решења а остали контролишу своје

задатке.Стваралачки рад: Осмисли и напиши кратак разговор на пијаци између тебе и

продавачице јагода.

Мала ризница идеја у настави граматике и правописа

1. Реченице према значењу (обавештајне, упитне, узвичне)

Уводна игра: Напишемо на цедуљицама две реченице и замолимо два ученика да их прочитају. Први треба померањем главе и изразом лица да покаже да се слаже са оним што је прочитао, а други да то негира. Питамо ученике како су разумели њихове поруке.

Истицање предмета проучавања: Данас ћемо говорити о реченицама којима се нешто тврди и реченицама којима се нешто одриче.

Уочавање граматичке појаве: Поставити графофолију са текстом из уџбеника „Можеш, не могу”. На почетку заклонити текст песме, а посматрати и коментарисати наслов.

Посматрати прву и другу реченицу. По чему се разликују?Препознавање потврдних и одричних реченицаДефинисање потврдних и одричних реченица: записивање правила.Ниво репродукције: Ученици треба да кажу реченице различитог облика и да их

преведу у супротан облик.Ниво промене: Решавање задатака у уџбенику (стр. 21).Повратна информација.Стваралачки ниво: Дати задатак да се реченице из задатка преводе у различите

облике и да им се дају различита значења – превођење обавештајних реченица у упитне и узвичне и обрнуто.

Напомена: Знања о врстама реченица не треба да остану само предмет часова граматике, готово на сваком часу ова знања могу се вежбати, допуњавати, проширивати, посебно кад вежбамо стваралачко читање.

Уводна игра: Ко је главни јунак? Наводити називе прича и песама које су ученици упознали.

Посматрање слика у уџбенику (стр. 22) и уочавање онога који је главни јунак у реченицама.

Дефинисање на основу примера у уџбенику: Реченица је најкраћа могућа прича. Она има свог јунака и своју радњу. Појам субјекта и предиката.

Истраживање: Дати реченице у којима субјекат није увек на првом месту. Замолити да ученици одреде јунака и радњу. Појам просте реченице.

Примена: Решавање задатака у уџбенику.Повратна информација.Стваралачки ниво: Примери реченица са два или више субјеката и предиката,

решавање задатака у уџбенику.

Управни говор можемо планирати након обраде текста „Мачак отишао у хајдуке” Б. Ћопића, јер је богат дијалозима. Знања стечена на овом часу треба активирати у свакој ситуацији у којој ученици треба да наводе и записују туђе речи.

2. Потврдне и одричне реченице

3. Главни делови реченице

4. Управни говор

70

Час организовати према моделу у уџбенику. На крају часа можемо дати диктат с предусретањем грешака:

Најпре поновити моделе управног говора и правила писања знака навода, а затим замолити ученике да напишу следећи текста поштујући поменута правила:

Мира је рекла: „Ја идем у школу.”„И ја бих с тобом”, молила је мачка.„Не можеш, драга”, рекла је Мира, „нема за мачке школе!”

Повратна информација.

Пошто ученици већ поседују основна знања о именицама, задаци у уџбенику могу се користити као подсетник за утврђивање и систематизацију тих знања.

Прича о именицама никако не сме да остане предмет малог броја часова граматике, о именицама се може на духовит начин говорити на сваком часу, при свакој најави нове наставне јединице, назива текста, анализи ликова и слично. Посебно треба обратити пажњу на властите именице због правилног писања. Без именица језик не би имао смисла. То можемо и потврдити кроз игру Дохвати ми.

Кажемо ученицима дохвати ми, молим те и погледамо једног ученика. Посматрјате шта ће покушавати да дохвати...

Род и број именица можемо проверити кроз стваралачки диктат:

Пример промене броја именица:Ја ћу вам читати текст, а ви га запишите тако да именице буду у множини:

Детлић је веома корисна птица.Сусрећемо га у шуми и у воћњаку.Најчешће слети на старо дрво.Детлић је шумски доктор.

Пример промене рода именица.Ја ћу вам читати текст, а ви га запишите тако што ћете променити род именица:

Деда је остарео и повио се у леђима.Мама се бринула о њему.Моја сестра му је помагала.Тата га је водио у шетњу.

Сличне примере можемо дати и за именице које значе умањено и увећано.Пример именица за умањено и именица за увећано:Ја ћу вам читати текст, а ви сваку именицу запишите тако да значи умањено, а

затим да значи увећано:Бели облаци плове над селом.Изнад шуме кружи орао.На извору зец пије воду.Бака у воћњаку бере јабуке.

5. Именице(Све на свету има своје име)

71

Час организовати према моделу у уџбенику. На крају часа можемо дати диктат с предусретањем грешака:

Најпре поновити моделе управног говора и правила писања знака навода, а затим замолити ученике да напишу следећи текста поштујући поменута правила:

Мира је рекла: „Ја идем у школу.”„И ја бих с тобом”, молила је мачка.„Не можеш, драга”, рекла је Мира, „нема за мачке школе!”

Повратна информација.

Пошто ученици већ поседују основна знања о именицама, задаци у уџбенику могу се користити као подсетник за утврђивање и систематизацију тих знања.

Прича о именицама никако не сме да остане предмет малог броја часова граматике, о именицама се може на духовит начин говорити на сваком часу, при свакој најави нове наставне јединице, назива текста, анализи ликова и слично. Посебно треба обратити пажњу на властите именице због правилног писања. Без именица језик не би имао смисла. То можемо и потврдити кроз игру Дохвати ми.

Кажемо ученицима дохвати ми, молим те и погледамо једног ученика. Посматрјате шта ће покушавати да дохвати...

Род и број именица можемо проверити кроз стваралачки диктат:

Пример промене броја именица:Ја ћу вам читати текст, а ви га запишите тако да именице буду у множини:

Детлић је веома корисна птица.Сусрећемо га у шуми и у воћњаку.Најчешће слети на старо дрво.Детлић је шумски доктор.

Пример промене рода именица.Ја ћу вам читати текст, а ви га запишите тако што ћете променити род именица:

Деда је остарео и повио се у леђима.Мама се бринула о њему.Моја сестра му је помагала.Тата га је водио у шетњу.

Сличне примере можемо дати и за именице које значе умањено и увећано.Пример именица за умањено и именица за увећано:Ја ћу вам читати текст, а ви сваку именицу запишите тако да значи умањено, а

затим да значи увећано:Бели облаци плове над селом.Изнад шуме кружи орао.На извору зец пије воду.Бака у воћњаку бере јабуке.

5. Именице(Све на свету има своје име)

Мотивациони разговор: Ученицима поставити загонетку: Трчи, трчи трчуљак, виси, виси висуљак, бога моли трчуљак, да отпадне висуљак!

На основу ове загонетке настала је песма Б. Тимотијевића Трчи, трчи трчуљак:

Трчи, трчи трчуљак а клима се климуљак.виси, виси висуљак. Кад је пао паднуљак,Бежи, бежи бежуљак Зграбио га зграбуљак,за њим јури јуруљак. Па је јадног паднуљкаДрма дрво дрмуљак смазо гладни гладнуљак.

Замолити ученике да наставе песмицу тако што ће измислити нове смешне речи од следећих речи: мери, гради, стоји, ћути, листа, киши. Ове речи записати на табли. Даљи ток часа организовати поштујући кораке дате у уџбенику (стр. 46–47).

Као мотивацију за рад можемо користити Бројаницу Д. Иванишевића:

Јабука! ми буке, те буке, ми буке,ја бука, ви буке, три буке, ја бука,ти бука, они буке, ја бука, ми буке,он бука, сви бука, ми буке, јабуке!јабука! све буке, а бука,

Научити бројалицу напамет.Након тога рад организовати на основу модела у уџбенику.Бележење правила.Решавање задатака у уџбенику (стр. 52).Вежбе организовати тако што ће ученици мењати задате глаголе по лицима.

Час организовати на основу модела датог у уџбенику (стр. 58).У току вежбања можемо дати и следеће задатке:1. Одреди време које означавају подвучени глаголи:

а) Тијана пише писмо. ________________ времеб) Марко је написао писмо. _________________ времев) Душан ће писати писмо. ____________ време

2. Напиши глагол видети у трећем лицу множине. _______________

3. Следеће реченице напиши у прошлом и будућем времену: Мића има мацу. Маца има троје мачића.а) _____________________________________б) _____________________________________

6. Глаголи

7. Лица глагола

8. Глаголска времена (прошлост, садашњост, будућност)

72

Час организовати на основу модела у уџбенику (стр. 62).Примери за вежбање и примену знања:

1. У следећим реченицама обележи речи које означавају место, време и начин вршења радње: Зоран је једног јутра весело ушао у продавницу. На полици је угледао плави аутомобил. Радосно се обратио продавачици и замолио ју је да му га одмах запакује.2. Следеће реченице прошири речима које означавају место, време и начин

вршења радње: Зоран се игра. _____________________________________________ Детлић куцка. _____________________________________________

Пример вежбе за обнављање граматичких садржаја:

1. Подвуци именице у тексту: Мира има пса. Он воли да трчи по трави, јури лептире и хвата лоптице. Не воли кад пада киша и кад веје снег. Тада се сакрије у кућицу.

2. Обележене именице разврстај према значењу: бића: ________________________________________ предмети: ____________________________________ појаве: _______________________________________

3. У реченицама подвуци глаголе и на линијама напиши шта означавају: Стева је направио и обојио кућицу за птице. Глаголи означавају ______________________. Крај топле пећи лежи маца и дрема. Глаголи означавају _______________________. Одавно није грмело и севало. Глаголи означавају _______________________.

4. Одреди време које означавају следећи глаголи: скупио је _________________ време размишља ___________________ време донеће __________________ време

5. Напиши следеће глаголе у прошлом и садашњем времену: певаћу __________________________________ познаћу __________________________________ трептаћу ___________________________________

Игра: Откривање тајанственог предмета на основу описа.У непровидну врећицу или кутију ставити тениску лоптицу или неку играчку. Један ученик описује, а други на основу описа погађају о којем предмету је реч.Добар текст за уочавање придева јесте песма „Какве је боје поток” Григора Витеза

или „Репата прича” истог аутора, која се налази у уџбенику (стр. 64).

9. Место, време и начин вршења радње

10. Придеви

73

Час организовати на основу модела у уџбенику (стр. 62).Примери за вежбање и примену знања:

1. У следећим реченицама обележи речи које означавају место, време и начин вршења радње: Зоран је једног јутра весело ушао у продавницу. На полици је угледао плави аутомобил. Радосно се обратио продавачици и замолио ју је да му га одмах запакује.2. Следеће реченице прошири речима које означавају место, време и начин

вршења радње: Зоран се игра. _____________________________________________ Детлић куцка. _____________________________________________

Пример вежбе за обнављање граматичких садржаја:

1. Подвуци именице у тексту: Мира има пса. Он воли да трчи по трави, јури лептире и хвата лоптице. Не воли кад пада киша и кад веје снег. Тада се сакрије у кућицу.

2. Обележене именице разврстај према значењу: бића: ________________________________________ предмети: ____________________________________ појаве: _______________________________________

3. У реченицама подвуци глаголе и на линијама напиши шта означавају: Стева је направио и обојио кућицу за птице. Глаголи означавају ______________________. Крај топле пећи лежи маца и дрема. Глаголи означавају _______________________. Одавно није грмело и севало. Глаголи означавају _______________________.

4. Одреди време које означавају следећи глаголи: скупио је _________________ време размишља ___________________ време донеће __________________ време

5. Напиши следеће глаголе у прошлом и садашњем времену: певаћу __________________________________ познаћу __________________________________ трептаћу ___________________________________

Игра: Откривање тајанственог предмета на основу описа.У непровидну врећицу или кутију ставити тениску лоптицу или неку играчку. Један ученик описује, а други на основу описа погађају о којем предмету је реч.Добар текст за уочавање придева јесте песма „Какве је боје поток” Григора Витеза

или „Репата прича” истог аутора, која се налази у уџбенику (стр. 64).

9. Место, време и начин вршења радње

10. Придеви

Модел за обраду дат је у уџбенику.

Пример кратке провере о придевима:1. Одговори тако да буде тачно:

Придеви су речи за описивање некога или нечега. ДА НЕ (1п)

2. Допуни реченицу: Придеви који означавају какво је нешто зову се _____________ придеви. (1п)

3. Напиши на линији придеве супротног значења: црн – ____________ велики – ____________ сит – ____________ плашљив – ____________ тужан – ____________ (5п)

4. Спој именицу са одговарајућим придевом: плавокоси кактус бодљикави небо румене дечак тмурно усне (4п)

5. Пронађене придеве упиши на одговарајуће место: Ован је ______________ створ. Рогове ________________ свезао у чвор. Пасе ____________ траву и има _____________ главу. (3п)

6. Придеви су ______________________________ (3п)

поени 0–7 8–10 11–14 15–16 17–18ОЦЕНА 1 2 3 4 5

Сабери поене и заокружи оцену.

Припремни разговор водити на основу слике која се налази у уџбенику. Слику можемо пренети на графофолију.

Истицање предмета проучавања. Уочавање слогова који су у речима јаче отиснути и изговарање наведених речи онако како је назначено.

Даља анализа граматичке појаве: растављање вишесложних речи на слогове и уочавање наглашеног слога.

Вежбања и задаци на основу модела датог у уџбенику.

Уочавање речи истог гласовног састава, а различитог значења:– Зора је, а Зора не спава.– Види се дуга дуга.

11. Наглашени и ненаглашени слогови

12. Речи истог облика, а различитог значења

74

– Реци му да иде ка реци.– Ватра гори у гори.– У води води наша екипа.– Воде га преко воде.Ученици уочавају речи исте по облику, али се другачије изговарају и имају

различита значења. Значење добијају у зависности од акцента (неки самогласници се изговарају дуже, а неки краће).

Рад на задацима из уџбеника.

Ниво препознавања: Припремити текст у којем ће бити примери употребе великог слова:

– на почетку реченице,– кад пишемо лично име, презиме, надимак,– кад пишемо имена животиња,– кад пишемо имена градова, села, држава,– кад пишемо имена река, планина, језера и мора,– кад пишемо имена празника.

Припремити текст са разгледнице из уџбеника на графофолији и анализирати га.Записивање правила и примера.

Припремити полазни текст у којем ће бити следећи називи:Мали Принц, Доживљаји мачка Тоше, Школарац, Мале новине, Политикин забавник,

Марко Краљевић и бег Костадин и слично.

Припремити полазни текст у којем ће бити примери имена народа и становника градова и покрајина: Београђанин, Новосађанин, Земунац, Нишлија, Србин, Црногорац, Француз, Белгијанац, Шумадинац, Сремац итд.

Припремити полазни текст на којем ће бити примери назива улица и тргова: Улица Мике Антића, Улица липа, Улица војводе Добрњца, Пожешка улица, Космајска улица, Светогорска; Трг Николе Пашића, Трг победе, Трг војводе Степе, Карађорђев трг.

ПИШЕМ ПРАВИЛНО

1. Употреба великог слова

2. Писање наслова књига, новина и часописа

3. Писање имена народа и становника градова

4. Писање назива улица и тргова

75

– Реци му да иде ка реци.– Ватра гори у гори.– У води води наша екипа.– Воде га преко воде.Ученици уочавају речи исте по облику, али се другачије изговарају и имају

различита значења. Значење добијају у зависности од акцента (неки самогласници се изговарају дуже, а неки краће).

Рад на задацима из уџбеника.

Ниво препознавања: Припремити текст у којем ће бити примери употребе великог слова:

– на почетку реченице,– кад пишемо лично име, презиме, надимак,– кад пишемо имена животиња,– кад пишемо имена градова, села, држава,– кад пишемо имена река, планина, језера и мора,– кад пишемо имена празника.

Припремити текст са разгледнице из уџбеника на графофолији и анализирати га.Записивање правила и примера.

Припремити полазни текст у којем ће бити следећи називи:Мали Принц, Доживљаји мачка Тоше, Школарац, Мале новине, Политикин забавник,

Марко Краљевић и бег Костадин и слично.

Припремити полазни текст у којем ће бити примери имена народа и становника градова и покрајина: Београђанин, Новосађанин, Земунац, Нишлија, Србин, Црногорац, Француз, Белгијанац, Шумадинац, Сремац итд.

Припремити полазни текст на којем ће бити примери назива улица и тргова: Улица Мике Антића, Улица липа, Улица војводе Добрњца, Пожешка улица, Космајска улица, Светогорска; Трг Николе Пашића, Трг победе, Трг војводе Степе, Карађорђев трг.

ПИШЕМ ПРАВИЛНО

1. Употреба великог слова

2. Писање наслова књига, новина и часописа

3. Писање имена народа и становника градова

4. Писање назива улица и тргова

Уочавање језичких појава:1. При изговору и писању основних (главних) бројева најчешће се греши код

следећих бројева: четири, шест, једанаест, дванаест, тринаест, четрнаест, петнаест, шеснаест, седамнаест, осамнаест, деветнаест, двадесет, тридесет, четрдесет, шездесет.

2. Код вишечланих бројева (они који се састоје од две или више речи) свака реч пише се одвојено: седамдесет осам, стопедесет два, деветсто пет. Између претпоследње и последње речи може, али не мора, да се пише реч „и” (триста педесет и шест, петсто педесет и два, двеста осамдесет и три).

Посматрати примере писања датума:7. јануар 1996.7. 1. 1996.7. I 1996.

Час организовати према моделу из читанке.Забележити правила у свесци.

Пример контролног диктата:

Душан и Марко 2. јула путују а летовање у Херцег Нови. То је град у Црној Гори на мору. Бродом ће отићи до Дубровника. То је град у Хрватској. Кад се врате Душан и Марко ићи ће у Војводину код Душанове тетке.

У слободно време другари читају књиге и лист Спортске новости.На пут ће понети књигу Мали Принц. Ту књигу је написао Француз Егзипери.

Пример задатка за проверу знања о писању бројева:

1. Напиши следеће бројеве речима: 4, 11, 13, 20, 46, 66, 342. Следеће реченице напиши тако да цифре замениш речима:

1. Још 6 дана па идемо на море. 2. То ће бити 4. 4. у суботу. 3. На мору ћемо провести 14 дана.

3. Одговори на следећа питања: Када си рођен/рођена? Који је данас датум? Када се завршава ова школска година?

Дати текст с примерима где ће бити обухваћени типови скраћеница дати у уџбенику.

Речи које у писању скраћујемо на једно или на неколико слова називају се скраћенице.

Примери скраћеница за мере најчешће се пишу латиницом, а могу се писати и ћирилицом.

Скраћенице које се пишу тачком иза првог слова.Скраћенице које се пишу тачком иза другог, трећег и четвртог слова.Скраћенице без тачке.

5. Писање бројева и датума словима

6. Скраћенице

76

ЛИТЕРАТУРА

1. Бенчек, Штефица: Разговор с књигом, Школска књига, Загреб, 1981;

2. Вучковић, Мирољуб: Методика наставе српскохрватског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1984;

3. Жежељ Ралић, Радмила: Маша и Раша – Река речи, читанка за трећи разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2014.

4. Жежељ Ралић, Радмила: Маша и Раша – О језику, граматика за трећи разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2014.

5. Зиндовић, Гордана и сарадници: Pars pro toto, Центар за аудиовизуелне медије „Медија фокус”, Београд, 2001;

6. Јовановић, Александар: Како предавати књижевност, Београд, 1984;

7. Маринковић, Симеон: Методика креативне наставе српског језика и књижевности, Креативни центар, Београд, 1995;

8. Мијата, Кети: Како постати добар говорник, Креативни центар, београд, 2004;

9. Николић, Милија: Методика наставе српскохрватског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1988;

10. „Службени гласник РС” – „Просветни гласник” бр. 2, од 18. фебруара 2005;

11. Цветановић, Владимир: Самостални и стваралачки рад у настави српског језика, „Bodeх”, Београд, 1996;

12. Церовић Ковач, Тинде и сарадници: Игром до спознаје, Центар за антиратну акцију, Београд, 1993.